FISKALNI SEKTOR 05 - CBCG

FISKALNI SEKTOR 05

75

Fiskalni sektor

Javne finansije u 2019. godini obilježio je nastavak implementacije mjera fiskalne konsolidacije usmje-renih na povećanje javnih prihoda i ograničenje rasta tekuće javne potrošnje.

Najuočljiviji rast prihoda je kod naplate poreza na dodatu vrijednost, što je posljedica rasta ekonomske aktivnosti i pojačanog rada inspekcijskih službi. Pozitivni rezultati su vidljivi i u boljoj naplati dopri-nosa (usljed reprograma zaostalog poreskog duga, od koga je u 2019. godini prihodovano 18,3 miliona eura) i akciza, što je uzrokovano redefinisanjem akcizne politike35.

Povećanje budžetskih i javnih prihoda je, uz racionalizaciju konsolidovanih budžetskih izdataka i javne potrošnje, dovelo do smanjenja budžetskog i deficita javnog sektora. Takođe, primjetan je suficit tekuće budžetske potrošnje u iznosu od 128,8 miliona eura ili 2,6%, kao i suficit tekuće javne potroš-nje od 241,2 ili 4,9%, dok su za potrebe finansiranja kapitalnog budžeta sredstva obezbijeđena kroz zaduživanje.

Tabela 5.1

Kretanje suficita/deficita javnog sektora i budžeta

Opis/Period 2015. 2016. 2017. 2018. 2019.

Deficit/suficit javnog sektora (u mil. eura) -265,1 -112,1 -243,0 -213,3 -97.6

% učešća u BDP-u -7,3 -2,8 -5,7 -4,6 -2.0

Deficit/suficit budžeta CG sa državnim fondovima (u mil. eura) -276,1 -122,3 -250,9 -197,0 -143,6

% učešća u BDP-u -7,6 -3,1 -5,8 -4,2 -2,9

Izvor: Ministarstvo finansija (podaci za 2019. godinu su preliminarni)

5.1. Javne finansije Crne Gore36

Prema preliminarnim podacima Ministarstva finansija37, javni prihodi u 2019. godini iznosili su 2,15 milijardi eura, odnosno 43,8% procijenjenog BDP38-a i bili su viši od planiranih za 4,1%, a u poređenju sa 2018. godinom za 9,2%. Godišnjem rastu najviše je doprinijelo povećanje prihoda od poreza na do-datu vrijednost za 78,8 miliona eura (12,8%), doprinosa za 21,8 miliona eura (4,2%) i naknada za 17,7 miliona eura (23,4%).

35 Akciza na fino rezani duvan je povećana sa 30 na 35 eura po kilogramu, akciza na etil-alkohol sa 1.050 na 1.250 eura po hektolitru, akciza na gaziranu vodu sa 20 na 25 eura po hektolitru, a uvedena je akciza na ugalj, koja iznosi 15 centi po gigadžulu bruto toplotne vrijednosti.

36 Strukturu javnih finansija Crne Gore čini budžet Crne Gore sa državnim fondovima (Fond penzijskog i invalidskog osi-guranja, Fond za zdravstveno osiguranje, Fond za obeštećenje, Zavod za zapošljavanje i Fond rada) i budžetima lokalnih samouprava (Prijestonica Cetinje, Glavni grad Podgorica i 22 opštine).

37 Podaci su preliminarni, dok će konačni podaci biti sastavni dio Zakona o završnom računu budžeta za 2019. godinu.38 Izvor: MONSTAT; procijenjeni BDP za 2019. godinu iznosi 4,91 milijardu eura.

76

Centralna banka Crne Gore Godišnji makroekonomski izvještaj CBCG 2019

U strukturi javnih prihoda dominantni su prihodi od poreza (62,5%) i prihodi od doprinosa (25,4%), dok su svi ostali prihodi iznosili 12,1% ukupnih prihoda.

Konsolidovana javna potrošnja, prema preliminarnim podacima, u 2019. godini iznosila je 2,25 mili-jardi eura, odnosno 45,8% BDP-a. U poređenju sa prethodnom godinom, javna potrošnja je bila viša za 4,5%, dok je u odnosu na plan ostvarila rast od 79,2 miliona eura ili 3,6%.

Tekuća javna potrošnja39 iznosila je 1,91 milijardu eura ili 38,9% BDP-a i viša je u odnosu na 2018. go-dinu za 2,9%, dok je kapitalni budžet iznosio 338,8 miliona eura ili 6,9% BDP-a.

Najveći rast izdataka u odnosu na prethodnu godinu zabilježen je kod kapitalnog budžeta – 42,1 mi-lion eura.

Takođe, u odnosu na prethodnu godinu, evidentan rast bilježi otplata garancija – 38,7 miliona eura, čemu je doprinijela uplata za Atlas i IBM banku40 (9,4 miliona eura) i za projekat izgradnje postrojenja za tretman otpadnih voda u Budvi, u korist austrijsko-njemačke kompanije WTE-EVN (29,3 miliona eura).

Značajnije smanjenje rashoda, u odnosu na prethodnu godinu, zabilježeno je kod otplate obaveza iz prethodnog perioda (46,9 miliona eura ili 69,4%), dok je poređenje sa planom pokazalo pad kapitalnog budžeta za 8,7 miliona eura ili 2,5%.

Posmatrano po ekonomskoj klasifikaciji, najveće stavke izdataka bile su bruto zarade i doprinosi na teret poslodavca (524,6 miliona eura) i izdaci za penzije (420,9 miliona eura).

U 2019. godini ostvaren je niži nivo javnih prihoda od ostvarene konsolidovane javne potrošnje, tako da je deficit javnog sektora iznosio 97,6 miliona eura ili 2% BDP-a, i niži je za 85,4 miliona eura od go-tovinskog deficita, a 115,7 miliona eura od korigovanog deficita zabilježenog u 2019. godini.41

Tabela 5.2

Konsolidovana javna potrošnja

Opis2015. BDP 2016. BDP 2017. BDP 2018. BDP 2019. BDP

mil. eura % mil. eura % mil. eura % mil. eura % mil. eura %

Javni prihodi 1.525,8 41,8 1.684,3 42,6 1.785,4 41,5 1.969,5 42,2 2.150.9 43,8

Konsolidovani izdaci 1.828,5 50,0 1.826,5 46,2 2.012,5 46,8 2.152,4 46,2 2.248,5 45.8

Kapitalni izdaci 268,1 7,3 105,9 2,7 298,0 6,9 296,7 6,4 338,8 6,9

Tekuća javna potrošnja 1.560,4 42,7 1.720,6 43,5 1.714,5 39,9 1.855,7 39,8 1.909,7 38,9

Suficit/Deficit -265,1 -7,3 -112,1 -2,8 -243,0 -5,7 -213,3 -4,6 -97,6 -2,0

Izvor: Ministarstvo finansija (podaci za 2019. godinu su preliminarni)

39 Javna potrošnja umanjena za ukupne kapitalne izdatke.40 S obzirom na uvedeni stečaj u Atlas i IBM banci, odnosno nemogućnost izmirenja obaveza prema Evropskoj investicio-

noj banci za potrebe kreditnog aranžmana (Atlas banka je imala dug od 7,2 miliona eura, a IBM 2,2 miliona eura), država je preuzela obaveze aktiviranjem garancija izdatih u korist EIB.

41 Korigovani deficit za 2019. godinu biće publikovan kad bude donešen Zakon o završnom računu budžeta za 2019. godinu.

77

Fiskalni sektor

U toku 2019. godine otplata duga iznosila je 573,8 miliona eura, ili 11,7% BDP-a, što, dodajući izdatke za otplatu hartija od vrijednosti i procijenjeni deficit, ukazuje na potrebu za zaduživanjem u iznosu od 728,7 miliona eura ili 14,8% BDP-a. Od ukupnog zaduženja, 375,3 miliona eura se odnosi na domaće zaduženje, dok je 657,5 miliona eura inostrano zaduživanje, a preostali iznos predstavlja prihode od privatizacije - 17,2 miliona eura i transfere - 10,1 miliona eura. Kao posljedica ovih transakcija u 2019. godini depoziti su povećani za 331,4 miliona eura (prilog D, tabela 12).

Boks 5.1 – Rebalans budžeta u 2019. godini

Stvaranje zakonskih preduslova za refinansiranje postojećeg duga i stvaranje fiskalne rezerve uslovili su donošenje rebalansa budžeta za 2019. godinu, u julu mjesecu.

Njime je omogućeno da država uspješno realizuje emisiju euroobveznica u iznosu od 500 miliona eura, uz period dospijeća od deset godina po kamatnoj stopi od 2,55 odsto, što predstavlja najduži period dospijeća i najnižu ostvarenu kamatnu stopu u dosadašnjem periodu.

Na prihodnoj strani uočavaju se veći prihodi od poreza na dohodak fizičkih lica, poreza na dodatu vri-jednost, doprinosa za PIO, doprinosa za nezaposlene i prihode od kapitala, dok su smanjeni prihodi od akciza, doprinosa za zdravstveno osiguranje usljed smanjenja stope, naknada za igre na sreću, donacija i transfera.

Na rashodnoj strani, razlozi za rebalans budžeta su bili smanjenje troškova za auto-put u iznosu od 25 miliona eura usljed sporije dinamike izvođenja radova, a povećanje tekuće budžetske potrošnje i otplate garancija.

Značajan rast rashoda prema rebalansu u odnosu na Zakon o budžetu za 2019. godinu zabilježen je kod transfera za zdravstvenu zaštitu, odnosno troškova za ljekove, koji su porasli za 10 miliona eura, tekuće budžetske rezerve za 5 miliona eura, ostalih kapitalnih izdataka, to jest izdatka za kreditni aranžman kod komercijalne banke za potrebe realizacije kapitalnog projekta Opštine Ulcinj u iznosu od 3 miliona eura, naknada nezaposlenim licima za 2 miliona eura (kao odgovor na povećanje minimalne zarade sa 193 na 222 eura), ostalih transfera pojedincima za 2 miliona eura i otpremnina za tehnološke viškove za 1,4 miliona eura. Takođe, Zakonom o izmjenama Zakona o budžetu za 2019. godinu, predviđena je otplata garancija u iznosu od 9,4 miliona eura za Atlas i IBM banku.

Rezultat rebalansa budžeta je povećanje izvornih prihoda za 6 miliona eura, a konsolidovanih izdataka za 6,4 miliona eura. Shodno navedenom, deficit budžeta se povećao za 405,3 hiljada eura.

5.2. Budžet Crne Gore

Prema preliminarnim podacima Ministarstva finansija, ukupni primici budžeta sa državnim fondovi-ma42 u 2019. godini iznosili su 2,90 milijardi eura ili 59,2% BDP-a.

42 Primici budžeta uključuju izvorne prihode (direktne i indirektne poreze i neporeske prihode), pozajmice i kredite iz domaćih i inostranih izvora i primitke od prodaje imovine.

78


Izvorni prihodi u 2019. godini iznosili su 1,89 milijardi eura ili 38,4% BDP-a. U odnosu na plan43, viši su za 2,8%, a u odnosu na 2018. godinu, izvorni prihodi bili su viši za 8%.

U strukturi izvornih prihoda najveće učešće ostvarili su prihodi od poreza (62,2%), doprinosa (29%), ostali prihodi (4%), donacije (2,1%), naknade (1,5%), takse (0,8%) i primici od otplate kredita i sredstva prenesena iz prethodne godine (0,4%).

Prihodi od poreza iznosili su 1,17 milijardi eura i bili su viši za 4,5% u odnosu na plan, a u odnosu na 2018. godinu ostvarili su rast od 9,7%. Posmatrano pojedinačno, porez na dodatu vrijednost je ostva-rio najveće povećanje u odnosu na plan, kao i u odnosu na prethodnu godinu, što je posljedica rasta ekonomske aktivnosti i pojačane poreske discipline.

Tabela 5.3

Ostvarenje prihoda budžeta Crne Gore i državnih fondova u 2019. godini

Vrsta primitka

Plan 2019.

Ostvareno 2019.

Učešće u prihodima

Učešće u BDP

Ostvareno u odnosu na plan

Ostvareno 2018.

Ostvareno u odnosu na 2018.

u mil. eura u mil. eura % % Index u mil. eura Index

Porezi 1.122,7 1.172,8 40,4 23,9 104,5 1.068,9 109,7

Porez na dohodak fizičkih lica 120,2 125,0 4,3 2,5 104,0 124,9 100,1

Porez na dobit pravnih lica 71,2 72,8 2,5 1,5 102,3 68,2 106,8

Porez na promet nepokretnosti 1,9 2,0 0,1 0,0 109,7 1,8 110,9

Porez na dodatu vrijednost 657,9 695,7 24,0 14,2 105,7 616,9 112,8

Akcize 234,8 235,5 8,1 4,8 100,3 221,2 106,5

Porez na međunarodnu trgovinu i transakcije 27,2 28,5 1,0 0,6 105,0 26,6 107,1

Ostali republički porezi 9,5 13,1 0,5 0,3 138,1 9,3 140,9

Doprinosi 534,2 546,3 18,8 11,1 102,3 524,4 104,2

Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje 327,9 329,2 11,3 6,7 100,4 317,0 103,8

Doprinosi za zdravstveno osiguranje 178,9 187,8 6,5 3,8 105,0 182,1 103,1

Doprinosi za osiguranje od nezaposlenosti 15,0 15,1 0,5 0,3 101,1 13,6 111,3

Ostali doprinosi 12,5 14,2 0,5 0,3 113,4 11,8 120,2

Takse 15,3 15,6 0,5 0,3 101,9 16,9 92,4

Naknade 31,4 28,2 1,0 0,6 90,0 26,4 106,9

Ostali prihodi 77,5 75,8 2,6 1,5 97,9 71,3 106,3

Primici od otplate kredita i sredstva pren. iz preth. god.

8,5 8,1 0,3 0,2 95,3 11,3 71,8

Donacije i transferi 44,5 38,4 1,3 0,8 86,3 26,7 143,7

IZVORNI PRIHODI 1.834,0 1.885,1 64,9 38,4 102,8 1.746,0 108,0

Primici od prodaje imovine 6,0 4,3 0,1 0,1 71,3 15,8 27,2

Pozajmice i krediti od inostranih Izvora 180,4 651,3 22,4 13,3 361,0 909,8 71,6

Pozajmice i krediti od domaćih Izvora 190,0 363,4 12,5 7,4 213,6 170,1

UKUPNI PRIMICI BUDŽETA CG I FONDOVA 2.210,4 2.904,2 100,0 59,2 131,4 2.885,1 100,7

Izvor: Ministarstvo finansija

43 Plan ostvarenja budžeta po rebalansu budžeta, shodno Zakonu o izmjenama i dopunama Zakona o budžetu za 2019. godinu.

79

Fiskalni sektor

Prihodi po osnovu doprinosa iznosili su 546,3 miliona eura i bili su viši za 2,3% u odnosu na plan za 2019. godinu, a u odnosu na prethodnu godinu ostvarili su rast od 4,2%.

Ukupni izdaci budžeta44 u 2019. godini iznosili su 2,59 milijardi eura ili 52,8% BDP-a, i bili su niži za 3,2% u odnosu na prethodnu godinu, a viši su u odnosu na planirane za 8,5%.

Konsolidovani izdaci budžeta u 2019. godini iznosili su 2,03 milijarde eura, što čini 41,3% BDP-a. Os-tvareni izdaci su viši u odnosu na prethodnu godinu za 5,9%, a u odnosu na planirane za 2,6%.

Na tekuće izdatke odnosilo se 1,76 milijardi eura ili 35,8% BDP-a. Najveće odstupanje od plana, i to zbog rasta, zabilježeno je kod kapitalnih izdataka u tekućem budžetu.

Kapitalni budžet Crne Gore iznosio je 272,4 miliona eura ili 5,5% BDP-a, što je u odnosu na prethod-nu godinu više za 11,9%, a u poređenju sa planom niže za 8%, što se objašnjava sporijim povlačenjem sredstava za izgradnju prioritetne dionice auto-puta.

Otplata državnog duga iznosila je 507,3 miliona eura45 i smanjena je u odnosu na prethodnu godinu za 188,9 miliona eura, većim dijelom usljed smanjenja otplate hartija od vrijednosti i kredita nerezi-dentima.

Struktura budžetske potrošnje u 2019. godini, prikazana na grafiku br. 5.1, je i dalje nepovoljna. Oko 23,3% budžetskih izdataka odnosi se na bru-to zarade, a 27,3% na transfere za socijalnu zašti-tu, dok otplata obaveza iz prethodnih godina čini 1% budžetske potrošnje. Razvojni dio budžeta, odnosno kapitalni budžet, činio je 13,4% budžet-ske potrošnje.

Deficit46 budžeta Crne Gore u 2019. godini pro-cijenjen je na 143,6 miliona eura ili 2,9% BDP-a i niži je odnosu na deficit u 2018. godini za 25,3 miliona eura, a u odnosu na korigovani deficit u 2018. za 53,4 miliona eura. Primarni deficit budžeta47 u 2019. godini, iznosio je 38 miliona eura ili 0,8% BDP-a.

44 Ukupne izdatke budžeta čine konsolidovani izdaci, otplata hartija od vrijednosti i kredita rezidentima i nerezidentima i izdaci za kupovinu hartija od vrijednosti.

45 Glavnica duga prema rezidentima i nerezidentima, bez otplate duga iz prethodnog perioda.46 Metodologija obračuna suficita/deficita „Sl.list RCG“«, 53/09. Deficit predstavlja razliku između izvornih prihoda i kon-

solidovanih izdataka.47 Deficit umanjen za iznos plaćenih kamata.

Budžetska potrošnja u 2019. godini, procentualno učešće u izdacima

Grafik 5.1


80


Tabela 5.4

Izdaci budžeta CG i državnih fondova u 2019. godini

O P I SPlan 2019. Ostvareno

2019.Učešće u izdacima

Učešće u BDP-u

Ostvareno u odnosu na plan

Ostvareno 2018.


u mil. eura u mil. eura % % Index u mil. eura Index

Tekući budžetski izdaci 846,7 895,5 34,5 18,3 105,8 866,6 103,3

Bruto zarade i doprinosi na teret poslodavca 472,1 472,9 18,2 9,6 100,2 459,8 102,8

Ostala lična primanja 15,1 15,2 0,6 0,3 100,7 13,2 114,9

Rashodi za materijal 36,7 33,2 1,3 0,7 90,5 36,7 90,3

Rashodi za usluge 63,1 69,4 2,7 1,4 110,0 75,1 92,4

Rashodi za tekuće održavanje 23,1 22,5 0,9 0,5 97,4 21,0 107,4

Kamate 95,8 105,7 4,1 2,2 110,4 97,6 108,3

Renta 9,8 11,0 0,4 0,2 112,4 10,7 103,3

Subvencije 30,8 34,5 1,3 0,7 112,1 30,6 113,0

Ostali izdaci 41,2 38,9 1,5 0,8 94,4 43,6 89,3

Kapitalni izdaci u tekućem budžetu 59,1 92,1 3,6 1,9 156,0 78,4 117,6

Transferi za socijalnu zaštitu 557,8 554,4 21,4 11,3 99,4 544,5 101,8

Transferi institucijama, pojedincima, NVO i javnom sektoru

221,0 219,7 8,5 4,5 99,4 208,7 105,3

Kapitalni budžet 295,9 272,4 10,5 5,5 92,0 243,4 111,9

Pozajmice i krediti 2,3 3,2 0,1 0,1 139,5 4,6 69,1

Rezerve 25,0 24,3 0,9 0,5 97,2 23,9 101,7

Otplata garancija 9,4 38,7 1,5 0,8 410,2 0,0

Otplata obaveza iz prethodnih godina 18,5 20,7 0,8 0,4 111,7 23,2 89,1

Neto povećanje obaveza 0,0 0,0 0,0 0,0 28,1

BUDŽETSKI IZDACI 1.976,6 2.028,8 78,2 41,3 102,6 1.914,9 105,9

Otplata hartija od vrijednosti i kredita rezidentima

44,1 178,4 6,9 3,6 404,6 234,8 76,0

Otplata hartija od vrijednosti i kredita nerezidentima

329,5 328,9 12,7 6,7 99,8 461,5 71,3

Izdaci za kupovinu hartija od vrijednosti 40,2 57,3 2,2 1,2 142,5 69,3 82,8

UKUPNI IZDACI 2.390,5 2.593,4 100,0 52,8 108,5 2.680,5 96,8


Nedostajuća sredstva budžeta iznosila su 708,3 miliona eura ili 14,4% BDP-a. Finansiranje je obezbije-đeno kroz pozajmice i kredite iz inostranih izvora u iznosu od 651,3 miliona eura, pozajmice i kredite iz domaćih izvora u iznosu od 363,4 miliona eura i manjim dijelom od prihoda od prodaje imovine, što je dovelo do povećanja depozita za 310,8 miliona eura.

81

Fiskalni sektor

Boks 5.2 – Fiskalni rizici u srednjem roku48

Glavni rizici u ostvarenju fiskalnih projekcija, bilo politički ili ekonomski, mogu se odraziti kako pozitiv-no, tako i negativno na javne finansije.

Pozitivni politički rizici su:

• Napredak na putu pristupanja Evropskoj uniji uticaće na rast povjerenja investitora, unapređenje poslovnog ambijenta i pristup EU fondovima.

Negativni politički rizici su:

• Politička nestabilnost na globalnom nivou, a posebno u regionu Jugoistočne Evrope, može se ne-gativno odraziti na ekonomiju Crne Gore, prvenstveno na sektor turizma.

Pozitivni ekonomski rizici su:

• Sprovođenje mjera fiskalne konsolidacije pozitivno će uticati na stabilnost i održivost javnih finan-sija u srednjem roku;

• Multiplikativni efekti projekta izgradnje auto-puta i drugih očekivanih investicija, kao i projekta ekonomskog državljanstva, imaće pozitivan uticaj na kretanje prihoda;

• Intenziviranjem aktivnosti na smanjenju sive ekonomije i reformom poreske administracije, proši-riće se poreska baza, a samim tim, omogućiće se i povećanje javnih prihoda;

• Reformama u procesu budžetiranja povećaće se fiskalna disciplina i transparentnost javnih finan-sija, što će se pozitivno reflektovati na glavne fiskalne pokazatelje.

Negativni ekonomski rizici su:

• Promjena u dinamici izvođenja radova na investicionim projektima može ugroziti srednjoročne makroekonomske i fiskalne projekcije;

• Povećanje troškova finansiranja zdravstvenog sistema u odnosu na planirane i akumuliranje neiz-mirenih obaveza može negativno uticati na projektovanu javnu potrošnju;

• U slučaju povećanja troškova za izgradnju auto-puta, uvećaće se ukupni javni izdaci, što će se ne-gativno odraziti na budžetski bilans;

• Implementacija ESA 2010 metodologije može dovesti do proširenja postojećeg institucionalnog obuhvata budžetskog računovodstva sa javnim preduzećima, što bi po ESA 2010 kvalitativnim ili kvantitativnim kriterijumima trebalo biti prikazano u sektoru opšte države. Shodno tome, postoji mogućnost da će doći do povećanja deficita i duga pomenutog sektora u srednjem roku.

5.3. Lokalna samouprava

Prema preliminarnim podacima Ministarstva finansija, izvorni prihodi lokalne samouprave iznosili su 265,7 miliona eura ili 5,4% BDP-a i u poređenju sa 2018. godinom bili su viši za 18,9%.

Struktura ostvarenih prihoda pokazuje da su najveće učešće ostvarili prihodi od poreza (64,9%) i na-knada (24,5%), dok se na ostale prihode odnosilo 10,6%. Najznačajnje povećanje prihoda u odnosu na

48 Izvor: „ Program ekonomskih reformi za Crnu Goru 2020–2022.”

82


2018. godinu zabilježeno je kod poreza za 21,5 miliona eura, koji su i u poređenju sa planom ostvarili rast i to u iznosu od 24,6 miliona eura ili 16,7%.

Preliminarni izdaci lokalne samouprave iznosili su 219,7 miliona eura ili 4,5% BDP-a. U odnosu na 2018. godinu, zabilježili su pad od 7,5% ili 17,8 miliona eura, a u odnosu na plan bili su viši za 14% ili 27 miliona eura.

Tabela 5.5

Preliminarni izvorni prihodi i konsolidovani izdaci lokalne samouprave u 2019. godini

Vrsta primitkaOstvareno 2019. Plan

2019.Ostvareno

2018.


u mil. eura % BDP-a u mil. eura u mil. eura Index

IZVORNI PRIHODI 265,7 5,4 231,9 223,4 118,9

Porezi 172,3 3,5 147,7 150,9 114,2

Takse 5,5 0,1 6,8 5,8 94,5

Naknade 65,2 1,3 57,0 49,3 132,3

Ostali prihodi 17,9 0,4 16,3 14,6 122,7

Primici od otplate kredita I sredstva prenijeta iz prethodne godine 0,0 0,0 0,0 0,0

Donacije 4,8 0,1 4,0 2,9 167,4

IZDACI 219,7 4,5 192,7 237,5 92,5

TEKUĆA POTROŠNJA 153,3 3,1 141,1 184,1 83,3

Tekući izdaci 91,7 1,9 89,4 81,9 112,0

Bruto zarade i doprinosi na teret poslodavca 51,7 1,1 51,6 47,7 108,3

Ostala lična primanja 4,3 0,1 4,2 3,5 122,0

Rashodi za materijal i usluge 17,4 0,4 16,1 15,7 110,7

Tekuće održavanje 6,0 0,1 6,9 5,3 113,0

Kamate 3,8 0,1 4,5 3,3 112,9

Renta 0,7 0,0 0,6 0,6 109,7

Subvencije 1,8 0,0 1,3 1,5 119,1

Ostali izdaci 6,1 0,1 4,3 4,2 146,5

Transferi za socijalnu zaštitu 0,5 0,0 0,9 0,4 114,6

Transferi institucijama, pojedincima, NVO i javnom sektoru 55,3 1,1 47,3 52,6 105,1

Kapitalni izdaci 66,4 1,4 51,6 53,3 124,5

Pozajmice i krediti 2,6 0,1 1,5 1,6 167,1

Rezerve 3,2 0,1 2,1 3,3 97,3

Otplata garancija 0,0 0,0 0,0 0,0

Otplata obaveza iz prethodnog perioda 0,0 0,0 0,0 44,4 0,0

Neto povećanje obaveza 0,0 0,0 0,0 2,3

SUFICIT/DEFICIT 46,0 0,9 39,2 -14,1 -327,5

Korigovani suficit/deficit -16,3

Primarni deficit 49,8 1,0 43,7 -13,0 -383,8

Transferi iz budžeta CG 10,1 0,2 5,0 8,6 116,7

Otplata dugova 66,5 1,4 57,0 16,3 407,2

Pozajmice i krediti iz domaćih izvora 11,8 0,2 8,0 8,8 135,0

Pozajmice i krediti iz inostranih izvora 6,2 0,1 6,0 3,4 183,6

Prihodi od privatizacije i prodaje imovine 13,0 0,3 5,0 8,2 158,8

Povećanje/smanjenje depozita -20,6 -0,4 -6,2 1,5 -1.423,4


83

Fiskalni sektor

Najznačajniju rashodnu stavku u okviru potrošnje lokalne samouprave čine tekući izdaci sa učešćem od 41,8%. Kapitalni budžet je učestvovao sa 30,2%, a transferi sa 25,4%, dok se preostalih 2,6% izdata-ka odnosilo na ostale izdatke na lokalnom nivou.

U 2019. godini lokalna samouprava ostvarila je suficit od 46 miliona eura. Otplata dugova iznosila je 66,5 miliona eura ili 1,4% BDP-a, prvenstveno zbog otplate obaveza iz prethodnih godina (49,1 milion eura). Transferi iz centralnog budžeta u 2019. godini godini iznosili su 10,1 milion eura (tabela 5.5).

5.4. Državni fondovi

Prema podacima Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja Crne Gore, u 2019. godini Fond je ostvario ukupne primitke u iznosu od 426,6 miliona eura, što je za 1,5% više nego u 2018. godini. Izvorni pri-hodi Fonda iznosili su 77,4% ukupnih primitaka i bili su za 3,8% viši u odnosu na prethodnu godinu. Učešće doprinosa (osnovnog izvora finansiranja Fonda PIO) u ukupnim prihodima iznosi 77,2%. Ova kategorija prihoda bila je za 3,9% viša u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, transferi iz budže-ta, koji čine 22,6% ukupnih primitaka, smanjeni su za 6% u odnosu na 2018. godinu i iznosili su 96,4 miliona eura.

Ukupni izdaci Fonda PIO u 2019. godini iznosili su 426,6 miliona eura, što je za 1,5% više nego u 2018. godini, a neznatno niže u odnosu na planirani nivo. Najznačajniju rashodnu stavku predstavljaju izda-ci za penzije, koji su iznosili 98,7% ukupnih izdataka, dok se 1,3% izdataka odnosilo na administrativ-ne troškove i otplatu dugova. Izdaci po osnovu penzija povećani su za 1,5% u odnosu na 2018. godinu.

Poredeći ostvarene prihode i izdatke, Fond je imao uravnotežen budžet.

Prema podacima Fonda za zdravstveno osiguranje Crne Gore, u 2019. godini ostvareni su ukupni pri-mici u iznosu od 254,2 miliona eura, što je za 5,2% više nego u 2018. godini, a neznatno niže u odnosu na plan.

Ukupni izdaci Fonda za zdravstveno osiguranje iznosili su 254,2 miliona eura, tako da je Fond u 2019. godini imao uravnotežen budžet. Najveće učešće u ukupnim izdacima odnosilo se na tekuće izdatke, 108,4 miliona eura, transfere institucijama, pojedincima, nevladinom i javnom sektoru, 108,3 milio-na eura, transfere za socijalnu zaštitu, 33,2 miliona eura, dok je na kapitalne izdatke i otplatu dugova utrošeno 4,3 miliona eura.

Neizmirene obaveze Fonda na kraju decembra iznosile su 10,7 miliona eura, od čega se najveći dio od-nosi na obaveze za transfere institucijama, pojedincima i kreditima (7 miliona eura), dok su obaveze po transferima za socijalnu zaštitu 3,7 miliona eura.

84


Boks 5.3 – Radno sposobno stanovništvo i penzioneri

Izdaci za bruto penzije u 2019. godini iznosili su 420,9 miliona eura, a najveće učešće u njima odnosi se na starosnu penziju i to 59,1%, zatim na porodičnu penziju 19,4%, invalidsku penziju 15,2%, ostala prava 2,6%, naknade 2% i na dodat-ke 0,4%, što je prezentirano u grafiku br. 1.

Upoređujući period 2018. i 2019. godine, uočava se neznatan rast broja penzionera. U decembru 2018. godine bilo je 114.676 penzionera, a u de-cembru 2019. godine 114.739, što predstavlja po-većanje od 0,1%, a prikazano je u grafiku br. 2.

Broj zaposlenih je ostvario rast od 2,3% u decem-bru 2019. godine u odnosu na decembar 2018. godine.

Međutim, odnos broja zaposlenih i broja penzionera je i dalje veoma nepovoljan. Na kraju 2019. godine iznosio je 1,73, što predstavlja blago poboljšanje u odnosu na kraj prethodne godine kada je iznosio 1,69.

Prema podacima Zavoda za zapošljavanje Crne Gore, ova institucija je u 2019. godini ostvarila ukupne primitke u iznosu od 32,3 miliona eura, što je u odnosu na 2018. godinu veće za 15,5%.

Izdaci Zavoda u 2019. godini iznosili su 32,3 miliona eura i bili su viši za 15,5% nego u 2018. godini, a neznatno niži od plana. U ukupnim izdacima 12,9% odnosilo se na tekuće izdatke, dok je po osnovu

Broj penzionera Odnos broja zaposlenih i penzionera

Grafik 2 Grafik 3

Izvor: Fond PIO Izvor: Fond PIO i MONSTAT

Struktura izdataka za bruto penzije, 2019. godina, u %

Grafik 1

Izvor: Fond PIO

85

Fiskalni sektor

transfera za socijalnu zaštitu izdvojeno 50,1%, za transfere institucijama, pojedincima, nevladinom i javnom sektoru 35,6%, a za kapitalne izdatke, pozajmice i odobrene kredite, kao i za ostala dugovanja 1,4%.

Poredeći ostvarene primitke i izdatke u 2019. godini, Zavod je imao uravnotežen budžet.

Neizmirene obaveze Zavoda za zapošljavanje na dan 31. 12. 2019. godine iznosile su 549 hiljada eura.

Fond rada, kao klasični budžetski korisnik koji se finansira iz opštih i namjenskih prihoda, u 2019. godini ostvario je primitke u iznosu od 1,2 miliona eura, koliko su iznosili i ukupni izdaci, što je niže za 25,6% u odnosu na plan, a za 19,7% u odnosu na 2018. godinu. Najznačajniju rashodnu stavku pred-stavljaju izdaci koji se odnose na transfere za socijalnu zaštitu, to jest sredstva za tehnološke viškove (443 hiljade eura).

Neizmirene obaveze Fonda na dan 31. 12. 2019. godine iznosile su 19,8 hiljada eura.

Fond za obeštećenje u 2019. godini ostvario je ukupne primitke u iznosu od 2,3 miliona eura, koliko su iznosili i ukupni izdaci, što je niže za 5% u odnosu na plan, a za 3,1% u odnosu na prethodnu godinu.

Documents

FISKALNI SEKTOR 05 - CBCG