Geodezija Pitanja Za Ispit

Геодезија у градитељству

1

ГЕОДЕЗИЈА У ГРАДИТЕЉСТВУ – питања за испит

1.

Шта је геодезија према дефиницији Хелмерта из 1880. године?

Геодезија је наука о мјерењу и картографском приказивању Земљине површине.

Данас, геодезија се може третирати као наука која се бави позиционирањем и

одређивањем Земљиног гравитционог поља.

2. Шта је метрологија и који су њени главни задаци?

Метрологија је наука о мјерењима. Она обухвата све теоријске и практичне аспекте

мјерења независно од области у којој се налазе.

Главни задаци метрологије су: дефинисање мјерних јединица, реализација мјерних

јединица научним методама и дефинисање поступака у циљу документовања тачности

мјерења.

3. Шта обухвата метрологија?

Матрологија обухвата: мјерне јединице и њихове еталоне (материјализација, преношење и

чување еталона), мјерења (методе, реализацију, оцјену тачности...), мјерила (мјерни

инструменти и њихова примјена) и опажаче (њихове способности за извођење мјерења)

4. Шта обухвата физичка геодезија?

Обухвата: геодетску астрономију, сателитску геодезију и Земљино гравитационо поље.

5. Шта је предмет проучавања геодетске астрономије?

Геодетска астрономија се бави одређивањем астрономских (природних) координата тачака

на Земљи (астрономске ширине, дужине и астрономског азимута) из опажања небеских

тијела (звијезда и Сунца).

6. Шта је предмет проучавања сателитске геодезије?

Сателитска геодезија се бави проучавањем концепта и компоненти GPS система, све у циљу

позиционирања унутар унапријед дефинисаног референтног система (WGS84).

7. Шта је предмет проучавања Земљиног гравитационог поља?

Земљино гравитационо поље се проучава кроз структуру тијела Земље, временске

деформације и атмосферу Земље у циљу дефинисања референтних површи

позиционирања.

8. Шта је картографија? Шта је карта?

Картографија је дисциплина која се бави концепцијом, израдом, ширењем и проучавањем

карата. Карта је кодирана слика географске стварности, која приказује одабране објекте

или својства, резултат је креативности и избора аутора, а обликована је за потребу кад су

просторни односи од највеће важности.

9. Шта је предмет проучавања геодетске картографије?

Географска картографија се бави картографским пројекцијама, њиховој математичкој

основи, једначинама, својствима и деформационим карактеристикама.

10. Шта је фотограметрија и гдје се користи?

Фотограметрија је метода мјерења којом се без директног контакта, реконструишу положај,

величина и димензија објекта на основу фотографија.

Користи се: примјена у полицији, архитектури, медицини, грађевинарству, примјена у

индустријским постројењима и машинству.


2

11. Шта је даљинска детекција?

Даљинска детекција се дефинише као наука и техника помоћу које могу бити

идентификоване и анализиране карактеристике објекта на основу сателитског снимка, без

директног контакта.

12. Шта је инжењерска геодезија?

Инжењерска геодезија подразумјева обиљежавање пројектованог објекта на терену,

контролу квалитета геометрије констукривних елемената (линијски, површински,

просторни и динамички), контролу квалитета објекта у току грађења и експлоатације, као и

геодетско осматрање објекта.

13. Шта се подразумјева под термином државни премјер и како се он изводи?

Најважније примјене података геодетског премјера огледају се у управљању коришћења

земљишта, саобраћају, екологији, телекомуникацијама, јавној безбједности, урбаном и

регионалном планирању, одбрани, геологији, као и многим другим сегментима савременог

друштва. Како се ради о послу који се врши на цјелокупној државној територији и који је

организован и вођен од стране државе, често је у употреби и термин државни премјер.Он

се изводи на основу закона и подзаконских аката којима се уређују основни принципи и

технологија извођења радова на премјеру непокретности и комуналних уређаја (водова).

14. Шта је катастар?

Катастар представља службену евиденцију са одређеним бројем података (геометријски и

описни) о непокретностима и обухвата: катастар непокретности, земљишну књигу и

катастар комуналних уређаја.

15. Шта је гравитација? Шта је Земљино гравитационо поље?

Земља се налази у стању равномјерног кружног кретања дјелујући на сва тијела силом која

се зове гравитација. Простор у којем се она манифестује назива се Земљино гравитационо

поље.

16. Набројати Земљине референтне површи.

Референтне површи: физичка површ Земље, геоид, елипсоидне површи и друге

математичке фигуре Земље.

17. Зашто су уведени референтни системи? У реализацији којих референтних система

учествује геодета?

Референтни системи су као појам уведени у складу са моделирањем и интерпретацијом

опажања у оквиру гео-наука.

Геодете учествују у реализацији: небеских, терестричких и орбиталних референтних

система.

18. Навести референтне системе.

Референтни системи: Геодетски референтни систем (GRS) – усвојен у оквиру IUGG, везује се

за одређену временску епоху и представља скуп нумеричких вриједности параметара

тијела Земље - GRS 1924/30, GRS67, GRS80; Свјетски референтни систем (WGS) –

Министарство одбране САД – WGS60, WGS72, WGS84.

19. Шта је координатни систем и које системи координата постоје? Који се елипсоиди

користе за геодетско представљање на картографским подлогама?

Координатни систем је дефинисан у оквиру референтног система и у њему се може

једнозначно приказати положај било које дискретне тачке као уређена N-торка бројева

нпр. (YXZ...).

Постоје системи координата на елипсоиду и системи координата у равни. Елипсоиди за

геодетско представљање на картографским подлогама: Бесела (1841), Хајфорда (1909) и

Красовског (1940).

20. Који су системи координата на елипсоиду, а који у равни?

Координате на елипсоиду мо

правоугле P'(X,Y,Z), а у равни правоугле

М'( ). Компонте елипсоидне координате тачке

елипсоидна ширина

елипсоида у тој тачки са равни екватора), ел

тачке (угао у равни нултог односно почетног меридијана и

меридијана тачке P') и елипсоидна висина (растојање у правцу

нормале елипсоида од тачке

њене пројекције на елипсоид).Компоненте правоугле

координате тачке M'(Y,X)

21. Које су компоненте поларних координата тачке М у равни (нацртати слику)?

Поларне координате тачке М у равни су:

М'( ).

- радијус вектор

- поларни угао

22. На шта се дијеле картографск

Картографске пројекције се дијеле на: перспективне (код којих се као пројекцијска површ

користи раван која додирује елипсоид), конусне (код којих се као пројекцијска површ

користи конус) и цилиндричне (код којих се као пројекцијска површ ко

23. Шта се деформише у процесу пресликавања са физичке површи Земље на раван

пројекције?

У процесу пресликавања са физичке површи Земље на раван пројекције деформишу се

основни геометријски елементи: углови, дужине и површине.

24. Који закони пресликавања се примјењују у картографији и која су њихова својства?

Шта ће се деформисати и у којој мјери зависи од врсте пројекција (закона пресликавања)

које могу бити: конфорне (које задржавају једнакост углова, односно сличност слике док им

се размјера мијења), еквивалентне (које задржавају једнакост површина, код ових

пројекцијадеформише се размјера и изглед слике) и еквидистантне (пресликавањем код

којих се по одређеним правцима задржава једнакост дужина

25. У којој пројекцији и на ком елипсоиду је урађен постојећи картографски материјал РС?

Картографски материјал РС је урађен у Гаус

на Беселовом елипсоиду.

26. Чиме је одређен положај тачке у државном координатном систему

У државном координатном систему БиХ положај сваке тачке одређен је правоуглим

координатама Y и X. Вриједности

додјељена вриједност Y

координату већу од 500 000м, а тачке западно од додирног меридијана имаће Y

координату мању од 500 000м. Поред тога да би се знало којој меридијанској зони

припада тачка, испред њене Y координате ставља се број зоне.

27. Опиши положај тачке М(Y

систему.

За тачку М(Y=6 592 501.78 m; X=4 908 908.56 m)

координатног система и да је 92 501.78м источно од

пројекције екватора.


Који су системи координата на елипсоиду, а који у равни?

Координате на елипсоиду могу бити елипсоидне P'( ,h) и

, а у равни правоугле M'(Y,X) и поларне

Компонте елипсоидне координате тачке P'( ,h) су:

(угао образован нормалом на површи

елипсоида у тој тачки са равни екватора), елипсоидна ширина

(угао у равни нултог односно почетног меридијана и

) и елипсоидна висина (растојање у правцу

нормале елипсоида од тачке P' на физичкој површи Земље до

њене пројекције на елипсоид).Компоненте правоугле

M'(Y,X) у равни су апсциса Y и ордината X.

Које су компоненте поларних координата тачке М у равни (нацртати слику)?

Поларне координате тачке М у равни су:

На шта се дијеле картографске пројекције?



користи конус) и цилиндричне (код којих се као пројекцијска површ ко

Шта се деформише у процесу пресликавања са физичке површи Земље на раван


основни геометријски елементи: углови, дужине и површине.

закони пресликавања се примјењују у картографији и која су њихова својства?





којих се по одређеним правцима задржава једнакост дужина – размјера).

и и на ком елипсоиду је урађен постојећи картографски материјал РС?

Картографски материјал РС је урађен у Гаус-Кригеровој пројекцији (попречно цилиндрична)

на Беселовом елипсоиду. Подаци

Чиме је одређен положај тачке у државном координатном систему


. Вриједности X су +, вриједности Y су + (источно +, западно

додјељена вриједност Y=500 000м: источно од додирног меридијана тачке имају Y



припада тачка, испред њене Y координате ставља се број зоне.

Опиши положај тачке М(Y=6 592 501.78 m; X=4 908 908.56 m) у државном координатном

592 501.78 m; X=4 908 908.56 m) може се рећи да се налази у зони 6

координатног система и да је 92 501.78м источно од X-осе, а 4 908 908.56 удаљена од


3

Које су компоненте поларних координата тачке М у равни (нацртати слику)?



користи конус) и цилиндричне (код којих се као пројекцијска површ користи цилиндар).

Шта се деформише у процесу пресликавања са физичке површи Земље на раван


закони пресликавања се примјењују у картографији и која су њихова својства?





размјера).

и и на ком елипсоиду је урађен постојећи картографски материјал РС?

Кригеровој пројекцији (попречно цилиндрична)

Чиме је одређен положај тачке у државном координатном систему БиХ?


(источно +, западно -). X-оси је

500 000м: источно од додирног меридијана тачке имају Y



у државном координатном

може се рећи да се налази у зони 6

осе, а 4 908 908.56 удаљена од


4

28. Навести мјерене величине.

Мјерене величине су: угао – правац (тјеме угла, краци угла или полуправе и област угла као

дио равни између полуправих), дужина и висинска разлика (вертикална дужина)

29. Навести врсте угла и дефинисати их.

Хоризонтални угао је угао у хоризонталној равни ПА, која садржи тачку А. Тјеме угла ја у

тачки А, а краци су дефинисани ортогоналним пројекцијама просторних праваца АВ и АС на

хоризонталну раван ПА. Вертикални углови су углови у вертикалним равнима дефинисаних

вертикалом тачке А и тачкама В и С, респективно, између ортогоналних пројекција

просторних праваца АВ и АС на раван ПА и самих праваца. Зенитни углови су углови између

правца према зениту у тачки А и просторних праваца АВ и АС.

30. Шта је теодолит и чему служи?

Теодолит је геодетско мјерило које првенствено служи за мјерење хоризонталних праваца

и вертикалних углова (зенитних одстојања). Поред тога теодолитом се могу мјерити дужине

(оптичко мјерење дужина).

31. Навести главне дијелове теодолита?

Главни дијелови теодолита су: постоље, горњи покретни дио инструмента – алихидада,

либеле, дурбин, хоризонтални и вертикални лимб и уређаји за очитавање подјеле

хоризонталног и вертикалног лимба.

32. Шта су дурбин, кончаница и лимб?

Дурбин је оптичка справа намјењена за увеличаавње лика удањених предмета, који се

посматрају или визирају.

Кончаница се израђују у виду стаклене планпаралелне плоче са фино угравираним

цртицама. Кончанични прстен је мсјештен у окуларну цијев и учвршћен са два

хоризонтална и два вертикална корекциоа завртња, као и петим авртњем који служи за

ротирање кончанице.

Лимб је специјални угломјер у облику кружног прстена, који се уграђује у инструмент који

служи за мјерење углова. Постоје класични и електронски лимбови.

33. Шта је тотална станица и чуму служи?

Тотална станица је геодетско мјерило којим се мјере углови и дужине и уз помоћ софтвера

рјешавају бројни геодетски проблеми као што су: одређивање положаја и висина

непознате тачке, обиљежавање пројектованог стања,...

34. Навести главне карактеристике система тоталне станице.

Главне карактеристике система тоталне станице: теодолит (за мјерење праваца),

даљинометар (за мјерење дужина) и микропоцесор (за обраду).

35. Шта се у геодетском смислу подразумјева под термином станица и визурна тачка?

Под термином станица подразумјева се тачка изнад које је центрисан теодолит, а визурна

тачка је тачка изнад које је постављен сигнал који се након тога визира.

36. Шта је дужина и како се може одредити?

Дужина је величина која материјализује растојање између двије тачке. Могу се одредити:

директно – мјерењем и индиректно – рачунањем.

37. Која мјерила дужина користе геодете?

Геодете користе: пантљику, теодолит, тоталну станицу и GPS.

38. На који начин се одређује дужина код теодолита (оптички даљинометри) и за које

дужине се користи?

Оптички даљинометри (оптичко мјерење дужина) користи кончаницу и читања на летви.

Оптички даљинометри се користе за дужине до 150м.


5

39. На основу чега се одређује дужина код тоталне станице (електронског даљинометра) и за

које дужине се они користе?

Код електронског даљинометра се дужине одређују на основу брзине простирања

електромагнетних таласа (�) и времена простирања електромагнетних таласа (�). D= � �/2

Електронски даљинометри се користе за дужине до 5000м.

40. Које податке непрекидно емитују сателити и гдје су они садржани?

Сателити непрекидно емитују: податке о свом положају (ефемереиде сателита) и вријеме

кад су послали сигнал. Ови подаци су спаковани у , такозвану, навигациону поруку.

41. Како пријемник одређује свој положај?

Пријемник одређује свој положај из прикупљених података са четири или више сателита.

42. У оквиру којег референтног система се налази положај пријемника?

Положај пријемника се налази у оквиру референтног система WGS84.

43. Који су основни сегменти глобалног позиционог система (GPS)?

Основни сегменти GPS система: космички, контролни и кориснички.

44. Које су основне карактеристике космичког сегмента GPS система?

Космички сегмент се састоји од 28 сателита, 6 орбиталних равни, 20180км висина орбита,

инклинација сателита 55 степени. Основне функције сателита: прикупљају и архивирају

податке добијене од контролног сегмента, одржавају тачно вријеме уз помоћ неколико

власттиих атомских часовника, непрестано шаљу информације и сигнале корисницимана

двије фреквенције и обезбјеђују стабилну платформу и орбиту за одашиљаче информација.

45. Које су основне карактеристике контролног сегмента GPS система?

Контролни сегмент чине земаљске станице. Распоређене су широм свијета са циљем

прикупљања података са сателита. У контролним станицама се рачунају координате

положаја сателита и шаљу неопходне информације (координате, параметри часовника

сателита, статус сателита и др.) назад у сателите.

46. Које су основне карактеристике корисничког сегмента GPS система?

Кориснички сегмент чине инструменти (хардвер), програми и процедуре (технике)

употребе.

47. Шта се у геодетском смислу подразумјева под висином тачке на физичкој површи

Земље?

Под висином тачке на физичкој површи Земље у геодетском смислу подразумјева се

растојање између нивоске површи те тачке и нулте нивоске површи која се усваја као

Вертикални геодетски датум.

48. Шта је висинска разлика?

Висинска разлика

између двије тачке је

растојање између

њихових нивоских

површи. У овом

контексту, висина и

висинске разлике се

изражавају кроз

теорију потенцијала и

имају физички

смисао.

49. Која мјерила висинске разлике користе геодете?

Геодете користе: нивелир и тотална станица.

i

j

iH

jH

w = w

w = w

w = w

j

i

o

h

h

h

1

1

2

2

n

n

h i j

. ..

D

d

d

d


6

50. Шта је нивелир и за шта се користи?

Нивелир је инструмент који се користи за одређивање висинских разлика између тачака на

земљиној површи. Нивелири се дијеле на: класичне – старе конструкције, аутоматске – са

компезатором и дигиталне нивелире. При нивелисању поред инструмента користе се и

други помоћни прибор: нивелманске летве, нивелманске папуче, гвоздени клинови итд.

51. Навести дијелове нивелира.

То су: дурбин, цјеваста либела, окуларно сочиво, дугме за фокусирање, носач дурбина,

микрометарски завртањ за фино помјерање дурбина, центрична либела, постоље,

положајни завртаљ, елевациони завртањ.

52. На слици означи мјерене величине и напиши израз за одређивање висинске разлике?

геометријски нивелман

Δh=lA - lB

53. Подјела геометријског нивелмана.

Геометријски нивелман може бити: генерални (код реализације нивелманских – висинских

– мрежа) и детаљни (при одређивању висина тачака детаља).

54. Врсте детаљног нивелмана.

То су : детаљни нивелман по правцима, детаљни нивелман правилних фигура и уздужни –

попречни профил трасе.

55. На слици означи мјерене величине и напиши израз за одређивање висинске разлике.

тригонометријски нивелман

ΔHAB=Smjereno·ctg z + iA - lB

z – зенитно одстојање

� - вертикални угао

56. Како гласи општа дефиниција премјера?

Предмјер представља математичку наука која се бави одређивањем и графичком

презентацијом облика, величине и позиција (граница) појава на површи земље или испод

ње за различите контролне потребе.

57. Шта се подразумјева под снимањем детаља?

Да би се простор могао показати (на карти, плану) неопходно је појаве у простору

дискретизовати коначним бројем тачака (тачака детаља). Снимање детаља је одређивање

позиција (координата) тачака у усвојеном геодетском референтном систему као и

прикупљање других описних података о простору.


7

58. Како се генерално дијеле подаци геодетског премјера?

Подаци геодетског премјера могу се генерално подјелити на два типа: геометријски

(просторни) ентитети и описни ентитети.

59. Шта су геометријски ентитети?

Геометријски (просторни) ентитети се могу подјелити на: тачкасте, линијске и површинске.

Тачкасти ентитети се могу подјелити на тачке геодетске основе и тачке које катактеришу

детаљ (тачке детаља).

Линијске ентитете чине линије, дефинисане скупом тачака (најмање двије) као и

топографском ознаком.

Површинске ентитете чине затворени полигони који дефинишу просторне цјелине са

одговарајућим атрибутима. Чине их: катастарске парцеле, изграђени објекти, путеви,

водене површине...

60. Шта су описни ентитети?

Описни ентитети су: катастарске културе парцела, кућни бројеви зграда, називи улица,

називи за воде, врсте саобраћајница (категоризација) и која мјеста (насеља) оне спајају,

индикације (личне податке о посједнику) о власницима, сувласницима или органима који

управљају земљиштем (друштвена својина).

61. Шта су непокретности у геодетском смислу?

Непокретности су земљишта, зграде, станови и пословне просторије као посебни дијелови

зграде и други грађевински објекти.

62. Шта су комунални уређаји и који су комунални уређаји обухваћени премјером?

Комунални уређаји су различити подземни и надземни комунални објекти и водови, као

нпр. водоводна мрежа, канализациона мрежа, телекомуникациона мрежа,

електроенергетска мрежа, топловодна мрежа, гасоводна мрежа, мрежа саобраћајне

сигнализације као и сличне мреже са припадајућим уређајима.

63. Које су основне катастарске територијалне јединице?

Основне катастарске територијалне јединице су: катастарски срез, катастарска општина и

катастарска парцела.

64. Како се дефинише катастарски срез?

Катастарски срез је територијална јединица за катастарско класирање земљишта, и

сачињавају је више међусобно повезаних катастарских општина.

65. Како се дефинише катастарска општина?

Катастарска општина обухвата, по правилу, подручје једног насељеног мјеста.

(Ако то посебни разлози захтјевају, за два или више насељених мјеста може се образовати

једна катастарска општина или за подручје једног насељеног мјеста више катастарских

општина.)

66. Како се дефинише катастарска парцела?

Катастарска парцела је дио земљишта које се користи на исти начин, чији је носилац права,

односно држалац једно или више лица (када на земљишту постоји сусвојина или

заједничка својина) и налази се у истој катастарској општини.

67. Како се дефинише грађевинска парцела?

Грађевинска парцела обухвата једну или више катастарских парцела или њихових дјелова.

Она мора да има површину и облик који обезбјеђује изградњу грађевинских објеката у

складу са планом, урбанистичким и техничким прописима.

Грађевинско земљиште се дијели на грађевинске парцеле.


8

68. Шта обухвата геодетски премјер? / Шта подразумјева геодетска основа премјера?

Геодетски премјер обухвата: постављање и одређивање геодетске основе за премјер

непокретности и комуналних уређаја, снимање детаља, прикупљање описних података,

израду оригинала катастарског плана и методолошко обезбјеђење геодетских радова.

Геодетска основа за снимање детаља израђује се по правилу за територију катастарске

општине. Изузетак од овог правила чине градови, насељена мјеста и комасациона подручја

која обухватају подручја више катастарских општина.

Геодетску основу премјера чине: тригонометријска мрежа, полигонска мрежа, линијска

мрежа, мрежа оријентационих (везних) тачака, нивелманска мрежа, пасивна GPS мрежа и

активна GPS мрежа.

69. Шта подразумјева снимање детаља?

Снимање детаља обухвата прикупљање геометријских и описних података о

непокретностима, као и снимање фотографских објеката и облика терена. Снимање се

врши са унапријед дефинисане геодетске основе премјера.

Снимање детаља врши се: фотограметријском, поларном, ортогоналном методом снимања

и методом глобалног позиционирања (GPS).

70. Шта подразумјева прикупљање података о непокретностима?

Прикупљање података о непокретностима обухвата: прикупљање података о носиоцу

права на непокретностима, утврђивање мјерних и описних података о: начину коришћења,

катастарској класи, плодности (бонитету) земљишта, корисној површини, спратности и

собности и хиризонталној и висинској представи земљишне површине – рељефу и о

географским и другим називима.

71. Шта подразумјева прикупљање података о комуналним уређајима?

Прикупљање података о комуналним уређајима обухвата: прикупљање података о

подземним и надземним комуналним објектима и водовима и прикупљање података

снимања нових комуналних уређаја.

72. Шта подразумјева израда оригинала катастарског плана?

Израда оригинала катастарског плана врши се у одређеној размјери. На основу података

снимања детаља израђују се геодетски планови и карте, чију картографску пројекцију,

садржај, начин приказа, размјеру, коришћење, заштиту и архивирање одређује Геодетска

управа РС.

Геодетски планови и карте су геометријска основа за успостављање других информационих

система о простору.

73. У којој размјери се раде геодетски (катастарски) планови?

У размјери 1:500, 1:1 000, 1:2 000, 1:2 500 и 1:5 000. Управа РС располаже са радним

оригиналима катастарских планова размејра 1:500, 1:1 000, 1:2 500 и 1:5 000.

74. Шта је катастарски премјер и на основу чега се реализује?

Катастарски премјер је премјер који се изводи за потребе одржавања катастра. Реализује

се на основу закона и подзаконских аката којима се уређују основни принципи и

технологија извођења радова на премјеру.

75. Шта садржи катастарски премјер?

Катастарски премјер садржи: катастар земљишта, катастар непокретности, катастар

комуналних уређаја, земљишну књигу и тапију.

76. Шта је катастар земљишта, које евиденцијесадржи и гдје су оне садржане?

Катастар земљишта је јавна књига у којој се води евиденција о положају, величини, кулури,

бонитету и корисницима земљишта. Сви ови подаци добили су се у поступку премјера или

пописа земљишта, а садржани су у такозваном катастарском опетару.


9

77. Набројати врсте података катастарског земљишта.

Катастар земљишта, има три врсте података и то: катастарске планове и катастарске карте

(још се називају и графички подаци катастра земљишта), елаборате (све врсте нумеричких

података, као што су скице детаља, теренски записници, рачунски обрасци и сл), операте

(односно специјалне кљиговодствене податке у облику регистара, спискова и прегледа).

78. Како се врши издавање података из катастра земљишта?

Издавање података из катастра земљишта се врши: стампањем појединих дијелова

катастарског операта или копирањем на одговарајућем преносном медију, израдом копије

плана која садржи податке о катастарској парцели вјерне радном оригиналу плана и

катастарском операту.

79. Шта је катастар непокретности и које податке садржи?

Катастар непокретности је јавни регистар кога води републички орган надлежан за

геодетске послове и садржи податке о: земљишту – катастаркој парцели, зградама,

становима и пословних просторијама, као посебним дјеловима зграда и другим

грађевинским објектима, правима над непокретностима и носиоцима тих права, теретима

и ограничењима.

80. Од чега се састоји катастар непокретности?

Катастар непокретности се састоји од: радног оригинала катастарског плана (копија

архивског плана, односно базе података), збирке исправа (оригинали и овјерени преписи

исправа од значаја за упис права над непокретностима), катастарског опеарата (скуп

листова непокретности повезаних у једну цјелину. Лист непокретности саджи податке о:

земљишту, носиоцу права на земљиште, згради, стану и пословној просторији, као посебним

дијеловима зграде и другим грађевинским објектима и носиоцима права над њима; теретима и

ограничењима).

81. Како се врши издавање података из катастра непокретности?

Издавање података из катастра непокретности може се вршити: штампањем појединих

дијелова катастарског операта, директним приступом подацима катастарског операта на

рачунарском систему, у складу са посебним прописима.

82. Шта је катастар комуналних уређаја?

У катастру комуналних уређаја (водова) води се евиденција о надземним и подземним

водовима са припадајућим постројењима и уређајима за које постоји обавеза прибављања

грађевинске и употребне дозволе и то за: водоводну, канализациону, топловодну,

пароводну, електроенергетску, телекомуникациону, нафтоводну, гасоводну и дренажну

мрежу. Корисници водова финансирају израду катастра водова.

83. Од чега се састоји катастар комуналних уређаја?

Катастар комуналних уређаја се састоји од: елабората оригиналних теренских података

добијених снимањем водова, планова појединих водова, прегледних планова свих водова,

описа карактеристичних података о водовима и регистра водова.

84. Шта је земљишна књига и из чега се састоји?

Земљишна књига је потпун правни приказ свих непокретних добара, као и свих права

везаних са овим добрима. У неким дијеловима државе оне су важеће јавне књиге у које се

уписују непокретне ствари и стварна права која се односе на непокретности док се не

успостави катастар непокретности. Земљишнокњижна права се стичу, преносе,

ограничавају и престају уписом у земљишну књигу.

Земљишна књига се састоји из: главне књиге, збирке исправа, збирке катастарских планова,

дневника, регистра и остале помоћне евиденције.


10

85. Код земљишне књиге шта су елементи главне књиге, збирке исправа и збирке

катастарских планова?

Главна књига служи за уписивање земљишта, зграда и права на непокретности.

Збирка исправа се састоји од исправа на основу којих је извршен упис у главну књигу

(купопродајни уговор, уговор о поклону, изјава земљишнокњижног претходника)

Збирка катастарских планова се дормира за сваку главну књигу и чине је катастарски

планови на којима је уцртан положај, облик и површина земљишта.

86. Код земљишне књиге шта су елементи дневника, регистара и остале помоћне

евиденције?

Дневник служи за уписивање поднесака (захтјева) који имају за посљедицу упис у

земљишну књигу.

Регистри су помоћне књиге које омогућавају лакшу и бржу оријентацију у главној књизи,

воде се посебно за сваку главну књигу. Постоје стварни и лични регистар. Стварни регистар

је списак земљишта. Лични регистар је азбучни именик који садржи списак лица, односно

имена власника и дургих лица у чију корист је извршен неки упис у земљишној књизи.

87. Чему служи извод из земљишних књига и ко има право да га добије?

Избод из земљишних књига служи као доказ о упису одређених непокретности и права.

Изводе из земљишних књига издају земљишни судови. Лице које жели да добије извод из

земљишних књига мора суду поднети молбу у којој ће назначити: катастарску општину,

број земљишног улошка, број парцела и име власника. Право да тражи и добије извод из

земљишних књига имају не само лица која су укњижена већ и свако друго лице, без обзира

на правни интерес према одређеној непокретности.

88. Шта је тапија? Како се врши издавање тапије? Гдје се води кљига тапија?

Тапије датирају из турске владавине и представљају турске земљишне књиге. Тапија је

званична потврда да је лице означено у њој власник наведене непокретности.

Издавање тапије обухвата састављање тапије и њену овјеру. Састављање врши орган

управе надлежан за имовинско-правне послове, уз одговарајући поступак у коме учествују

и власници сусједних земљишта. Овјеру тапије врши општинск суд код кога се води кљига

тапија. Овјерена тапија се преко органа који ју је саставио доставља лицу које је тражило

њено издавање.

Књига тапија се води код суда који овјерава тапије које се затим уписују у ову књигу. У

књигу тапија уписује се и садржина тапије. Књига тапија је јавна књига, коју може свако

заинтересовано лице разгледати и добити писмени извод из ње. У случају неслагања

података у тапији и њизи тапија, предност има тапија.

89. Шта обухвата катастарски премјер?

Катастарски премјер обухвата: обнављање постојећих граница парцела на терену,

формирање нових парцела (у складу са урбанистичким и другим плановима и пројектима),

одређивање нових граница парцела на терену приликом деобе парцела, брисање

постојећих граница парцела ради спајања парцела, снимање промјена начина коришћења

или куртуре и класе земљишта, снимање нових или промјењених облика.

90. Шта обухвата премјер за посебне потребе?

Геодеткси радови за посебне потребе обухватају: постављање и одређивање различитих

геодетских мрежа ради потреба пројектовања, грађења, оскултација, комасације земљишта

и других радова на површини земље, испод површине земље, језера и водотока; геодетски

премјер и израду геодетских планова за потребе пројектовања и грађења; геодетске

радове за потребе извођења радова у облчасти нискоградње, високоградње, уређења

земљишта, водотока и сл.


11

91. Шта чини документацију о уређењу простора? Како се дијеле планови уређења

простора? Ккоји су то саставни дијелови планова о уређењу простора?

Документацију о уређењу простора (просторнопланска документација је документација з

апланско уређење републике) и чине је: просторни, урбанистички и регулациони планови;

планови парцелације; урабнистичко-технички услови, анализе, студије и други документи

израђени у оквиру послова планирања уређења простора; документи са подацима из

информационог система о простору.

Планови уређења простора се дијеле на: просторне планове (просторни план републике,

просторни план подручја, просторни план општине); урбанистичке планове; регулационе

планове и урбанистичке пројекте.

Саставни дијелови планова уређења простора су: правила уређења, правила грађења и

графички дио.

92. На чему се израђује графички дио планова уређења простора и шта се њим приказује?

Графички дио планова уређења простора израђује се на ажурираном, односно овјереним

подлогама и то: аналогне подлоге (топографска карта, катастарски план) и дигиталне

подлоге (дигитални топографски план, дигитални геодетски план, дигитални катастарски

план, дигитални план катастра комуналних уређаја, ортогфото подлоге).

Грефичким дијелом плана уређења простроја приказују се: планирано рјешење, регулација

и нивелација.

93. Шта обухвата премјер за посебне потребе у инжењерско-техничким областима?

Премјер за посебне потребе у инжењерско-техничким областима обухвата:

Премјер саобраћајних комуникација (геометрију хоризонталних и вертикалних кривина и

како се користе у поступку обиљежавања пројектованог објекта; методе прикупљања

теренских података који су неопходни у поступку обиљежавања пројектованог објекта;

технике и процедуре обраде резултата мјерења као би срачунали количине земљаних

радова и процес дистрибуције земљаних маса).

Реституцију фотограметријских снимака (реконстукцији положаја и геометије појава и

објеката регистрованих на фотографским снимцима).

Премјер за потребе изградње грађевинских објеката (пројектирање и извођење

геодетских микромрежа у инжењерству и индустрији; обиљежавање на бази изведбених

пројеката; праћење изградње објеката нискоградње, високоградње, мостоградње,

тунелоградње, хидроградње и друго; надзор и опажање помака на објектима у фази

иградње и у експлоатацији; прецизна геодетска мјерења у индустрији)

94. Општа подјела картографије.

Картографија се дијели на: математичку картографију, општу картографију,

метакартографију, тематску картографију и практичну картографију.

95. Шта изучава математичка картографија?

Математичка картографија изучава: математичку основу карте (геодетску основу –

геодетске, астрономске, референтне тачке; картографске пројекције, размјеру), геодетску

картографију (картографске пројекције за реализацију главних геодетских задатака;

проблем премјера државне територије; срачунавање координата тачака геодетске основе)

и картометрију (коришћење карата – мјерење дужина, површина и углова на карти).

96. Шта изучава општа картографија?

Општа картографија изучава: основна својства карата, елементе садржаја карте и начин

њиховог приказивања (нпр. картографски кључ), опште проблеме израде карте (нпр.

генералисање, аутоматизација, итд.) и историју развоја картографије.


12

97. Шта изучава метакартографија?

Метакартографија изучава: теоријску основу картографије, обједињује све њене дијелове у

логичну цјелину, утврђује мјесто картографије у систему наука.

98. Шта изучава тематска картографија?

Тематска картографија изучава: принципе израде тематских карата, специфичности приказа

тематског садржаја, односе између тематског и општегеографског садржаја.

99. Шта изучава практична картографија?

Практична картографија изучава: састављање и обликовање садржаја карте (на основу

премјера и на основу постојећег картографског материјала) и репродукцију (умножавање)

карата.

100. Који су критеријуми за подјелу карата?

Критеријуми за подјелу карата су: географска област, садржај, размјера, намјена, средства

и методе картографског приказа и техничке основе.

101. Шта је топографска карта и шта чини њен садржај?

Топографска карта је картографски приказ природних и изграђених објеката на физичкој

површини Земље.

Елементи садржаја топографске карте: физичко-географски елементи: хидрографија,

рељеф, вегетација; социјално-економски елементи: насељена мјеста, економско и

социјано-културни објекти, комуникације и везе, граница; географски називи.

102. У којој размјери се раде и гдје се употребљавају топографске карте?

Све топографске карте 1:25 000, 1:50 000, 1: 100 000 су израђене првенствено за војне

потребе, али служе и као подлоге: у просторном планирање за израду просторних планова

општина и градова, у пројектовању саобраћајне мреже, као и з аизраду студија и идејних

рјешења, у изради намјенских карата (геолошких, хидролошких, еколошких, педолошких), у

метеорологији за цртање климатских карата и анализу климатских промјена, у

водопривреди за прорачун сливних површина, у шумарству за израду прегледних катара и

друго.

Топографске карте 1:200 000, 1:300 000, 1:500 000 и ситније се третирају као прегледне или

зидне тематске карте, и служе као подлоге: за регионалне просторне планове и планове на

државном нивоу, за израду школских, туристичких и других карата.

103. Шта су топографски знаци и које су три основне групе топографских знакова?

Топографски знаци (картографски знаци) су графички знаци за приказивање, распознавање

и одређивање квалитативних и квантитативних карактеристика објеката, појава и других

чињеница на топографским картама и њима сродним географским картама.

Разликују се по облику, унутрашњој структури, величини и боји.

Зависно од врсте објекта које приказују, топографски знаци могу се разврстати у три

основне групе:

а) површински или контурни (служе за приказивање оних објеката или појава који у

природи имају површинско обиљежје простирања и могу се приказати у размјери карте,

састоје се од контурне (граничне) линије и објашњавајућег дијела знака – водене

површине, површине под шумама – воћњаци итд.);

б) линијски ( служе за представљање објеката који се у природи протежу линијски, коа што

су: путеви, жељезничек пруге, далеководи, нафтоводи, граничне линије и други слични

објекти, по дужини се ови знаци приказују у размјери, а ширином (дебљином) заузимају

већу површину него што им припада према размјери карте);

в) тачкасти (служе за приказивање појединачних објеката које, због њихових релативно

малих димензија, није могуће представити у размјери карте.


13

104. Шта је катастарски план?

Катастарски план је картографски приказ урађен на основу геодетском премјера, који

садржи искључиво административне примјене (регистрација власништва над

непокретностима као и убирање пореза), односно регистрацију коришћења земљишта.

105. Који су подаци од административног значаја код израде катастарског плана?

Подаци од административног значаја су: границе посједа (катастарских парцела),границе

коришћења посједа (границе култура), подаци о изграђеним објектима, као и индикације

власника односно посједника (само хоризонтална представа терена).

106. Шта представља дигитални геодеткси план? Шта у тематском смислу чини ДГП, а шта

дигитални катастарски план, дигитални план катастра комуналних уређаја и дигитални

топографкси план?

Да би се подаци геодетског премјера могли користити и за друге намјене (просторно

планирање или као подлоге за пројектовање грађевинских објеката), поред података од

административног значаја неопходни су подаци и о другим топографским садржајима

(вертикална постава терена). Како се често из рзлога рационалности, сви ови подаци

прикупљају одједном говори се о дигиталном геодетском плану.

Садржаја ДГП-а у тематском смислу чине сљедеће теме: 1) геодетска основа; 2) катастарске

парцеле; 3) дијелови парцела према начину коришћења земљишта; 4) зграде и други

грађевински објекти; 5) текстуални исписи; 6) катастар комуналних уређаја; 7) просторне

јединице; 8) висинска постава терена; 9) топографија; 10) неразврстано.

ДКП чине: 1,2,3,4,5,6,7,8. ДПККУ чине: 1,4,5,6. ДТП чине: 1,4,5,6,8,9.

107. Шта представља дигитални топографски кључ, од чега се састоји и код којих се

картографска приказа употребљава?

Правила картографског приказа садржаја (ДГП), односно дигиталног катастарског плана,

дигиталног топографског плана и дигиталног плана катастра комуналних уређаја (водова),

уређују се дигиталним топографским кључем.

Дигитални топографски кључ састоји се од каталога за представљање: тачкастих објеката у

дигиталном DXF формату, линијских објеката у дигиталном DXF формату, површинских

објеката у дигиталном DXF формату, текстуалних објеката и креирање описа графичких

докумената у дигиталном DXF формату.

Дигитални топографски кључ се примјељује за картографски приказ садржаја дигиталног

катастарског плана у размјерама 1:500, 1:1 000 и 1:2 500.

108. Гдје се налазе подаци геодетског премјера?

Подаци геодетског премјера налазе се у државном правоуглом координатном систему

(Гаус-Кригерова пројекција Беселовог елипсоида 6. меридијанске зоне).

109. Шта су тригонометријске секције?

Ако се у сваком координатном систему повуку паралелне линије са координатним осама и

то паралеле са X осом на међусобном одстојању од 22 500м, а паралеле са Y осом на

међусобном одстојању од 15 000м, добиће се читав низ правоугаоника, који се називају

тригонометријским секцијама. Повлачењем паралела створен је читав низ колона и редова.

Колоне су обиљежене великим словима латинице од А до Л (12 колона) идући с лијева на

десно. Редови су обиљежени арапским бројевима почев са бројем 1 од најјужнијег дијела

територије државе у одговарајућем координатном систему.

110. Како се дефинише размјера и шта она означава на геодетским картама и плановима?

Размјера се дефинише као однос између хоризонталне дужине на плану и њене пројекције

у природи. Размјера на геодетским картама и плановима означава колико нека јединица

дужине на плану (карти) представља истих тих јединица у природи.


14

111. Како се размјера представља?

Размјера се увијек представља разломком, код кога је бројилац увијек једнак 1, а именилац

је број који показује колико пута је хоризонтална пројекција неке дужи на плану смањена.

112. Која је размјера крупнија 1:1000 или 1:10 000?

Крупнија је она размјера код које је именилац мањи, што значи да је у овом случају

крупнија размјера 1:1000.

113. Задатак: Ако је на терену измјерена дужина од 1187.9м, којика јењена дужина у

дециметрима на катастарском плану размјере 1:5000?

измјерена дужина од 1187.9м

на плану у размјери 1:5000 износи 1187.9м : 5000=0.23758м што је, преведено у дециметре

2.3758 dm

114. Задатак: Ако је на топографској карти размјере 1:10 000 измјерена дужина од 9.8см,

колика је њена дужина у метрима у природи?

измјерена дужина на топ. карти је 9.8см у размјери 1:10 000

у природи износи 9.8см * 10 000 = 98 000см што је, преведено у метре 980m

115. Шта су аграрни закони и шта они обухватају и регулишу?

Закони којим држава спроводи своју аграрну политику, као дио привредне политике која се

односи на пољопривредно земљиште, називају се аграрним законима. Аграрни закони

обухватају и регулишу: правно, административно, техничко и економско уређење посједа

пољопривредног земљишта.

116. Шта се подразумјева под аграрним операцијама и ко у њима учествује?

Спровођење аграрних закона у живот назива се општим именом аграрне операције.

У аграрним операцијама учествују: просторни планери, урбанисти, инжењери геодезије,

инжењери хидротехнике, инжењери грађевине, инжењери саобраћаја, инжењери

мелиорација, шумари, воћари, агрономи, правници и економисти.

117. Које врсте аграрних операција се спроводе на територији цијеле државе?

На територији цијеле државе се спроводе: конфискација, национализација, аграрна

реформа и колонизација.

118. Које врсте аграрних операција се спроводе локално, тј. у појединим дијеловима државе?

Локално у појединим дијеловима државе спроводе се: експропријација, арондација и

комасација.

119. Шта подразумјева конфискација?

Конфискација је запљена добра у корист државе без накнаде. Примјена конфискције се

спроводи на непокретним и покретним стварима, по кривичним и административним

прописима државе, независно од воље власника. Послије Другог свјетског рата

конфискована су имања, постоји и данас, нпр. за царински прекршај, итд.

120. Шта подразумјева национализација?

Национализација је принудна али не и казнена мјера претварања приватне својине у

друштвену (државну) са или без накнаде. (Закон о национализацији приватних предузећа

из 1948. и 1949. и Закон о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта, тј.

земљишта обухваћеног урбанистиким плановима из 1958. и 1959. године)

121. Шта подразумјевају агрерне реформе?

Аграрне реформе подразумјевају парцелацију великих посједа у корист малих посједника

(Аграрна реформа послије Првог свјетског рада – укидање остатака феудалних односа,

Аграрна реформа послије Другог свјетског рада – експропријација великих имања – 25-

35ha)


15

122. Шта подразумјева колонизација?

Колонизација је пресељавање становништва унутар државе и извршена је заједно са

аграрном реформом.

123. Шта подразумјева експропријација?

У случају експропријације држава на основу закона и уз надокнаду одузима непокретност

(без његове сагласности) ради израде објеката и радова од општег интереса. Може бити

потпуна (непокретност у цјелости прелази у државну својину) и непотпуна (службеност –

ограничење – или закуп на одређено вријеме). Експропријација се врши ради: изградње

жељезничких пруга, путева, аеродрома, канала, мостова, као и подизања постројења и

зграда које су намјењене за коришћење и одржавање ових објеката, изградње брана и

вишенамјенских акумулација, централа и постројења за производњу и развођење енергије,

подизање нових и проширење старих фабрика и фабричких постројења, отварање и

проширење рудника, регулација водотока и бујица, одводњавање, наводњавање,

асанација и мелиорације земљишта, подизање постројења телеграфске, телефонске, радио

и телевизијске мреже, изградња насеља и војних објеката, подизање стамбених и

пословних зграда, привредних, просвјетних, комуналних и здравствених објеката, изградња

водовода, канализације, гасовода, гробља и др. комуналних и енергетских објеката.

124. Које активности су обухваћене поступком експропријације?

Поступак експропријације: утврђивање општег интереса (просторни или урбанистички

план, инвестициони програм), доношење рјешења о експропријацији од стране органа

управе за имовинско правне послове општине гдје се налази земљиште, спровођење

забиљежбе у катастру непокретности, дефинисање накнаде за експрописану непокретност

(у новцу или друга непокретност), извршење геодетских радова (израда експропријационог

елабората).

125. Шта подразумјева арондација и због чега се врши?

Арондација подразумјева заокруживање друштвеног посједа, припајањем приватних

мањих парцела (енклава и полу-енклава) унутар већег посједа, на одређеном потезу.

Арондација се врши ради: извођења мелиорацијских и противерозионих радова, изградња

економских дворишта, фарми, зграда или фабрика, подизања плантажа воћњака,

винограда или пошумљавања, рационалнијег искоришћавања и обраде пољопривредног

земљишта, уз боље коришћење механизације.

126. Шта подразумјева комасација?

Комасација (Land Consolidation commassation) подразумјева сакупљање и груписање имања

у земљишну масу ради стварања бољих услова за пољопривредну производњу. Поступак

комасације, за разлику од арондације, обухвата сва земљишта на комасационом подручју и

погодан је за комплексно рјешавање свих проблема за њено уређење и организацију.

127. Који су основни циљеви комасације?

Освновни циљеви комасације су: груписање расцјепканог и разбаченог посједа истог домаћинства

или власника на мањем броју или на једном мјесту у атару, када је могуће; формирање парцела

правилног облика погодних за примјену пољопривредне механизације; формирање мреже пољских

путева правилнијег облика који омогућује директан приступ на сваку парцелу и скраћује пут од

насеља или економског дворишта до парцеле; формирање мреже канала за одводњавање и

наводњавање која ће бити функционална, а истовремено неће представљати сметњу за приступ и

обраду парцела; формирање пољозаштитних појасева распоређених на мјестима гдје су

најефикаснији, тако да не представљају сметњу за приступ и обраду парцела; међусобно усклађене

трасе путне, каналске и мреже пољозаштитних појасева, тако да формирају табле пољопривредног

земљишта правилног облика; рјешавање имовинско правних проблема; резервисање

површине за нове објекте тако да не ремете организацију атара; корекција границе насеља и др.

Documents

Geodezija Pitanja Za Ispit