Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

U OVOM BROJUU PO SE TI GRU JI ĆI MA IZ VOJ KE:

Od nji ve do fi nal nog pro iz vo da Stra na 5.KO RI ŠĆE NJE PO LJO PRI VRED NOG ZE MLJI ŠTA U SREM SKOJ MI TRO VI CI:

Raz re še ne ne ja sno će Stra na 7. SMS MALI OGLASI

063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina IV • Broj 75 • 13. novembar 2015. • cena 40 dinara

od 2.11. do 6.11. 2015.

Sta nje na tr ži štu ži ta ri ca

De ša va nja na svet skim ber za ma

PRIRODNO

Iz či stog ho bi ja i lju ba vi Mi loš Ra do sa vlje-vić Mu šo ki se već či ta vu de ce ni ju in te ziv no ba vi uz go jem svi nja na sa la šu ne da le ko od gra da, ali na pri stoj noj uda lje no sti od grad ske vre ve i smo gom za ga đe nog va zdu ha. Mu šo-ki ne spa da u ka te go ri ju sa vre me nih far me ra ko ji na sva ko ma lo štan cu ju svi nje uce lo ili u po lut ka ma. U nje go vom na či nu to va svi nja ne po sto je ra zno ra zni pre mik si, vi ta mi ni i sve pri-sut na mo der na he mi ja za br zi tov. Z. Z.

Stra na 20.

Fo to

: S

. N

ikši

ć

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

Neracionalnapotrošnja

KAKO TROŠIMO OGREVNO DRVO:

Strana 8.

SREM CI O PRI ČA MA DA SU PRE RA ĐE VI NE ŠTET NE

Ne od ri če mo se pu šni ce!Kao grom iz ve dra ne ba sti gla je vest SZO da su šun-ka, sla ni na i do ma će ko ba si ce kan ce ro ge ni. Ovu in-for ma ci ju Evro plja ni, ve ro vat no, ozbilj no pri hva ta ju, ali ne i Srem ci ko ji sit no bro ji do pe ri o da za bi jač ki.

Stra ne 10 – 11.

2 13. novembar 2015.

AKTUELNOSTI • TE MA PRO DA JE DR ŽAV NE ZE MLJE USI JA VA STRA STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

OSNIVAč I IZDAVAč: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • DIREKTOR: Dragan Đorđević

• GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Živan Negovanović • DIREKTOR MARKETINGA: Zlatko Zrilić TEhNIčKI UREDNIK: Marko Zrilić • RE DAK CI JA: Sve tla na Đa ko vić, Miroslav Ninković, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MARKETING: 063/8526-021 • ŠTAMPARIJA: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • E-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rsTELEfON/fAx: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Mi ni star stvo po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne od-ba ci lo je u uto rak kri ti ke iz me na za ko na o po ljo pri vred nom ze mlji štu i od luč no de man to va lo tvrd nje da se nji ma pred vi đa pro da-ja po ljo pri vred nog ze mlji šta stran-ci ma. Is klju či vi cilj iz me ne za ko na je stva ra nje pred u slo va za po nov no po kre ta nje po ljo pri vred ne pro iz vod-nje, sa op šti lo je mi ni star stvo.

Od po čet ka svog man da ta, pri o-ri tet svih pri o ri te ta Vla de Re pu bli ke Sr bi je i Mi ni star stva po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne je naj ur-gent ni je mo gu će sa ni ra nje svih po-sle di ca ka ta stro fal no vo đe ne agrar-ne po li ti ke u pret hod nih 15 go di na, na vo di se u sa op šte nju.

Po vo dom tvrd nji da iz me na ma za ko na o po ljo pri vred nom ze mlji-štu ma li po ljo pri vred ni ci ne će ima ti ze mlju za ob ra đi va nje, tre ba is ta ći da je oni već u ve li koj me ri ne ma ju, ka že se u sa op šte nju.

Ka ko se do da je, du go go di šnjom ko rup ci jom i be za ko njem na lo kal-nom ni vou zna ča jan deo naj kva li-tet ni jeg ze mlji šta kon stant no iz da-van istim li ci ma go di na ma una zad,

od no sno ni je ni iz da van, već je osta-jao na vod no ne iz li ci ti ran, da bi po-tom ta li ca bes prav no i uz pre ćut nu sa gla snost nad le žnih po je di na ca u lo kal nim sa mo u pra va ma, ula zi la na po lja i bez na kna de ih ob ra đi va la.

No vim iz me na ma Za ko na o po ljo-pri vred nom ze mlji štu, neo d go vor ne lo kal ne sa mo u pra ve će ubu du će osta ti bez sred sta va iz bu dže ta Re-pu bli ke Sr bi je, dok će se po pr vi put uve sti ka zne za uzur pa to re, a ne le-gal ni use vi bi ti uni šte ni, sa op šti lo je Mi ni star stvo.

U ci lju obez be đi va nja ve li kih in-ve sti ci ja, kao ključ nog pred u slo va za br ži raz voj agra ra, iz me ne Za ko-na će obez be di ti pred vi dlji vo i po u-zda no po slov no okru že nje.

Po pr vi put u isto ri ji, dr ža va je od lu či la da deo svog po ljo pri vred-nog ze mlji šta po nu di u ot kup naj-u gro že ni joj gru pi po ljo pri vred ni ka, ma lim pro iz vo đa či ma. Svi ko ji u svom po se du ima ju do 30 hek ta ra, mo ći će da ku pe na ra te do 20 hek-ta ra dr žav nog ze mlji šta na te ri to ri ji je di ni ce lo kal ne sa mo u pra ve na ko-joj ima ju pre bi va li šte naj ma nje tri go di ne.

Mi ni star stvo po ljo pri vre de i za-šti te ži vot ne sre di ne u pot pu no sti de man tu je ne tač ne na vo de da se iz me na ma za ko na po ljo pri vred no ze mlji šte pro da je stra nim prav nim i fi zič kim li ci ma. Pro da ja ze mlji šta stra nim prav nim i fi zič kim li ci ma je ap so lut no za bra nje na ka ko po va-že ćem za ko nu, ta ko i pre ma Na cr-tu Za ko na o iz me na ma i do pu na ma Za kon o po ljo pri vred nom ze mlji štu.

No vim iz me na ma Za ko na će is-klju či vo dr ža vlja ni Re pu bli ke Sr bi je ko ji su no si o ci ma log po ljo pri vred-nog ga zdin stva mo ći da ku pe deo po ljo pri vred nog ze mlji šta.

Sva ki put ka da se uči ne na po ri u ci lju uvo đe nja re da i is ko re nji va nja hro nič ne ko rup ci je ko ja ni je za o bi šla ni sek tor po ljo pri vre de i ko nač nog us po sta vlja nja pra ved nog si ste ma za sve, isti oni, ko ji su i od go vor ni za ta kvo sta nje svo jim či nje njem ili ne či nje njem, se ja vlja ju u ulo zi su-di je i da ju se bi za pra vo da ko men-ta ri šu tre ba li ta bor ba Sr bi ji ili ne.

Pre po čet ka pro ce sa pri va ti za-ci je, a ko ji je spro vo đen pret hod-nih 15 go di na, u Sr bi ji je po sto jao i uspe šno ra dio 91 po ljo pri vred ni

kom bi nat i 108 po ljo pri vred nih do-ba ra, od če ga u Voj vo di ni 106 do-ba ra i 36 kom bi na ta. Da nas ni je dan kom bi nat, ni ti po ljo pri vred no do bro ne ra di zbog ka ta stro fal ne agrar-ne po li ti ke Vla da do 2012. go di ne, pod se ća Mi ni star stvo.

Na taj na čin je oko 120.000 hek-ta ra za vr ši lo u ru ka ma ne ko li ko po-je di na ca, či me je dr ža va iz gu bi la de se ti ne mi li o na evra, a po ljo pri-vre di Sr bi je je na ne ta ne sa gle di va i traj na šte ta. Osim na ve de nog, di-rekt na po sle di ca pri va ti za ci je kom-bi na ta je i ga še nje oko po la mi li o na rad nih me sta ko ja su obez be đi va li,

uni šte na je vi so ko so fi sti ci ra na teh-no lo gi ja, kao i stoč ni fond.

Ta ko đe je uga še na ko o pe ra ci-ja de se ti ne hi lja da sto ča ra i na taj na čin je pre ki nu ta ključ na ka ri ka u lan cu po ljo pri vred ne pro iz vod nje i raz vo ja srp ske eko no mi je.

Po ljo pri vred ni ci ni su ima li pra vo uče šća u pri va ti za ci ji, a upra vo nji-ho vim ra dom su po di za ni i kom bi-na ti i pre ra đi vač ka in du stri ja. Na taj na čin su po ljo pri vred ni pro iz vo đa či do ve de ni u po lo žaj gra đa na dru gog re da, do da je se u sa op šte nju.

S. P.

Po kra jin ska vla da sa op šti la je u uto rak da se iz ri či to pro ti vi pro-da ji dr žav nog po ljo pri vred nog ze mlji šta, te da za to in si sti ra na po-vla če nju Za ko na o po ljo pri vred nom ze mlji štu iz pro ce du re u Skup šti ni Sr bi je.

- Ra di se o otu đe nju na ci o nal nog re sur sa i zlo či nu nad lju di ma ko ji od ze mlji šta ži ve", iz ja vio je pred sed-nik po kra jin ske Vla de Bo jan Paj tić na van red noj kon fe ren ci ji za no vi na re u No vom Sa du.

Po kra ji na će upo tre bi ti sva in sti tu-ci o nal na i va nin sti tu ci o nal na sred stva da se po vu če ovaj Za kon. Uko li ko ne bu de po vu čen, ka žu u Ba no vi ni, sle de amand ma ni iz Skup šti ne Voj vo di ne.

Pred lo ga iz me na i do pu na Za ko na o po ljo pri vred nom ze mlji štu ne dav no je usvo ji la Vla da Sr bi je, a nji me se uvo di mo guć nost pro da je dr žav nog po ljo pri vred nog ze mlji šta i da va nje u za kup na 30 go di na.

Paj tić je na kon fe ren ci ji za no vi na-re do dao da će, uko li ko Pred log za-ko na ne bu de po vu čen iz pro ce du re i uko li ko in sti tu ci o nal na sred stva ne uro de plo dom, po zva ti gra đa ne na pro te ste.

U obra ća nju no vi na ri ma za jed-no sa pot pred sed ni kom Po kra jin ske vla de i se kre ta rom za po ljo pri vre du Bra ni sla vom Bo ga ro škim, kao i sa još se dam po kra jin skih se kre ta ra, Paj tić je oce nio da će taj pred lo že ni za kon "iz te me lja iz me ni ti i uni šti ti voj vo-đan ski i srp ski agrar uko li ko bu de do-net u pred lo že noj for mi".

Paj tić je na gla sio da se Po kra jin-ska vla da pro ti vi pro da ji dr žav nog ze mlji šta bi lo stran ci ma ili do ma ćim taj ku ni ma, kao i da va nje tog ze mlji-šta na vi še go di šnji za kup jer je to, ka ko je re kao, "neo b no vlji vi raz voj-ni re surs ove ze mlje" i do dao da će zbog to ga ka te go rič ki in si sti ra ti na po vla če nju tog pred lo ga iz skup štin-ske pro ce du re.

On je na veo da se pred lo že nim za kon skim iz me na ma uvo di in sti tut pra va pr ven stva za ku pa ze mlji šta na 30 go di na, od no sno da će se dr žav no ze mlji šte da va ti prav nim li ci ma što zna či, ka ko je re kao, taj ku ni ma, a is-klju ču je se mo guć nost da tu ze mlju

za ku pe in di vi du al ni po ljo pri vred ni ci.To zna či, ka ko je re kao, da se u

Sr bi ju uvo di fe u da li za ci ja na po ljo pri-vred nom ze mlji štu, kao i da ono ne će bi ti da va no u za kup auk ci jom ili li ci ta-ci jom ne go ta ko što će od go vo ra ju ća ko mi si ja Mi ni star stva po ljo pro vre de usvo ji ti in ve sti ci o ni plan ne kog prav-nog li ca i da ti mu to ze mlji šte.

"Sa mo što u za ko nu ni su na pi sa li ime na taj ku na ko ji ma će po de li ti ze-mlju, od no sno taj ku na ko ji su bli ski Vu či će vom re ži mu", is ta kao je Paj tić.

Tim za ko nom dr žav no po ljo pri-vred no pred u ze će bi će do ve de no u si tu a ci ju da se po de li, ka ko je re kao, "po slov nim part ne ri ma Alek san dra

Vu či ća i lju di ma iz nje go vog ne po-sred nog okru že nja".

Paj tić je na veo da u Voj vo di ni da-nas ima oko 50.000 lju di ko ji ži ve od za ku pa po ljo pri vred nog ze mlji šta što zna či da, ka ko je ob ja snio, ako se uve de za kup na 30 go di na, ge ne ra ci-je po ljo pri vred ni ka ne će ima ti u tom slu ča ju od če ga da ži ve.

On je po zvao struč nu jav nost, kao i po ljo pro i vred ni ke da se po bu ne pro-tiv ta ko pred lo že nog za ko na o po ljo-pri vred nom ze mlji štu jer, ka ko je re-kao, uko li ko bu de do net u Na rod noj skup šti ni on da vi še ne ma po vrat ka.

Paj tić je na veo i to da će Po kra-jin ska vla da tim po vo dom pred lo ži-

ti amand ma ne i upu ti ti ih Skup šti ni Voj vo di ne, a po tom bi po kra jin ski par la ment te aman da ne upu tio re pu-blič koj skup šti ni.

Bo ga ro ški je pre ci zi rao da se na osno vu za kon skog pred lo ga dr žav no ze mlji šte da je na 30 go di na i to 30 od-sto ze mlji šta u sva koj lo kal noj sa mo-u pra vi i to " jed nom prav nom li cu" na osno vu di rek tor nog do go vo ra sa ko mi-si jom Mi ni star stva po ljo pri vre de.

On je na veo i to da u pred lo gu ne-ma ni ti jed ne re či o otva ra nju no vih rad nih me sta u agra ru, no vom za-po šlja va nju, kao i o in ve sti ci ja ma po hek ta ru.

Bo ga ro ški je re kao da oko 80 od-sto za ku pa ca dr žav nog ze mlji šta na te ri to ri ji Voj vo di ne je su fi zič ka li ca, od no sno, in di vi du al ni po ljo pri vred ni-ci, pa se na taj na čin "nji ma iz ru ku iz bi ja naj bo lji deo dr žav ne ze mlje".

On je pre ci zi rao da u Po kra ji ni ima oko 450.000 hek ta ra dr žav nog ze-mlji šta, od če ga su 320.000 hek ta ra ora ni ce, a osta lo su utri ne, pa šnaj ci i ze mlja sla bi jeg kva li te ta.

To bi zna či lo, do dao je Bo ga ro ški, da bi oko 150.000 hek ta ra bi lo da to u du go roč ni za kup od 30 go di na, da li do ma ćim taj ku ni ma ili stra nim in ve-sti to ri ma, što ka ko je za klju čio, ni je to li ko bit no.

Vla da Sr bi je 5. no vem bra usvo ji la je Pred log za ko na o iz me na ma i do-pu na ma Za ko na o po ljo pri vred nom ze mlji štu i upu ti la ga Skup šti ni Sr bi je na usva ja nje.

S. P.

NO VI SAD • PO KRA JIN SKA VLA DA PRO TIV PRO DA JE DR ŽAV NE ZE MLJE

Mo gu ći pro te sti?

BE O RAD • MI NI STAR STVO: ZA KON NE OMO GU ĆA VA PRO DA JU ZE MLJE STRAN CI MA

Sa mo oži vlja va nje pro iz vod njePo pr vi put u isto ri ji, dr ža va je od lu či la da deo svog po ljo pri vred nog ze mlji šta po nu di u ot kup naj u gro že ni joj gru pi po ljo pri vred ni ka, ma lim pro iz vo đa či ma

Van dred na kon fe ren ci ja za no vi na re u Po kra jin skoj vla di

313. novembar 2015.

AKTUELNOSTI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Državnasekretarkauministarstvutrgovine, turizma i telekomunikacijaVesnaKovač,tvrdidaseceneuSrbijislobodnoformiraju,daihodređujetržište,tedadržavanemožedainterveniše,jerbisvakaintervencija izazvalakontraefekat.“Samotrgovački partneri formiraju konkurenciju,adržavasasvojestranetrebadakontrolišedanepostojizloupotrebailidominantnogpoložajailiostvarivihstvarikoje su zabranjene zakonom o zaštitikonkurencije”, rekla je Kovač i dodalada jeKomisijazazaštitukonkurencijeta koja prati zloupotrebu konkurencije.OnjeoceniladapostojiprostorzanapredakusmislukonkurentnostizbogtogaštojeSrbija,kakojerekla,zemljau fazi umerene konkurencije. “Svi onikojiplanirajudainvestirajuuSrbiju,svitrgovački lancikojiplanirajudaotvoresvojeobjekte,mogudapoboljšaju tajstepen konkurencije. I dobrodošli su,naravno”,dodalajeona.Prema mišljenju profesorke subo

tičkog Ekonomskog fakulteta Ta tja ne Bran kov iuSrbijujestiglatrgovinskarevolucija, odnosno trgovinska globalizacija. Osnivanjem Svetske trgovinskeorganizacijeiliberalizacijomtržišta(1990. godine) počela je nova faza usektorumaloprodaje.Trgovinskarevolucija je promenila je institucionalno iorganizaciono prehrambeni sistem zemaljaurazvojuitranzicijiusklađivanjestandardazakvalitetizdravstvenubezbednost hrane. Po rečima TatjaneBrankovprosečnasrpskaporodicatroši44odstomesečnihprihodanahranuinealkoholnapica,dokjeprosekuEU18odsto.NezvaničnonatluSrbijesivotržištedelujesa27odsto,dasuprisutnerazličitevrsteprevaraikorupcijaidaseutrgovininamaloobrneokotrimilijar

deevragodišnje.Orazvijenostitrgovinenamalogovoreisledećipodaci:na10.000stanovnikaSrbija ima42kvadratnametra prostora, Hrvatska 184,Češka280…Analizepokazujudabrzahrana postaje sve popularnija međumladom radno aktivnom populacijom.Inače, dve trećine tržišta trgovine namalouSrbijijeurukamastranihkompanija. Tržište je podeljeno, najvećimdelom izmeđuDelhaizeBelgija(Maxi iTempo)iAgrocor–Hrvatska(Idea,Roda, andMercator).Maloprodaju čine iotali međunarodni lanci: Metro – Nemačka,SuperVero–GrčkaiIntermex–Francuska.Tusu idomaći lanciDis,Univerexport i Gomex. Tržište Srbijekarakteriše neefikasan sistem tržišnihstabilizatoraineefikasansistemrobnihrezervi.Moramokonstatovatidasupermarket revolucija do sadanije doneladovoljnobenefitakrajnjimpotrošačimauSrbiji,reklajeTatjanaBrankov.

Atrak tiv ne me re za jačanjekonkurentnostiPoljoprivrednicimauSrbiji (ima ih

višeod628.000)naraspolaganjusuvrloatraktivnemere za jačanjekonkurentnosti njihove proizvodnje, uprvom redu one koje se odnose naobnovu mehanizacije kao i nabavkuodgovarajućeopreme,kažešefOdsekazaprogramiranjeruralnograzvojapri Ministarstvu poljoprivrede AleksandarBogunović.Poljoprivrednicimasumerezajačanjekonkurentnostinjihoveproizvodnje,uprvomreduonekojeseodnosenaobnovumehanizacije kao i nabavku odgovarajućeopreme. Radi ostvarivanja ključnihciljeva Strategije poljoprivrede i ruralnograzvoja,donete2014.godine,

resornoministarstvo je izradilo nacionalne programe kojima je definisannizmera za povećanje proizvodnje iunapređivanje konkurentnosti, rekaojeBogunovićnaskupu“HranazaEvropuAgroprivredaSrbijeupredpristupnom periodu”. Urađen je istovremenoiIPARDprogramkojiseodnosi na finansiranje domaćeg agrarasredstvimaEU,namenjen,presvega,podršcionihvećih,odnosnoekonomski “jačih” poljoprivrednih proizvođača, objasnio je Bogunović. Glavnemeredržavezapovećanjekonkurentnosti domaćihproizvođačausmerenesu na investicije u osnovna sredstvazaradupoljoprivrednimgazdinstvimaipodeljenesunaonezaunapređenjeproizvodnjemesa,mleka,voća,povrćaiostalihuseva.KadajerečoIPARDprogramu,tusupoljoprivrednimproizvođačima na raspolaganju ozbiljna finansijska sredstva, a “povraćajsredstavamožebiti i do dvamilionaevraili75odstopoodređenojinvesticiji,uzavisnostiodvrstemere,korisnika i njihove lokacije”, napomenuojeBogunović.Tavrstapodrškeomogućuje izgradnjuobjekataupoljoprivredi, njihovo opremanje, nabavkumehanizacije,podizanjeprotivgradnihmrežauvoćarstvu,nabavkestaklenika,sistemazanavodnjavanjeidrugeopreme.“Specifičnost tog IPARD programajedaomogućujeinvestiranjeiunabavkutraktora,štoranijenijebilodozvoljenoizsredstavakojimaEUfinansiraruralnirazvoj”,istakaojeoninapomenuoda seodovogprogramskogciklusatoprviputdozvoljavaali

uzodređeneuslove.NatajnačinproizvođačiuSrbijimogudakupetraktorodređenesnage,uzavisnostiodveličinegazdinstva,“štojevrloatraktivnapodsticajnamera”,rekaojeBogunovićidodaodasetimprogramomotvaraizmeđuostalogimogućnostinvestiranja u nove izvore energije na većimfarmama.

Ne do sta tak pod sti ca ja kočikonkurentnostSrpska poljoprivreda nije kon

kurentna na evropskom tržištu, presvega, zbog toga što nema odgovarajuće podsticaje, a uz to je i opterećenavisokimkamatnimstopamanakredite,kažegeneralnidirektorkompanije "Global sid" Saša Vitošević.Učestvujući na dvodnevnom forumuu Subotici "Hrana za Evropu AgroprivredaSrbijeupredpristupnomperiodu", on je istakao da Srbija imadovoljno obradivog i kvalitetnog zemljišta,modernutehnologijuiznanje,alidauprkostomepoljoprivredanijekonkurentna.Vitošević jerekaodauukupnomprihodu prosečne evropskefarmepodsticajiutičučaksa40odstodok "u Srbiji, nažalost, u nekim poljoprivrednim delatnostima subvencije uopšte ne postoje". Navodeći kaoprimer svojukompaniju "Global sid",kojasebaviorganskomproizvodnjommlekaimesainajvećijepojedinačniproizvođač organskogmleka u Evropi,VitoševićjerekaodastočariuSrbiji imaju 2,6 putamanje podsticajeod svojih kolega u EU. "Istovremeno, imamopotpunootvorenegranicezbogprimeneSporazumaoslobodnojtrgovini,takodasmopotpunoizloženijakoj konkurenciji evropskih farmerai to je glavni razlog nekonkurentnosti domaćih proizvođača, na koji nemožemodautičemo",rekaojeon.Vitoševićjenaveodasuvelikeprepreke u jačanju konkurentnosti domaćepoljoprivredeikamatnestope,kojeuSrbiji iznoseod šest doosamodsto,doksuuEUizmeđujedanidvaprocenta.Trećibitančinilac,kojiutičenakonkurentnost srpskog agrara jeste,kakotvrdi,nerealankursdinara,kojiproizvođačeuSrbiji činidodatnonekonkurentnim,ukolikoželeda izvozesvoje proizvode. Vitošević je oceniodasuu takvimuslovimaprivređivanja srpskim poljoprivrednim proizvođačima "vezane ruke" i dodaodakompanijakojuvodiimasavremenutehnologiju,dajesmanjilatroškoveproizvodnjekolikogodjetomoguće,adaopetposlujesgubitkom."Tonakraju rezultira padom proizvodnje,odnosnoceosektorpoljoprivredeneraste",zaključiojeVitoševićporučivšidapoljoprivredniproizvođačiželedaimajuisteuslovekaonjihovekolegeuokruženju.

„Viktorijagrupa”ključniregionalniotkupljivačUprkosteškimuslovimaukojimapo

sluje agroprivredaSrbije “Viktorija grupa"uspelajedaizvezevišeod50odstosvojihproizvodaidapostaneključniregionalni otkupljivač poljoprivrednih proizvoda,rekaojedirektoroperacijautojkompaniji Nikola Vujačić. “Viktorijagrupa’’ je ključni regionalni otkupljivač.Uprkos teškim uslovima u kojima posluje agroprivredaSrbije "Viktorija grupa"uspela jeda izvezevišeod50odstosvojihproizvodaidapostaneključniregionalni otkupljivač poljoprivrednihproizvoda, izjavio je direktor operacijautojkompanijiNikolaVujačićuSuboticinapetompoljoprivrednomforumu.Doksu poljoprivredni proizvođači u našemokruženjuizuzetnosubvencionisani,podsticajidržavenašojpoljoprivredisu“veomamali iligotovodanepostoje”, štostvaraveliketeškoćeagrarnomsektoru,upozoriojeVujačić.Učestvujućiudiskusijioefektimaprivatizacijeiinvesticijamaudomaćemagraru,onjenaglasiodabinašadržavatrebaloda“pokušadastvorijednakeuslovezaprivređivanjepoljoprivrednimproizvođačimauSrbijisaonimauHrvatskojilidrugimzemljama”,kakobionimoglida“ravnopravnostanunacrtukonkurenciji”.Vujačićjeistakaodabinašimproiz

vođačimatrebaloznačajnijepomoćidabioni,uvremenukadanepostojecarinskebarijere,moglidauspešnijenastupajunatržištu,saonimačijajeproizvodnjaizuzetnosubvencionisana. Iu tako teškimuslovima“Viktorijagrupa”jeovegodineizvezlaod50do60odstosvojeukupneprodaje, a čak 70 procenata proizvodasvoje članice “Sojaproteina” iz Bečeja,rekaojeVujačićidodaodatakvirezultatikompanijiotvarajudobremogućnostizaproširivanjekapacitetaiuvođenjenovihtehnologija. Činjenica je da su poslednjegodine“priličnoposne”kadajerečoozbiljnom investiranju u srpskoj poljoprivredi,rekaojeVujačićidodaodaje“Viktorija grupa”, bez obzira na takvookruženje,ovegodineinvestiralaukupno11milionaevra.Teinvesticijeusmerenesuuprvomredunapovećanjekapacitetau“Sojaproteinu”inauvođenjenovihtehnološkihprocesa,uskladusasvetskimtrendovimaupoljoprivrednomsektoru,naveojeVujačić.Onjenapomenuoda je “Viktorija grupa” najvećiotkupljivačsojeisuncokretaiuHrvatskoj,aznačajnojeprisutnaiuotkupupoljoprivrednihproizvodauMađarskoj,Rumuniji i Bugarskoj. Ta kompanijasvoje proizvode prodaje širom sveta,“odJapanadoČilea”,naveojeVujačićidodaoda“Viktorijagrupa”izvoziu50zemalja,auEvropije“brojjedan”kadjerečoprodajisojinihproteina,odindustrijemleka imesa,dokomponentizastočnuhranu.

(Nastavićese)

SUBOTICA•ODJECIFORUMA,,HRANAZAEVROPU’’(2)

TrgovinskarevolucijaSrbijaimadovoljnoobradivogikvalitetnogzemljišta,modernutehnologijuiznanje,alidauprkostomepoljoprivredanijekonkurentna–Uukupnomprihoduprosečneevropskefarmepodsticajiutičučaksa40odstodokuSrbiji,nažalost,unekimpoljoprivrednimdelatnostimasubvencijeuopštenepostoje

Piše:BranislavGulan

“Vik to ri ja gru pa” ove go di ne in ve sti ra la ukup no 11 mi li o na evra

Jedna od ključnih temaPoljoprivrednogforuma”HranazaEvropu”,održanog u Subotici od 15. do 17.oktobra,bilo je i pitanje čije ćebiti poljoprivredno zemljište, odnosno,kakvećeposlediceimatiZakono izmenama i dopunama Zakona opoljoprivrednom zemljištu, ukolikoNacrtkojijeaktuelanbudeusvojen.Premapodacima,49odstodržavnogzemljištanijeizdato,atojepovršinaodoko240.000hektara.Inače,državatačnonineznakolikoimazemljišta.Pominje sebrojkaod490.000pa sve do 600.000 hektara!? ZbogtogazakonodavacsmatradaZakonopoljoprivrednomzemljištumoradasepromeni.Porečimaprof.drMiladina Ševarlića, predsednika Društva agrarnih ekonomista Srbije,Nacrt ovog zakona nije validan jerobuhvata samo državno zemljište,kojeuprocentimapredstavljasvegajednu desetinu obradivog zemljištauSrbiji. ”Zakonpredviđabesplatno

ustupanje zemljišta koje bi nakonnekog vremena prešlo u vlasništvozakupaca’’. Toga ni u jednom pravnomsistemunema,tojepresedan.Dalje,nikoseidaljenebavičinjenicomdaćepremaSSPu,31.septembra2017.godinedržavljanimaEUbiti dozvoljeno da kupuju zemljišteuSrbiji,aonojevišestrukojeftinijenegouvećinizemaljaEU”,rekaojeŠevarlić.Jer,Hrvatskaimamoratorijumnaprodajudržavnogzemljištai daje ga u zakup na period od 50godina.MađarskajeUstavomzabranilaprodajudržavnogzemljišta.UIzraelu,naprimer,99,7odstozemljištajeuvlasništvudržave,adajesenazakupu trajanjuod49godina.PorečimaMiroslavaKiša,predsednika Asocijacije poljoprivrednikaSrbije, nedopustivo je što Nacrtzakonapredviđadasejednominvestitorumožedodelitičak30odstozemljišta lokalne samouprave.”Toje korak ka unazađivanju porodi

čnihgazdinstava,njihovogstatusai konkurentnosti”, kaže Kiš.”Zatojenašaasocijacijapredložiladase200.000 hektara državnog zemljišta proda našim proizvođačima,maksimum20hektarasvakom.Odnovcakojibidržavatomprodajomdobila,mogaobiseosnovatiFondza unapređivanje poljoprivredeu celoj zemlji”, dodaje on. JasnaMastilović, iz Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu,istaklajedaključnopitanjeniječijećebitipoljoprivrednozemljište,većna koji način će se tom zemljomupravljati.Zajedničkizaključakpanelista je da bi na državnom nivoutrebalo sačiniti Strategiju očuvanjapoljoprivrednog zemljišta, u smisludajezemljaneobnovljivresurskojisemoračuvati.Prethodnihdecenija,angažovanjeagronomabilo jeminimalnoipoljoprivrednicisunasvojuruku tretirali iodržavali zemlju,štojedovelodosmanjenjaprinosa.

PosledicelošihzakonaModeratordrIvanNikoliciNikolaVujačić

4 13. novembar 2015.

SUD BI NA OD U ZE TE IMO VI NE (13)

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Da kre ne mo od onog što je odav no za vr še no. Pri vre me na na rod na skup šti na De mo krat ske Fe de rativ ne Ju go sla vi je, na svo joj sed ni ci od 23. av gu sta 1945. go di ne, usvo ji la je Za kon o agrar noj re for mi i ko lo ni za ci ji. U 3. čla nu ovog ak ta sta ja lo je da će se od u ze ti od sa da šnjih vla sni ka i pre ći u dr žav ne ru ke po red dru gih, i „ze mljišni po se di cr ka va, ma na sti ra, ver skih usta no va i svih za du žbi na, sve tov nih i ver skih”. Isti ni za vo lju, u 8. čla nu ovog za ko na pru že na je mo guć nost da se „bo go mo lja ma, ma na sti ri ma i ver skim usta no va ma mo gu, pre ma me snim uslo vi ma, u sva kom po je di nač nom sluča ju osta vi ti ba šte, vi no gra di, voć nja ci, nji ve, utri ne i šu me, naj vi še do pet hekta ra ukup ne po vr ši ne za odr ža va nje, a ako su ove usta no ve ve ćeg isto rij skog zna ča ja, mo že im se osta vi ti u vla sništvo naj vi še do dva de set hek ta ra ob radi ve ze mlje”.

Oni ko ji su ovla šće ni da iz vr še „po jedi nač nu” pro ce nu bi li su, ka ko je po znato, još bez du šni ji od za ko no da va ca, pa su bo go mo lje, sve do da na šnjih da na, osta le bez svo jih po se da, čak i onih ko je su ve ko vi ma bri žlji vo ču va le i odr ža vale. Uza lud je mi tro po lit skop ski Jo sif, u ime Sve tog ar hi je rej skog si no da, mo lio da „Srp ska pra vo slav na cr kva ovog isku še nja bu de po šte đe na”. Uza lud je i dr Aloj zi je Ste pi nac, u ime bi skup ske konfe ren ci je Ka to lič ke cr kve, upo zo ra vao na „po gi belj ko ja bi cr kvi mo gla ne minov no za pri je ti ti pro ved bom ra di kal ne agrar ne re for me”. Vlast mo li tva ma ni je ve ro va la. Za kon je usvo jen. A ka ko, o to me smo na šli sve do če nja u do ku menti ma ko ja su se do pre ne ko li ko go di na ču va la u Skup šti ni SFRJ – SRJ.

Opo zi ci ja bi la pro tiv

Bio je to 10. av gust 1945. go di u ne. Po či nje za se da nje Za ko no dav nog od bora Pri vre me ne na rod ne skup šti ne Demo krat ske Fe de ra tiv ne Ju go sla vi je. Bi la je to, u stva ri, pr va sed ni ca ovog od bora, na ko joj je za pred sed ni ka iza bran Mo ša Pi ja de. Od lu če no je da pr vi akt o ko me ovaj od bor tre ba da ras pra vlja bu de – Pred log za ko na o agrar noj re

for mi i ko lo ni za ci ji. On je i bio pred met pr ve sle de će sed ni ce, ko ja je bi la rad na, a odr ža na je su tra dan. Čim je ovaj akt Mo ša Pi ja de uvr stio u dnev ni red, za reč se ja vio pot pred sed nik ta da šnje vla de Mi lan Grol:

„Sma tram da bi vr lo va žnu i ose tljivu ma te ri ju, ko ju tre ti ra ovaj za kon ski pred log, tre ba lo pro u či ti, a ne da o ta ko va žnoj stva ri re ša va mo na pre pad, na br zi nu. Mi slim da je to op šti in te res, da je to u in te re su sa me stva ri.”

Či ta o ce tre ba pod se ti ti da je to bilo vre me ka da su se me đu po sla ni ci ma, po red ve ći ne iz re do va Ko mu ni stič ke par ti je, na la zi li i pred stav ni ci opo zi cije, či ji je is tak nu ti član upra vo bio Milan Grol. „I ja se pri du žu jem pred lo gu g. Gro la i sma tram da bi bi lo pa met no da se ovaj za kon ski pred log, zbog svo je ozbilj no sti, pro stu di ra, ako ne u od bo ru, a ono u jed nom od se ku, bar još dva deset če ti ri ča sa. I ja se pla šim da će mo ovu stvar re ša va ti na br zi nu”, ogla sio se ta da i Jef to Pa vić.

Ima nja mr tve ru ke

Dru ga či jeg mi šlje nja bi li su, me đutim, dr Dra go ljub Jo va no vić, a po go to vo Mo ša Pi ja de, ko ji je od mah dao reč mini stru po ljo pri vre de dr Va si Ču bri lo vi ću. Obra zla žu ći pro je kat za ko na, Ču bri lo vić je pr vo pod se tio na isto ri jat re ša va nja agrar nog pi ta nja kod nas i iz neo osnovne po bu de ko ji ma su se ru ko vo di li predla ga či za ko na.

„Što se ti če ima nja or ga ni zo va nih na eks plo a ta ci ji dru gih ili ima nja ko ja su osta ci sta rih fe u dal nih od no sa i “imanja mr tve ru ke” mi smo sma tra li da zajed ni ca ima pra va da uzme ima nja bez obe šte će nja i ta ko smo pred lo ži li. Smatra mo da je to so ci jal no i pra ved no jer ta ima nja ni su lič na za ra da ne go su rezul tat ko ri šće nja dru gih ili do pri nos narod nih do bro tvo ra, kao što su to ima nja ma na stir ska i za du žin ska. To su ima nja ko ja je za jed ni ca tim usta no va ma da la i ima pa va da ih uzme bez ika kve od štete”, re kao je Ču bri lo vić.

U skup štin sku do ku men ta ci ju je tada uve den i ter min „ima nja mr tve ruke”, ma da je on u na rod noj tra di ci ji bio

odav no po znat. No ta da je sve kre i rao Mo ša Pi ja de, pa se prak tič no usva ja lo, ka ko je on pred la gao. Ta da je do slovce re kao:

„Že leo bih da vas oba ve stim i o tome da se ovih da na sa ra znih stra na po kre će pi ta nje imo vi ne cr ka va i mana sti ra. Ja sam čak do bio jed no pi smo od nad bi sku pa Ste pin ca, u ko jem se on po zi va na pra vo cr kve i kon kor dat, že leći da ob ra ni cr kve ne po se de. Me đu tim, uve ren sam da se ne će na ći uho ko je bi hte lo da slu ša te pri če o pra vu cr ka va na ogrom ne po se de, o to me da tu ze mlju ne tre ba po de li ti oni ma ko ji su je sto leći ma ob ra đi va li. Jer mi svi do bro zna mo da cr kve na ima nja ni su ob ra đi va li ka luđe ri, već naj si ro ma šni ji se lja ci. Mi smo od Ar hi je rej skog si no da Srp ske pra voslav ne cr kve i od nad bi sku pa Ste pin ca pri mi li pe ti ci je da se cr kva ma osta ve sva sa da šnja ima nja, što mi ne mo že mo pri hva ti ti jer ne bi bi lo pa vo da i da lje na tim ima nji ma za ra čun ka lu đe ra ra de be ze mlja ši i se ljač ka si ro ti nja. Ako ko ga in te re su ju ove pe ti ci je, mo že ih do bi ti, a da ih ov de či ta mo, ne ma me sta, jer bi nam svo jom op šir no šću od u ze le do sta vre me na”, go vo rio je Mo ša Pi ja de.

On je ta ko svo jim po stup kom iz ne verio naj sve tli je tra di ci je par la men ta ri zma u Sr bi ji i Ju go sla vi ji, ko jim se pe ti ci ja ma i in ter pe la ci ja ma gra đa na, čak i u stvari ma znat no ma nje va žno sti i vred no sti, pri da va la mak si mal na pa žnja. One su do ta da re dov no či ta ne na sed ni ca ma, o nji ma su ne ret ko vo đe ne vi še ča sov ne pa i vi še dnev ne ras pra ve. Dr Hin ko Krizman, pa po no vo Mi lan Grol, za tra ži li su da se ras pra va od lo ži, ali je Epa mi non Po pan do nov, iz či sta mi ra, pred lo žio „da se di sku si ja od mah pre ki ne i da se ovaj za kon pri mi, jer na nje ga če kaju bor ci i se lja ci ši rom ze mlje”. Nje gov pri mer sle di li su po tom dr Dra go ljub Jo va no vić, iz ra ziv ši i uve re nje da je „ovaj za kon vr lo do bar i da će stvo ri ti vr lo pri jat nu at mos fe ru”. Mi loš Mi nić je bio mi šlje nja da „ovaj za kon od go va ra u pot pu no sti shva ta nju na ših na rod nih se ljač kih ma sa o prav di”, a slič no su ra

su đi va li i dr Jo že Vil fan, Laj čo Ja ra mazo vić, Ši me Ba len, Jo sip Ca zi, dr Ma ka Šnu derl, Pe ro Kr sta jić… Pred log je Odbor, u na če lu i u po je di no sti ma, pri hvatio u ce lo sti.

Eks plo a ta tor ska ima nja

Iako je pred o se ćao da ne će na i ći na raz u me va nje, mi tro po lit Jo sif se u svojoj pred stav ci osvr nuo i na pi ta nje: šta je ko ri sni je – dr žav no ili cr kve no – jer će o to me u ras pra vi po vo dom ovog ne ka da šnejg za kon skog pro jek ta bi ti mno go re či, ko je se pro vla če i do danas. Ne ki od po sla ni ka tvr di li su ta da da su ma na stir ska i cr kve na ima nja ne samo eks plo a ta tor ska, ne go i bes ko ri sna za dr ža vu, ko ja će uzi ma njem nji ho ve svo ji ne u svo je ru ke da le ko do gu ra ti.

„U pri vre di uop šte, a u po ljo pri vre di po seb no, ulo ga ma na sti ra je bi la znatna. Nji ho va ima nja bi la su naj na pred nija i do bar uzor za oko li nu. Čak i da nas,

nji ho vi voć nja ci, vi no gra di i dru ge kultu re va že kao ugled na do bra za oko li nu, a po red to ga kao si gu ran oslo nac za siro ti nju. Či nje ni ca je da je ovaj za kon ski pro je kat pred vi deo od u zi ma nje i za dužbin skih ima nja, pa čak i bez ika kve odšte te, što u onim slu ča je vi ma gde je zemlji šte bi lo je di ni osnov za du žbi ne zna či pot pu no uni šte nje tih za du žbi na – ja sno sve do či s ka kvom se od sut no šću pi je teta pre ma za ve šta či ma ra di lo kad je ovakva od red ba une se na u pro je kat. Ova ko ne što ni ka da i nig de u sve tu ni je bi lo”, kon sta to vao je ta da mi tro po lit Jo sif.

„Zar ono što su čak i Tur ci za vreme pe to ve kov nog ro bo va nja po šte de li i ni su uze li od cr ka va i ma na sti ra, da ne po šte de nji ho va ro dje na de ca? Od če ga će cr kva po sle

sve ga ovo ga da ži vi, a mo že se posta vi ti i dru go pi ta nje: da li je ten den cija da se cr kva u svom de lo va nju ugu ši i uni šti?”, bi le su ne do u mi ce ko je su staja le na kra ju ove pred stav ke.

Na 8. re dov noj sed ni ci Pri vre me ne na rod ne skup šti ne Fe de ra tiv ne Na rod ne Re pu bli ke Ju go sla vi je, ko jom je pred seda vao dr Ivan Ri bar, u pri su stvu predsed ni ka Mi ni star skog sa ve ta mar ša la Ju go sla vi je Jo si pa Bro za Ti ta i sa ve znih mi ni sta ra, 23. av gu sta 1945. go di ne, jed no gla sno je 385 na rod nih po sla ni ka usvo ji lo Za kon o agrar noj re for mi i kolo ni za ci ji. Ni je osta lo za be le že no ko je pod neo amand man na član 8, a ko jim se od no si na imo vi nu cr ka va i ma na stira, ali je on usvo jen. Nji me se bo go molja ma, ume sto pet, ka ko je pr vo bit no bi lo pred lo že no, u po sed osta vlja de set hek ta ra, a ver skim usta no va ma ve ćeg zna ča ja ili ve će isto rij ske vred no sti „limit” je sa dva de set hek ta ra ob ra di ve ze mlje uve ćan na tri de set hek ta ra ta kve ze mlje i tri de set hek ta ra šu me.

Na kra ju je osta lo za pi sa no i ovo: kad je pred sed nik Pri vre me ne skup štine dr Ivan Ri bar upi tao po sla ni ke da li su sa gla sni sa iz me nom 8. čla na, čuo se glas iz klu pa: „To je mno go, ja ni sam s ti me sa gla san.” Iz go vo rio je to dr Mi loš Mo sko vlje vić, ka sni je po zna ti lin gvi sta, pre vo di lac, di plo ma ta…

Mo ša Pi ja de, u svoj stvu iz ve sti o ca Za ko no dav nog od bo ra, pre kra tio je ovu ne u god nost, obra tiv ši se Mo sko vlje vi ću: „Vi ste član Na rod nog fron ta. Prin cip disci pli ne stran ke zah te va sa gla snost…”

Eto, ta da su u Skup šti ni Ju go sla vi je osta li glu vi na va pa je i mol be cr kve nih ve li ko do stoj ni ka. Ipak, taj ti hi glas ni je utih nu to, i kao da će ko nač no po sle šest de ce ni ja bi ti usli šen.

(Nastavićese)

(De lo vi iz knji ge Bra ni sla va Gu lana „Sud bi na od u ze te imo vi ne˝. Knji ga se mo že na ru či ti (ce na 2.000,00 di nara) kod iz da va ča ba nat ski kul tur ni centar, JNA 35, No vo Mi lo še vo, email:banat ski kul tur ni cen tar@g mail.com ili na tel 023/783155 ili kod auto ra na email:gu lan@nsca ble.net ili na tel. 063/8666527).

SUD BI NA OD U ZE TE CR KVE NE IMO VI NE

Glu vi na mo li tveVlast mo li tva ma ni je ve ro va la. Pri li kom do no še nja Za ko na o agrar noj re for mi, tvr di lo se da su ma na stir ska icrkvenaimanjanesamoeksploatatorska,negoibeskorisnazadržavu,kojaćeuzimanjemnjihovesvojineusvojerukedalekodogurati.Državanijedalekodogurala,alijecrkvastigladoprosjačkogštapa

Nad bi skup dr Aloj zi je Ste pi nac, pred sed nik Bi skup ske kon fe ren cije, u svom obra ća nju Pri vre me noj skup šti ni pod se ćao je, na sa mom po čet ku, da to či ni „na te me lju usme ne iz ja ve pred sed ni ka Sa vezne vla de i mar ša la Ju go sla vi je g. Jo si pa Bro za Ti ta, da ne pred stav nici ma za gre bač ko ga kle ra na dan 2. ju na o. g. i me ni osob no, da

sva pi ta nja, ko ja se ti ču od no sa cr kve i dr ža ve, spo ra zum no rje šava mo”. Ste pi nac u pred stav ci još ve li: „Du žnost mi je da na vri je me upo zo rim nad le žne dr žav ne vla sti na po gi belj ko ja bi cr kvi mo gla nemi nov no za pri je ti ti pro ved bom radi kal ne agrar ne re for me. Ovaj zahtjev te me lji se na usta no vi cr kvenog za ko ni ka…” Upo zo ra va ju ći da

„ko nač no rje še nje pi ta nja agrar ne re for me na cr kve nim po se di ma spa da je di no na Sve tu sto li cu” u Ste pin če vom pi smu da lje sto ji: „Ako bi se na cr kve nim ima nji ma pro ve la ona ko ra di kal na re for ma, da se njoj osta vi sa mo onaj crkve ni po sjed, ko ji po je di ni cr kveni slu žbe nik mo že sam sa svo jom obi te lji ob ra di ti, ja sno je da bi to zna či lo prak tič no one mo gu ća va nje ško lo va nja i od go ja sve će nič kog pod mlat ka i ti me do sljed no cr kvi stvar no one mo gu ći ti za do bi je no vri je me za sva ki rad. Ja sno je da to ni je u skla du sa de kla ra ci jom Sa ve zne vla de o slo bo di vje ro i spovi je sti i po šti va nju pra va pri vat nog vla sni štva”, re kao je ta da Aloj zi je Ste pi nac.

Ma na stir Pri vi na gla va na ob ronci ma Fru ške go re, kod Ši da, po sto ji od XII ve ka. Du hov nik ovog ma nasti ra Otac Ga vri lo is ti če da je ma nastir u XII ve ku imao 3.000 ju ta ra ze mlje. „Kroz ve ko ve i ra to ve su nam od u zi ma li, a u vre me cr vene ažda je 1948. go di ne od u ze to je 600 ju ta ra ze mlje i 400 ju ta ra šu me. Ta da je ze mlja po de lje na po je din ci ma iz okol nih se la, jer su ve ro va li da se ta ze mlja ma na stiru ni kad ne će vra ti ti. Osta vi li su

nam br do oko ma na sti ra, ze mlja je sed me kla se i pre o sta lo nam je još se dam la na ca vi no gra da. Sa da ukup no ima mo 14,5 ju ta ra. Vla da ka že da je de mo kra ti ja i on da treba da nam vra te na še. Ali, eto, veko vi ma se oti ma i če ka na vra ća nje, vla sti se me nja ju, a obe ća nja ostaju. Mi ne će mo da do bi ja mo nov ča nu po moć da bi smo ži ve li, već ho će mo na šu ze mlju i da od svog ra da živi mo”, ka že otac Ga vri lo, av gu sta 2003. go di ne.

Pri li kom su sre ta ne ka da šnjeg pred sed ni ka Sr bi je Mi la na Mi lu ti novi ća (2000. go di ne) s pa tri jar hom Pa vlom po me nu to je i pi ta nje vraća nja imo vi ne SPC. Ta da je predsed nik Mi lu ti no vić od go vo rio: „Bi će re še no na obo stra no za do volj stvo.” U me đu vre me nu, cr kvi je vra će na je di no zgra da Bo go slov skog fa kulte ta u Be o gra du.

Ra di kal nim me ra ma SPC je od 1945. go di ne li še na naj ve ćeg de la imo vi ne i do ve de na na sa mu ivi cu op stan ka. Šte ta ko ju je SPC pre trpe la u vre me Dru gog svet skog rata pro ce nje na je na ta da šnjih 2,4 mi li jar de di na ra, a osta la je da se pro ce ni na knad no ob ja vlje na šte ta od 878 mi li o na ta da šnjih di na ra. Od na kna de, na rav no, ni je bi lo ni šta.

Isto vre me no je obez vre đen i veli ki pred rat ni dr žav ni dug cr kvi. Počet kom 1940. go di ne, da bi se nadok na di li nje ni gu bi ci u ra to vi ma za oslo bo đe nje, njoj je bi la od re đe na

na kna da u iz no su od 1,14 mi li jardi ta da šnjih di na ra, što je pred stavlja lo če tvr ti nu ko mi sij ski utvr đe ne šte te. Pre ma is tra ži va nji ma profe so ra dr Ko ste Ča vo škog, SPC je 1940. go di ne pri mi la hi lja du dr žavnih ob ve zni ca s no mi nal nom vredno šću od po mi lion di na ra, s pr vom ot pla tom 1. ja nu a ra 1940. go di ne, dok bi po sled nja ot pla ta bi la 2040. go di ne. Pred vi đe na go di šnja ka mata na ove ob ve zni ce iz no si la je 3,9 od sto, a cr kva je do ra ta na pla ti la sa mo jed nu ob ve zni cu i ka ma tu do 1.1.1941. go di ne. Do 1947. go di ne ni je bi lo na pla te, ka da je iz vr še na kon ver zi ja svih ob ve zni ca. Cr kva je do bi la de set od sto pred rat ne no minal ne vred no sti.

Do 1963. go di ne vr še na je poste pe na na pla ta da bi sve ob ve znice bi le za me nje ne go to vim nov cem. Zbog in fla ci je i kon ver zi je, stvar na vred nost na kna de uma nje na je hilja du pu ta.

Crveneaždaje

Ma na stir Pri vi na gla va

Titovaobećanja?

Obećanje…

Ni su po mo gli ni raz go vo ri pa tri jar ha Pa vla sa ta da šnjim pred sed ni kom Mi lu ti no vi ćem

513. novembar 2015.

GA ZDIN STVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ze mlja bi se da nas te ško obrađivala kao nekad, bez đubrenjamineralnim đubrivimai korišćenjem zaštitnih sredstava,ali još uvek prerađevine od mesaimlekamogudasedobijupotradicionalnimreceptimanašihstarih.Upravo, taj način prerade mesa imleka, uz kombinaciju nešto savremenijeopreme imetodakoristigazdinstvoZo ri ce i Ra de Gru ji ća izVojke.Sveštoproizvedunastotinakjutarazemlje,Grujići„provuku“kroz stoku i tako im se i ratarskaproizvodnja isplati. Mleko i mesoprerađujuusvomdomaćinstvu,manjevišekakosuradiliiRadiniroditelji.Naravno,dabisebiolakšalirad,oformilisumaluminimlekaru,sve jeuredno i čisto i prilagođenoraduusvimvremenskimuslovima.–Toseradigodinama,svekarje

tovoleodaradipajemojmužprimioodnjegaibilojetonekosrećnovremekadasuseljudivišedružili,posebno kada su bile svinjokolje.Ljudisuodlazilijednikoddrugihpasutakotonaučiliidaradenanajobičnijinačin–kažeZorica,glavnipijačniprodavacizkućeGrujićagdesu isinBra ni slav ikćerkaBra nisla va,bezobzirananjihoveprofesijeuključeniusvepoljoprivrednostočarskeposlove.–Stojednojutroradimozemljei

naznamkakobimoglobeztogprskanjadasevratinaonokaoštoje

nekadbilo.Alištosetičeoveprereadekodkuće,prihvatilismoodstarijih.Mismotonasledili,malounaprediliiosavremenili,bašdanebudeprostnačinkaonekad.Olakšalismosebi,neizdrugihrazloga.Svejedobašteizbetonirano,nemorašpoblatudaideš.Možešsvedaradišupapučamaikadjekišaisneglakšeseiočistiiodržava.Svastokajepuštena.Kodnasjesobodantov

tako da se vrši izđubravanje. Kravesupuštenenapolju,hranimo ihsvojomhranomizanjihnamakoncentrata.Tojesamosoja,detelina,kukuruz,suncokretovasačma,azasvinjekoristimokoncentrate,samokoliko je toneophodno.Mlekonosimo na analizu, radimo i analizusira, trudimoseda svebude čistoiurednoidamušterijebuduzadovoljne, a akonekobude čitao ovenovine, ja bih želela da kažemdanadležnimalopoveduračunaiotojpijaciuPazovijerjezaistaprimitivnokakoseprodajeovanašaroba.Misetrudimodakodkućebudesvei čisto i rashlađeno i spakovano uodgovarajućuambalažuikaddođemonapijacu,mi toprodajemonaotvorenom. Trebali bi da, konačnonaprave te rashladne vitrine ili tržnicuzatvorenogtipa–kažeZoricaiocenjujedasepokućamaljudikojisebaveovakvimvidomratarskeistočarskeproizvodnje,vididaneštonapreduju, a to jedesetakkućauVojki.Onikojimlekopredajumlekara

ma,ponjenimrečimanemajuzarade,azaministrekojisvelepopričaju,volelabidaonidođuiprovedubarmesecdanauselu,davideštaljudirade,kakožive,štaihmuči...–Evomojmužisinmesecdana

oruisvakidanodepodvarezervoara goriva, to jemnogo para i danamnijepijaceidaneprerađujemo

mlekoimeso,odčistepoljoprivrede,jamislimdanemoženormalnodaseživikategoričnajeZorica.Gujićiseinače,trudedaštoviše

poslasamiurade.Recimo,sinBranislav, po struci veterinar, i definitivno opredeljen za poljoprivredu,sveveterinarskeposloveobavljaugazdinstvu,dokkćerkaBranislava,učiteljicapostruci,čestomajkuodmeniumlekari iliukućnimposlovima.Inače, ova ugledna vojačka po

rodicaima13muznihkrava,osamjunicazapodmladakodsvojihkrava, mušku telad ostavljaju se zatov, desetak krmača praščara odkojiostavljajusvuprasadzatovljenikekojihsadaimaoko100komada,uvekrazličiteveličine.– Kada dođe jesen mi imamo

svojemušterije koji godinama koljukodnas.Pravimozanjihpravuzabijačku,onibudukodnasgosti,ami smo njima domaćini. Topimoim mast, slaninu sušimo, pravimokobasice.Kodnasjeobaveznovečera,onizovunjihoveprijateljeitosvekošta.Ne radimominištazadžaba,alinjimaniježaodaplate,akoimjelepoiakoćenjihova deca jesti zdravu hranu. Naše mušterije su iz Novog Sada,Beograda...Dolaze nam i tokomgodine,kupuju sir i drugemlečneproizvodeitojedugogodišnjasaradnjakojućujadapreneseminasvojudecuakobuduhtelidaprihvate – priča naša sagovornica, dodavši da je u poslednjevremeprodajačvarakautrendui„lepaseparauzme“.

–Prednostuovomposluumojojkućiještosviradimosve.Minagodišnji odmor redovno idemo, decauradesvekaodasmomikodkućedodajeZorica,naglasivšidaodratarskihkulturauvekimajudesetakjutaradeteline,oko30jutaražitaiistotolikokukuruzaiostalojesoja.–Sadsevišenebereberačom.

Svekotobanjesmopreuredili, stavilismotužicu itovarimourifuzi,popunili smo sav skladišni prostorkod kuće da ne bi plaćali skladištenje,alipoštonijemoglosvedastane,jedandeosmoostaviliusilosu.Mislimdaćetobitinekivišakičekamoboljucenu,alikodnasjetotolikonesigurnodačovekneznakakodapostupi–pričaZorica.Mojsvekarjedavnorekao:nemožemosemiokretati,kakosedržavaokreće,štoznačidaunašojproizvodnjinekadseboljeprođe,nekadlošije.Kada se pre par godina mleko

prosipalo,mnogisuprodalikrave.Kadabimiprodalikrave,treba

lobinamtrigodinedadođemodonovoh krava. Ako prodamo krmače, ondamoramo kupovati prasadimnogo jemanja zarada.Amnogimladinisuprihvatili takavnačinživota i rada kaomoj suprug i ja,zatonenapreduju.Itonezatoštosamjatolikopametnaivredna,imavrednijihženaodmenesigurno,negoštosmosemiuskladiliiguramozajednokaistomcilju–zaključujenakrajuZoricaGrujić.

G. Maj sto ro vić

VOJKA • GA ZDIN STVO GRU JIĆ ZA O KRU ŽI LO PRO IZ VOD NU CE LI NU

Od nji ve do fi nal nog pro iz vo da Sve što pro iz ve du na sto ti nak ju ta ra ze mlje, Zo ri ce i Ra de Gru ji ća iz Voj ke „pro vu ku“ kroz sto ku i ta ko im se i ra tar ska pro iz vod nja is pla ti. Mle ko i me so pre ra đu ju u svom do ma ćin stvu, ma nje - vi še ka ko su ra di li i Ra di ni ro di te lji. Na rav no, da bi se bi olak ša li rad, ofor mi li su ma lu mi ni mle ka ru, sve je ured no i či sto i pri la go đe no ra du u svim vre men skim uslo vi ma

Čvarcisedobroprodaju

Kravesenevežu

ZoricaGrujić

Ekonomskideodvorišta

Tovljenici

NašemušterijesuizNovogSada,Beograda...Do

lazenamitokomgodine,kupujusiridrugemlečneproizvodeitojedugogodišnjasaradnjakojućujadapreneseminasvojudecuakobuduhtelidaprihvate–pričanašasagovornica,dodavšidajeuposlednjevremeprodajačvarakautrendui„lepaseparauzme“

"

6 13. novembar 2015.

PRIVATIZACIJAUAGRARUPONOVOUŽIŽIJAVNOSTI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

U vremekadastočarstvoSrbijenestaje,jerjevišedece nij ski go di šnji pad dva do tri odsto, staja kod veleposedni ka uglav nom ne ma krup ne sto ke (čitajgoveda)!Izuzetakje„Delta’’,aliitojezanemarljivouodnosunahektarekojeobrađuju!Kadabionipo sva kom hek ta ru ima li sa mo po jednogrlostoke(saduSrbiji imamo0,30grlapohektaru), rešiobise pro blem srp ske po ljo pri vre de. Samo kod domaćih veleposednikato bi bi bi lo go to vo 100.000 gr la u sta ja ma. To li ko nam tre ba ka ko bi ispunili kvotu izvoza „bebi bifa’’ uEU. Jer, već dve decenije imamodozvoluzagodišnji izvozod8.875tona.USrbijinemajunadi, tek između15.000i20.000hiljadapani,,bebibifa’’zaizvoz.Predvegodineizvezenojemanjeod600tona...Nijegabiloviše.Prethodnihgodinadostizalismoizvoznajvišedo2.000tonagodišnje.Međutim,itojemalo. Jer, pri me ra ra di, re ci mo 1990. godine izSFRJ je izvezemou svetčak50.000tona„bebibifa’’.Odtoga je sa današnjih prostora Srbijeotpremljeno čak 30.000 tona! TadasemesoizvozilozaSAD,(šunkau konzervama je išla za američkuvojsku) i za taj novac su, recimo,kupljeni ,,lejland’’ autobusi za Beo grad i sti glo je mno go in ve sti ci ja. Danas nema stoke, nema mesa,a stranedirektne investicije su lanebiletek1,2milijardedolara.OdstranihdirektnihinvestitoraposlednjojdecenijikojesustigleuSrbijuu agrar je ulagano tek 0,6 do 1,7odstonovca!Dakle,uvremekada jeuSrbiji

potpunopraznih50.000kućaiujošoko150.000nikone živi, to značidajepraznoistotolikostajaioborazatovstoke.Kadabiseonenapunile,bilobimesaizaizvoz.Sadgamoramouvoziti.Samou2014.godini u Srbiju je uvezeno 18.000tonamesa,330.000živihtovljenikai35.000tonamesatrećekategorije...DanasseuSrbijiproizvodigodišnjedo450.000tonamesaitrošipostanovnikugodišnjemanjeod43kilograma.Kolikojetomanjenegosamopredve ipodecenijenajbolji podatak je činjenica da se tadaproizvodilo650.000tonagodišnjeitrošilo65kilogramapostanovniku.Na postojećim površinama (5,1

milionahektara)uSrbijiuzgajase908.990goveda,3.403.288svinja,1.729.278 ovaca, 235.576 koza,26.627.308živinei673.651pčelinjedruštvo.Odmehanizacijeutvrđenojedagazdinstvaposeduju408.734

dvoosovinskihtraktoraioko25.000kombajna. Sve tamehanizacija jedavnobilapunoletna,danasuprosekuimajuoko25godina!Učešćepoljoprivredeubrutodo

maćemproizvodujeoko11odsto,a sa pre hram be nom in du stri jom to jeoko15–16odsto.UukupnomizvozuSrbijeagraručestvujesa23,auuvozsasaosamodsto.

Pa o ri ma uzi ma ju ze mlju ispodžita

Ni je pro šlo ni go di nu da na (2014.g)odkakojepremijerSrbijeodlučiodabačkuzemljuštoproda, a što izda Arapima za iznosenižeodonihkojesunašipaoribilispremnidaplatedaimjetazemljabiladostupna(anije),avećsesitu a ci ja po na vlja sa ba nat ske stra ne pokrajine. Zašto je građanin Srbijeusopstvenojdržavibićedrugogre da? Za što ne da je mo pred nost malima i domaćima i tako razvijamo pri vre du kon ku ren ci je, ume sto što na gi nje mo kre i ra nju si ste mi ma na ivicimonopoolskog?Zbog čegasekočinapredakdomaćegbiznisa,astranomsečineustupcidomereizradelexspecialisapomerinečijihinteresa?Državnezemljeimakolikoje ima i nemožemo izmisliti nekudrugudajestavimonaraspolaganje domaćim gazdinstvima, nakonšto postojeću ustupimo strancima.Imajekolikojeima,atosadaznači direktan sukob interesa naših istranihinteresenata.Velikisurizicizanašeljude.PišesenoviZakonopoljoprivrednom zemljištu. Potrebno je legalizovati davanje zemljeuzakupna30godina,jertrenutniZakonomogućavadugoročnoizdavanjezemljenamaksimalanperiodod svega 20 godina. Novim nacrtomsepredviđaiprodajadržavnogpoljoprivrednog zemljišta. Koje senamerekrijuuparagrafimakojimase zabranjuje prodaja državne ze

mljenapodručjuod30kilometaraoddržavnihgranicai10kilometaraod građevinskog zemljišta?Domaćipaoribi radokupiliovuzemlju ipitanjejezakogaseonasklanjaizprometa?Uostalom,kadaokograđevinskih zona šestarom opišemokrug poluprečnika 10 kilometara,odvojvođanskezemljeskoroništanepreostaje.Napiramidunejasnoća,dodajeseislučajnerešenerestitucije.Ovimseitrećakategorijain te re se na ta po ja vlju je u “rin gu” borbe zaprava i interese.Nameradržave bi trabalo da bude najprerestitucija,azatimprodajaostatkadržavnihoranicadomaćimpoljoprivred ni ci ma. U po me nu tom na cr tu Zakonaopoljoprivrednomzemljištuposebno zabrinjava ubačeno ovlašćenjeMinistrudanaknadnopropišepravilapokojimaćesepostupatipoosnovupravaprečegzakupa.Zašto ne transparentno zakonomodmah u njegovom tekstu? Nadamosedapaorinećedatizemljuidasuspremnidaseborezanju.

Us pon i pad

Sa ukupno 16.000 hektara privatizovanihuSivcu,AleksiŠantiću,Bačkoj Topoli, i drugim mestima,među velikim vlasnicima zemljedo pre nekoliko godina nalazio sei Mile Jerković. Zbog neizmirenihugovornih obaveza, nekoliko gazdinstavamu jeoduzeto,ali jenanji ma osta la pra va pu stoš. Ume sto damu se, čim prvi put nije platioratu ugovora, gazdinstva oduzmu,osta vlja no mu je i po go di nu da na, ta man da ube re i, na rav no, pro da sav rod. Ta da ne što upla ti, pa opet po starom. Na stranu što je podizaovelikekredite,pajezemljatihgazdinstavaidanaspodhipotekom.ZanjegasekažedajezemljukupovaonovcemoduhapšenogDarkaŠarića.Postaojesvedoksaradnik,paidanasmnogokoštadržavu,jer

gakaosvedokasaradnikačuva20policajaca!Što se tiče preostale držav

ne zemlje (otprilike 300.000 do400.000 hektara) ona se uz pravujagmu, izdajeuzakup.Posebna ka te go ri ja je do dat nih 130.000 hektarakojise,uokvirnomodnosupolapola,vodekaozadružniidru štve ni po se di.

U dru štve nom vla sni štvu (iako ona po ustavu ne postoji) je, jošuvek zemlja ranije privatizovanihkombinataukojimaje,zbog lošeggazdovanja, privatizacija raskinuta,ilisu,poputvećpominjanogPIK

,,Bečej’’,otišliustečaj.Bečejskikolektivočekujenovaprivatizacija,azalaganjezaposlenihjedanedodjedonjegovogcepanja,većdafirmunovivlasnikkupiucelosti!Što se radnika tiče, način

privatizacije srpske poljoprivrede,bi mogao da se nazove zakonskiosmišljenim zločinačkim poduhvatom!

(K raj)

Autor j e čl an Od b ora za se lo Srpske akademij e nauka

i umetnos ti i član je Naučnog društva ekonomista Srbije

ČIJAJENAŠAZEMLJA?!(2)

VeleposednicipraznihstajaKadabioniposvakomhektaruimalisamopojednogrlostoke(saduSrbijiimamo0,30grlapohektaru),rešiobiseproblemsrpskepoljoprivrede.Samokoddomaćihveleposednikatobibibilogotovo100.000grlaustajama.Tolikonamtrebakakobiispunilikvotuizvoza„bebibifa’’uEU.Jer,većdvedecenijeimamodozvoluzagodišnjiizvozod8.875tona

Piše:Bra ni slav Gu lan

Koje se nam er e kriju u par agra fima n ovog Zakona o poljoprivrednom z emlji štu?

Prema članu 3 Zakona o privatizaciji, iz privatizacije se izuzima naci onalno boga ts tv o, odno sno zemljište, a i dosadašnji Zakon ozemljištuzabranjujeprodajuzemljištastrancima!Razlogještoseonotretirakaoteritorija!Strancimeđutimkažudaoninisuvlasnicizemljištanegopreduzećaidanaosnovutogaobrađujuzemlju!PoslovuSporazumaostabilizaci

ji i pridruživanju, kada ga i poslednja zemlja potpiše – ratifikuje (čeka se na Litvaniju), već u2017. godini, bismo trebali, kakoje izričito navedeno, da dozvolimo strancima, građanima EU, da

pod istim uslovima kao i domaćalica, kupuju zemlju. Dakle, Zakon o poljoprivrednom zemljištu,u kome sad postoji zabrana zatako nešto, moraće da se izmeni. Druge zemlje, ni izbliza nisu ispre go va rale ova ko k ratke rokove,pogotovonenezavisnoodčlanstva u Uniji. Nijedna od poslednjeprimljenihčlanicaEU, takonešto nije dozvolila, dok ne udjeupunopravnočlanstvo,apojedinezemlje zadržale su moratorijumnatakvuprodajuzemljištaiposletoga. Hrvatska, iako postaje članzanekolikomeseci,jošpregovaraopitanjuprodajezemljišta.

Trenutakotkadaćestranci,apodtim se podrazumevaju fizička lica,moći da kupuju zemlju u Srbiji izdana u dan sve je bliži. Sporazumo stabilizaciji i pridruživanju (SSP)kojitakoneštopredviđaratifikovalesu praktično sve zemlje članice Evrops ke unij e. To jedino još nije učinila Litvanija, ali to bimoglo dasedogodivećovegodine.Sporazum o stabilizaciji i

pridruživanju (SSP) izmeđuSrbije iEvropske unije (EU) ratifikovalo jesvih 27 zemalja članica Evropskeunije zaključno sa Litvanijom kojaje to učinila 18. juna 2013. SSPje stupi o na snagu 1. sep tembr a 2013. pošto ga je prethodno po

tvrdio i Savetministara EU. ProcesratifikacijeuEUjetrajaotrigodinea povremeno je dolazilo do zastojazbog nedovoljnesaradnje s Haškimtribunalom i spornihpitanjauodnosima sa pojedinim članicama, poputLitvanije.Pitanjevlasništvanadoranicama

nije bez osnova ako se zna da, poUst avu , str anci ne m og u da b ud u vlasnici zemlje u Srbiji. Međutim,up rkos ovoj ustavn oj odredb i s tranc i su kod nas posta li vla snic i zemlje i to preko poljoprivrednihpreduzećakojasukupovaliuprocesu privatizacije. I ne samo to.PoslovuSporazumaostabilizacijiipridruživanjuzanekolikogodina

i strani državljani, fizička lica,moći će da postanu vlasnici podistim uslovima kao i naši građani.Druge zemlje nisu bile tolikolibe ralne kad a je ovaj nac ionaln i re surs u pita nj u.Po slovu Sporazuma nakon

četiri godine od trenutka kada ga iposlednja zemlja članica ratifikuje,a to bi moglo da znači već u 2017. godini, mi bismo trebali, kakoje izričito navedeno, da dozvolimostrancima,građanimaUnije,dapodistim uslovima kao i domaća licamogudakupujuzemlju.NašZakonopoljoprivrednomzemljištu,ukomesadapostojizabranazatakonešto,moraćedaseizmeni.

IskustvaEUuprodajinjivastrancima

Prekupljujućizemljuoddomaćihpreduzeća koja su je ranije privatizovala, u posed poljoprivrednih gazdinstava, a time i obradivezemlje u Vojvodini došlo je višestranih kompanija. Iako zvaničnonemogu biti vlasnici zemlje, kadakupekombinatedobijajuizemlju!Prema, raspoloživim podacima,

oniukupnoposeduju22.000hektara.Najviše 10.500 hektara, mahom u

SrpskomMiletiću,BačkomBrestovcui Feketiću, ima irski ,,Baltik properti investments’’, a tu su i dva najveća hrvatska tajkuna Ivica TodorićiMarkoPipunić.Todorićev,,Agrokor’’uglavnom, u okoli ni Zren ja nina, gde je kupio uljaru ,,Dijamant’’, imaoje oko 6.000 hektara, a Pipunićeva,,Žitogrupa’’izOsijeka,uRatkovu,nadomak Odžaka, nešto više od2.000hektara.

Stranegazde

Drugezemlje,kojesuvećuEUdostadugo,toniizblizanisuučinile.OstavilesusebidostadugerokovenevezanozačlanstvouUniji.UslučajuPoljskezabranaprodajezemljestrancimanasnazi je12godinaod dat uma u la sk a u E U. Mađarska je ispregovarala

s ed am plus t ri go di ne. Taj rok Mađarimauskoro ističe. Ipre togaseverni susedSrbije jebionajradikalni ji u odbr an i da stranci budu vlasnici njihove zemlje. Tako jeMađarska, kao punopravna članicaEU,odlučiladatrajnozabranistranimdržavljanimadakupujuobradivozemljište. Uoči katoličkog Božića2012. godine,mađarski parlamentusvojio j e us tavne a mandmane koji to predviđaju. Vlada je ovaj koraknazvala ,,istorijskim’’, mada analitičari procenjuju da bi on mogao da dovede d o trv enj a sa E U. Ustav će da štitimađarsku zemljukaonacionalnoblago,našezajedničkonasleđeiosnovunašegživota,objavilo je timpovodommađarskoministarstvozaruralnirazvoj.VladaMađarskeističedajedošlanovaerazadomaćupoljoprivreduIdazemljište mora da se zaštiti od strani,

ali I domaćih špekulanata i bankara koji bi da n aprave do bar posao na račun domaćih farmera. Stranci su, inače. Već bili onemogućenidakupujumađarskopoljoprivrednozemljište na osnovu privremenemere, k oj a je bila d eo pr ist upnog sporazuma za ulazakaMađarske uEUiz2003.godine.Ciljtemerejebiodase izbegnenagli rastcenamađarskog poljoprivrednog zemljištanebilisepostepenodostiglecenezemljištauEU,uključujući i usednu Austriju. Ovojmeri važnost je isticala 2011.godine, ali je ona u međuvremenu produžena do aprila 2014.godine.Nijednaodposlednjeprimljenih deset članica EU, uključujući i Hrvatsku, takonešto nijedozvoliladokneuđeupunopravnočlanstvo,apojedinezemljesuzadržalemoratorijumnatakvuprodajuzemljeiposletoga.

Zaš to smo mi , koji jo š ne mamo ni datum za početak pregovora začlanstvouEU,aneznamonikadabismomoglidapostanemopunopravničlanovi,uSSPuispregovaralirešenjenasopstvenuštetu–pitanjejekojetražiodgovore.

Primeri…

Izuzetonacionalnobogatstvo!

713. novembar 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

U Re pu bli ci Sr bi ji tre nut no je re gi stro va no 4.107 za druga, a od to ga je ak tiv no njih 2.236. Od ukup nog bro ja za

druga,najvećijebrojzemljoradničkih, 2.838, ali je samo njih 1.502ak tiv no. Mi ni star stvo pri vre de je pripremilo Zakon o zadrugama jer

je on veoma bitan za oživljavanjeza dru ga i raz voj se la. Ka kvo je stanjeuzemljoradničkojzadruziuGrabovcima,kaoiojesenjimradovimau po lju ko ji se pri vo de kra ju, raz govaralismosaDe ja nom Ra ha rom, direktoromovezadruge.

– Pše ni ca je po se ja na oko 90 odstoaprikrajujezimskooranje.Površinezasejanepšenicomsuovegodinepovećaneuodnosunaprošlugo di nu za ne kih 30 pro ce na ta. Naša za dru ga je po de li la 60 to na semenskogmaterijalaabilojedostaproizvođačakojisuimalisopstvenimaterijal–kažeDejanRahar.Zadru ga je za se ja la 20 hek ta ra svo je pše ni ce i 20 hek ta ra ulja ne re pi ce, a 17hektaraćebitizimskogoranja.Ova zemljoradnička zadruga radi i

po sto ji kao jed na od ret kih za dru ga. SvakakoimaznačajzaselokaoštosuGrabovci,kojisumaloudaljeniodputa.

Na ši po ljo pri vred ni ci sav po trebanrepromaterijalmogudanabave u za dru zi, i sve ra tr ske kul tu re mogu da predaju preko zadruge.Čekamo donošenje Zakona jer miposedujemosvojuzemljukojaseida lje vo di kao dru štve na, i ta ko su namrukevezane–pričaRahar.Nemožemo da dobijamo kredite, nemožemoda se oslanjamona ban

ke,aplaćamoporeznakorišćenjezemlje kao da je naša, ali nismovlasnici. Kada je reč o povrtarskojproizvodnji,uzgajajusesamolubenice i kupus.Mi smo selo poznatopoproizvodnji lubeniceimislimdaćetakoiostatiunarednomperiodu.Na še lu be ni ce su na da le ko po zna te inečudivelikibrojnakupacakojiuse lo do la ze.� M.�Nin�ko�vić

Re gi stro va ni po ljo pri vred ni ci stočari iz Sremske Mitroviceuskoroćemoćidakoristedržavnuzemljikoja imjepoodlukamaizprošlegodinedodeljenanakorišćenje.Programzaštite,uređenjaikorišćenjapoljoprivrednogzemljištaza2015.godinujezavršen,na nje ga je do bi je na neo p hod na sagla snost Mi ni star stva po ljo pri vr de, nakonpodostačekanjairešenihpoteškoća,tvrdeuGradskojupravizapoljoprivreduSremskeMitrovice. Bilo je velikih problema kao i

prethodnihgodina,ajedanodvećihještosunadležniuovompostupkuimali izmenjene podatke o zemljido bi je ne iz ka ta stra ne po kret no sti. Kada počinjemo sa izradom programa prvi podaci su ovi iz katastranepokretnosti,aonekojesmodobili bili su značajno izmenjeni uodnosunaprethodnugodinu.Tražilismo pojašnjenjemi kao i UpravazapoljoprivrednozemljišteMinistarstvapoljoprivredeidoknismoraz dvo ji li sve hek ta re i re ši li sve nejasnoćenismodobili saglasnost.UztodošlojedopromenenačeluUprave zapoljoprivredno zemljišteu Mi ni star stva po ljo pri vre de, no vi ljudisetražilidaseponovosagleda situacija sa spornomdržavnomzemljomkoja je trenutnouokviruAD“Pinkija”ustečaju.Izvršilismoponovokompletnuproceduru, sagledalismomogućnostda lise tihspornih1.100hektaramožeubacitiuovajprogramiekonomisatisanjom,alijezaključenodanijemoguće.StečajPinkija” jeuzavršnojfazi,kaoielaboratorazgraničenjuzemljištatakodaočekujemodasezanekolikomesecisveovorazreši–objašnjavanačelnikVladimirNastovićrazlogezaštosesadadonosi

ovogodišnjiprogramzaštite,uređenjaikorišćenjazemljišta.Kadaovogodišnjiprogramprođe

skupštinskuproceduruusledićedonošenjeodlukanaosnovukojihćepoljoprivredni proizvođači plaćatiza kup ni nu, od no sno bi ti uve de ni u po sed.Paralelno sa tim programom u

Gradskoj upravi za poljoprivredupo kre nu ta je pro ce du ra iz ra de istog programa,aliza2016.godinu.Naš sagovornik očekuje da će

taj program biti završen u veomakratkomroku,anarednegodinedaćeistotakoefikasnobitiizavršenakompletnaproceduradabipoljoprivredni proizvođači već tokom letaimajujasnusituacijuispremnedokumentezapostupakzakupa.

No vi na u ovoj obla sti na lo kalnomnivou je i što su izmenjene ikomisija za izradu programa i komisija za njegovu realizaciju. To

je po ka za telj da po sao oko za štite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljita nije jednostavani da je komunikacija sa Upravomza poljoprivredno zemljište i Ministarstvomzapoljoprivreduizuzetnoteška.Nedostaju izmeneZakonaopoljoprivrednomzemljištukojesuuskup štin skoj pro ce du ri. Spor no je, primetiojenašsagovornik,štokomisija za izraduprograma još radipostaromzakonu,aukolikousledeizmene oni će svoje programe dausklade i prilagode odradbama izmenjenogzakonaKadajeupitanjukorišćenjedr

žavnog poljoprivrednog zemljištavažanjeikonkurskojijetimpovodomzatvoren30.oktobra,aodnosiseupravonatuoblast.Zakorišćenje državnog poljoprivrednog zemljištapoosnovupravaprečegprijaviloje130registrovanihfarmera,predvegodineihjebilo85. Budući da je stari zakon na

snaziuobavezismodasvuzemljiponudilostočarimakojisuregistrovani.NateritorijiGradaSMimamo5.000 hektara državne zemlje, odto ga 1.000 hek ta ra ide na bes platnokorišćenje,ostalonakorišćenjepo osno vu in fra struk tu re i re gi stro

vanogstočarstva.Javnipozivjebioususretdonošenjuprogramazaštite uređenja i korišćenja zemljištazanarednugodinu–ističeVladimirNastović.Budućidajeprilikomprethodne

raspodele zemlje po osnovu pravaprečegstočarimabiložalbinaudalje nost ili kva li tet do bi je ne par ce le programkojićebitiuskoronasedni ci Skup šti ne gra da je ta kvih odred bi da sva ki po ljo pri vred nik ko ji je konkurisao po tom osnovu deozemlje dobija u svojoj ili u nekojbližojkatastarskojopštini.Cena zakupa će biti kao i pro

šlegodine–prosečna licitiranaod399 evra po hek ta ru za dru gu klasu.Svakanižaklasazemljebiće10odstonižecene,aprvaklasaćebiti10odstovećecene.Usremskomitrovačkojopštinijeuglavnomdrugaitrećaklasadržavnezemlje,dokseonaprvoklasnanalaziuatarimaVelikihRadinacaiLaćarakainemajemnogo.Zakupcidržavnogpoljoprivrednogzemljišta,považećimpropisima, plaćaju zakupljenu zemljuunapredpodobanjuodlukeipotommogudauđuuposed.Ukolikojeupi ta nju du go go di šnji za kup za kup ci sudužnisudaobezbedegarancije,

ali ovoga puta neće biti potrebno,jersezemljadajenagodinudana.

Ra ni je su se kao vid osi gu ravanjaplaćanjazakupakoristilebankarske garancije, garancije firmekoja se bavi poljoprivrednom i hipo te ka. Ovaj posldwi vid osi gu ra vanjaplaćanjabiojenajprihvatljivijividzapoljoprivredneproizvodjačeali više ne postoji, zato apelujemda se to sa gla da i vra ti kao ga rancija–poručiojeVladimirNastović,načelnik za poljoprivredu SremskeMi tro vi ce.Sveusvemupotencijalnizakupci

državnogpoljoprivrednogzemljištaratarinisujošumogućnostidazakupljujuovuzemlju.Toćemoćitekkada registrovani stočari zakupci,even tu al no, od bi ju da pri hva te nekuzemljudodeljenu impoosnovupravaprečegiliodnjeodustanu.� S.�Đa�ko�vić

SREMSKAMITROVICA•�JE�DAN�PRO�GRAM�ZA�ŠTI�TE�URE�ĐE�NJA�I�KO�RI�ŠĆE�NJA�PO�LJO�PRI�VRED�NOG�ZE�MLJI�ŠTA�RE�A�LI�ZU�JU,�A�NO�VI�PRI�PRE�MA�JU

Raz�re�še�ne�ne�ja�sno�će,�do bi je na sa gla snost Na�pr�voj�na�red�noj�sed�ni�ci�Skup�šti�ne�gra�da�Srem�ska�Mi�tro�vi�ca�pred�od�bor�ni�ci�ma�će�bi�ti�pro�gram�za�šti�te,�ure�đe�nja�i�ko�ri�šće�nja�po�ljo�pri�vred�nog�ze�mlji�šta�na�mi�tro�vač�koj�te�ri�to�ri�ji�za�2015.�go�di�nu.�Ovim�pro�gra�mom,�ko�ji�je�do�bio�sa�gla�snost�nad�le�žnih�u�Mi�ni�star�stvu�po�ljo�pri�vre�de,�da�je�se�na�ko�ri�šće�nje�870�hek�ta�ra�dr�žav�nog�po�ljo�pri�vred�nog�ze�mlji�šta�pre�o�sta�log�iz�pret�hod�nog�po�stup�ka�do�de�le�ze�mlje�po�osno�vu�pra�va�pre�čeg.�Upo�re�do�te�če�iz�ra�da�istog�pro�gra�ma,�ali�za�na�red�nu�go�di�nu�i�njim�će�re�gi�stro�va�ni�far�me�ri�u�za�kup,�po�osno�vu�pra�va�pre�čeg,�ima�ti�na�ras�pola�ga�nju�oko�5.000�dr�žav�nih�hek�ta�ra�

BorislavBabić,pomoćnikgradonačelnika

Završeni je program zaštite, uređenja i korišćenja zemljištaza2015.godinuionse,uz ostalo, odnosi na državnuzemlju koja je ostala iz programaza2014godinu,jernijeuzeta po osnovu prava prečegza ku pa. Ra di se o 870 hek taranapodručjuBosuta iSrem

ske Rače, zemlja je raspoređena poljoprivrenicima koji sukon ku ri sa li pro šle go di ne i taj program je dobio saglasnostodMinistarstva na program, asadačekadonošenjeskupštinske od lu ke – do dao je Bo ri slav Ba�bić,pomoćnikgradonačelnika za po ljo pri vre du.

Ze�mlja�je�ras�po�re�đe�na�

VladimirNastović,načelnik

GRABOVCI•�KRA�TAK�RA�PORT�IZ�ZA�DRU�GE�

Če�ka�ju�na�za�kon

Istovarkupusa

Zgradazadruge

8 13. novembar 2015.

AK TU EL NO STI

PROG NO ZNO - IZ VE ŠTAJ NA SLU ŽBA ZA ŠTI TE BI LJA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ne mač ka or ga ni za ci ja za me-đu na rod nu sa rad nju – GIZ, u okvi ru pro gra ma ’’Raz voj odr ži vog tr ži šta bi o ner gi je u Sr bi ji’’ se kroz raz ne ini ci ja ti ve, pro jek te i stal nom edu ka ci jom sta nov ni štva, za la že za efi ka sno ko ri šće nje ogrev-nog dr ve ta kao ener gen ta.

Pre ma is tra ži va nji ma ko ja su spro ve de na u do ma ćin stvi ma u dva pi lot re gi o na u Sr bi ji, po tro šnja ogrev nog dr ve ta u do ma ćin stvi ma ko ja su ko ri sti la su vo ogrev no dr vo, bi la je ma nja za 16 do 21 od sto u od no su na do ma ćin stva ko ja su ko-ri sti la si ro vo dr vo (na ba vlje no 1-2 me se ca pre po čet ka grej ne se zo ne) po sma tra no po jed nom kva drat nom me tru grej ne po vr ši ne. Me đu tim, iako do no si ve li ke ušte de u do ma ćin-stvi ma, po da ci go vo re da tek je dan od sto gra đa na ko ri sti ogrev no dr vo na efi ka san na čin, sa o šta va GIZ.

Upra vo iz tog raz lo ga, GIZ že li da in for mi še što ve ći broj gra đa na ka ko da efi ka sno ko ri ste dr vo, sma-nje svo je tro ško ve i uz ade kvat no ko ri šće nje ovog ener gen ta, uma nje uti caj na ži vot nu sre di nu. Sa ve ti o efi ka snoj upo tre bi dr ve ta pri pre-mlje ni su sa pro fe so rom Bran kom Gla vo nji ćem sa Šu mar skog fa kul-te ta u Be o gra du kao na ci o nal nim eks per tom za bi o ma su.

- Pre po ru ka je da do ma ćin stva ko ri ste pro su še no dr vo, da kle, ono ko je je pro su ši va no ba rem šest me-se ci. U zim skim me se ci ma, kad je re la tiv na vla žnost va zdu ha vi so ka, dr vo upi ja do dat nu ko li či nu vo de i zbog to ga ne mo že da do stig ne op-ti mal nu vla žnost od oko 20%.

- Dr vo je naj bo lje ku po va ti u apri lu, a ne ka ko se ina če mi sli na je sen kad je dr vo si ro vo. Si ro vo dr-vo sa dr ži i do 50 od sto vo de u se-bi i kao ta kvo ja ko te ško go ri. Ako se dr vo ku pi u apri lu, to je do volj no vre me na do je se ni da se ono pro su-ši i do stig ne op ti mal nu vla žnost od oko 20 od sto, što je po de sno za efi -ka sno ko ri šće nje.

- Pri li kom ku po vi ne dr ve ta sa ka-mi o na, do ma ćin stva u pro se ku do-bi ju 10 do 15 od sto ma nje dr ve ta.

Pro pe ru ču je mo da se oba ve zno iz-me ri ko li či na dr ve ta ko ja se ku pu je na vr lo jed no sta van na čin: ob li ce i ce pa ni ce se slo že na rav nu po vr-ši nu, iz me ri se du ži na, vi si na i ši-ri na slo ža ja, i iz ra ču na ko li ko je to pro stor nih/kub nih me ta ra. Po seb no tre ba obra ti ti pa žnju pri li kom sla-ga nja i me re nja, da ce pa ni ce bu-du slo že ne ta ko da šu plji ne iz me đu njih bu du što ma nje.

- Pri li kom skla di šte nja dr ve ta na otvo re nom, da bi se po sti glo pra vil-

no pro su ši va nje po treb no je po kri ti sa mo gor nju po vr ši nu slo ža ja i pri-čvr sti ti po kri vač. Uko li ko se ce pa ni-ce ili is ce pa no dr vo sla že uz ku ću po treb no je slo žaj od ma ći od zi do va ku će ra di bo ljeg stru ja nja va zdu ha. Po red to ga va žno je da slo žaj bu de okre nut ka sun cu, ako za to po sto-je uslo vi, iz be ga va ti se ver nu stra nu i sla ga ti dr va na me sti ma gde ima do sta pro ma je. Tek po se če no dr vo, da kle si ro vo dr vo, ni ka ko ne sla ga-ti u po dru me ni ti ta kve slo ža je ve

pot pu no ob mo ta va ti PVC fo li ja ma ili dru gim ma te ri ja li ma jer će dr vo po-če ti da bu đa.

- Ka da se dr vo ko je je skla di šte-no na otvo re nom, po seb no u pe ri o-du ni skih tem pe ra tu ra i ja kih mra-ze va, uno si u to plu pro sto ri ju, pre-po ru ka je da se ne uba cu je od mah u peć, već da se naj pre sta vi po red pe ći ili u sprem nik pe ći ka ko bi se bla go za gre ja lo.

- Bit no je i da du ži na ce pa ni ce bu de ne ko li ko cen ti me ta ra ma nja u od no su na du ži nu lo ži šta, a pri li kom pu nje nja lo ži šta obra ti ti pa žnju da ko ra bu de okre nu ta na do le.

- Ta ko đe, pri li kom pu nje nja lo ži-šta ni ka ko ne pre pu nja va ti isto. Na taj na čin se po sti že op ti mal no stru-ja nje va zdu ha, ko je pot po ma že go-re nje.

- Što se ti če uče sta lo sti pu nje nja naj bo lje bi bi lo da lo ži šte ko je pri ma do 1 kg su vog ili pro su še nog dr ve-ta, pu ni ti na 25-30 mi nu ta za vi sno od ka rak te ri sti ka lo ži šta.

- Sa eko nom ske stra ne po sma-tra no ite ka ko je naj jef ti ni je gre-ja ti se na dr va u od no su na dru ge ener gen te. Za ce lu grej nu se zo nu, za po vr ši nu od oko 50 kva drat nih me ta ra, u pro se ku je po treb no oko 35.000 di na ra ili oko 6.000 di na ra me seč no, od no sno 4.200 di na ra po pro stor nom me tru dr va.

- Na rav no, po treb no je uze ti i u ob zir i eko lo šku stra nu i bri nu ti o okru že nju. Pri li kom sa go re va nja, dr vo emi tu je čak 18 pu ta ma nju ko-li či nu ugljen di ok si da od uglja, a 7 pu ta ma nje u od no su na gas.

S. P.

Na pod ruč ju de lo va nja RC Vr-bas, lo ka li tet Li par, vi zu el-nim pre gle dom use va ulja-ne re pi ce, sor ta Ex po wer (se tva, 8.8.2015.), uoče na su ima ga re-pi či nog sjaj ni ka, Me li ge tes aene us i polj ske ste ni ce, Lygus spp. Obe vr ste su šte to či ne ulja ne re pi ce, pre zi me u sta di ju mu ima ga, šte te na no se na ve ge ta tiv nim pu po vi ma ulja ne re pi ce, a kri tič ni pra go vi, ka-da se od lu ču je o mo men tu pri me-ne in sek ti ci da, od no si se na ka sni-je fe no fa ze ulja ne re pi ce. Na ovom lo ka li te tu se ulja na re pi ca na la zi u fe no fa zi po BBCH ska li 15( 5 li sto va raz vi je no).

Re gi stro va ni su i simp to mi su ve tru le ži, Pho ma lin gam, na do njem, sta ri jem li šću. Ne pre po ru ču ju se he mij ski tret ma ni u ovom pe ri o-du. RC Vr bas na sta vlja sa vi zu el nim pre gle di ma ulja ne re pi ce.

Vi zu el nim pre gle dom ulja ne re pi-ce na lo ka li te tu Po ža re vac i Pet ka, re pi ca se na la zi u fe no fa zi po BBCH ska li 13-15 (tri do pet li sto va raz-vi je no).

Za sa da ni je uoče no pri su stvo pa gu se ni ca re pi či ne li sne ose (Ata-lia ro sae). Re pi či na li sna osa ima tri ge ne ra ci je go di šnje od ko jih je naj-štet ni ja po sled nja tre ća ge ne ra ci ja, ko ja se ja vlja u je sen i usled ja čeg na pa da mo že do ći do uni šta va nja ce lo kup ne li sne ma se. Prag štet no-sti iz no si 1 lar va po bilj ci, ili 50 lar vi na 1 m².

Kon sta to va li smo pri su stvo i ošte će nja na li sto vi ma od bu va ča (Phyllo tre ta spp.). Pro ce nat ošte će-nja li sne ma se iz no si 4%. Prag štet-no sti za pri me nu in sek ti ci da je 10 % ošte će nja li sne ma se.

Za sa da ne ma po tre be za upo-tre bom in sek ti ci da, a RC Po ža re vac

na sta vlja sa pra će njem zdrav stve-nog sta nja ulja ne re pi ce.

Zdrav stve no sta nje ozi mog ječ ma

Pre gle dom use va ozi mog ječ ma na lo ka li te tu Sen ta, utvr đe no je da se je čam ko ji je ra ni je po se jan , na-la zi u fe no fa zi 13 BBCH ska le (3 li-sta raz vi je na). Na ovim par ce la ma se re gi stru je pri su stvo mre ža ste pe ga vo sti (Pyre nop ho ra te res ) na do 25% bi lja ka. He mij ske me re se ne pre po ru ču ju.

Re gi stro va na je i spo ra dič na ak-tiv nost glo da ra. Pro ce na broj no sti do bi ja se bro ja njem ak tiv nih ru pa (ula znih otvo ra u pod zem ne ja zbi-ne).

Polj ska vo lu ha ri ca:I ka te go ri ja - vr lo ni ska broj nost:

do 10 ru pa/haII ka te go ri ja -ni ska broj nost: 10

- 500 ru pa/haIII.ka te go ri ja -sred nja broj nost:

500 – 5.000 ru pa/haIV ka te go ri ja -vi so ka broj nost:

5.000 – 20.000 ru pa/haV ka te go ri ja -vr lo vi so ka broj-

nost: 20.000 – 50.000 ru pa/haPolj ski miš:I ka te go ri ja - vr lo ni ska broj nost:

do 10 ru pa/haII ka te go ri ja -ni ska broj nost: 10-

50 ru pa/haIII.ka te go ri ja -sred nja broj nost:

50-500 ru pa/haIV ka te go ri ja -vi so ka broj nost:

500-2.000 ru pa/haV ka te go ri ja -vr lo vi so ka broj-

nost: 2.000-10.000 ru pa/ha

Uko li ko se usta no vi broj nost iz II.ka te go ri je ,pre po ru ču je se su zbi-ja nje glo da ra uba ci va njem go to vih ma ma ka u ak tiv ne ru pe, ko je oba-ve zno tre ba za tvo ri ti, da ne bi do šlo tro va nja di vlja či. Mam ke ko ri sti ti po uput stvu pro iz vo đa ča i oba ve zno no si ti za štit nu opre mu.

Je se nji tret ma ni voć nja ka

Ko šti ča ve voć ne vr ste (kaj si-ja,tre šnja,vi šnja,bre skva) ve ći na so ra ta se na la ze u fa zi sa zre va nja la sta ra i opa da nja li sta.

Pre po ru ču je se pro iz vo đa či ma tret-man pre pa ra ti ma na ba zi ba kra u pe ri-o du kad opad ne 70 % li sne ma se.

Je se nje ili tzv.pla vo pr ska nje je me ra ko ja se oba ve zno iz vo di kod ko šti ča vih voć nih vr sta kao na čin dez in fek ci je sta ba la i gran či ca bi-lja ka u ci lju sma nje nja in fek tiv nog po ten ci ja la pa to ge na ko ji tu pre zi-mlju ju.

Tret man se spro vo di u ci lju sma-nje nja po ten ci ja la sle de ćih pa to ge-na:Cyto spo ra cyncta,Pse u do mo nas syrin ge,Nec tria gal li ge na.

Pri li kom pri me ne ba kar nih pre-pa ra ta, ko ri sti ti do ze ve će od pre-po ru če nih, tret man iz ve sti po mir-nom ,ti hom vre me nu ka da su tem-pe ra tu re iz nad 5 - 7 ste pe ni C.

S. P.

BE O GRAD • IS TRA ŽI VA NJE GIZ-A O PO TRO ŠNJI OGREV NOG DR VE TA

Ne ra ci o nal na po tro šnjaPo da ci go vo re da tek je dan od sto gra đa na ko ri sti ogrev no dr vo na efi ka san na čin

Dr vo je naj bo lje ku po va ti u apri lu, a ne ka ko se ina če mi sli, na je sen kad je dr vo si ro vo

Sta nje ra tar skih i vo ćar skih kul tu ra

Polj ska ste ni ca na ulja noj re pi ci

Sa zre va nje la sta ra i opa da nje li sta vo ća

13. novembar 2015. 9SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA AK TU EL NO STI

Pot pred sed nik Po kra jin ske vla de i po kra jin ski se kre tar za po ljo pri-vre du, vo do pri vre du i šu mar stvo Bra ni slav Bo ga ro ški, uru čio je u uto-rak, 10. no vem bra 91 ugo vor voj vo-đan skim po ljo pri vred ni ci ma, ko ji su do bi li bes po vrat na sred stva na kon-kur su za ma le pre ra đi vač ke ka pa ci te-te. Sa ukup no 50 mi li o na di na ra, po dr-ža na je na bav ka opre me za hlad nja če i pre ra du vo ća i po vr ća, kao i na bav ka opre me za pre ra du ulja nih kul tu ra i za pče lar stvo.

Pre ma re či ma Bra ni sla va Bo ga ro-škog, po dr ška ma lim pre ra đi vač kim ka pa ci te ti ma je ste jed na od naj zna-čaj ni jih me ra re sor nog po kra jin skog se kre ta ri ja ta.

- Pro šle go di ne smo za ovu na-me nu ima li sve ga 35 mi li o na di na ra, a ove go di ne taj iz nos je vi še stru ko

uve ćan, pa smo sa 105 mi li o na di na-ra po dr ža li 170 voj vo đan skih po ljo pri-vred ni ka - ka zao je Bra ni slav Bo ga ro-ški i na gla sio da se za hva lju ju ći ovoj me ri, re gi stro va nim po ljo pri vred nim ga zdin stvi ma omo gu ća va da sa pri-mar ne pro iz vod nje poč nu da ula žu, pre sve ga, u pre ra du vo ća i po ve ća, te da ti me svu do da tu vred nost ko-ja se stva ra nad pri mar nom po ljo pri-vred nom pro iz vod njom osta ve u svom do ma ćin stvu.

Re sor ni se kre tar je još do dao da ohra bru je či nje ni ca da su voj vo đan ski po ljo pri vred ni ci ve o ma za in te re so va ni za ula ga nje u ma le pre ra đi vač ke ka pa-ci te te, i na ja vio da će za ne ko li ko da na bi ti pot pi sa ni ugo vo ri za mi ni mle ka re i mi ni me sa re, što će omo gu ći ti da se i u toj obla sti raz vi ju pre rad ni ka pa ci te ti.

S. P.

Po ljo pri vred nik iz Bu dja no va ca Sa va An drić, već go di na ma ne do u sta je od po vr tar ske pro iz-vod nje. Ove go di ne po red lu ka, na nje go vim nji va ma na šli su se i ku-pus i kar fi ol. Ovih da na ubi ra kar fi ol za ko ji ka že da je do bro ro dio i da oče ku je pri nos od bli zu 12 to na po hek ta ru.

- Kar fi ol je do bro ro dio. Ja sam ve o ma za do vo ljan i pri no som, ali i ce nom ko ja je na po čet ku bi la i 120 di na ra za ki lo gram. Iako ula ga nja ni su ma la, kar fi ol ka da do bro ro di mo že da do ne se do bru za ra du, ka-že An drić.

Po red an ga žo va nja rad ne sna ge, sa mo za se me kar fi o la je po treb no ulo ži ti bli zu 500 evra, ka da se to me do da ju i tret ma ni za šti te, do dje se do to ga da on ni je jef ti na bilj na vr sta. To ka žu i po ljo pri vred ni struč nja ci, uz na po me nu da je i na vod nja va nje je-dan od va žnih fak to ra za do bar i kva-li te tan rod. An drić je i ove go di ne u pot pu no sti po što vao agro teh ni ku za pro iz vod nju ovog po vr ća za ko ju ima obez be dje no tr ži šte.

- Bez ob zi ra što mi ko ji se ba-vi mo po vr tar stvom zna mo da pro-iz ve de mo kva li tet, ako ne maš tr ži-

šte, on da si u pro ble mu. Ja imam tu sre ću da imam obez be dje no tr-ži šte, u pi ta nju su ve li ki mar ke ti, i mno go mi je lak še. Bi lo bi ve o ma te ško pro da va ti na pi ja ci, jer po vr će je ro ba ko ja ne mo že du go da če ka kup ca. Naj bo lje je di rekt no sa nji ve oba vi ti i pro da ju - tvr di ovaj pro iz-vo djač.

Po red kar fi o la, ovih da na An drić za vr ša va i ber bu ku pu sa. Ni je na ve li koj po vr ši ni, ali je do bro ro dio.

- Ku pus je do bar, ma da bi lo je pro ble ma zbog ve li kih vru ći na na sa mom po čet ku pro iz vod nje. Ipak sam us peo da ga sa ču vam i evo ovig da na za vr ša vam ber bu ku pu-sa ko ji pro da jem po ce ni od 20 do 25 di na ra za ki lo gram. I za ku pus imam tr ži šte - go vo ri Sa va An drić.

Ina če Bu dja nov ča ni su na da le-ko po zna ti po pro iz vod nji bo sta na, pa ta ko i An drić na svo jim nji va ma sva ke go di ne ima i od re đe ne po-vr ši ne pod di nja ma. Pri se ća se da je do bro pro šao i još jed nom tvr di da je raz log za do bru za ra du obez-be dje no tr ži šte. Da ni je ta ko ovih bilj nih vr sta ne bi bi lo na nje go vim nji va ma.

Zbog to ga, ka že i sle de će go di ne u struk tu ri se tve na ći će se i di nje, i ku pus i kar fi ol, a luk je već za sa djen i do bro iz gle da, ma da je ne do sta tak vla ge već evi den tan.

Da bi pro iz vod nja bi la kop mlet na na nje go vim nji va ma bi će i rat sr kih bilj nih vr sta. Pše ni ca je već za se ja-na, du bo ko ora nje za vr še no, a plan je da sle de će go di ne naj vi še po vr ši-na bu de pod ku ku ru zom, ko ji je na-ša naj za stu plje ni ja bilj na vr sta.

Z. Mar ko vi no vić

Po zna ti vi nar i vi no gra dar iz No vog Slan ka me na, Zvon ko Gvo zda no vić je dan je od onih lju di sa vi zi jom ko ji je sve svo je ide-je spro veo u de lo. Pr vo je us peo je na pra vi jed nu od ret kih sor ti or gan-skih vi na - kro kan. I tu se ni je za u-sta vio, on da je na red do šao ba tat, vr sta krom pi ra ko ja uspe va u Mek-si ku, a ima le ko vi to dej stvo. Ovih da na Zvon ko će u sok od ja bu ka ko ji pro iz vo di već tri go di ne do da-ti je dan sa sto jak, pa će ta ko do bi ti le ko vi ti na pi tak. Pod se ća mo, on se 2000. go di ne pre se lio iz Be o gra da u ma lo na se lje Po čen ta u No vom Slan ka me nu i od ta da sva ke go di ne uspe va da ode ko rak da lje u ino va-tiv nim ide ja ma u vo ćar stvu i vi no-gra dar stvu.

- Kao što ne mo že da se na pra vi do bro vi no od lo šeg gro žđa, ta ko je i za ovaj sok naj va žni je sta vi ti naj-kva li tet ni je sor te ja bu ka. Ra di se o to me da se u ovaj ma tič ni sok ko ji pro iz vo dim već tri go di ne ne sta vlja vo da, še ćer i li mun ska ki se li na, već sa mo ja bu ke - po či nje pri ču Zvon ko i ka že:

- Plan je da u na red nom pe ri o-du, a već su u to ku pri pre me, do-dam i sa sto jak tok si fo lin. U pi ta nju je sred stvo ko je se do bi ja iz ko re na jed ne bilj ke ko ja uspe va u Si bi ru. Taj sa sto jak se me lje, a mi ga na-ba vlja mo od jed nog Ru sa is ti če ovaj vo ćar i vi no gra dar i na po mi nje da mu je tre ba lo pu no vre me na dok ni je sa znao pra vu me ru ko ja je do-volj na da se sta vi u sok.

Ka ko nam je da lje re kao, sok će se pra vi ti i pa ko va ti u am ba la ži za od ra sle i za de cu.

- Sok ko ji pri pre ma mo sa tim sa-stoj kom će bla go tvor no uti ca ti na imu ni tet, a ovih da na su u to ku is-pi ti va nja u Srem skoj Ka me ni ci. Ne bih pre vi še go vo rio u to me dok se ne po ka žu re zul ta ti, ali po u zda no znam je je reč o sa stoj ku ko ji je le-ko vit i po slu ži će u me di cin ske svr-he - ka že Zvon ko. - Ovaj na pi tak bi tre ba lo da re ša va sve pro ble me ko ji su po ve za ni sa sr cem i krv nim su-do vi ma. Čak i u slu ča je vi ma po ja ve trom ba, pro blem mo že bi ti re šen jer krv ni su do vi po sta ju ela stič ni ji, ta ko da mo že do ći do raz bi ja nja trom ba. Ni su po treb ne tra di ci o nal ne me di-cin ske me to de.

- Va žno je da na po me nem još jed nu do bru stra nu ovog so ka sa sa stoj kom tok si fo li nom a to je da uni šta va slo bod ne ra di ka le, što zna-či spre ča va kar ci nom. U ja bu ci ima oko 80 po sto vo de, ta ko da za pra-vlje nje so ka ni je po treb no do da va ti vo du - is ti če vo ćar iz Sla na ka me na i na po mi nje da je va žno da ja bu ka pre bra nja ne de hi dri ra.

- In te re so va nje za ovaj sok je iz-u zet no ve li ko, još uvek ne zna mo ko je će mo ko li či ne upo tre bi ti, ali se na dam ako sve kre ne ka ko pla ni ra-mo ima će mo jed nu ozbilj nu pri ču sa ve li kim ko li či na ma i ozbilj nom pro-iz vod njom.

Pre ma nje go vim re či ma, no vi pro-iz vod će pr vi put bi ti pred sta vljen na Et no saj mu u Be o gra du ko ji se odr-ža va od 26. do 28. no vem bra i to će bi ti pr va u ni zu pro mo ci ja. U pla nu je da od re đe ne ko li či ne spre mi mo i za iz voz.

Osvr ću ći se na ovo go di šnji rod ja bu ka, ovaj vo ćar ka že da je ge ne-ral no za do vo ljan, ali da je za to zlat-ni de li šes ko ji či ni ve li ki deo pri no sa pod ba cio. Ta ko đe is ti če da je grad u ne ko li ko na vra ta uni štio deo ro da, ali se ne ža li.

- Ta ko je - ka ko je - ka že on.Kod Gvo zda no vi ća na ga zdin stvu

ret ko kad se od ma ra, jer po sla ima uvek. Ovih da na je pre ta kao vi na, jer su le po vre me i sun ča ni pe ri o di po-volj no uti ca li na ovaj po sao:

- Na ro či to cr ve na vi na vo le sun čan dan i on da pri li kom pre ta ka nja do bi ju ve o ma le pu bo ju. Ina če, le po vre me mi je omo gu ći lo da ma lo sre dim voć-nja ke i pri pre mim za zim sko pr ska nje ka ko vi no gra da ta ko i voć nja ka.

Na kra ju raz go vo ra sa Zvon kom sa zna li smo da će ne ke uzor ke vi na i