INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

FIZIČKOVASPITANJE

SKRIPTAMARIJA IVANOV, VLADIMIR MILJKOVIĆ, NENAD VUKADINOVIĆ

2

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Sadržaj1. UVOD 62. MOTORIČKESPOSOBNOSTI 7

Razvoj motoričkih sposobnosti 7Osnovne motoričke sposobnosti 7

Snaga 7Brzina 8Izdržljivost 8Koordinacija 8Gipkost 8Ravnoteža 9

Testiranja motoričkih sposobnosti 93. ATLETIKA 15

Atletske discipline – Trčanje 15Sprint - Trčanje na kratkim stazama 15

Štafetno trčanje 16Trčanje preko prepona 17Trčanje na srednjim i dugim stazama 18Trčanje preko prepreka (stipl-čez) 18Trčanje na najdužim distancama, maraton i ultramaraton 19Kros 19Rekordi po disciplinama 20

Atletske discipline – Skokovi 20Skok u dalj 21Troskok 21Skok u vis 22Skok motkom 23Rekordi po disciplinama 23

Atletske discipline – Bacanja 24Bacanje kugle 24Bacanje diska 25Bacanje kladiva 25Bacanje koplja 26Rekordi po disciplinama 26

4. SPORTSKAGIMNASTIKA 27Istorija sportske gimnastike 27Sportska gimnastika – vežbe na spravama i tlu 30Discipline sportske gimnastike 31

Preskok 31Tlo 32Paralelni razboj 32

3

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Dvovisinski razboj 33Konj sa hvataljkama 34Greda 35Krugovi 36Vratilo 37

Takmičenja u sportskoj gimnastici 385. PLIVANJE 39

Istorija plivanja 39Plivanje u Srbiji 40Plivanje na Olimpijskim igrama 41Plivačke tehnike 42

Slobodni stil 42Leđni stil 42Prsni stil 43Leptir ili delfin 43

6. FUDBAL 45Istorija fudbala 45Svetska prvenstva u fudbalu 47Evropska prvenstva u fudbalu 47Tehnika fudbalske igre 47

Vođenje lopte 48Dodavanje lopte 49Primanje lopte 49Šutiranje 50Dribling 50Oduzimanje lopte 51Tehnika golmana 51

Taktika fudbalske igre 52Taktika i sistemi igre 52Klasifikacija taktike 53

Individualna odbrana 53Grupna odbrana 54Timska odbrana 54Individualni napad 54Grupni napad 54Timski napad 54

Pravila fudbalske igre 547. KOŠARKA 56

Istorija košarke 56Elementi košarkaške igre 57

Vođenje lopte 57Držanje, hvatanje i dodavanje lopte 59Šutiranje 60

4

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Taktika u košarci 62Klasifikacija taktike u košarci 62

Taktika igre u napadu 63Taktika odbrane u košarci 64

8. ODBOJKA 66Istorija odbojke 66Odbojka kao timski sport i osnovna pravila 66Elementi odbojkaške igre 67

Servis 67Prijem servisa 68Dizanje lopte 69Smeč 70Blok 70Odbrana polja 71

Taktika u odbojci 71Uspesi naših odbojkaša 72

9. RUKOMET 74Tehnika rukometa 75Tehnika igre u napadu 75

Hvatanje lopte 76Držanje lopte 77Vođenje lopte 77Dodavanje lopte 78Šut 79Finte sa loptom 81

Tehnika igre u odbrani 82Tehnika golmana 84Taktika rukometa 85

Taktika igre u napadu 85Taktika igre u odbrani 85

Osnovna pravila rukometa 8510. DŽUDO 87

Istorijat 87Džudo kao olimpijski sport 88Tehnike 88

Bacanje 88Parter 89Bodovi 89

Tehnike padova 90Ukemi-waza 90Pad napred sa kolutom – “zempo-ukemi” 90Pad u stranu – “yoko-ukemi” 90Pad nazad – “ushiro ukemi” 91

5

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Tehnike bacanja 91Nage vaza 91Ippon seoi nage 92O soto gari 92Ko soto gari 93Uchi mata 93O soto guruma 94Harai goshi 94

11. PRINCIPIZDRAVEISHRANE 96Značaj pravilne ishrane 96Hranljive materije - pojam, vrste i uloga u organizmu. 96

Proteini ili belančevine 97Ugljeni hidrati ili šećeri 99Masti ili lipidi 102Vitamini 103Minerali 106Voda 106

Poremećaji energetske ravnoteže 107Gojaznost 108Pothranjenost 109

Planiranje dnevnog jelovnika 110

6

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

1. UVOD

Fizičkakulturakao najopštiji pojam vezan za upotrebu fizičkog vežbanja u korist optimalnog rasta i razvoja svake jedinke nekog društva predstavlja deo opšte kulture jedne grupe, nacije i savremene civilizacije. Kao takav u sebe integriše termine fizičkog vaspitanja, rekreacije i sporta. Zbog složenosti i multistrukturalnosti termina fizička kultura postoji potreba za definisanjem segmenata koji ga sačinjavaju.

Fizičkovaspitanjeje sistematski i organizovan proces sticanja motoričkih veština, znanja i sposobnosti, jačanja zdravlja i razvoja psiho-fizičkih snaga i sposobnosti vaspitanika.

Rekreacijom se smatra spontani izraz čovekove želje da zadovolji svoju potrebu za fizičkom aktivnošću na dobrovoljan način i po sopstvenom izboru u svrhu odmora i razonode.

Sport predstavlja ljudsku delatnost nastalu iz potrebe čoveka za kretanjem, igrom, zabavom, nadmetanjem i telesnim vežbanjem i čije je osnovno obeležje takmičenje.

U ovom piručniku biće obrađene nastavne teme predmeta fizičko vaspitanje kao dela vaspitno obrazovnog sistema. Kao i ostali predmeti, ima svoje ciljeve i zadatke koji određuju njegovu svrhu i značaj u opšte obrazovnom sistemu predmeta.

Cilj fizičkog vaspitanja je da raznovrsnim i sistematskim motoričkim aktivnostima, u povezanosti sa ostalim vaspitno-obrazovnim područjima, doprinese integralnom razvoju ličnosti učenika (kognitivnom, afektivnom, motoričkom), razvoju motoričkih sposobnosti, sticanju, usavršavanju i primeni motoričkih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifičnim uslovima života i rada.

Zadacinastave fizičkog vaspitanja jesu:

• podsticanje rasta, razvoja i uticanje na pravilno držanje tela; • razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti; • sticanje motoričkih umenja koja su, kao sadržaji, utvrđeni programom fizičkog vaspitanja i sticanje

teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje;

• usvajanje znanja radi razumevanja značaja i suštine fizičkog vaspitanja definisanog ciljem ovog vaspitno-obrazovnog područja;

• formiranje moralno-voljnih kvaliteta ličnosti; • osposobljavanje učenika da stečena umenja, znanja i navike koriste u svakodnevnim uslovima života

i rada;

• sticanje i razvijanje svesti o potrebi zdravlja, čuvanja zdravlja i zaštiti prirode i čovekove sredine.

U smislu usvajanja zdravih životnih navika dece i omladine školskog uzrasta, u ovom priručniku biće obrađen ništa manje važan pojam pravilne ishrane.

7

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

2. MOTORIČKESPOSOBNOSTI

Motoričkesposobnostisu sposobnosti koje omogućavaju uspešno i efikasno kretanje čitavog tela ili delova tela u prostoru.

Motoričke sposobnosti se mogu razvijati i mogu se meriti.

Dele se na:

• Bazične (osnovne) motoričke sposobnosti• Specifične motoričke sposobnosti

RAZVOJMOTORIČKIHSPOSOBNOSTI

Razvoj motoričkih sposobnosti je podjednako važan za uspešno bavljenje kako sportom tako i rekreacijom. Takođe, u fizičkom vaspitanju konstantan rad na razvoju motoričkih sposobnosti je veoma važan za savladavanje i uspešno izvođenje svih postavljenih zadataka.

Na razvoj motoričkih sposobnosti najviše se može uticati tokom razvoja tela, od najmlađeg uzrasta, preko predškolskog i školskog pa do kraja perioda adolescencije.

Sve motoričke sposobnosti se ne razvijaju podjednako u isto vreme tokom razvoja tela. Postoje periodi tokom Života u kojima se svaka motorička sposobnost brže ili sporije razvija.

Periodi u kojima postoje idealni uslovi u organizmu za brži i veći razvoj određene motoričke sposobnosti, nazivaju se senzitivniperiodi.

Na primer, od 8(osme) godine života snaga postaje dominantna u odnosu na ostale motoričke sposobnosti. S’tim u vezi, vežbe za razvoj snage primenjuju se u većem obimu tek nakon osme godine života. Svaka motorička sposobnost ima svoj senzitivni period u kojem se brže razvija.

OSNOVNEMOTORIČKESPOSOBNOSTI

Bazične ili osnovnemotoričke sposobnosti su one sposobnosti koje omogućavaju vršenje osnovnih oblika kretanja Čoveka kao Što su: hodanje, trčanje, bacanje, skakanje.

U osnovne motoričke sposobnosti spadaju:

• Snaga• Brzina • Izdržljivost • Koordinacija • Gipkost • Ravnoteža

Snaga

Snaga predstavlja sposobnost savladavanja različitog otpora ili suprotstavljanje opterećenju, pomoću mišićnog naprezanja.

Veličina snage zavisi od fiziološkog preseka mišića i njegove dužine, odnosno od veličine mišića.

8

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Za razvoj snage primenjuju se vežbe sa opterećenjem. Opterećenje može biti sopstveno telo, a može biti i spoljašnje u vidu različitih vrsta tegova koje će opteretiti određene mišićne grupe.

Takođe, može se definisati i kao izvršen rad u jedinici vremena i predstaviti formulom:

P – Snaga, A – rad, t - vreme

Brzina

Brzina predstavlja sposobnost izvođenja jednog ili više pokreta, u datom prostoru za određeno vreme.

Osnovni oblici ispoljavanja brzine su: brzina reagovanja. brzina pojedinačnog pokreta i frekvencija.

Brzina reagovanja se odnosi na vreme koje prođe od nekog znaka do početka pokreta.

Brzina pojedinačnog pokreta podrazumeva najkraće vreme potrebno da se određeni pokret izvrši.

Frekvencija pokreta označava učestalost pokreta u jedinici vremena, tj broj ponavljanja nekog pokreta za određeno vreme.

Može se iskazati formulom:

V- Brzina S-pređeni put t- vreme

Izdržljivost

Izdržljivost podrazumeva sposobnost vršenja rada unapred zadatim intenzitetom bez smanjenja efikasnosti. Ispoljavanje izdržljivosti se ogleda u sposobnosti da se suprotstavi zamoru.

Može se podeliti na opštu idržljivost i specijalnu izdržljivost.

Pod opštom izdržljivošću se podrazumeva sposobnost dugotrajnog mišićnog naprezanja umerenim intenzitetom, kao Što je trčanje na srednje i duge staze u atletici, plivanje na^ 800m-1500m, itd.

Specijalna izdržljivost se karakteriše vršenjem mišićnog naprezanja velikog intenziteta kroz vreme.

Koordinacija

Koordinacija predstavlja sposobnost upravljanja pokreta delovima tela ili čitavog tela, a odnosi se na sposobnost Čoveka da organizuje kretanje pravilno, brzo, racionalno i snalažljivo u novonastalim (promenjenim) uslovima kretanja.

Razvoj koordinacije je u velikoj meri povezan sa razvojem centralnog nervnog sistema.

Za razvoj koordinacije primenjuju se sportske discipline koje karakterišu složena kretanja tela u prostoru (sportska gimnastika, plivanje, itd).

Gipkost

Gipkost podrazumeva sposobnost vršenja bilo kojeg pokreta velikim amplitudama. Kao sinonimi za gipkost, u literaturi se mogu sresti i pojmovi pokretljivost i fleksibilnost.

Gipkost predstavlja kompleksno svojstvo i određena je dužinom mišića i stepenom pokretljivosti zgloba kojima ti mišići pripadaju.

9

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Gipkost u većoj meri karakteriše žene jer su mišići i tetive elastičniji kod žena nego kod muškaraca.

Ravnoteža

Ravnoteža predstavlja sposobnost zadržavanja tela u određenom zadatom položaju (ravnotežnom položaju). Takođe, predstavlja sposobnost suprotstavljanja spoljašnjim silama koje nastoje da izbace telo iz ravnotežnog položaja.

Ravnoteža je veoma važna sposobnost i dobar razvoj ravnoteže predstavlja odličan preduslov za razvoj ostalih motoričkih sposobnosti.

TESTIRANJAMOTORIČKIHSPOSOBNOSTI

Testiranjamotoričkihsposobnostipredstavljaju merenje trenutnog nivoa razvijenosti motoričkih odnosno fizičkih sposobnosti. U fizičkom vaspitanju predstavljaju jedan od osnovnih zadataka i čine sastavni deo plana i programa kako osnovnih tako i srednjih škola.

Obavljaju se dva puta tokom školske godine, na početku (inicijalna) i na kraju školske godine (finalna).

Upoređivanjem rezultata sa početka i kraja školske godine, učenici mogu uvideti koliko su vežbanjem doprineli razvoju svojih motoričkih sposobnosti.

Testiranje motoričkih sposobnosti se vrši primenom skupa posebno odabranih vežbi (testova), koje nazivamo baterije testova.

U skladu sa uzrastom učenika primenjuju se i određene baterije testova.

Neke od baterija testova koje se sprovode na nivou osnovnih i srednjih škola republike Srbije su:

• baterija testova Republičkog zavoda za sport• “Eurofit” baterija testova

Na osnovu dobijenih rezultata vrši se procena nivoa razvoja motoričkih sposobnosti. Procena se vrši pomoću standardizovanih tabela i vrednosti za dati test, ili se vrši posebna standardizacija dobijenih rezultata ukoliko postoji dovoljan broj izmerenih rezultata za dati test.

Organizacija testiranja je veoma važna kako bi dobijeni rezultati bili merodavni i valjani.

Da bi se testiranjem dobili što objektivniji rezultati, potrebno je držati se određenih pravila:

• sve testove treba izvoditi prema predviđenom uputstvu • redosled izvođenja testova mora biti isti za sve učenike • mesto izvođenja testa na svim testiranjima treba da bude isto • uslovi izvođenja inicijalnog i finalnog testiranja treba da budu isti

U srednjoj školi za informacione tehnologije - ITHS, na nastavi fizičkog vaspitanja se sprovodi baterija testova koja predstavlja kombinaciju baterije testova za srednješkolski uzrast Republičkog zavoda za sport i Eurofit baterije testova.

S’tim u vezi, na narednim slajdovima biće prikazani opisi testova koji se sprovode na nastavi fizičkog vaspitanja kao i opisi pojedinih testova koji se ne sprovode a sastavni su deo dve pomenute baterije testova.

10

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Skok u dalj iz mesta

Meri se: Eksplozivnasnaga

Instrumenti: Ravna ali ne klizava površina sa obeleženim skakalištem. Odskočište je u

istom nivou kao i doskočište.

Izvođenje testa: Skok se izvodi sunožno. Doskok je takođe sunožni.

Napomena: Ispitanik skače u patikama. Dupli odraz nije dozvoljen. Dozvoljeno je podizanje na

prste pre odraza.

Pretklon u sedu

Meri se: Gipkost

Instrumenti: Gimnastička klupa, lenjir označen u santimetrima.

Izvođenje testa: Ispitanik sedi opruženim nogama, bosim stopalima oslonjen na gimnastičku klupu. Prstima ruku nastoji da idući u pretklon, dohvati što dalju oznaku na lenjiru. Oznaka 15cm se nalazi u visini stopala.

Podizanje trupa (trbušnjaci)

Meri se: Snagatrupa(trbušnogzida)

Instrumenti: Ravna podloga, strunjača.

Izvođenje testa: Ispitanik leži na leđima sa rukama postavljenim na potiljku (prsti isprepleteni) i priljubljeni uz glavu, noge pogrčene (90 stepeni). Partner drži noge obema rukama, a ispitanik nastoji da Što je moguće više puta laktovima dodirne kolena za 30 sekundi.

11

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Izdržaj u zgibu

Meri se: Snagarukuiramenogpojasa

Instrumenti: Vratilo, štoperica.

Izvođenje testa: Ispitanik podhvatom dolazi u položaj zgiba tako da mu je brada iznad nivoa vratila. Zadatak je da što duže ostane u tom položaju.

Napomena: Ispitanik u početni položaj dolazi uz pomoć nekoga. Izvođenje testa može da traje maksimalno 120 sekundi, nakon čega ispitanik prekida izvođenje testa.

Taping rukom

Meri se: Frekvencijaibrzinapokretarukuiramenogpojasa

Instrumenti: Pravougaona ploča (sto) na kome se nalaze dva kruga poluprečnika 20cm, međusobno udaljena 60cm. Štoperica.

Izvođenje testa: Slabija ruka je postavljena na sredini stola između dva kruga, a jača ruka se nalazi na krugu suprotnom od jače ruke. Na znak, ispitanik jačom rukom dodiruje oba kruga po 25 puta. Meri se vreme za koje ispitanik uradi zadatak.

12

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Flamingo test

Meri se: Opštaravnoteža

Instrumenti: Greda dužine 50cm, širine 3cm i visine 4cm. Stoperica.

Izvođenje testa: Ispitanik stoji punim stopalom na jednoj nozi na gredi, druga noga je savijena u zglobu kolena. U tom položaju treba ostati efektivno lmin., uz Što manji broj pokušaja.

Trčanje 10x5

Meri se: Brzinatrčanja

Instrumenti: Staza za trčanje na kojoj je obeleženo rastojanje od 5m, štoperica.

Izvođenje testa: Ispitanik kreće iz visokog starta i trči distancu 5m Što je moguće brže 10 puta uzastopno. Svaki put obema nogama mora da pređe linije koje označavaju zadatu dužinu.

13

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Bacanje medicinke

Meri se: Snagagornjegdelatela(trupa,rukuiramenogpojasa)

Instrumenti: Medicinke različitih težina (4kg i 6kg) i obeleženo bacalište.

Izvođene testa: Ispitanik stoji sa obe noge iza linije bacanja držeći medicinku obema rukama iznad glave. Posle laganog uvinuća u nazad, vrši maksimalno pregibanje tela sa namerom da medicinku baci što dalje u napred.

Trčanje na 500m i 800m

Meri se: Brzinaibrzinskaizdržljivost

Instrumenti: Kružna staza od najmanje 150m ili normalna atletska staza. Štoperica.

Izvođenje testa: Ispitanici treba prema svojim mogućnostima da pretrče određenu distancu u najkraćem mogućem vremenu.

14

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Taping nogom

Meri se: Frekvencijaibrzinapokretanogu

Instrumenti: Klupica za ravnotežu, greben na gore, (daska široka 2cm, visoka 4cm, učvršćena na deblju dasku dimenzija 60cm po sredini), stolica bez naslona.

Izvođenje testa: Ispitanik sedi na stolici stavljajući svoju jaču nogu na dasku klupice za ravnotežu. Na znak, ispitanik digne nogu i prebaci je što brže može preko vertikalne daske klupice za ravnotežu. Udari dasku sa druge strane, zatim odmah vraća nogu nazad u početni položaj. Test se izvodi 20 sekundi i broji se broj udaraca nogom.

Dinamometrija šake

Meri se: Silašake

Instrumenti: Dinamometar Šake.

Izvođenje testa: Ispitanik drži dinamometar u ruci i nastoji da ga Što je moguće jače stisne. Rezultat se izražava u kilopondima (kp).

15

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

3. ATLETIKA

Atletika je sportska grana koja obuhvata prirodne oblike kretanja (hodanje, trčanje, skakanje, bacanje) i njihove kombinacije.

Atletika (grč. atlos) je reč starogrčkog porekla, koja znači boriti se, nadmetati se, takmičiti se u brzini, snazi i dr.

Nastala je iz svakodnevne čovekove potrebe za kretanjem, od stihijskog vežbanja, kultnog nadmetanja, narodnih nadmetanja, pa sve do današnjih sportskih takmičenja.

Atletske discipline se dele na: trkačke, skakačke, bacačke i višeboje.

ATLETSKEDISCIPLINE–TRČANJE

Trkačke discipline su:

• trčanje na kratkim distancama (sprint),• štafetno trčanje,• trčanje preko prepona,• trčanje na srednjim i dugim stazama,• trčanje preko prepreka (stipl-čez),• trčanje na dugim distancama,• kros.

SPRINT-TRČANJENAKRATKIMSTAZAMA

Sprint predstavlja trčanje maksimalnim intenzitetom, brzinom, na distancama do 400m.

Prva takmičenja u sprintu održavana su još u antičkoj Grčkoj, gde su bile zastupljene sprinterske discipline: trka stadion, diaulos i trka s oružjem.

Trkastadion je bilo takmičenje u pravo linijskom trčanju koje je ekvivalentno današnjoj trrci na 200m. Smatra se da jo ta najstarija sprint trka.

Diaulos je predstavljao trku na dva stadiona, dok je trka sa oružjem podrazumevala nadmetanje pod punom vojnom opremom.

Tehnika sprinterskog trčanja se sastoji iz starta i trčanjanadistanci.

Sprintersko trčanje započinje iz položaja niskog starta koji se izvodi iz startnog bloka. Takav start omogućava brže početno trčanje (ubrzanje). U trci na 100m startni blok se postavlja po sredini, dok u trkama na 200m, 400m, 400m prepone i štafetnim trčanjima, sprinter startuje u krivini (stratni blok se tada postavlja u spoljašnji deo staze).

Trčanje na distanci čine tri faze:

1. faza startnog ubrzanja,2. faza dostizanja i održavanja maksimalne brzine3. faza finiša.

16

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Pri startnom ubrzanju kod sprinterskog trčanja, brzina u drugom sekundu približno iznosi 76% od maksimalne, u trećem sekundu 91% od maksimalne, u četvrtom - 95%, a u petom do šestom sekundu brzina iznosi 99-100% od maksimalne brzine.

Iz ovoga se zaključuje da se u prvim sekundama trke ostvaruje najveće ubrzanje.

Distance koje spadaju u sprintersko trčanje su:

• 100m,• 200m,• 400m,• 60m (dvorana), • l00m preko prepona (ž),• 110m preko prepona (m), • 400m preko prepona, • štafete 4x100m, • štafete 4x400m.

Štafetno trčanje

Stafetnotrčanjeje atletska disciplina u kojoj četiri trkača iste ekipe što brže trče svoj deo distance sa palicom u ruci, predajuću je jedan drugome, pri čemu nijedan trkač ne srne da trči više od jedne deonice.

Štafetne trke sa upaljenim bakljama su prve trke ovog tipa koje su se održavale još u antičkoj Grčkoj.

Postoje dve distance u štafetnom trčanju:

1. 4x100m,2. 4x400m.

Tehnikaštafetnogtrčanja(4x100m i 4x400m) se sastoji iz 5 delova:

1. početak trčanja (start),2. startno ubrzanje,3. trčanje maksimalnom brzinom,4. izmena,5. finiš.

17

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Zonaizmenepalice iznosi 20m, i u tom prostoru je jedino dozovoljeno predati palicu narednom trkaču štafete. Ispred zone predaje se nalazi zona zaleta od lOm.

Predajapalicese najčešće vrši “odozgo na dole”, pruženom rukom.

Trčanje preko prepona

Trčanjeprekopreponapredstavlja tehnički najsloženiju trkačku disciplinu. Trči se u odvojenim stazama, a svaki trkač treba da pređe preko 10 prepona.

Distance koje se trče su: 100m (žene), 110m (muškarci) i 400m.

Tehnika trčanja preko prepona se sastoji iz 5 delova:

1. start,2. startno ubrzanje,3. prelaz preko prepona,4. trčanje između prepona,5. finiš.

Prelazak preko prepone je najsloženiji zadatak tokom trčanja u ovoj disciplini.

Tehnika prelaska preko prepone se sastoji iz 3faze:

1. napad na preponu (odskok),2. let preko prepone,3. spuštanje posle prepone (doskok).

18

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Trčanje na srednjim i dugim stazama

Trčanjenasrednjimstazamapodrazumeva trčanje na distancama od 800m do 2000m. Intenzitet trčanja je nešto manji od maksimalnog (submaksimalan).

Trčanjenadugimstazamapodrazumeva trčanje na distancama od 3000m do l0000m. Brzina trčanja je umerenog i visokog intenziteta.

Tehnikatrčanjanasrednjimidugimstazama se sastoji od: starta, startnog ubrzanja, trčanja na distanci i finiša.

Kod trčanja na srednje i duge staze, trka počinje iz pozicije “visokogstarta”.

Trčanje preko prepreka (stipl-čez)

Trčanje preko prepreka je disciplina dugih sistanci gde takmičar tokom trke svaladava 28 suvih i 7 vodenih prepreka. Termin stipl-čezse koristi u većini zemalja za ovu disciplinu trčanja.

Tehnika trčanja preko prepreka se satoji iz četiri dela: start, startno ubrzanje, trčanje preko prepreke i finiš. Start i startno ubrzanje su po tehnici izvođenja isti kao i kod tehnike trčanja na dugim stazama.

Najvažniji tehnički segment kod ove discipline je trčanje preko prepreke, koje može biti trčanje preko suve prepreke i trčanje preko vodene prepreke.

Tehnika trčanja preko suveprepreke ne razlikuje se od tehnike trčanja preko prepona na 400m.

Tehnika trčanja preko vodenepreprekepredstavlja najsloženiji deo trke, jer se nakon prepreke nalazi jama sa vodom a dolazak na prepreku je neposredno nakon trčanja u krivini.

19

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Trčanje na najdužim distancama, maraton i ultramaraton

Maraton predstavlja jednu od najpopularnijih atletskih disciplina. Uglavnom se trči po ulicama grada, a konfiguracija staze je promenljivog karaktera.

Maratonska trka je vezana za događaj iz antičke Grčke. Uvedena je kao spomen trka na atinskog ratnika po imenu Filipidis koji je posle pobede Atinjana nad Persijancima na Maratonskom polju, trčeći oko 36km pod punom ratnom opremom do Atine saopštio vest o pobedi.

Maraton se nalazio u zvaničnom programu prvih Olimpijskih igara održanih u Atini 1986.

Dužinamaratonske trkese tokom godina razlikovala, ali se na Olimpijskim igrama u Londonu 1908. utvrđuje dužina od 42.195m koja je ostala kao zvanična dužina do danas.

Kros

Kros je atletska disciplina trčanja kroz prirodu po raznovrsnim i relativno lakšim terenima - parkovi, polja, šume.

Postoji više vrsta krosa koje se klasifikuju prema različitim kriterijumima. U odnosu na godišnji period postoji podela na: jesenja,zimskaiprolećnatakmičenja.

Prema stepenu takmičenja dele se na: školska, fakultetska, gradska, klupska, državno prvenstvo, evropsko, svetsko i dr.

Dužine staza za kros takmičenja su različite, a određuju se na osnovu uzrasta učesnika i tipa samo takmičenja.

Tehnika trčanja kros trke se deli na: startistartnoubrzanje,trčanjenastaziifiniš.

Tehnikatrčanjanastazise obično deli na: trčanje po ravnoj stazi, trčanje uzbrdo, trčanje nizbrdo i trčanje preko prirodnih prepreka.

20

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Rekordi po disciplinama

Muškarci:

• 100m - 9,58s (Jusein Bolt, Jamajka),• 200m - 19,19s (Jusein Bolt, Jamajka),• 400m - 43,03s (Vejd Van Nikerk, Južnoafrička Republika),• 800m -1:40,91 (Dejvid Rudiša, Kenija),• 1500m - 3:26,00 (Hišam el Geruž, Maroko),• 5000m - 12:37,35 (Kenenisa Bekele, Etiopija),• 10000m - 26:17,53 (Kenenisa Bekele, Etiopija),• 20000m - 56:26,00 (Haile Gebreselasije, Etiopija),• Maraton - 2:02,57 (Demnis Kipruto Kimetto, Kenija),• 110m prepone - 12,80s (Arijes Merit, SAD),• 400m prepone - 46,78s (Kevin Jang, SAD).

Žene:

• 100m - 10,49s (Florens Grifit Joyner, SAD),• 200m - 21,34s (Florens Grifit Joyner, SAD),• 400m - 47,60s (Marita Koh, Istočna Nemačka),• 800m - 1:53,28 (Jaunila Kratohvilova, Čehoslovačka),• 1500m - 3:50,07 (Genzepe Dibaba, Etiopija),• 5000m -14:11,15 (Tiruneš Dibaba, Etiopija),• 10000m - 29:17,45 (Almaz Ajana, Etiopija),• Maraton - 2:15,25 (Pola Redklif, Britanija),• 100m prepone - 12,20s (Kendra Hanson, SAD),• 400m prepone - 52,34s (Julija Pečenkina, Rusija).

ATLETSKEDISCIPLINE–SKOKOVI

Skakačke discipline su:

• skoku dalj,• troskok,

21

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

• skok u vis,• skok motkom.

Skok u dalj

Skokudaljpredstavlja skok izveden iz zaleta odskokom sa jedne noge, u cilju postizanja što veće daljine.

Prva takmičenja u skoku u dalj su zabeležena još u antičkoj Grčkoj, gde je na Olimpijskim igrama (708g. pre n.e.) skoku dalj bio sastavni deo petoboja.

Kroz istoriju, tehnika skoka u dalj se menjala i razvijala u skladu sa novim saznanjima.

Varijante tehnike skoka u dalj:

• “flip” varijanta,• skok u dalj saltom u napred,• “zgrčna” varijanta,• skok u dalj uvinućem tela,• “koračna” varijanta.

Tehnika skoka u dalj se sastoji iz 4 dela: zalet,odskok,letidoskok.

Dužina zaleta kod muškaraca iznosi 40-45m, dok kod žena iznosi 35-40m.

Skok u dalj uvinućem tela

Skok u dalj koračnom tehnikom

Troskok

Troskok je skakačka disciplina koja se izvodi sa tri uzastopna skoka, dva odskoka istom nogom, a treći suprotnom nogom.

Kroz istoriju su se razvijale različite varijante troskoka:

22

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

• irska varijanta (tri skoka na jednoj nozi),• škotska varijanta (dva poskoka i skok, leva-leva-desna),• grčka varijanta (leva-desna-leva).

Tehnika troskoka se sastoji iz 5 delova: zalet, poskok, korak, skok i doskok.

Skok u vis

Skokuvisje skakačka disciplina koja se sastoji od preskakanje vodoravno postavljene lestvice na tačno određenoj visini.

Tokom vremena su se pojavljivale i razvijale različite varijante skoka u vis:

• frontalni skok sa skupljenim nogama,• proste makaze,• “Horajn” ili zgrčna,• stredl (opkoračna varijanta),• fosberi (leđna varijanta).

Najefikasnija tehnika skoka u vis koja se danas koristi je “Fosberi leđna tehnika.

Tehnika skoka u vis se sastoji iz 4 dela: zalet, odskok, let i prizemljenje. Zalet iznosi 10-14 trkačkih koraka i sastoji se iz dve faze (pravolinijska i lučna).

23

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Skok motkom

Skokmotkomje jedna od najatraktivnijih atletskih disciplina, predstavlkja skok u vis preko lestve izveden uz pomoć motke.

Tehnika skoka motkom se deli na dva osnovna dela: atletskiigimnastički.

Atletskideopredstavlja kombinaciju dve atletske discipline, sprint i skoku dalj.

Gimnastičkideo je najsličniji kretanju gimnastičara na vratilu, koje je za razliku od gimnastičkog fiksiranog vratila, potpuno pokretno i menja svoj ugao u odnosu na zemlju.

Atletski deo se sastoji iz dve komponente: zalet sa ubodom motke u kutiju i odskok. Gimnastički deo se sastoji iz 7 komponenti: višenje, klatni zamah, skupljanje, opružanje, okret i odupiranje, prelaz preko letve i prizemljenje.

Rekordi po disciplinama

Muškarci:

• Skok u dalj - 8,95m (Majki Pauci, SAD)• Troskok - 18,29m (Džonatan Edvards, SAD)• Skok u vis - 2,45m (Havijer Sotomajor, Kuba)• Skok motkom - 6,14m (Sergej Bubka, Ukrajina)

Žene:

• Skok u dalj - 7,52m (Galina Čistjakova, Rusija)• Troskok - 15,50m (Inesa Kravec, Ukrajina)• Skok u vis - 2,09m (Stefka Kostadinova, Bugarska)• Skok motkom - 5,06m (Jelena Išinbajeva, Rusija)

24

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

ATLETSKEDISCIPLINE–BACANJA

Bacačke discipline su:

• bacanje kugle,• bacanje diska,• bacanje kladiva,• bacanje koplja.

Bacanje kugle

Bacanjekugleje disciplina u kojoj bacač nastoji baciti kuglu što dalje, jednom od tehnika bacanja.

Ova atletska disciplina je nastala iz narodnog oblika nadmetanja u bacanju kamena.

Varijante tehnike bacanja kugle:

• irski način bacanja,• bočna varijanta,• O’Brajen tehnika - leđna tehnika,• rotaciona tehnika.

Danas postoje dve varijante tehnike bacanja kugle koje su prisutne na atletskim takmičenjima: leđnairotaciona.

Karakteristično za obe tehnike je to da se u pogledu tehničkog izvođenja dele na 4 dela: pripremni, prestizanje, maksimalno naprezanje i održavanje ravnoteže.

Težina kugle za muškarce iznosi 7.26kg, a za žene 4kg.

Prostor iz koga se baca kugla je kružnog oblika čiji unutrašnji prečnik iznosi 214cm.

25

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Bacanje diska

Bacanjediska je disciplina u kojoj bacač kružnim kretanjem nastoji da postigne maksimalnu moguću brzinu u svim delovima tela i da je prenese na disk, da bi ga što dalje bacio.

Tehnika bacanja diska se sastoji iz 4 dela: pripremni, prestizanje, maksimalno naprezanje i održavanje ravnoteže.

Varijanta tehnike koja se najčešće koristi je bacanje diska kružnomtehnikomsajednimipookretom.

Disk se baca iz prostora kružnog oblika čiji prečnik iznosi 250cm.

Težina diska za muškarce iznosi 2kg sa prečnikom od 22cm, dok težina diska za žene iznosi 1kg sa prečnikom od 18cm.

Bacanje kladiva

Bacanjekladiva je disciplina u kojoj takmičar nastoji da sa nekoliko okreta postigne najveće moguće ubrzanje koje prenosi na kladivo u trenutku izbačaja, sa ciljem da ga baci na što veću daljinu.

Tehnika bacanja kladiva se sastoji iz 4 dela: pripremni, prestizanje (okreti), maksimalno naprezanje i održavanje ravnoteže. Varijanta tehnike bacanja kladiva je bacanje sa četiri okreta.

Težina kladiva za muškarce iznosi 7.26kg, a za žene 4kg. Prostor za bacanje kladiva je kmžnog oblika prečnika 214cm.

26

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Bacanje koplja

Bacanjekoplja je disciplina u kojoj bacač nastoji da kombinovanim pravolinijskim i lučnim kretanjem tela, prenese na koplje najveću moguću brzinu u trenutku izbačaja, sa ciljem da ga baci što dalje.

Tehnika bacanja koplja se sastoji iz 4 dela: pripremni, prestizanje, maksimalno naprezanje i održavanje ravnoteže.

Pripremni deo se sastoji iz tri faze: početni položaj, držanje koplja i prvi deo zaleta.

Koplje se drži tako što leži dijagonalno u šaci, a palcem i kažiprstom ili srednjim prstom se pridržava.

Zaletište za bacanje koplja iznosi 35-40m, isto je i za žene i za muškarce.

Težina koplja za muškarce iznosi 800gr, dok je dužina između 260i270cm. Težina koplja za žene iznosi 600g, a dužina je između 220i230cm.

Rekordi po disciplinama

Muškarci:

• Bacanje kugle - 23,12m (Rendi Bams, SAD)• Bacanje diska - 74,08m (Jirgen Šult, Nemačka)• Bacanje kladiva - 86,74m (Jurij Sedih, Rusija)• Bacanje koplja - 98,48m (Jan Železni, Češka)

Žene:

• Bacanje kugle - 22,63m (Natalija Lisovska, Rusija)• Bacanje diska - 76,80m (Gabrijela Rajniš, Nemačka)• Bacanje kladiva - 82,29m (Anita Vlordarčik, Poljska)• Bacanje koplja - 72,28m (Barbara Špotakova, Češka)

27

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

4. SPORTSKAGIMNASTIKA

ISTORIJASPORTSKEGIMNASTIKE

Ime “gimnastika” nalazi svoj koren u drevnoj Grčkoj, gde prema tadašnjim shvatanjima treba vežbati nag, koristeći vežbe kojima je zadatak prvenstveno bio da skladno oblikuju telo.

Na taj način je bilo omogućeno da se pokreti rade najekonomičnije i najprikladnije, u cilju rada, zabave i odbrane.

Stvarajući svoj sistem fizičkog vaspitanja, stari grci od reči “gymnos” - nag oformljuju i reči “gymnazijum” - mesto gde se vežba, “gymnazei” - vežbati i “gymnastike” - gimnastika.

Danas je gimnastika pojam i nauk o vežbama ljudskog tela na spravama, sa spravama i bez sprava, tj. razumna veština izvođenja ljudskih pokreta određenim načinom i jasno definisanim ciljem.

Nakon mračnog srednjeg veka, pojavom renesanse, tj. buđenjem nauke, dolazi se do spoznaje da samo zdravo telo može duže i uspešnije da nosi duh, odnosno da se vežbanjem na prirodnim i veštačkim preprekama može uticati na razvoj snage mišića i jačanju zdravlja. Osmišljavaju se razne prepreke, vežbe, termini, i na posletku, na tlu Nemačke, Francuske, Švedske, Italije, Čehoslovačke i Švajcarske nastaju različiti sistemi fizičkog vaspitanja bez, na i sa spravama pod imenom gimnastika.

KristobalMendez (1501 - 1562), španski lekar, prvi je ostavio stručan pisani trag o vežbanju.

U svom delu “El libro del exercicio corporal y sus provechos” - Knjiga telesnih vežbi i njihova upotreba (Sevilja, 1553) napravio je podelu vežbi prema formi na: fizičke vežbe, igre i sport, ali sa medicinske tačke gledišta.

28

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Fizičkevežbeje dalje podelio prema uticaju koji imaju na aktivaciju pojedinih delova tela i mišića, u cilju prevencije i lečenja određenih bolesti, oštećenja i povreda.

U delu o igrama, posebno je navodio igre koje su prikladne za žene, decu i stare, zarad poboljšanja i održanja zdravlja.

Kristobal Mendez

ĐirolamoMerkuriale (1530-1606), italijanski doktor i filolog, napisao je delo De Arte Gymnastica (Venecija, 1553.). Ova knjiga mu je donela slavu, jer se takođe smatra i prvom knjigom o sportskoj medicini, s obzirom na objašnjenja principa fizikalne terapije

Ipak kao što je već napomenuto, ovo nije prva knjiga o vežbanju u renesansnom dobu, jer je Mendez svoje delo izdao 16 godina ranije.

Đirolamo Merkuriale

JohanFridrihGutsMuts (1759-1839) - bio je nemački nastavnik, a posebno je poznat po svom uticaju na razvoj fizičkog vaspitanja. Smatra se praocem sportske gimnastike, jer je prvi uveo sistematsko vežbanje u školski program i razvio osnovne principe sportske gimnastike.

Proučavao je uticaj vežbi na organizam i njihovu podelu, najpre prema formi, a kasnije i prema suštini. Određivanje forme svake vežbe, svakog polaznog i završnog položaja, kao i ritma i broja izvođenja pojedinih vežbi, označava prodor u nesumnjivo važnu osnovu sportske gimnastike - u mogućnost rešavanja problema preciznog dozianja vežbi i celih sastava.

GymnastikfürdieJugend, je prvi priručnik za gimnastiku koji Guts Muts izdaje 1793.

29

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Sistematizovao je 29 različitih vežbi. Za osnovu je koristio grčki pentatlon, dok je ostale vežbe sam izmislio.

Johan Fridrih Guts Muts

Opisuje gimnastiku kao kulturuza telo, koja u holističkom sistemu obrazovanja ima za cilj izgradnju snage karaktera i postizanje samokontrole.

Fridrih LudvigJan (1778-1852) - je bio nemački nastavnik gimnastike. Poznat je kao turnvater (otacgimnastike). Smatrao je da je njegova domovina Prusija ponižena od strane Napoleona. Došao je na ideju da obnovi energiju i duh svojih sunarodnika tako što će razvijati njihove fizičke i moralne snage vežbanjem gimnastike.

Njegovom zaslugom otvoreno je i prvo vežbalište na otvorenom u Berlinu 1811. Zaslužan je za razvoj paralelnog razboja, karika i vratila u sportskoj gimnastici.

Fridrih Ludvig Jan

Ipak, za razvijanje sportske gimnastike kao sporta, do druge polovine 19. veka nedostajao je jedan bitan faktor - takmičenje. Telesne vežbe i gimnastičke vežbe su se nalazile još u fizičkom vaspitanju stare Grčke i služile kao sredstvo za pripremanje takmičara za Olimpijske i druge drevne igre antičke Grčke, ali merenje rezultata i ocenjivanje veštine izvođenja došli su znatno kasnije.

Prema nekim podacima, prvo takmičenje na spravama održano je u Čehoslovačkoj1877.godine

Stvaranjem međunarodne gimnastičke federacije u Liežu(Belgija)23.jula1881.godine, učinjen je ipak presudan korak u osmišljavanju vežbi na spravama kao sporta, odnosno sportske gimnastike.

30

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Stabilnost i zrelost sportske gimnastike kao sporta može da se ocenjuje po učešću i na međunarodnoj sceni.

Prvo svetsko prvenstvo za muškarce održano je u Antverpu u Belgiji 1903. godine, dok su se žene priključile 1934.godineuBudimpešti.

SPORTSKAGIMNASTIKA–VEŽBENASPRAVAMAITLU

Sportskagimnastika je sport u kome učestvuju podjednako muškarci i žene, a koji zahteva izuzetnu ravnotežu, snagu, gipkost, agilnost, koordinaciju, izdržljivost i samokontrolu. S obzirom na to da samim tim podjednako utiče na razvoj svih osnovnih motoričkih sposobnosti, spadaugrupubazičnihsportova, odnosno sporta iz koga je izvedena većina drugih sportova.

Pored sportske gimnastike u bazične sportove spadaju još atletika i plivanje.

Osim motoričkih, gimnastika razvija i mentalne sposobnosti, a naročito preciznost, hrabrost, smelost, sistematičnost, samopouzdanje i samodisciplinu.

Zbog svih ovih pozitivnih uticaja na fizički i mentalni razvoj čoveka, elementi sportske gimnastike pod imenom “vežbe na spravama”, kako u svetu, tako i u našoj zemlji, predstavljaju značajan deo fizičkog vaspitanja u školama.

31

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

DISCIPLINESPORTSKEGIMNASTIKE

Kao što je već naglašeno, sportska gimnastika je sport u kom se podjednako takmiče muškarci i žene.

Ženskedisciplinesportske gimnastike su:

• preskok• dvovisinski razboj• greda• parter

Muškedisciplinesu:

• parter• konj sa hvataljkama• preskok• krugovi (karike)• razboj• vratilo

Osnovu svih takmičenja u sportskoj gimnastici čini gimnastički višeboj koji predstavlja takmičenje kako sama reč kaže na više sprava.

Preskok

Preskok je jedna od zajedničkih disciplina za muškarce i žene. Vrši se preko konja, sprave koju je napravio Fridrih Ludvig Jan u XIX veku. Ova disciplina je na programu od prvih modernih olimpijskih igara 1896, pa sve do danas.

Konj je “krivac” za veliki broj ozbiljnih povreda u sportskoj gimnastici. Tokom druge polovine XX veka, došlo je do nekoliko povreda od kojih su neke prouzrokovale trajnu paralizu i čak i smrt od komplikacija posle povrede takmičara.

Nakon toga, svetska gimnastička federacija je analizirala i napravila izmene na konju, kako zbog bolje bezbednosti tako i zbog veće atraktivnosti preskoka.

Holandska firma Jansen-Fricen za proizvodnju gimnastičke opreme izradila je tzv. “sto za preskok” koji je u upotrebi od svetskog prvenstva 2001. u Gentu, Belgija.

Dimenzije konja za preskok su:

• Dužina: 120 cm ± 1 cm,

32

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

• Širina: 90 cm ± 1 cm,• Visina: muškarci: 135 cm ± 1 cm, žene: 125 cm ± 1 cm ,• Dimenzije zaletišta: dužina 25 m ± 10 cm i širina 1 m ± 1 cm.

Gimnastičari rade preskok tako što najpre rade zalet (zaletište je obično postavljeno tepihom), zatim rade naskok na odskočnu dasku. Poslednji dodir sa zaletištem pre odskočne daske gimnastičari mogu da rade običnim naskokom nogama, ili ako je preskok iz Jučenko grupe, mogu da se oslone i odgurnu rukama i premetom naskoče na dasku. Zatim sledi letdoodrazarukamaokonja,odrazrukama(odgurivanje o konja), a onda i letposle odraza rukama, koji može da bude jednostavan preskok ili komplikovan sa okretima oko poprečne i uzdužne ose. Poslednji deo je sunožnisaskokkoji se vrši sa suprotne strane konja.

Tlo

Kada je reč o gimnastici, tlo se odnosi na posebnu elastičnu podlogu koja je napravljena od drvenih letvi (sadrži opruge i kombinaciju gume i iverice) i presvučena tepihom.

Tlo je postalo ženska disciplina tek 1948. godine, a do tada je samo muškarcima bilo dozvoljeno da se takmiče.

Dimenzije tla su: 12 h 12 m ± 3 cm sa dodatnom zaštitom po 1 m sa strane.

Za muškarce sastavi na tlu traju do 70sekundi kreću se po paraleli i dijagonali, dok za žene vežbe traju do 90sekundi uz obaveznu muzičku pratnju i neke plesne elemente.

Paralelni razboj

Paralelnirazbojje muška takmičarska disciplina. Sastoji se od dve paralelne pritke koje su izdignute od tla metalnim ramom na nosačima koji smešteni u metalnim stubovima na čvrstoj osnovi. Pritke su napravljene od drveta ili nekih materijala slične elastičnosti sa drvenim spoljnim delom. Nosači pritki mogu da se podešavaju u smislu visine i razmaka između pritki tako da odgovaraju svakom gimnastičaru ponaosob.

33

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Dimenzije paralelnog razboja:

• dužina: 350 cm ± 1 cm• profil pritke: 5 cm ± 1 mm vertikalno i 4 cm ± 1 mm horizontalno.• visina pritki od poda: 200 cm ± 1 cm• razmak između pritki: 42 cm - 52 cm (može da se podešava)

Sastavi koji se rade na paralelnom razboju su raznovrsni i zavise od takmičarskog nivoa gimnastičara. Sastoje se od različitih upora, potpora, njihanja, stavova na šakama i izdržaja na kraju od saskoka sa jedne strane sprave.

Dvovisinski razboj

Dvovisinski razboj je sprava ženskog višeboja, koja se sastoji od dve horizontalne pritke fiksirane na različitim visinama i postavljene na četiri nosača. Uz pomoć sajli i ankera cela konstrukcija je fiksirana za pod tako da onemogućava bilo kakvo pomeranje sprave tokom izvođenja vežbi.

Pritke su jednake dužine, okruglog oblika i njihova spoljašnja površina je izgrađena od drveta tako da omogućava rotaciju, čvrstinu i sigurnost hvala. Obe pritke su podjednake elsastičnosti i prilikom vežbanja smeju se savijati najviše 6,5 cm. Nakon prestanka opterećenja moraju se vratiti u početni položaj.

Nosači pritki moraju biti kontruisani tako da omogućavaju lako i brzo podešavanje širine između pritki. Za vreme takmičenja visina pritki se ne menja, ali je preporučljivo radi potrebe treninga ili nastave da postoji mogućnost jednostavne promene visine pritki.

Dimenzije dvovisinskog razboja:

• visina gornje pritke: 250cm,• visina donje pritke: 170cm,• dijametar pritke: 4cm,• dužina pritki: 240cm,• rastojanje između pritki: 90 - 140cm.

34

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Sastavi se sastoje od: naskoka (može se koristiti odskočna daska za naskok na donju pritku, kao i pomoć trenera za hvat gornje pritke na početku sastava), prelaza sa donje na gornju pritku, njihanja, okreta i saskoka sa okretima oko uzdužne i poprečne ose gimnastičarke.

Konj sa hvataljkama

Konjsahvataljkama je sprava muške gimnastike. Nastao je pre više vekova zaista kao veštački konj. Vojnici su ga koristili za vežbu penjanja i silaženja sa konja. Veruje se da je Aleksandar Veliki imao dva.

Jugoslovenski gimnastičar Miroslav Cerar osvojio je zlato na olimpijskim igrama u Tokiu 1964. i Meksiko Sitiju 1968. godine.

Sastoji se od tela, nosača i hvataljki koje su postavljene poprečno u odnosu na osu tela sprave.

Telo konja je zaobljeno i presvučeno kožom ili materijalom slične boje i osobina. Ne sme da se ugiba pri oslanjanju gimnastičara tokom izvođenja vežbi, i trenje ne sme uticati na kretanje takmičara ili nastajanje povreda.

Hvataljke su izrađene od drveta, otporne su na klizanje i trenje, svojom donjom površinom naležu na zaobljenu površinu tela konja za koji su stabilno pričvršćene. Nosači obezbeđuju stabilnost tela.

Dimenzije konja sa hvataljkama:

• Visina od gornje površine konja do tla: 115cm ± 1cm,• Dužina gornje površine: 160cm ± 1cm,• Dužina donje površine: 155cm ± 1cm,• Širina gornje površine: 35cm ± 1cm,• Širina donje površine: 30cm ± 1cm,• Visina hvataljki: 12cm ± 0,5cm,• Razmak između hvataljki: 40 - 45cm.

35

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Vežbe u sastavima na konju sa hvataljkama moraju da se izvode lagano, kontinuirano, sa nadovezivanjem kružnih i klatnih pokreta - kola, makazastih pokreta - striževa, a uz upotrebu svih delova sprave. Elementi snage i izdržljivosti nisu dozvoljeni na ovoj spravi.

Greda

Gredaje sprava koja pripada programu ženske sportske gimnastike. U ranim danima ženske gimnastike, na gredi su se više izvodili plesni pokreti nego akrobatski elementi. Težina elemenata je počela da se povećava tek sedamdesetih godina dvadesetog veka.

Olga Korbut i Nađa Komaneči su začetnice naprednih akrobatskih kombinacija i vežbi u vazduhu.

Danas se sastavi na gredi sastoje od akrobatskih veština, plesnih elemenata, poskoka i ravnoteža, ali sa znatno većom težinom.

Greda se sastoji od tela i dva vertikalna nosača postavljena na stabilne podloge. Telo grede je napravljeno od drveta, zaobljenih strana i presvučeno elastičnim neklizajućim materijalom, dok su nosači od metala.

Površina grede je bez neravnina i omogućava nesmetano kretanje. Pod opterećenjem je dozvoljno da se greda ugiba do 1 cm, a po prestanku opterećenja mora da se vrati u prvobitni položaj.

Greda ne sme da se pomera, klima ili osciluje za vreme izvođenja vežbi. Boja grede mora da se razlikuje od boje podloge (strunjača) na kojoj se nalazi. Visina grede se za vreme takmičenja ne menja, ali kontrukcija sprave mora biti podesiva.

Dimenzije grede:

• Dužina: 500cm,• Visina: 125cm,• Širina gornje površine: 10cm.

36

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Krugovi

Krugovi su sprava koja se koristi u muškoj sportskoj gimnastici. Vezani su za specijalan ram kaiševima na čeličnim užadima sa amortizerima. Ram je preko sajli i ankera učvršćen za podlogu tako stabilno da svojim minimalnim oscilacijama ne utiče na kretanje i sigurnost vežbača. Sistem sajli, kaiševa i krugova omogućava pokrete u svim smerovima, a svojom elastičnošću sprečava mogućnost povređivanja gimnastičara kao i kontra kretanja koja narušavaju ravnotežu takmičara.

Dimenzije:

krugovi:

• dijametar (spoljašnji): 18 cm

37

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

• dužina sajli i krugova: 300 cm• visina od tla: 275 cm

Kaiševi:

• dužina 70 cm• širina 3 cm

Ram:

• visina: 575 cm• širina na tlu 280 cm• širina na vrhu 140 cm

Ankeri:

• rastojanje po širini: 550 cm• rastojanje po dužini: 400 cm

Sastav na karikama se sastoji od vežbi snage, izdržaja, njihanja i saskoka.

Jedna od najpoznatijih vežbi na krugovima je tzv. “krst”.

Vratilo

Vratilo je disciplina i sprava muške sportske gimnastike. Koristilo se još u akrobatskim performansima u staroj Grčkoj i Rimu, pa i u Srednjem veku.

Johan Kristof Guts Muts je prvi uveo vratilo u gimnastiku u svojoj knjizi Gimnastika za mlade, 1793. godine, a dalje ga je razvio Fridrih Ludvig Jan.

Sprava se sastoji od okrugle, horizontalne, čelične pritke i dva vertikalna nosača, za tlo pričvršćena sistemom sajli i ankera. Pritka je izrađena od nerđajućeg materijala otpornog na klizanje i trenje. Usled opterećenja dozvoljeno je savijanje pritke do 10 cm i po prestanku opterećenja mora se vratiti u početni položaj.

Dimenzije vratila:

• dužina pritke: 240cm,• visina pritke od tla: 275cm,• dijametar pritke: 2.8cm.

38

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

TAKMIČENJAUSPORTSKOJGIMNASTICI

Na velikim takmičenjima kao što su svetska prvenstva i olimpijske igre, nadmetanja se odvijaju za:

1. Ekipnopredtakmičenje - vežbači nastupaju na svim spravama. Na osnovu rezultata, ekipe se plasiraju u ekipno finale, a pojedinci u finale višeboja, odnosno finale po spravama. Do 1996. godine u ekipnom predtakmičenju se izvodio obavezni sastav, koji je bio identičan za sve vežbače i zadan pre takmičenja. Taj model je tada ukinut, pa je program koji svaki vežbač izvodi slobodan, odnosno nema obaveznih elemenata. Bodovi iz predtakmičenja se ne prenose u finale, tako da oni koji su se plasirali u finala, počinju takmičenje u finalu ispočetka.

2. Ekipnofinale- u njemu se 8 najboljih ekipa takmiči za konačni plasamn.3. Finalevišeboja - sastaje se 8 najboljih gimnastičara ili gimnastičarki po ukupnom broju bodova na

svim spravama.4. Finalepospravama - plasira se 8 najboljih na toj spravi iz predtakmičenja.

Na velikim takmičenjima, višeboj se odvija po “turnusu”. Turnus znači da svi takmičari ili ekipe počinju sa takmičenjem u isto vreme, prethodnim žrebanjem redosleda.

Dalje promene su utvrđene gimnastičkim pravilima i uvek su iste:

Muškarci: tlo, konj, krugovi, predkok, razboj, vratilo.

Žene: preskok, razboj, greda, tlo.

39

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

5. PLIVANJE

ISTORIJAPLIVANJA

Kroz istoriju je poznato da je čovek od davnina koristi različite tehnike plivanja kao način prelaska vodenih prepreka. Većina sisara ne mora posebno učiti da pliva. Čovek je jedno od retkih bića koje mora učitiplivanje. Razlog je u tome što većina životinja u vodi jednostavno ponavlja pokret kretanja sa kopna (hod), pa na taj način pliva, kao što to radi na primer pas. Čovek s druge strane ne može da ponovi svoj uspravni hod u vodi, već mora da nauči da koristi i ruke. Ipak, poznato je da vrlo mala deca gotovo instinktivno znaju da plivaju.

Plivanje je poznato od davnina, ali tek na mozaicima ranih istočnih civilizacija nailazimo na njegove prve predstave.

Veštinu plivanja poznavali su stari Asirci i Egipćani. Stari Grci su pridavali pažnju plivanju kao delu opšteg obrazovanja, dok su Rimljani plivanje smatrali vojničkom veštinom.

Prvo pisano delo o plivanju potiče iz 1538. godine na latinskom jeziku. Od tada pa do kraja 18. veka slede mnoga dela o plivanju i njegovom značaju u telesnom razvoju.

Gus–Muts (1759 – 1839), nemac, napisao je 1798. priručnik za plivanje, gde opisuje obuku za plivanje na grudima i leđima (prsno i leđno) i prvi put za gnjuranje i skokove u vodu.

1810. poznati engleski pesnik LordBajron preplivao je Dardanele. Moreuz je na tom mestu širok oko 2 km, a Bajron je to uradio za 65 min a njegov partner za 70 min. Ovo je verovatno prvo plivanje gde se merilo vreme preplivavanja.

Prvo plivačko društvo nastalo je u Upsali(Švedska)1796.godine a polovinom 19. veka nastaju i prva takmičenja i dolazi do razvoja plivačkih stilova. Kao sport plivanje je u programu Olimpijskih igara od prvihmodernih igara 1896. godine uAtini, što govori da je plivanje kao sport već tada bio itekako razvijeno. Nastupalo se u disciplinama na 100m i 1500m slobodnim stilom za muškarce.

40

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Početkom XX veka diferenciraju se plivački stilovi (slobodno, leđno i prsno) kao takmičarski.

Međunarodna plivačka federacija FINA (Federation InternationaldeNatationAmateur) nastaje 1908. godine i polako preuzima organizaciju svih velikih međunarodnih plivačkih takmičenja, pa čak i plivačkog dela Olimpijskih igara, vodi listu postignutih rekorda, itd… Okuplja sledeće sportove: plivanje, skokove u vodu, skokove u vodu sa velikih visina, vaterpolo, umetničko plivanje i plivanje na otvorenim vodama.

PLIVANJEUSRBIJI

Razvoj plivanja u Srbiji povezan je sa borbama protiv Turaka (Hajduk Stanko-Umeš li puškom da gađaš? Umeš li plivati?). Čuvenišajkašisa Dunava (XVII vek) bili su izvrsni plivači i borci (napadali su Turske brodove u svojim čamcima – šajkama).

1887.godine u Somboru osnovano je prvo srpsko društvo u plivanju. 1891.godine plivanje je uvedeno u program nastave za IV razred srednjih škola. Prvo plivačko takmičenje održano je na Paliću26.08.1881. – dužina staze 500m.

Plivački Savez Srbije je osnovan 17.aprila1904. godine u Beogradu. Srbija (Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca) prvi put nastupa na Olimpijskim igrama u Parizu1924.godine.

Prvizvaničnisvetskišampionat–Beograd1973,održaosenabazenu“Tašmajdan”.

Najznačajniji srpski plivači u novijoj istoriji su: Miroslava Najdanovski, Nađa Higl, Ivan Lenđer, Čaba Silađi, Milorad Čavić i Velimir Stjepanović.

41

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

PLIVANJENAOLIMPIJSKIMIGRAMA

Plivanje je bilo sastavni deo svih igara od 1896. godine, a prva olimpijska plivačka disciplina je bio slobodanstil(krauliliprsno), dok je leđna tehnika postala deo programa 1904. godine.

40-ih godina dvadesetog veka, plivači prsnim stilom su uvideli da će se kretati brže ukoliko ruke budu prebacivali napred podižući ih iznad glave. Naravno, ovaj pokret je odmah zabranjen u prsnoj tehnici, ali je iz njega nastala tehnika delfin, koji se na olimpijskim igrama prvi put pojavljuje u Melburnu1956.

Žensko plivanje je postalo član porodice olimpijskih disciplina u Štokholmu 1912. godine. Program muškog i ženskog plivanja je gotovo identičan, imaju isti broj takmičarskih disciplina sa samo jednom razlikom: disciplina 1500m slobodnim stilom (kraul) u muškoj konkurenciji je u ženskoj konkurenciji dužine 800m.

Discipline muškarci: Discipline žene:

100m leđno 100m leđno

200m leđno 200m leđno

100m prsno 100m prsno

200m prsno 200m prsno

50m slobodno 50m slobodno

100m slobodno 100m slobodno

200m slobodno 200m slobodno

400m slobodno 400m slobodno

1500m slobodno 800m slobodno

100m delfin 100m delfin

200m delfin 200m delfin

200m mešovito 200m mešovito

400m mešovito 400m mešovito

štafeta 4x100m slobodno štafeta 4x100m slobodno

štafeta 4x200m slobodno štafeta 4x200m slobodno

štafeta 4x100m mešovito štafeta 4x100m mešovito

10km maraton 10km maraton

42

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

PLIVAČKETEHNIKE

Slobodni stil

Iako je reč o disciplini koja u osnovi pokriva bilo koji stil, u praksi je ovaj stil najčešće prsnikraul.

Razlog je taj što je kraul najbrži stil kojim se ostvaruju i najbrža vremena na svim dionicama. U praksi to znači da plivač na takmičenju u ovoj disciplini može, ako želi, plivati i neki od drugih stilova, ali se zbog brzine svi takmičari odlučuju za kraul.

Kod kraula se izvode naizmenični zamasi levom i desnom rukom, a plivač je u položaju licem prema dole paralelno s površinom vode, dok se naizmeničnim udarcima nogama sinhronizovanim s zamasima ruku kretanje održava i ubrzava.

Plivač pritom najčešće udah izvodi na način da zakrene glavu u desno ili lijevo između dva zamaha rukom i uzme vazduh, dok izdah obavlja u vodi.

Leđni stil

Ovaj stil je u osnovi obrnuti kraul, plivač i dalje koristi naizmenične zamahe leve i desne ruke, kao i nogu, ali je ovaj put okrenut licem prema gore, dakle u položaju kao da leđima leži na vodi.

43

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Prsni stil

kod ovog stila izvode se pokreti obema rukama prema napred uz ograničenje da laktovi moraju biti ispod vode. Pokreti nogu su sinxronizovani s pokretima ruku, ali za razliku od ostalih stilova noge takođe rade zajedno, u pokretu koji podseća na žablje plivanje. Ovo je najsporiji stil plivanja, i zahteva veliku snagu ramena.

Leptir ili delfin

Vrlo atraktivan stil plivanja kod kojeg je osnovni zahtev da ruke rade sinhronizovano, ali ramena ovaj put ne moraju biti ispod vode tokom zaveslaja. Uopšteno, ovaj stil se smatra tehnički najzahtevnijim i najtežim za izvođenje, pa zahteva osim snage ramena i veliku snagu leđa i nogu.

44

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

45

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

6. FUDBAL

Fudbal je kolektivni sport u kojem učestvuju dve ekipe, gde svaka ekipa ima po 11 igrača u polju.

Fudbal igraju i muškarci i žene, i trenutno predstavlja najpopularniji sport na svetu. Mnogi ga smatraju i nazivaju najvažnijom sporednom stvari na svetu.

Igra se odgovarajućom fudbalskom loptom na pravougaonom igralištu prekrivenom prirodnom ili veštačkom travom.

Na dve strane igrališta se nalaze golovi. Cilj igre je ubaciti loptu u protivnički gol bilo kojim delom tela osim rukom.

ISTORIJAFUDBALA

Igre koje su se zasnivale na šutiranju lopte odigravale su se među mnogim narodima i zemljama tokom istorije. Najstariji podaci o igri u kojoj se šutira lopta potiču iz Kine, još za vreme dinastije Čin u periodu 255-206 god. pre nove ere. Postoje i brojni zapisi o igrama koje su se održavale tokom istorije u Japanu i Rimskom carstvu.

Za nastanak savremenog fudbala kakvog ga danas poznajemo, najzaslužniji su donošenje pravila iz1867god., tzv. “Šefildska fudbalska pravila”, i stvaranje prvog fudbalskogsaveza26.oktobra1863. Oba događaja su se desila u Engleskoj.

Asocijacija koja je zvanično odredila pravila fudbalske igre i koja ih danas donosi se naziva IFAB (International Football Association Board). Osnovana je 1886 godine u Mančesteru u prisustvu engleskog, škotskog, velškog i irskog saveza.

Najstarije fudbalsko takmičenje koje postoji je engleski FA Kup. Prvi put je održan 1871 godine. Najuspešniji klub FA Kupa je Arsenal koji ga je osvojio 13 puta, dok je jedini neengleski klub koji je osvojio ovo takmičenje velški Cardif City.

Engleska je takođe dom najstarijelige na svetu, osnovane 1888 godine od strane FC Aston Villa. Liga je okupljala 12 klubova iz srednje i seveme Engleske.

Svetska fudbalska federacija FIFA je osnovana 21.maja1904uParizu. Današnje sedište FIFE se nalazi u Cirihu.

Evropska fudbalska federacija UEFA je osnovana 15.juna 1954 u Bazelu. Današnje sedište UEFE se nalazi u Nionu.

46

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Kada su Olimpijske igre u pitanju, fudbal se prviput pojavljuje na letnjim olimpijskim igrama u Londonu1908godine. Ove olimpijske igre su bile prvo takmičenje u istoriji gde su se odigrale međunarodne utakmice. Prvi fudbalski pobednik na olimpijskim igrama je bila reprezentacija Ujedinjenog Kraljevstva Britanije.

Svetska fudbalska federacija FIFA organizovala je prvo svetsko prvenstvo u fudbalu (FIFAWorldCup) 1930 godine uMontevideu, Urugvaj. Učestvovalo je 13 reprezentacija a pobednik je bila reprezentacija domaćina Urugvaja koja je pobedila Argentinu u finalu sa 4:2, pred više od 90000 gledalaca.

Zapažen i značajan nastup na prvom svetskom prvenstvu imala je i reprezentacija Jugoslavije koja je u polufinalu poražena od reprezentacije Urugvaja.

Prvo evropsko fudbalsko prvenstvo u organizaciji UEFE održano je u Francuskoj1960 godine, pod nazivom Kup Evropskih nacija. Učestvovalo je 17 reprezentacija starog Kontinenta, a pobednik je bila reprezentacija Sovjetskogsaveza koja je u finalu pobedila reprezentaciju Jugoslavije rezultatom 2:1.

U organizaciji UEFE 1955 godine održano je prvo takmičenje evropskih klubova pod nazivom Kupevropskih šampiona. Danas to takmičenje nosi naziv UEFA Liga šampiona. Najuspešniji klub u ovom takmičenju je španski RealMadrid koji je do sada 12 puta osvajao Ligu šampiona.

Dva najuspešnija srpska kluba Partizan i Crvena Zvezda su u ovom takmičenju ostvarili izuzetne rezultate. Partizan je 1966 godine poražen u finalu od Real Madrida, dok je CrvenaZvezda 1991 godine pobedila Olympique de Marseille i ostvarila najveći uspeh jednog srpskog kluba u evropi.

47

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

SVETSKAPRVENSTVAUFUDBALU

Odigrano je ukupno 21 svetsko prvenstvo do sada. Najuspešnija reprezentacija na svetskim prvenstvima je Brazil. Brazil je do sada osvojio 5 svetskih prvenstava.

Italija i Nemačka su osvojile po 4 prvenstva, Argentina i Urugvaj po 2, dok su Francuska, Španija i Engleska osvojile po 1 FIFA World Cup.

Najbolji strelac na jednom svetskom prvenstvu je brazilac Ronaldo koji je na prvenstvu u Japanu i Južnoj Koreji 2002 godine postigao 8golova.

Najbolji strelac svih svetskih prvenstava u istoriji je nemac MiroslavKlose koji je postigao ukupno 16 golova na ukupno 4 svetska prvenstva.

Srbija (zvanično se vodi kao naslednik rezultata reprezentacije Jugoslavije) je do sada učestvovala ukupno 13 puta na svetskim prvenstvima.

EVROPSKAPRVENSTVAUFUDBALU

Do sada je odigrano ukupno 15 evropskih prvenstava. Najuspešnije reprezentacije na evropskim prvenstvima su reprezentacije Španije i Nemačke, koje su ovo takmičenje osvajale po 3 puta.

Francuska je 2 puta osvajala takmičenje, a Rusija, Češka, Portugalija, Danska, Grčka, Italija i Holandija su osvojila po 1 evropsko prvenstvo.

Najbolji strelac na jednom evropskom prvenstvu je francuz Mišel Platini koji je 1984 u Francuskoj postigao 9golova.

MišelPlatini i portugalac KristijanoRonaldo su najbolji strelci evropskih prvenstava sa po 9 golova, s’tim što je Ronaldo golove postizao na dva prvenstva a Platini na samo jednom.

Srbija (zvanično se vodi kao naslednik rezultata reprezentacije Jugoslavije) je do sada učestvovala ukupno 5 puta na evropskim prvenstvima. Najbolje rezultate je ostvarila plasmanom u finale na prvom i trećem evropskom prvenstvu.

TEHNIKAFUDBALSKEIGRE

Tehnikau fudbalu podrazumeva način kretanja igrača kojim se rešava određen zadatak odnosno situacija u kojoj se igrač našao.

Prema karakteru i aktivnosti igrača u polju tehnika se deli na:

• tehniku kretanja bez lopte,• tehniku kretanja sa loptom.

Prema propisanim pravilima učešća igrača deli se na:

• tehniku igrača u polju,• tehniku golmana.

Tehnike kretanja bez lopte i sa loptom sastavni su deo kako igrača u polju tako i golmana.

Pod tehnikom kretanja igrača bez lopte podrazumevaju se hodanje, lagano i brzo trčanje, trčanje sa ubrzanjem, trčanje sa promenom pravca, skokovi, bacanja, padovi.

48

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Tehnikukretanjaigračasaloptomčine:

• vođenje lopte,• dodavanje i primanje lopte,• šutiranje,• driblanje,• oduzimanje lopte,• tehnika golmana.

Tehnički dobro obučen igrač se značajno izdvaja u odnosu na fudbalere slabijih tehničkih mogućnosti, i često se takvom igraču dodeljuju glavne uloge u timu.

Vođenje lopte

U metodici obuke fudbala jedna od prvih stvari koja se obučava je vođenje lopte. Položaj tela je veoma bitan i treba da bude takav da su noge blago savijene, težište tela blago spušteno, kretanje se odvija na prednjem delu stopala, glava podignuta i pogled usmeren na okolinu a periferno na loptu.

Vođenje lopte može biti:

• Pravolinijsko

» unutrašnjom stranom stopala, » spoljašnjom stranom stopala, » risom (hrptom) stopala.

• Krivolinijsko

» unutrašnjom stranom stopala, » spoljašnjom stranom stopala, » risom (hrptom) stopala.

• Specifično

» rolanje, » žongliranje.

49

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Dodavanje lopte

Dodavanje lopte predstavlja samu srž tehnike fudbala. Kvalitetno dodavanje ili pas igra je pređuslov za uspešno učešće na bilo kojem takmičenju. Dodavanja se vrše najčešće nogom, zatim glavom i ponekad ostalim delovima tela sem rukom.

Dodavanja nogom se mogu podeliti na:

• dodavanje unutrašnjom stranom stopala,• dodavanje spoljašnjom stranom stopala,• dodavanje hrptom (risom) stopala,• dodavanje vrhom stopala (špic),• dodavanje petom,• dodavanje potkolenicom• dodavanje kolenom,• dodavanje natkolenicom.

Primanje lopte

Pored kvalitetnog dodavanja za uspešnog fudbalera je potrebno da poseduje i kvalitetan prijem lopte. U savremenom fudbalu uslovi su takvi da se lopta najčešće prima u kretanju. Lopta se može primiti nogom, glavom, grudima i trbuhom.

Prijem lopte nogom se deli na:

• prijem unutrašnjom stranom stopala,• prijem spoljašnj om stranom stopala,• prijem hrptom (risom) stopala,• prijem đonom,• prijem potkolenicom• prijem kolenom,

50

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

• prijem natkolenicom.

Šutiranje

Udarci po lopti ili šutiranje su osnovni elementi tehnike fiidbala i najčešće se primenjuju tokom igre. Usavršavanju šuta treba posvetiti najviše pažnje i vremena. Oni se koriste za ubacivanje lopte u igru posle prekida, za dodavanje između saigrača i za šutiranje na gol. Šut se najčešće izvodi nogom, a čest je slučaj i da se šutira glavom.

Šutiranje nogom se deli na:

• šut unutrašnjom stranom stopala,• šut unutrašnjom stranom hrpta stopala, • šut spoljašnjom stranom hrpta stopala, • šut hrptom stopala, • šut petom,• šut vrhom stopala (špic), • volej šut.

Dribling

Dribling i fmtiranja predstavljaju najteže elemente fudbalske telmike, jer se lopta retko kada može voditi ili dodavati bez ometanja protivničkog igrača. Dribling je nagla i iznenadna promena u pravcu kretanja igrača sa loptom radi zbunjivanja protivnika, a najčešće se ostvaraje vođenjem lopte.

Vrste driblinga:

• unutrašnjom stranom stopala,• spoljašnjom stranom stopala,• đonom i petom nazad,• obilaženje protivnika,

51

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

• varka - lažni šut,• “bicikl”,• sa spoljnom rotacijom - felš,• rolanje nazad,• rolanje bočno.

Oduzimanje lopte

Da bi se oduzimanjelopte od protivnika uspešno izvelo, igrač treba da poseduje startnu brzinu, odlučnost i dobni procenu momenta napada. Razlikuju se triosnovnesituacije u kojima igrač pokušava da oduzme loptu:

1. kada se protivnik sa loptom nalazi okrenut igraču licem,2. kada se protivnik sa loptom nalazi igraču sa jedne ili drage strane,3. kada se protivnik sa loptom nalazi igraču okrenut leđima.

Načini oduzimanja lopte koja se primenjuju:

• osnovno oduzimanje,• čeonim uklizavanjem - klizeći start,• blokiranje kretanja protivnika ramenom - remplovanje,• uklizavanjem sa strane,

Tehnika golmana

Tehnika, a i sama uloga golmana u fudbalskom timu se značajno razlikuje od ostalih igrača u polju. Pored osnovnih tehnika golman mora da poseduje i golmanske tehnike, a osnovnauloga mu je da sačuva svoj gol od šuteva protivničkih igrača. U savremenom fudbala značajno se pridaje 11a značaju u obuci golmana za igru u polju ispred golmanskog prostora.

Tehnika golmana obuhvata:

52

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

• hvatanje lopte, • obaranje lopte,• odbijanje lopte - boksovanje,• izbacivanje lopte rukama,• padovi,• bacanja,• ispucavanja i degažiranja lopte.

TAKTIKAFUDBALSKEIGRE

Taktika fudbalske igre je unapred pripremljen, osmišljen i organizovan plan igre kojim se na najefikasniji način koriste sve individualne, grupne i timske vrednosti svoje ekipe i sve grupne i timske slabosti protivničke ekipe. Taktika je nadgradnja tehničkih znanja i fizičke pripremljenosti fudbalera, i od njih zavisi.

Osmišljavanje taktike zavisi od kreativnih sposobnosti stručnjaka i igrača koji su u trenažnom procesu.

Faktorizaizbortaktikesusledeći:

• kvaliteti i mane sopstvene i protivničke ekipe,• cilj kluba u tom trenutku,• plasman na tabeli obe ekipe,• propozicije takmičenja,• mesto odigravanja utakmice,• dimenzije terena,• atmosferske prilike.

TAKTIKAISISTEMIIGRE

Taktika predstavlja ukupan plan igre jednog tima, dok je sistemigresamo i isključivo početni raspored igrača na terenu.

Sistem određuje prostore i linije po kojima se igrači kreću, a zadaci igrača u organizaciji igre jednog tima su daleko veći.

Osnovni zahtev savremenog fudbala je da u fazi odbrane svi igrači igraju odbranu, a u fazi napada svi igrači igraju napad. Tendencija je da se stvori višak i u odbrani i u napadu.

Teži se tome da se do završnice napada stigne u što kraćem vremenskom roku.

Evolutivni razvoj sistema igre

53

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

• 1863. T-sistem - u napadu je bilo čak 8 igrača raspoređenih duđ srednje linije, a iza njih po 1 half i 1 bek.• 1866. Sistem 6igračaunapadu - 2 beka. 2 halfa. 2 krila, 2 polutke. 2 centarfora.• 1872 - 1925. Sistem 5igračaunapadu - pojava 3 halfa, igra u manevarskom prostom dobija na značaju.• 1925. Sistem 2-W - povlače se dva igrača iz napada u manevarski prostor.• 1930 - 1954. Sistem W-M - u zadnjoj linije se postavljaju 3 beka i 1 centarhalf, a napad se • organizuje po bokovima krilima i u centralnoj poziciji 1 centarfor. Odbrambene varijante ovog sistema

su bile bunker, brava i katenačo, a napadačke povučeno krilo i povučeno 1 krilo.

• 1954. Sistem 4 beka, tj 4:2:4 - 4 beka (2 centralna i 2 krilna), 2 manevarska i 4 napadača (2 • krilna i 2 centarfora). Najviše uspeha sa ovim sistemom ostvaraju mađari i brazilci tokom 50-ih.• 1970. Sistem 4:3:3 - 4 beka. 3 manevarska i 3 napadača. Ovaj sistem su proslavili tokom 70-ih ekipe

Bajema. Ajaksa i reprezentacije Holandije. Sistem se i danas primenjuje.

• Kao odgovor na 4:3:3 sistem pojavljuje se sistem 4:4:2. Sistem se igra i danas u različitim • varijantama. Jedna od prvih varijanti ovog sistema bila je 3:5:2.• Sledeća varijanta sistema koja se pojavila je sistem 4:2:3:1.• A kao odgovor na 4:2:3:1, pojavljuje se varijanta 4:1:4:1.

KLASIFIKACIJATAKTIKE

Osnovna podela taktike je na:

• taktiku odbrane, • taktiku napada.

Prema broju igrača koji učestvuju deli se na:

• individualnu,• grupnu,• timsku.

Shodno navedenom postoje: individualna, grupna i timska taktika odbrane i individualna, grupna i timska taktika napada.

Individualna odbrana

Podrazmnevaju se sve mere, akcije ili sposobnosti pojedinca koje su usmerene na onemogućavanje dragog pojedinca iz protivničke ekipe u sprovođenju akcija. Te akcije i suprotstavljanja mogu biti sa loptom

54

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

i bez lopte. Delujući na protivnika koji ima loptu, igrač nastoji da oduzme loptu i onemogući dodavanje, dribling i šut na gol.

Grupna odbrana

Ova odbrana podrazumeva odbranu grupe igrača koja dejstvuje zajedno u cilju neutralisanja napada protivnika. Zadaci grupne odbrane su: međusobno osiguranje, zajedničko suprotstavljanje kombinacijama, pravljenje ofsajd zamki, pravljenje živog zida, saradnja sa golmanom. Postoje 3 vrste grupnih (zonskih) odbrana: pasivna,aktivnaikombinovana.

Timska odbrana

Predstavlja organizaciju akcija protiv protivnika u kojoj učestvuje svih 11igrača (često se igra kada se lopta izgubi). Osnovni principi ove odbrane su: odbrana protiv kvalitetnih napadača zahteva markaciju, brze igrače treba pokrivati na odstojanju, okosnicu odbrane čine golman, 2 centralna beka i 2 ili 1 manevarski igrač.

Individualni napad

Podrazumeva izvođenje napadačke akcije od strane samo jednog igrača. Retko se sreće u samoj igri.

Grupni napad

U grupnom napadu učestvuje najmanje 2igrača. Karakteristične postavke grupnog napada su: tandem igra i trougao saradnja. Osnovniprincipigrupnognapada su: svaki napad mora biti izveden brzo uz obaveznu promenu ritma igre, napad počinje sa većim brojem igrača a završava se sa manjim brojem, napad počinje sa jedne a završava se na drugoj strani, napad se realizuje uz međusobnu usklađenost igrača i primenom promene mesta uz kretanje što većeg broja igrača jednog tiima. Neki od oblika grupnog napada su: kontra-napad i brzinapad. Grupni napad se najčešće koristi.

Timski napad

Ovaj napad na posredan ili neposredan način zahteva učešće svihigrača jednog tima u napadu.

PRAVILAFUDBALSKEIGRE

Fudbal kao i većina drugih sportova ima veliki broj pravila koja regulišu realizovanje jedne fudbalske utakmice. U ovom materijalu će biti navedeno nekoliko osnovnih pravila.

• Dimenzije terena su: dužina (od 90m do 120m), širina (os 45m do 90m). Teren se obeležava belim linijama. Na dve strane terena nalaze se dvagola dimenzija 7,32mx2,44m. Golovi su postavljeni na ivicama terena u dvakaznenaprostora dužine 16,5m od ivice terena, i širine po 16,5m od unutrašnje ivice svake stative gola. U svakom kaznenom prostom nalazi se golmanskiprostor čije su ivice udaljene 5,5m od ivice terena i 5,5m od unutrašnjih ivica svake stative gola. Na 11m udaljenosti od ivice nalazi se bela tačka sa koje se izvode kazneni udarci.

• Loptaza igranje je napravljena od kože, obim 68cm-70cm i težine do 450gr.• Svaka ekipa ima po 11igrača u polju od kojih ih je jedan golman. Najmanji broj igrača sa kojim ekipa

može da igra je 7. Broj rezervnih igrača nije tačno određen, ah na zvaničnim utakmicama na klupi ne može sedeti više od 11 rezervnih igrača. Tokom trajanja utakmice dozvoljeno je da se zamene 3 igrača.

• Utakmica traje 90min (2X45min), sa poluvremenom od 15mm. Na takmičenjima po kup sistemu ukoliko nakon 90nhn ne bude pobedmka. utakmica se nastavlja sa 2produžetkapo15min. sa pauzom od 5min. Ako m nakon produžetaka ne bude pobednika pristupa se izvođenju jedanaesteraca(penala).

55

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

• Oprema igrača - dres. kopačke, štucne, štitnici (kostobrani). Opremagolmana mora da bude takva cia se razlikuje u boji od ostalih igrača istog tima, i postavljena dodatnim štitnicima na dresu. Golman obavezno koristi i rukavice za fudbal.

• Svaku utakmicu sudi glavni sudija sa dva pomoćnika. Četvrti sudija je zadužen za dešavanja oko terena, promene igrača, kontrola poštovanja pravila. U novije vreme, uključuju se još dvoje dodatnih sudija koji se nalaze iza gola i kontrolišu dešavanja u neposrednoj blizini gola.

• Lopta je u igri sve dok svojim punim obimom ne pređe neku od ivica terena. Pogodak se priznaje kada lopta svojim punim obimom pređe gol liniju.

• Ofsajd. U fudbalu postoji pravilo da igrač napadačke ekipe u trenutku kada prima loptu od svog saigrača ne može da bude iza poslednje linije odbrane protivničke ekipe. Nema pravo da bude najbliži protivničkom golmanu u trenutku dodavanja lopte.

• Svako grubo ponašanje igrača i obaranje protivničkog igrača sudija svira kao faul i slobodan udarac. U slučaju oštrih faulova u zavisnosti od procene. sudija ima pravo da dodeli žuti karton ili crveni karton koji znači automatsko isključenje sa utakmice. U slučaju da isti igrač dobije drugi žuti karton, automatski mu se dodeljuje i crveni karton nakon čega napušta utakmicu. Svaki faul sa dve noge kao i faul poslednjeg igrača odbrane automatski se kažnjava crvenim kartonom.

• Svaki faul nad napadčem u svom kaznenom prostoru, automatski se sudi kao najstroža kazna - jedanaesterac.

56

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

7. KOŠARKA

ISTORIJAKOŠARKE

Decembar 1891 - DžejmsNejsmit, kanadski lekar i profesor fizičkog vaspitanja na koledžu Springfild, osmislio je novu igru na zatvorenom terenu koja bi služila za održavanje kondicije učenika tokom dugih zima.

Odbacio je mnoge predložene igre s objašnjenjem da su pregrube ili nepotpune, i na kraju je modifikovao dečju igru “patka na kamenu“, prilagodio je nekoliko sportova u jednu celinu i napisao je jednostavna pravila.

Koš je stavio na visinu od 3,05 metara. Taj koš se razlikovao od današnjeg po tome što je imao čvrsto dno, dok današnji koševi imaju mrežicu koja propušta loptu. Dok su koševi imali čvrsto dno, svaki put nakon postignutoga koša lopte su se morale izbijati iz koša.

Nejsmitova nova igra bila je vrlo slična rukometu koji je nastao otprilike u isto vreme kao i košarka, krajem19. veka.

Ženskakošarka počela je 1894 godine kada je SendaBerenson, profesorka fizičkog vaspitanja prilagodila Nejsmitova pravila ženama.

Košarka se prvo igrala fudbalskom loptom. Prve lopte izrađene isključivo za košarku bile su smeđe, što je bila uobičajena boja sve do pedesetih godina 20. veka kada je PolToniHinkl, u potrazi za loptom koja bi bila uočljivija, u upotrebu uveo narandžastu loptu, koja je i danas standardna.

Prvaslužbenakošarkaškautakmicaodržana je 20. januara 1892. u dvorani Gimnazije Udruženja mladih hrišćana. Igralo se s devet igrača na terenu upola kraćem nego današnji NBA teren.

Originalni naziv košarke na engleskom je basketball, a složenica je od reči basket – koš i ball – lopta. Ime je Nejsmitu predložio jedan od njegovih učenika. Igra je bila popularna od samog početka.

57

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Vođenje ili odbacivanje lopte od podloge (enleski: dribling), nije bilo predviđeno prvim pravilima. Predviđeno je bilo samo dodavanje lopte između saigrača odbacivanjem lopte od podloge. Dodavanje lopte bio je prvi primer kretanja lopte. Vođenje je postepeno našlo put do košarke i postao dozvoljen, međutm, nije se previše koristio zbog nepravilnog oblika tadašnjih lopti i njihovog nepravilnog odskoka. Tek je sredinom pedesetih vođenje postalo popularna metoda baratanja loptom, što je bilo uslovljeno poboljšanjem njenih svojstava za što je zaslužan Pol Toni Hinkl.

ELEMENTIKOŠARKAŠKEIGRE

Vođenje lopte

Vođenjelopteje jedan od načina kojima pravila dozvoljavaju da se u košarci krećemo s loptom. Prema pravilima košarke ne smemo učiniti više od dva koraka (osim pivotiranja) zadržavajući loptu u rukama.

Takođe pravila ne dozvoljavaju vođenje lopte s dverukeistovremenotj.smesevoditiistovremenosamojednomrukom.

Dozvoljeno je naizmenično vođenje (odgurivanje) lopte desnom i levom rukom, ali nijednog trenutka rukom (šakom) ne smemo doći ispod donjeg dela lopte (u odnosu na pravac guranja lopte ka podlozi), a takođe ne smemo “zadržavati” ni jednom rukom.

Vođenje je vrlo složen element tehnike jer traži sinhronizovanu tehniku trčanja i “rada ruku”. I jedno i drugo odvija se s loptom. Usvajanje ovog složenog elementa tehnike traži uporno ponavljanje kako bi se čitav “motorički obrazac” automotizovao, tj. odvijao bez svesne kontrole kretanja, a zatim i bez vizuelne kontrole lopte.

Vođenje lopte, dribling, je veoma efektan i atraktivan oblik osvajanja prostora, ali ga uprkos tome treba koristiti samo onda kada je to neophodno; ne smemo se dovesti u situaciju da ga koristimo neumereno, neekonomično i neefikasno jer time smanjujemo mogućnost izbora sledećih napadačkih akcija svoje ekipe, dajemo vremena protivniku da postavi obranu, trošimo nepotrebno svoju energiju.

Vođenjeumestu

Košarkaški stav kod vođenjaumestu može biti paralelan ili dijagonalan, a koji ćemo primeniti zavisi od pozicije saigrača i protivničkog igrača. Za dribling u mestu korisniji je dijagonalni stav budući da osigurava bolju pokretljivost napred - nazad, a to su najčešći pravci kojim se pri vođenju krećemo.

Polazakudriblingizmestakadaloptudržimourukama

Prethodna akcija, zaustavljanje, odnosno stav, paralelni ili dijagonalni, položaj protivnika bitno utiče na tehniku polaska u dribling, no uglavnom razlikujemo dva načina polaska u dribling.

Polazakudriblingdirektnimkorakom

58

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Polazakudriblingukrštenimkorakom(cross-over):

Niskovođenje

Visokovođenje

Promenapravcavođenja

Za ovu promenu bitna je pravovremenost i odlično održavanje ravnotežnog položaja što se postiže pravilnim izvođenjem i odbacivanjem svih nepotrebnih kretnji. Sama promena će zavisiti od protivnika, a ruka kojom vodimo loptu takođe će se menjati u zavisnosti od protivnika. Kod toga treba imati na umu osnovni zahtev kod vođenja: naše telo mora uvek da bude između protivnika i lopte koju vodimo.

Oštra i nagla promena pravca može nam pomoći kod oslobađanja od protivnika, a ako je ona još povezana s promenom brzine uspeh je siguran. Kod toga treba paziti da ne dođe do “nošenja” lopte što je prekršaj pravila.

59

INF

OR

M

ATI O N TE CH

NO

LO

GY

S C H O O L

Promenapravcadriblingomizaleđa

Igrač koji vodi loptu se kratkotrajno zaustavi, zapravo na kratko menja ritam. Rukom kojom dribla, “gura”, loptu iza leđa ispod zadnjice, tempirajući njen odskok tako da se putanja lopte nastavi nešto ispred iskoračene noge, gde je prihvaća suprotna ruka i nastavlja dribling.

Promenapravcasaokretom(rolling)

Ova promena ima prednost u zaštiti lopte, jer je napadač okrenut protivniku polubočno ili leđima, odnosno u trenutku okreta odbrambeni igrač je između driblera i lopte.

Nepovoljno kod ove promene je to što je u jednom trenutku dribler leđima okrenut i prema svojim saigračima, te u tom trenutku gubi pregled igre. Loptu vodimo desnom rukom u visini natkolenice (bedra). Dugim korakom leve noge krenemo u protivnika - između njegovih stopala. Prenesemo težište na prednji deo stopala i okrenemo telo za 3/4 oko njega na levo driblajući desnom rukom (na visini ne višoj od kolena) tako da postavljajući šaku bočno i iza lopte snažno privučemo loptu uz pivot-okret u pravcu kojem se okrećemo. Kod toga se koristimo samo jednim dugim driblingom. Kako se okrećemo tako loptu “pokupimo” levom rukom, a loptu sada štitimo slobodnom (desnom) rukom. Izvođenje okreta levom rukom oko desne noge odvija se na suprotan način.

Zaustavljanjeizdriblinga

Koristi se kada se ispred igrača naglo ispriječi protivnik, pa time izbjegavamo sudare, povrede i pravljenje ličnih grešaka. Ono služi i za fintiranje i za osvajanje bolje pozicije za dodavanje ili šutiranje. Nakon zaustavljanja možemo loptu i dalje voditi ili je uzeti u ruke. Zaustavljanje se može završiti u paralelnom ili dijagonalnom stavu.

Držanje, hvatanje i dodavanje lopte

Držanje lopte i hvatanje lopte su usko povezani. Budući da ćemo se susretati s početnicima osnove ću navesti posebno.

Držanjelopte

Loptu treba držati tako da smo svakog trenutka sposobni izvesti potrebnu akciju. Takođe treba voditi računa da je lopta zaštićena od iznenadnog napada protivnika, a držanje lopte treba biti stalna pretnja protivniku, na način da bez (gubitka vremena) posebnih priprema (promena položaja dlanova) možemo krenuti u dribling, dodati loptu ili šutirati.

Ima više načina držanja lopte, ali za početnike je najkorisnije i najčešće primjenljivo loptu držati s dve ruke tako da se šake sa prstima nalaze sa strane, iza i ispod lopte. Palčevi su usmereni jedan prema drugom i u zavisnosti od veličine šake, dodirivaće se ili ne i međusobno čine ugao od cca 90 stepeni. Šake i prste treba postaviti tako da prsti ne prelaze najši