KRUHStara žena i komandant logora

Jedna stara žena, Letonka, pomagala je 1945. godine njemačkim vojnicima kad god joj je to bilo moguće. Dala bi im komad kruha. Ali jednoga dana uhvatili su je na djelu. Doveli su je pred upravitelja ruskog logora… Oštro ju je napao upravitelj: Zar nisi čitala da je najstrože zabranjeno davati ratnim zatvorenicima živežne namirnice? Prije nego je stara žena odgovorila, onako opušteno, bez ikakva straha rekla je:„Druže komandante, ja im nisam davala bilo koje živežne namirnice, ja sam njima davala kruha.“Svejedno je, odvratio je oštro moćnik: „Kaži, jesi li znala da je zabranjeno, reci da ili ne?“Stara žena Letonka razmislila je jedan trenutak, prije nego je odgovorila, te gledajući komandantu izravno u oči, rekla mu: „Ja sam čitala da je napisano da je zabranjeno. Ali, kako se može zabraniti pomagati nesretnim ljudima?“Sada je Rus izgledao manje opasan i upita je tiše: „To znači da ćeš ti njima i dalje davati kruha?“Stara žena iznova mu gleda izravno u oči:„Druže, komandante, poslušajte me dobro što ću vam reći. Kada su Nijemci bili gospodari, dovodili bi ovdje ruske zarobljenike na prisilni rad. Oni su mnogo trpjeli i ja sam im davala kruh. Onda su dovodili Židove koji su također mnogo trpjeli. Ja sam i njima donosila kruh. Sada Nijemci trpe glad i ja im dajem kruha. Ako i vi jednoga dana, druže komandante, budete u nevolji, budete zatvorenik i budete gladni, onda ću ja i vama donijeti kruha.“ Stara žena to rekavši, okrene se i ode. A Rus nije ništa poduzeo protiv nje…

Valjda u njemu nije bila potpuno zamrla ljubav, zato nije slijedio upute bezbožnoga sustava. Ljubav je veća od bilo koje zabrane. Ljubav ne poznaje granice ni ograničenja. Ljubav ne čini razliku među rasama i jezicima, među zatvorenicima i slobodnima. Pred Bogom, a Bog je Ljubav, svi su ljudi jednaki. Sv. Pavao bi rekao:„Nema tu više ni Židova ni Grka; nema više ni roba ni slobodnjaka; nema više ni muškog ni ženskog, jer ste svi samo jedan u Kristu Isusu“(Gal. 3,28). „Ljubav je strpljiva, ljubav je dobostiva; ljubav ne zavidi, ne hvasta se, ne šepiri se. Ne prekoračuje pristojnost, ne traži svoje, ne razdražuje se, zaboravlja i oprašta zlo; ne veseli se nepravednosti, a veseli se pravednosti. Sve ispričava, sve vjeruje, svemu se nada, sve junački podnosi...“(1 Kor 13,4-7)