7/25/2019 Flamanska horska muzika

1/5

Flamanska savremena horska muzika

U ovom clanku, Nathalie Goossens istrazuje koren reci ,,flamanska savremena horska muzika ikako je flamanska horska muzika povezana sa novim medjunarodnim kompozicijama ovogzanra. Tekst je zasnovan na njenoj tezi ,, Nova horska muzika u Flamanaca analiticka isocioloska studija!. "a njenu tezu je izvela niz intervjuua od kojih cemo u daljem tekstu citiratinekoliko.

Flamanska savremena horska muzika moze #iti definisana kao vokalna muzika pisana u Flandrijinakon $%&' god. (re toga, postojao je Flamanski horski jezik zapis! zapisan nakon primera(etera )enoita, romanticna horska muzika u sporom tempu. *os od $%+' godine, pose#noamaterski kompozitori su koristili homofonini stil, sa neo-modalnom melodijskom strukturom.*os od tog do#a, takodje i echelen /chool sa *ules 0an Nuffelom $112-$%+2, su stavili pecat

tonskog modela na religijsku horsku muziku.

Nova zora

U proteklih +' godina mnogo toga se promenilo u flamanskoj i internacionalnoj muzici. 3aniavantgardni radovi 4livijera essiaena $%'1-$%%5!, 6annis 7enakisa $%55-5''$!, G8org89igetia $%52-5''&!, :rz8sztof (endereckog $%22- ! su #ili u mnogome zasnovani nainstrumentalnoj ;koli, me

7/25/2019 Flamanska horska muzika

2/5

$%5&-5''$!, Dinojuhani 3autavaara $%51, :nut N8stedt $%$+-5'$@!, Thorkell /igur#jornesson$%2%! i )o >olten $%@1!.

4no u zelenom

Na pitanje ,,?a li zaista postoji specifican flamanski jezik, 0ic Nees odgovara=

,,(ostojao je, (eter )enoi je razvio stil koji je zvao nacionalnim, koji je #io veoma emocionalan ilirian. )enoit je u mnogome uticao na Cnterpsku skolu - *ef van >oof i *an )locka. Njihovamuzika je po prirodi Flamanska, zato sto imaju )enoov zvuk u njoj. Ghent je #io vise francuskiorijentisan, zato sto je vecina clanova vlade pricalo francuskim jezikom. oj otac, /taf Nees, injegovi savremenici su prihvatili )enoov duh sa rezultatom da su oni gotovo iskljucivo koristilispori tempo u njihovoj vokalnoj muzici. edjutim, sa mojim nemackim i francuskim uticajima,za#oravio sam kako da doaram ovu francusku lenjost. /porost. *a sam #io jedan od prvih koji jepro#io put drugacijoj interpretaciji horske muzike. 4no sto je #ilo pose#no flamansko u vezi togaje to sto nisu postojali flamanski stereotipi i sto je )enoit morao to da promeni.

"eleno druga strana.:ako je horska muzika evoluirala nakon $%B+.

Ronald Koryn, kompozitor i #ivsi lektor na univerzitetu koledza Gent kaze=

,,(rateci ?isler Furi u kome su izvodjaci #ili zastrasujuce utopljeni i #ezdusni, stigao je svezpovetarac sa severa, narocito iz /vedske, u smislu Drika Driksona. /ecam se /vetskog/impozijuma u )ecu. 4n je #io tamo sa horom iz :onzervtorijuma. /vi su oni #iliinstrumentalisti koji su takodje pevali u horu. 6zvodili su jako tesko delo i #ili su apsolutno#rilijantni. (ostojala je neposrednost zvuka, dinamika je #ila #ozanstvena, ali i kontrolisana, saprojekcijom prema pu#lici. ?irektnost u pevanju kom#inovana je sa novinama u kojima su

kompozitorove ideje o instrumentalnoj muzici transponovane u horsku muziku. 4vo vam dajepotpuno novi spektar #oja, potpuno razlicite efekte i zaista je prava inovacija.

(ovezanost i 6ndividualnost

Tokom treceg periodakoji je poceo %'tih godina 77 veka, akcenat je u sklopu ;ire horskeliterature, pomerene u karakteristike novog stila. :ompozitorske tehnike iz inostranstva sutakodje #ile usvojene u Flandriji i pocele su da preovladjuju u delima za amaterske horove.(ostojao je prostor za rasireniju harmoniju, tehnike improvizacije, aleatorike i upotre#e drugihjezika. 9judsko telo je postalo deo performansa. Helo telo je korisceno tapsanje, lupanje nogom,telesna perkusija!, pojavila se usredsredjenost na scenski rad i na pokrete. ?anas ne postoji

ujednaceni flamanski horski jezik, flamanski horski svet je sada definisan po licnostima. /vakihorski kompozitor pokusava da pronadje svoj karakteristicni stil. ozete uporediti horskumuziku koja se trenutno pise u Flandriji sa onom koja se pise van granice= siri tonski jezik, odkonsonance, unisono ili troglasno, do potrage za disonancom.

:oje trendove vidite u Fl horskoj muziciI

0ic Nees=

7/25/2019 Flamanska horska muzika

3/5

i sada iskusavamo post-moderne trendove. Frank Nu8ts je takodje pisao horsku muziku. *a #ihtu muziku nazvao inter-tonalnom visetonskom!. )oudeijn )uckin je pisao horsku muziku. TojeJJJJ #eskompleksni jednostavan! nacin rada sa muzikom. /vesno o#radjena jednostavnost.Cli taj tip horske muzike izgleda da nije postigao nivo horskog izvodjenja. *a #ih to nazvaosavremenom tradicionalnoscu. (osle toga smo imali nekoliko evolucija. :urt )ikkem#ergs i

3udi Tas su poceli ono sto sam ja radio. >erman 3oelstraete i Eillem :ersters su takodje isli utom pravcu. (ostoje i moderni kompozitori $%@'-$%&'!. U njih #ih na#rojao Nor#ert 3osseau,veliki kompozitor. 4n nije #io deo ove tipicne flamanske horske scene. Njegovi radovi nikadanisu izvedeni pravilno do nakon njegove smrti. *ules van Nuffel je #io prvi koji je stavio svojpecat na duhovnu muziku. Flor (eeters, >erman 3oelstraete, (eter Ha#us su sledili njegov put.To je kasnije proizvelo moju generaciju= 3a8mond /chro8ens i 3onald Hor8n, iako je ovaj drugihorsku muziku kasnije uveo u svoj zivot. 6 sada imamo sledecu generaciju= :urt )ikkem#ergs,3udi Tas, 9udo Hlaesen, *ean-(aul )8loo, koji je pod velikim uticajem repetitivne muzike.Njegova muzika je vise racionalna a manje pristupacna.

0ic Nees

>ugo >eughe#aert je jednom napisao u caspopisu Clgemene music enciklopediji= ,,:aokompozitor, 0ik Nes je oslo#odio flamansku horsku muziku duge romanticne tradicije korisceneu savremenom znacenju i licnoj interpretaciji i dao joj svezu orijentaciju na vokalnoj arhitekturikoju smo mogli pronaci u renesansi i ranom #aroku. >uge#ert svrstava 0ik Nesov doprinos uveoma sirokoj perspektivi, kao znacajna inovativna sila koja se suko#ila sa flamanskim

romantizmom uglavnom katolickom horskom muzikom!. :o god je upoznat sa njegovimradom, zna da 0ic Nees zaista razvio potpuno nov zvucni idiom od pocetka opisan od strane>uer#erga. ,,*a sam definitivno zeleo da uradim nesto drugacije od svog oca. Nes mi jejednom rekao njegove izuzetno licne razloge da se #avi ovom inovacijom= ,,0okalni muzickijezik u flamanskom romanticarskom stilu je retko uzimao tekst kao primarni element. "arezultat, holandski tekstovi su cesto #ili povezivani sa muzikom, sa kojom u sustini nemajunikakvog smisla, niti je sve to imalo smisla sa holandskim idiomom. :ompozitorova naklonostprema holandskom idiomu potice od francuskog muzickog idioma. /ta vise, on dodaje=,,(ostojalo je izuzetno malo do#rog tesktualnog materijala na holandskom pa me nije iznenadiloto sto su nasi kompozitori imali veoma malo interesovanja za sam tekst. Nakon toga, flamanski

romanticari su totalno izgu#ili vezu sa polifonistima i #arokom i flamanska horska kultura je #ilakarakteristicno od fascinacije sa veliinom i zvucnim efektima, daleko vise nego sa suptilnim istrogim zvukom. Nes je osecao da njegova muzika mora #iti stvarana po drugacijem modelu.

U pocetku je #io fasciniran #ogatstvom zvuka francuske muzike. oji #ogovi su #ili >onegger,(oulenc i 3ousseau. U njima je prepoznao vitalniji, dinamicniji pristup i vecu senzualnost negosto je to #io slucaj u Flamanskoj muzici. 3ad ovih francuskih majstora ciji je horski stil #ioinspirisan )ahom i >endlom predstavlja sve samo ne nemogucu sintezu izmedju razlicitih

7/25/2019 Flamanska horska muzika

4/5

glavnih muzickih struja= tonlnosti i atonalnosti, slo#odnog stila i stroge polifonije, univerzalnostii individualnosti. Na ovaj nacin, figura kao sto je >oneger, postize ocaravajucu atmosferu koja jeokarakterisana sa zavodljivim koloritom. Nesavladiva volja jake licnosti se pojavljuje u njegovojslavnoj muzici. Nees je takodje #io odusevljen otkrivanjem rada 4liviera esiana, ali dok je josuvek ucio, uglavnom kroz ucenja arsela Cndrijesa, Nees je otkrio jos i svet severno-nemackog

idioma, predivno interpretiranog u radu >uga ?istlera. To je stvarno #ilo nesto potpunodrugacije. Uticaj figura kao sto su arsel Cndries, >ans ?irken i Gotfrid 0olters, se te;ko mogudovoljno naglasiti u tom pogledu. 4vaj potpuno novi horski pokret ,,Neue Hhor#eegung! jeuzeo tekst za svoju pocetnu poziciju i tezio ka cistom muzickom jeziku koji se odrazavao uprenaglasenim elementima kao sto je hromatika. Heo muzicki jezik je tre#alo da #ude smislen satacke gledista interpretacije teksta. Tako da, postojalo je veci angazman testa, nesto sto je uvek#ilo #lize Neesovom srcu. >ugo ?isler, u njegovoj zrelijoj fazi, moze pose#no #iti oznacen kaoNeesov spiritualni otac. 9inearnost kroz ponovno otkrivanje Aicovog muzickog jezika, vecenezavisnosti od metrickih ogranicenja i iznad svega #ogatstvo strogosti su za ?istlera znacilapostizanje nove autenticnosti. *ednostavnost kompozicije izrazena u ponavljanju istog tona ili

istog tonalnog intervala, daje svetu potpuni autoritet i energiju. JJJTakodje, veoma impresivanje i velik osecaj liturgijske odgovornosti i prefinjena vera u pismo. JJJ ?istler definitivnopredstavlja direktnu vezu sa Ne;ovom muzikom. Kinjenica je da je on kroz ?istlera izrazio svojeistraLivanje nemacke-germanske muzike, ukljuujuMi i #rojne religiozne radove koji su daliNeesu po njegovom sopstvenom priznanju vi;e protestantsku orijentaciju, kao katoliku.:arakteristian Neesovski nacin izraLavanja moLe #iti opisan do#ro sa ove take gledi;ta. :aokatolik, sa prvo#itnim oseManjima prema vi;e senzualnom romanskom stilu, on postaje fascinirantradicijom Nemake evangelistike crkvene muzike. 3eligija koja je nepogre;ivo izraLena unjegovom radu je kao intrigantni sustret izme

7/25/2019 Flamanska horska muzika

5/5

vreme, njegovi kontakti sa vedrijom muzikom i sa osnovnim stilovima etnike, nacionalnemuzike, se tako