GJ Vujan -Bukovik...6. Tu ñe zemljište 21,72 Od ukupne površine gazdinske jedinice šume i šumsko zemljište zauzimaju 839,71ha (95%), ostalo zemljište (neplodno i za ostale svrhe)

J P “SRBIJAŠUME”, BEOGRAD ŠG “Golija” - Ivanjica ŠU “Čačak” -Čačak

OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA ZA

GJ "Vujan - Bukovik" (2018 - 2027)

Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu Beograd, 2017.

Mihaila Pupina 113

Beograd

2 Osnova gazdovanja šumama za GJ "Vujan - Bukovik”

Mihaila Pupina 113

Beograd


0.0. UVOD

I Uvodne informacije i napomene

Gazdinska jedinica "Vujan - Bukovik" registrovana je popisom šuma i šumskog zemljišta Zakonom o šumama (Sl. gl. Rs, br. 30/10, 93/12, 89/15) i u sastavu je Golijskog šumskog područja, kojim gazduje Šumsko gazdinstvo "Golija" iz Ivanjice, preko Šumske uprave "Čačak", kao sastavni deo JP"Srbijašume" - Beograd.

Šume i šumsko zemljište gazdinske jedinice "Vujan - Bukovik" teritorijalno pripadaju Zapadnoj šumskoj oblasti - Moravičkom okrugu, a na području opštine Čačak.

Šume ove gazdinske jedinice predstavljaju nezamenljiv faktor zaštite životne sredine , uticajem na režim voda, zaštitu naselja, saobraćajnica i objekata, osnovni su prostorni okvir za rekreaciju i razvoj turizma.

Za ovu gazdinsku jedinicu ovo je po redu šesto u kontinuitetu ureñivanje šuma. Prvo ureñivanje je izvršeno 1957 godine, drugo nakon 20 godina ( 1977), treće 1987.godine, četvrto 1997.godine, i peto 2007. godine.

Prikupljanje podataka za izradu ove OGŠ izvršeno je u toku 2016. godine, po jedinstvenoj metodologiji za sve državne šume kojim gazduje J.P. "Srbijašume" - Beograd, koristeći Kodni priručnik za informacioni sistem o šumama Srbije, i isti su mehanografski obrañeni.

Osnova gazdovanja šumama za G.J.“Vujan - Bukovik“ rañena je u skladu sa Zakonom o šumama (Sl. gl. RS, br. 30/10;93/12; i 89/15), Pravilnikom o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama (Sl. gl. R.S., br.122) od 12/2003 god.), ostalih Zakona koji se odnose na gazdovanje šumama, planskih dokumenata većeg ranga važnosti tj. usklañenost sa opštom osnovom (period važnosti od 01.01.2010. do 31.12.2019.godine) za Golijsko šumsko područje, a čine je:

• Tekstualni deo • Tabelarni deo, i • Karte

Ne postoje posebna rešenja, odluke i planska dokumenta koji regulišu režim korišćenja prostora gazdinske jedinice, a koje bi trebalo posebno uvažavati.

Osnova gazdovanja šumama za GJ „Vujan - Bukovik“ donosi se za period 2018 – 2027. godine.

Mihaila Pupina 113

Beograd


1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE

1.1. Topografske prilike

1.1.1. Geografski položaj

Gazdinska jedinica "Vujan-Bukovik" nalazi se u severoistočnom delu opštine Čačak,odnosno, obuhvata šume i šumska zemljišta, koji pripadaju slivovima reka Zapadne Morave, Boračke reke i nekih manjih potoka.

Po geografskom položaju gazdinska jedinica "Vujan-Bukovik" prostire se izmeñu 18º 06' 00" i 18º 16' 00" istočne geografske dužine od Griniča i izmeñu 43 º55' 00" i 43º 59 '00 "severne geografske širine.

Prema podeli na šumska područja gazdinska jedinica "Vujan-Bukovik" pripada Golijskom šumskom području,a po političko - administrativnoj podeli nalazi se na teritoriji Moravičkog okruga, odnosno, području opštine Čačak.

Katastarske opštine koje ulaze u sastav ove gazdinske jedinice su: Preljina, Prislonica, G.Trepča, Ostra, Vujetinci, Bečanj Bresnica i Mojsinje.

Prema topografskoj karti razmere 1: 50.000 nalazi se u rejonu sekcija " Čačak 1 i 2".

Gazdinska jedinica dobila je naziv po mestima "Vujan " i "Bukovik"

1.1.2. Granice

GJ "Vujan -Bukovik" je sastavljena od dva veća kompleksa: Vujan i Ostrica i dva manja: Bukovik i Jasike kao i veći broj izolovanih površina.

Deo GJ na Vujnu i Jasikama se graniči sa državnim posedom a svi ostali delovi se graniče sa privatnim posedom stanovništva okolnih sela. Dužina spoljnih granica iznosi 143 km, a unutrašnjih 17 km. Dužina spoljne granice prema drugim GJ iznosi 7,9 km a prema privatnim posedima 135,1 km.

Spoljne i unutrašnje granice (granice odeljenja) su obeležene na terenu prema standardu za obeležavanje granica. Obeležavanje unutrašnjih granica (granica odeljenja) i spoljnih granica uradili su stručnjaci ŠG "Golija", prema standardu za obeležavanje granica.

Obeležene spoljne i unutrašnje granice moraju se obnavljati. Svaki šumar (čuvar šuma) u okviru svojih redovnih aktivnosti na svom reonu mora održavati unutrašnje i spoljne granice gazdinske jedinice.

Unutrašnja podela GJ je izvršena na 19 odeljenja, a pri predhodnom ureñivanju imala je 25 odelenja.

Unutrašnje granice ( granice odeljenja ), kao i spoljne granice obnovljene su tokom sadašnjeg ureñivanja.

Mihaila Pupina 113

Beograd


1.1.3. Površina

Gazdinska jedinica "Vujan - Bukovik", nalazi se na teritoriji opštine Čačak i obuhvata katastarske opštine: Preljina, Prislonica, G.Trepča, Ostra, Vujetinci, Bečanj Bresnica i Mojsinje.

Ukupna površina državnih šuma i neobraslog zemljišta gazdinske jedinice "Vujan - Bukovik" je 884,26ha i nalazi se na teritoriji opštine Čačak, a u ataru jedanaest osam katastarskih opština.

Gazdinska jedinica je podeljena na 19 odeljenja, a prosečna veličina odeljenja iznosi 46,54ha.

Stanje površina gazdinske jedinice prema vrsti zemljišta (načinu njegovog osnovnog korišćenja) je sledeće:

1. Šumom obrasle površine 831,04 2. Šumske kulture - Ukupno obraslo: 831,04 3. Šumsko zemljište 8,67 4. Neplodno 6,86 5. Za ostale svrhe 37,69 Ukupno neobraslo 53,22 Ukupno gazdinska jedinica 884,26 6. Tuñe zemljište 21,72

Od ukupne površine gazdinske jedinice šume i šumsko zemljište zauzimaju 839,71ha (95%), ostalo zemljište (neplodno i za ostale svrhe) zauzima 44,55 ha (5%) površine gazdinske jedinice.

Obraslo zemljište zauzima 831,04ha, ili 94% ukupne površine gazdinske jedinice. Šumsko zemljište zauzima 8,67ha, ili 16% ukupno neobraslog zemljišta, odnosno 1% ukupne površine gazdinske jedinice.

Odnos obrasle i neobrasle površine je: 94% : 6 % u okviru državnog vlasništva, što predstavlja optimalnu šumovitost u ovoj gazdinskoj jedinici.

Struktura obraslih površina je sledeća :

Površina Zastupljenost Vrsta zemljišta

ha %

1. Visoke šume 19,89 2,4

2. Izdanačke šume 697,52 83,9

3. Veštački podignute sastojine 49,54 6,0

4. Šikare 64,09 7,7

Ukupno obraslo 831,04 100

Ukupno obraslu površinu gazdinske jedinice čine: visoke prirodne sastojine sa 2,4-%, izdanačke šume sa 83,9%, veštački podignute sastojine četinara 5,9%, i šikare sa 7,7% ukupno obrasle površine gazdinske jedinice.

1.2. Imovinsko pravno stanje

1.2.1. Državni posed

Prema poslednjim podacima ukupna površina (državno zemljište) gazdinske jedinice "Vujan-Bukovik" je 884,26ha. Obrasla površina gazdinske jedinice je 831,04 ha.

Ovom površinom obuhvaćene su šume i neobraslo zemljište u državnoj svojini na delu opštine Čačak, koje su dodeljene na upravljanje i korišćenje J.P. "Srbijašume" - Beograd, Š.G. "Golija“, šumska uprava "Čačak".

Površina gazdinske jedinice utvrñena je na osnovu posedovnih listova koji se vode kod opštinske katastarske uprave u Čačku, a u atarima katastarskih opština : Preljina, Prislonica, G.Trepča, Ostra, Vujetinci, Bečanj, Bresnica i Mojsinje.

Mihaila Pupina 113

Beograd


U odnosu na predhodno ureñivanje, kada je površina državnog poseda gazdinske jedinice iznosila 1012,74ha, ovim ureñivanjem konstatovana je manja površina za 128,48ha, vraćenog Manastiru “Vujan”,na osnovu Zakona o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama.

1.2.2. Privatni posed

Unutar gazdinske jedinice evidentitan je odreñeni broj enklava (privatnog poseda).

Površina tuñeg zemljišta (enklava) unutar gazdinske jedinice iznosi 21,72ha. Ove površine (enklave) koriste se kao livade, pašnjaci i šume. Sam način njihovog korišćenja nema bitnijeg uticaja na gazdovanje šumama ove gazdinske jedinice.

1.2.3. Rekapitulacija po katastarskim opštinama

Površina Redni broj

K.O. ha ar m2

1. Bečanj 22 49 29

2. Vujetinci 217 35 11

3. Ostra 333 15 64

4. Mojsinje - 88 89

5. Preljina 76 21 88

6. Prislonica 170 62 67

7. Bresnica 50 27 89

8. Gornja Trepča 13 25 03

Ukupno GJ: 884 26 40

Spisak katastarskih parcela dat je u prilogu osnove.

Mihaila Pupina 113

Beograd


2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA

2.1. Reljef i geomorfološke karakteristike

GJ. "Vujan-Bukovik" se prostire na severoistočnim i jugozapadnim padinama planinskog venca koji se pruža od reke Despotovice preko Vujna, Bukovika i Vujetinaca do Velikog Čota.

Najviši vrh je Vujan sa 857 m.n.v. zatim Bukovik sa 850 m i Oštrica 802 m. Najniža kota je 290 m.n.v. u 1 odeljenju u Preljini.

U reljefu preovlañuju prostrane kose, kratki i uzani grebeni, uvale i potoci.

Nagibi su uglavnom strmi do vrlo strmi, a u manjem delu gazdinske jedinice blagi.

Najveći deo GJ pripada slivu Zapadne Morave uglavnom južne, jugozapadne i jugoistočne ekspozicije. Samo je manji deo GJ na Bukoviku i Jasikama, severne ekspozicije i pripada Boračkom slivu.

2.2. Geološka podloga i tipovi zemljišta

Geološki sastav gazdinskih jedinica u Golijskom šumskom području detaljno je opisan u opštoj osnovi gazdovanja.

Geološku podlogu tla gazdinske jedinice "Vujan-Bukovik" čine stene različitog sastava i starosti.

Andeziti

U Golijskom šumskom području andenziti se javljaju u na malim površinama u sledećim gazdinskim jedinicama: Vujan-Bukovik, Crepuljnik, Golija idr.

Andeziti su stene porfirske strukture, istog mineraloškog sastava kao i bezkvarcni dioriti. U jedroj osnovnoj masi koja je sastavljena od plagioklasa i zatvoreno obojenih sastojaka biotita, amfibola i piroksena, ističu se fenokristali amfibola i biotita ili piroksena i plagioklasa. Prema tome koji od bojenih sastojaka preovlañuju mogu se razlikovati sledeće vrste: biotit andezit, amfibol andezit, augit andezit, hornblenda andezit i njima odgovarajući paleovulkanski ekvivalenti kao na pr. biotit porfirit, amfibol porfirit itd.

Andeziti su neovulkanski, a porfiriti paleovulkanski ekvivalenti bezkvarcne dioritske magme. Meñu fenokristalima ponekad preovlañuju plagioklasi a nekad bojeni sastojci. Osnovna masa može da bude siva, zelenkasta, crvenkasta, mrka i crna. Prema tome i stena dobija boju, a boja pak zavisi od stepena raspadanja.

Kad u njima preovlañuju bojeni sastojci ili staklasta masa oni su obično mrke i crne boje. Meñutim, ako je stepen raspadanja uzeo znatne razmere oni dobijaju crvenkastu ili ljubičastu boju koja je naročito karakteristična za njihove paleovulkanske predstavnike porfirite. Javljaju se u obliku kupa, lavičnih slivova, ploča i žica, vulkanskih breča, konglomerata i tufova.

Filiti

Veoma škriljava stena, zelenkaste, ljubičaste ili crne boje, čiji se sastojci kvarc i liskun, ne mogu se dobro razlikovati golim okom, jedino sigurno putem mikroskopa. Ljuspice liskuna i sericita su nagomilane na razne načine jedne preko drugih, zbog čega se stena svilasto preliva po čemu se razlikuje od argilošista. Postaje preobražajem iz glinovitih stena. Kod nas su filiti vrlo rasprostranjeni u starim paleozojskim tvorevinama i uz kristalaste škriljce manjeg su kristaliniteta.

Daciti

Ako se pored napred pomenutih sastojaka kod andezita javi i kvarc izdvaja se nova vrsta stena pod imenom dacit čije paleovulkanske ekvivalente nazivamo porfiritima sa kvarcom. Prema tome daciti bi bili stene koje naginju riolitima samo što se kod dacita meñu feldspatima javljaju u mnogo većoj meri plagioklasi i bojeni sastojci, a kod riolita ortoklasi sa manjim prisustvom bojenih sastojaka.

Andeziti i daciti su stene praćene vrlo često sopstvenim tufovima i projektovanim vulkanskim materijalom, brečama i konglomeratima.

Mihaila Pupina 113

Beograd


2.2.1. Zemljište

Humusno-silikatno zemljište (Ranker)

Naziv "humusno-silikatno zemljiste" preuzet je iz švajcarske klasifikacije i označava zemljište obrazovano na silikatnom supstratu kod koga se ističe samo humusni horizont. Pošto se ovo zemljište nalazi najčešće na strmim nagibima, nazvano je u Austriji "ranker" (rank - strmi nagib) i taj naziv je postao internacionalni, pošto je usvojen u mnogim zemljama.

Ranker se obrazuje na različitim silikatnim supstratima, ali se, ipak, najčešće javlja na eruptivnim i nekim metamorfnim stenama (gnajs, amfibolit, serpentin, kvarcit). Pojava rankera pretežno je vezana za kompaktne stene, pa su to plitka zemljišta litičnim kontaktom (A-R profil). Reñe su obrazovana na rastrošenom supstratu sa A-C-R profilom. Rankeri se pretežno nalaze na strmim stenama i glavama planinskih vrhova, pa se smatraju izrazito planinskim zemljištima, s glavnom zonom rasprostranjenja iznad 800m. PIaninska klima s oštrim kolebanjima hidrotermičkih uslova i dugim hladnim periodima, uz pedoklimatsku suvoću uslovljenu plitkoćom profila i pretežnom vezanošću za prisojne padine, pogoduje održavanju ovih zemljišta. Obzirom na veliku raznovrsnost supstrata i veliki visinski interval rasprostranjenja, na rankerima nalazimo različite šumske zajednice, od kserotermnih hrastovih i borovih do bukovo-jelovih šuma. Ipak, na ovom zemljištu dominira travna vegetacija koja takoñe varira od kserotermnih neutrofilnih do mezofitnih acidofilnih zajednica. I mnoge šume su dosta proreñenog sklopa s velikim udelom travne vegetacije.

Nepovoljni klimatski uslovi, potencirani uticajem strmog reljefa usporavaju mineralizaciju humusa i intenzitet ostalih procesa transformacije i migracije, tako da je nakupljanje humusa, uz značajno učešće pedofaune, dominantni pedogenetički proces. Tip vegetacije odreñuje u znatnoj meri formu humusa. Travne zajednice pogoduju obrazovanju zrelog humusa, dok u borovim, smrčevim šumama uz učešće borovnice, vreska, crnjaša i dr., može doći do obrazovanja sirovog humusa.

Ranker se može naći u različitim stadijumima razvoja, počev od inicijalnih faza na kompaktnim stenama, pod lišajevima i mahovinama, pa do stadijuma u kojem se začinje obrazovanje (B) horizonta, dok na kvarcnim stenama možemo naći neposredni prelaz u zemljište sa A-E-B-C profilom (opodzoljavanje).

Rankeri su uglavnom plitka zemljišta. Dubina litičnih varijanata kreće se od nekoliko pa do 20-30 cm, a čitav solum i njih čini samo humusni horizont. Regolitični rankeri mogu biti duboki 40-50 cm, a pored humusnog, mogu imati i AC i C horizont. Visok sadržaj skeleta, najčešće 20—40%, je zajedničko svojstvo gotovo svih rankera. Fizičke, a posebno hemijske karakteristike rankera su varijabilne, zavisno od supstrata na kojem se javljaju. Pri tome se naročito ističe razlika izmeñu dvije grupe stena: a) bazičnih i ultra-bazičnih stena i b) silikatnih stena sa kvarcom.

Rankeri na bazičnim stinama su glinovito-ilovastog sastava, a ako u supstratu nalazimo argilitsku koru raspadanja, oni mogu biti i glinuše. Na ovim supstratima bogatim bazama obrazuje se molični humusni horizont najčešće zrnaste strukture, a na glinovitim varijantama može imati i poliedričnu strukturu. Zahvaljujući dobroj strukturi, zemljište je porozno (najčešće 60-70%) i dobro aerisano (vazdušni kapacitet 10-20%). lako rankeri imaju dosta visok retencioni kapacitet (do 60% volumnih), oni kao plitka zemljišta zadržavaju malu ukupnu površinu vode i lako se isušuju. Sadržaj humusa u rankeru jako varira, zavisno od razvojnog stadijuma, nadmorske visine, a najčešće se kreće od 12—25%. Uz tako velike količine humusa vezan je i visok sadržaj ukupnog azota, ali je mobilizacija azota usporena zbog slabe mineralizacije u uslovima pedoklimatske suvoće. Rankeri na bazičnim stenama su neutralni do slabo kiseli, s visokim stepenom zasićenosti bazama (60-80%), a sa povećanjem nadmorske visine mogu biti i jače zakiseljeni. Rankeri iz ove grupe su obezbeñeni hranljivim materijama (eutrični), iako na serpentinu i peridotitu može da se javi deficit u Ca i K i višak Mg, Ni i Cr.

Rankeri na silikatnim stijenama sa više kvarca su ilovastopeskovitog sastava, rahli i dobro aerisani. To su kisela zemljišta sa niskim stepenom zasićenosti bazama (V ≤ 30%). I za njih je karakteristično da im kiselost raste sa nadmorskom visinom. Ta grupa rankera ima umbrični ili organični humusni horizont sa prelaznim tipom humusa, a na izrazito kvarcnim stenama javlja se i sirovi humus koji obično leži neposredno na kompaktnoj stijeni. Sadržaj humusa u njih varira u istom intervalu kao i u eutričnih rankera (12-25%), a u varijantama sa sirovim humusom prevazilazi gornju granicu ovog intervala. Rankeri imaju široku ekološku amplitudu, to su šumska zemljišta relativno male produktivnosti. Samo duboki eutrični rankeri, i to u povoljnijim klimatskim uslovima (viši pojasevi i severne ekspozicije), predstavljaju bolja šumska staništa.

Dubina rankera je glavni limitirajući faktor produktivnosti, pa se oni ne mogu znatnije poboljšati melioracionim merama, osim manje korekcije stanja hranljivih materija fertilizacijom. Krčenje šuma povećava kserotermizaciju rankera, čime se otežava obnova šuma i pospešuje erozija. Velike površine rankera su pod travnjacima, i to u nižim pojasevima kserofitnog karaktera (Poa alpina, Festuca Vallesiaca, Festuca pseudoovina, Festuca sulcata, Carex humilis, Chrysopogon grylli), dok se u višim regionima nalaze mezofilnije zajednice sa vrstama; Poa violacea, Nardus stricta, Agrostis vulgaris, Sesleria filifolia. Neki bolji rankeri koriste se i za proizvodnju krompira.

Smonica (vertisol)

U Golijskom šumskom području smonica se javlja na manjim nadmorskim visinama (opština Čačak i Lučani) i uglavnom se na njoj javljaju šume u privatnom vlasništvu, a na vrlo maloj površini šume u državnoj svojini (gazdinska jedinica: Vujan - Bukovik, Jelica, i dr.).

Smonica je narodni naziv i dolazi od toga što je ovo zemljište crno i lepljivo kao smola. Pošto je ovo zemljiste opisano u svetu pod više od 40 različitih naziva, predložen je internacionalni naziv "vertisol", koji je izveden od latinske reči verto = okrenuti. Time se ističe specifičnost iskretanja površinskih slojeva koje se dogaña u ovom zemljištu usled nejednakog bubrenja i bočnih pritisaka.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Obrazovanje smonica vezano je na prvom mestu za supstrate koji imaju više od 30% gline i to pretežno montmorilonitskog tipa. Takvi supstrati su obično sedimenti jezerskog porekla ili su nasleñeni iz argilitskih kora raspadanja bazičnih i ultrabazičnih stena. Drugi važan preduslov obrazovanja smonica je klima koja se karakteriše smenjivanjem vlažnog i suvog perioda (naročito stepska, suptropska i tropska klima). Obrazovanju smonica odgovara ravničarski ili blago talasasti reljef, jer uslovljava smanjenu spoljašnju drenažu, što je za genezu smonica značajno. Prirodnu vegetaciju čine različite lišćarske šume (najviše šume hrasta sladuna i cera) i travne zajednice, a mestimično se javlja i semihidrofilna vegetacija.

U suvom periodu supstrat s montmorilonitskom glinom smanjuje zapreminu i puca, pri čemu se obrazuju klinaste vertikalne pukotine do dubine od 1 m i više. Vertikalne pukotine su meñusobno povezane tako da u poprečnom preseku izgrañuju poligonalnu mrežu. Uz vertikalne, nastaju i uske horizontalne pukotine, pa se na taj način izlučuju prizmatični strukturni agregati, što predstavlja tipično obeležje strukture vertisola.

Kroz vertikalne pukotine, čija je širina veća od 1 cm, propada isitnjena zemlja s površine na dno pukotine, pod uticajem vetra ili se ona tamo transportuje vodom koja u kišnoj sezoni nalazi put brzog poniranja upravo kroz te pukotine. Ta voda vrši mikroeroziju gornjih ivica poligona zaobljavajući tako njihovu površinu. Pošto je površinska zemlja humozna, na taj način se humusni horizont klinasto produbljuje.

U vlažnom periodu glina bubri i pukotine se zatvaraju, ali pošto u dnu pukotina sada postoji dodatni materijal, on pri bubrenju vrši pojačani bočni pritisak na agregate. Pod uticajem ovog pritiska agregati se iskose (naginje se vertikalna osa), pri čemu se agregati meñusobno taru, tako da se na njihovoj površini obrazuju klizne ravni ("Slikensides"). Taj proces naziva se "argilo-pedoturbacija". Propadanje površinske zemlje u pukotine i procesi pedoturbacije doprinose obrazovanju dubokog humusnog horizonta (50-100 cm) i njegovoj homogenizaciji. Proces akumulacije humusa vrši se u povremeno anaerobnim uslovima, jer u glinovitom supstratu apsolutno dominiraju mikropore, u kojima se voda u vlažnom periodu dosta čvrsto i dugotrajno zadržava bez pristupa vazduha. U takvim uslovima obrazuje se dosta bitumenskih materija i nižemolekularne huminske kiseline, koje sa montmorilonitnom glinom obrazuju stabilni argilohumatni kompleks tamnosive do crne boje.

Jedna od specifičnosti vodnog režima smonica je da se u kišnoj sezoni najprije vlaže duboki slojevi, zahvaljujući brzoj infiltraciji vode na dno pukotina. Zbog pojačanog vlaženja i bubrenja, u donjim slojevima se izdižu poligoni, i svojim zaobljenim gornjim površinama i depresijama izmeñu poligona formiraju specifičan mikroreljef ("gilgai" reljef).

Eluvijalno-iluvijalni procesi u smonici svedeni su na minimum, jer u vlažnom stanju usljed bubrenja dolazi do zatvaranja makropora, a kroz mikropore u kojima se čvrsto drži voda nije moguće gravitaciono kretanje. Zato u smonici nije moguća separatna migracija gline, već samo eventualno ispiranje karbonata (ukoliko je supstrat karbonatan). Pošto se i te promene mogu poništiti procesom pedoturbacije, smonica teško evoluira u drugi tip zemljišta.

Osnovna svojstva. Morfološka i fizička, a dobrim delom i hemijska svojstva smonica su dosta ujednačena. Smonice su duboka zemljišta. Debljina njihovog humusnog horizonta iznosi 50-100 cm i više, a C horizont kao sediment može biti debeo i nekoliko metara. Humusni horizont (Avt) ima poliedričnu i prizmatičnu strukturu i tamnosivu do crnu boju, koja je inače karakteristična za hidromorfna zemljišta. Prelaz A horizonta u C je po pravilu neravnomeran (klinast), a često može da se izdvoji prelazni AC horizont u kojem može biti akumuliranja ispranih karbonata u obliku konkrecija. Usled isušivanja i delovanja mraza, na površini se može stvoriti tanak rastresiti sloj sa sitnopoliedričnom ili zrnastom strukturom, a taj fenomen se naziva "samomulčiranje". Ostali deo profila ima prizmatičnu ili krupnopoliedričnu strukturu.

Visok sadržaj gline koja bubri čini da je smonica u vlažnom stanju lepljiva i plastična, a u suvom predstavlja kompaktnu ispucalu masu. Ukupna poroznost iznosi oko 50%, a od toga više od 95% čine mikropore, i to one najsitnije (ispod 3 mikrometra). Infiltracija vode je moguća samo kroz pukotine, a u vlažnom stanju i infiltracija i vodopropustljivost padaju na minimum, pa je tada moguće veoma intenzivno povrišnsko oticanje. Smonice imaju visok poljski vodni kapacitet (više od 50%), ali istovremeno i vrlo visoku tačku venjenja (40-70% od poljskog vodnog kapaciteta), tako da je količina pristupačne vode ograničena.

Reakcija smonica kreće se oko neutralne (pH 6,5-8,0). Sadržaj humusa kreće se najčešće od 3-5%, a pod prirodnom vegetacijom može iznositi 7-8%. Ukupnog azota ima obično više od 0,2%. Kapacitet adsorpcije je visok (više od 40 ekvivalenata milimola H/100 g), a adsorptivni kompleks je pretežno zasićen Ca2+ i Mg2+ jonima. Smonice su srednje obezbeñene sa P i K i reaguju na unošenje mineralnih ñubriva.

Ekološko-proizvodna svojstva smonica su veoma zavisna od klimatskih uslova. U rejonima sa dugim sušnim periodom biljke na smonicama pate ne samo od nedostatka pristupačne vode već i neposredno stradaju usled raskidanja korena pod uticajem pedoturbacije. Dugi vlažni periodi su nepovoljni zbog stvaranja anaerobnih uslova i mogućnosti pojačane erozije, pošto je u jako vlažnom stanju infiltraciona sposobnost smonica svedena na nulu. Ravnomerno i umereno vlaženje pruža najbolje uslove za iskorišćavanje velikog proizvodnog potencijala smonica koji one imaju, naročito zbog dubokog humusnog horizonta, visoke adsorptivne sposobnosti i visokog stepena zasićenosti bazama.

Smonica se u nas najčešće koristi za proizvodnju raznovrsnih poljoprivrednih biljaka, mada u svetu ima i velikih površina pod pašnjacima. Smonice se reñe nalaze pod šumom i to su obično varijante hrastovih šuma visokog boniteta.

Mihaila Pupina 113

Beograd


2.3. Hidrografske karakteristike

Hidrografksa mreža je orjentisana prema jugu i severu i pripada slivu Zapadne Morave.

Južno slivno područje čine Manastirski potok, Banjska reka, Ostrovačka reka i Vujetinska reka.

Severno slivno područje čine, Crna reka i manji potoci koji se preko Boračke reke i Gruže ulivaju u Zapadnu Moravu kod Vitanovca.

Pomenuti vodotoci su bogati vodom preko cele godine ali promenljivog nivoa.

2.4. Klimatski uslovi

Prema klimatskoj reonizaciji Jugoslavije, gazdinska jedinica "Vujan -Bukovik" pripada klimatskom reonu III, podreonu III-e.

Klimatski reon III odlikuje se klimom koja ima najizrazitije kontinentalne karakteristike. Meñutim, i u njemu se ne radi o pravoj kontinentalnoj klimi s obzirom da se osećaju kombinovani uticaji Sredozemnog , Jadranskog mora i Atlantskog okeana koji se postepeno smanjuju od juga prema severu i od zapada prema istoku.

Klimatsko područje III e (Čačak) odlikuje se umereno-kontinentalnom klimom sa specifičnostima subhumidne i mikrotermalne klime. Za analizu klimatskih i meteoroloških pokazatelja korišćeni su podaci pluviometrijskih, klimatoloških i meteoroloških stanica u Čačku.

Temperatura

Srednje mesečne i godišnje temperature vazduha (°C) prikazane su u sledećoj tabeli:

Meseci Stanica

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Godišnja Amplituda

Čačak -1,2 1,3 5,1 10,7 15,2 19,0 21,0 20,8 11,4 5,6 1,3 1,3 10,6 22,2

Apsolutne maksimalne temperature vazduha (°°°°C)

Meseci Stanica

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Godišnja

Čačak 17,6 24,2 29,5 31,2 34,5 37,6 39,0 39,3 35,2 31,0 26,2 23,0 39,3 Apsolutne maksimalne temperature vazduha mogu u Čačku dostizati do 39,3°C, dok se sa porastom nadmorske visine one smanjuju

Apsolutne minimalne temperature vazduha (°°°°C)

Meseci Stanica


Čačak -24,5 -27,6 -14,5 -3,8 -1,3 4,0 7,3 6,5 0,0 -4,0 -12,0 -21,8 -21,8

Ekstremno niske temperature u Čačku dostižu vrednost od -27,6°C.

Koli čine padavina (mm) prikazane su sledećim tabelama:

Meseci Stanica


Čačak 47 40 40 62 89 82 65 46 43 58 65 57 682

Stanica Zima Proleće Leto Jesen Vegetacioni

period Čačak 144 191 193 165 387

Mihaila Pupina 113

Beograd


Okolina Čačka se karakteriše umereno kontinentalnim klimatskim uslovima sa specifičnostima mikrotermalne klime. Srednja godišnja temperatura vazduha iznosi 10,6°C, najhladniji mesec je januar sa srednjom temperaturom od -1,2°C, a najtopliji je jul sa 21°C. Apsolutni minimum temperature vazduha kreće se do -39°C, a minimum do -27,6°C,. Mraznih dana (sa temperaturama ispod 0°C) su prosečno godišnje zastupljeni sa 96,8 dana. Prvi mrazevi javljaju se krajem oktobra, a poslednji krajem aprila.

Vlažnost vazduha okoline Čačka je umerena i srednja godišnja vlažnost iznosi 80,7% i kreće se od 70,5% u avgustu do 91,4% u decembru.

Oblačnost u Čačku u proseku nije velika i iznosi 54% pokrivenosti neba. Najvedriji mesec je avgust sa prosečnom oblačnošću od 34%, a najoblačniji je decembar sa 71%. Trajanje osunčavanja prosečno iznosi 1.956 časova što predstavlja 44,5% potencijalno mogućeg.

Najsunčaniji mesec je jul, a najoblačniji decembar. Pluviometrijski režim Čačka nosi obeležje srednje-evropskog (podunavskog) režima raspodele padavina. Srednja godišnja visina padavina iznosi 692,9 mm sa najkišovitijim mesecom majem i najsuvljim februarom i martom. Visina padavina u vegetacionom periodu iznosi 386,7 mm, odnosno 66,9% srednje godišnje visine padavina.

2.5. Opšte karakteristike šumskih ekosistema

Gazdinska jedinica "Vujan -Bukovik" (290 - 857 m.n.v.), pripada planinskom vertikalnom rasporedu vegetacije Srbije. Za ovu gazdinsku jedinicu izdvojena su 3 kompleksa (pojasa) i to:

Za ovu gazdinsku jedinicu izdvojena su tri kompleksa (pojasa) i to:

• 2 - Kompleks (pojas) kserotermofilnih sladunovo cerovih i drugih tipova šuma. • 3 - Kompleks (pojas) kserotermofilnih kitnjakovih i grabovih tipova šuma. • 4 - Kompleks mezofilnih bukovih i bukovo - četinarskih tipova - šuma.

Kompleksi (pojasevi) dalje se raščlanjuju na cenoekološke grupe tipova šuma, na osnovu dosadašnjih saznanja o vegetaciji i zemljištu. Prema navedenom kriterijumu za ovu gazdinsku jedinicu mogu se izdvojiti sledeće cenoekološke grupe tipova šuma.

• 2.1 - Ceno - ekološka grupa tipova šuma sladuna i cera (Quercion frainetto) na smeñim i lesiviranim zemljištima. • 3.1 - Šuma kitnjaka i cera (Quertion petraeae - cerris) na različitim smeñim zemljištima. • 4.2 - Planinska šuma bukve (Fagenion moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima.

Cenoekološke grupe dalje se rasčlanjuju na grupe ekoloških jedinica, koje prestavljaju pojedine biljne zajednice, najčešće ranga asocijacije okarakterisane zemljištima

na kojima se javljaju. U ovoj gazdinskoj jedinici izdvojene su sledeće grupe ekoloških jedinica:

• 212 - Tipična šuma sladuna i cera (Quercetum frainetto - cerris typicum) na smeñim lesiviranim zemljištima. • 313 - Šuma kitnjaka i cera (Quercetum petraeae - cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima. • 421 - Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima.

Na razvitak i današnje stanje vegetacije uticali su mnogobrojni činioci, meñu kojima su najvažniji: raznovrsni oblici reljefa - od rečnih dolina do brežuljkastih terena, klimatske karakteristike a posebno čovek. Svi ovi faktori su uticali na to da vegetacija u ovom području ima sekundaran karakter. Na mnogim mestima umesto potisnutih šuma proširili su se razni tipovi livada i pašnjaka koji se neracionalno koriste te su uveliko degradirani.

2.5.1. Biljne zajednice

Biljni svet ove gazdinske jedinice najvećim delom karakteriše šuma kao oroklimatogena vegetacija. Travni i travno zeljasti tipovi zemljišta kao i površine veštački podignutih sastojina, dobrim delom, su sekundarni, nastali krčenjem šuma i veštačkim pošumljavanjem pašnjaka.Ovo područje je nekada obilovalo znatno većim površinama pod šumom. Meñutim, porast stanovništva, sve veća potreba za obradivim površinama, grañevinskim materijalom i ogrevnim drvetom uslovili su krčenje šuma velikih razmera.

GJ"Vujan-Bukovik" se prostire u pojasu hrastovih šuma na nadmorskim visinama od 300 - 700 m i najvećom zastupljenošću šuma kitnjaka i cera, i pojasu planinske šume bukve od 500-850 m sa najvećom zastupljenošæu šume bukve i šume bukve i kitnjaka.

Prema lokalnim prilikama (naročito mikroklimatskim uslovljenim reljefom i nadmorskom visinom) izdiferencirale su se sledeće biljne zajednice, zone šumske vegetacije:

Mihaila Pupina 113

Beograd


Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima

Na višim delovima Vujna i Bukovika izdvojene su planinske šume bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima, odnosno šume bukve i kitnjaka (Querco - Fagetum) na različitim smeñim i humusno silikatnim zemljištima. U ovim šumama, pored navedenih glavnih vrsta, u spratu drveća nalaze se još i cer i grab.

Planinska šuma bukve u ovoj gazdinskoj jedinici je klimazonalna fitocenoza, zauzima najviši region ove gazdinske jedinice,ali se u dubokim potocima i hladnijim ekspozicijama, u zaklonjenim uvalama sa mikroklimatskim karakteristikama. Odlikuje se apsolutnom dominacijom bukve, pored bukve u spratu drveća javlja se, ali pojedinačnograb, javor, cer, trešnja. Sprat žbunja je slabo zastupljen i tu dominira bukva. U spratu prizemne vegetacije koji je takoñe slabo razvijen javljaju se: Asperula odorata, Luzula luzuloides, Cardamine bulbifera, Glechoma hyrsuta, Festuca drimea i dr.

Šume kitnjaka (Quercetum montanum) - Ove šume se javljaju na nadmorskim visinama od 400-800m, gde je kitnjak jedini edifikator. To su manje-više plitka zemljišta, skeletna i kiselo smeña i često su izložene eroziji. To su glavice, grebeni, tople ekspozicije jačih nagiba koje su podložne spiranju. Sastojine su retkog sklopa sa oskudnom steljom koja dovodi do degradacije zemljišta.

Šuma sladuna i cera (Quercetum frainetto-cerris typicum) na smeñim i lesiviranim zemljištima. Ova grupa ekoloških jedinica obuhvata tipične šume sladuna i cera, koje predstavljaju klimazonalnu zajednicu najvećeg dela Srbije bez pokrajina. Zajednica je razvijene na manjim nagibima i nadmorskim visinama od brdske bukove šume, na različitim smeñim zemljištima. Pored glavnih predstavnika (sladuna i cera) javljaju se i predstavnici kserofilnih vrsta drveća (Sorbus sp, Fraxinus ornus, Tillia argentea, Prunus piraster, Cornus mas, Crategus monogina, Viburnum leutana, Rosa orvernsis i dr.) kao i šibljastih formacija. Šume sladuna-cera su u prošlosti često krčene zbog proširenja poljoprivrednog zemljišta, ili su nekontrolisanom sečom degradirane u šikare cera i sladuna. Očuvanih zajednica šuma sladuna-cera ima na malim površinama.

Šuma kitnjaka i cera (Quercetum petraeae - cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima

Ova zajednica se javlja na prelazima hrastovih u bukove sastojine, kao termofilnija varijanta, sa kitnjakom, cerom i grabom kao glavnim i odgovarajućim pratećim vrstama. Mestimično se javlja kao posebna fitocenoza "šuma kitnjaka", ali u ovoj gazdinskoj jedinici zauzima skromne površine.

Glavni edifikatori su kitnjak i cer, pored njih javljaju se primešani crni jasen, klen, grab, medunac, sladun, ponekad čak i bukva. U spratu žbunja, pored podmladka pomenutih vrsta dominira grabć i još sledeće vrste: glog, divlja ruža i čibukovina.

Zemljišta su dosta neujednačena od plitkih do dubokih, skeletnih, do zemljišta koja ne sadrže skelet. Produktivnost ovih staništa je takoñe različita od slabo produktivnih do staništa čija ekološko - proizvodna vrednost je srednja, što prvenstveno zavisi od fizičkih i hemijskih osobina zemljišta.

Šuma bukve, graba i javora (Aceri - Ostryo - Fagetum) na skeletnim smeñim zemljištima

Kseromezofilne šume bukve i graba sa javorima javljaju se mestimično (mozaično rasporeñene unutar bukovih šuma). Zauzimaju uglavnom veće nagibe. Floristički su vrlo bogate, naročito drvenastim vrstama. Pored glavnih edifikatora bukve, graba i javora, javljaju se mleč, kitnjak, beli jasen, trešnja, itd. U spratu prizemne vegetacije preovlañuju kserofiti: Rhamnus cathartica, Coronilla varia, Ceterarch officinarum, Sedum maximum, Arabidopsis thaliona i Saxifraga rotundifolia.

Šuma bukve i kitnjaka šuma bukve i kitnjaka na različitim smeñim i lesiviranim smeñim zemljištima. Obuhvata šume bukve i kitnjaka prelaznog karaktera, a nalazi se u regionu planinske šume bukve. To su prelazna staništa i nalaze se izmeñu šuma brdske bukve (zauzele su severne ekspozicije i zaklonjene uvale) i kitnjaka (koji je zauzeo površine grebena, glavice i južne- toplije ekspozicije). Ako se ove šume javljaju na većim nadmorskim visinama, to su istaknute tople ekspozicije, odnosno površine koje je kitnjak osvojio u regionu planinske bukve.

Prirodnih sastojina četinara u ovoj gazdinskoj jedinici nema,već su unete veštačkim putem, sadnjom.Veštački podignute sastojine nastale su, manjim delom pošumljavanjem neobraslog šumskog zemljišta, a većim delom rekonstrukcijama degradiranih i devastiranih šuma. Pošumljavanja su uglavnom izvršena crnim a manje belim borom i smrčom.

Šikare se nalaze na strmim, plitkim,kamenitim stranama i toplim staništima.

2.6. Opšti faktori zna čajni za stanje šumskih ekosistema

Prilikom proučavanja šumskih ekosotema posebno mesto zauzima proučavanje staništa. Karakteristike staništa manifestuju se kroz osnovne ekološke faktore, i to:

1. Klimatski faktori, u koje spadaju: temperatura, atmosferski talog i vlaga vazduha, svetlost, vetar i dr.; 2. Orografski faktori, koje čine: reljef, nadmorska visina, ekspozicija terena, nagib terena, mikroreljef i dr.; 3. Geološka podloga (matični supstrat), značajno je za obrazovanje različitih tipova zemljišta; 4. Edafski faktori ili zemljišni faktori, deluju preko fizičkih i hemijskih osobina zemljišta i kao sredina za razvoj korenovog sistema biljaka; 5. Biološki činioci meñu kojima su najvažniji biljni i životinjski svet i čovek kao poseban antropogeni faktor.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Svi gore navedeni ekološki faktori u prirodi deluju zajedno, tj. kao celina, odnosno kao kompleks faktora. Oni su meñusobno povezani delujući jedan na drugoga i na sredinu, meñusobno se dopunjiju i zamenjuju.

Mikroklima šumskih staništa

Prilikom analize šumskih staništa na jednom širem području (regionu) nije samo dovoljno da se upoznaju karakteristike regionalne klime (makroklime), već treba da se znaju i klimatske karakteristike na užem prostoru – mikroklima svakog staništa. Ustanovljavanje razlike u mikroklimi susednih staništa, služi nam u oceni ekoloških karakteristika pojedinih šumskih – ekoloških jedinica. Pri analizi šumskih staništa mikroklimatska istraživanja su veoma dragocena za ocenu sličnosti i razlika šumskih ekosistema, kao i veze koje postoje izmeñu njih.

Izloženost terena (ekspozicija)

Ekspozicija terena u velikoj meri utiče na izgled i sastav šuma i staništa u celini. Ekspozicija ima bitan uticaj na klimatske i edafske (zemljišne) uslove odreñenog staništa. Najviše se meñusobno razlikuju severne i južne ekspozicije. Razlike su u stepenu osunčavanja terena, temperaturi i vlažnosti vazduha, zemljišta i dr. Ove razlike izmeñu severnih i južnih ekspozicija mogu biti vrlo izražene i ekstremne, i utišu na formiranje odreñenih tipova šuma.

Nagib terena i šuma

Nagib terena (kao i ekpozicija) ima višestruke uticaje na promene klimatskih i edafskih uslova. Nagib terena ima vidnog uticaja na stepen zagrevanja staništa, dubinu zemljišta, vlažnost zemljišta, zadržavanje snežnog pokrivača i dr. Sa povećanjem ugla nagiba terena na južnim i zapadnim ekspozicijama povećava se količina toplote i intenzitet osunčavanja, a na severnim stranama je obrnuto, smanjuje se. Prema tome, nagib terena zajedno sa ekspozicijom bitno menja mikroklimatske uslove staništa.

Nadmorska visina i šuma

Promene nadmorske visine utiču na promene osnovnih karakteristika klime (temperatura vazduha, vlažnost vazduha, količina i raspodela atmosferskog taloga, režim svetlosti i dr.). Sniženjem temperature, manjom ukupnom količinom toplote i skraćenjem vegetacionog perioda, sa porastom nadmorske visine menjaju se i vrste drveća koje grade odgovarajuće zajednice. Zbog pooštrenih klimatskih i drugih uslova na većim nadmorskim visinama u sastojinama ima manji broj stabala po hektaru i ona su manjih visina i ukupna produkcija drvne zapremine je manja.

Uslovi zemljišta

Za nastanak odreñenih tipova zemljišta značajni su sledeći faktori: geološka podloga, reljef, klima, vegetacija i čovek. Svi ovi faktori imaju veću ili manji ulogu, deluju zajedno i kompleksno, a rezultat njihovog delovanja su različita zemljišta.Za uspešan rast drveća prvenstveno je potrebna dovoljna fiziološka dubina i povoljne fizičke (dovoljno vode, vazduha) i hemijske (ph, sastav zemljišnog rastvora i dr.) osobine zemljišta. Zaključuje se da različiti faktori utiču na formiranje različitih tipova zemljišta, a na njima i odgovarajući tipovi vegetacije, kako livadsko – pašnjačke, tako i šumske.

Biotički činioci – biljni i životinjski svet i čovek

Osnovne vrste drveća – edifikatori i subedifikatori, tj. dominantne vrste u spratu drveća, najvažnija su karika šumske biocenoze. Pored toga što su najbrojnije zastupljene, one u najvećoj meri utiču na formiranje biotopa (staništa) i na život svih ostalih organizama u biocenozi.

Pored toga oni su glavni nosioci produkcije, tj. razvoja proizvodnih karakteristika svakog pojedinog tipa šume. Meñutim u lancu interakcije živih i neživih delova šumskog ekosistema, pored drveća, značajni su i svi drugi biljni organizmi. Oni deluju posredno ili neposredno, na stanište, jedni na druge, na životinjski svet itd.

Životinjski i biljni svet u šumskoj biogeocenozi su vrlo tesno povezani. Dok većini životinja biljke služe direktno za ishranu, vrlo mali broj vrsta u šumi se hrani životinjama. Životinje u velikoj meri utiču na biljke neposredno (oprašivanje, raznošenje semena i dr.) i posredno (svojom aktivnošću menjaju stanište – mehaničko usitnjavanje, mešanje i ubrzavanje razlaganja organskih materija, ñubrenje i dr.).

Kao poremećaj prirodne ravnoteže u šumi zoogeni i fitogeni faktori su uvek tesno povezani, a najčešći primarni uzročnik je čovek. Pojava kalamiteta insekata (gubar, mrazovac i dr.) najčešće su posledica čovekovog nerazumnog odnosa prema šumi. Posledice ovih kombinovanih zooantropogernih uticaja su degradirane šume.

Čovek, kao odlučujući biotički faktor, stvarajući ili uništavajući šumu, menja prirodne uslove i čitavu živu i neživu prirodu. Podizanjem novih šumskih zasada sigurno je da se uvećava i fauna i vrši se obogaćivanje šuma. Nepovoljnim delovanjem čoveka narušava se biološka ravnoteža usled prejakih seča, delimičnog krčenja, izazivanjem požara, prekomernom ispašom i žirenjem, što neminovno dovodi do teških posledica koje se mogu ispraviti samo u dugom vremenskom periodu i uz velika finansijska ulaganja.

Ako se uzmu o obzir svi navedeni faktori i njihovo pojedinačno i zajedničko delovanje može se konstatovati da na većem delu gazdinske jedinice postoje optimalni uslovi za proizvodnju šumske vegetacije i kvalitetne drvne mase, dok se na jednom manjem delu može primetiti negativno delovanje pojedinih faktora.

Mihaila Pupina 113

Beograd


3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE

3.1. Opšte privredne karakteristike

Ova gazdinska jedinica se prostire na teritoriji opštine Čačak. Ovi podaci su uzeti iz statističkog godišnjaka, te se mogu smatrati kao orjentacioni, ali ipak dovoljni da bi se dobila opšta slika o karakteristikama područja opštine Čačak.

Površina naselja i stanovništvo:

Površina km2 (2001 godine) Stepen šumovitosti Broj stanovnika Opština

Svega Obradive površine Šume Ostalo zemljište %

Broj

Naselja Svega Po km2

Čačak 636,00 384,79 159,15 92,06 25,0 58 116.881 183,8 Stepen šumovitosti područja opštine Čačak iznosi 25,0 % (prosek Srbije 26,20 %).

Broj stanovnika

1991 godina 2002 godina Porast - pad Politička opština

Gradsko Ostalo Ukupno Gradsko Ostalo Ukupno Gradsko Ostalo Ukupno

Čalak 69.625 45.653 115.278 73.152 43.729 116.881 +3.527 -1.924 +1.603

Broj stoke i živine (2002 godine) Politička opština Goveda Svinje Ovce Živina

Čalak 18.862 22.476 18.093 211.693

Privreda, obrazovanje i zdravstvo (2001 godine) Politička opština Zaposleni

Učenici osnovna škola

Učenici srednja škola

Broj lekara Društveni proizvod

(milion dinara)

Čalak 23.191 11.187 5.973 293 4.183,7

3.2. Ekonomske i kulturne prilike

Do 1991. godine Čačak je ubrajan u razvijene opštine u Srbiji. Nosioci razvoja, sa velikim brojem zaposlenih, bila su preduzeća Sloboda i Fabrika reznog alata, Cer. Okolnosti u kojima se našla naša zemlja u poslednjih dvadesetak godina, a naročito bombardovanje Nato - Pakta 1999 godine, desetkovali su proizvodnju ovih industrijskih giganata.

U poslednje vreme primetan je zamah privatnih firmi i preduzeća koja postaju glavni nosioci ekonomskog razvoja u regionu.

U ovom kraju postoje i velike šanse za turizam. Banje Gornja Trepča i Ovčar banja koriste se kao prirodna lečilišta i turistička mesta.

3.3. Organizacija i materijalna opremljenost šumsko g gazdinstva i šumske uprave koja gazduje šumama gazdinske jedinice

Golijskim šumskim područjem gazduje šumsko gazdinstvo "Golija" u sastavu J.P. "Srbijašume" - Beograd. Šumsko gazdinstvo svoju delatnost obavlja preko direkcije šumskog gazdinstva, šumskih uprava i radnih jedinica.

U okviru direkcije šumskog gazdinstva formirane su sledeće službe:

Mihaila Pupina 113

Beograd


- služba za planiranje gazdovanja šumama - služba za privatne šume i zaštitu životne sredine - služba za iskorišćavanje šuma - služba za ekonomsko - komercijalne poslove - služba za opšte i pravne poslove

Niže organizacione jedinice su:

1. Š.U. "Ivanjica - Kušići" - Ivanjica 2. Š.U. "Devići" - Devići 3. Š.U. "Golijska reka" - Golijska reka 4. Š.U. "Sjenica" - Sjenica 5. Š.U. "Čačak" - Čačak 6. Radna jedinica mehanizacija 7. Radna jedinica ostali resursi

U šumskoj upravi "Čačak" - Čačak, koja gazduje ovom gazdinskom jedinicom ima 22 zaposlenih sa sledećom kvalifikacionom strukturom zaposlenih:

• 5 sa visokom stručnom spremom, • 17 sa srednjom stručnom spremom,

Šumska uprava raspolaže sa sledećim grañevinskim objektima:

• poslovna zgrada u Čačku u kojoj je smeštena šumska uprava, • pomoćni zidani objekat u Guči, • lugarnice u Ovčar banji, Kotraži, Gornjem Dupcu i Crnoj steni, • lovačkom kućom na "Ovčar - Kablaru". • fazanerija i lovačka kuća u Mojsinju

Šumska uprava Čačak poseduje sledeću tehničku opremu:

• motorne testere - 2 komada, • motokultivatori - 2 komada, • traktor - 1 komad, • terensko vozilo 2- komada. • putničko vozilo 2 - komada

Radna jedinica "Mehanizacija" raspolaže sa radionicom za popravku i servisiranje mehanizacije i sredstava rada. Radna jedinica "Mehanizacija" - Ivanjica vrši raspored mehanizacije i sredstava rada po šumskim upravama, shodno potrebama istih u datom momentu proizvodnje.

3.4. Dosadašnji zahtevi prema šumama gazdinske jedi nice

U ovoj gazdinskoj jedinici šume su uglavnom izdanačkog porekla (83,9%) i dosadašnji zahtevi prema njima su bili:

- proizvodnja sitnog tehničkog drveta, - proizvodnja ogrevnog i celuloznog drveta, - uzgoj i zaštita divljači,

Ostali potencijali šuma ili nisu korišćeni ili je korišćenje bilo beznačajno po obimu i vrednosti.

Korišćenje drvne mase vrši šumska uprava Čačak i to prodajom na panju. Radovi na uzgoju i zaštiti šuma vrši uprava na osnovu dugoročnih planova (osnova) i godišnjih izvoñačkih planova gazdovanja šumama.

Mihaila Pupina 113

Beograd


3.5. Mogućnost plasmana šumskih proizvoda

Razvoj situacije na tržištu drveta ukazuje da je sada iluzorno govoriti o bilo kakvom problemu plasmana drvnih sortimenata, jer je evidentno da je potrošnja drveta prevazišla proizvodnju i da će takvo stanje ostati, bar za dogledno vreme.

Celokupan prinos ove gazdinske jedinice ima obezbeñen plasman na ovom području. Obzirom da se radi o pretežno izdanačkim šumama njihova sortimentna struktura ne može zadovoljiti potrebe postojećih kapaciteta. Uglavnom se drvo iz ovih šuma plasira na tržište kao ogrevno drvo lokalnom stanovništvu.

Imajući u vidu mnogobrojne i složene funkcije šuma gazdinske jedinice, ističe se, da potrebe bilo kog sektora potrošnje ne može imati uticaj na odreñivanje prinosa.

Mihaila Pupina 113

Beograd


4.0. FUNKCIJE ŠUMA

4.1. Osnovne postavke i kriterijumi pri prostorno - fukcionalnom reoniranju šuma i šumskih staništa

Brojne, veoma različite i značajne funkcije šuma i njihova često nezamenljiva uloga, zahtevaju da se pri gazdovanju šumama mora trajno obezbeñivati ne samo proizvodna, već i sve ostale funkcije šuma. Na tim predpostavkama se zasnivaju svi savremeni sistemi planiranja gazdovanja šumama i šumskim područjima. Zakonska osnova postavlja najznačajnije funkcije šuma i svrstava ih u opštekorisne.

Položaj šuma gazdinske jedinice u odnosu na Čačak, i ostale veće centre u Regionu, kao i u odnosu na najprometnije saobraćajnice, jedan je od bitnih elemenata pri planiranju gazdovanja i usmeravanju budućih funkcija ovih šuma i u turističko-rekreativnom,obrazovnom i sličnim pravcima razvoja. Ovi šumski prostori imaju poseban značaj, kako u pogledu svojih zaštitnih funkcija, tako i kao deo ukupne turističke ponude, kao i prostora za zadovoljenje lokalnih potreba.

Nalazeći se na najvišim položajima prostora, šume ove gazdinske jedinice imaju veliki značaj za zaštitu nižih položaja, kako od velikih padavina i saniranja bujičnih tokova, tako i za smanjivanje površinske erozije i zaštitu zemljišta u šumi.

Mnoge potrebe zahtevaju istovremeno višefunkcionalno korišćenje šuma i šumskog zemljišta. Sva ta mnogobrojna dejstva šume nazivamo funkcijama šuma i one imaju trajan značaj za ljudsko društvo.

Uslovno, one se mogu sistematizovati kao:

1. Proizvodne funkcije šuma, predstavljene proizvodnjom drvne mase, divljači i ostalih proizvoda šuma 2. Ekološke (zaštitne) funkcije šuma,podrazumevaju zaštitne, hidrološke, klimatske, higijensko-zdastvene i druge funkcije. 3. Opštekorisne funkcije šuma koje je Zakon o šumama trasirao, a iz kojih se diferenciraju i

4. Socijalne funkcije (turističko - rekreativne, obrazovne, naučno-istraživačke, odbrambene i druge).

Proizvodne funkcije šuma predstavljene su proizvodnjom drveta (tehničkog i prostornog), divljači (krupne i sitne), šumskog semena i ostalih proizvoda šuma (lekovito bilje, pečurke, šumski plodovi, i dr.), kao i proizvodnja kiseonika posebno specifične i vrlo značajne funkcije šuma.

Opštekorisne funkcije šuma podrazumevaju zaštitne i druge funkcije. U socijalne funkcije šuma spadaju obrazovne, naučno istraživačke, odbrambene i druge funkcije.U svakoj šumi ili njenom delu istovremeno se ostvaruje više funkcija šuma koje se vremenski i prostorno prepliću i svaka od njih u odreñenom delu šumama ima veći ili manji značaj za društvenu zajednicu. Od realnih potreba društva u odnosu na šumu, potrebno je za svaki deo šume odrediti najznačajniju funkciju šume - osnovnu namenu. Dalje gazdovanje šumama tj. preuzimanje odreñenih mera (ureñajnih i uzgojnih) mora biti u funkciji najpotpunijeg ostvarenja najznačajnije funkcije - osnovne namene, tj. da se postigne funkcionalna trajnost. Pored prioritetne funkcije šuma ostvaruju se, donekle i ostale funkcije šuma, ali njihovo korišćenje može biti u onoj meri, koje neće biti na štetu obezbeñenja najpotpunijeg ostvarenja prioritetne funkcije šuma. Pored napred navedenog pri odreñivanju prioritetne funkcije šuma, moraju se ispoštovati Zakon i planska dokumenta većeg ranga važnosti kojima je obuhvaćena ova materija.

4.2. Funkcija šuma i namena površina

Obzirom na sve složenije funkcije šuma, zbog kojih je neophodno planirati različite ciljeve gazdovanja šumama u pojedinim delovima šumskog kompleksa gazdinske jedinice,nameće se potreba da se izvrši prostorna podela u zavisnosti od prioritetne funkcije (namene) pojedinih delova šumskog kompleksa.

Kodni priručnik je identifikovao opredeljenje za odreñenu prioritetnu funkciju nekog prostora sa osnovnom namenom, što je u skladu sa potrebama i zahtevima društva u odnosu na šumu. Time se nameće potreba da se osnovna namena prostorno precizira kao orjentacija za projektovanje gazdovanja, kako bi se ostvarila prioritetna funkcija.

Mnoge potrebe zahtevaju istovremeno višefunkcionalno korišćenje šuma i šumskog zemljišta. Često je neke funkcije šuma teško uskladiti na istom prostoru pa je neophodno utvrditi globalnu i osnovnu namenu pojedinih sastojina.

Globalna namena se odnosi na ceo kompleks šuma i u skladu je sa opštim ciljevima gazdovanja, dok osnovna namena predstavlja prioritetnu funkciju šuma.

Globalna namena šuma gazdinske jedinice "Vujan - Bukovik" je:

• "10" - šume i šumska staništa sa proizvodnom funkcijom

Mihaila Pupina 113

Beograd


• "11" - šume i šumska staništa sa proizvodno-zaštitnom funkcijom

Polazeći od zatečenog stanja i utvrñenog potencijala šuma i šumskog zemljišta, donetih Zakonskih rešenja i vrednovanja funkcija šuma gazdinske jedinice, prioritetna (osnovna) funkcija šuma je:

• Namenska celina "10" - proizvodnja tehničkog drveta • Namenska celina "26" - zaštita zemljišta od erozije

Za namensku celinu „10“ prioritetna funkcija je maksimalna i trajna proizvodnja drveta najboljeg kvaliteta. Istovremeno sa ispunjavanjem proizvodne funkcije maksimalno se ostvaruje i proizvodnja kiseonika posebno specifične, a sa ekološkog aspekta vrlo značajne. Pored ovih funkcija ostvaruju se i ostale funkcije šuma samo sa manjim stepenom i prestavljaju dopunske funkcije.

Namenska celina "26" - zaštita zemljišta od erozije - prioritetna funkcija u ovoj namenskoj celini je zaštita zemljišta od erozije. Kriterijumi za izdvajanje ove namenske celine obuhvataju: erozione brazde na površini zemljišta,strme do vrlo strme strane, suva i plitka skeletna zemljišta i dr.

Funkcija ovih šuma je i maksimalna i trajna proizvodnja drveta najboljeg kvaliteta. Istovremeno sa ispunjavanjem proizvodne funkcije maksimalno se ostvaruje i proizvodnja kiseonika posebno specifične, a sa ekološkog aspekta vrlo značajne funkcije. Pored ovih funkcija ostvaruju se i ostale funkcije šuma samo sa manjim stepenom i prestavljaju dopunske funkcije.

4.3. Gazdinske klase

Gazdinsku klasu čine sve sastojine iste namene, istih ili sličnih stanišnih i sastojinskih prilika za koje se prikazuje stanje šumskog fonda i utvrñuju jedinstveni ciljevi i mere gazdovanja šumama i odreñuje prinos.

Gazdinsku klasu čini osam brojeva, od kojih prva dva broja označavaju namensku celinu, sledeća tri broja po redu označavaju sastojinsku pripadnost, a zadnja tri broja grupu ekoloških jedinica.

Na ovim principima u gazdinskoj jedinici "Vujan - Bukovik" formirano je 17 (sedamnaest) gazdinskih klasa:

Namenska celina 10 - proizvodnja tehničkog drveta

Visoke jednodobne šume

• 10.353.421 - Visoka planinska šuma bukve, kitnjaka,cera i graba (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima • 10.323.421 - Visoka šuma jasike na smeñim zemljištima

Izdanačke šume

• 10.176.323 - Izdanačka mešovita šuma graba (Fagetum moesiacae montanum ) na različitim smeñim zemljištima • 10.196.313 - Izdanačka mešovita šuma cera (Quercetum petraeae - cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima • 10.215.212 - Izdanačka mešovita šuma sladuna (Quercetum frainetto - cerris) na smeñim lesiviranim zemljištima • 10.307.313 - Izdanačka mešovita šuma kitnjaka (Quercetum petraeae - cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima • 10.325.313 - Izdanačka šuma bagrema (Quercetum petraeae - cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima • 10.326.313 - Izdanačka mešovita šuma bagrema (Quercetum petraeae - cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima • 10.360.421 - Izdanačka šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum ) na različitim smeñim zemljištima • 10.361.421 - Izdanačka mešovita šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum ) na različitim smeñim zemljištima

Veštački podignute sastojine

• 10.470.421 - Veštački podignuta sastojina smrče (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima • 10.471.421 - Veštački podignuta mešovita sastojina smrče (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima • 10.475.313 - Veštački podignuta sastojina crnog bora (Quercetum petraeae - cerris) na različitim smeñim zemljištima • 10.476.313 - Veštački podignuta mešovita sastojina crnog bora (Quercetum petraeae – cerris )na različitim smeñim zemljištima • 10.482.313 - Veštački podignuta devastirana sastojina belog bora, (Quercetum petraeae – cerris) na različitim smeñim zemljištima

Namenska celina 26 - zaštita zemljišta I stepena

• 26.266.212 - Devastirana šuma sladuna na smeñim zemljištima • 26.308.313 - Devastirana šuma kitnjaka na smeñim zemljištima

Mihaila Pupina 113

Beograd


5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA

5.1. Stanje šuma po nameni

Podaci o osnovnim pokazateljima stanja šumskog fonda gazdinske jedinice "Vujan - Bukovik" prikupljeni su u leto 2016 godine.

U skladu sa Zakonom o šumama i Pravilnikom ..., prikazano je stanje šuma po nameni, gazdinskim klasama, poreklu i očuvanosti, smesi, vrstama drveća, debljinskoj i dobnoj strukturi, zdravstvenom stanju i na kraju je dat opšti osvrt na zatečeno stanje gazdinske jedinice. Podaci o stanju šuma GJ "Vujan - Bukovik" dati su po gazdinskim klasama, u okviru kojih je planirano gazdovanje, kalkulisan etat (prinos). Stoga su gazdinske klase nosioci uzgojnog i ureñajnog postupka i samo preko njih je moguća analiza stanja šumskog fonda i njegovih proizvodnih potencijala.

5.1.1. Stanje šuma po globalnoj nameni za gazdinsku jedinicu

Stanje sastojina po globalnoj nameni prikazano je sledećom tabelom:

Površina Zapremina Zapreminski prirast Namena globalna ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

Zv/V%

10 743.71 89.5 153735.9 99.5 206.7 4609.1 99.6 6.2 3.0 11 87.33 10.5 847.7 0.5 9.7 17.6 0.4 0.2 2.1

Ukupno GJ 831.04 100.0 154583.6 100.0 186.0 4626.7 100.0 5.6 3.0

Globalna namena "10" - šume i šumska staništa sa proizvodnom funkcijom po globalnoj nameni su najzastupljenije u gazdinskoj jedinici, sa ukupnom površinom od 743,71ha (89,5%), i ukupnom zapreminom od 153735,9m3 (99,5%).

Globalna namena "11" - šume i šumska staništa sa proizvodno - zaštitnom funkcijom učestvuju sa 10,5% ukupno obrasle površine gazdinske jedinice, i ovde su svrstane desvastirane sastojine i šikare.

5.1.2. Stanje šuma po osnovnoj nameni

Na osnovu kriterijuma navedenih u poglavlju 4.2. "funkcije šuma i namena površina", utvrñene su sledeće prioritetne funkcije šuma gazdinske jedinice "Vujan - Bukovik":

1. Namenska celina "10" - proizvodnja tehničkog drveta 2. Namenska celina "26" - zaštita zemljišta I stepena

Površina Zapremina Zapreminski prirast Namena

osnovna ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha Zv/V%

10 743.71 89.5 153735.9 99.5 206.7 4609.1 99.6 6.2 3.0 26 87.33 10.5 847.7 0.5 9.7 17.6 0.4 0.2 2.1

Ukupno GJ 831.04 100.0 154583.6 100.0 186.0 4626.7 100.0 5.6 3.0 Šume ove gazdinske jedinice su prvenstveno privredne, namenjene šumskoj proizvodnji (drvna masa i ostali šumski proizvodi) odakle i proizolazi da je praktično

najzastupljenija namenska celina "10" sa 89,5% učešća u ukupno obrasloj površini i 99,5 % zapremine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina je 207m3/ha, sa tekućim zapreminskim prirastom od 6,2m3/ha i procentom zapreminskog prirasta od 3,0%.

U namensku celinu "26" - zaštita zemljišta I stepena svrstane su devastirane sastojine i šikare ukupne površine 87,33 ha ili 0,5 % obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina je 10m3/ha, sa tekućim zapreminskim prirastom od 0,2m3/ha i procentom zapreminskog prirasta od 2,1%.

Sastavni i nerazdvojivi deo šume, pored proizvodnje drveta, su njihove polivalentne opštekorisne funkcije: zaštita zemljišta od erozije i poplava, zaštita saobraćajnica od snežnih nanosa, regulisanje vodnog režima i mnoge druge.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Šume gazdinske jedinice "Vujan - Bukovik" nisu posebnim aktom proglašene za šume sa posebnom namenom. Njima treba normalno gazdovati, s tim da se gazdovanje odvija strogo stručno sa potrebnim mikroanalizama svakog zahvata.

5.2. Stanje sastojina po gazdinskim klasama

Formiranje gazdinskih klasa izvršeno je na osnovu pripadnosti namenskoj celini, sastojinskoj pripadnosti i pripadnošću grupa ekoloških jedinica. Gazdinsku klasu označava osam brojeva, od kojih prva dva broja označava namensku celinu, sledeća tri broja po redu označavaju sastojinsku pripadnost, a zadnja tri broja označavaju grupu ekoloških jedinica.

Struktura površina, zapremine i zapreminskog prirasta po gazdinskim klasama u gazdinskoj jedinici "Vujan - Bukovik" prikazana je sledećom tabelom:

Površina Zapremina Zapreminski prirast Gazdinska klasa ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

Zv/V%

10323421 0.18 0.0 58.5 0.0 324.9 2.8 0.1 15.3 4.7 10353421 19.71 2.4 6805.0 4.4 345.3 145.8 3.2 7.4 2.1

Ukupno visoke 19.89 2.4 6863.5 4.4 345.1 148.5 3.2 7.5 2.2 10176323 14.76 1999.30 63.40 10196313 299.40 36.0 72439.5 46.9 241.9 2034.6 44.0 6.8 2.8 10215212 7.71 0.9 1073.9 0.7 139.3 42.9 0.9 5.6 4.0 10307313 199.29 24.0 26507.9 17.1 133.0 861.1 18.6 4.3 3.2 10325313 1.31 0.2 10326313 4.46 0.5 283.2 0.2 63.5 13.6 0.3 3.0 4.8 10360421 31.97 3.8 8617.2 5.6 269.5 200.6 4.3 6.3 2.3 10361421 115.38 13.9 26273.3 17.0 227.7 724.6 15.7 6.3 2.8

Ukupno izdanačke 674.28 81.1 137194.4 88.8 203.5 3940.8 85.2 5.8 2.9 10470421 5.42 0.7 1759.4 1.1 324.6 75.1 1.6 13.9 4.3 10471421 0.96 0.1 135.1 0.1 140.7 5.0 0.1 5.2 3.7 10475313 38.51 4.6 7230.2 4.7 187.7 413.5 8.9 10.7 5.7 10476313 3.54 0.4 497.9 0.3 140.7 24.5 0.5 6.9 4.9 10482313 1.11 0.1 55.5 0.0 50.0 1.6 0.0 1.5 3.0

Ukupno VPS 49.54 6.0 9678.1 6.3 195.4 519.8 11.2 10.5 5.4 Ukupno NC 10 743.71 89.5 153736.0 99.5 206.7 4609.2 99.6 6.2 3.0

26308313 23.24 2.8 847.7 0.5 36.5 17.6 0.4 0.8 2.1 Ukupno izdanačke 23.24 2.8 847.7 0.5 36.5 17.6 0.4 0.8 2.1

26266313 64.09 7.7 Ukupno šikare 64.09 7.7 Ukupno NC 26 87.33 10.5 847.7 0.5 9.7 17.6 0.4 0.2 2.1 Ukupno GJ 831.04 100.0 154583.7 100.0 186.0 4626.7 100.0 5.6 3.0 Rekapitulacija Ukupno visoke 19.89 2.4 6863.5 4.4 345.1 148.5 3.2 7.5 2.2 Ukupno izdanačke 697.52 83.9 138042.1 89.3 197.9 3958.4 85.6 5.7 2.9 Ukupno VPS 49.54 6.0 9678.1 6.3 195.4 519.8 11.2 10.5 5.4 Ukupno šikare 64.09 Ukupno GJ 831.04 100.0 154583.7 100.0 186.0 4626.7 100.0 5.6 3.0

Visoke sastojine G.J.“Vujan - Bukovik“ u namenskoj celini „10”zauzimaju površinu od 19,89ha, ili 2,4% ukupno obrasle površine, sa prosečnom zapreminom od 345m3/ha. i tekućim zapreminskim prirastom od 7,5 m3/ha, dok je procenat zapreminskog prirasta 2,2%.

U okviru visokih sastojina u namenskoj celini 10 nalaze se jednodobne mešovite sastojine bukve, cera i kitnjaka. Ove jednodobne sastojine izdvojene su na površini od 19,71ha, ili 99,1% površine visokih sastojina N.C. “10”, odnosno 2,4% ukupno obrasle površine gazdinske jedinice.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Gazdinska klasa 10.353.421 Visoka planinska šuma bukve, kitnjaka,cera i graba (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima zauzima 2,4% ukupno obrasle površine, 4,4% zapremine i 3,1% zapreminskog prirasta, i ujedno je najzastupljenija gazdinska klasa u okviru visokih sastojina N.C.”10”.

Prosečna zapremina ove gazdinske klase je 345 m3/ha, tekući zapreminski prirast je 7,4m3/ha, a procenat prirasta je 2,1 %.

Po dobnoj strukturi najveći deo sastojina se nalazi u V dobnom razredu (12,62ha), tačnije 64% površine gazdinske klase je starosti oko 100 godina, 25% površine gazdinske klase nalazi se u VI dobnom razredu, (4,87ha), i u IV dobnom razredu (2,22ha) 11%.

Debljinska struktura sastojina ove gazdinske klase,izražena u zapremini po Bioleju je 27% : 55% :18%, što govori da je u ovoj gazdinskoj klasi procentualno najzastupljenija kategorija srednje jakog materijala prečnika 30 - 50cm.

Gazdinska klasa 10.323. 421 - Visoka šuma jasike na smeñim zemljištima izdvojena je na površini od 0,18ha, sa prosečnom zapreminom od 325m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 15,3m3/ha, dok je procenat prirasta 4,7%.

Izdanačke sastojine

Ova kategorija šuma izdvojena je na površini od 674,28ha ili 81,1% obrasle površine gazdinske jedinice. Predstavljene izdanačkim šumama bukve. Prosečna zapremina izdanačkih sastojina u ovoj namanskoj celini je 204m3/ha, tekući zapreminski prirast je 5,8 m3/ha, dok je procenat prirasta 2,9%. Ovo su čiste, očuvane na na celoj površini gazdinske klase.

Gazdinska klasa 10.196.213-izdanačka mešovita šuma cera zauzima površinu od 299,40ha, ili 36% obrasle površine gazdinske jedinice, i ujedno je površinski najzastupljenija gazdinska klasa u gazdinskoj jedinici “Vujan – Bukovik”.

Prosečna zapremina ovih sastojina je 242m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 6,8m3/ha,a procenat zapreminskog prirasta je 2,8%. Prosečna zapremina na nacionalnom nivou za ovu kategoriju šuma iznosi 136 m3/ha, a tekući zapreminski prirast je 3,3 m3/ha.

Očuvane sastojine se nalaze na površini od 294,68ha ili 98% površine gazdinske klase, sa prosečnom zapreminom od 244m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 6,9m3/ha. Razreñene sastojine su zastupljene na površini od 4,72ha ili 2% površine gazdinske klase,sa prosečnom zapreminom od 112/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 3,1m3/ha,dok je procenat zapreminskog prirasta 2,8%.

Po starosti dominiraju sastojine koje se nalaze u drugoj polovini ophodnje, a najzastupljeniji je VII(65%) dobni razred. Ovo su mešovite sastojine sa dominantnim učešćem cera u odnosu na ukupnu zapreminu gazdinske klase.Po razvojnoj fazi ovo su sastojine u optimalnoj fazi razvoja .

Debljinska struktura sastojina , izražena u zapremini po stepenima Bioleja stoji u odnosu 58%:39% :3%.

Prema prioritetnim uzgojnim potrebama na delu površina ove gazdinske klase trebalo bi izvršiti konverzijuovih šuma (oplodnim sečama), i prorede kao mere nege.

Gazdinska klasa 10.307.313-izdanačka mešovita šuma kitnjaka, zauzima površinu od 199,29ha, što iznosi 24% obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina je 133m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 4,3m3/ha, a procenat zapreminskog prirasta je 3,2%. Prosečna zapremina na nacionalnom nivou za ovu kategoriju šuma iznosi 104 m3/ha, a tekući zapreminski prirast je 2,8 m3/ha.

Očuvane, mešovite sastojine kitnjaka registrovane su na površini od 190,84ha, ili 96% ukupne površine ove gazdinske klase. Starost ovih sastojina se kreće od 30 do 80godina. Hrast kitnjak je dominantna vrsta drveća u ovim mešovitim šumskim zajednicama,a najznačajnije su šume kitnjaka i cera, kitnjaka,bukve i graba, i drugih primešanih vrsta.Na prelaznom kitnjakovo-bukovom staništu javlja se šumska zajedniuca ov dve vrste.

Po dobnoj strukturi najveći deo sastojina se nalazi u VII dobnom razredu, tačnije 54% površine gazdinske klase je starosti oko 70 godina, što će imati za posledicu izvesne poteškoće oko obezbeñenja trajnosti prinosa i korišénja šuma.

Debljinska struktura sastojina, izražena u zapremini po stepenima Bioleja stoji u odnosu 75%:25% :0%.Uzgojne potrebe sadržane su u selektivnim proredama umerenog inteziteta.

Gazdinska klasa 10.215.212-izdanačka mešovita šuma sladuna zastupljena je na 7,71ha, ili 0,9% obrasle površine gazdinske jedinice.Ukupna zapremina ove gazdinske klase je1073,9m3,a zapreminski prirast iznosi 42,9m3. Prosečna zapremina ovih sastojina je 139m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 5,6m3/ha,a procenat zapreminskog prirasta 4,0%. Prosečna zapremina na nacionalnom nivou za ovu kategoriju šuma iznosi 124 m3/ha, a tekući zapreminski prirast je 3,2m3/ha.

Ovo su pretežno očuvane, mešovite sastojine sastojine sa dominantnim učešćem sladuna u odnosu na ukupnu zapreminu gazdinske klase..

Po starosti dominiraju sastojine koje se nalaze u prvoj polovini ophodnje,odnosno 75% površine gazdinske klase se nalazi u IV dobnom razredu.

Po debljinskoj strukturi najzastupljenija je zapremina tankog materijala (do 30cm) 99%, i srednje jakog materijala (31 – 50cm) samo 1%.

Prioritetne uzgojne potrebe su sadržane prvenstveno u selektivnim proredama proredama umerenog inteziteta.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Izdanačke sastojine bukve

Izdanačke sastojine bukve, bukve i kitnjaka, bukve i graba, u celini su dobrog stepena obraslosti, sa značajnim učešćem stabala nezadovoljavajućeg kvaliteta i zdrastvenog stanja.Najvećim delom je došlo do nagomilavanja grubog humusa i izumiranja sprata žbunja i prizemne flore.‚

Izdanačke šume bukve zauzimaju površinu od 24,40ha ili 1,8% ukupno obrasle površine gazdinske jedinice, sa prosečnom zapreminom od 211m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 5,22m3/ha, dok je procenat prirasta 2,5%. Prosečna zapremina na nacionalnom nivou za ovu kategoriju šuma iznosi 192 m3/ha., a tekući zapreminski prirast je 3,8 m3/ha.

Gazdinska klasa 10.360.411 - izdanačka šuma bukve na različitim smeñim zemljištima zastupljena je na 31,97ha, ili 3,8% obrasle površine gazdinske jedinice.. Ovu kategoriju šuma čine čiste izdanačke sastojine bukve. Ukupna zapremina gazdinske klase je 8617,2m3, odnosno prosečna zapremina je 269m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 6,3m3/ha, a procenat prirasta je 2,3%.

Dobna (starosna) struktura pokazuje da je ova kategorija šuma starosti 50-80 godina, odnosno 71% površine ove kategorije šuma skoncentrisano je u VIII, 27% u VII, i 2% u VI dobnom razredu, što otežava obezbeñenje trajnosti prinosa i korišćenja šuma.

Debljinska struktura sastojina ove gazdinske klase, izražena u zapremini po Bioleju je 56% : 42% : 2%, pa se ovakvo stanje može smatrati povoljnim.

Iz napred navedenih podataka jasno proizilaze i uzgojne potrebe u ovoj kategoriji šuma koje se ogledaju prvenstveno u pripremi sastojina za konverziju u visoki uzgojni oblik (oplodnim sečama), kao i selektivnim proredama.

Gazdinska klasa 10.361.412 - izdanačka mešovita šuma bukve na različitim smeñim zemljištima. Ovu gazdinsku klasu čine mešovite izdanačke sastojine bukve. Ukupna površina ovih sastojina je115,38ha, sa ukupnom zapreminom od 26273,3m3, odnosno prosečna zapremina je 228m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 6,3m3/ha, a procenat prirasta je 2,7%.

Ovo su mešovite sastojine u optimalnoj fazi razvoja, starosti od 60-80 godina.

Izdanačke sastojine graba

Ova kategorija šuma prestavljena je gazdinskim klasama: 10.176.321 izdanačke (mešovite) sastojine graba, zauzimaju površinu od 14,76ha, sa prosečnom zapreminom od 135m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 4,3m3/ha, dok je procenat prirasta 3,2%. Prosečna zapremina na nacionalnom nivou za ovu kategoriju šuma iznosi 109 m3/ha., a tekući zapreminski prirast je 2,5 m3/ha.

Izdanačke mešovite sastojine graba sasvim su slične izdanačkim šumama bukve, mada sa osetno većim brojem stabala po ha i dosta povoljnijom humifikacijom.Ove sastojine zauzimaju manje fragmente gazdinske jedinice.

. Starost ovih sastojina je od 30 do 60 godina. Grab je dominantna vrsta drveća u ovim sastojinama,a ima i drugih primešanih vrsta (bukva,cer,kitnjak,crni jasen i dr).

Dobna (starosna) struktura pokazuje da su ove sastojine starosti 10 -70 godina tj. većina sastojina izdanačkih šuma se nalazi u optimalnoj fazi razvoja.

Izdanačke sastojine bagrema

Sastojine bagrema(sastojinske celine: 325, 326) nalaze se na površini 5,77 ha, ili 0,7% obrasle površine gazdinske jedinice, a rezultat su ranijeg pošumljavanja neobraslih površina i rekonstrukcija devastiranih sastojina. Bez obzira na prirasnu snagu bagremovih sastojina, treba ih seći u vreme vegetacije, a zatim zasaditi odgovarajuće lišćarske vrste drveća. Sadašnja prosečna zapremina ovih sastojina je49 m3/ha, (sastojinske celine 325 i 326).

Iz napred navedenih podataka jasno proizilaze i uzgojne potrebe koje se ogledaju prevenstveno pripremi sastojina za konverziju u visoki uzgojni oblik, a sve u skladu sa osnovnom namenom.

Meñutim, i pored ovakve povoljne ocene stepena korišćenja proizvodnih mogućnosti staništa, izdanačke sastojine bukve i hrastova ne mogu se zadržati kao trajan uzgojni oblik već će se konverzijom prevesti u visoke sastojine.

Problemi gazdovanja dugoročnog karaktera vezani su za:

• Utvrñivanje dužine konverzionog razdoblja i načina konverzije, • utvrñivanje dužine trajanja ophodnje • Konverziju izdanačkih sastojina u visoki uzgojni oblik, • nega sastojina u skladu sa prioritetnim uzgojnim potrebama

Veštački podignute sastojine četinara

Značajno mesto u gazdinskoj jedinici zauzimaju veštački podignute sastojine četinara koje su podignute na površini od 49,54 ha. One su svojim izgledom i prema taksacionim podacima, u pogledu korišćenja staništa u zadovoljavajućem stanju, ali bi ocena bila, u ovom smislu, još preuranjena zbog njihove starosti, a posebno u poreñenju ovih sastojina sa sastojinama u njihovom arealu.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Veštački podignute sastojine četinara (smrče, smrče i crnog bora, crnog bora, belog bora, crnog i belog bora, ostalih četinara) su različitog stanja, podizane su sadnjom sadnica, negde su prevelike gustine, sa najčešće neprovedenim merama nege, sa sporim naseljavanjem primarne vegetacije. Na značajnom delu ovih sastojina nije dovoljno suzbijana izbojna snaga bukve, te je usled konkurencije formiran materijal od koga su nezadovoljavajućeg kvaliteta i vitalnosti i četinarske vrste i lišćarske vrste.

U namenskoj celini "10" ova kategorija šuma je predstavljena sa 5 gazdinskih klasa. To su pretežno mlade do srednjedobne sastojine, ukupne površine 49,54ha ili 6% obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ove kategorije šuma je 195m3/ha, tekući zapreminski prirast je 10,5 m3/ha, dok je procenat prirasta 5,4%.

Očuvane sastojine ove kategorije šuma nalaze se na površini od 39,02ha ili79%, dok su razreñene sastojine zastupljene sa 9,41ha ili 19%, i požarom devastrane sastojine 2% površine ove kategorije šuma. Dobna struktura pokazuje da su ove sastojine starosti od 30 do 60 godina tj. radi se o mladim i srednje dobnim sastojinama. Prema navedenim pokazateljima proističu i uzgojne potrebe koje su sadržane u proredama umerenog intenziteta, a sve u cilju približavanja optimalnoj zapremini, kao jednog od elemenata za maksimalno korišćenje proizvodnih potencijala dotičnih staništa, kao i obezbeñenje stabilnosti navedenih sastojina od svih štetnih uticaja (sneg, vetar i dr.).

Namenska celina "26" - zaštita zemljišta od erozije

Gazdinska klasa 26.308.313-izdanačka devastirana šuma kitnjaka, zauzima površinu od 23,24ha, što iznosi 2,8% obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina je 37m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 0,8m3/ha, a procenat zapreminskog prirasta je 2,1%.

Gazdinska klasa 26.266.313-šikare, zauzimaju površinu od 64,09ha, što iznosi 7,7% obrasle površine gazdinske jedinice.

5.3. Stanje šuma po poreklu i o čuvanosti

Poreklo kao kriterijum za ocenu stanja šuma može se koristiti sa više aspekata:

Prvi je, svakako, način nastanka i obnove sastojina, kao osnov za ocenu biološke stabilnosti, kvaliteta i vitalnosti pojedinih delova ili čitavog kompleksa gazdinske jedinice.

Drugi aspekt je vezan je za poreklo kao elemenat koji ukazuje na dosadašnji odnos prema šumi i njenom korišćenju, i istovremeno poreklo, kao jedan od kriterijuma za ocenu očuvanosti šuma šumskog kompleksa.

Ocene vezane za navedene aspekte direktno se koriste za utvrñivanje adekvatnog gazdinskog postupka u konkretnom šumskom kompleksu, a na ovom mestu u šumama gazdinske jedinice "Vujan – Bukovik“.

U ovoj gazdinskoj jedinici sastojine prema poreklu razvrstane su na:

- Visoke sastojine - nastale generativnim putem (iz semena) - Izdanačke sastojine - nastale vegetativnim putem (iz izdanaka i izbojaka) - Veštački podignute sastojine - nastale sadnjom sadnica

Sastojine prema očuvanosti razvrstane su na:

- Očuvane sastojine - koje po stepenu obraslosti, zdravstvenom stanju i kvalitetu mogu dočekati zrelost za seču. - Razreñene sastojine - to su sastojine sa manjim stepenom obraslosti, dobrog zdravstvenog stanja i kvaliteta i mogu dočekati zrelost za seču. - Devastirane sastojine - to su previše razreñene sastojine, vidno lošeg zdravstvenog stanja, a i kvaliteta, te se pre zrelosti za seču uklanjaju.

Stanje sastojina u okviru namenskih celina i ukupno za gazdinsku jedinicu po poreklu i očuvanosti:

Površina Zapremina Zapreminski prirast Zv/V% Poreklo i očuvanost sastojine ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

10323421 0.18 0.0 58.5 0.0 324.9 2.8 0.1 15.3 4.7 10353421 17.49 2.1 6268.7 4.1 358.4 132.1 2.9 7.6 2.1

Visoke-očuvane 17.67 2.1 6327.2 4.1 358.1 134.8 2.9 7.6 2.1 10353421 2.22 0.3 536.3 0.3 241.6 13.7 0.3 6.2 2.6

Visoke-razreñene 2.22 0.3 536.3 0.3 241.6 13.7 0.3 6.2 2.6 Ukupno visoke 19.89 2.4 6863.5 4.4 345.1 148.5 3.2 7.5 2.2

10176323 14.76 1.8 1999.3 1.3 135.5 63.4 1.4 4.3 3.2

Mihaila Pupina 113

Beograd



10196313 294.68 35.5 71909.1 46.5 244.0 2019.9 43.7 6.9 2.8 10215212 7.71 0.9 1073.9 0.7 139.3 42.9 0.9 5.6 4.0 10307313 190.84 23.0 25761.5 16.7 135.0 839.1 18.1 4.4 3.3 10325313 1.02 0.1 10326313 4.46 0.5 283.2 0.2 63.5 13.6 0.3 3.0 4.8 10360421 31.97 3.8 8617.2 5.6 269.5 200.6 4.3 6.3 2.3 10361421 114.65 13.8 26200.9 16.9 228.5 722.7 15.6 6.3 2.8

Izdanačke-očuvane 660.09 79.4 135845.15 87.9 205.8 3902.23 84.3 5.9 2.9 10196313 4.72 0.6 530.4 0.3 112.4 14.7 0.3 3.1 2.8 10307313 8.45 1.0 746.4 0.5 88.3 22.0 0.5 2.6 2.9 10325313 0.29 0.0 10361421 0.73 0.1 72.4 0.0 99.2 1.9 0.0 2.6 2.6

Izdanačke-razreñene 14.19 1.7 1349.2 0.9 95.1 38.6 0.8 2.7 2.9 Ukupno izdanačke 674.28 81.1 137194.4 88.8 203.5 3940.8 85.2 5.8 2.9

10470421 5.42 0.7 1759.4 1.1 324.6 75.1 1.6 13.9 4.3 10471421 0.28 0.0 69.9 0.0 249.6 2.2 0.0 8.0 3.2 10475313 29.78 3.6 6108.3 4.0 205.1 349.2 7.5 11.7 5.7 10476313 3.54 0.4 497.9 0.3 140.7 24.5 0.5 6.9 4.9

VPS-očuvane 39.02 4.7 8435.5 5.5 216.2 451.1 9.7 11.6 5.3 10471421 0.68 0.1 65.2 0.0 95.9 2.8 0.1 4.1 4.3 10475313 8.73 1.1 1121.9 0.7 128.5 64.3 1.4 7.4 5.7

VPS-razreñene 9.41 1.1 1187.1 0.8 126.2 67.1 1.5 7.1 5.7 10482313 1.11 0.1 55.5 0.0 50.0 1.6 0.0 1.5 3.0

VPS-devastirane 1.11 0.1 55.5 0.0 50.0 1.6 0.0 1.5 3.0 Ukupno VPS 49.54 6.0 9678.1 6.3 195.4 519.8 11.2 10.5 5.4 Ukupno NC 10 743.71 89.5 153736.0 99.5 206.7 4609.2 99.6 6.2 3.0

26308313 23.24 2.8 847.7 0.5 36.5 17.6 0.4 0.8 2.1 Izdanačke-devastirane 23.24 2.8 847.7 0.5 36.5 17.6 0.4 0.8 2.1 Ukupno izdanačke 23.24 2.8 847.7 0.5 36.5 17.6 0.4 0.8 2.1

26266313 64.09 7.7 Ukupno šikare 64.09 7.7 Ukupno NC 26 87.33 10.5 847.7 0.5 9.7 17.6 0.4 0.2 2.1 Ukupno GJ 831.04 100.0 154583.7 100.0 186.0 4626.7 100.0 5.6 3.0 Rekapitulacija po poreklu i očuvanosti Visoke-očuvane 17.67 2.1 6327.2 4.1 358.1 134.8 2.9 7.6 2.1 Visoke-razreñene 2.22 0.3 536.3 0.3 241.6 13.7 0.3 6.2 2.6 Ukupno visoke 19.89 2.4 6863.5 4.4 345.1 148.5 3.2 7.5 2.2 Izdanačke-očuvane 660.09 79.4 135845.2 87.9 205.8 3902.2 84.3 5.9 2.9 Izdanačke-razreñene 14.19 1.7 1349.2 0.9 95.1 38.6 0.8 2.7 2.9 Izdanačke-devastirane 23.24 2.8 847.7 0.5 36.5 17.6 0.4 0.8 2.1 Ukupno izdanačke 697.52 83.9 138042.1 89.3 197.9 3958.4 85.6 5.7 2.9 VPS-očuvane 39.02 4.7 8435.5 5.5 216.2 451.1 9.7 11.6 5.3 VPS-razreñene 9.41 1.1 1187.1 0.8 126.2 67.1 1.5 7.1 5.7 VPS-devastirane 1.11 0.1 55.5 0.0 50.0 1.6 0.0 1.5 3.0 Ukupno VPS 49.54 6.0 9678.1 6.3 195.4 519.8 11.2 10.5 5.4 Ukupno šikare 64.09 7.7 Ukupno GJ 831.04 100.0 154583.7 100.0 186.0 4626.7 100.0 5.6 3.0

Mihaila Pupina 113

Beograd



Rekapitulacija po očuvanosti Ukupno očuvane 716.78 86.3 150607.9 97.4 210.1 4488.1 97.0 6.3 3.0 Ukupno razreñene 25.82 3.1 3072.6 2.0 119.0 119.4 2.6 4.6 3.9 Ukupno devastirane 24.35 2.9 903.2 0.6 37.1 19.2 0.4 0.8 2.1 Ukupno šikare 64.09 7.7 Ukupno GJ 831.04 100.0 154583.7 100.0 186.0 4626.7 100.0 5.6 3.0

Stanje šuma u državnom vlasništvu u granicama gazdinske jedinice "Vujan - Bukovik" može se smatrati zadovoljavajućim. Pri tome je ovde neophodno istaći neke osnovne činjenice:

Učešće šuma visokog porekla u gazdinskoj jedinici je samo 2,4 %, izdanačkih 83,9%, veštački podignutih sastojina 6,0%, i šikara 7,7% ukupno obrasle površine gazdinske jedinice.

Prosečna zapremina u visokim sastojinama iznosi 345m3/ha, a u izdanačkim sastojinama 198m3/ha, a kod veštački podignutih sastojina 201m3/ha. Prosečni zapreminski prirast u visokim sastojinama je 7,5m3/ha, kod izdanačkih sastojina 5,7m3/ha, a kod veštački podignutih sastojina 10,8m3/ha.

Povoljna situacija je po vrednosnom elementu očuvanosti. Očuvane sastojine pokrivaju 86,3%, razreñene 3,1%, devastirane 2,9 % , i šikare 7,7% obrasle površine gazdinske jedinice.

Prosečna zapremina očuvanih sastojina je 210m3/ha, zapreminski prirast 6,3m3/ha, a procenat prirasta iznosi 3,0%.

Prosečna zapremina razreñenih sastojina je 119m3/ha, zapreminski prirast 4,6m3/ha, a procenat prirasta iznosi 3,9%.

Prosečna zapremina devastiranih sastojina je 37m3/ha, zapreminski prirast 0,8m3/ha, a procenat prirasta iznosi 2,1%. Zapremina devastiranih sastojina utvrñena je procenom.

Osnovna karakteristika razreñenih i degradiranih sastojina je nedovoljno korišćenje proizvodnog potencijala staništa, umanjena biološka stabilnost i ponekad (posebno na boljim staništima) zakorovljenost kao ograničavajući faktor stanišnoj prirodnoj obnovi.

Stanje šuma po očuvanosti je dobro, tj. sastojine ove gazdinske jedinice se nalaze u svom optimumu, a adekvatnim zahvatima će se obezbediti uspešno prirodno podmlañivanje.

Osnovni dugoročni zadaci gazdovanja, obzirom na prethodnu ocenu su:

• konverzija izdanačkih šuma u visoki uzgojni oblik

Proizvodni efekti ocenjeni preko prosečnih vrednosti zapremine i zapreminskog prirasta su zadovoljavajući. Šumski fond opterećuje veliko učešće izdanačkih šuma (86,3%), devastiranih sastojina (2,9%), i šikara (7,7%).

5.4. Stanje sastojina po smesi

Stanje sastojina po smesi za gazdinsku jedinicu"Vujan - Bukovik" dato je sledećom tabelom:

Površina Zapremina Zapreminski prirast Mešovitost sastojine ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

Zv/V%

10323421 0.18 0.0 58.5 0.0 324.9 2.8 0.1 15.3 0.3 Visoke-čiste 0.18 0.0 58.5 0.0 324.9 2.8 0.1 15.3 0.3

10353421 19.71 2.4 6805.0 4.4 345.3 145.8 3.2 7.4 0.2 Visoke-mešovite 19.71 2.4 6805.0 4.4 345.3 145.8 3.2 7.4 0.2 Ukupno visoke 19.89 2.4 6863.5 4.4 345.1 148.5 3.2 7.5 0.2

10325313 1.31 0.2 10360421 31.97 3.8 8617.2 5.6 269.5 200.6 4.3 6.3 0.1

Izdanačke-čiste 33.28 4.0 8617.2 5.6 258.9 200.6 4.3 6.0 0.1 10176323 14.76 1.8 1999.3 1.3 135.5 63.4 1.4 4.3 0.1 10196313 299.40 36.0 72439.5 46.9 241.9 2034.6 44.0 6.8 0.1

Mihaila Pupina 113

Beograd


Površina Zapremina Zapreminski prirast Mešovitost sastojine ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

Zv/V%

10215212 7.71 0.9 1073.9 0.7 139.3 42.9 0.9 5.6 0.1 10307313 199.29 24.0 26507.9 17.1 133.0 861.1 18.6 4.3 0.1 10326313 4.46 0.5 283.2 0.2 63.5 13.6 0.3 3.0 0.1 10361421 115.38 13.9 26273.3 17.0 227.7 724.6 15.7 6.3 0.1

Izdanačke-mešovite 641.00 77.1 128577.1 83.2 200.6 3740.2 80.8 5.8 0.1 Ukupno izdanačke 674.28 81.1 137194.4 88.8 203.5 3940.8 85.2 5.8 0.1

10470421 5.42 0.7 1759.4 1.1 324.6 75.1 1.6 13.9 0.3 10475313 38.51 4.6 7230.2 4.7 187.7 413.5 8.9 10.7 0.2

VPS-čiste 43.93 5.3 8989.6 5.8 204.6 488.6 10.6 11.1 0.2 10471421 0.96 0.1 135.1 0.1 140.7 5.0 0.1 5.2 0.1 10476313 3.54 0.4 497.9 0.3 140.7 24.5 0.5 6.9 0.1 10482313 1.11 0.1 55.5 0.0 50.0 1.6 0.0 1.5 0.0

VPS-mešovite 5.61 0.7 688.5 0.4 122.7 31.2 0.7 5.6 0.1 Ukupno VPS 49.54 6.0 9678.1 6.3 195.4 519.8 11.2 10.5 0.2 Ukupno NC 10 743.71 89.5 153736.0 99.5 206.7 4609.2 99.6 6.2 0.1

26308313 23.24 2.8 847.7 0.5 36.5 17.6 0.4 0.8 0.0 Izdanačke-mešovite 23.24 2.8 847.7 0.5 36.5 17.6 0.4 0.8 0.0 Ukupno izdanačke 23.24 2.8 847.7 0.5 36.5 17.6 0.4 0.8 0.0

26266313 64.09 7.7 Ukupno šikare 64.09 7.7 Ukupno NC 26 87.33 10.5 847.7 0.5 9.7 17.6 0.4 0.2 0.0 Ukupno GJ 831.04 100.0 154583.7 100.0 186.0 4626.7 100.0 5.6 0.1 Rekapitulacija po poreklu i mešovitosti Visoke-čiste 0.18 0.0 58.5 0.0 324.9 2.8 0.1 15.3 0.3 Visoke-mešovite 19.71 2.4 6805.0 4.4 145.8 3.2 7.4 0.2 Ukupno visoke 19.89 2.4 6863.5 4.4 345.1 148.5 3.2 7.5 0.2 Izdanačke-čiste 33.28 4.0 8617.2 5.6 258.9 200.6 4.3 6.0 0.1 Izdanačke-mešovite 664.24 79.9 129424.9 83.7 194.8 3757.8 81.2 5.7 0.1 Ukupno izdanačke 697.52 83.9 138042.1 89.3 197.9 3958.4 85.6 5.7 0.1 VPS-čiste 43.93 5.3 8989.6 5.8 204.6 488.6 10.6 11.1 0.2 VPS-mešovite 5.61 0.7 688.5 0.4 122.7 31.2 0.7 5.6 0.1 Ukupno VPS 49.54 6.0 9678.1 6.3 195.4 519.8 11.2 10.5 0.2 Ukupno šikare 64.09 7.7 Ukupno GJ 831.04 100.0 154583.7 100.0 186.0 4626.7 100.0 5.6 0.1 Rekapitulacija po mešovitosti Ukupno čiste 77.39 9.3 17665.3 11.4 228.3 692.0 15.0 8.9 0.2 Ukupno mešovite 689.56 83.0 136918.4 88.6 198.6 3934.7 85.0 5.7 0.1 Ukupno šikare 64.09 7.7 Ukupno GJ 831.04 100.0 154583.7 100.0 186.0 4626.7 100.0 5.6 0.1

U zavisnosti od vrste drveća i učešća u smesi, sve sastojine su razvrstane na čiste i mešovite.

Glavne autohtone vrste u ovoj gazdinskoj jedinici (bukva,kitnjak,cer,sladun,grab) u odreñenom visinskom dijapazonu, na orografski izraženom terenu, grade čiste i mešovite sastojine u različitim kombinacijama vrsta, ali najčešće izmeñu sebe.

Odnos čistih i mešovitih sastojina je 91 % : 9 % po površini, i 88 % : 12 % po zapremini, računajući i šikare kao mešovite.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Visoke sastojine

Ova kategorija šuma izdvojena je na površini od 19,89ha ili 2,4% obrasle površine gazdinske jedinice. Predstavljene su visokim mešovitim sastojinama bukve, kitnjaka,cera, i graba (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima (sastojinska celina 353), i čistim sastojinama jasike (sastojinska celina 323)

Izdanačke sastojine

Izdanačke sastojine izdvojene su na površini od 697,52ha ili 83,9% obrasle površine gazdinske jedinice. Predstavljene mešovitim i čistim izdanačkim šumama bukve, cera, kitnjaka i graba. Odnos čistih i mešovitih sastojina je 4,8% (33,28ha) : 95,2% (664,24ha).

Veštački podignute sastojine

Ova kategorija šuma zastupljena je na površini od 49,54ha ili 6,0% ukupno obrasle površine gazdinske jedinice. Odnos čistih i mešovitih sastojina je 88,7% (43,93ha) : 11,3% (5,61ha).

Očigledno je da u ovoj gazdinskoj jedinici dominiraju mešovite sastojine, što je povoljno sa aspekta biološke i ekološke stabilnosti celokupnog ekosistema. Ako ovome dodamo da su mešovite sastojine otpornije na entomološka i fitopatološka oboljenja, onda je jasno da treba povećavati procenat učešća mešovitih sastojina. Imajući u vidu i starosnu (debljinsku) strukturu, pravilno usmereno gazdovanje i realizaciju prinosa, mešovite sastojine trebalo bi da obezbede stabilniju, masovniju i kvalitetniju proizvodnju drvne mase.

5.5. Stanje sastojina po vrstama drve ća

Zastupljenost vrsta drveća po zapremini i tekućem zapreminskom prirastu prikazano je sledećom tabelom:

Zapremina Zapreminski prirast Vrste drveća

m3 % m3 % Zv/V%

Namenska celina 10 Cer 62658.6 40.5 1687.4 36.5 2.7 Kit 36084.9 23.3 1053.0 22.8 2.9 Bk 30710.4 19.9 769.5 16.6 2.5 Gr 6746.2 4.4 213.2 4.6 3.2 Otl 3786.5 2.4 195.3 4.2 5.2 Slad 1335.0 0.9 49.8 1.1 3.7 Cjas 1236.3 0.8 51.1 1.1 4.1 SLip 537.3 0.3 16.8 0.4 3.1 Jas 465.6 0.3 17.3 0.4 3.7 Bag 425.5 0.3 23.0 0.5 5.4 KrLip 319.2 0.2 9.4 0.2 3.0 Tres 254.6 0.2 7.8 0.2 3.1 Gric 130.7 0.1 5.4 0.1 4.1 CGrb 49.7 0.0 2.2 0.0 4.4 Pjas 38.3 0.0 1.0 0.0 2.7 OML 22.9 0.0 0.7 0.0 3.1 Orah 0.6 0.0 0.0 0.0 4.7 Ukupno lišćari 144802.3 93.7 4103.1 88.7 2.8 Cbor 7128.6 4.6 429.8 9.3 6.0 Smr 1770.4 1.1 75.0 1.6 4.2 Bbor 33.3 0.0 1.2 0.0 3.5 Brv 1.4 0.0 0.1 0.0 4.9 Ukupno četinari 8933.7 5.8 506.0 10.9 5.7 NC 10 153735.9 99.5 4609.1 99.6 3.0

Mihaila Pupina 113

Beograd


Zapremina Zapreminski prirast Vrste drveća

m3 % m3 % Zv/V%

Namenska celina 26 Kit 483.1 0.3 10.4 0.2 2.1 Cer 233.8 0.2 4.7 0.1 2.0 Otl 69.9 0.0 1.3 0.0 1.9 Gr 32.3 0.0 0.6 0.0 1.8 Cjas 28.7 0.0 0.5 0.0 1.9 Ukupno lišćari 847.8 0.5 17.6 0.4 2.1 NC 26 847.8 0.5 17.6 0.4 2.1 Ukupno GJ 154583.7 100.0 4626.6 100.0 3.0 Rekapitulacija za GJ Vujan Bukovik Cer 62892.4 40.7 1692.8 36.6 2.7 Kit 36568.0 23.7 1063.8 23.0 2.9 Bk 30710.4 19.9 769.5 16.6 2.5 Gr 6778.5 4.4 213.9 4.6 3.2 Otl 3856.4 2.5 195.3 4.2 5.1 Slad 1335.0 0.9 49.8 1.1 3.7 Cjas 1265.0 0.8 51.7 1.1 4.1 SLip 537.3 0.3 16.8 0.4 3.1 Jas 465.6 0.3 17.3 0.4 3.7 Bag 425.5 0.3 23.0 0.5 5.4 KrLip 319.2 0.2 9.4 0.2 3.0 Tres 254.6 0.2 7.8 0.2 3.1 Gric 130.7 0.1 5.4 0.1 4.1 CGrb 49.7 0.0 2.2 0.0 4.4 Pjas 38.3 0.0 1.0 0.0 2.7 OML 22.9 0.0 0.7 0.0 3.1 Orah 0.6 0.0 0.0 0.0 4.7 Ukupno lišćari 145650.0 94.2 4120.5 89.1 2.8 Cbor 7128.6 4.6 429.8 9.3 6.0 Smr 1770.4 1.1 75.0 1.6 4.2 Bbor 33.3 0.0 1.2 0.0 3.5 Brv 1.4 0.0 0.1 0.0 7.4 Ukupno četinari 8933.7 5.8 506.0 10.9 5.7 Ukupno GJ 154583.7 100.0 4626.5 100.0 3.0

Gazdinska jedinica "Vujan - Bukovik" spada u izrazito lišćarsko područje, što govori i ovoliki broj zastupljenih lišćarskih vrsta. Ovde se ponovo napominje da su u ovoj gazdinskoj jedinici stečeni svi uslovi za uspešno gajenje lišćarskih vrsta drveća, a posebno hrastova i bukve, tako da je prirodna obnova ovih šuma obezbeñena, uz racionalno i stručno gazdovanje.

U šumama gazdinske jedinice "Vujan - Bukovik" premerom u okviru izrade osnove gazdovanja šumama evidentirane su 20 vrste drveća.Većina evidentiranih vrsta javljaju se kao edifikatori u okviru pojedinih tipova šuma, reñe kao prateće vrste, pojedinačno i retko primešane.

U šumskom fondu gazdinske jedinice dominira cer sa 40,7%, a potom kitnjak 23,7%, bukva 19,9%, grab 4,4%, Otl 2,5%, i crni bor 4,6%. Učešće ostalih zastupljenih vrsta drveća je 4,2% po zapremini.

Vrednost šumskog fonda svojim prisustvom uvećavaju plemeniti lišćari i prisutne voćkarice (od kojih su neke samo opisno evidentirane).

Vrednost je svakako uvećana prisustvom različitih žbunastih zajednica na pojedinim delovima gazdinske jedinice.

Učešće lišćarskih vrsta drveća u ovoj gazdinskoj jedinici po zapremini je 94%, a četinarskih 6% ukupne zapremine gazdinske jedinice.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Od četinarskih vrsta drveća na prostoru gazdinske jedinice "Vujan - Bukovik" zastupljene su: crni i beli bor, smrča, i borovac. Sve prisutne četinarske vrste su pošumljavanjem unešene (na tuña staništa) na ovom području.

Cer - je po zapremini najzastupljenija vrsta drveća u gazdinskoj jedinici. U ukupnoj zapremini gazdinske jedinice učestvuje sa 40,6 % (62892,4m3), a ukupnom zapreminskom prirastu sa 36,5%, dok je procenat prirasta 2,7%..Cer se u ovoj gazdinskoj jedinici javlja idanačkom uzgojnom obliku. Gradi mešovite sastojine u kombinaciji sa kitnjakom, sladunom, grabom i bukvom. Cer nastanjuje nešto niža područja, toplije ekspozicije i siromašnija staništa u odnosu na kitnjak. Zdravstveno stanje cera može se oceniti kao zadovoljavajuće, a u narednom periodu treba nastaviti praćenje gradacije insekata (defolijatora) i preduzimati blagovremene mere zaštite šuma.

Kitnjak - u ukupnoj zapremini gazdinske jedinice učestvuje sa 23,6 % (36568,0m3), a ukupnom zapreminskom prirastu sa 22,9%, dok je procenat prirasta 2,9 %. Kitnjak je ovde izdanačkog porekla, pretežno javlja mešovitim sastojinama sa bukvom, grabom, cerom, sladunom i ostalim tvrdim lišćarima. Zemljišta koja nastanjuje kitnjak su dosta osiromašena usled spiranja, smanjene količine stelje i povećane količine skeletnog materijala na površini i u samom zemljištu. U dosadašnjem periodu kod kitnjaka nisu zabeležene masovne pojave sušenja, ali se moraju pratiti pojave kalamiteta insekata (defolijacija) i u slučaju pojave istih preduzimati adekvatne mere.

Bukva - u ukupnoj zapremini gazdinske jedinice učestvuje sa 19,8 % (30710,4m3), a ukupnom zapreminskom prirastu sa 16,6%, dok je procenat prirasta 2,5 %. Ovde je u svom optimumu, i prirodno se uspešno obnavlja što dozvoljava jače zahvate kod seča obnavljanja. Pored toga što se javlja u čistim sastojinama, bukva se često nalazi u mešovitim sastojinama sa grabom, cerom, kitnjakom i ostalim pratećim vrstama.

Na području gazdinske jedinice bukva je pretežno izdanačkog uzgojnog oblika i nalazi se u svom optimumu gde gradi vredne i kvalitetne sastojine. Što se tiče proizvodnosti bukve, ona se može oceniti kao zadovoljavajuća, obzirom na očuvanost, poreklo i dr.

Bukva je,u odnosu na svetlost, izrazito senoljubiva vrsta drveća. U odnosu na ekstremne temperature (niske i visoke),bukov ponik donekle strada od mraza,a daleko više od suše,odnosno od ekstremno visokih temperature.

Bukva je mezofilna vrsta drveća, traži veliku količinu atmosferske vlage i srednju količinu padavina. U odnosu na štete od snega i vetra bukva je srednje osetljiva vrsta drveća, povremeno strada od izvala, snegoloma,vetroloma i ledoloma. Bukva raste na hladnijim ekspozicijama,severnim,severo-istočnim i istočnim,gde preovlañuje monodominantna šuma bukve.

Osnovne biološke karakteristike bukve su sledeće: cveta u aprilu-maju, fizičku zrelost plodonošenja dostiže oko šezdesete godine. Učestalost plodonošenja 5-10 godina, a u nepovoljnim uslovima sredine i reñe. Razmnožava se vegetativnim i generativnim putem.

Inače, bukva, kitnjak i cer, daju glavno obeležje ovoj gazdinskoj jedinici, odnosno ove tri vrste drveća učestvuju sa 84% ukupne zapremine gazdinske jedinice.

Grab - gradi mešovite sastojine u kombinaciji sa bukvom,cerom,kitnjakom,i drugim vrstama. Grab učestvuje u ukupnom fondu gazdinske jedinice je 4,4%. Uglavnom je izdanačkog porekla, a zdravstveno stanje je zadovoljavajuće. Širenje graba u kitnjakovim i cerovim sastojinama je ovde dosta izraženo. Teško ga je sprečiti, jer kao fiziološki jača vrsta od kitnjaka i cera brzo osvaja ova staništa

Sladun - se u ovoj gazdinskoj jedinici javlja u nižim delovima gazdinske jedinice. Pretežno gradi klimaregionalne mešovite zajednice sa cerom i kitnjakom, ali i čiste sastojine na manjim površinama. Njegovo učešće u ukupnom fondu gazdinske jedinice po zapremini je 0,9%. Uglavnom je izdanačkog porekla, a zdravstveno stanje je zadovoljavajuće. U poslednje vreme ugrožen je od defolijatora, te se gradacije inskekata moraju blagovremeno pratiti i preduzimati adekvatne mere.

Ostale lišćarske vrste (bagrem, p.jasen, crni jasen, jasika, OTL, lipa, orah, trešnja grabić, c. grab) , zastupljene su na relativno manjim površinama, i na nivou gazdinske jedinice nemaju veći ekonomski značaj. Njihov značaj je u očuvanju genetskog fonda i jačanju biodiverziteta.

Veštački podignute sastojine četinara, koje su locirane po celoj površini gazdinske jedinice, predstavljaju značajnu grupaciju kako po površini tako i po zapremini (6,0 %).

Mihaila Pupina 113

Beograd


5.6. Stanje šuma po debljinskoj strukturi

Stanje po debljinskoj strukturi prikazaćemo posebno za svaku gazdinsku klasu u gazdinskoj jedinici

Z A P R E M I N A P O D E B L J I N S K I M R A Z R E D I M

povrsina svega do 10 cm 11 do 20 21 do 30 31 do 40 41 do 50 51 do 60 61 do 70 71 do 80 81 do 90 iznad 90 prirast gazdinska

klasa

ha m3 I II III IV V VI VII VIII IX m3

10176323 14.76 1999.3 114.3 766.7 775.2 333.2 9.9 63.4

10196313 299.40 72439.5 1880.3 10558.7 29845.2 23107.4 5240.2 1401.7 354.1 51.8 2034.6

10215212 7.71 1073.9 179.3 595.5 283.5 15.5 42.9

10307313 199.29 26507.9 1277.0 7336.2 11234.2 6081.8 578.7 861.1

10323421 0.18 58.5 35.2 23.3 2.8

10325313 1.31

10326313 4.46 283.2 41.1 145.7 61.7 24.0 10.7 13.6

10353421 19.71 6805.0 337.6 1531.0 2139.7 1569.3 757.7 390.7 78.9 145.8

10360421 31.97 8617.2 33.1 842.1 3960.0 2698.9 921.1 162.0 200.6

10361421 115.38 26273.3 589.8 4304.3 11439.6 7322.9 2260.6 356.2 724.6

10470421 5.42 1759.4 1230.6 528.8 75.1

10471421 0.96 135.1 72.2 57.1 5.7 5.0

10475313 38.51 7230.2 6.0 2629.7 3527.5 806.8 260.2 413.5

10476313 3.54 497.9 289.0 198.2 10.7 24.5

10482313 1.11 55.5 55.5 1.6

NC 10 743.71 153736.0 4176.5 29143.5 63465.4 42546.6 10850.7 2677.6 744.8 78.9 51.8 4609.1 26266313 64.09

26308313 23.24 847.8 847.8 17.6

NC 26 87.33 847.8 847.8 17.6

Ukupno GJ 831.04 154583.7 5024.3 29143.5 63465.4 42546.6 10850.7 2677.6 744.8 78.9 51.8 4626.7

Ukupna zapremina gazdinske jedinice je 154583,6m3. Većina drvne zapremine nalazi se u drugom (31%), trećem (28%), četvrtom (16 %), i prvom (12%) debljinskom razredu. Ovakva debljinska struktura zapremine sastojina je očekivana obzirom na starosnu strukturu ovih sastojina.

Na osnovu predhodne tabele i uvida u distribiciju mase po debljinskim stepenima u ovoj gazdinskoj jedinici, može se zaključiti sledeće:

• Da je debljinska struktura ukupno gledajući pomerena ka srednje jakim i tankim kategorijama • Da je kod gazdinskih klasa gde su cer, bukva, i kitnjak glavne vrste drveća inventar pomeren ka jačim kategorijama, čime će biti ugrožena trajnost i

kvalitet prinosa u bliskoj budućnosti. • Kod veštački podignutih sastojina i izdanačkih šuma inventar je pomeren ka tanjim kategorijama, što je logično obzirom na poreklo i starost ovih

sastojina.

Debljinska struktura po stepenima Byoleja je sledeća:

• tanak materijal (do 30 cm) 97663,2 63,0 • srednje jak materijal (31 - 50cm) 53397,4 34,5 • jak material ( > 51 cm) 3553,1 2,5 • Ukupno: 154583,7 100%

Odnos tankog, srednje jakog i jakog materijala (63% : 34 % :3%) jasno govori da je došlo do gomilanja zapremine u srednje jakom i tankom materijalu , što je posledica prvenstveno, porekla, starosti i faze razvoja, ali i negovanosti ovih sastojina.

Na osnovu prikaza stanja zapremine po stepenima Bioleja može se zaključiti da je drvna zapremina gazdinske jedinice, skoncentrisana u tankom i srednje jakom materijalu (97,5 %), tako da se više pažnje mora posvetiti realizacije obnavljanja sastojina, odnosno konverziji izdanačkih sastojina, i proredama kao merama nege.

U "0" - debljinski razred svrstana je zapremina dobijena procenom visokih devastiranih sastojina i premerom dobijena zapremina izdanačkih šuma.

Mihaila Pupina 113

Beograd


5.7. Stanje sastojina po starosti

Prikazaćemo tabelarno stanje sastojina po starosti za jednodobne sastojine, kod kojih se zrelost za seču odreñuje na osnovu istih. Širina dobnih razreda utvrñena je Pravilnikom o načinu i sadržini posebnih osnova u odnosu na visinu ophodnje (trajanje proizvodnog procesa), a u konkretnom slučaju širina dobnih razreda iznosi:

• za visoke (jednodobne) sastojine lišćara čija je ophodnja duža od 80 godina- širina dobnog razreda iznosi 20 godina • za visoke i izdanačke sastojine čija je ophodnja od 40 do 80 godina - širina dobnog razreda iznosi 10 godina • za sastojine bagrema - širina dobnog razreda iznosi 5 godina • za veštački podignute sastojine četinara i lišćara - 10 godina.

Devastiranim sastojinama nije odreñivana starost, jer kod njih starost nema uticaja na odreñivanje zrelosti za seču tj. visinu ophodnje.

Starosna struktura gazdinske jedinice

DOBNI RAZREDI

I gazdinska klasa p v zv

svega slabo obr.

dobro obr.

II III IV V VI VII VIII

Visoke sastojine- širina dobnog razreda 20 godina

p 1971 222 1262 487

v 68050 5363 44125 18562

10353421 zv 1458 137 929 391

p 1971 222 1262 487

v 68050 5363 44125 18562

Ukupno visoke zv 1458 137 929 391

Namenska celina 10

Visoke (jednodobne) sastojine bukve karakteriše nenormalan odnos dobnih razreda sa manjkom mladih i srednjedobnih sastojina svrstanih u I-IV dobni razred (2,22ha, ili 11%), velikim učešćem dozrevajućih sastojina - V dobnog razreda 12,62ha, ili 64%, i zrelih sastojina VI (4,87ha, ili 25%), ukupne površine visokih jednodobnih sastojina bukve.

Jasno se se vidi da je dominantno učešće visokih (jednodobnih) sastojina bukve V i VI (89%) dobnog razreda, a posebno opterećuje učešće VI dobnog razreda sa površinom od 304,27ha, ili 18% ukupne površine ovih sastojina, što govori o izrazito nepravilnom razmeru dobnih razreda.

Zbog ovakve starosne strukture u ovom ureñajnom periodu planirano je obnavljanje na površini od 17,49 ha (V i VI doni razred), i proredne seče na 2,22ha (IV dobni razred)

Ovakav odnos dobnih razreda, prvenstveno je posledica starosti sastojina, odakle proističu i uzgojne potrebe, odnosno planovi gazdovanja šumama ove gazdinske jedinice

DOBNI RAZREDI


svega slabo obr.

dobro obr.


Visoke sastojine- širina dobnog razreda 10 godina

p 0.18 0.18

v 58.5 58.5

10323421 zv 2.8 2.8

p 0.18 0.18

v 58.5 58.5

Ukupno visoke zv 2.8 2.8

Mihaila Pupina 113

Beograd


DOBNI RAZREDI


svega slabo obr.

dobro obr.


Izdanačke sastojine - širina dobnog razreda 10 godina

p 14.76 0.59 14.17

v 1999.3 113.7 1885.6

10176323 zv 63.4 4.2 59.2

p 299.40 15.95 0.48 5.58 216.43 60.96

v 72439.5 1253.5 28.8 863.6 51418.5 18875.1

10196313 zv 2034.6 57.2 0.6 29.3 1456.2 491.4

p 7.71 5.75 1.96

v 1073.9 792.0 281.9

10215212 zv 42.9 33.1 9.8

p 199.29 28.95 6.26 16.58 34.65 109.71 3.14

v 26507.9 380.7 448.3 1074.0 3683.3 20458.4 463.1

10307313 zv 861.1 16.8 18.8 43.5 124.2 645.4 12.4

p 31.97 0.51 8.75 22.71

v 8617.2 85.1 2124.5 6407.6

10360421 zv 200.6 2.4 55.4 142.8

p 115.38 9.19 86.73 19.46

v 26273.3 2180.9 19461.3 4631.0

10361421 zv 724.6 59.7 545.5 119.4

p 668.51 45.49 12.49 16.58 66.06 421.62 106.27

v 136911.1 1748.0 1269.1 1074.0 8980.5 93462.8 30376.8

Ukupno izdanačke zv 3927.2 78.2 52.5 43.5 284.4 2702.6 766.0

Izdanačke sastojine hrastova i bukve su starosti od 20-80 godina, i u ovim sastojinama je vreme prevoñenju tj. konverziji u visoki uzgojni oblik.. I kod ovih sastojina je nepovoljna starosna struktura, izražena manjkom sastojina I-V (74,56ha) dobnog razreda, a viškom VI, VII i VIII (593,95ha) dobnog razreda. 55 % površine izdanačkih sastojina evidentirano je u VII dobnom razredu, 24% u VIII dobnom razredu i 10% VI donom razredu.

Sastojine ove gazdinske klasa u celini se odlikuju velikim odstupanjem stvarnog razmera dobnih razreda od normalnog, te se ne može smatrati celishodnim postavljanje cilja približavanja stvarnog razmera dobnih razreda normalnom – osim kao veoma dugoročni cilj.

DOBNI RAZREDI


svega slabo obr.

dobro obr.


Izdanačke sastojine bagrema - širina dobnog razreda 5 godina

p 1.31 0.56 0.46 0.29

v

10325313 zv

p 4.46 2.10 2.36

v 283.2 90.6 192.6

103266313 zv 13.6 5.0 8.6

p 5.77 0.56 0.46 2.39 2.36 v 283.2 90.6 192.6 Ukupno bagrem

izdanačke zv 13.6 5.0 8.6

Izdanačke sastojine bagrema nalaze se u II, III, IV, i V dobnom razredu, (sastojinske celine 325, 326).

Mihaila Pupina 113

Beograd


DOBNI RAZREDI


svega slabo obr.

dobro obr.


Veštački podignute sastojine - širina dobnog razreda 10 godina

p 5.42 1.46 3.96

v 1759.4 676.4 1083.1

10470421 zv 75.1 26.5 48.6

p 0.96 0.96

v 135.1 135.1

10471421 zv 5.0 5.0

p 38.51 4.91 20.71 11.81 1.08

v 7230.2 667.3 4424.0 1817.4 321.6

10475313 zv 413.5 41.3 246.2 112.0 13.9

p 3.54 3.19 0.35

v 497.9 412.6 85.4

10476313 zv 24.5 20.4 4.1

p 48.43 9.56 25.98 11.81 1.08

v 9622.6 1756.2 5727.5 1817.4 321.6 ukupno VPS zv 518.1 88.2 304.0 112.0 13.9

Veštački podignute sastojine sa 54 % površine skoncetrisane su u IV dobnom razredu. Veštački podignute sastojine zastupljeni su i u III (20%), V (24%), i VI (2%). dobnom razredu.

Dobna struktura svih gazdinskih klasa odstupa od normalnog razmera dobnih razreda i samim tim je i ugrožena trajnost prinosa po površini.

5.8. Stanje vešta čki podignutih sastojina

Površina Zapremina Zapreminski prirast Gazdinska klasa ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

Zv/V%

Veštački podignute sastojine - starosti preko 20 godina

10470421 5.42 10.9 1759.4 18.2 324.6 75.1 14.5 13.9 4.3

10471421 0.96 1.9 135.1 1.4 140.7 5.0 1.0 5.2 3.7

10475313 38.51 77.7 7230.2 74.7 187.7 413.5 79.5 10.7 5.7

10476313 3.54 7.1 497.9 5.1 140.7 24.5 4.7 6.9 4.9

10482313 1.11 2.2 55.5 0.6 50.0 1.6 0.3 1.5 3.0

NC 10 49.54 100.0 9678.1 100.0 195.4 519.8 100.0 10.5 5.4

Ukupno VPS preko 20 god 49.54 100.0 9678.1 100.0 195.4 519.8 100.0 10.5 5.4

Ukupno VPS GJ 49.54 100.0 9678.1 100.0 195.4 519.8 100.0 10.5 5.4

Ukupna površina veštački podignutih sastojina iznosi 49,54ha, što čini 6,0 % obrasle površine gazdinske jedinice i sve starosti preko 20 godina (šume) i pripadaju namenskoj celini 10. Ukupna zapremina ovih sastojina je 9678,1 m³ i zapreminski prirast 519,8 m³. Prosečna zapremina ovi sastojina iznosi 195m³/ha, prosečan zapreminski prirast 10,5m³/ha a procenat prirasta 5,4 %. Ova zapremina i zapreminski prirast su visoki, zato što su to pretežno očuvane sastojine sa velikim brojem stabala, sa dobrim srednjim sastojinskim prečnikom i srednjom visinom. Sastojine koje se vode kao očuvane imaju većinom sklop izmeñu 0,8-0,9. Svojim izgledom i prema taksacionim podacima, u pogledu korišćenja staništa su u zadovoljavajućem stanju, ali bi ocena u ovom smislu bila još uvek preuranjena zbog starosne strukture ovih sastojina, a posebno u poreñenju prirasne snage sastojina ove gazdinske jedinice i sastojina u njihovom arealu.

Mihaila Pupina 113

Beograd


5.9. Zdravstveno stanje i ugroženost od štetnih uti caja

Šuma je u celini postala osetljiva na štetno delovanje brojnih faktora abiotičke i biotičke prirode. Od abiotičkih faktora na prvo mesto dolaze aerozagañenja, promena klime, požari i slično. Od biotičkih faktora svakako najveći uticaj imaju patogene gljive i štetni insekti. Sve ove štetne faktore, koji se javljaju u šumama gazdinske jedinice možemo grupisati u tri kategorije:

• faktori koji se merama gazdovanja ne mogu kontrolisati (promena klime, aerozagañenja i slično) • faktori koje se mogu kontrolisati neposrednim merama gazdovanja (ovde prevenstveno spadaju uzgojne mere koje obezbeñuju pravilnu izgrañenost

šumskih ekosistema) i • faktori koji se merama zaštite mogu kontrolisati (ovde pre svega spadaju parazitne gljive, štetni insekti, glodari i slično, tj. štetni biotički faktori,koji se

direktnim merama zaštite mogu držati pod kontrolom).

Abiotski faktori ,meñu kojima klimatski (vetrovi, sneg, ekstremne temperature i dr,) utiču na pojavu suše i variranje vodnog režima i uz to zagañenost vazduha , zemljišta i vode, uzrokuju fiziološko slabljenje stabala i sastojina.

Štetni insekti. Prilikom prikupljanja podataka na terenu za izradu osnove nisu registrovane ove vrste štetočina u većem broju koji bi ugrozio stabilnost šume.S obzirom da su u ovoj gazdinskoj jedinici većinom lišćarske šume postoji potencijalna opasnost od gradacije gubara.

Glodari, divlja č i stoka. Mišoliki glodari kao skupina biotskih faktora javljaju se promenom ekoloških uslova i mogu uticati na smanjivanje semena i oštećenje mladih stabala. Divljač na ovome području ne pričinjava štete u šumskim sastojinama koje bi zahtevale posebne mere zaštite od ovih životinjskih vrsta.Stočni fond je značajno smanjen ,te su štete od stoke minimalne.

Bolesti šumskog drveća koje prouzrokuju patogeni od kojih su najčešći: gljive, bakterije, virusi i parazitske biljke , nisu konstatovani pri inventuri šuma.

Šumski požari. Šumsku vegetaciju većinom čine lišćarske šume, te ne postoji velika opasnost od požara, iako se šume nalaze u blizini naselja.

Antropogeni negativni uticaji manifestuju se : u načinu gazdovanja (intenzitetu seča), izazivanju požara, odlaganju štetnog otpada, čiste seče, samovlasno zauzimanje šuma i šumskog zemljišta i dr.

Prilikom prikupljanja taksacionih podataka registrovane su sledeće pojave koje štetno djeluju na stanje šuma:

• sušenje pojedinačnih stabala četinara i lišćara.

5.9.1. Štetni abiotički faktori

Ovde ubrajamo sve one poremećaje i oštećenja koja nastaju kod biljaka pod uticajem nepovoljnih klimatskih i edafskih faktora.

Ove bolesti su uzrokovane suviše niskom ili suviše visokom temperaturom, nedostatkom ili prevelikom vlagom zemljišta, aerozagañenjima, nedostatkom pojedinih hranljivih elemenata u zemljištu, prevelikom kiselosti ili bazičnosti zemljišta i prisustvom štetnih insekata, mehaničkim dejstvom snega i vetra.

Meñu ovim bolestima na području gazdinske jedinice dominantne su promena klime i štete od snega i vetra u toku zimskih meseci. Štetno dejstvo od snega na ovom području ogleda se u sledećem: u manjem ili većem skraćivanju vegetacionog perioda biljaka, u oštećenju gornjih humusnih slojeva, u prekomernom vlaženju zemljišta u proleće itd.. Meñutim najveće štete sneg pričinjava u šumi opterećenjem kruna šumskog drveća usled čega dolazi do snegoloma, snegoizvala i savijanja stabala. Štete od vetra ispoljavaju se kroz vetroizvale i vetrolome. Na suvim terenima vetar deluje nepovoljno povećavajući transpiraciju biljaka, a što se posebno odražava nepovoljno za stabla sa oštećenim i obolelim korenom (četinari). Vetar je takoñe od presudnog značaja za širenje zaraznih bolesti jer prenosi spore većine parazitskih gljiva.

5.9.2. Stepen ugroženosti šuma i šumskog zemljišta od požara

U zavisnosti od stepena ugroženosti šuma od požara,šume i šumsko zemljište,prema dr. M.Vasiću razvrstane su u šest kategorija :

- I stepen: sastojine i kulture borova i ariša, - II stepen: sastojine i kulture smrče,jele i drugih četinara, - III stepen: mešovite sastojine i kulture četinara i lišćara - IV stepen: sastojine hrasta i graba, - V stepen : sastojine bukve i drugih lišćara, - VI stepen : šikare,šibljaci i neobrasle površine

Mihaila Pupina 113

Beograd


Prema sadašnjim ekološko - fitocenološkim saznanjima i iskustvu u zavisnosti od stepena ugroženosti od požara, šume i šumsko zemljište gazdinske jedinice svrstano je u sledeće kategorije:

- Prvi stepen : Sastojine i kulture borova i ariša 43,16 5% - Drugi stepen: Sastojine i kulture smrče, jele i drugih četinara 6,38 1% - Treći stepen: Mešovite sastojine i kulture četinara i lišćara - Četvrti stepen: Sastojine hrasta i graba 550,17 62% - Peti stepen: Sastojine bukve i drugih lišćara 167,24 19% - Šesti stepen: Šikare, šibljaci i neobrasle površine 117,31 13% Ukupno: 884,26 100%

Iz priloženog prikaza ugroženosti od požara, može se zaključiti da je gazdinska jedinica malo ugrožena od požara. Sastojine koje su jako ugrožene, a čine ih četinarske vrste drveća (sastojine prvog i drugog stepena) nalaze se na svega 6% ukupne površine. Malo ugrožene sastojine (sastojine četvrtog, petog i šestog stepena - sastojine bukve i drugih lišćara) dominiraju i nalaze se na 94% ukupne površine gazdinske jedinice.

Požar je najveća "šumska štetočina". Nijedan drugi faktor nije u stanju da takvom brzinom nanese šumi štete tih razmera kao što je u stanju požar. Od vrednih šuma za vrlo kratko vreme stvara zgarišta i gole površine, a šumskom gazdinstvu nanosi štete i poremećaje u poslovanju. Dok se većina opasnosti po šumu samo povremeno javlja, šumski požari u odreñenim okolnostima predstavljaju stalnu i veliku opasnost za šume.

Zaštita šuma od požara sprovodi se u sklopu službe i redovnih aktivnosti vezanih za gajenje i zaštitu šima. Obuka protivpožarnih jedinica, aktivno dežurstvo, kao i gašenje požara obavljaju protivpožarne ekipe šumske uprave.

5.10. Stanje šumskih komunikacija i otvorenost gazd inske jedinice

Otvorenost, odnosno, pristupačnost šumama predstavlja jedan od osnovnih preduslova za intenzivno gazdovanje šumama i optimalno korišćenje drvne mase i drugih šumskih proizvoda. Od pristupačnosti šumama zavisi i obim primene mehanizacije i opreme u gazdovanju šumama, manja ili veća intenzivnost gazdovanja i ostvarivanje naturalnih i finansijskih sredstava.

Od stepena otvorenosti šuma zavisi pravilan raspored seča i dobro organizovanje radova na gajenju i korišćenju šuma.

Da bi se sagledala i ocenila razvijenost mreže šumskim komunikacijama neophodno je analizirati dostupnost šumskom kompleksu, kako bi se sprovele planirani ciljevi i mere gazdovanja, tj:

1. Spoljašnju otvorenost i vezu šumskog kompleksa sa proizvoñačkim i potrošačkim centrima; i 2. Unutrašnju otvorenost mrežom šumskih puteva

Ad. 1. Glavni putni pravaci u koje se ulivaju svi ostali putevi koji prolaze kroz gazdinsku jedinicu i koji čine spoljnu otvorenost gazdiske jedinice, su : javni asfaltni putni pravac G.Milanovac –Preljina –Kraljevo i javni asfaltni put Mrčajevci – Kragujevac.

Ad. 2. osnovnu mrežu saobraćajnica čine šumski kamionski putevi kao nekategorisani putevi, koji mogu biti sa:

• izgrañenim kolovozom – tvrdi putevi • neizgrañenim kolovozom – meki putevi, i • kombinovanim kolovozom (deo trase sa izgrañenim, deo sa neizgrañenim kolovozom).

Osnovna mreža saobraćajnica još se naziva i primarna. Putevi koji prpadaju primarnoj mreži saobraćajnica smatraju se trajnim grañevinskim objektima i njihovom izgradnjom trajno se gubi produktivna površina. Ovi šumski putevi imaju ulogu da omoguće pristup šumi u svako doba godine. Dopunska mreža saobraćajnica, ili sekundarna mreža saobraćajnica, predstavlja privremene grañevinske objekte, koji se grade isključivo za potrebe proizvodnje, tj. za potrebe seče, izrade i privlačenja ili izvoza drveta do stovarišta na kamionskom putu. Mrežu sekundarnih saobraćajnica čine traktorski putevi i vlake.

Pregled putne mreže, po kategoriji i nazivom putnog pravca,je sledeći:

Putni pravac Pripadnost

mreži Opis stanja i upotrebljivost

Dužina puta

kroz GJ

Javni asfaltni put – Stančići- 2.odelj.-Preljina ( odeljenja koja otvara :2) Javni Upotrebljiv tokom cele sezone 0,3 km

Javni asfaltni put – Božovići – 2.odelj. ( odeljenja koja otvara :2) Javni Upotrebljiv tokom cele sezone 0,9 km

Javni asfaltni put – D.Gorevnica-13 odelj. ( odeljenja koja otvara :13) Javni Upotrebljiv tokom cele sezone 0,4 km

Mihaila Pupina 113

Beograd


Putni pravac Pripadnost

mreži Opis stanja i upotrebljivost

Dužina puta

kroz GJ

Javni asfaltni put – Mrčajevci – G.Vujetinci ( odeljenja koja otvara :12,19) Javni Upotrebljiv tokom cele sezone 1,7 km

1.Ukupno asfaltni put 3,3 km

Javni kamionski put sa kolovoznom konstrukcijom „Kam.put 14 odelj.-Kukoljina.”(odeljenja koja otvara: 14) Javni Upotrebljiv u većem delu sezone 1,3 km

Javni kamionski put sa kolovoznom konstrukcijom kroz 14 odelj.(odeljenja koja otvara: 14) Javni Upotrebljiv u većem delu sezone 0,4 km

Javni kamionski put sa kolovoznom konstrukcijom „Ostra – 18 odelj.-Vujetinci”(odeljenja koja otvara : 18) Javni Upotrebljiv tokom cele sezone 0,3 km

Šumski kamionski put sa kolovoznom konstrukcijom „15 odelj.-Kamenolom”(odeljenja koja otvara :15) Šumski Upotrebljiv tokom cele sezone 0,5 km

Javni kamionski put sa kolovoznom konstrukcijom „Bukovik-Vidakovača”(odeljenja koja otvara :15,11) Javni Upotrebljiv u većem delu sezone 0,7 km

Javni kamionski put sa kolovoznom konstrukcijom „Vujetinci -19 odelj.”(odeljenja koja otvara :19) Javni Upotrebljiv u većem delu sezone 0,2 km

Javni kamionski put sa kolovoznom konstrukcijom „G.Vujetinci - Bukovik”(odeljenja koja otvara :16,15,8) Javni Upotrebljiv u većem delu sezone 2,6 km

Javni kamionski put sa kolovoznom konstrukcijom „Vujetinci - Dumača”(odeljenja koja otvara :19) Javni Upotrebljiv tokom cele sezone 0,4 km

Javni kamionski put sa kolovoznom konstrukcijom „Vujetinci -12 odeljenje”(odeljenja koja otvara :12) Javni Upotrebljiv tokom cele sezone 0,6 km

2.Ukupno kamionski put sa kolovoznom konstrukcijom 7,0 km

Javni kamionski put bez kolovozne konstrukcije „Kam.put u 2odelj.”(odeljenja koja otvara :2) Javni Upotrebljiv u većem delu sezone 0,8 km

Šumski kamionski put bez kolovozne konstrukcije „Kam.put 7 odelj.-Vujan ”(odeljenja koja otvara :7,6,5,4,3) Šumski Sezonski 2,7 km

Šumski kamionski put bez kolovozne konstrukcije „3 -7 odeljenje”(odeljenja koja otvara :3,4,5,67) Šumski Sezonski 1,7 km

Javni kamionski put bez kolovozne konstrukcije „Kam.put u 13 odelj. ”(odeljenja koja otvara :13) Javni Upotrebljiv u većem delu sezone 1,1 km

Javni kamionski put bez kolovozne konstrukcije „Kam.put 14 odelj.-Ravne Livade.”(odeljenja koja otvara :14) Javni Sezonski 0,6 km

Javni kamionski put bez kolovozne konstrukcije „Kukoljina-14 odelj..”(odeljenja koja otvara :14) Javni Sezonski 0,5 km

Javni kamionski put bez kolovozne konstrukcije „Momčilovica-G.Vujetinci.”(odeljenja koja otvara :14,16) Javni Sezonski 0,4 km

Javni kamionski put bez kolovozne konstrukcije „Grab -13 odelj.”(odeljenja koja otvara :13) Javni Upotrebljiv u većem delu sezone 0,3 km

Javni kamionski put bez kolovozne konstrukcije „ Kam.put u 17 odelj.”(odeljenja koja otvara :17) Javni Upotrebljiv u većem delu sezone 0,2 km

Javni kamionski put bez kolovozne konstrukcije „ Kam.put 18-19 odelj..”(odeljenja koja otvara :18,19) Javni Sezonski 0,8 km

Javni kamionski put bez kolovozne konstrukcije „ M.Vujetinci-19 odelj.”(odeljenja koja otvara :19) Javni Upotrebljiv u većem delu sezone 0,3 km

Javni kamionski put bez kolovozne konstrukcije „ Kam.put u 12 odelj.”(odeljenja koja otvara :12) Javni Sezonski 0,5 km

Javni kamionski put bez kolovozne konstrukcije „ 13 odelj.- Bukovik (odeljenja koja otvara :13,14,15,6) Javni Sezonski 2,1 km

Javni kamionski put bez kolovozne konstrukcije „ 8-11 odelj..”(odeljenja koja otvara :8,11) Javni Sezonski 0,3 km

Šumski kamionski put bez kolovozne konstrukcije „ Oštra kosa -11 odelj.”(odeljenja koja otvara :9,10,11) Šumski Sezonski 2,0 km

Javni kamionski put bez kolovozne konstrukcije „ Vujetinci -11 odelj.”(odeljenja koja otvara :11) Javni Upotrebljiv u većem delu sezone 0,2 km

Šumski kamionski put bez kolovozne konstrukcije „ Kam.put u 16 odelj.”(odeljenja koja otvara :16) Šumski Sezonski 0,3 km

Šumski kamionski put bez kolovozne konstrukcije „ 12 odelj. -Proje”(odeljenja koja otvara :12) Šumski Sezonski 1,1 km

Javni kamionski put bez kolovozne konstrukcije „ Lečići -12 odeljenje”(odeljenja koja otvara :12) Javni Sezonski 0,6 km

3. Ukupno kamionski put bez kolovozne konstrukcije 15,7 km

Ukupno: 26,0km

Ukupna dužina puteva koji prolaze kroz šumske komplekse gazdinske jedinice iznosi 26,00km :

- javni asfaltni put ............................ ............................................. 3,30 km. - javni tvrdi kamionski put sa kolovoznom kostrukcijom.............. .6,50 km. - šumski tvrdi put sa kolovoznom kostrukcijom.............................. 0,50 km - javni kamionski putevi bez kolovozne konstrukcije..................... 7,90 km. - šumski meki put bez kolovozne konstrukcije................................ 7,80 km.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Šumski putevi Postojeća otvorenost

Površina Asfaltni Tvrdi Meki Ukupno

Otvorenost mekim

putevima

Otvorenost tvrdim

kamionskim putevima

Ukupna otvorenost

Gazdinska jedinica

ha km km km km m/ha m/ha m/ha

Vujan - Bukovik 884,26 3,30 7,00 15,70 26,00 17,75 11,64 29,40

Ukupna dužina puteva koji prolaze kroz gazdinsku jedinicu iznosi 26,00km., od čega 12,7% (3,30km) asvaltnih puteva, 26,9% (7,00km) tvrdih puteva sa kolovoznom konstrukcijom, i 60,4% (15,70km) mekih kamionskih puteva. Postojeća (stvarna, konkretna) otvorenost u odnosu na ukupnu površinu gazdinske jedinice (884,26ha) je 29,40m/ha, a prosečna otvorenost samo tvrdim kamionskim putevima je 11,64m/ha.

Unutrašnja otvorenost gazdinske jedinice "Vujan - Bukovik" je 29,40m/ha, što je iznad optimalne otvorenosti, koja za Golijsko šumsko područje iznosi 26,79m/ha (OOGŠ-a za Golijsko šumsko područje 2010 – 2019. god).

Posmatrano sa aspekta ukupne dužine i razvijenosti putne mreže, ova gazdinska jedinica je dovoljno je otvorena za intenzivno gazdovanje, odnosno za nesmetano ostvarivanje svih planova gazdovanja, kako na gajenju tako i na korišćenju šuma.

Meki putevi su sezonski putevi koji se mogu koristiti samo u sušnim periodima ili kada su zamrznuti (golomrazica).Nepouzdani su, i u većem delu godine neupotrebljivi, pa se mogu smatrati kao planum budućih kamionskih puteva.

Većinu napred navedenih pravaca mekih puteva trebalo bi u budućnosti prevesti u tvrde kamionske puteve, izgradnjom kolovozne konstrukcije.

5.11. Stanje neobraslih površina

U sklopu gazdinske jedinice neobrasle površine se nalaze na površini od svega 218,41 hektara, ili 5,9% ukupne površine gazdinske jedinice, a od toga je:

- šumsko zemljište 8,67 16% - neplodno zemljište 6,86 13% - za ostale svrhe 37,69 71% Ukupno: 53,22 100%

Od ukupno neobraslih površina najveću površinu zauzima zemljište za ostale svrhe koje se nalazi na površini od 37,69ha ili sa 71% neobrasle površine, zatim šumsko zemljište koje se nalazi na 8,67ha, ili 16% neobraslih površina.

U šumsko zemljište ubrajamo: zemljište pogodno za pošumljavanje, zemljište srednje pogodno za pošumljavanje, progale i dr. U neplodno zemljište svrstani su kamenjari, jaruge, kanali, putevi i dr. U zemljište za ostale svrhe svrstane su površine oko objekata u šumi (zgrade sa okućnicom), površine (proplanci) unutar šumskog kompleksa koje su male površine, a mogu poslužiti za ishranu divljači i stvaranja raznovrsnog ambijenta u šumi ili ako se nalaze pored puteva mogu biti privremena šumska stovarišta ili radilišta kod prigodnog načina seče i izrade šumskih sortimenata. Takoñe u zemljište za ostale svrhe svrstane su i enklave državnog poseda okružene privatnim posedom, a male su površine te se njima ne može rentabilno organizovati šumska proizvodnja. Ove površine se mogu koristiti prilikom zamene površina i prilikom vraćanja oduzetog zemljišta.

5.12. Fond i stanje divlja či

Lovište "Bresnica"

Lovištem "Bresnica" gazduje Lovački savez Srbije preko Lovačkog udruženja "Radoš Poštić" sa sedištem u Mrčajevcima. Nalazi se u severozapadnom delu opštine Čačak, a po prostorno - šumskoj podeli obuhvata gazdinsku jedinicu Vujan - Bukovik. Ukupna površina ovog lovišta iznosi 12.498 hektara, od toga na lovnu površinu otpada 11.767 hektara (94%), a nelovnu površinu 731 hektara (6%). Lovno-produktivna površina za zeca iznosi 11.767 hektara, za fazana 7.000 hektara, a za poljsku jarebicu 6.000 hektara. Ravničarskom tipu lovišta pripada 6428 hektara, brdskom tipu lovišta 6.070 hektara. Bonitet lovišta za zeca pripada III bonitetnom razredu, za fazana III bonitetnom razredu, a za poljsku jarebicu III bonitetnom razredu.

Za srneću divljač je odreñena lovno-produktivna površina od 4.000 ha, ali se ovom divljači ne gazduje u ovom lovištu. U prethodnoj lovnoj osnovi je naglašeno da su povoljni prirodni uslovi za gajenje srneće divljači i predloženo je da se vremenom stvore uslovi za gajenje ove vrste divljači, uz obezbeñenje većeg mira u

Mihaila Pupina 113

Beograd


lovištu. Meñutim, nastupilo je bombardovanje 1999.godine i svi planovi su na gajenju ove vrste divljači ostali neostvareni. Kad se stvore uslovi, srna će naseljavati terene izvan naselja, na granici šuma i polja, naročito uz reke Banju, Ostrovnicu, Vujetinačku reku. Lovište je izbonitirano III bonitetnim razredom, optimalni matični broj populacije je 160 grla, a ekonomski kapacitet u proleće je predviñen na 205 grla.

Lovno-produktivna površina za zeca iznosi 11.000 ha, matični fond 1.100 komada, a ekonomski kapacitet lovišta 1.980 komada. LPP za zeca pripada III bonitetnom razredu. Zec je najbrojniji u centralnim delovima lovišta, na brežuljkastim terenima gde dominiraju obradive površine. Nešto manja brojnost zečeva je u većim šumskim kompleksima Bukovika, Ostrice i Bresničkih brda.

Fazan naseljava brežuljkaste i ravničarske terene gde je obezbeñena voda za piće. Veća gustina populacije fazana je u nižim delovima Gornje Trepče, Donje Trepče, Donje Gorevnice, Mrčajevaca, Bečnja i donjeg dela Bresnice. LPP za fazana je 7.000 ha i pripada II bonitetnom razredu, matični fond je 1.400 komada, a ekonomski kapacitet lovišta je 2.968 komada.

Poljska jarebica naseljava delove koje naseljava i fazan, ali je LPP manja jer se isključuju tereni gde su naseljena pojedinačna lovišta i okućnice na kojima se jarebica teže uzgaja, pa se i njena LPP smanjuje za oko 15% u odnosu na fazana i iznosi 6.000 ha. LPP pripada III bonitetnom razredu, matični fond je 1.200 komada, a ekonomski kapacitet lovišta je 1.836 komada.

Lovištem se gazduje na osnovu lovne osnove koja ima važnost od 01.04.2008.godine do 31.03.2018. godine.

Stanje divljači ( matični fond ) u lovištu „ Bresnica” na dan 31.03.2016. godine :

jelen (kom) srna (kom) divlja svinja (kom) zec (kom) fazan (kom) poljska jarebica (kom) brojno stanje

odstrel brojno stanje





odstrel

- - - - - - 1.100 111 1.400 209 460 0

srna (jedinki) zec (jedinki) fazan (jedinki) poljska jarebica (jedinki)

LPP(ha) bonitet matični

fond LPP(ha) bonitet

matični fond

LPP(ha) bonitet matični

fond LPP(ha) bonitet

matični fond

4.000 III 160 11.000 III 1.100 7.000 II 1.400 6.000 III 1.200

U lovištu "Bresnica" zastupljene su sledeće vrste divljači:

- Trajno zaštićene vrste: lasica, veverica, sivi puh, mišar, eja, kobac, sove, detlić, golub dupljaš, golub pećinar, gavranovi, čavke dr. - Lovostajem zaštićene vrste divljači: zec, fazan, poljska jarebica, kune, jazavac, jastreb kokošar, golubovi, kreje, gačac i dr. - Divljač van režima zaštite: lisica, tvor, siva vrana, svrake i dr.

Za lovište “Bresnica” postoji Lovna osnova, čija važnot je od 01.04.2008. do 31.03. 2018. godine.

5.13. Stanje zašti ćenih delova prirode

Na području gazdinske jedinice "Vujan - Bukovik" nisu registrovana zaštićena prirodna dobra, kao ni površine sa posebnom namenom prostora.Odredbom člana 9. Zakona o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik R.S.": br. 36/2009,; 88/2010; 91/2010; 14/2016) i člana 192. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku (“Službeni list SRJ” br.33/1997 i 31/2001) odreñeno je da Zavod za zaštitu prirode Srbije utvrñuje uslove zaštite i daje podatke o uslovima zaštite prirode u postupku izrade prostornih i drugih planova.

U skladu sa navedenom Zakonskom odredbom J.P. "Srbijašume" Sektor za šumarstvo i zaštitu životne sredine, podnelo je Zavodu za zaštitu prirode Srbije zahtev za dobijanje uslova zaštite prirode za izradu osnove gazdovanja šumama za G.J. "Vujan - Bukovik". Na osnovu uvida u Centralni registar zaštićenih prirodnih dobara Srbije i prema Zakonu o zaštiti prirode utvrñeno je da se na području gazdinske jedinice "Vujan - Bukovik" ne nalaze zaštićena prirodna dobra, već celokupna površina gazdinske jedinice predstavlja jedinstven objekat planiranja sa afirmisanjem svih polivalentnih funkcija šuma.

Mihaila Pupina 113

Beograd


5.14. Opšti osvrt na zate čeno stanje

Napred navedene karakteristike šuma, u okviru analize stanja, ukazuju na sledeće:

Da su stanišni uslovi povoljni za razvoj autohtonih vrsta drveća, posebno hrastova i bukve. Ovde se ponovo naglašava da su ove sastojine u svom optimumu, i da se adekvatnim merama nege (zahvatima) može obezbediti uspešno podmlañivanje:

• Ukupna površina državnih šuma i neobraslog zemljišta, obuhvaćenih osnovom gazdovanja šumama iznosi 884,26ha, od čega je obraslo šumom 831,04ha, ili 94% ukupne površine gazdinske jedinice, što se sa ekološkog aspekta smatra optimalnom obraslošću.

• Ukupna zapremina gazdinske jedinice je 154.583,7m3, a prosečna zapremina je 186m3/ha, ukupni zapreminski prirast iznosi 4626,7m3 ili 5,6m3/ha, dok je procenat prirasta 3,0 %.

• Sve šume gazdinske jedinice u zavisnosti od zakonskih opredeljenja i poznatih kriterijuma ekološkog karaktera za utvrñivanje prioritetne namene, svrstane su u dve osnovne namenske celine : namenska celina: "10"- proizvodnja tehničkig drveta (743,71 ha ili 89,5 %), i namenska celina "26" - zaštita zemljišta od erozije 87,33ha ili 10,5%).

• U gazdinskoj jedinici zastupljene su sastojine visokog porekla na površini od 19,89ha, ili 2,4%, izdanačkog poreklana 697,52ha, ili 83,9%), veštački podignute sastojine na 49,54ha,ili 6,0 %, i šikare na 64,09ha ili 7,7% ukupno obrasle površine.

• Povoljna situacija je po vrednosnom elementu očuvanosti. Očuvane sastojine pokrivaju 86,3%, razreñene 3,1%, devastirane 2,9% i šikare 7,7% obrasle površine gazdinske jedinice.

• Stanje sastojina po smesi u šumama GJ "Vujan - Bukovik" može se oceniti povoljnim obzirom da dominiraju mešovite sastojine sa 90,7% učešća u ukupno obrasloj površini, računajući i šikare kao mešovite sastojine.

• Stanje šuma po broju zastupljenih vrsta drveća može se okarakterisati povoljnim jer je u GJ."Vujan - Bukovik" premerom evidentirana 21 vrsta drveća. Dominantna vrsta drveća je cer sa 40,6% učešća u ukupnoj zapremini, potom kitnjak sa 23,6%, bukva sa 19,8%, grab 4,4%, c. bor sa 4,8%, ukupne zapremine gazdinske jedinice.

• U gazdinskoj jedinici izdvojeno je 17 gazdinskih klasa, svrstanih u dve osnovne namenske celine: namenska celina: "10"- proizvodnja tehničkig drveta (743,71ha, ili 89,5 %), i namenska celina "26" - zaštita zemljišta od erozije (87,33 ha ili 10,5%).

• Najveći deo zapremine evidentiranih vrsta pripada kategoriji tankog materijala (63%), mada i kategoriji srednje jakog materijala pripada zavidan procenat (63% : 34 % :3%) . Zatečena struktura je pre svega uslovljena starosnom strukturom i poreklom ovih šuma.

• Stvarni razmer dobnih razreda u svim sastojinama odstupa od normalnog, a karakteristika je dominiranje srednjedobnih i dozrevajućih sastojina. • U granicama gazdinske jedinice neobraslo državno zemljište obuhvata 53,22ha, ili 6,0% površine gazdinske jedinice. Kako je već konstatovana

povoljna obraslost, odnos obrasle i neobrasle površine ne bi trebalo bitnije menjati. • Zdravstveno stanje sastojina gazdinske jedinice je dobro. Proces sušenja je trenutno pojedinačno prisutan kod kitnjaka, smrče i borova. Gazdinska

jedinica nije ugrožena od požara, osim delova gde su veštački podignute sastojine četinara. • Otvorenost gazdinske jedinice šumskim saobraćajnicama (29,40m/ha) je iznad optimalne otvorenosti za Golijsko šumsko područje (26,79m/ha).

Osnovni problem ove gazdinske jedinice je nepovoljna starosna struktura, odnosno višak srednjedonih i dozrevajućih prvenstveno izdanačkih sastojina, pa se mora krenuti sa prevoñenjem (konverzija) istih u visoki oblik gajenja.

Napred navedeni pokazatelji govore o stanju šuma gazdinske jedinice i daju polazni osnov kako postupati prema svakoj sastojini, jer su uzgojne potrebe svake sastojine i površine različite.

Mihaila Pupina 113

Beograd


6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE

6.1. Uvodne napomene

Šume Golijskog šumskog područja delile su sudbinu zbivanja Srbije tokom više stoleća, a naročito tokom prošlog veka. Do izrade prvih osnova (ureñajnih elaborata), šumama Golijskog šumskog područja se gazdovalo prema godišnjim planovima gazdovanja u državnim šumama, dok u komunalnim (seoskim) šumama nije bilo nekog organizovanog gazdovanja.

Za vreme rata seče su uzele šire razmere u pristupačnijim šumama, tako da su mnoge površine devastirane i opustošene, naročito u blizini naselja.

U daljoj prošlosti seče nisu vršene sagledavanjem uzgojnih potreba sastojina, već se nastojalo udovoljiti konkretnim potrebama onih koji su je koristili, a to je bilo stanovništvo okolnih sela, kojima su one i bile pristupačne.

Proglašavanjem ovih šuma, prvo društvenom a kasnije državnom imovinom, u njima se počelo sa uzgojnim merama - proredama, čišćenjem, popunjavanjem itd. 1970 godine uvodi se grupimično gazdovanje koje akcentira radove u oblasti gajenja šuma, a naročito na podizanju šumskih kultura na neobraslom šumskom zemljištu.

Dendrometrijski podaci za izradu ove osnove prikupljeni su u leto 2016 godine od strane Biroa za planiranje i projektovanje (izdvajanje sastojina), i stručne službe ŠG “Golija“ – Ivanjica (premer sastojina).

Prukupljanje podataka je urañeno prema jedinstvenoj metodologiji za sve državane šume kojima gazduje JP“Srbijašume“, koristeći Kodni priručnik za iformacioni sistem o šumama Srbije.

U narednom poglavlju prikazaće se sve eventualne promene stanja šuma (2007 – 2016. god) kao i posledice dosadašnjeg gazdovanja.

6.2. Promena šumskog fonda

6.2.1. Promena šumskog fonda po površini

Promena šumskog fonda po površini data je sledećom tabelom:

Ukupna površina Šuma Šumske kulture Šumsko zemljište Neplodno Za ostale svrhe Tuñe zemljište Godina

ha ha ha ha ha ha ha

2007 1012,74 916,05 40,84 23,78 11,06 21,01

2016 884,26 831,04 - 8,67 6,86 37,69

razlika -128,48 -85,01 -40,84 -15,11 4,20 +16,68

Ukupna površina gazdinske jedinice iznosi 884,26 hektara, a po podatcima prethodne osnove površina je iznosila 1012,74 hektara, tako da je razlika u površini 128,48hektara, odnosno 13% manja u odnosu na predhono ureñivanje.. Do razlike u površini došlo je zbog sreñivanja površina katastarskih parcela po katastarskim opštinama, kao i rešavanjem imovinsko – pravnih odnosa.

Direkcija za restituciju Republike Srbije, rešavajući po zahtevu Srpskog pravoslavnog Manastira Vujan iz Prislonice – Preljine, opština Čačak, Eparhije Žičke, za vraćanje imovine oduzete Manastiru Vujan, primenom čl.7, 9, 22 i 29, Zakona o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama (“Sl.gl. RS”, br.46/2006), na osnovu člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku (“Službeni listSRJ”, broj 33/1997 i 31/2001) nakon sprovedenog postupka, donosi rešenje br.146-03-46-00-02278/08 od 09.12.2008. god. po kojem se vraća imovina i utvrñuje pravo svojine Srpskog pravoslavnog Manastra Vujan, Eparhije Žičke, Srpske pravoslavne crkve, na katastarskim parcelama br,1/1, 6/1, 6/2, 14 i 15, ukupne površine 131.51.28ha, upisanih u list nepokretnosti br.237 KO Prislonica.

Mihaila Pupina 113

Beograd


U katastarskim opštinama razlika se pojavljuje zbog neslaganja spiska parcela i njihovih površina u predhodnoj osnovi sa listom nepokretnosti, što je slučaj sa K.O. “Ostra” koja po poslednjim podacima ima veću površinu za 5,52ha, a KO “Vujetinci” po poslednjim podacima ima manju površinu za 2,53ha. Katastarske opštine “Mojsinje” i “Preljina” po poslednjim podacima imaju veću površinu za po 2 ara, tj. ukupno za 4 ara.

Pri tom je značajno napomenuti izvesne promene u osnovnoj strukturi površina, koju karakteriše smanjenje površine kategorije šuma za 85,01ha. prvenstveno zbog smanjenja ukupne površine gazdinske jedinice.

Smanjena površina pod kulturama je rezultat njihovog prerastanja i prelaz u kategoriju šuma. Kao šumske kulture se tretiraju veštački podignute sastojine starosti do dvadeset godina. Mnogo više je ovih sastojina preraslo ovu starost nego što je podignuto novih.

Promene u kategorijama neobraslih površina su rezultat različitog kategorisanja ovih površina prilikom poslednja dva ureñivanja.

Manja je površina šumskog zemljišta za 15,11ha. Neplodno zemljište je ovim ureñivanjem je kodirano kao zemljište za ostale svrhe, odnosno, do ove razlike je došlo zbog drugačije ocene, odnosno, zbog različite kategorizacije površina neobraslog zemljišta prilikom inventarizacije.

U redovnom gazdovanju ovakve promene struktura površina su sasvim normalne i one će se dešavati u manjoj ili većoj meri u zavisnosti od prirodnog ili veštačkog obnavljanja sastojina, izrgradnje puteva, dalekovoda i drugih objekata, a posebno rešavanjem vlasništva pojedinih katastarskih parcela.

6.2.2. Promene šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu

Tabelom će biti prikazana merena i očekivana zapremina.

2007god. ukupna

zapremina

Ukupan zapreminski

prirast (10god.) Ostvareni prinos

Očekivana zapremina

Zapremina dobijena poslednjim

premerom 2016.god.

Razlika u zapremini

Zapreminski prirast (2016) Vrste drveća

m³

cer 56524 16220 6571 66173 62892,4 3281 1692,8 kitnjak 60505 17597 3250 74852 36568,0 38284 1063,8 bukva 52554 12831 2798 62587 30710,4 31877 769,5 Grab 5683 1517 501 6699 6778,5 +80 213,9

sladun 2503 737 63 3177 1335,0 1842 49,8

s.lipa - - 537,3 16,8

k. lipa 319,2 9,4

jasika 499 201 700 465,6 234 17,3

bagrem 429 108 2 535 425,5 109 23,0

javor 43 17 60 60

trešnja 630 168 798 254,6 543 7,8

grabić 15 4 19 130,7 +112 5,4

p. jasen 67 10 87 38,3 49 1,0

c. grab 49,7 2,2

c. jasen 292 77 1265,0 896 51,7

OTL. 1983 536 259 2260 3856,4 +1596 195,3

OML 22,9 0,7

medunac 52 15 - - -

orah 0,6 0,0

Ukupno lišćari 181779 50048 13444 218383 145650,0 72733 4120,5 Cr.bor 7600 5617 410 12807 7128,6 5678 429,8

Smrča 283 158 441 1770,4 +1329 75,0

b.bor 194 120 314 33,3 281 1,2

borovac 1,4 0,1

Mihaila Pupina 113

Beograd


2007god. ukupna

zapremina

Ukupan zapreminski

prirast (10god.) Ostvareni prinos


Zapremina dobijena poslednjim

premerom 2016.god.

Razlika u zapremini


m³

Uk. četinari 8077 5895 410 13562 8933,7 4628 506,0 Ukupno G.J. 189856 55943 13854 231945 154583,7 77361 4626,7

Na osnovu podataka o ukupnoj visini drvnog fonda prema podacima na kraju perioda 2007 godine ( 189856m3), desetogodišnjeg zapreminskog prirasta (55943m3) i ukupnog desetogodišnjeg obima seča (13854m3), očekivana zapremina G.J. „Vujan - Bukovik“ trebalo bi da iznosi 231945m3, na ukupnoj površini gazdinske jedinice od 1012,74ha.

Premerom izvršenim 2016. godine dobijena ukupna zapremina gazdinske jedinice "Vujan - Bukovik" iznosi 154583,7 m³ a zapreminski prirast 4626,7m³ na ukupnoj površini gazdinske jedinice od 884,26ha .

Napred navedeni uporedni pregled stanja šumskog fonda (2007-2016) je nerealan, prvenstveno zbog velike razlike u površini gazdinske jedinice kod zadnja dva ureñivanja, zbog čega je i došlo do ovolike razlike očekivane i premerom dobijene zapremine.

Manje dobijena zapremina od očekivane je iz razloga manje površine gazdinske jedinice za 128,48ha u odnosu na predhodno ureñivanje. Bivša odelenja 3, 4, 5, 6 i 7 vraćena su Manastiru “Vujan”. Prema podacima predhodne osnove ukupna zapremina ovih odelenja je 34418m3, a desetogodišnji zapreminski prirast je 8469m3, što ukupno iznosi 42887m3, onda bi računski dobijena zapremina za 2007 godinu (bez zapremine i zapreminskog prirasta vraćenih odelnja 3,4,5,6,7) trebalo da bude : 189856m3 – 42887 m3 = 146969m3.

2007god. ukupna

zapremina

Ukupan zapreminski

prirast Ostvareni prinos


Zapremina 2017.god. Razlika u zapremini


m³

ukupno 146969 41640 13854 174755 154584+4627=159211 15544 4626,7

Poslednja inventura šuma GJ „Vujan – Bukovik“ rañena je u 9 godini važenja ( 2016 godine ). U toku poslednje inventure (premera) šuma nisu uzimana u premer stabla koja su doznačena za seču 2017 godine. U ostvareni prinos 2007-2016 godine uračunat je i prinos koji će biti ostvaren u 2017 godini. Računski svedena zapremina na 2017 god. odstupa za 4627m3 od zapremine dobijene premerom 2016 godine.Zapremina 2017 godine je zapremina dobijena premerom 2016 godine koja je uvećana za jednogodišnji prirast. Odstupanje računski svedene zapremine i premerom dobijene zapremine 2016 godine iznosi 2,9 % po zapremini.

Razlika očekivane ( umanjena za zapreminu i zapreminski prirast vraćenih odelenja 3,4,5,6,7) i premerom dobijene zapremine 174699m3 – 159211 m3 = 15488m3, ili 8,9%.

Imajući u vidu smanjenje obrasle površine gazdinske jedinice za 128,48ha, kao i niz činjenica koje značajno utiču na visinu premerenog inventara (metodologija, instrumenti, subjektivni faktor), može se konstatovati da je razlika očekivane (umanjena za zapreminu i zapreminski prirast vraćenih odelenja) i premerom dobijene zapremine (8,9%) u granicama koje se u praksi smatraju očekivanim.

6.3. Odnos planiranih i ostvarenih radova u dosadaš njem gazdovanju

6.3.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma

Uporedni prikaz plana gajenja i izvršenih radova ilustruje se prema dostavljenoj evidenciji Šumske uprave -"Čačak" sledećim pregledom:

Planirano Izvršenje Razlika Izvršenje V R S T A R A D A

ha ha ha %

A. Obnova i podizanje šuma Čišćenje u kulturama 31,97 23,89 8,08 75

Prorede 800,89-117,57=683,32 521,97 161,35 76

Mihaila Pupina 113

Beograd


Planirano Izvršenje Razlika Izvršenje V R S T A R A D A

ha ha ha %

B. Nega šuma 715,29 545,86 169,43 76 Ukupno GJ 715,29 545,86 169,43 76

Plan prorednih seča umanjen je za 117,57ha (ukupna površina planirna za proredne seče u vraćenim odelenjima 3,4,5,6,7,) i iznosi 683,32ha.

Iz navedenog uporednog prikaza planiranih i izvršenih radova na gajenju šuma konstatuje da su planirani radovi izvršeni sa 76%.

Ukupno gledajući može se zaključiti da je realizacija planiranih radova zadovoljavajuća.

6.3.2. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma

Planirano 2008-2017 Извршење 2008-2017 Glavni Prethodni Ukupno Glavni Prethodni Ukupno Vrsta drveća м3 м3 м3 м3 % м3 % м3 %

Bukva 6495-2049=4446 4446 2798 63 2798 63

kitnjak 8068-1249=6819 6819 3250 48 3250 48

sladun 257-57=200 200 63 32 63 32

cer 7113-648=6465 6465 6571 102 6571 102

bagrem 5 5 2 40 2 40

grab 655-21=634 634 501 79 501 79

Otl 137 137 259 189 259 189

jasika 48 48 0 0

javor 21-21=0 0 0 0

Ukupno lišćari 22826-

4045=18781 18781 13444 72 13444 72

Cr.bor 959-53=906 906 410 45 410 45

Smrča 35 35

Ukupno četinari 994-53=941 941 410 44 410 44

Σ G.J. 23820-4098=19722

19722 13854 70 13854 70

Prethodnom osnovom (2008-2017) planiran je predhodni prinos u iznosu od 19722m3 bruto sečive zapremine (ne računajući planirani prinos vraćenih odelenja Manastiru “Vujan”).Ukupno realizovani prinos prema evidenciji Šumske uprave Čačak, iznosi 13854m3 ili 70% ukupno planiranog prinosa (umanjenog za prinos vraćenih odelenja) . Najveći procenat realizacije prinosa je kod cera (102 %), OTL 189%, graba (76%), bukve (63%), kitnjaka (48%), i graba (79%) u odnosu na planirani predhodni (proredni) prinos.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Niži procenat izvršenja planova korišćenja šuma rezultat je rešavanja imovinsko – pravnih odnosa, tj. bivša odelenja 3,4,5,6,7 vraćena su Manastiru “Vujan” 9.12.2008. godine pa planirani etat navedenih odelenja u iznosu od 4098m3. nije ni mogao biti realizovan. Ako ukupno planirani prinos (23820m3) umanjimo za 4098m3 planiranog prinosa vraćenih odelenja (23820m3 – 4098m3 =19722m3), onda je realizvani prinos 70% (13854m3) planiranog (19722m3).

Planirano 2008-2017 Извршење 2008-2017 Glavni Prethodni Ukupno Glavni Prethodni Ukupno Vrsta drveća м3 м3 м3 м3 % м3 % м3 %

Ukupno lišćari 18781 18781 13444 72 13444 72

Ukupno četinari 941 941 410 44 410 44

Σ G.J. 19722 19722 13854 70 13854 70

6.3.3. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma

Zakonom o šumama propisano je da su korisnici šuma dužni da preduzmu mere radi zaštite šuma od požara i drugih elementarnih nepogoda, biljnih bolesti, štetočina i drugih šteta.

U dosadašnjem periodu zaštiti šuma poklanjala se puna pažnja. U cilju zaštite šuma od bespravnog korišćenja organizovana je lugarska služba. U cilju zaštite šuma od požara redovno se organizuju dežurstva i pojačan nadzor u kritičnom periodu, tako da i pored mnogobrojnih izazvanih požara , blagovremenom otkrivanjem i brzim intervencijama u prethodnom periodu nije bilo šumskih požara većih razmera.

Površine pod četinarima zahtevaju stalno praćenje broja entomoloških štetočina preko lovnih stabala i stalna osmatranja vezana za šumske požare.

Gradacija gubara pojavila se na teritoriji ŠU Čačak (2004 i 2005 godine) u GJ "Vujan-Bukovik", a suzbijanje je izvršeno mehanički i avio tretiranjem.

U prethodnom periodu nisu zabeležene fitopatološka oboljenja tako da nije bilo potrebno preduzimati represivne mere zaštite.

6.3.4. Dosadašnji radovi na korišćenju nedrvnih šumskih proizvoda

Korišćenje drugih šumskih proizvoda (lekovito bilje, gljive, šumski proizvodi i dr.) bilo je u drugom planu, iako postoje uslovi za sakupljanje i otkup jestivih gljiva u godini uroda.

Prethodnom osnovom (2008-2017) nije planirano sakupljanje jestivih gljiva, lekovitog bilja, i drugih proizvoda šume već je preporučeno da se sagledaju ekonomski efekti i mogućnosti realizacije i ove vrste prihoda kod izrade godišnjeg proizvodno - finansijskog plana.

6.3.5. Dosadašnji radovi na izgradnji i održavanju šumskih saobraćajnica i drugih objekata

Prethodnom posebnom osnovom gazdovanja šumama za gazdinsku jedinicu "Vujan - Bukovik" nije planirana izgradnja novih šumskih saobraćajnica, već je planirano održavanje svih postojećih šumskih komunikacija.

6.3.6. Opšti osvrt na dosadašnje gazdovanje

Predhodnim ureñivanjima ovih šuma tražena su i nalažena rešenja u kontekstu tadašnjih društvenih odnosa i mogućnosti za ostvarenje povećanih zahteva društva prema šumi i svim njenim funkcijama.Pri tome su presudan uticaj na rešenja imali stanje šuma, mogućnosti društva da za ukupno unapreñivanje stanja postavi jasne zadatke i obezbedi sistem mera i materijalnih predpostavki za njihovo ostvarenje.

Za poslednjih tridesetak godina sazreli su mnogobrojni uslovi za neposredniji angažman na unapreñenju potrebnih funkcija šuma, kao i nesporna uverenja i saznanja o značaju i višestrukim funkcijama šuma kao nezamenljivog faktora unapreñenja kvaliteta života.

Mihaila Pupina 113

Beograd


U celini gledano šumski fond i dosadašnje gazdovanje šumama (u proteklih deset godina) karakteriše:

• Ukupna površina gazdinske jedinice, (šuma i neobraslog zemljišta) manja je za 128,48ha u odnosu na predhodno ureñivanje. • Smanjenje ukupne zapremine za 15.488m3 ili 8,9% (razlika očekivane i premerom dobijene zapremine), je rezultat smanjenja ukupne površine GJ. za

128,48ha. • Planirani radovi na gajenju šuma su izvršeni sa 76 %; • Plan korišćenja šuma (planirani prinos) ostvaren je po evidenciji gazdovanja sa 70 % • intezivirani su radovi na preventivnoj zaštiti šuma

Analiza dosadašnjeg gazdovanja šumama G.J. “Vujan - Bukovik” urañena je na osnovu podataka dobijenih od stručnih službi ŠU “Čačak” iz Čačka, koji su obrañeni i kao takvi ugrañeni u osnovu gazdovanja šumama.

Napred iznete konstatacije jasno ukazuju na potrebu promene odnosa prema šumama ove gazdinske jedinice u narednom periodu, odnosno potrebu intenziviranja svih radova kojima će se obezbediti dalja biološka stabilnost čitavog kompleksa.

Mihaila Pupina 113

Beograd


7.0. PLANIRANJE UNAPREÐENJA STANJA i OPTIMALNOG KORIŠĆENJA ŠUMA

Poglavlje planiranja unapreñivanja stanja i optimalnog korišćenja šuma biće bliže obrazloženo u stavkama:

• mogući stepen i dinamika unapreñivanja stanja i funkcija šuma; • ciljevi gazdovanja šumama; • mere za postizanje ciljeva gazdovanja šumama; • planovi gazdovanja

7.1. Mogući stepen i dinamika unapre ñivanja stanja i funkcija šuma u toku ureñajnog perioda (prognoza za 2,3 perioda)

Analizirajući sadašnje i buduće potrebe i zahteve u odnosu na ove šume, i u tom kontekstu, karakteristike i potencijale ovih šuma, treba planirati osnovne pravce razvoja ovog šumskog područja, koji podjednako zadovoljavaju potrebe i interese društvene zajednice i preduzeća koje gazduje овим шумама.

Kao glavno opredeljenje i orijentacija, te koncepcijski razvoj za ovo, a i za sledeća dva, tri ureñajna razdoblja može biti sadržano u pretpostavci - unapreñivanja i kvalitetnog korišćenja ukupnih potencijala šumskog prostora gazdinske jedinice u skladu sa svim društvenim potrebama. Ovakvom orijentacijom se obezbeñuje najširi društveni interes preduzeća koje upravlja šumama kao i interes ostalih preduzeća čija se delatnost zasniva na korišćenju pojedinih proizvoda ili funkcija šuma ove gazdinske jedinice. Polazeći od ove orijentacije, potencijala šuma i šumskog zemljišta, i potrebe da se aktivira i unapredi sadašnji stepen korišćenja potencijala šumskog prostora, mogu se planirati sledeći pravci razvoja:

• povećane biološke stabilnosti ekosistema • unapreñenje specifičnih društveno - potrebnih funkcija šuma (zaštita zemljišta, vodozaštita šuma itd.) • unapreñenje proizvodnje i korišćenje drvne mase sa ciljem da se ostvari optimalno korišćenje proizvodnih potencijala zemljišta u skladu sa osnovnom

namenom i ostalim funkcijama šuma

Osnov za obezbeñenje bilo koje funkcije šuma je očuvanost sastojina i zadovoljavajuće zdravstveno stanje. Prema stanju šuma u GJ"Vujan - Bukovik" zastupljenost razreñenih sastojina iznosi 25,82ha (3,1%), što govori da neće biti većih problema kod prirodnog obnavljanja sastojina gazdinske jedinice..

Dobna struktura ili stvarni razmer dobnih razreda u visokim i izdanačkim sastojinama bukve i hrastova ukazuje na prioritet sledećih aktivnosti u ovom kao i u budućim ureñajnim periodima, a to je obnavljanje tih sastojina.

7.2. Ciljevi gazdovanja šumama

Ciljevi gazdovanja šumama predstavljaju osnovno opredeljenje i polazni element u planiranju. Polazeći od položaja ove gazdinske jedinice, kao i od mnogobrojnih potreba, sadašnjih i budućih utvrñuju se sledeći opšti i posebni ciljevi gazdovanja šumama.

7.2.1. Opšti ciljevi gazdovanja šumama

Opšti ciljevi gazdovanja šumama ustanovljeni su Zakonom o šumama (Sl. gl. Rs, br. 30/10, 93/12, 89/15), i Pravilnikom o sadržini osnova i Programima gazdovanja šumama, Godišnjim izvoñačkim planom i Privremenim godišnjim planom gazdovanja privatnim šumama (Sl. gl. R.S. br.122 od 12.12.2003. god.)

Prema Zakonu, šume su dobro od opšteg interesa koje se moraju održavati, obnavljati i koristiti tako da se očuva i povećava njihova vrednost i opštekorisne funkcije, obezbedi trajnost i zaštita, kao i trajno povećanje prinosa i prirasta.

Imajući u vidu napred navedeno, opšti ciljevi gazdovanja šumama su:

• Razvijanje i jačanje opštekorisnih funkcija šuma

Mihaila Pupina 113

Beograd


• Optimalno obezbeñivanje prioritetnih funkcija šuma • Zaštita i stabilnost šumskih ekosistema • Obezbeñenje optimalne obraslosti • Obezbeñenje funkcionalne trajnosti • Očuvanje trajnosti i povećanje prinosa • Povećanje ukupne vrednosti šuma • Sanacija opšteg stanja degradiranih šumskih ekosistema • Prevoñenje izdanačkih sastojina u visoke sastojine

Primenom savremenih metoda gazdovanja šumama, intenzivnim gazdovanjem ostvariti kvantitativno i kvalitativno optimalnu proizvodnju, usklañenu sa zahtevima šuma, tj. prilagoditi ih višenamenskom korišćenju i prioritetnim funkcijama šuma gazdinske jedinice. Ostvarivanje opštih ciljeva gazdovanja u mnogome zavisi od sadašnjeg stanja i od dosledne primene uzgojnih, tehničkih i ureñajnih mera propisanih u osnovi gazdovanja šumama gazdinske jedinice.

Zbog ostvarenja ovih ciljeva potrebno je intenzivno gazdovati da bi se skratilo dugo trajanje proizvodnje u granicama proizvodnih mogućnosti staništa i bioloških osobina odreñene vrste drveća. Samo intenzivna šumska proizvodnja obezbeñuje povoljne ekonomske rezultate u gazdovanju šumama.

Neposredni interes u gazdovanju državnim šumama jeste obezbeñenje meñuzavisnih dejstava uzgojnih i ekonomskih komponenata i to tako da se uzgojnim merama utiče na povećanje proizvodnje drvne mase, poboljšanje kvaliteta i strukture sortimenata, a investicijama u tehničko opremanje obezbedi poboljšanje, uslova privreñivanja i akumulacije sredstava.

7.2.2. Posebni ciljevi gazdovanja

Posebni ciljevi gazdovanja šumama proističu iz opštih ciljeva i uslovljeni su osobenostima gazdinske jedinice, a koji proizilaze iz stanišnih i sastojinskih prilika.

Posebni ciljevi gazdovanja šumama su:

• Proizvodnja drveta, divljači i drugih šumskih proizvoda u skladu sa potencijalom staništa; • Zaštita zemljišta od erozije; • Zaštita i unapreñivanje režima voda; • Zaštita od klimatskih ekstrema; • Zaštita od štetnih imisionih dejstava; • Održavanje saobraćajnica i objekata koji služe gazdovanju šumama.

Posebni ciljevi u zavisnosti od utvrñene namene šuma su i posebna zaštita delova prirode i prirodnog blaga, zaštita biodiverziteta, zaštita genofonda, stvaranje uslova za vaspitno-obrazovnu funkciju i naučno-istraživački rad i stvaranje šumskih rezervi, obezbeñivanje estetske uloge šume, korišćenje prostora za rekreaciju i turizam.

Posebni ciljevi gazdovanja šumama prema dužini vremena potrebnog za ostvarenje planskih zadataka ili ciljeva mogu biti:

1. Dugoročni ciljevi (za više ureñajnih perioda) i 2. Kratkoročni ciljevi ( koji se ostvaruju u toku jednog ureñajnog perioda)

Namenska celina "10"

Visoke jednodobne sastojine: (GK.: 10.353.421,10.323.421 ).

1. Dugoročni ciljevi:

• Postepeno dovoñenje sastojina u optimalno (normalno) stanje, koje će u potpunosti koristiti potencijalne mogućnosti staništa

2. Kratkoročni ciljevi:

• Proizvodnja drveta odgovarajućeg kvaliteta • Proizvodnja ostalih proizvoda iz šume • Podržavanje prirodnog obnavljanja i zaštite šuma

Mihaila Pupina 113

Beograd


Izdanačke sastojine: GK: 10. 176.323, 10.196.313, 10.215.212, 10.307.313, 10.360.421, 10.361.421:


• Prevoñenje izdanačkih sastojina u visoki uzgojni oblik.


• Priprema i zaštita šuma pre prevoñenja u visoki uzgojni oblik.

Veštački podignute sastojine: GK: 10.470.421 10.471.421, 10.475.313, 10.476.313, 10.482.313


• Veštačke podignute sastojine postepeno dovesti u optimalno stanje u kome će sastojine u potpunosti koristiti potencijalne mogućnosti staništa.


• odgovarajućim i blagovremenim merama nege, selektivne prorede, stabilizovati veštački podignute sastojine od svih štetnih uticaja (sneg, vetar, entomološka oboljenja i dr.).

• Rekonstrukcija (sanacija) opožarenih površina gazdinske klase 10.482.313 na površini od 1,11ha.

Namenska celina 26-Zaštita zemljišta I stepen

Izdanačke sastojine GK: 26.308.313).

1. Dugoročni ciljevi

• Rekonstrukcija nekvalitetnih, degradiranih sastojina na potencijalno dobrim (zadovoljavajućim) staništima (GK: 26.308.313).

2. Kratkoročni ciljevi

• U ovom ureñajnom razdoblju devastirane sastojine nisu planirane za rekonstrukciju zbog povećanog obima posla na obnavljanju i nezi šuma. Neobrasle površine

1. Dugoročni- kratkoročni ciljevi:

• Odnos obrasle i neobrasle površine gazdinske jedinice je optimalan (94%: 6%), odnosno, optimalna šumovitost gazdinske jedinice je postignuta, tako da nema potrebe za novim pošumljavanjima šumskog zemljišta.

7.3. Mere za postizanje ciljeva gazdovanja

Stanje i potencijali kao i sadašnji stepen korišćenja nameću obavezu preduzeću koje gazduje ovim šumama da svoju orijentaciju i pravce razvoja usmeri na unapreñenju postojećih i aktiviranju novih delatnosti u cilju optimalnog korišćenja potencijala područja u skladu sa mogućnostima i društvenim potrebama

Prema stanju šuma i ekonomskim mogućnostima gazdinstva, a uzimajući u obzir stabilnost i procenu mogućnosti celokupnog ekosistema, sve mere se dele na:

1. Uzgojne mere, 2. Ureñajne mere.

Mihaila Pupina 113

Beograd


7.3.1. Uzgojne mere

Osnovne mere za ostvarivanje ciljeva gazdovanja šumama uzgojne prirode su: izbor sistema gazdovanja, izbor uzgojnog i strukturnog oblika, izbor vrste drveća, izbor načina seče i korišćenja.

Izbor sistema gazdovanja

Uzgojne mere su definisane načinom obnavljanja i negovanja sastojina. U odnosu na dosadašnje gazdovanje šumama i stanja sastojinskih prilika u gazdinskoj jedinici, a prema biološkim osobinama odreñenih vrsta drveća, usvojeni su sledeći sistemi gazdovanja:

Sastojinsko gazdovanje - oplodna seča kratkog podmladnog razdoblja (podmladno razdoblje od 20 godina)

• visokim jednodobnim sastojinama (sastojinska celina: 353) • izdanačkim čistim i mešovitim sastojinama bukve (sastojinska celina: 360 i 361) • izdanačkim čistim i mešovitim sastojinama hrastova (sastojinska celina: 196, 215, 307)

• izdanačkim mešovitim sastojinama (sastojinska celina: 176)

Sastojinsko gazdovanje - čista seča

• u visokim sastojinama jasike (sastojinska celina: 323) • izdanačkim čistim i mešovitim sastojinama bagrema (sastojinska celina: 325, 326) • devastiranim sastojinama uz obavezno pošumljavanje nakon izvršenih rekonstrukcionih seča (sastojinska celina: 308, i 482).

Sastojinsko gazdovanje

• veštački podignutim sastojinama smrče - (sastojinska celina: 470 i 471) • veštački podignutim sastojinama borova (sastojinska celina: 475, 476)

Izbor uzgojnog oblika

Osnovni uzgojni oblik (ciljna šuma) kome dugoročno treba težiti na ukupnom prostoru gazdinske jedinice je visoka šuma (nezavisno od načina obnove, prirodnim-prioritetnim, ili ili veštačkim iznuñenim putem). Niski uzgojni oblik zadržati samo u sastojinama bagrema, posle obnavljanja vegetativnim putem, dok se šikare i dalje se zadržavaju kao takve i stavljaju izvan gazdinskog tretmana u ovom ureñajnom razdoblju.

Izbor strukturnog oblika Izbor strukturnog oblika već je rešen izborom sistema gazdovanja, a uslovljen je zatečenim sastojinskim stanjem, utvrñenim prioritetnim funkcijama, tj. funkcionalnim

zahtevima i biološkim osobinama glavnih vrsta drveća (edifikatora) koje grade sastojinu.

• Primenom sastojinskog gazdovanja – oplodnih seča kratkog podmladnog razdoblja (20 godina), kao i sastojinskog gazdovanja – čistim sečama izgrañivaće se jednodobne sastojine.

Izbor vrsta drveća

Prilikom izbora vrsta drveća rukovodimo se biološkim osobinama vrste, ekološko-proizvodnim osobinama staništa, a takoñe i ekonomskim ciljevima za postizanje najveće proizvodnje najboljeg kvaliteta.

Treba se rukovoditi principom autohtonosti, forsirati vrste drveća koje se na datom staništu nalaze od prirode, u ovom slučaju cer, kitnjak i bukva. Navedene vrste se ovde nalaze u svom prirodnom arealu, autohtone su, te se kao takve i dalje zadržavaju, kao glavni nosioci produkcije drvne mase.

Meñutim potrebno je uzeti u obzir stanje staništa, eventualne promene zemljišta (vlažnost, dubina, hemijski sastav, itd.) koje mogu nastati u meñuvremenu.

U ovoj gazdinskoj jedinici ima dosta površina koje su pošumljene ili je urañena rekonstrukcija. Veštački podignute sastojine su srednjeg dobrog kvaliteta, a glavne vrste su smrča i borovi. Te veštački podignute sastojine treba negovati, a po potrebi formirati nove sastojine.

Izbor načina seča obnavljanja i korišćenja

Od izabranih načina obnavljanja zavisi i struktura budućih sastojina i celokupni gazdinski postupak, elementi za sva planska razmatranja i postupak za odreñivanje prinosa i obezbeñenje trajnosti prinosa, odnosno funkcionalne trajnosti. Način obnavljanja pre svega zavisi od bioloških osobina vrsta drveća koje grade sastojinu (osobina sastojina), osobina stanišnih i ekonomskih prilika.

Za šume ove gazdinske jedinice gde je predviñeno obnavljanje u ovom ureñajnom periodu odreñuju se sledeći načini seča obnavljanja:

Mihaila Pupina 113

Beograd


• Za visoke i izdanačke sastojine kao način obnavljanja primenjivaće se oplodne seče kratkog podmladnog razdoblja (do 20 godina). Do zrelosti za seču (početka obnavljanja) kao način korišćenja primenjivaće se proredne seče.

• U visokoj šumi jasike, kao način obnove, primenjivaće se čiste seče. • Za veštački podignute sastojine, kao način korišćenja do zrelosti za seču, primenjivaće se proredne seče, a način obnavljanja je čista seča. • Za devastirane sastojine primeniće se čista seča sa obaveznim pošumljavanjem posle seče. • Za sastojine bagrema, primeniće se čiste seče.

Izbor načina nege

Stanje sastojina i postavljeni ciljevi gazdovanja odreñuju izbor načina nege. Za sastojine ove gazdinske jedinice utvrñuju se sledeći načini nege:

• Selektivne prorede u odraslim sastojinama (od faze kasnog mladika do za seču zrelih sastojina) kako u prirodnim tako i u veštački podignutim.

• Čišćenje mladim prirodnim sastojinama (u fazi kasnog podmlatka i ranog mladika);

7.2.2. Ureñajne mere

Izbor ophodnje

Ophodnjom za pojedine vrste drveća (imajući pri tom u vidu pored bioloških osobina drveća i ciljeve gazdovanja kao i osnovne (specifične) karakteristike staništa orjentaciono je utvrñena u iznosu:

• Za visoke (jednodobne) sastojine bukve (sastojinska celina 353) odreñuje se ophodnja od 120 godina, a dižina podmladnog razdoblja je 20 godine • Za izdanačke sastojine hrastova, bukve i graba (sastojinska celina: 176,196, 215, 307, 360, 361 ) koje će se konverzijom prevesti u visoki uzgojni oblik

odreñuje se ophodnja od 80 godina i dužina podmladnog razdoblja od 20 godina. • Za visoke sastojine jasike (sastojinska celina: 323) odreñuje se ophodnja od 60 godina. • Za izdanačke sastojine bagrema odreñuje se ophodnja od 30 godina • Za sve veštački podignute sastojine odreñuje se orjentaciona ophodnja od 80 godina.

Izbor konverzionog razdoblja

Za izdanačke sastojine koje ćemo konverzijom prevoditi u visoki uzgojni oblik, potrebno je odrediti vremenski period za koji će se to ostvariti - konverziono razdoblje. Vreme za koje će se izvršiti konverzija i sama dinamika izvoñenja, pored ostalog, u prvom redu zavisi od starosne strukture i bioloških osobina vrste drveća. Postupak konverzije odvija se prirodnim podmlañivanjem na dva osnovna načina:

Klasična prirodna obnova – primenom odgovarajućeg načina obnavljanja (oplodnim sečama )

Prirodna obnova sa primenom pomoćnih mera i eventualnim podsejavanjem ili podsañivanjem, ukoliko je otežano prirodno obnavljanje.

Da bi se uspešno izvršila konverzija potrebno je ophodnju ovih izdanačkih sastojina produžiti na 80 godina, nakon čega započeti sa prirodnim obnavljanjem ovih sastojina oplodnim sečama podmladnog razdoblja od 20 godina, prema tome starost sastojine u momentu završnog seka iznosi će 100 godina.

Za izdanačke sastojine koje ćemo konverzijom prevoditi u visoki uzgojni oblik, potrebno je odrediti vremenski period za koji će se to ostvariti - konverziono razdoblje. Ukupna površina sastojina za konverziju iznosi 668,51ha. Izdanačke sastojine koje ćemo konverzijom prevoditi u viši uzgojni oblik, u gazdinskoj jedinici, nalaze se od trećeg do osmog dobnog razreda.Konverziono razdoblje ovih sastojina iznosi 10 + 20 do 50 + 20godina.

Na osnovu napred rečenog i starosti sastojina (razmer dobnih razreda) izdanačkih sastojina konverziono razdoblje za pojedine gazdinske klase iznosi:

Gazdinske klase Konverziono razdoblje

10.176.323 20 - 70god. 10.196.313 10 - 70god 10.215.212 20 - 60god 10.307.313 10 - 70god 10.360.421 10 - 40god 10.361.421 10 - 70god

Izbor rekonstrukcionog razdoblja

Za devastirane sastojine u kojima treba izvršiti rekonstrukciju, potrebno je odrediti vremenski period u kojem ćemo izvršiti rekonstrukciju svih devastiranih sastojina - rekonstrukciono razdoblje. Prema stanju šuma po očuvanosti u GJ”Vujan - Bukovik”ukupna površina devastiranih sasstojina je 24,35ha, što sve upućuje na

Mihaila Pupina 113

Beograd


kraće rekonstrukciono razdoblje.U ovom ureñajnom razdoblju rekonstrukcione seče su planirane na površini od 1,11ha sanacija požarišta (sastojinska celina 482). Odmeravajući napred navedeno, rekonstrukciju devastiranih sastojina trebalo bi završiti u narednih 40 godina. Inače opštom osnovom gazdovanja utvrñeno je rekonstrukciono razdoblje na nivou šumskog područja u trajanju od 80 godina.

Izbor perioda za postizanje optimalne obraslosti - stepena šumovitosti

Odnos obrasle i neobrasle površine iznosi (94% : 6%) što je blizu optimalne šumovitosti koja prema podacima OOGŠ-a iznosi 96%.

Ureñajno razdoblje

Obzirom da je važnost osnove gazdovanja šumama propisana Zakonom o šumama, u trajanju od 10 godina, to se podrazumeva da će ureñajno razdoblje imati isti period.

7.2.3. Ostale mere

Ostale mere koje treba preduzimati da bi se obezbedili ciljevi gazdovanja ogledali bi se u sledećem:

• preventivna, a po potrebi i represivna zaštita šuma • primena mehanizacije i savremenih tehničkih postupaka u svim fazama nege sastojine i seče i izrade drvnih sortimenata (namenska celina10)

7.3. Planovi gazdovanja

Na osnovu utvrñenog stanja šuma i propisanih kratkoročnih ciljeva i mogućnosti njihovog obezbeñenja, izrañuju se planovi budućeg gazdovanja. Osnovni zadatak planova gazdovanja šumama je da u zavisnosti od zatečenog stanja, omogući podmirenje odgovarajućih društvenih potreba i unapreñenje stanja šuma kao dugoročnog cilja.

7.3.1. Plan gajenja šuma

VRSTA RADA Obnavljanje oplodnim sečama

obnavljanje bagrema

Pošumljavanje 313

Pošumljavanje 317

Popunjavanje

Ukupno

P P P P P P

Gazdinska klasa

ha ha ha ha ha ha 10.353.421 8,39 8,39 10.196.313 60,36 60,36 10.326.313 2,36 2,36 10.360.421 21,67 21,67 10.361.421 18,98 18,98 10.482.313 1,11 0,22 1,33 Ukupno 109,40 2,36 1,11 0,22 113,09

Planom obnavljanja i podizanja novih šuma predviñeni su sledeći radovi:

• Obnavljanje visokih (jednodobnih) šuma bukve oplodnim sečama na površini od 8,39ha, • Konverzija izdanačkih šuma bukve, cera i kitnjaka oplodnim sečama na površini od 101,01ha • Obnavljanje bagrema vegetativnim putem na površini od 2,36ha. • Pošumljavanje posle izvršenih rekonstrukcionih seča na površini od 1,11ha. • Popunjavanje veštački podignutih sastojina planirano je na 0,22ha radne površine.

Plan obnavljanja i podizanja novih šuma iznosi 113,09ha radne površine.

Mihaila Pupina 113

Beograd


7.3.1.2. Plan rasadničke proizvodnje

Planom rasadničke proizvodnje predviñeni su broj, vrsta i starost sadnica za pošumljavanje i popunjavanje veštački podignutih sastojina.

Pošumljavanje Popunjavanje Ukupno Vrsta sadnica

komada kom/ha Komada kom/ha Komada kom/ha trešnja 2775 3000 555 3000 3330 3000 UKUPNO 2775 3000 555 3000 3330 3000

Za potrebe plana obnavljanja i podizanja novih šuma potrebno je obezbediti za gazdinsku jedinicu 3330 sadnica trešnje. Kod pošumljavanja koristiti sadnice trešnje starosti (2+0) a kod popunjavanja sadnice (2+1) starosti. Pored sadnica trešnje, kao alternativa, mogu se koristi kitnjak, jasen, lipa, voćkarice ili seme bukve (30kg/ha), kao i crni bor i smrča.

Šumsko gazdinstvo Golija raspolaže sa svojih 7 rasadnika, površine od 38,02 ha. Kapaciteti ovih rasadnika premašuju potrebe samog gazdinstva i iz ovih rasadnika, sadnim materijalom snabdevaju se i ostala šumska gazdinstva.

7.3.1.3. Plan nege šuma

Planirani radovi na nezi šuma prikazani su sledećom tabelom:

VID RADA

Ukupno

seča izbojaka okopavanje

i prašenje

čišćenje

u prirodnim

sastojnama

čišćenje

u kulturama Prorede

P P P P P P

Gazdinska

klasa

ha ha ha ha ha ha

10.176.323 13,63 13,63

10.196.313 230,19 230,19

10.215.212 7,71 7,71

10.307.313 22,89 135,95 158,84

10.353.421 9,94 9,94

10.360.421 8,75 8,75

10.361.421 94,72 94,72

10.470.421 5,11 5,11

10.475.313 29,82 29,82

10.476.313 1,00 1,00

10.482.313 1,11 2,22 - 3,33

Ukupno 1,11 2,22 22,89 536,82 563,04

Planirani radovi na nezi šuma, iz domena proste reprodukcije su:

• Prorede, kao mere nege, planirane su na 536,82ha radne površine (prosta reprodukcija), • Okopavanje i prašenje planirano je na 2,22ha radne površine, • Seča izbojaka i uklanjanje korova planirano je na 1,11ha radne površine, • Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama planirano je na 22,89ha radne površine,

Ukupan plan nege šuma iznosi 563,04ha radne površine,

Ukupan plan gajenja šuma (plan obnavljanja i podizanja šuma + plan nege šuma) iznosi 676,13ha radne površine.

Mihaila Pupina 113

Beograd


7.3.2. Plan zaštite šuma

Šuma je u celini postala osetljiva na štetno delovanje brojnih faktora abiotičke i biotičke prirode. Od abiotičkih faktora na prvo mesto dolaze aerozagañenja, promena klime, požari i slično. Od biotičkih faktora svakako najveći uticaj imaju patogene gljive i štetni insekti. Sve ove štetne faktore, koji se javljaju u šumama gazdinske jedinice možemo grupisati u tri kategorije:

• faktori koji se merama gazdovanja ne mogu kontrolisati (promena klime, aerozagañenja i slično) • faktori koje se mogu kontrolisati neposrednim merama gazdovanja (ovde prevenstveno spadaju uzgojne mere koje obezbeñuju pravilnu izgrañenost

šumskih ekosistema) i • aktori koji se merama zaštite mogu kontrolisati (ovde pre svega spadaju parazitne gljive, štetni insekti, glodari i slično, tj. Štetni biotički faktori, koji se

direktnim merama zaštite mogu držati pod kontrolom).

Plan utvrñuje vrstu i obim radova na preventivnoj i represivnoj zaštiti šuma od čoveka, divljači, stoke, biljnih bolesti, insekata i drugih štetočina, kao i elementarnih nepogoda, požara, održavanja i obnavljanja šumskih oznaka.

Mere preventivne zaštite vršiti u toku izvoñenja planiranih radova nege šuma:

• Pratiti eventualne pojave sušenja i kalamitetnih gradacija insekata. • Zabrana pašarenja na površinama gde je proces obnavljanja u toku i u šumskim kulturama (prema planu gajenja šuma), sve dok ne prerastu kritičnu

visinu kada im stoka ne može oštećivati vrhove (113,09ha); • Postavljanje lovnih stabala ili feromonskih klopki; • Uspostavljanje šumskog reda na celom prostoru gazdinske jedinice, posebno na površinama aktivnog delovanja (648,58ha). • Pratiti i štititi šume od požara, posebno u kritičnim periodima godine (dežurstva, propagande, znaci obaveštenja i zabrane loženja vatre) na celom

prostoru gazdinske jedinice (831,04ha). • Uzgojno formiranje mešovitih sastojina i umereno intervenisanje, kako bi se sačuvala i unapredila biološka i ekološka stabilnost sastojina u planiranom

obliku. • Čuvanje šuma od bespravnog korišćenja i zauzimanja (831,04ha); • Uslučaju nastanka štete preduzeti odgovarajuće mere na prognozi, dijagnozi, obaveštenju i dr. • Represivne mere, prema trenutnom stanju sastojina, se ne planiraju. Ako se za njima ukaže potreba uslediće odgovarajuće mere.

Mere za poboljšanje zdravstvenog stanja šuma sastojale bi se u sledećem:

• potrebno je suva stabla, suhovrha i stabla sa više od 70% suvih grana ukloniti iz sastojina, • dati prioritet prirodnoj obnovi i omogućiti sve da se u godinama obilnog uroda žira pripremi zemljište kako bi se omogućila obnova prirodnog

podmlatka, • fungicidima sprečiti pojavu pepelnice na prirodnom podmlatku u prvim godinama razvoja.

U sastojinama borova treba vršiti kontrolu brojnosti savijača i borovih zolja i u slučaju veće brojnosti ovih insekata preduzeti odgovarajuće mere borbe.

Pored obaveza koje proističu iz Zakona o šumama, za sve površine ove gazdinske jedinice, predviñaju se i druge obavezne zaštite šuma:

• Zaštite šuma od oštećivanja od strane izletnika, • Zaštite šuma od zagañivanja, • Zaštita vodotoka od zagañivanja, itd.

U toku ureñajnog perioda održavati i obnavljati spoljne granice, kao i granice unutrašnje podele gazdinske jedinice u celini.

7.4. Plan koriš ćеnja šuma i kalkulacija prinosa

Polazeći od opredeljenja koja se odnose na osnovni zadatak gazdovanja u ovoj gazdinskoj jedinici koji je usmeren na prevoñenje zatečenog stanja ka optimalnom (funkcionalnom) stanju i održavanje takvog stanja, urañen je i plan korišćenja sastojina. Plan korišćenja vezan je za potrebu obnavljanja jednodobnih šuma (oplodne seče kratkog podmladnog razdoblja ), i za prorede, kao osnovne mere nege, čiji je obim u skladu sa definisanim prioritetnim uzgojnim potrebama u fazi snimanja stanja šuma pri izradi ove osnove.

Plan korišćenja u osnovi sadrži: plan seča obnavljanja i plan prorednih seča. Sve seče imaju za cilj, prevenstveno negu šuma, odnosno poboljšanje stanja i funkcija šuma kao i povećanje vrednosti proizvodnje. To će se u ovoj gazdinskoj jedinici postići kako oplodnim sečama, tako i proredama u srednjedobnim sastojinama.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Pravilnim provoñenjem ovih seča, uz tekuće prinose, postiže se i povećanje vrednosti prirasta. Ovo se temelji na prenošenju tekućeg zapreminskog prirasta na tehnološki najkvalitetnija stabla i podsticanju ubrzanja njihovog prirašćivanja u debljini, a samim tim i izmena strukture u korist vrednijih sortimenata. Bilo koji način da se primenjuje, intenzitet zahvata uvek diktiraju stvarne potrebe za sečom, radi sprovoñenja odgovarajućih mera u svakoj konkretnoj sastojini.

7.4.1. Plan seča obnavljanja šuma i kalkulacija prinosa

Plan seča obnavljanja šuma detaljno je prikazan u tabelarnom delu osnove gazdovanja u prilogu, po obuhvaćenim odsecima unutar namenskih celina gazdinske jedinice, odnosno po gazdinskim klasama, a na ovom mestu će se prikazati zbirne vrednosti po gazdinskim klasama, površini i zapremini. Ovim planom obuhvaćeno je korišćenje proizvodnog potencijala staništa u okviru proizvodnje drveta, korišćenje ostalih proizvoda , lovne proizvodnje i sakupljanje šumskih plodova, semena i lekovitog bilja.

Sama kalkulacija prinosa (glavni prinos) u visokim jednodobnim i izdanačkim šumama, kao i veštački podignutim sastojinama oslanja se na pozitivna opredeljenja utvrñena metodom umereno – sastojinskog gazdovanja, modifikovanog i prilagoñenog stvarnim sastojinskim prilikama, karakteristikama staništa i osnovnoj nameni.

Naime, pri odreñivanju prinosa u svakoj gazdinskoj klasi, pojedinačno, utvrñena je starost sastojina, ophodnja za osnovne vrste drveća, i na toj osnovi zrelost za seču pojedinih delova gazdinskih klasa.

U prvoj fazi, još prilikom prikupljanja terenskih podataka, sastojine se prema zrelosti za seču grupišu u tri grupe:

Odlučno zrele za seču

• Prezrele i prestarele sastojine iz čijeg stanja proizilazi potreba što skorijeg korišćenja. • Sastojine u kojima je u proteklom ureñajnom periodu započeto podmlañivanje koje treba nastaviti.

Zrele za seču

• Sastojine koje su dostigle zrelost za seču prema odabranoj ophodnji (dobrog zdravstvenog stanja i dobro obrasle) • Sastojine lošeg uzrasta, slabog obrasta i nedovoljnog prirasta, bez obzira na starost i vrstu drveća

Sastojine na granici sečive zrelosti

• Sastojine koje u toku sledećeg ureñajnog perioda mogu postići zrelost za seču (sastojine predposlednjeg dobnog razreda) • Sastojine koje se iz nekog razloga ostavljaju za obnavljanje u sledećem ureñajnom razdoblju

Na osnovu ovako grupisanih sastojina radi se privremeni plan seča po površini. U drugoj fazi kalkulacije prinosa privremeni plan seča uporeñuje se sa normalnim razmerom dobnih razreda, tj. sa idealnom površinom obnavljanja u ovom ureñajnom periodu. Na osnovu ova dva pokazatelja vrši se kalkulisanje uzgojnih potreba (obnavljanja) i postizanje normalnog razmera dobnih razreda, tj. Obezbeñivanje umerenije ili strožije trajnosti prinosa, sa što manje privrednih žrtava, uz istovremeno obezbeñenje ostalih funkcija šuma. Regulator trajnosti prinosa kod umerenog sastojinskog gazdovanja je površina, tj. idealna (normalna) površina dobnog razreda. Kao što se vidi metod umerenog sastojinskog gazdovanja daje veliku slobodu pri kalkulaciji prinosa, odnosno bolje prilagoñavanje stanju sastojina i uzgojnim potrebama, tj. sastojine koje i nisu dostigle zrelost za seču (ali su slabog kvaliteta i obrasta) mogu se predvideti za seču obnavljanja ali zato sastojine koje su dostigle zrelost za seču (ali su dobrog zdravstvenog stanja i obrasta) mogu i dalje ostati da prirašćuju (produžava im se ophodnja), ako to ne ugrožava trajnost prinosa.

Privremeni plan seča šuma, (jednodobne šume) prikazan je sledećom tabelom:

Odlučno zrele za seču Zrele za seču Na granici sečive zrelosti

Gazdinska klasa

Odeljenje Pha V m3 ZV m3 Odeljenje Pha V m3 ZV m3 Odeljenje Pha V m3 ZV m3

6c 4,87 1856,2 39,1 3b 7,72 2602,3 55,6

5c 3,52 1494,3 28,9 11k 1,38 315,9 8,4

10.353.421 8,39 3350,5 68,0 9,10 2918,2 64,0

1a 11,57 3316,7 89,5 1d 20,96 5458,5 154,6

5b 2,95 1008,8 23,3 2a 4,83 1387,6 38,1

6b 17,59 5596,4 150,8 2d 17,10 4157,4 122,8

7b 28,25 8827,6 223,8

14j 0,33 58,7 1,9 3a 21,93 7154,9 186,6

14k 0,09 21,3 0,7 4a 23,63 5816,1 165,3

Mihaila Pupina 113

Beograd


Odlučno zrele za seču Zrele za seču Na granici sečive zrelosti

Gazdinska klasa

Odeljenje Pha V m3 ZV m3 Odeljenje Pha V m3 ZV m3 Odeljenje Pha V m3 ZV m3

14m 0,18 45,6 1,4 5a 29,04 7083,1 198,5

6a 6,57 1469,6 40,6

7a 10,12 2452,0 68,6

7c 6,41 1907,1 47,2

8e 1,16 67,8 2,8

9b 11,24 2844,2 82,1

11a 15,08 3633,6 105,8

11h 0,77 108,5 2,4

14h 2,77 583,4 20,1

16a 19,04 3592,1 102,3

16g 1,57 199,8 5,7

16i 0,66 75,9 2,2

17b 15,29 2213,9 72,1

17f 4,92 610,0 19,9

17g 1,35 157,3 5,0

19f 1,99 445,7 13,4

10.196.313 60,96 18875,1 491,4 216,43 51418,5 1456,2

13b 2,61 359,2 9,6 10a 34,02 9577,3 281,8

14i 0,06 10,6 0,3 10b 3,84 952,1 29,6

14n 0,47 93,3 2,5 12i 15,34 1412,7 50,4

13a 1,23 81,3 2,5

13c 20,32 2592,2 89,1

14a 29,04 4750,4 158,6

14g 1,78 315,3 9,2

14l 2,36 540,9 16,6

17a 1,29 200,8 6,7

19l 0,49 35,5 0,9

10.307.313 3,14 463,1 12,4 109,71 20458,4 645,4

8a 12,88 3827,2 80,8 11g 3,31 640,6 18,1

11e 0,54 153,7 3,7 11m 2,14 596,4 16,1

11i 0,50 105,8 2,4 15f 3,30 887,5 21,3

15i 8,79 2321,0 55,9

10.360.421 22,71 6407,6 142,8 8,75 2124,5 55,5

8b 29,72 6982,1 180,3

8b 29,72 6982,1 180,3 8d 0,74 162,4 4,5

8c 0,12 34,1 0,9 8h 0,10 27,4 0,7

15b 0,36 42,6 1,1

15d 11,20 2694,8 66,7 9a 32,93 6886,9 206,0

16e 7,78 1859,6 50,7 10c 1,33 380,3 10,2

11b 9,82 2548,9 74,3

11d 2,48 463,4 12,5

11j 0,37 29,8 0,8

15c 1,18 215,3 6,3

16b 2,21 455,0 12,8

16d 5,85 1309,8 37,1

10.361.421 19,46 4631,0 119,4 86,73 19461,3 545,5

106,27 30376,8 766,0 421,62 93462,8 2702,6

Mihaila Pupina 113

Beograd


Analizirajući prethodnu tabelu konstatujemo da prema uzgojnim potrebama (hitnosti obnavljanja, odnosno prema privremenom planu seča imamo prioritet da seču obnavljanja izvršimo u sastojinama:

Prinos Površina Zapremina I

polurazdoblje II

polurazdoblje

Ukupan prinos Odeljenje

ha m3

1a 11,57 3316,7 885 885

5b 2,95 1008,8 320 320

6b 17,59 5596,4 1792 1792

7b 28,25 8827,7 2816 2816

8a 12,88 3827,2 1209 1209

15d 11,20 2694,8 858 858

15i 8,79 2321,0 615 615

16e 7,78 1859,6 596 596

Pripremni sek 101,01 29452,0 9092 9092

5c 3,52 1494,3 770 770

6c 4,87 1856,2 1075 1075

Oplodni sek 8,39 3350,5 1845 1845

Ukupno 109,40 32802,5 9092 1845 10937 Oplodna seča u jednodobnim sastojinama bukve (visokim i izdanačkim) i izdanačkim sastojinama hrastova (cer i kitnjaka) kratkog podmladnog razdoblja planirana je

na 109,40ha i prinosom od 10937m3, od toga oplodni sek na 8,39ha visokih jednodobnih sastojina bukve i prinosom od 1845m3, pripremni sek na 101,01ha i prinosom od 9092m3 (konverzija – prevoñenje izdanačkih sastojina bukve, i hrastova u visoki uzgojni oblik).

Namenska celina 10. - Proizvodnja tehničkog drveta

Gazdinska klasa 10.353.421 - Visoka jednodobna sastojina bukve

Ova gazdinska klasa zauzima površinu od 19,71ha, sa prosečnom zapreminom od 345 m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 7,4m3/ha. Ophodnja za ovu gazdinsku klasu iznosi 120 godina (širina dobnog razreda je 20 godina). Ovu gazdinsku klasu karakteriše nenormalan razmer dobnih razreda u kojoj dominiraju srednjodobne i dozrevajuće sastojine.

Starosna struktura ove gazdinske klase po površini prikazana je sledećom tabelom:

DOBNI RAZREDI Stanje 1 -20 21 - 40 41 - 60 61 - 80 81 - 100 101 - 120 >120

Svega

Stvarno - - - 2,22 9,10 8,37 19,71 Normalno 3,28 3,28 3,28 3,28 3,28 3,28

Razlika -3,28 -3,28 -3,28 -1,06 +5,82 +5,09

Prema hitnosti za seču stanje sastojina je sledeće:

Površina Zapremina Tekući zapreminski prirast Zv/V Hitnost za seču

ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha %

Odlučno zrele za seču Zrele za seču 8,39 89 3350,5 53 399 68,1 52 8,1 2,0 Na granici sečive zrelosti 9,10 11 2918,2 47 321 64,0 48 7,0 2,2

Ukupno GK 10.353.421 17,49 100.0 6268,7 100.0 132,1 100 7,5 2,1

Mihaila Pupina 113

Beograd


Prema hitnosti za seču odlučno zrelih sastojina nema, a zrelih za seču prema stanju sastojina i odabranoj ophodnji (120 godina) ima 8,39 ha, dok sastojina na granici sečive zrelosti (sastojine poslednjeg i pretposlednjeg dobnog razreda prema odabranoj ophodnji) ima 9,10 ha. Detaljnom analizom sastojina prema hitnosti za seču i analizom stvarnog razmera dobnih razreda ove gazdinske klase u odnosu na normalan razmer dobnih razreda, glavne seče (seče obnavljanja) planirane su na površini od 8,39 ha. Ukupan glavni prinos ove gazdinske klase u ovom ureñajnom periodu (10 godina) utvrñen je u iznosu od 1845m3, što čini intenzitet seče od 55 % po zapremini i 271 % po tekućem zapreminskom prirastu u odnosu na zapreminu i prirast sastojina predviñenih za seču obnavljanja.

Gazdinska klasa 10.196.313 - Izdanačke mešovite sastojine cera i kitnjaka

Ova gazdinska klasa zauzima površinu od 299,40 ha, sa prosečnom zapreminom od 242 m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 6,8m3/ha. Ophodnja za ovu gazdinsku klasu iznosi 80 godina (širina dobnog razreda je 10 godina). Ovu gazdinsku klasu karakteriše nenormalan razmer dobnih razreda u kojoj dominiraju starije starosne kategorije.


DOBNI RAZREDI Stanje

I II III IV V VI VII VIII Svega

Stvarno 15,95 0,48 5,58 194,50 82,89 299,40

Normalno 37,42 37,42 37,42 37,42 37,42 37,42 37,42 37,42

Razlika -37,42 -37,42 -21,47 -36,94 -37,42 -31,84 157,08 45,47



ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha %

Odlučno zrele za seču - - - - - - - - - Zrele za seču 60,96 22 18875,1 27 310 491,4 25 8,0 2,6 Na granici sečive zrelosti 216,43 78 51418,5 73 237 1456,2 75 6,7 2,8

Ukupno GK 10.196.313 277,39 100.0 70293,6 100 253 1947,6 100 7,0 2,8

Prema hitnosti za seču zrelih sastojina ima 32,71ha, sastojina na granici sečive zrelosti ima 207,51ha, dok sastojina odlučno zrelih za seču nema. Glavne seče (seče obnavljanja) planirane su na površini od 60,36ha. Ukupan glavni prinos ove gazdinske klase u ovom ureñajnom periodu (10 godina) iznosi 5813 m3, što čini intenzitet seče od 31 % po zapremini i 118 % po tekućem zapreminskom prirastu u odnosu na zapreminu i prirast sastojina predviñenih za seču obnavljanja.

Gazdinska klasa 10.307.313 - Izdanačke mešovite sastojine kitnjaka i cera

Ova gazdinska klasa zauzima površinu od 199,29 ha, sa prosečnom zapreminom od 133 m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 4,3 m3/ha. Ophodnja za ovu gazdinsku klasu iznosi 80 godina (širina dobnog razreda je 10 godina). Ovu gazdinsku klasu karakteriše nenormalan razmer dobnih razreda u kojoj dominiraju starije starosne kategorije.




Stvarno 28,95 6,26 16,58 34,65 107,93 4,92 199,29 Normalno 24,91 24,91 24,91 24,91 24,91 24,91 24,91 24,91

Razlika -24,91 -24,91 +4,04 -18,65 -8,33 +9,74 +83,02 -19,99



ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha %

Odlučno zrele za seču Zrele za seču 3,14 2,8 463,1 2 147 12,4 2 3,9 Na granici sečive zrelosti 109,71 97,2 20458,5 98 186 645,4 98 5,9

Mihaila Pupina 113

Beograd



ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha %

Ukupno GK 10.307.313 112,85 100.0 20921,6 100.0 185 657,8 100.0 5,8

Prema hitnosti za seču zrelih sastojina ima 3,14 ha, na granici sečive zrelosti ima 109,71 ha, dok sastojina odlučno zrelih za seču nema. Glavne seče (seče obnavljanja) nisu planirane u ovoj gaydinskoj klasi, prvenstveno zbog jako malih površina sastojina zrelih za seče obnavljanja.

Gazdinska klasa 10.360.421 - Izdanačke sastojine bukve

Ova gazdinska klasa zauzima površinu od 31,97 ha, sa prosečnom zapreminom od 269 m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 6,3 m3/ha. Ophodnja za ovu gazdinsku klasu iznosi 80 godina (širina dobnog razreda je 10 godina). Ovu gazdinsku klasu karakteriše nenormalan razmer dobnih razreda u kojoj dominiraju starije starosne kategorije.




Stvarno 0,51 8,75 22,71 31,97 Normalno 3,99 3,99 3,99 3,99 3,99 3,99 3,99 3,99

Razlika -3,99 -3,99 -3,99 -3,99 -3,99 -3,48 +4,76 +18,72



ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha %

Odlučno zrele za seču Zrele za seču 22,71 72 6407,6 75 282 142,8 72 6,3 2,2 Na granici sečive zrelosti 8,75 28 2124,5 25 243 55,4 28 6,3 2,6

Ukupno GK 10.360.421 31,46 100 8532,1 100 271 198,2 100 6,3 2,3

Prema hitnosti za seču odlučno zrelih sastojina nema, sastojina zrelih za seču ima 22,71 ha, dok sastojina na granici sečive zrelosti ima 8,75 ha. Glavne seče (seče obnavljanja) planirane su na površini od 21,69 ha. Ukupan glavni prinos ove gazdinske klase u ovom ureñajnom periodu (10 godina) utvrñen je u iznosu od 1824m3, što čini intenzitet seče od 28 % po zapremini i 128 % po tekućem zapreminskom prirastu u odnosu na zapreminu i prirast sastojina predviñenih za seču obnavljanja.

Gazdinska klasa 10.361.421 - Izdanačke mešovite sastojine bukve

Ova gazdinska klasa zauzima površinu od 115,38 ha, sa prosečnom zapreminom od 228 m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 6,3 m3/ha. Ophodnja za ovu gazdinsku klasu iznosi 80 godina (širina dobnog razreda je 10 godina). Ovu gazdinsku klasu karakteriše nenormalan razmer dobnih razreda u kojoj dominiraju starije kategorije šuma.




Stvarno 9,19 57,01 49,18 115,38 Normalno 14,42 14,42 14,42 14,42 14,42 14,42 14,42 14,42

Razlika -14,42 -14,42 -14,42 -14,42 -14,42 -5,23 +42,59 +34,76



ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha %

Odlučno zrele za seču

Mihaila Pupina 113

Beograd



ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha %

Zrele za seču 19,46 18 4631,0 19 238 119,4 18 6,1 2,6 Na granici sečive zrelosti 86,73 82 19461,3 81 224 545,5 82 6,3 2,8

Ukupno GK 10.361.421 106,19 100 24092,3 100 227 664,9 100 6,3 2,7

Prema hitnosti za seču zrelih sastojina ima 19,46ha, i sastojina na granici sečive zrelosti ima 86,73ha. Glavne seče (seče obnavljanja) planirane su na površini od 18,98 ha. Ukupan glavni prinos ove gazdinske klase u ovom ureñajnom periodu (10 godina) utvrñen je u iznosu od 1454 m3, što čini intenzitet seče od 31 % po zapremini i 122 % po tekućem zapreminskom prirastu u odnosu na zapreminu i prirast sastojina predviñenih za seču obnavljanja

Gazdinska klasa 10.326.313 - Izdanačke mešovita sastojine bagrema

Ova gazdinska klasa zauzima površinu od 4,46 ha, sa prosečnom zapreminom od 63m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom od 3,0 m3/ha. Ophodnja za ovu gazdinsku klasu iznosi 30 godina (širina dobnog razreda je 5 godina). Ovu gazdinsku klasu karakteriše nenormalan razmer dobnih razreda u kojoj je zastupljeni samo IV i V dobni razred.




Stvarno 2,10 2,36 4,46 Normalno 0,74 0,74 0,74 0,74 0,74 0,74 0,74 0,74

Razlika -0,74 -0,74 -0,74 +1,36 +1,62 -0,74 -0,74 -0,74

Glavne seče (seče obnavljanja) planirane su na površini od 2,36 ha. Ukupan glavni prinos ove gazdinske klase u ovom ureñajnom periodu (10 godina) utvrñen je u iznosu od 252 m3, što čini intenzitet seče od 131 % po zapremini i 311% po tekućem zapreminskom prirastu u odnosu na zapreminu i prirast sastojina predviñenih za seču obnavljanja.

7.4.1.1 Sastojine za rekonstrukciju

Prema stanju šuma G.J „Vujan – Bukovik“ zastupljenost devastiranih sastojina u državnom posedu u kojima se može izvršiti rekonstrukcija (NC 10., NC 26.) iznosi 24,35 ha, šikara (NC 26.) 64,09ha što ukupno iznosi 88,44 ha sastojina za rekonstrukciju.

Stanje šuma Intezitet seče Površina Zapremina Tekući zapreminski prirast

Glavni prinos V Iv Namenska celina

Gazdinska klasa ha m3 m3/ha m3 m3/ha m3 m3/ha %

10.482.313 1,11 55,5 50 1,6 1,4 60 54 108 375

ukupno 1,11 55,5 50 1,6 1,4 60 54 108 375

7.4.1.2. Ukupan plan seča obnavljanja

Stanje šuma Intenzitet seče po

P V Zv

Glavni prinos

V Zv Gazdinska klasa

ha m3 m3/ha m3 m3/ha m3 % % 10.353.421 8,39 3350,5 399 68,1 8,1 1845 55 270 ukupno visoke 8,39 3350,5 399 68,1 8,1 1845 55 270 10.196.313 60,36 18749,2 311 487,4 8,1 5813 31 119 10.326.313 2,36 192,6 82 8,1 3,4 252 131 311 10.360.421 21,67 6148,2 284 142,8 6,6 1824 30 127

Mihaila Pupina 113

Beograd



P V Zv

Glavni prinos


ha m3 m3/ha m3 m3/ha m3 % % 10.361.421 18,98 4554,4 240 117,4 6,2 1454 32 124 izdanačke 103,37 29644,4 287 755,7 7,3 9343 32 124 10.482.313 1,11 55,5 50 1,6 1,5 60 108 375 VPS 1,11 55,5 50 1,6 1,5 60 108 375 NC“10“ 112,87 33050,4 292 825,4 7,3 11248 34 136 Ukupno 112,87 33050,4 292 825,4 7,3 11248 34 136

Ukupan prinos u sastojinama koje su predviñene za obnavljanje (112,87ha) iznosi 11248 m3. Intezitet seče po zapremini iznosi 34%, a po tekućem zapreminskom prirastu 136%.

Oplodne seče u jednodobnim sastojinama bukve i hrastova kratkog podmladnog razdoblja (do 20 godina) planirane su na 109,40ha i etatom od 110936m3, od toga pripremni sek na površini od 101,01ha (prinos 9091m3), i oplodni sek na površini od 8,39 (prinos 1845m3), a sve u zavisnosti od stanja sastojina, starosti sastojina, površine obnovljene sastojine.

Čiste seče bagrema, kao redovan vid obnavljanja, planirane su na površini od 2,36ha, a ukupni prinos iznosi 252m3, ili 1% ukupno planiranog glavnog prinosa.

Rekonstrukcija opožarene površine (sanacija požarišta) planirana je na površini od 1,11ha sa etatom 60m3, (sastojinska celina 482).

Realizacija glavnog prinosa obavezna je po površini u celosti, i ± 10 % u odnosu na zapreminu, izuzev kod čiste seče i završnog seka oplodne seče.

Detaljne vrednosti planiranog glavnog prinosa prikazane su u tabelarnom delu osnove "Plan seča obnavljanja - jednodobne šume", po obuhvaćenim odsecima gazdinske jedinice i po gazdinskim klasama.

Vrednost prinosa po sastojinama odreñuje se kada se na početnu zapreminu doda progresivno smanjen prirast i dobije zapremina sastojina pre seče koja se množi sa potrebnim intenzitetom seča prema stanju svake sastojine i uzgojnoj potrebi.

7.4.2. Plan prorednih seča (predhodni prinos)

Prethodni prinos je u funkciji potreba daljeg negovanja sastojina u razvoju, a obračunat je u okviru ukupne analize mogućnosti korišćenja (namene površina), polazeći od zatečenog stanja sastojina, stepena očuvanosti (sklopljenosti) sastojina,strukturnih osobina i zdravstvenog stanja sastojina, razvojne faze (starosti), i broja stabala po jedinici površine iz kojih je proistekao intezitet zahvata seča (intezitet proreñivanja), a posebno analizirajući dosadašnji uzgojni tretman ovih šuma i njegov uticaj na zatečeno stanje.

Pri tome je voñeno računa o sldećim momentima :

• da je veći deo površina sastojina dozrevajući, • da je jedan deo sastojina u dosadašnjem periodu izostavljen od negovanja, ili je negovan retko i nedovoljno, • da neke vrste drveća, kao što su : crni orah, jasen, javor, divlja trešnja i druge, koje razbijaju monodominantnost “glavnih vrsta” cera, kitnjaka i bukve,

treba forsirati i negovati (izostaviti proredom), • proredne seče treba da budu umrenog i odmerenog inteziteta za svaku sastojinu pojedinačno, • u ovom ureñajnom razdoblju, proredne seče su planirane u sastojinama bukve i hrastova potpunog, gustog i vrlo gustog sklopa (0,7, 0,8 – 0,9; 1,0); • selektivne prorede se planiraju i u veštački podignutim sastojinama četinara.

Proredni prinos je kalkulisan za svaku sastojinu ponaosob. Kalkulacija je vršena tako što je prinos odreñen intenzitetom zahvata u odnosu na zapreminu sastojine, pri čemu se vodilo računa da etat ne preñe 2/3 vrednosti desetogodišnjeg prirasta. Znači E =1/3-2/3xIv (zavisno od stanja i starosti sastojina). Prema tome etat sastojine je odreñen na osnovu stanja konkretne sastojine, njene zapremine i zapreminskog prirasta, a ukupan etat gazdinske klase dobijen je zbirom etata pojedinih sastojina koje pripadaju datoj gazdinskoj klasi.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Metod kalkulacije prinosa sinhronizovan je sa prikazom stanja, datim ciljevima gazdovanja i merama za ostvarenje ciljeva. Plan prorednih seča je detaljno prikazan u odgovarajućoj tabeli po odsecima, gazdinskim klasama i vrstama drveća.


P V Zv

Prethodni prinos


ha m3 m3/ha m3 m3/ha m3 % %

10.353.421 9,94 3139,1 316 69,6 7,0 404 13 58 Ukupno visoke 9,94 3139,1 316 69,6 7,0 404 13 58 10.176.323 13,63 1820,5 133 57,4 4,2 254 14 44 10.196.313 230,19 53035,8 230 1519,2 6,6 7592 14 50 10.215.212 7,71 1074,0 139 42,9 5,6 162 15 38 10.307.313 135,95 23233,8 171 734,1 5,4 3426 15 47 10.360.421 8,75 2124,5 243 55,1 6,3 276 13 50 10.361.421 94,72 21425,7 226 596,7 6,3 3130 15 52 Ukupno izdanačke 490,95 102714,3 209 3005,4 6,1 14840 14 49 10.470.421 5,11 1657,2 324 71,0 13,9 200 12 28 10.475.313 29,82 6092,2 204 348,9 11,7 876 14 24 10.476.313 1,00 119,0 119 6,2 6,2 17 15 28 Ukupno VPS 35,93 7868,4 219 426,1 11,8 1093 14 26 Ukupno 536,82 113721,8 212 3188,6 6,4 16337 14 51

Ukupan planirani predhodni ( proredni) prinos iznosi 14399m3. Intenzitet prorednih seča na nivou gazdinske jedinice po zapremini je 14 %, a po zapreminskom prirastu 45% što se ocenjuje kao krajnje umeren zahvat prorednim sečama. Predhodni prinos planiran je na površini od 496,10ha sa prosečnim prinosom (etatom) od 29m3/ha.

Osnovni cilj prorednih seča je da se prirodnom selekcijom i šumsko – uzgojnim odabiranjem u sastojinama reguliše sastav šume, utiče na formiranje krošnji, oblika debla, poveća otpornost i poboljša zdrastveno stanje sastojina.

Kalkulisani predhodni prinos je obavezan po površini, a po zapremini može da se kreće u granicama ± 10 % od plana utvrñenog po odsecima.

7.4.3. Ukupan plan seča

U priloženoj tabeli prikazano je stanje sastojina i planirani prinos po gazdinskim klasama, kao i intenzitet seče po zapremini i zapreminskom prirastu.

Prinos Intezitet seče

Površina Zapremina Tekući zapreminski

prirast Glavni Prethodni Ukupno V Iv Gazdinska klasa

ha m3 m3/ha m3 m3/ha m3 m3 m3 % %

10.323.421 0,18 58,5 325 2,8 15,3 - - - - -

10353.421 19,71 6805,0 345 145,8 7,4 1845 404 2249 33 154

Ukupno visoke 19,89 6863,5 345 148,5 7,5 1845 404 2249 33 151

10.176.323 14,76 1999,3 135 63,4 4,3 254 254 13 40

10.196.313 299,40 72439,5 242 2034,6 6,8 5813 7592 13405 18 66

10.215.212 7,71 1073,9 139 42,9 5,6 162 162 15 38

10.307.313 199,29 26507,9 133 861,1 4,3 3426 3426 13 40

10.325.313 1,31 - -

10.326.313 4,46 283,2 64 13,6 3,0 252 - 252 89 185

Mihaila Pupina 113

Beograd


Prinos Intezitet seče

Površina Zapremina Tekući zapreminski

prirast Glavni Prethodni Ukupno V Iv Gazdinska klasa

ha m3 m3/ha m3 m3/ha m3 m3 m3 % %

10.360.421 31,97 8617,2 270 200,6 6,3 1824 276 2100 24 105

10.361.421 115,38 26273,3 228 724,6 6,3 1454 3130 4584 17 63

Ukupno izdanačke 674,28 137194,4 203 3940,8 5,8 9343 14840 24183 18 61

10.470.421 5,42 1759,4 325 75,1 13,9 200 200 11 27

10.471.421 0,96 135,1 141 5,0 5,2 -

10.475.421 38,51 7230,2 188 413,5 10,7 876 876 12 21

10.476.421 3,54 497,9 141 24,5 6,9 17 17 3 7

10.482.313 1,11 55,5 50 1,6 1,5 60 - 60 108 375

Ukupno VPS 49,54 9678,1 195 519,8 10,5 60 1093 1153 12 22

Ukupno NC”10” 743,71 153736,0 207 4609,2 6,2 11248 16337 27585 18 60

26.308.311 23,24 847,7 36 17,6 0,8

Ukupno izdanačke 23,24 847,7 36 17,6 0,8

26.366.313 64,09 - - - -

Ukupno šikare 64,09 - - - -

NC 26 87,33 847,7 10 17,6 0,2

Ukupno GJ 831,04 154583,7 186 4626,7 5,6 11248 16337 27585 18 60

Ukupan planirani prinos u gazdinskoj jedinici iznosi 27585 m³. Intenzitet zahvata, na nivou gazdinske jedinice, po zapremini iznosi 18%, dok po zapreminskom prirastu intenzitet iznosi 60%. Glavni prinos je 11248m³ što iznosi 41% ukupnog planiranog etata, a prethodni prinos je planiran sa 16337m³ ili 59% planiranog etata.

U ukupnom prinosu najzastupljenija je gazdinska klasa 10.196.313 sa prinosom od 13405m3, ili 45% ukupno planiranog prinosa (27585m3), zatim sledi gazdinska klasa 10.361.421 sa prinosom od 4584m3, ili 17% ukupno planiranog prinosa gazdinske jedinice, gazdinska klasa 10.307.313 sa prinosom od 3426m3, ili 14%, gazdinska klasa 10.360.421 sa prinosom od 2100m3, ili 8%, i gazdinska klasa 10.353,421 sa prinosom od 2249m3, ili 8% ukupnog planiranog etata.

Proredne seče (predhodni prinos) planirane su na površini od 536,82ha, sa prinosom od 16337m3, ili 59% ukupno planiranog prinosa.

Treba imati u vidu da se znatan deo bukovih, i hrastovih, izdanačkih šuma odlikuje izuzetno dobrim kvalitetom i da, praktično, veoma malo zaostaju za kvalitetnim sastojinama semenskog porekla na analognim staništima. Zato ovakve sastojine a prvenstveno sastojine na granici sečive zrlosti, trebalo bi uzgojno tretirati kao visoke šume. Prorednim zahvatima (sečama), izrazito selektivnog karaktera, treba nastojati da u postupku priprema za konverziju, kvalitetna stabla postignu što jače prečnike, kako bi se proizvelo što više trupaca pre nego se počne sa podmlañivanjem.

7.4.4. Ukupan plan seča po vrstama drveća

P R I N O S I N T E Z I T E T S E Č E Zapremina

Zapreminski prirat Glavni Prethodni Ukupno V Zv Vrste drveća

m3 m3 m3 m3 m3 % % cer 62892,4 1692,8 4536 6704 11240 18 66 Kit 36568,0 1063,8 1808 4109 5917 16 56 bukva 30710,4 769,5 4022 2635 6657 22 86 grab 6778,5 213,9 285 854 1139 17 53 Otl 3856,4 195,3 190 545 735 19 38

Mihaila Pupina 113

Beograd


P R I N O S I N T E Z I T E T S E Č E Zapremina

Zapreminski prirat Glavni Prethodni Ukupno V Zv Vrste drveća

m3 m3 m3 m3 m3 % % sladun 1335,0 49,8 39 151 190 14 38 c. jasen 1265,0 51,7 50 152 202 16 39 S. lipa 537,3 16,8 45 28 73 14 43 jasika 465,6 17,3 47 20 67 14 39 bagrem 425,5 23,0 154 42 196 46 85 K. lipa 319,2 9,4 8 12 20 6 21 trešnja 254,6 7,8 5 5 2 6 grabić 130,7 5,4 15 15 11 28 c. grab 49,7 2,2 14 7 21 84 95 p. jasen 38,3 1,0 13 13 34 130 OML 22,9 0,7 orah 0,6 0,0

Ukupno lišćari 145650,0 4120,5 11212 15280 26492 18 64 crni bor 7128,6 429,8 862 862 12 20 smrča 1770,4 75,0 195 195 11 26 b.bor 33,3 1,2 36 36 108 300 brv. 1,4 0,1

Ukupno četinari 8933,7 506,0 36 1057 1093 12 22 Ukupno GJ 154583,7 4626,7 11248 16337 27585 18 60

Analizirajući planirani prinos po vrstama drveća konstatujemo da cer u ukupnom prinosu na nivou gazdinske jedinice učestvuje sa 41% (od toga je glavni prinos 40%, a predhodni 60%), zatim sledi bukva sa 24%, od toga je glavni prinos 60%, a predhodni 41%, kitnjak sa 21% (glavni prinos 30%, predhodni 70%).

U ukupnom prinosu (27585m3), glavni prinos učestvuje sa 11248m3, ili 41%, a predhodni prinos sa 16337m3 ili 59%.

Lišćarske vrste u ukupnom prinosu učestvuju sa 96%, dok četinarske vrste učestvuju sa 4% u ukupno planiranom prinosu gazdinske jedinice.

Obzirom na intenzitet zahvata u odnosu na zapreminu (18%) i zapreminski prirast (60%) očigledno je da je obezbeñena trajnost prinosa. Obazrivost pri planiranju seča, posebno prorednog prinosa, gde su izostale proredne seče kod dela sastojina hrastova, uzrokovane su započinjanjem prirodnog obnavljanja ,odnosno konverzijom izdanačkih sastojina hrastova i bukve.

Detaljne vrednosti planiranog prinosa (glavni + prethodni) prikazani su u tabelarnom delu osnove , Plan seča obnavljanja - jednodobne šume i "Plan prorednih seča", koji su sastavni deo osnove gazdovanja šumama.

7.4.5. Posebne odredbe u vezi korišćenja prinosa

Realizacija glavnog prinosa u odnosu na sastojinu (odsek) je obavezan po površni, a po zapremini može da odstupi ± 10 %, osim u slučaju realizacije prinosa završnim sekom oplodne seče, kao i čistom sečom.

Realizacija planiranog prethodnog prinosa u odseku po površini je obavezna, a po zapremini može da odstupi ± 10 %.

Glavni prinos mora da se realizuje u sastojinama u kojima je planiran, jer proističe iz odreñenih uzgojnih potreba. Prorede će se izvršiti u jednom navratu. Nakon izvršenih planiranih radova obavezno je uspostavljanje šumskog reda.

7.4.6. Vreme seče šuma

Vreme seče, izrade, izvoza, iznošenja i privlačenja drveta odreñuje se osnovom gazdovanja šumama, odnosno programom gazdovanja šumama, a utvrñuje se na sledeći način (Sl.gl.RS. br.38. od 31.05.2011.god) :

Mihaila Pupina 113

Beograd


U jednodobnim sastojinama,u kojima se obavljaju oplodne seče (oplodni, naknadni i završni sek) zabranjena je seča, izrada i izvoz drveta iz sečine za vreme trajanja vegetacije.

U sastojinama u kojima je planiran predhodni prinos (proredna seča) seča se obavlja u toku cele godine,

U jednodobnim sastojinama, gde su predviñeni uzgojni radovi nege šuma (seča osvetljavanja i čišćenja), seča se obavlja po pravilu za vreme trajanja vegetacije.

U izdanačkim šumama, za koje se smernicama gazdovanja i dalje odreñuje gazdovanje kao izdanačkim šumama, seča obnavljanja se obavlja isključivo za vreme mirovanja vegetacije.

U kulturama i plantažama, seča se može obavljati tokom cele godine.

7.4.7. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda

Korišćenju ostalih šumskih proizvoda (eksploatacija kamena, šumski plodovi, lekovito bilje, pečurke i dr.) u narednom periodu mora se posvetiti daleko više pažnje u smislu sakupljanja i otkupa istih. S tim u vezi potrebno je, u ovom ureñajnom periodu, organizovati posebnu službu na nivou gazdinstva koja će se baviti sakupljanjem, otkupom, praćenjem i evidentiranjem količine šumskih proizvoda sa pojedinih lokaliteta i evidencijom sakupljača u cilju sprečavanja istrebljivanja ovih šumskih proizvoda.

Od jestivih gljiva koje se javljaju u uslovima ove gazdinske jedinice treba izdvojiti:- vrganj - Boletis edulis i lisičarku - Cantharelus cibarius.

Plan korišćenja ostalih proizvoda se ne može utvrditi, jer ne postoje pouzdani podaci na osnovu kojih se on može korektno odrediti. Naime, šumsko gazdinstvo "Golija" iz Ivanjice u predhodnom periodu nije vršilo otkup sporednih šumskih proizvoda. Ovde se predlaže da se na osnovu iskustva, planirane količine iskažu u godišnjim planovima.

Ostali proizvodi šume (šumski plodovi, lekovito bilje), kao i ostali proizvodni potencijali šuma (pašnjaci), deo su koncepta kompleksnog korišćenja šuma, a njihovo korišćenje i unapreñenje predstavlja logičku komponentu kompleksnog gazdovanja potencijalima šuma, a naročito kao deo koncepta proizvodnje hrane u brdsko - planinskom području, zaustavljanje depopulacije ovih područja, sa svim povoljnim posledicama koje bi se time postigle.

7.4.7.1. Paša

Pitanje paše je regulisano Zakonom o šumama. Po tom zakonu onaj ko gazduje šumama dužan je da odreñuje mesto i propisuje uslove za pašu, vrstu i broj grla kao i nadoknadu za pašu vodeći računa o postavljenim ciljevima gazdovanja.

U uslovima ove gazdinske jedinice paša je zabranjena u šumama u kojima se vrše meliracioni radovi, u sastojinama gde je u toku prirodno obnavljanje, kao i u kulturama koje će biti podignute u ovom ureñajnom periodu na neobraslom zemljištu.

U prethodnom periodu nije ostvaren prihod od pašarenja, niti je vršena evidencija broja i vrste stoke na području GJ "Vujan - Bukovik", tako da se u OGŠ, bez navedenih parametara, ne može odrediti prihod od naplate takse za ispašu stoke za ovo ureñajno razdoblje.

7.4.7.2. Lovstvo

Gazdinska jedinica "Vujan - Bukovik" nalazi se u sastavu lovišta "Bresnica" kojim gazduje Lovački savez Srbije, preko Lovačkog udruženja “Radoš Poštić”sa sedištem u Mrčajevcima. U okviru lovišta gajene vrste divljači su srna, divlja svinja, zec, fazan i poljska jarebica, koje se organizovano gaje i izlovljavaju na osnovu važeće lovne osnove (01.04.2008. – 31.03.2018.god).

Ciljevi gazdovanja lovištem:

Opšti ciljevi - zaštita, gajenje, lov i korišćenje gajenih vrsta divljači i njenih delova tako da se merama gazdovanja obezbedi gajenje ovih vrsta divljači u broju i kvalitetu koji dozvoljavaju prirodni uslovi u lovištu. Zaštita, lov i korišćenje lovostajem zaštićenih vrsta divljači, koje stalno ili povremeno žive u lovištu.

Posebni ciljevi - postizanje odreñenog broja i kvaliteta, polne i starosne strukture, gustine populacije, korišćenje divljači i njenih delova kroz lovni turizam, rekreativnu aktivnost članova lovačkog udruženja. Poboljšanje prirodnih uslova staništa za sve vrste divljači i zaštita retkih proreñenih vrsta.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Mere za ostvarivanje ciljeva gazdovanja lovištem:

• obnavljanje i prirast divljači u lovištu (dinamika razvoja populacije) • izgradnja i održavanje lovnih i lovno-tehničkih objekata, izgradnja i održavanje lovno-proizvodnih objekata i ograñivanje dela lovišta • odstrel divljači • gajenje, zaštita, lov i korišćenje divljači i njenih delova • zaštita divljači i mere za obezbeñivanje mira u lovištu • prihrana i prezimljavanje divljači u lovištu • mere za ostvarivanje saradnje sa drugim delatnostima i susednim lovištima • naseljavanje divljači u lovište • druge mere koje proističu iz posebnih ciljeva gazdovnja lovištem

Kapacitet lovišta, odnosno broj odreñenih vrsta divljači na 100 hektara lovnoproduktivne površine koji obezbeñuje normalan razvoj šumskih ekosistema (bez nanošenja štete šumi), odnosno dozvoljen broj jedinki u navedenim lovištima prikazan je sledećom tabelom:

Bonitetni razred (bonitet lovišta) Vrsta divljači

I II III IV 1. Divlja svinja 2-3 1,5-2 1-1,5 0,5-1 2. Srna do 8 do 6 do 4 do 2 3. Zec 20-40 12-19 5-11 2-4 4. Fazan 30-60 20-29 10-19 4-9 5. Poljska jarebica 40-80 25-39 10-24 4-9

Napred navedeni kapacitet lovišta obezbeñuje nesmetani razvoj šumskih ekosistema, odnosno ovaj broj jedinki na 100 hektara lovnoproduktivne površine neće pričinjavati štete na šumskim sistemima i on se kod izrade planskih dokumenata u oblasti lovstva mora uvažavati, to jest usaglasiti sa ovom Opštom osnovom gazdovanja šumama.

Biološki kapacitet lovišta predstavlja maksimalan broj odreñene divljači na 100 ili 1.000 ha lovno produktivne površine, pri čemu kod divljači ne dolazi do opadanja osnovnih karakteristika jedinki u telesnoj težini, prirastu i kvalitetu trofeja. Povećanje brojnosti neke vrste divljači koja pripada odreñenom ekosistemu, uslovljeno je kapacitetom sredine čija kakvoća opet zavisi od raspoložive hrane i vode, mogućnosti za zaklon i drugih neophodnih uslova za život. Brojnost jedne životinjske vrste i pored velike mogućnosti razmnožavanja ne može nadmašiti kapacitet sredine, a da pri tom ne izazove ili povećanje smrtnosti ili opadanje stope razmnožavanja. Eventualni višak koji se svake godine javlja kao posledica razmnožavanja ubira čovek ili propada usled otpora sredine (grabljivice, bolesti i drugi uzroci smrtnosti).

Ekonomski kapacitet lovišta predstavlja onaj maksimalni broj divljači na odreñenoj lovno produktivnoj površini koja, po svojim uslovima, obezbeñuje zdravu i normalno razvijenu divljač sa dobrom fizičkom kondicijom i konstitucijom, odnosno takvu divljač koja će uz najpovoljniji odnos polova, dati maksimalni godišnji prirast. Takva divljač i takvog brojnog stanja ne čini na toj površini nikakve ili minimalne i podnošljive štete.

Uzgojne mere u lovištima treba usmeriti tako da se u što kraćem mogućem roku postigne predviñeni ekonomski kapacitet koji mora uvek da bude veći od matičnog-optimalnog fonda:

Površina lovišta Bonitet lovišta

Lovno produktivna površina

Broj divljači na 100 ha LPP

Matični-optimalni fond Vrsta divljači

hektara grla Lovište “Bresnica” 1. Srna IV 5.300,00 3,00 160 2. Divlja svinja III 5.000,00 0,40 20 3. Zec III 20.000,00 10,00 2.000 4. Fazan III 14.706,00 17,00 2.500 5. Poljska jarebica III 13.000,00 12,00 1.560 Ukupno 32304,00

Radi poboljšanja uslova, stanja i gajenja divljači u lovištu, odnosno, gazdinskoj jedinici treba da postoji dobra saradnja sa drugim, lokalnim lovačkim udruženjem radi izgradnje lovno-tehničkih objekata kao što su: hranilišta, solišta, pojilišta i osmatračnice.

Vrste i broj divljači koje se mogu gajiti u šumi odreñuju se Lovnom osnovom u skladu sa Zakonom o lovstvu. Lovna osnova i osnova gazdovanja šumama moraju se meñusobno uskladiti.

Lovom će se planski gazdovati na osnovu godišnjih izvoñačkih planova, saglasno sa donetom Lovnom osnovom po postupku propisanim Zakonom o lovstvu, ne narušavajući pritom interes šume i njenih zaštićenih funkcija.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Divljač u šumi nalazi mir, zaklon i prirodnu hranu. Prilikom planiranja radova u šumi, u interesu je lovstva da se prethodno izvrši analiza promena, koje će nastupati u sastojinama nakon izvršenja planiranih radova, kao i koliko će ti radovi uzrokovati promenu životnih uslova pojedinih vrsta divljači. Napred su dati ekonomski kapaciteti glavnih vrsta divljači, a sva ostala pitanja integralno su rešena Lovnom osnovom za ovo lovište.

Lovnom osnovom za napred navedeno lovište, razvoj lovstva i uzgoj divljači, usklañen je sa interesima intezivnog gazdovanja šumama

7.4.9. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica

Izgradnja i održavanje šumskih saobraćajnica treba da su u skladu sa "Pravilnikom o bližim uslovima, kao i načinu dodele i korišćenja sredstava iz godišnjeg programa korišćenja sredstava Budžetskog fonda za šume Republike Srbije i Budžetskog fonda autonome pokrajine“, Službeni glasnik br.17 od 21.02.2013.godine (član 2).

Potrebna otvorenost mrežom saobraćajnica, odreñena na bazi troškova gradnje i održavanja šumskih kamionskih puteva, troškova privlačenja i sadašnje sečive zapremine, korigovana sa zaštitnog, ekološkog i socijalnog aspekta za GJ. „Vujan Bukovik“ iznosi 29,40 m/ha.Optimalna gustina šumskih komunikacija za GJ. iznosi 26,79m/ha kamionskih puteva (OOGŠ Golijskog šumskog područja).

Sadašnja otvorenost GJ. „Vujan - Bukovik“ šumskim saobraćajnicama je 29,40m/ha, što je 110% optimalne. Ovde naglašavamo da je 60% ukupne dužine šumskih saobraćajnica u kategoriji meki šumski putevi, pa je većinu istih potrebno prevesti u tvrde kamionske puteve.

U ovom ureñajnom periodu ne planira se izgradnja novih tvrdih kamionskih putnih pravaca, već prevoñenje dela postojećih mekih kamionskih puteva u tvrde kamionske puteve u dužini od 4,70km. U ovom ureñajnom razdoblju planira se i održavanje postojećih šumskih saobraćajnica.

Planirani meki šumski putevi za prevoñenje u tvrde su :

• Vujan – 7. odelenje u dužini od 2,70km (odel. 3,4,5,6,7,), meki • Oštra kosa – 11. odelenje u dužini od 2,00km (otvara 9, 10, 11), meki

Pri prevoñenju mekih šumskih puteva u tvrde primeniti konstruktivno – tehničke elemente u skladu sa „Pravilnikom o bližim uslovima,kao i načinu korišćenja sredstavai iz sredstava Budžtskog fonda za šume Republike Srbije i Budžetskog fonda za šume Autonomne pokrajine “, Službeni glasnik br.17/13 (član 45. stav 1. tačka 6 Pravilnika br.122), što podrazumeva normalno i bezbedno odvijanje sabraćaja putničkih i teretnih vozila tokom cele godine.

Takoñe u ovom ureñajnom periodu planira se i održavanje svih šumskih komunikacija ove gazdinske jedinice (3,60km), a to podrazumeva sledeće radove:

• čišćenje rigola • čišćenje propusta za odvoñenje vode sa trase puta • nasipanje kolovoza na mestima gde je voda odnela podlogu • nasipanje udarnih rupa i dr.

7.4.10. Plan ureñivanja šuma

Važnost OGŠ za gazdinsku jedinicu "Vujan - Bukovik" je od 01.01.2018 do 31.12.2027.godine. Revizija će se izvršiti u poslednjoj godini važenja osnove, tj. u toku 2027 godine.

7.4.11. Očekivani efekti realizacije planiranih radova

Na bazi sadašnjeg stanja šuma i šumskog zemljišta, a pod predpostavkom da se planirani radovi realizuju na kraju ureñajnog perioda očekujemo sledeće stanje šuma:

• Rekonstrukcijom devastiranih sastojina (sanacija opožarene površine) od 1,11ha, učešće devastiranih sastojina smanjujemo sa sadašnjih 2,9 % (24,35 ha) na 2,8 % (23,24 ha) na kraju ureñajnog perioda.

• Vegetativno obnavljanje čistim sečama na površini od 2,36 ha, na kraju ureñajnog perioda dobijamo 2,36 ha mladih izdanačkih sastojina bagrema. • Sprovoñenjem konverzije izdanačkih sastojina bukve i hrastova na kraju ureñajnog perioda dobijamo 101,01ha površina u procesu prirodnog

prevoñenja izdanačkih sastojina u visoki uzgojni oblik. • Izvoñenjem seča obnavljanja visokih sastojina bukve oplodnim sečama, na kraju ureñajnog perioda dobijamo 8,39 ha površina u procesu prirodnog

obnavljanja.

Mihaila Pupina 113

Beograd


• Realizacijom prorednih seča na radnoj površini od 536,82ha, obezbeñujemo veću biološku stabilnost i povećanje kvalitativnog prirasta navedenih sastojina, kao i popravku zdrastvenog stanja.

• Realizacijom planiranih seča (glavnih i prorednih) na kraju ureñajnog perioda očekujemo zapreminu od 173266 m3, odnosno uvećanje zapremine od 18682 m3 ili 12 % u odnosu na sadašnju zapreminu, što je posledica pozitivne razlike izmeñu zapreminskog prirasta i planiranog prinosa.

• Realizacijom mera nege šuma: okopavanje i prašenje, seča izbojaka i uklanjanje korova, popunjavanje, čišćenje u mladim prirodnim sastojinama obezbediće se pravilan razvoj i biološka stabilnost mladih prirodnih i veštački podignutih sastojina.

• Prevoñenjem mekog šumskog puta u tvrdi (4,70km) i održavanjem postojećih šumskih saobraćajnica omogući će se realizacija planova gazdovanja sa povoljnijim efektima.

Korišćenju šuma i šumskog zemljišta trebalo bi pristupiti sa više aspekata i iscrpiti sve mogućnosti višenamenskog korišćenja.

Osnovom gazdovanja šumama utvrñeni su dugoročni i kratkoročni ciljevi unapreñivanja stanja šuma kako bi se poboljšala njihova opštekorisna funkcija. Pri sprovoñenju odredaba osnove potrebno je obezbediti : trajnost prinosa, trajnost proizvodnje, unapreñenje stanja sastojine izvoñenjem predviñenih šumsko uzgojnih radova i očuvanja i unapreñivanje zaštitno-regulatornih i kulturnih funkcija šuma.

Sastojine treba približiti proizvodnom optimumu izvoñenjem odgovarajućih uzgojnih mera sa zadatkom da se obezbedi intenzivna i maksimalna proizvodnja najboljeg kvaliteta i vrednosti. To podrazumeva potpunije korišćenje produkcione sposobnosti staništa, oslobañanje podmlañenih površina proreñivanjem i drugim merama nege i obnove, rekonstrukciju degradiranih šuma, podizanje novih kultura i dr. Kao ciljevi gazdovanja u ovoj gazdinskoj jedinici predloženi su povećanje udela visokih sastojina u šumskom fondu, konverzijom (obnavljanjem) izdanačkih bukovih i hrastovih sastojina.

Rešenja utvrñena u ovoj osnovi gazdovanja šumama gazdinske jedinice “Vujan – Bukovik”rezultat su shvtanja i nužnosti donošenja rešenja za tekući ureñajni period. Potrebe kompleksnog tretmana šuma gazdinske jedinice zahtevaju naučna istraživanja, kojima će se obezbediti pouzdanije planiranje u narednom ureñajnom razdoblju.

Kao neophodna predpostavka daljeg unapreñenja svih funkcija šuma gazdinske jedinice, potrebno je urediti odnose sa ostalim korisnicima pojedinih vrednosti ovih prostora (ažuriranje katastra, rešavanja imovinsko – pravnih odnosa).

Napred navedeno, argumentovano ukazuje da će realizacijom planova gazdovanja u narednih deset godina doći do značajnog poboljšanja stanja i povećanja zapremine i zapreminskog prirasta gazdinske jedinice, kao i do poboljšanja produktivnosti proizvodnje i jačanja poslovne snage ŠG "Golija"-Ivanjica.

Mihaila Pupina 113

Beograd


8.0. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE PLANOVA GAZDOVANJA Smernice za sprovoñene planova gazdovanja detaljno su obrañene u opštoj osnovi gazdovanja (2009.- 2018.), ovde će biti ponovljenje one najbitnije za gazdinsku

jedinicu "Vujan - Bukovik " .

8.1. Smernice za sprovo ñenje šumsko – ugojnih radova

Veštačko pošumljavanje sadnjom

U odgovarajućim poglavljima ove osnove obrañen je odreñen broj pitanja vezanih za pošumljavanje i to: izbor vrsta drveća, gustina sadnje, starost sadnica u skladu sa varijabilnošću staništa, pre svega mikroreljefom i evalucijom zemljišta.

Posebna priprema zemljišta u ovoj gazdinskoj jedinici nije potrebna. Ona se svodi na kopanje jama prečnika 30 - 40 cm i isto toliko duboke merene na nižoj strani.

Najpogodnije vreme za sadnju sadnica je period mirovanja vegetacije. Za područje ove gazdinske jedinice jesenja sadnja može početi polovinom meseca oktobra, a trajaće sve do pojave snežnog pokrivača i zamrzavanja zemljišta. Prolećna sadnja počinje kada se sneg otopi i zemlja otkravi, a u ovoj gazdinskoj jedinici to je polovina meseca aprila, a trajaće do pred otvaranje pupoljaka ( početak vegetacije), a to je početak meseca maja.

Samo pošumljavanje mora se izvoditi sa kvalitetnim sadnim materijalom. Klasično proizvedene sadnice treba da su zdepaste jake i sa bogato ožiljenim korenom koji svojom masom prevazilaze masu nadzemnog dela sadnice. Manipulacija sa sadnicama od rasadnika pa do same sadnje mora biti takva da sadnice najbezbolnije pretrpe "šok" promene staništa (rasadnik - objekat pošumljavanja), od čega u najvećoj meri zavisi i uspeh pošumljavanja. Manipulacija sa sadnicama u najvećoj meri odnosi se na sledeće:

- prilikom prevoza koren sadnica mora biti u vlažnoj sredini - na objektu pošumljavanja sadnice se moraju staviti u zasenu i utrapiti (ako se ne koriste odmah) i povremeno se prskaju vodom - sadnice prilikom samog izvoñenja sadnje, nijednog trenutka ne smeju biti direktno izložene suncu ili vetru, kako ne bi došlo do isušivanja korena - za raznošenje sadnica po terenu koristiti kofe, korpe, torbe od nepromočivig platna u kojima se nalazi vlažna mahovina ili vlažna zemlja kako bi koren

sadnica u njima bio stalno vlažan.

Nega mladih sastojina

Prašenje i okopavanje - izvodi se nakon osnivanja kultura, prvenstveno radi regulisanja vodnog režima zemljišta i otklanjanja konkurencije korovske vegetacije tj. poboljšanju stanišnih uslova za rastenje i razvoj mlade šumske kulture. Neophodan broj okopavanja i prašenja iznosi prosečno 2-3 u prvoj godini, 1-2 u drugoj i 1 u trećoj godini posle sadnje. Ako je godina sušna, broj okopavanja i prašenja se povećava za 1-2, i obrnuto ako je godina kišna. Primarna radnja kod okopavanja je uklanjanje korova, a kod prašenja rahljenje površinskog sloja zemljišta, koje postaje rastresito i na taj način sprečeva isparavanje postojeće vlage zemljišta. Najpogodnije vreme za prašenje je neposredno posle kiše. Jun i jul su meseci kada se prašenje ne sme izostaviti.

Popunjavanje (kompletiranje) mladih sastojina - se odnosi na popunjavanje mladih sastojina (prirodnih i veštačkih) nedovoljne obraslosti. Popunjavanje šumskih kultura po pravilu počinje u drugoj godini života kulture i to samo onda kada je procenat propalih biljaka veći od 15 %. Ako se ispostavi da se broj neprimljenih biljaka kreće od 10-20 % od ukupnog broja posañenih biljaka i da je taj gubitak ravnomerno rasporeñen po celoj pošumljenoj površini, popunjavanje nije potrebno. Ali ako se pokaže da se posañene biljke nisu primile u većem broju na pojedinim mestima, tako da su čitave "krpe" ostale prazne, kultura se mora popuniti čak i ako je, ukupno gledajući, propalo manje od 10 % zasañenih biljaka. Najpogodnije vreme za popunjavanje je proleće. Sadni materijal kojim se popunjavanje vrši, po pravilu treba da je iste starosti i uzrasta kao i biljke u kulturi, tj. stariji od onoga kojim je pošumljavanje započeto.

Seča čišćenja - je mera koja se u sastojinama (veštačkim i prirodnim) sprovodi u doba kasnog podmlatka i ranog mladika. Zadatak seča čišćenja kao mere nege da prirodno odabiranje (selekciju) usmeri na pomaganje najvrednijih individua u sastojini, uklanjanjem manje vrednih jedinki u gornjem spratu sastojine, što znači da se radi o "negativnoj selekciji". Cilj uklanjanja fenotipski negativnih jedinki iz višeg sloja sastojine je da se pored favorizovanja najkvalitetnijih individua u višem spratu, omogući kvalitetnim jedinkama iz nižeg sprata da urastu u viši proizvodni sprat sastojine. Kod mešovitih sastojina osim napred navedenog cilj seča čišćenja je i regulisanje razmera smese pojedinih vrsta drveća. Kod sastojina mešovitih po poreklu sečom čišćenja se uglavnom iz sastojine vade stabla vegetativnog porekla. U cilju praktičnog izvoñenja seča čišćenja, stabla u sastojini možemo svrstati u tri kategorije i to: u prvu kategoriju su svrstana stabla sa najboljim fenotipskim osobinama, u drugu stabla i žbunje koja pomažu razvoju stabala prve kategorije, a u treću kategoriju stabla koja ometaju pravilan razvoj stabala prve i druge kategorije. Sečama čišćenja iz sastojine se uklanjaju sva stabla treće kategorije, tj. stabla koja ometaju normalan razvoj odabranih stabala i stabla koja iz higijensko-zdravstvenih razloga moraju biti uklonjena.

Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno

Mihaila Pupina 113

Beograd


Intenzitet zakorovljavanja direktno je povezan sa ekološkim i proizvodnim karakterisikama zemljišta. Ukoliko je proizvodna snaga zemljišta jača, utoliko je veći i rizik od štetnog delovanja kako zeljaste, tako i drvenaste vegetacije, te ako se zanemari održavanje dolazi do ometanja razvoja pa i ugušivanja kultura. Za intenzitet razvoja izbojaka, pored plodnosti zemljišta, presudna je i izbojna snaga panjeva koja, opet, zavisi od vrste drveća, starosti posečene šume i panjeva, od vremena i načina izvoñenja seče i načina pripreme zemljišta za sadnju, klimatskih i drugih faktora.

Kad se radi o vrstama koje teraju bujne izbojke kao što su grab, bagrem, kesten, lipe, hrastovi i slične, ne treba za rekonstrukciju uzimati mlade panjače koje su u optimumu izbojne snage. Rekonstrukciju sastojina gde preovlañuju ove vrste treba odložiti dok im starenjem ne oslabi izbojna snaga.

Treba nastojati da se seča obavi u vreme kada je glavnina rezervi u hrani iz žilišta iscrpljena za stvaranje najmlañih grančica i lišća, a još nije izvršeno deponovanje novih rezervi u korenu za naredni vegetacioni period. Za većinu naših šumskih staništa to je period od početka juna do sredine avgusta, zavisno od nadmorske visine objekta. Dovoljno je da se u ovo vreme izvrši seča šume, a izrada i iznošenje drveta može se obavljati i kasnije, sve do početka sadnje.

Štetnom delovanju korova i izbojaka može se dosta uspešno parirati ako se koriste snažne, dobro ožiljene sadnice, vrste koje brzo startuju i porastu (ariš, duglazija, borovac, smrča, beli jasen, crni orah, gorski javor, trešnja i sl.). Preporučljiva je rana jesenja sadnja, nakon prve jače kiše, kako bi sadnice koristeći jesenji porast korena obezbedile jači porast u prvoj godini.

Obrada zemljišta riperom omogućuje brzo prodiranje korena sadnica u dublje slojeve i čini ih manje zavisnim od suše i vitalnijim u borbi sa konkurentskom vegetacijom. Ljuštenjem travnog busena na zatravljenim goletima pomoću pluga (sa dvema simetrično postavljenim daskama, montiranog pozadi ripera) praktično se eliminiše svaka potreba za odbranom kulture od trave i korova.

Ako se dovoljno vodilo računa o svemu što je napred rečeno, borba protiv korova se najčešće može uspešno i ekonomično sprovesti mehaničkim putem. Koriste se kosiri ili još bolje kratke i ojačane (putarske) kose kojima se saseca konkurentska vegetacija okolo sadnica , u prečniku 0,70-1,00 m. Na ostalom (većem) delu prostora izmeñu sadnica korov i izbojci se ne diraju. Ovo prvenstveno u cilju redukcije radne površine, a zatim što ovaj vegetacioni omotač štiti sadnice od suviše toplih kao i ledenih vetrova, mraza i pripeke, a smanjuje i štete od zečeva i srneće divljači.

Oslobañanje se, prema potrebi, obavlja u drugoj i trećoj vegetaciji nakon sadnje, a samo izuzetno i u prvoj odnosno i u četvrtoj godini. U prvom vegetacionom periodu sadnicama pogoduje zasena koja utiče na smanjenje transpiracije i povećava procenat prijema i preživljavanja sadnica. Izuzetno, visoka paprat može prekriti sadnice i pod teretom snega ih oboriti na tlo ili polomiti.

Zato u septembru ,oktobru treba osloboditi prekrivene sadnice, pre nego što doñe do snegoloma. Već u drugom vegetacionom periodu sadnice su se zakorenile i teže bržem porastu, u čemu ih konkurentska vegetacija ometa ili ih potpuno potiskuje i guši. Zato ih tada treba energično osloboditi, omogućujući im da maksimalno rastu u visinu, kako bi što pre prerasle kritičnu zonu.

Uostalom, unapred se sa dosta sigurnosti može proceniti gde će invazija konkurentske vegetacije, posebno izbojaka iz panjeva, biti kritična za opstanak kulture. To su pre svega mlañe i vitalnije izdanačke šume na staništima kitnjaka i graba, niziske i brdske bukove šume, kao i na boljim bonitetima staništa sladuna i cera, te u jače obraslim šumama na staništima belog graba i crnog jasena.

Starije, kao i jače proreñene, kržljave i uopšte slabo vitalne šume, pogotovu one na degradiranim, erodiranim, plitkim i suvim zemljištima, retko kada teraju bujne izbojke. To važi i za izdanačke šume više puta obnovljene na prestarelim, deformisanim i natrulim panjevima. U ovakvim šumama izbojci se dosta uspešno suzbijaju prevršivanjem (kosirom, srpom ili putarskom kosom).

Visina prevršivanja zavisi od visine i blizine zasañenica koje štitimo. Bitno je da štićena stabalca imaju otvoren prostor za rast u visinu, da ih konkurentska vegetacija ne natkriljuje, niti im suviše stešnjava krune. Obično se izbojci prekraćuju u prvim godinama na 40-80 cm. od zemlje, a kasnije na visini donje trećine do polovine krune štićenih stabala, seča izbojaka ili izdanaka "na čep" (do dna pridanka) pogoduje bujnom teranju novih šiba, te se ne preporučuje.

Proreda kao mera nege u šumskim kulturama

Prve prorede, šematske ili kombinovane

U gusto zasnovanim kulturama (sa preko 3.000 stabala po hektaru), visine do oko 10 metara, prva proreda je izrazito šematskog karaktera. Ona se ne bavi selekcijom, već joj je glavni cilj razgušenje i stabilizovanje sastojine prostom redukcijom broja stabala.

Ako je sadnja obavljena u redove koji teku približno linijom glavnog pada terena, onda se proredom vadi svaki drugi red, pri visini sastojine do oko 8. metara i broju stabala iznad 4.000/ha, odnosno svaki četvrti red pri većoj visini. Ovo važi samo ukoliko je razmak izmeñu redova manji od 2 m. Pri razmaku redova od 2 do 3 metra, već prva proreda je kombinovanog tipa. Vadi se svaki 6-8 red, a izmeñu proseka sprovodi se selektivna proreda doznakom za seču defektnih i fiziološki slabih stabala. Ako je razmak redova 3 m. i više, šematska proreda se ne primenjuje, jer se izmeñu ovako širokih redova mogu kretati i zaprege i traktori. Zato se odmah izvadi selektivna proreda sa masovnim odabiranjem (vañenjem loših stabala).

Ako radovi nisu dovoljno izraženi ili se svojim smerom ne poklapaju sa nagibom terena, prva šematska proreda se sastoji u prosecanju pruga (proseka) širine 2,5 - 3m. koje teku približno upravo na izohipse. Razmak izmeñu proseka treba da je, po pravilu, 2-3 puta veći od širine pruge zavisno od visine sastojine. Na prostoru izmeñu pruga, po pravilu se u prvoj proredi ne vrši seča, ili se vade izrazito defektna, fiziološki slaba stabla.

U slučaju da je visina glavnog sprata kulture izmeñu 10 i 15 metara, onda, zavisno od njene gustine, primenjuje se najčešće jedan od sledećih postupaka:

Mihaila Pupina 113

Beograd


Ako je visina stabala 10-12 m. njihov broj po hektaru veći od oko 2.500, sprovodi se neka vrsta kombinovane prorede, to jest šematska proreda, vañenjem svakog četvrtog reda, odnosno prosecanjem proseka širine oko 3 m. sa razmakom tri do šest puta većim od širine proseka, uz negativnu selekciju, vañenjem defektnih stabala izmeñu proseka.

Ako je visina stabala iznad 12 m, onda se primenjuju takoñe kombinovana proreda, to jest, šematska + selektivna sa pozitivnim odabiranjem. Nakon otvorenih proseka prema gore opisanom postupku, na preostalom delu sastojine sprovodi se selektivna proreda sa pozitivnim odabiranjem, na način koji će kasnije biti prikazan.

Novija iskustva širom Evrope, pa i u nas, pokazala su da se prorede izvode utoliko racionalnije što je mreža proseka gušća i što su ove bolje usklañene sa nagibom terena. Dokazano je da pri širini proseka od oko tri metra, a praktično nema gubitaka u proizvodnji. Sklop kruna nad prosekom se praktično ne prekida ili se ubrzo uspostavlja, tako da je celokupna površina po krunama stabala i ukonponovana u proizvodnju. Uz to, dolazi do pojačanog debljinskog prirasta rubnih stabala. I najzad, što su proseke gušće, manje su štete na dubećim stablima.

Pri sledećoj proredi, u kulturama visine oko 10-12 metara, u kojima je u prethodnoj proredi bio odstranjen svaki četvrti red, seče se srednji unutar preostala tri reda. Ako je prethodna proreda izvršena šematski, primenom proseka, onda se sada izmeñu proseka sprovodi proreda sa masovnim negativnim odabiranjem i vañenjem približno 1/4 do 1/3 stabala, uzimajući u obzir prvenstveno defektna (rakljasta, zakrivljena) i uopšte lošija stabla.

U kulturama visine preko 10 metara već pri drugoj proredi se po pravilu sprovodi individualna selekcija sa pozitivnim odabiranjem stabala.

Selektivna proreda sa pozitivnim odabiranjem

Selektivna proreda sa individualnim (pozitivnim) odabiranjem po pravilu, se primenjuje u kulturama visine iznad 12 metara, pošto je prethodnim proreñivanjem (šematskom ili masovnom negativnom selekcijom), broj stabala po hektaru redukovan na približno 1.500- 2.000.

Ovakva proreda se može sprovesti i u starijim kulturama, ako je to propušteno da se uradi na vreme, sve dok je prečnik srednjeg sastojinskog stabla ispod 20 cm. Kasnije se malo može uticati na formiranje izabranih stabala, te nema smisla da se ova obeležavaju.

Suština prorede sa individualnim pozitivnim odabiranjem sastoji se u tome da se u sastojinama (kulturama) odabere odreñen broj kvalitetnih stabala ravnomerno rasporeñen po celoj površini. Ova stabla su nosioci stabilnosti sastojine i kvalitetne proizvodnje, sa susednim stablima čine prorednu ćeliju, čiji nukleus je izabrano stablo. Izabrana stabla se nazivaju stabla budućnosti ili nosioci funkcija. Pozitivno usmeravanje formiranja i razvoja izabranih stabala postiže se posrednim putem, zahvatanjem meñu stablima iz njegove najbliže okoline (unutar proredne ćelije).

Nakon odabiranja odmah se vrši izbor i obeležavanje za seču najžešćih konkurentnih stabala koja svojim krunama neposredno ugrožavaju ili ometaju razvoj izabranika. Praktično, sa dva do tri prolaza proredom, stabla budućnosti su dovedena u sasvim povoljan položaj, u odnosu na svoju okolinu i mogu se neometano dalje razvijati. Sve dok se ovo ne postigne, sa sečom se, po pravilu, ne zadire meñu stabla izvan proredne ćelije (koja ne vrše nikakav uticaj na izabranike), izuzev neophodnih sanitarnih intervencija.

Kasnijim proredama se i na dalje pogoduje razvoju izabranika, ali se, po potrebi, sa sečom zalazi i meñu ostala (indiferentna) stabla, prvenstveno uklanjanjem lošijih u korist boljih.

Stabla budućnosti, kao nosioci kvalitetne proizvodnje, treba očistiti od suvih i polusuvih grana, kako ove ne bi urastale u debla, praveći crne, natrule (ispadajuće) čvorove koji drastično umanjuju kvalitet i vrednost rezane grañe. Čišćenje se obavlja obično u tri navrata. Najpre do visine oko 2-3 metra, koliko se sa zemlje može dovatiti. Kasnije se, koristeći lake letvice, čišćenje povisi na 5-6 metara, i na kraju od oko 8 metara. Dokazano je da se sredstva uložena u ovu meru vraćaju i u dvadesetostruko uvećanom iznosu. U prvoj trećini debla nalazi se 2/3 njegove zapremine, te je veoma važno da je ova očišćena od grana.

U pogledu broja stabala budućnosti po jednom hektaru, treba imati u vidu sledeće:

- Izabrana stabla, po pravilu, ostaju do kraja ophodnje, a znamo da broj stabala u zreloj sastojini zavisi od boniteta staništa, i kreće se uglavnom od 200 do 400 po hektaru za crni i beli bor, odnosno 250 - 500 za smrču.

- Treba računati sa tim da sečivo doba doživljavaju ne samo stabla budućnosti već i ne manji broj pratećih (ostalih korisnih) stabala, koja ispunjavaju prostor izmeñu izabranika.

- Da stabla prečnika oko 45 cm imaju zapreminu oko 1,6 m3, a sa prečnikom od 50 cm. oko 2,2 m3. Ako bismo imali oko 200 izabranih stabala po jednom hektaru njihova zapremina iznosila bi približno 320-440 m3, što, uz zapreminu pratećih stabala, razumljivo manjih dimenzija, svakako predstavlja glavni prinos visokog dometa.

Sa izloženog, jasno proizilazi da se optimalni broj stabala budućnosti po jednom hektaru kreće oko 200 za crni i beli bor, odnosno oko 250 za smrču.

Ako bi se uzeo veći broj, recimo 400-600 stabala po hektaru, onda sva ona ne bi mogla dočekati zrelost, jer bi se uzajamno konkurisala. Vañenjem pojedinih meñu njima, nastale bi velike praznine koje se ne mogu nadoknaditi susednim stablima, što bi rezultiralo znatnim proizvodnim gubicima. U stvari, uvek je bolje ako se uzme manji broj stabala budućnosti od optimalnog nego veći. Prostor izmeñu jače razmaknutih izabranika popunjavaju ostala korisna stabla koja u ovom slučaju imaju šansu da daju značajne prinose. Gusti izabranici potiskuju ostala stabla, i kada se oni izvade, nastaju otvori koji predstavljaju "prazne hodove" u proizvodnji.

Mihaila Pupina 113

Beograd


U pogledu kvaliteta izabranih stabala, kriterijumi su različiti u svakom konkretnom slučaju, već prema kvalitetu sastojine (kulture) u celini, što najviše zavisi od genetske vrednosti polaznog reprodukcionog materijala (kvaliteta semenskog izvora) i vremena startovanja sa proredom, te načinom izvoñenju prvih proreda. Ukoliko je sastojina kvalitetnija, strožiji su kriterijumi i obrnuto, u kulturi mediokritotskog kvaliteta moramo se zadovoljiti i sa stablima osrednje vrednosti, ali koja su, ipak, najbolja u svojoj sredini.

Najvažnije je da su stabla zdrava, što pravija i što punodrvnija, nadprosečnih dimenzija i dobro očuvane krune, sa što tanjim granama. Vitalnost krune je od posebnog značaja jer samo stabla sa dubokom, gustom krunom mogu energično reagovati na proredne intervencije, da preuzimanjem na sebe prirasta odstranjenih konkurenata, snažno povećavaju sopstveni debljinski prirast.

Takoñe je važno da su izabrana stabla što ravnomernije rasporeñena, na približno jednakom rastojanju, da se ne bi meñusobno konkurisala ili pak da se izmeñu njih ne ostavljaju velike praznine. Nekad se, radi dobrog rasporeda, moraju učiniti ustupci na kvalitetu izabranika.

Seče kao mere nege u izdanačkim sastojinama

Najčešće se ovakve sastojine praktično malo razlikuju od sastojina semenog porekla. Stabla su pretežnim delom izdanci iz žila, ili su izbojci iz zdravih relativno mladih panjeva. Dobrim delom su pravih debala, visoko očišćenih od grana, sa umereno razvijenim krunama. Visinom i habitusom stabla glavnog sprata su veoma slična stablima semenog porekla.

Zato se nega u ovakvim već negovanim i vrednim sastojinama izvodi na analogan način kao i u visokim šumama istog uzrasta. Primenjuje se selektivna proreda sa pozitivnim individualnim odabiranjem stabala (nosilaca proizvodnje).

Odaberu se i trajno obeleže najkvalitetnija stabla, nadprosečnih dimenzija sa dobro očuvanom, vitalnom krunom, sposobna da reaguju na proredne zahvate, preuzimajući na sebe prirast odstranjenih konkurenata. Broj izabranih stabala zavisi od uzrasta sastojine i najčešće se kreće izmeñu 250 i 400 po jednom hektaru. On je osetno veći nego u visokim šumama jer je ophodnja u izdanačkim šumama znatno kraća.

Dalji postupak je jednostavan. Sve je podreñeno razvoju izabranih stabala. I pri svakoj proredi uklanjaju se stabla koja svojim krunama neposredno ugrožavaju ili ometaju izabranike, bez zahvatanja proredom meñu ostala stabla koja su na drugi način korisna ili indiferentna, a koja ne utiču na razvoj izabranih stabala. Izuzetak su jače oštećena, gljivama napadnuta ili na drugi način propadanju izložena stabla. Od seče treba uvek poštedeti stabla divlje trešnje, gorskog javora, belog jasena, brekinje i drugih ekonomskih vrednih vrsta, koja treba da posluže kao semenjaci pri podmlañivanju.

Ako su ranijim merama nege izdanačke sastojine dovedene u dosta stabilno stanje, moguće je sprovoñenje prvih selektivnih proreda jačeg inteziteta (30-40 %), zavisno od stepena vitkosti stabala, odnosno od visine i gustine glavnog sprata.

Pri ovome treba imati u vidu da bukva brzo i energično reaguje na razmicanje kruna, popunjavajući nastale praznine, dok su reakcije hrastova dosta usporene, te pri prejakim zahvatima proredom može doći do izbijanja takozvanih vodenih izbojaka (iz uspavanih pupoljaka duž debla), kao i do zakorovljavanja tla drvenastom i zeljastom vegetacijom, što kasnije otežava podmlañivanje. Ako su pak sastojine usled slabih zahvata suviše guste, sa jako izduženim i vitkim stablima, prorede moraju biti slabijeg intenziteta (15-20 %), s tim da se ponavljaju često, u razmaku 5-6 godina.

Prorede pregustih nenegovanih sastojina

Glavne karakteristike nenegovanih, jako zgusnutih izdanačkih sastojina jesu:

- izrazita izduženost stabala sa koeficijentom vitkosti preko 100, a često i znatno više; - rigorozna redukovanost kruna, koja se u većine stabala završavaju bičasto ili u vidu metlice, meñusobno jako stešnjenih; - prigušen debljinski prirast stabala, pa time i ukupan tekući zapreminski prirast usled redukcije asimilacione površine kruna; - zastupljenost bokora sa više izbojaka iz panja; - prisutnost krndelja i drugih deformisanih vidova ostataka stare sastojine; - opšta labilnost sastojine, posebno osetljivost na pritisak vlažnog snega, leda, inja, kao i na jake udare vetra, koja je jače izražena što je visina stabala veća.

Glavni i prioritetni cilj prorede u ovakvim sastojinama je njihova postepena stabilizacija. To se postiže postepenim oslobañanjem stabala jačih prečnika sa vitalnijom krunom, koja preuzimaju ulogu nosilaca proizvodnje i stabilizatora (armature) sastojine. Svako stablo nadprosečnog kvaliteta sa makar i skromnom, ali još uvek vitalnom krunom, oslobaña se (u 2-3 navrata) od suseda koji svojom krunom stešnjavaju njegov razvoj. Štićena stabla se ne obeležavaju, već se kao takva identifikuju (kao zamišljena jedra prorednih ćelija) pri svakoj proredi, sve dok im se ne obezbedi uzgojna prednost, da se sama mogu uspešno suprostavljati svakoj novoj konkurenciji. Pri prvoj proredi izvrši se prosecanje proseke za privlačenje drveta širine najčešće 9-15 metara. Ujedno se izvrši i seča krndelja i drugih zaostalih stabala iz stare sastojine. Ako bi pri tom nastale veće praznine (usled grupne zastupljenosti krndelja), onda se stara stabla seku samo ukoliko ometaju razvoj perspektivnim stablima.

Smatra se da je sastojina dovedena u stabilno stanje, kad se broj stabala po hektaru pri visini glavnog sprata izmeñu 15-20 metara, višekratnim proreñivanjem svede na 800-1.200. Dalja nega se sprovodi već prema kvalitetu sastojina, ali se prorede izvode uvek u korist kvalitetnijih individua.

Ako se iz bilo kojih razloga ne uspe sa stabilizacijom sastojine, te ako nastanu prelomi ili izvale većih razmera, treba se opredeliti na neposrednu konverziju, čistom sečom i sadnjom (rekonstrukcijom).

Mihaila Pupina 113

Beograd


Postupak sa jače proreñenim sastojinama

Jako razreñene sastojine prepoznaju se najčešće po sledećim pojavama:

- manje ili više isprekidan sklop sastojine; - u prizemnom spratu došlo je do invazije korova (drvenaste, poludrvenaste i zeljaste vegetacije); - u hrastovim panjačama masovno je izražena pojava sekundarne krune (vodenih izbojaka duž debla); - pojavljuju se novi izbojci na panjevima i u pridancima stabala; - krune mnogih stabala su jako uvaćene, sa debelim granama.

Prvo što treba učiniti u ovakvom slučaju jeste obustava prorede dok se ne uspostavi približno normalan sklop sastojine, što će u bukovim panjačama biti znatno lakše i brže, nego u hrastovim.

Ujedno treba veće proglae uobličiti sečom rubnih jako granatih stabala i na njima zasaditi vrste kojima odgovaraju konkretni stanišni uslovi, a koje mogu podneti izvesnu lateralnu zasenu.

Ako, naročito u hrastovim šumama, nema izgleda da će se sklop uspostaviti prirodnim putem u doglednom vremenu, treba pristupiti rekonstrukciji takvih delova šuma, pre nego što bi došlo do još jače biološke degradacije staništa (zakorovljavanjem).

Na delovima sastojina gde je se sklop normalizovao, treba započeti sa postepenim proredama u korist kvalitetnijih i perspektivnijih stabala.

Odabiranje stabala kod oplodne seče

Zbog bioloških osobina bukve, oplodna seča je najpovoljniji i najvažniji metod prirodnog obnavljanja, koja je kao metod i razrañena u bukovim šumama. Prilikom obnavljanja čistih i mešovitih bukovih šuma, mogu se u zavisnosti od stanišnih uslova i sastojinskog stanja, uspešno primenjivati svi oblici oplodne seče, ili u kombinaciji sa ostalim metodama obnavljanja. Izvodi se u jednodobnim, srednje i visoko- produktivnim sastojinama.

Tehnika izvoñenja oplodne seče sastoji se u tome da stabla stare sastojine postepeno uklanjaju u nekoliko sekova (pripremni, oplodni, završni, a po potrebi i oplodno-završni sek) u vremenskom periodu do 20 godina. U uslovima ove gazdinske jedinice zastupljeni su oplodni, oplodno - završni sekovi i završni sek.

Pr i p r e m n i s e k, izvodi se nekoliko godina pre obilnog uroda semena. U negovanim šumama, ili ako je šumska prostirka na površini humificirana, on se može i izostaviti. U nenegovanim šumama pripremni sek se izvodi čak u dva slabija zahvata svake 3-4 godine.

Oplodni sek - se izvodi u prvoj godini obilnog plodonošenja posle izvedenog pripremnog seka. Osnovni cilj oplodnog seka je da se još većim smanjenjem broja stabala u sastojini, obezbede semenu najbolji uslovi za klijanje,kao i razvoj podmlatka u vremenu izmeñu oplodnog i završnog seka.

Izvodi se u prvoj godini obilnog uroda posle pripremnog seka, ravnomerno po čitavoj površini, a ako je sastojina pravilno negovana, to je prvi obnovni zahvat. Uklanja se toliko stabala da se krune preostalih stabala ne dodiruju, sa ciljem da se površina ravnomerno osemeni, da do zemljišta i podmlatka dopre dovoljno svetlosti, toplote i vlage, ali da se spreči zakorovljavanje obnovne površine do pojave podmlatka. Obično se oplodnim sekom uklanja oko 50 % zapremine preostale posle pripremnog seka, odnosno sklop sastojine se svodi na 0,6. U sastojinama gde se nalazi više generacije stabala, sa velikim učešćem prestarelih stabala (iznad 150 god.), njihovo uklanjanje se vrši postepeno da se previše ne razredi sklop. U slučaju potrebe vrše se i neophodne pomoćne mere prirodnom obnavljanju.

Prirodno obnavljanje izdanačkih šuma

Negovane izdanačke šume počinju da plodonose već u starosti od cca 50-60 godina, u zavisnosti od stepena proreñenosti i stanišnih uslova.

Meñutim, seme iz prvih uroda je nedovoljno po količini i dosta šturo, da bi se koristilo za podmlañivanje. Osim toga, jača stabla u toj starosti još korektno prirašćuju u debljinu, često po 5 mm godišnje pa i više.

Zato je uputno odložiti obnavljanje, uz proreñivanje, dokle je god debljinski prirast na stablima nosiocima prirasta preko 3 mm. godišnje (što se proverava Preslerovim svrdlom). Tek kada se sa izdanačkom šumom ovako izgazduje, i kada se na prosekama, putevima, progalama i rubovima počne pojavljivati obilan i kvalitetan podmladak, vreme je da se preñe na podmlañivanje. Ovo naravno, ako je postignut proizvodni cilj, to jest, ako su dominantna stabla dostigla dimenzije trupaca, makar i tanjih.

Obnavljanju treba pristupiti planski. Najpre se izvrši pripremni ili oplodni sek, kojim se uz energičnije razmicanje kruna, uklanja i prizemni sprat ekonomski malo vrednih vrsta koja se obilno reprodukuju te guše podmladak glavnih vrsta drveća. Posebno su agresivni grab, leska, zova, iva i druge vrste koje rañaju obilno svake godine i brzo startuju u porastu.

Nakon punog uroda semena bukvice, odnosno žira, sačeka se da plod sazri i krajem jeseni, u toku zime ili početkom proleća obavlja se seča prosvetljavanja, da bi se doziralo svetlo za klijanje semena i nicanje, preživljavanje i uspešan start ponika. Intenzitet ovog zahvata sečom kreće se obično u granicama 30-40 % zatečene zapremine, zavisno od jačine uroda semena i sklopa sastojine.

Ako je obnavljanje dobro uspelo, i kad se primeti da podmladak posustaje u visinskom prirastu usled manjka svetlosti, izvodi se takozvani : naknadni sek osvetljavanja, vañenjem 30-50 %, preostale stare sastojine, prvenstveno stabla sa nižim i dubokim krunama.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Najzad, kada je podmladak prerastao kritičnu prizemnu zonu visine oko 1,5 metara, gde je najviše ugrožen od mraza, pripeke i konkurencijske vegetacije, izvodi se završni sek.

Nakon iznošenja drveta iz završne seče izvrši se kompletiranje praznina u podmladku sadnjom krupnih sadnica, vrsta kojima stanište najbolje odgovara.

Sa ovim je postupak podmlañivanja završen. U normalnim uslovima to treba da traje 10-15 godina u hrastovim, odnosno 10-20 godina u bukovim sastojinama, računajući od izvoñenja seče prosvetljavanja, odnosno od pojave podmlatka. Vremensko trajanje ovoga postupka zavisi od klimatskih i drugih uslova koji više ili manje pogoduju pojavi i razvoju podmlatka, kao i od naše ažurnosti u uzgojnom pomaganju podmlañivanja.

U pogodnim okolnostima proces podmlañivanja se može i ubrzati, izostavljanjem naknadnog seka osvetljavanja, ako se podmladak posle prethodnog seka obilno naselio (na preko 70 % površine) i ako je ispoljio brz porast. Tada se direktno pristupa završnom seku, čim se mladik počne sklapati.

Meñutim, ne može se očekivati da obnavljanje uvek glatko teče. I bogat urod bukvice ili žira može propasti. Ako je jesen jako vlažna i topla seme proklija pa u toku zime i zamrzne. Seme mogu drastično redukovati miševi, puhovi, divlje i domaće svinje. Najzad klijavce i nežan ponik mogu uništiti prolećne i letnje suše, a mladik može biti jako desetkovan kasnim prolećnim mrazevima. Sa svim ovim treba računati pri planiranju podmladnog razdoblja u izdanačkim šumama.

Obnavljanju izdanačkih šuma treba pristupiti planski. U prvi prioritet treba uvrstiti starije i manje vredne sastojine koje ne mogu dati vrednije sortimente u produženoj ophodnji, kao i razreñene sastojine i one koje slabo prirašćuju. Što je sastojina kvalitetnija i što je intenzivniji debljinski prirast stabala nosilaca proizvodnje, njeno obnavljanje se više pomiče u budućnost, dokle god ispoljavaju makar i skroman debljinski prirast.

Treba imati u vidu da se znatan deo bukovih, pa i hrastovih, izdanačkih šuma odlikuje izuzetno dobrim kvalitetima i da, praktično, veoma malo zaostaju za kvalitetnim sastojinama semenskog porekla na analognim staništima. Zato ovakve sastojine treba uzgojno tretirati kao visoke šume. Energičnijim zahvatima proredama, izrazito selektivnog karaktera, treba nastojati da u postupku priprema za konverziju, kvalitetna stabla postignu što jače prečnike, kako bi se proizvelo što više trupaca pre nego se počne sa podmlañivanjem.

Obnova bagrema resurekcijom

Bagrem se odlikuje neobično jakom izbojnom snagom i brzim rastom.Obnavljanje bagrema je moguće izvoñenjem čistih seča (resurekcija),kada izdanci izbijaju iz panja,žile srčanice i bočnih žila.

Takoñe,obnavljanje je moguće izvršiti kada se umesto seče provodi krčenje (kotličenje),kada se iz krajeva žila koji ostanu u tlu naredne godine se javljaju mnogobrojni izdanci.Obnavljanje bagremovih sastojina na ovaj način je bolje,jer svaki izbojak razvija vlastiti korenov sistem koji nije definisan u rastu.

Rekonstrukcija devastiranih šuma

Na osnovu analize sastojinskog stanja šuma gazdinske jedinice "Vujan - Bukovik"konstatovano je da ukupna površina devastiranih sastojina iznosi 24,35 ha.

Prioritetni zadatak u ovom ureñajnom razdoblju je saniranje opožarene površine veštački podignute sastojine bora na površin od 1,11ha (rekonstrukcija) uz obavezno pošumljavanje.

Nakon izvršene seče i iznošenje drveta pristupa se pripremi terena za pošumljavanje. Priprema terena za pošumljavanje svodi se na uspostavljanje šumskog reda na površinama gde su izvršene rekonstrukcione (čiste) seče. Nakon izvršenih rekonstrukcionih (čistih) seča, grane i režijski otpad je potrebno isti složiti u gomilice (redove), izmeñu kojih će se vršiti sadnja sadnica, tako da ne budu smetnja prilikom kopanja jama i sadnje sadnica, kao i izvoñenja uzgojnih mera (prašenje i okopavanje). Razlaganjem granja i režijskog otpada obogaćuje se zemljište, a istovremeno u prvoj godini ono služi kao smetnja razvoju korova, smanjuje isušivanje zemljišta, a takoñe služi i kao zasena posañenim sadnicama. Sve ovo treba uraditi ovako oko površine gde se vrše rekonstrukcione seče nisu ugrožene od požara, u suprotnom grane i režijski otpad treba sakupiti i spaliti, što se prepušta izvoñaču da o ovome odluči.

Posebna priprema zemljišta nije potrebna. Ona se svodi na kopanje jama prečnika 30 - 40 cm i isto toliko duboke merene na nižoj strani.

Najpogodnije vreme za sadnju sadnica je period mirovanja vegetacije. Za područje ovog šumskog područja, jesenja sadnja može početi polovinom meseca oktobra, a trajaće sve do pojave snežnog pokrivača i zamrzavanja zemljišta. Prolećna sadnja počinje kada se sneg otopi i zemlja otkravi, a to je polovina meseca aprila, a trajaće do pred otvaranje pupoljaka ( početak vegetacije), a to je početak meseca maja.

Samo pošumljavanje mora se izvoditi sa kvalitetnim sadnim materijalom. Klasično proizvedene sadnice treba da su zdepaste, jake i sa bogato ožiljenim korenom koji svojom masom prevazilaze masu nadzemnog dela sadnice. Manipulacija sa sadnicama od rasadnika pa do same sadnje mora biti takva da sadnice najbezbolnije pretrpe "šok" promene staništa (rasadnik - objekat pošumljavanja), od čega u najvećoj meri zavisi i uspeh pošumljavanja.

Mihaila Pupina 113

Beograd


8.2. Uputstva za organizovanje se če u šumi

Voñenje seče

Pre početka radova na seči i izradi drvnih sortimenata, potrebno je utvrditi radna polja. Radna polja su obeležena transportnom distancom i usmeravanje seče treba vršiti tako da se kreće od transportne granice prema izvoznim putevima. Treba strogo voditi računa da se izbegne izvoz drvne mase kroz podmladak i podmlañene površine. Pravilno voñenje seče šuma neophodno je da bi se štete kod obaranja, izrade i privlačenja svele na minimum.

Prilikom seče, stabla se ne smeju usmeravati da padaju preko vodotoka. Pri odreñivanju tehnologije kod privlačenja drveta, vodotoke gde god je to moguće, treba odrediti za transportnu granicu, što znači da se od vodotoka pravci transporta izvlačenja drveta razilaze, tako da se izvlačenje ne vrši preko vodotoka. Vodotoci se ne mogu koristiti kao vlaka za privlačenje drveta do stovarišta.

Odreñivanje pravca obaranja stabala

Smer obaranja stabala odreñuje se za svaki odsek posebno, zbog racionalizacije posla i omogućavanja lakše manipulacije trupcima prilikom izvlačenja na najbližu trasu ili put. Cilj da se što više skrati transportna distanca kod sabiranja i izvlačenja, da se šteta svede na najmanju moguću meru, kao i da se omogući lakše kretanje radnika u sečištu.

Proizvodnja šumskih sortimenata

Proizvodnja šumskih sortimenata - treba da obezbedi maksimalno kvalitativno i kvantitativno, iskorišćenje drvne mase, uz poštovanje svih uslova standarda. Neophodno je pre početka svih radova na seči i izradi odabrati adekvatan način rada, to jest da li se opredeliti za klasičan način seče, ili za brigadni sistem rada. Rukovodilac seče mora kontrolisati način obaranja, to jest visinu panja, dubinu podseka, smer obaranja itd.

Privlačenje šumskih sortimenata

Privlačenje šumskih sortimenata - od panja do sabirnih mesta (rampi), ili do kamionskih puteva, predstavlja I fazu transporta. Za privlačenje trupaca, najpogodniji su šumski traktori sa vitlom (npr. LKT 80 (81)). Ovi traktori imaju najveći učinak i u praksi su se pokazali kao najrentabilniji. Sa ovim traktorima se veoma uspešno mogu izvlačiti i drva za ogrev. Osim LKT traktora, mogu se koristiti i modifikovani poljoprivredni traktori, a u nekim slučajevima, kada je neophodno izbeći i najmanja oštećenja, mogu se koristiti i animali.

Važna stavka u ovoj fazi je gustina putne mreže, kojom će se mrežom šumskih vlaka omogućiti najoptimalnije korišćenje postojeće mehanizacije. Intenzivno gazdovanje moguće je sprovoditi uz adekvatnu putnu mrežu, i otvaranje ne otvorenih sastojina, kao i razmeštaj seča, i ostali radovi u sastojini moraju biti meñusobno usklañeni.

8.3.Godišnji plan gazdovanja šumama

Zakon o izmenama i dopunama zakona o šumama (Službeni glasnik RS broj 89/2015) član 21 glasi da se član 30 stav 1 Zakona o šumama br. 30/2010 menja i glasi:

"Godišnji plan gazdovanja šumama za šume kojima se gazduje u skladu sa osnovom donosi korisnik, odnosno sopstvenik šuma, a za šume sopstvenika kojima se gazduje u skladu sa programom donosi pravno lice iz člana 70. stav 1. ovog zakona najkasnije do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu.

Sastavni deo godišnjeg plana su izvoñački projekti i projekti korišćenja ostalih šumskih proizvoda, odnosno i projekti korišćenja ostalih funkcija šuma."

Izvoñački projekat (Zakon o šuma čl. 31) donosi korisnik, odnosno sopstvenik šuma, najkasnije do 31 oktobra tekuće godine za narednu godinu.

Osnovna jedinica za koju se izrañuje godišnji izvoñački projekat je odeljenje, u okviru koga se obavezno vodi računa o eventualnoj podeli na sastojine (odsek). U okviru osnovne jedinice plana, izdvajaju se uzgojne jedinice koje čine delovi odelenja u kojima se planiraju iste uzgojne mere.

Pod gravitacionim poljem, podrazumeva se površina odelenja koja ima zajednički pravac privlačenja šumskih sortimenata, uslovljen konfiguracijom terena ili stanjem sastojina i planiranim uzgojnim merama.

Pod transportnom granicom, podrazumeva se linija uslovljena reljefom terena i stanjem sastojina sa koje se razilaze pravci transporta šumskih sortimenata sa površine na kojoj se izvode radovi na gajenju šuma.

Izvoñačkim projektom se po odeljenjima (odsecima) za svaku uzgojnu jedinicu zavisno od uzgojnih potreba te jednice (sastojine) naročito utvrñuje: mesto, vrsta, obim, način, rok, redosled i dinamika izvoñenja radova na gajenju i korišćenju šuma, potreba u sadnicama, semenu i drugom materijalu, radnoj snazi, mehanizaciji i drugim sredstvima rada, saobraćajnoj mreži, finansijskim sredstvima i dr.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Izvoñački projekat izrañuje se na osnovu odredbi plana razvoja šumskog područja i osnove gazdovanja šumama, podataka i zapažanja neposredno prikupljenih na terenu u vremenu najviše 12 meseci pre njegovog donošenja, analize uslova staništa, stanja sastojina i privrednih prilika i kritičke ocene uspeha dosadašnjeg gazdovanja šumama.

Izvoñački projekat se sastoji iz tekstualnog dela, tabelarnog dela i skica.

Tekstualni deo izvoñačkog projekta sadrži opis staništa i sastojine, obrazloženje opšteg i etapnog uzgojnog cilja, obrazloženje eventualnih bitnih razlika stanja sastojine i planiranih radova prikazanih u OGŠ i u ovom planu, prikaz redosleda izvoñenja radova na gajenju šuma i načina izvoñenja tih radova i prikaz tehnologije i organizacije rada na seči, izradi i privlačenju šumskih sortimenata.

Tabelarni deo izvoñačkog projekta naročito sadrži podatke: o površini uzgojnih jedinica, vrsti i obimu radova na gajenju i korišćenju šuma, količini, vrsti i starosti sadnog materijala, drugim sretstvima rada i materijalu za izvoñenje pripremnih i glavnih radova na gajenju i korišćenju šuma.

Izvoñačkom projektu se prilaže skica odelenja u razmeri 1:5.000 ili 1:10.000, sa obaveznom vertikalnom predstavom terena, u kojoj se kartografski označavaju osobenosti staništa i sastojina, postojeće i projektovane saobraćajnice (pristupne i unutrašnje), gravitaciona radna polja, transportne granice, pravci privlačenja šumskih sortimenata i njihova povezanost sa postojećim saobraćajnicama, izvori i vodotoci u odeljenju, sa oznakama naznačenim u legendi skice.

Identifikovanje osobenosti sastojina na terenu u zavisnosti od sastava, sklopljenosti, podmlañenosti, uzrasta, zdravstvenog stanja, kvaliteta drvne mase i dr. krokiraju se na skici i obeležavaju kao posebne uzgojne jedinice u okviru izvoñačkog plana.

Radovi na gajenju šuma i korišćenju šuma prikazuju se po odeljenjima i vrstama rada.

Pri utvrñivanju vrste i obima radova na gajenju i korišćenju šuma u uzgojnoj jedinici, odnosno u gravitacionom radnom polju vrši se obavezno odabiranje i obeležavanje stabala za seču u skladu sa odredbama opšte i posebne osnove.

Doznačena drvna masa razvrstava se na sortimente po vrstama drveta.

8.4.Uputstvo za vo ñenje evidencije gazdovanja šumama

Svi radovi koji se obavljaju u gazdinskoj jedinici i planirani su, moraju da se evidentiraju. Sva uputstva za voñenje evidencije gazdovanja šumama data su Pravilnikom o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog izvoñačkog plana gazdovanja privatnim šumama ( čl. 72 - 76), na to obavezuje zakon o šumama u član 34., koji jasno kaže da je korisnik šuma je dužan da u opštoj i posebnoj osnovi, kao i u godišnjem izvoñačkom planu i programu, evidentira izvršene radove na zaštiti, gajenju i seči šuma.

Korisnik šuma dužan je da evidentira izvršene radove najkasnije do 28. februara tekuće godine za prethodnu godinu.

Evidentiranje izvršenih radova na seči i gajenju šuma vrši se na obrascima "Plan gajenja šuma - Evidencija izvršenih radova na gajenju šuma", "Plan seča obnavljanja (jednodobne šume) - Evidencije izvršenih seča"," i "Plan prorednih seča - Evidencija izvršenih seča". Izvršeni radovi šematski se prikazuju na privrednim kartama sa naznakom površine, količine i godine izvršenja radova.

Evidentiranje radova izvršenih u toku godine vrši se po sastojinama, odelenjima i gazdinskim klasama. Iz doznačnih knjiga se unosi količina posečenog drveta i obračunava se po istim zapreminskim tablicama po kojima se obračunava ukupna drvna zapremina u OGŠ. Ostvareni prinos razvrstava se prema vrsti prinosa na glavni prinos (redovni, vanredni i slučajni) i prethodni prinos ( redovni i slučajni) i prema sortimetnoj strukturi na oblo i prostorno drvo.

Glavni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabla po planu seča obnavljanja šuma, drvnu zapreminu slučajnih prinosa - stabala posečenih u sastojinama dva najstarija dobna razreda kod odabrane ophodnje, drvnu zapreminu stabala posečenih čistom sečom u izdanačkim šumama u cilju obnove.

Predhodni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviñena planom prorednih seča i slučajne prinose u sastojinama koje su planirane za proredne seče.

Redovan prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviñena planom prorednih seča i planom seča obnavljanja (jednodobne šume).

Slučajni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja nije predviñena za seču planom seča obnavljanja i planom prorednih seča, a potreba za njihovom sečom je slučajnog karaktera i rezultat je elementarnih nepogoda ili drugih nepredvidivih okolnosti.

Vanredni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala sa površina koje će se koristiti za druge svrhe osim za proizvodnju drvne zapremine.

Osim ovih radova, potrebno je u Šumskoj hronici evidentirati sve pojave koje se primete u šumama u toku jedne godine, a to su:

• štete i pojave nastanka štete od fitopatoloških ili entološkoh uzročnika, • pojava ranih i kasnih mrazeva, • početak listanja,

Mihaila Pupina 113

Beograd


• početak cvetanja, • pojava plodonošenja i obilnosti uz ocenu kvaliteta semena, • štete od elementarnih nepogoda, • promene u posedovnim odnosima, • promene koje utiču na izvršenje radova i dr.

8.5. Smernice za sprovo ñenje radova na zaštiti šuma

Osnovni zadatak zaštite šuma je da se u gazdovanju šumama eliminišu, u što većoj meri, štetni faktori. U tom smislu gazdovanje se mora obavljatii stručno uključujući preduzimanje preventivnih mera zaštite.

Savremeni zahtevi preventivne zaštite šuma su:

• Na staništu preventivno osigurati vrstu kojoj to stanište odgovara. • Isključiti podizanje monokultura (posebno četinara). • U svim prilikama gde to uslovi staništa omogućuju podizati i gajiti mešovite sastojine. • Čiste sastojine svih vrsta drveća, ukoliko to prilike staništa omogućavaju, prevoditi u mešovite i raznodobne. • Blagovremeno uvoñenje i dosledno sprovoñenje svih mera nege, kojima se postiže mnogobrojni pozitivni efekti po • Zemljište (moguće poboljšanje humifikacije i nastanak zemljišta povoljnih fizičkih, hemiskih i bioloških osobina); • Sastojinu (nastankom jačih kruna većeg asimilacionog i prirodnog potencijala, nastaju i stabla i sastojine veće vitalnosti, kao povoljnijeg odnosa visine i

debljine odnosno manjeg stepena vitalnosti, te prema tome i otpornosti na sve negativne uticaje iz spoljne sredine - vetra, leda, snega).

Strogo uspostaviti šumski red u užem i širem smislu:

• pod šumskim redom u širem smislu podržava se održavanje povoljnijeg zdravstvenog stanja šuma, koje se postiže blagovremenim i radikalnim izvoñenjem sanitarnih seča, odnosno uklanjanjem sušika, "umirućih stabala", izvala, vetroloma, kao i svih stabala za koje se može oceniti da su umanjene vitalnosti;

• u suštini sanitarne seče i mere nege su najefikasniji način preventivnog delovanja na zaštiti šuma. • najstrožijim sprovoñenjem (uvoñenjem i održavanjem) šumskog reda u užem smislu, pod kojom podrazumevati uvoñenje šumskog reda posle seče

(slaganje otpatka - granjevine i sl. na propisan način), prekraćivanjem visokih panjeva, korenja panjeva i debljih žila, obradom izvala cepanjem žila radi sprečavanja obrazovanja karpofila, tretiranjem zdravih panjeva biopreparatima ili boraksom, itd.

• preventivne mere mogu biti uspešne samo ukoliko se biljne bolesti ili štetni insekti na vreme otkriju, što je jednostavan stručni posao, ali koji zahteva izveštajnu službu i osposobljenost stručnog kadra da utvrdi stanje (dijagnozu) i proceni dalji razvoj (prognozu), kao i sve eventualne mere suzbijanja.

U cilju zaštite od požara: • postaviti table upozorenja o opasnostima od požara, • dosledno sprovoditi zakonske propise o zaštiti šuma od požara, • osigurati nadzornu službu i kontrolu kretanja mogućih izazivača požara (čobani, turisti), • osigurati stalnu protivpožarnu službu u sezoni najveće ugroženosti od požara (proleće i leto), • smanjiti na najmanju meru površine livada koje se ne kose, • vaspitnim delovanjem preko sredstava informisanja delovati na javnost u celini u smislu povećanja svesti o velikoj opasnosti od šumskih požara.

U cilju smanjenja oštećenja od šumske paše i stoke:

• obeležiti površine na kojima je paša dozvoljena odnosno zabranjena, • utvrditi progonske puteve do ispašišta i pojila, • osigurati kontrolu pašarenja.

Zaštita od snega, leda i jakih vetrova se najpotpunije obezbeñuje negovanjem "sastojina, a od jakih vetrova još i oblikovanjem raznodobnih sastojina prilagoñenih pojedinačnih stabala ili grupe stabala za opstanak na slobodnom položaju, kao i oblikovanje" i zaštitom plašta (ivice) šume.

Mere neposredne zaštite

Suzbijanje potkornjaka izvoditi pomoću lovnih stabala.

Populaciju gubara pratiti i po potrebi, ako doñe do gradacije primeniti neki od savremenih insekticida, imajući u vidu potrebu obezbeñenja saglasnosti od Zavoda za zaštitu prirode.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Sva oštećenja stabala (zasecanjem mezgrenjem, loženjem vatre u šupljinama i uz pridanke, i sl.) je teško suzbiti. Jedino je moguće na taj način oštećena stabla ukloniti sečom.

Za gašenje požara neophodno je planom o zaštiti od požara imati pripremljeno, obučeno i spremno jezgro, odnosno grupe za gašenje sa posebno osposobljenim voñstvom grupe (inžinjeri, tehničari, predradnici). Grupe za gašenje požara mora biti opremljena odgovarajućom opremom, koja je po količini i strukturi utvrñena planom zaštite i suzbijanja požara.

8.6. Uputstvo za izgradnju I održavanje saobra ćajnica

Izgradnja i održavanje šumskih saobraćajnica treba da su u skladu sa "Pravilnikom o bližim uslovima, kao i načinu dodele i korišćenja sredstava iz godišnjeg programa korišćenja sredstava Budžetskog fonda za šume Republike Srbije i Budžetskog fonda autonome pokrajine“, Službeni glasnik br.17 od 21.02.2013.godine (član 2).

Prema gore navedenom Pravilniku - Gradnja šumskih puteva je gradnja šumskih puteva (I i II faza) za otvaranje šumskog kompleksa na kome će se sprovoditi mere utvrñene planovima gazdovanja šumama.

(1) I faza gradnje šumskog puta podrazumeva izradu donjeg stroja puta i to: iskopa zemljišta u širokom otkopu, ugrañivanje vodopropusta, izrada kanala ili rigola, bankina, škarpa useka i nasipa i valjanje posteljice,

(2) II faza gradnje šumskog puta podrazumeva izradu donjeg stroja puta i to: razastiranje i valjanje kolovozne konstrukcije (kolovozne podloge i kolovoznog zastora);

Prevoñenje mekog šumskog puta u tvrdi podrazumeva promenu tehničkih i konstruktivnih elemenata postojećeg šumskog puta i to: povećanje radijusa horizontalnih krivina; smanjenje nagiba nivelete; proširenje planuma puta; regulisanje efikasnog odvodnjavanja (površinske vode sa kolovoza, vode sa pribrežnih kosina i podzemne vode); izrada i ureñenje kolovozne konstrukcije (razastiranje i valjanje kolovozne podloge i kolovoznog zastora);

Sanacija oštećenog dela šumskog puta podrazumeva radove na saniranju oštećenog dela šumskog puta nastalih usled dejstva prirodnih sila kao što su zemljotres, poplave, bujica, klizišta, lavine i drugo, o čemu je ministarstvo nadležno za poslove šumarstva obavešteno u roku od sedam dana od dana nastanka oštećenja;

8.7. Uputstvo za primenu tarifa

Pomenute tarife su dvoulazne i to sa ulazima tarifnim nizom i debljinskim stepenom koji su dati u santimetrima.

Podaci koji su prikupljeni na terenu, prikupljeni su za svako stablo, na po jedan santimetar, na osnovu čega je računata drvna masa svakog stabla, a zatim su mase stabala razvrstane u debljinske stepene od po 5 cm kako je i prikazano u tabelarnom delu osnove.

Doznaka visokih šuma vrši se u santimetrima za svako stablo, a tarife se primenjuju tako da se iz tabelarnog dela opisa staništa i sastojina očita u rubrici visinski stepen za svaku vrstu posebno, a zatim u tarifama za odreñenu vrstu na osnovu visinskog stepena, odnosno tarifnog niza i prečnika stabla, za svako stablo se očita zapremina.

Kod izdanačkih šuma doznaka se vrši na osnovu debljinskih stepeni od po 5 cm. Na osnovu visinskog stepena iz tabelarnog dela ulazi se u tarife za odreñenu vrstu gde se na osnovu tarifnog niza i interpolovane vrednosti srednjeg prečnika stepena očita zapremina.

8.8. Smernice za postavljanje oznaka

Postavljanje oznaka u šumama koje su u nadležnosti Javnog preduzeća za gazdovanje šumama „ Srbijašume“ Beograd, vrši se u skladu sa zakonskim propisima.

Ovim smernicama se reguliše način postavljanja oznaka u oblasti zaštite šuma i upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima.

U cilju zaštite šuma od požara, šumska gazdinstva mogu, saglasno Zakonu o zaštiti od požara postavljati ZNAKE ZABRANE i ZNAKE UPOZORENJA .

Znaci zabrane (loženje vatre i bacanje opušaka od cigareta) i znaci upozorenja (da su šume ugrožene od šumskih požara, na opasnost od pojave požara i sl.) postavljaju se na lokalitetima koji su vidljivi za posetioce šuma (potencijalne izazivače šumskih požara).

Znaci zabrane i upozorenja mogu se izraditi od drveta kao posebni znaci ili u vidu informativnih tabli sa sadržajima zabrane ili upozorenja koji su izrañeni u vidu postera i postavljeni na tablu odnosno pano.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Obeležavanje zaštićenih prirodnih dobara – postavljanje oznaka definisano je Zakonom o zaštiti životne sredine.

Izgled i sadržaj oznake (table) definisan je Pravilnikom o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara.

Postavljanje oznaka zaštićenih prirodnih dobara vrši se u skladu sa propisanim režimima zaštite i uslovima zaštite prirode i životne sredine koje propisuje Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Šumska gazdinstva, kao neposredni staraoci zaštićenih prirodnih dobara prilikom postavljanja oznaka postupaju u skladu sa aktima o zaštiti i aktima o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobra.

Ureñenje zaštićenih prirodnih dobara podrazumeva postavljanje: informativnih tabli različitih sadržaja (o zaštićenom prirodnom dobru, prirodnim i kulturnim vrednostima, retkim i zaštićenim vrstama, merama zabrane i korišćenja zaštićenog prirodnog dobra, pešačkim, biciklističkim, planinarskim i stazama zdravlja, mestima za odmor, parking i dr,); putokaza (za posebno vredne lokalitete u zaštićenim prirodnim dobrima) i mobilijara (klupe, stolovi, nastrešnice, ljuljaške za decu, kante za otpad, ložišta za roštilj i piknik i sl,).

Ureñenje zaštitnih prirodnih dobara planira se Programima zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara (srednjoročnim i godišnjim) u skladu sa propisanim režimima zaštite i uslovima zaštite prirode i životne sredine koje izdaje Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Realizacija Programa zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara vrši se nakon dobijanja saglasnosti od strane Ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine.

Šumska gazdinstva za oznake zaštićenih prirodnih dobara koriste usvojeni znak i logotip zaštićenog prirodnog dobra.

U cilju zaštite životne sredine i očuvanja šumskih ekosistema Šumska gazdinstva mogu postavljati i znake zabrane odlaganje otpada u šumama i zaštićenim prirodnim dobrima, informativne table o dozvoljenim mestima za parkiranje automobila i dr.

Oznake za obeležavanje izrañivati od drveta i sa sadržajima u skladu sa zakonskim propisima.

8.9. Smernice za pra ćenje stanja (monitorning) retkih, ranjivih i ugrože nih vrsta

Očuvanje, zaštita i unapreñivanje prirodnih vrednosti predstavlja deo strategije i jedan od ključnih ciljeva u poslovnoj politici Javnog preduzeća za gazdovanje šumama „Srbijašume“ Beograd.

Za bolje razumevanje obaveza praćenja stanja retkih, ranjenih i ugroženih vrsta, daje se kratak pojmovnik odnosno definicije (preuzete iz Zakona o zaštiti prirode):

Prirodne vrednosti su prirodni resursi kao obnovljive ili neobnovljive geološke, hidrološke i biološke vrednosti koji se, direktno ili indirektno, mogu koristiti ili upotrebiti, a imaju realnu ili potencionalnu ekonomsku vrednost i prirodna dobra kao delovi prirode koji zaslužuju posebnu zaštitu,

Ranjiva vrsta je ona vrsta koja se suočava s visokom verovatnoćom da će isčeznuti u prirodnim uslovima u nekoj srednje bliskoj budućnosti,

Reliktna vrsta je ona vrsta koja je u dalekoj prošlosti imala široko rasprostranjenje a čiji je današnji areal (ostatak) sveden je na prostorno male delove,

Endemična vrsta je vrsta čije je rasprostranjenje ograničeno na odreñeno jasno definisano geografsko područje,

Zaštićene vrste su organske vrste koje su zaštićene zakonom,

Iščezla vrsta je ona vrsta za koju nema sumnje da je poslednji primerak iščezao,

Krajnje ugrožena vrsta je vrsta suočena sa najvišom verovatnoćom iščezavanja u prirodi u neposrednoj budućnosti, što se utvrñuje u skladu sa meñunarodno prihvaćenim kriterijumima,

Ugrožena vrsta jeste ona vrsta koja se suočava sa visokom verovatnoćom da će iščeznuti u prirodnim uslovima u bliskoj budućnosti što se utvrñuje u skladu sa opšteprihvaćenim meñunarodnim kriterijumima,

Praćenje stanja (monotoring) jeste plansko, sistematsko i kontinualno praćenje stanja prirode, odnosno delova biološke, geološke i predeone raznovrsnosti, kao deo celovitog sistema praćenja stanja elemenata životne sredine u prostoru i vremenu,

Crvena knjiga je naučnostručna studija ugroženih divljih vrsta rasporeñenih po kategorijama ugroženosti i faktorima ugrožavanja,

Crvena lista je spisak ugroženih vrsta rasporeñenih po kategorijama ugroženosti,

Crvena knjiga flore i faune Srbije (I tom – koji sadrži preliminarnu listu najugroženijih biljaka) urañena je prema kriterijumima Meñunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN). Pojedine vrste biljaka su istovremeno stavljene i na svetsku i evropsku Crvenu listu čime je ukazano na njihov značaj.

Srbija je 2001. Godine potpisala Konvenciju o meñunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje faune i flore (CITES konvencija doneta 03.03.1973. godine u Vašingtonu; izmenjena i dopunjena 22.06.1979. godine u Bonu; potvrñena u Srbiji 09.11.2001. godine).

Mihaila Pupina 113

Beograd


Zemlje potpisnice obavezale su se da budu čuvari svoje divlje flore sa ekološkog, naučnog, kulturnog, privrednog, rekreativnog i estetskog stanovišta, uz konstataciju da divlja fauna i flora čini nezamenjiv deo prirodnog sistema zemlje koji mora da se zaštiti za sadašnje i buduće generacije.

Takoñe u cilju očuvanja prirodnih retkosti Srbije, Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o zaštiti prirodnih retkosti (1993, godine), kojom su odreñene divlje vrste biljaka i životinja stavljene pod zaštitu kao prirodne vrednosti od izuzetnog značaja sa ciljem očuvanja biološke raznovrsnosti.

Zaštita prirodnih vrednosti podrazumeva zabranu korišćenja, uništavanja i preduzimanja drugih aktivnosti kojima bi se mogle ugroziti divlje vrste biljaka i životinja zaštićene kao prirodne retkosti i njihova staništa.

U cilju zaštite prirodnih vrednosti urañen je Vodič za prepoznavanje vrsta zaštićenih Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti i Konvencijom o meñunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune.

Vodič internog karaktera, namenjen je stručnjacima JP „Srbijašume“ (čuvarima šuma, šumarskim inženjerima i drugim zaposlenim u preduzeću) koji rade na poslovima zaštite, gajenja i održivog planiranja korišćenja šumskih ekosistema i izvoñačima radova u šumarstvu, sa ciljem prepoznavanja, evidentiranja i zaštite prirodnih retkosti.

Jedan od osnovnih ciljeva vodiča je da šumarski inženjeri na osnovu njega prepoznaju prirodne retkosti na terenu (lokalitet) i evidentiraju ih u Izviñačkom planu gazdovanja šumama (na karti odeljenja), odnosno sačine Pregled lokaliteta prirodnih retkosti (za nivo gazdinske jedinice i Šumske uprave) i Kartu prirodnih retkosti za svaku gazdinsku jedinicu (koja se svake godine dopunjava novoidentifikovanim lokalitetima prirodnih retkosti).

Na osnovu evidentiranih vrsta odnosno njihovih lokaliteta, a uz pomoć stručnih institucija vršiće se praćenje stanja divljih vrsta flore i faune i predlagati mere njihovog očuvanja.

8.10. Smernice za koriš ćenje nedrvnih šumskih proizvoda

Način i uslovi korišćenja divlje flore i faune

Način i uslovi prikupljanja divlje flore i faune dati su u Uredbi o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune (Sl. gl. br. 31/2005, 45/2005, 22/2007). Ovom uredbom takoñe dat je popis divljih vrsta flore, faune i gljiva zaštićenih kontrolom sakupljanja, korišćenja i prometa.

Način i uslovi korišćenja zakupa

Sva pitanja vezana za zakup regulisana su Pravilnikom o raspolaganju nepokretnostima u državnim preduzećima br, 34/2006-3 od 03.08.2006. god.

8.11. Smernice za upravljanje otpadom

Upravljanje otpadom mora se sprovoditi u skladu sa zakonskim propisima, Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja veliku opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ovim smernicama se reguliše upravljanje otpadom u Javnom preduzeću za gazdovanje šumama „Srbijašume“.

Za vreme izvoñenja seče u šumi, izvlačenje i transporta drvnih sortimenata odnosno na radilištima potrebno je regulisati odlaganje otpada putem postavljanja kanti, korpi ili vreća u koje će se odlagati otpad koji će se iz šume uklanjati kao komunalni otpad.

Za mašine i transportna sredstva koja se koriste u raznim fazama procesa proizvodnje u šumi potrebno je obezbediti odgovarajuće posude za prihvat goriva i maziva do kojeg može doći pri incidentnom izlivanju kako bi se sprečilo zagañivanje životne sredine.

Za sekače treba obezbediti vrećice sa peskom ili strugotinom za posipanje nekontrolisanog prolivenog maziva i goriva u cilju sprečavanja razlivanja tečnog otpada i zagañenje životne sredine.

Odlaganje otpadnih pneumatika rešiće se putem sakupljanja otpadnih pneumatika u prostorijama mehaničkih radionica i isporukom ovlašćenim institucijama za reciklažu (u Srbiji ovlašćen je EROREC – HOLCIM iz Paraćina).

Motorno ulje koje je korišćeno i postalo otpad sakupljaće se u posebnim posudama u mehaničkim radionicama i isporučivati ovlašćenim institucijama za reciklažu motornih ulja.

Toneri i računarska oprema koja je postala otpad skupljaće se i bezbedno skladištiti do isporuke ovlašćenim institucijama za prikupljanje i recikliranje ili uništavanje.

Ambalaža od pesticida, neutrošeni pesticidi i pesticidi kojima je prošao rok upotrebe odnosno prestala važnost upotrebne dozvole skladištiće se na bezbednom mestu, obezbeñenom od pristupa dece do isporuke ovlašćenim institucijama za uništavanje opasnih materija.

Prisustvo ilegalnih deponija u šumama rešiće se putem pojačane kontrole čuvarske službe, saradnje sa nadležnim inspekcijama.

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.0. EKONOMSKO – FINANSIJSKA ANALIZA Ekonomsko – finansijskom analizom na osnovu godišnjeg preseka planiranih radova prikazuju se prihodi i rashodi u cilju procene finansijskih efekata realizacije

plana.

9.1. Obračun vrednosti šuma

Vrednost šuma utvrñena je metodom sadašnje sečive vrednosti.

Kod ove metode utvrñuje se vrednost drvne zapremine na panju uz pretpostavku da se ista koristi pod istim uslovima kao etat.

Radi utvrñivanja procene vrednosti drvne zapremine po ovoj metodi urañeno je sledeće:

• izračunata neto drvna zapremina; • utvrñena je sortimentna struktura; • utvrñene su tržišne cene 1 m3 neto drvne zapremine po vrstama drveća i sortimentima ostvarene u 2017 godini.

9.1.1. Kvalifikaciona struktura ukupne drvne zapremine

SORTIMENTI Bruto Otpad Neto

F/L I klasa II klasa III klasa Ostala tehnika

Ukupno tehnika

Ukupno prostorno

Vrsta drveća

m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3

cer 62892 9434 53458 3208 7484 10692 42766

Kit 36568 5485 31083 1865 1865 2487 6217 24866

bukva 30710 4607 26103 3915 3916 5220 13051 13052

grab 6779 1017 5762 1729 1729 4033

Otl 3856 578 3278 - - 3278

sladun 1335 200 1135 340 340 795

c. jasen 1265 190 1075 - 1075

S. lipa 537 81 456 228 228 228

jasika 466 70 396 - 396

bagrem 425 64 361 181 181 180

K. lipa 319 48 271 136 136 135

trešnja 255 38 217 32 76 108 109

grabić 131 20 111 111

c. grab 50 7 43 43

p. jasen 38 6 32 32

OML 23 3 20 20

orah 1 1 1

Ukupno lišćari 145650 21848 123802 9020 13341 8047 2274 32682 91120 crni bor 7129 1069 6060 4242 4242 1818

smrča 1771 266 1505 1054 1054 451

b.bor 33 5 28 20 20 8

brv. 1 1 1 1

Ukupno četinari 8934 1340 7594 5316 5316 2278 Ukupno GJ 154584 23188 131396 9020 13298 8090 7590 37998 93398

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.1.2. Vrednost drveta na panju

SORTIMENTI Jedinična vrednost sortimenta


Ukupno tehnika

Ukupno prostorno

F/L I klasa II klasa III

klasa Ostala tehnika

Ukupno prostorn

o

Vrsta drveća

m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3/din m3/din m3/din m3/din m3/din m3/din

cer 3208 7484 10692 42766 5187 3457 - 3967

Kit 1865 1865 2487 6217 24866 12673 9124 4758 3967

bukva 3915 3916 5220 13051 13052 5783 4728 3917 3967

OTL 32 76 340 1910 1910 9657 10022 7716 4758 4070 3967

OML 364 364 779 2996 2529

∑ lišćari 9020 13341 8047 2274 32682 91120

∑ četinari 5316 5316 2278 3168 2655

GJ 9020 13298 8090 7590 37998 93398

nastavak tabele 1.

UKUPNA PRODAJNA VREDNOST


Ukupno tehnika

Ukupno prostorno

Ukupno Vrsta drveća

din din din din din din din din

cer 16639896 25872188 - 42512084 169652722 212164806

Kit 23635145 17016260 11833146 52484551 98643422 151127973

bukva 22640445 18514848 20446740 61602033 51777284 113379317

OTL 320704 586416 1617720 7773700 10298540 38309319 48607859

OML 1481480 1481480 1970091 3451571

∑ lišćari 63236190 61989712 33897606 9255180 168378688 360352838 528731526 ∑ četinari 16841088 16841088 6048090 22889178 GJ 63236190 61989712 33897606 26096268 175828356 366400928 551620704

Ukupna vrednost drveta na panju-------------------551620704din.

9.1.3. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine)

Starost Površina Troškovi podizanja Faktor Ukupna vrednost

šuma Poreklo sastojina godina ha din/ha Ukupno dinara 1,0 P n dinara

1-10 - 124729 - 1.28 Mlade veštački podignute sastojine četinara i lišćara

11-20 - 124729 1.6386 Mlade visoke sastojine 1 - 20 - 46933 - 1.4859

1 - 10 0,56 46933 26288 1.28 33642 Mlade izdanačke sastojine

11 - 20 46933 1.6386

Ukupna vrednost mladih sastojina-------------------33642 din.

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.1.4. Ukupna vrednost šuma

Ukupna vrednost drveta na panju 551620704din.

Ukupna vrednost mladih sastojina 33642din

Ukupno: 551654346din

9.2. Vrsta i obim planiranih radova - prose čno godišnje

Vrsta i obim planiranih radova detaljno su obrazloženi u poglavlju “Planovi gazdovanja”. U ovom delu osnove planirani radovi će poslužiti za kalkulaciju, kako bi se, kao posledica realizacije tih planova mogli računati prihodi, odnosno rashodi gazdovanja u gazdinskoj jedinici i utvrditi bilans sredstva za nesmetano gazdovanje.

9.2.1. Kvalifikaciona struktura sečive zapremine - prosečno godišnje

S O R T I M E N T I Bruto Otpad Neto

F/L I II III Ostala teh. Tehničko Prostorno

Vrsta drveća

m3 cer 1124 169 955 57 134 191 764 Kit 592 89 503 30 31 40 101 402 bukva 666 100 566 85 85 113 283 283 grab 114 17 97 29 29 68 Otl 73 11 62 62 sladun 19 3 16 5 5 11 c. jasen 20 3 17 17 S. lipa 7 1 6 3 3 3 jasika 7 1 6 6 bagrem 20 3 17 8 8 9 K. lipa 2 2 1 1 1 trešnja grabić 2 1 1 1 c. grab 2 1 1 1 p. jasen 1 1 1 OML orah Ukupno lišćari 2649 397 2252 172 250 158 41 621 1631 crni bor 86 13 73 51 51 22 smrča 19 3 16 11 11 5 b.bor 4 1 3 2 2 1 brv. Ukupno četinari 109 17 92 64 64 28 Ukupno GJ 2758 414 2344 172 250 158 105 685 1659

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova - prosečno godišnje

Površina Vrsta rada

ha

Veštačko pošumljavanje sadnjom 0,11 Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno 0,11 Okopavanje i prašenje 0,22 Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama 2,29 Popunjavanje veštački podignutih sastojina 0,02 Ukupno: 2,75

9.2.3. Plan zaštite šuma (prosečno godišnje)

Preventivna zaštita na celoj površini gazdinske jedinice.

9.2.4. Plan ureñivanja šuma (prosečno godišnje)

• Visoke šume………………… 1,99 • Izdanačke šume………………… 69,75 • V.P.S……………………………. 4,95 • šikare i neobrasle površine 11,73 • Ukupno: 88,42

9.2.5. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica (prosečno godišnje)

• Prevoñenje …………………………………….0,47km • Održavanje…………………………………….0,36km

9.3. Formiranje ukupnog prihoda – prose čno godišnje

9.3.1. Prihod od prodaje drveta – prosečno godišnje

Količina Jedinična cena Prihod S O R T I M E N T I

m3 din/m3 dinara

Trupci I klase – bukva 85 5783 491555 Trupci II klase – bukva 85 4728 401880 Trupci III klase-bukva 113 3917 442621 Trupci I klase –kit 30 12673 380190 Trupci II klase – kit 31 9124 282844

Mihaila Pupina 113

Beograd


Količina Jedinična cena Prihod S O R T I M E N T I

m3 din/m3 dinara

Trupci III klase-kit 40 4758 190320 Trupci I klase –cer 57 5187 295659 Trupci II klase – cer 134 3457 463238 Trupci III klase-sladun 5 4758 23790 ostala teh. lišćari 41 4070 166870 ostala teh. četinari 64 3168 202752 prostorno - četinari 28 2655 74340 Prostorno - lišćari 1631 3967 6470177 Ukupno: 2344 9886236

Ukupan prihod od prodaje drveta je 9.886.236 dinara prosečno godišnje.

9.3.1.1. Sredstva za reprodukciju šuma

Prema zakonu o šumama obavezno je za obezbeñivanje sredstava za reprodukciju šuma izdvajanje najmanje 15% od vrednosti drvnih sortimenata na mestu utovara što za planirani obim proizvodnje iznosi ukupno 1.482.935 dinara. Ova sredstva se istovremeno prikazuju i kao prihod i kao rashod jer se rezervišu kao obaveza za biološke investicije, posebno se evidentiraju i namenski troše.

9.3.2. Ukupan prihod

Na osnovu predhodnih vrednosti izračunat je ukupni prihod sredstava prosečno godišnje:

• Prihod od prodaje drveta - 9.886.236 dinara • Sredstva za reprodukciju šuma - 1.482.935dinara • Ukupan prihod - 11.369.171 dinara

9.4. Troškovi proizvodnje - prose čno godišnje

9.4.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata

Količina Jedinična cena Ukupno Sortimenti

m3 din/ha dinara

Tehničko drvo 685 1399 958315 Prostorno drvo 1659 1399 2304351 Ukupno: 2344 3262666

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.4.2. Troškovi na gajenju šuma - prosečno godišnje

Površina Jedinična cena Ukupno Vrsta rada

ha din/ha dinara

Pošumljavanje sadnjom 0,11 211283 23241 seča izbojaka 0,11 122910 13512 okopavanje i prašenje 0,22 129210 28426 Popunjavanje kultura 0,02 211283 4226 čišćenje u mladim prirodnim sastojinama 2,29 106219 243241 Ukupno: 2,26 312646

Ukupni troškovi na gajenju šuma za 2,26 ha iznose 312.646 dinara godišnje

9.4.3. Troškovi zaštite šuma - prosečno godišnje

Troškovi zaštite šuma, vezani za postavljanje lovnih stabala i zaštitu od požara, na površinama koje su posebno ugrožene, biće odreñeni paušalno u iznosu od 100.000 dinara.

9.4.4. Troškovi izgradnje šumskih saobraćajnica

- Prevoñenje mekih u tvrde puteve ------------------------------- ..0,47km x 2.132.200= 1.002.134 din.

- Održavanje šumskih puteva puteva - paušalno ---------------0.36km x 800.000 = 288.000din

Ukupno je potrebno obezbediti 1.290134 din godišnje u periodu 2018 – 2027 god. za prevoñenje mekih šumskih puteva u tvrde, i održavanje putne mreže u GJ "Vujan - Bukovik"

9.4.5. Troškovi ureñivanja šuma - prosečno godišnje

• Visoke šume 1,99 x 1189 = 2366

• Izdanačke, VPS 74,71 x 874 = 65297 • šikare, 6,41 x 164 = 1051 • neobraslo 5,32 x 115= 612 • A:Ukupno izdvajanje i premer: 88,43 69326 • Unos podataka obrada i štampa 88,43 x 65= 5748 • Izrada planova i tekstual.dela osn. 88,43 x 316= 27944 • Izrada kompleta karata 88,43 x 48= 4245 • B:Ukupno tekstualni deo osnove i karte 37937

Ukupno : A+ B 107263 din.

Troškovi ureñivanja za gazdinsku jedinicu „Vujan - Bukovik" iznose 107.263 dinara prosečno godišnje.

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.4.6. Sredstva za reprodukciju šuma - prosečno godišnje

Prema zakonu o šumama obavezno je za obezbeñivanje sredstava za reprodukciju šuma izdvajanje najmanje 15% od vrednosti drvnih sortimenata na mestu utovara što za planirani obim proizvodnje iznosi ukupno 1457242 dinara. Ova sredstva se istovremeno prikazuju i kao prihod i kao rashod jer se rezervišu kao obaveza za biološke investicije, posebno se evidentiraju i namenski troše.

15 % od prodajne vrednosti drvnih sortimenata

9.886.236 x 0,15 = 1.482.935dinara

9.4.7. Naknada za posečeno drvo - prosečno godišnje

3 % od prodajne vrednosti drveta

9.886.236 x 0,03 = 296.587dinara

9.4.8. Ukupni troškovi proizvodnje - prosečno godišnje

Ukupni troškovi dinara

1. Proizvodnja drvnih sortimenata 3.262.666 2. Gajenje šuma 312.646 3. Zaštita šuma 100.000 4. Prevoñenje i održavanje šumskih saobraćajnica 1.290.134 5. Ureñivanje šuma, izrada teks. dela osn. i karata 107.263 6. Sredstva za reprodukciju šuma 1.482.935 7. Naknada za posečeno drvo 296.587

Ukupno 6.852.204

9.5. Raspodela ukupnog prihoda

Ukupno Prihodi - troškovi

dinara

Ukupan prihod 11.369.171 Troškovi poslovanja 6.852.204 Dobit +4.516.967

Finansijski efekat izvršenja planiranih radova izražen je dobitkom od 4.516.967dinara prosečno godišnje.

Ekonomsko - finansijska analiza urañena je prema važećim elementima privreñivanja za 2016 godinu, koju je uradila planska služba J. P. "Srbijašume". Ukoliko se neki od ovih elemenata u toku važenja ove osnove promeni, promeniće se i cela ekonomsko - finansijska analiza.

Mihaila Pupina 113

Beograd


10.0. NAČIN IZRADE POGŠ Pri izradi ove osnove primenjen je sistem planiranja koji je uspostavljen kao metodologija rada pre tridesetak godina. Postupak u osnovi polazi od višenamenskog

korišćenja površine gazdinske jedinice, što je logičan zahtev prostornog definisanja namenskih celina, kao novog termina u prostornoj podeli šumskog kompleksa.

Gazdinske klase, koje predstavljaju sintezu tipa šuma i stvarnog stanja sastojine, formirane su u okviru namenskih celina. Navedeni postupak jasnije prikazuje gazdinsku klasu kao jedinicu, u okviru koje se prikazuje stanje šuma i planira gazdovanje.

10.1. Prikupljanje terenskih podataka

Pripremni radovi

Na staroj osnovnoj karti na osnovu posedovnih listova izvršene su izmene i dopune državnog poseda i dobjena je radna karta za novo ureñivanje šuma. Zadržana je stara prostorna podela na odeljenja jer je u skladu sa važećim Pravilnikom o načinu i sadržaju opštih i posebnih osnova gazdovanja šumama.

Radovi na terenu

Obeležavanje spoljnih i unutrašnjih granica – Ovo je po redu peto ureñivanje. Izmene koje su nastale u zadnjih 10 godina, po dobijanju sudskih izvršnih rešenja blagovremeno su izvršena i na terenu. Spoljna granica prema privatnom posedu i privatne enklave, na terenu su materijalizovane betonskim stubovima sa oznakom “DŠ” ili jednom horizontalnom crtom na živim graničnim stablima. Spoljna granica prema drugim gazdinskim jedinicama obeležena je sa tri horizontalne crte. Unutrašnje granice (granice odeljenja) u toku poslednjeg ureñivanja obnavljane su sa dve horizontalne crte.

Izdvajanje sastojina (odseka) - Izdvajanje sastojina izvršeno je na klasičan način na osnovu razlika u:

- nameni - tipu gajenja - bonitetu staništa - načinu seče - vrsti drveća - razmeru smese - starosti i - obrastu.

Izdvajanje sastojina na osnovu razlika u navedenim elementima izvršeno je u svakom odelenju, a odseci su snimljeni busolnim vlakom ili ortogonalnom metodom i prenešeni na radnu kartu, takoñe snimljene su sve čistine i putevi. Pri svemu ovom rukovodili smo se odredbama "Pravilnika ..." o minimalnoj veličini za izdvajanje.

Opis staništa - radi se za svaku izdvojenu inventurnu jedinicu (odsek, čistinu ...) tj. unose se podaci o:

- vrsti zemljišta - nadmorskoj visini (u metrima "od-do") - nagibu terena (intenzitet, vrsta) - ekspoziciji - položaju odseka na elementu reljefa - obliku terena - reljefu terena - matičnom supstratu (vrsti stena, strukturi) - zemljištu (tipu zemljišta, dubini, vlažnosti, teksturi, skeletnosti, stepenu ugroženosti od erozije, stepenu erodibilnosti) - mrtvom pokrivaču - procesu humifikacije - prizemnoj vegetaciji (pokrovnost, vrsta) - korovu i zakorovljenosti - žbunja - ekološkoj pripadnosti (kompleks, cenoekološka grupa, grupa ekoloških jedinica).

Mihaila Pupina 113

Beograd


Opis sastojine - radi se za svaki izdvojen odsek (sastojinu) i unose se podaci o:

- vrsti drveća - starosti vrsta drveća (kod jednodobnih sastojina) - sastojinskoj pripadnosti - poreklu sastojine - strukturnom obliku - očuvanosti sastojine - mešovitosti - vrsti smeše - sklopu - razvojnoj fazi (kod jednodobnih šuma) - razmeru smeše kod mladih sastojina - kvalitetu stabala - kvalitetu sečive zapremine - ugroženošću od štetnih uticaja (uzroku i stepenu) - negovanosti sastojine - podmlatku (vrsti drveća, starosti, brojnosti, kvalitetu, sastojinskim uslovima, oštećenjima, uzroku oštećenja).

Pored ovih podataka za svaku inventurnu jedinicu utvrñuje se i:

- namena površina (globalna i osnovna) - pripadnost gazdinskoj grupi - sistem gazdovanja - potrebna vrsta seče - uzgojne potrebe - uzgojni radovi (količina sadnog materijala, ponavljanje uzgojnih radova u toku ureñajnog perioda, nužnost izvoñenja uzgojnih radova) - način premera (veličina uzorka).

Izdvajanje odseka (sastojina) i njihovo kartiranje, opis staništa i sastojina uradio :

- dip.ing.Zoran Petrović – Biro za planiranje i projektovanje – Beograd

Premer sastojina - Za odreñivanje veličine primernih površina tj. intenziteta premera koristili smo stepene homogenosti (raznolikosti) svakog odseka. Osnov za ocenjivanje stepena homogenosti su debljinska i visinska struktura, sklop, raspored stabala po površini odseka, mešovitost vrsta i odnos pojedinih vrsta drveća u odseku. Za sve šume Srbije izdvojeno je sedam osnovnih stepena homogenosti. Prvom stepenu homogenosti pripadaju mlade jednodobne sastojine, dobro sklopljene sastojine (0,9-1,0) pravilne debljinske i visinske strukture (varijabilnost dimenzija stabala oko srednjeg sastojinskog stabla je vrlo mala). Šestom stepenu homogenosti pripadaju sastojine za koje je karakteristično da se na malom prostoru (površini) nalaze stabla svih dimenzija tj. varijabilnost dimenzija stabala oko srednjeg sastojinskog stabla je vrlo velika. Praktično ovaj stepen homogenosti predstavljaju mešovite sastojine tipične prebirne strukture. Ostali stepeni homogenosti (2, 3, 4, 5) predstavljaju prelaze izmeñu prvog i šestog stepena homogenosti. U sedmi stepen homogenosti pripadaju previše razreñene sastojine (sklopa 0,2 do 0,4) sa ili bez mlade sastojine u drugom spratu.

Metod delimičnog premera primenjuje se u sastojinama stepena homogenosti 1, 2, 3, 4 i 5, a potreban (minimalan) broj primernih površina (krugova) za svaki stepen homogenosti iznosi:

- za stepen homogenosti 1 - 9 krugova - za stepen homogenosti 2 - 15 krugova - za stepen homogenosti 3 - 25 krugova - za stepen homogenosti 4 - 38 krugova - za stepen homogenosti 5 - 54 kruga

Metod potpunog (totalnog) premera primenjuje se u stepenu homogenosti 6 i sastojinama stepena homogenosti 7 bez mlade sastojine ili sa mladim sastojinama u drugom spratu koja ne prelazi taksacionu granicu.

Kombinovani premer primenjuje se u sastojinama stepena homogenosti 7, tako da se totalnim premerom obuhvati gornji sprat sastojine (stara sastojina), a delimičnim premerom donji sprat sastojine (mlada sastojina) po odgovarajućem stepenu homogenosti.

Za odreñivanje boniteta staništa (visinskog stepena) i izračunavanje zapreminskog prirasta po metodu debljinskog prirasta uzet je dovoljan broj predstavnika. Potreban broj predstavnika po stepenu homogenosti iznosi:

Mihaila Pupina 113

Beograd


- za 1. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 4 stabla - za 2. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 6 stabala - za 3. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 8 stabala - za 4. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 9 stabala - za 5. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 11 stabala - za 6. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu 12 stabala - za 7. stepen homogenosti u svakom debljinskom stepenu gornjeg sprata po 8 stabala, a u svakom debljinskom stepenu donjeg sprata po 4 stabla.

Primenjivane su različite površine krugova od 1, 2, 5 i 10 ari u zavisnosti od broja stabala po hektaru u odseku i to:

- do 300 stabala po 1 hektaru 10 ari - od 300-700 stabala po 1 hektaru 5 ari - od 700-1500 stabala po 1 hektaru 2 ara - preko 1500 stabala po 1 hektaru 1 ar.

Taksaciona granica (prag inventarisanja) kod izdanačkih šuma iznosio je 5 cm, a kod visokih šuma 10 cm.

Premer sastojina uradila je ekipa šumarskih tehničara šumskog gazdinstva "Golija" - Ivanjica, u leto 2016. godine. - šum.teh. Simončević Nenad - Š.G Ivanjica

- šum.teh. Gojković Darko - Š.G Ivanjica Obeležavanje ( obnavljanje) spoljnih i unutrašnjih granica gazdinske jedinice uradio je reonski lugar:

10.2. Obrada podataka

Izvršena je kompjuterska obrada podataka po jedinstvenom programu za sve državne šume kojima gazduje JP”Srbijašume” Beograd, u Birou za planiranje i projektovanje u šumarstvu.

10.3. Izrada karata

Karte koje su sastavni deo ove posebne osnove gazdovanja šumama urañene su u Birou za planiranje i projektovanje u šumarstvu, a to su:

1. Osnovna karta = 1 : 10.000 2. Karta sa vertikalnom predstavom = 1 : 10.000 3. Sastojinska karta = 1 : 25.000 4. Karta gazdinskih klasa = 1 : 25.000 5. Karta namena površina = 1 : 25.000 6. Privredna karta = 1 : 20.000 7. Pregledna (topografska) karta = 1 : 50.000 8. Karta taksacije = 1 : 10.000

Karte uradila Snežana Dubovac inženjer geodezije.

10.4. Izrada tekstualnog dela POGŠ

U tekstualnom delu ove OGŠ obrañen je odreñen broj poglavlja u skladu sa Pravilnikom o sadržaju i načinu izrade opštih i posebnih osnova gazdovanja šumama i to:

• Uvod • Prostorne i posedovne prilike

Mihaila Pupina 113

Beograd


• Ekološke osnove gazdovanja • Privredne karakteristike • Funkcije šuma (namena površina) • Stanje šuma i šumskih staništa • Dosadašnje gazdovanje • Planiranje unapreñivanja stanja i optimalnog korišćenja šuma (ciljevi, mere i planovi gazdovanja šumama) • Smernice za sprovoñenje planova gazdovanja • Ekonomsko-finansijska analiza • Način izrade OGŠ • Završne odredbe.

Tekstualni deo osnove, stanje šuma, dosadašnje gazdovanje, ciljeve gazdovanja, planove, vrednost šuma i ekonomsko - finansijsku analizu uradio:

- Miomir Ćalov dipl. inž. šumarstva - Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu

Mihaila Pupina 113

Beograd


11.0. ZAVRŠNE ODREDBE Usaglašavanje ove Osnove gazdovanja šumama sa zakonskim i podzakonskim aktima, vršeno je za sve vreme izrade osnove, a naročito se vodilo računa o

usaglašavanju sa odredbama Zakona o šumama i Pravilnikom o sadržini i načinu izrade opštih i posebnih osnova gazdovanja šumama, spisak zakona, pravilnika i odluka o kojima se vodilo računa dat je u uvodnom delu osnove.

Zakoni – pravilnici – uredbe, odluke, planovi upravljanja

Datum objavljivanja Službeni glasnik

Zakon o šumama Zakon o izmenama Zakona o šumama

05.05.2010. 30/10 93/12

Zakon o planiranju i izgradnji 22.04.2003. 47/03

Zakon o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine 23.11.2010. 88/10

Zakon o vodama Zakon o izmenama Zakona o vodama

05.05.2010. 30/10 93/12

Zakon o divljači i lovstvu 23.03.2010. 18/10

Zakon o zaštiti od požara 29.12.2009. 111/09

Zakon o zaštiti prirode 12.05.2009. 36/09

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode 23.11.2010. 88/10

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode 03.12.2010. 133/10

Zakon o zaštiti životne sredine 21.12.2004. 135/04

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine 15.05.2009. 36/09

Zakon o državnom premeru i katastru 31.08.2009. 72/09

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru 23.03.2010. 18/10

Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu 21.12.2004. 135/04

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu 23.11.2010. 88/10

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu 21.12.2004. 135/04

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu 12.05.2010. 36/09

Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća 21.12.2004. 135/04

Zakon o izmenama i dopunama Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća 29.05.2009. 41/09

Zakon o odbrani 11.12.2007 116/07

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o odbrani 26.10.2009. 88/09

Zakon o poljoprivrednom zemljištu 19.07.2006. 23/06

Zakon o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu 02.06.2009. 41/09

Zakon o standardizaciji 13.05.2009. 36/09

Pravilnik o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama

12.12.2003 122/03

Pravilnik o sadržini zahteva za izdavanje vodnih akata i sadržini mišljenja u postupku izdavanja vodnih uslova 15.10.2010. 74/10

Odluka o utvrñivanju granica vodnih područja 20.10.2010. 13/10

Odluka o utvrñivanju Popisa voda I reda 09.11.2010. 149/10

Pravilnik o uslovima i kriterijumima za dodelu i korišćenje sredstava za zaštitu i unapreñivanje šuma 29.01.2010. 26/10

Pravilnik o šumskom rеду 18.11.2008. 20/08

Правилник о изменама и допунама Правилника о шумском реду 07.05.2009. 17/09

Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o šumskom redu 24.02.2010. 8/10

Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, osetljivim, ugroženim, retkim i zaštićenim prioritetnim tipovima staništa i o merama zaštite za njihovo očuvanje

26.05.2010. 35/10

Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva 05.02.2010. 46/10

Uredba o utvrñivanju Regionalnog prostornog plana opština Južnog pomoravlja 09.11.2010. 83/10

Mihaila Pupina 113

Beograd


Zakoni – pravilnici – uredbe, odluke, planovi upravljanja

Datum objavljivanja Službeni glasnik

Odluka o proglašenju erozivnih područja i propisivanju protiv erozivnih mera 31.01.1997.

Šumsko gazdinstvo je u obavezi da konkuriše za sredstva iz Budžeta Republike za radove na gajenju, unapreñivanju, korišćenju, zaštiti i reprodukciji šuma, i da ista koristi u skladu sa namenom.

Pri sprovoñenju ove OGŠ, korisnik šuma obavezan je da se pridržava odredbi ove OGŠ i odredbi napred navedenih zakona. U tome će sarañivati sa organima (inspektorima), koji se staraju o izvršenju odgovarajućih zakona.

Eventualna neslaganja zbirova kod tabela prikaza stanja šuma i planova gazdovanja posledica su zaokruživanja kod mehanografske obrade podataka.

Pri sprovoñenju ove OGŠ šumsko gazdinstvo je obavezno da se pridržava odredbi OGŠ i napred navedenih zakona. U tome će se sarañivati sa organima (inspektorima) koji se staraju o primeni odgovarajućih Zakona.

Važnost OGŠ za gazdinsku jedinicu "Vujan - Bukovik” biće u vremenu od 01.01.2018. do 31.12.2027. godine, a njeno sprovoñenje počinje od dana davanja saglasnosti od strane Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine.

Viši Projektant: M.P. Direktor:

Ćalov Miomir, dipl. ing Ljubomir Joka, dipl. ing.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Sadržaј: 0.0. UVOD...................................................................................................................................................................................................................................................3

I UVODNE INFORMACIJE I NAPOMENE.......................................................................................................................................................................................................3

1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE........................................................................................................................................................................................4

1.1. TOPOGRAFSKE PRILIKE.......................................................................................................................................................................................................................4 1.1.1. Geografski položaj .....................................................................................................................................................................................................................4 1.1.2. Granice.......................................................................................................................................................................................................................................4 1.1.3. Površina .....................................................................................................................................................................................................................................5

1.2. IMOVINSKO PRAVNO STANJE..............................................................................................................................................................................................................5 1.2.1. Državni posed ............................................................................................................................................................................................................................5 1.2.2. Privatni posed.............................................................................................................................................................................................................................6 1.2.3. Rekapitulacija po katastarskim opštinama .................................................................................................................................................................................6

2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA .........................................................................................................................................................................................7

2.1. RELJEF I GEOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE.....................................................................................................................................................................................7 2.2. GEOLOŠKA PODLOGA I TIPOVI ZEMLJIŠTA...........................................................................................................................................................................................7

2.2.1. Zemljište ....................................................................................................................................................................................................................................8 2.3. HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE....................................................................................................................................................................................................10 2.4. KLIMATSKI USLOVI ...........................................................................................................................................................................................................................10 2.5. OPŠTE KARAKTERISTIKE ŠUMSKIH EKOSISTEMA...............................................................................................................................................................................11

2.5.1. Biljne zajednice........................................................................................................................................................................................................................11 2.6. OPŠTI FAKTORI ZNAČAJNI ZA STANJE ŠUMSKIH EKOSISTEMA............................................................................................................................................................12

3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE ..............................................................................................................................................................................................14

3.1. OPŠTE PRIVREDNE KARAKTERISTIKE................................................................................................................................................................................................14 3.2. EKONOMSKE I KULTURNE PRILIKE....................................................................................................................................................................................................14 3.3. ORGANIZACIJA I MATERIJALNA OPREMLJENOST ŠUMSKOG GAZDINSTVA I ŠUMSKE UPRAVE KOJA GAZDUJE ŠUMAMA GAZDINSKE JEDINICE.....................................14 3.4. DOSADAŠNJI ZAHTEVI PREMA ŠUMAMA GAZDINSKE JEDINICE..........................................................................................................................................................15 3.5. MOGUĆNOST PLASMANA ŠUMSKIH PROIZVODA................................................................................................................................................................................16

4.0. FUNKCIJE ŠUMA ...........................................................................................................................................................................................................................17

4.1. OSNOVNE POSTAVKE I KRITERIJUMI PRI PROSTORNO - FUKCIONALNOM REONIRANJU ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA............................................................................17 4.2. FUNKCIJA ŠUMA I NAMENA POVRŠINA..............................................................................................................................................................................................17 4.3. GAZDINSKE KLASE ...........................................................................................................................................................................................................................18

5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA .....................................................................................................................................................................................19

5.1. STANJE ŠUMA PO NAMENI.................................................................................................................................................................................................................19 5.1.1. Stanje šuma po globalnoj nameni za gazdinsku jedinicu .........................................................................................................................................................19 5.1.2. Stanje šuma po osnovnoj nameni .............................................................................................................................................................................................19

5.2. STANJE SASTOJINA PO GAZDINSKIM KLASAMA..................................................................................................................................................................................20 5.3. STANJE ŠUMA PO POREKLU I OČUVANOSTI........................................................................................................................................................................................23 5.4. STANJE SASTOJINA PO SMESI............................................................................................................................................................................................................25 5.5. STANJE SASTOJINA PO VRSTAMA DRVEĆA ........................................................................................................................................................................................27 5.6. STANJE ŠUMA PO DEBLJINSKOJ STRUKTURI......................................................................................................................................................................................30 5.7. STANJE SASTOJINA PO STAROSTI.......................................................................................................................................................................................................31 5.8. STANJE VEŠTAČKI PODIGNUTIH SASTOJINA.......................................................................................................................................................................................33 5.9. ZDRAVSTVENO STANJE I UGROŽENOST OD ŠTETNIH UTICAJA............................................................................................................................................................34

5.9.1. Štetni abiotički faktori..............................................................................................................................................................................................................34 5.9.2. Stepen ugroženosti šuma i šumskog zemljišta od požara .........................................................................................................................................................34

5.10. STANJE ŠUMSKIH KOMUNIKACIJA I OTVORENOST GAZDINSKE JEDINICE ..........................................................................................................................................35 5.11. STANJE NEOBRASLIH POVRŠINA.....................................................................................................................................................................................................37 5.12. FOND I STANJE DIVLJAČI.................................................................................................................................................................................................................37 5.13. STANJE ZAŠTIĆENIH DELOVA PRIRODE...........................................................................................................................................................................................38

Mihaila Pupina 113

Beograd


5.14. OPŠTI OSVRT NA ZATEČENO STANJE............................................................................................................................................................................................... 39

6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE..................................................................................................................................................................................................... 40

6.1. UVODNE NAPOMENE........................................................................................................................................................................................................................ 40 6.2. PROMENA ŠUMSKOG FONDA............................................................................................................................................................................................................40

6.2.1. Promena šumskog fonda po površini ....................................................................................................................................................................................... 40 6.2.2. Promene šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu ............................................................................................................................................. 41

6.3. ODNOS PLANIRANIH I OSTVARENIH RADOVA U DOSADAŠNJEM GAZDOVANJU................................................................................................................................... 42 6.3.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma............................................................................................................................................................................ 42 6.3.2. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma..................................................................................................................................................................................... 43 6.3.3. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma............................................................................................................................................................................................ 44 6.3.4. Dosadašnji radovi na korišćenju nedrvnih šumskih proizvoda ................................................................................................................................................ 44 6.3.5. Dosadašnji radovi na izgradnji i održavanju šumskih saobraćajnica i drugih objekata ........................................................................................................... 44 6.3.6. Opšti osvrt na dosadašnje gazdovanje ..................................................................................................................................................................................... 44

7.0. PLANIRANJE UNAPREÐENJA STANJA I OPTIMALNOG KOR IŠĆENJA ŠUMA ............................................................................................................ 46

7.1. MOGUĆI STEPEN I DINAMIKA UNAPREĐIVANJA STANJA I FUNKCIJA ŠUMA U TOKU UREĐAJNOG PERIODA (PROGNOZA ZA 2,3 PERIODA) ............................................ 46 7.2. CILJEVI GAZDOVANJA ŠUMAMA ....................................................................................................................................................................................................... 46

7.2.1. Opšti ciljevi gazdovanja šumama............................................................................................................................................................................................. 46 7.2.2. Posebni ciljevi gazdovanja....................................................................................................................................................................................................... 47

7.3. MERE ZA POSTIZANJE CILJEVA GAZDOVANJA................................................................................................................................................................................... 48 7.3.1. Uzgojne mere........................................................................................................................................................................................................................... 49 7.2.2. Ureñajne mere.......................................................................................................................................................................................................................... 50 7.2.3. Ostale mere .............................................................................................................................................................................................................................. 51

7.3. PLANOVI GAZDOVANJA .................................................................................................................................................................................................................... 51 7.3.1. Plan gajenja šuma .................................................................................................................................................................................................................... 51

7.3.1.2. Plan rasadničke proizvodnje........................................................................................................................................................................................................................ 52 7.3.1.3. Plan nege šuma............................................................................................................................................................................................................................................ 52

7.3.2. Plan zaštite šuma...................................................................................................................................................................................................................... 53 7.4. PLAN KORIŠĆЕNJA ŠUMA I KALKULACIJA PRINOSA ........................................................................................................................................................................... 53

7.4.1. Plan seča obnavljanja šuma i kalkulacija prinosa ....................................................................................................................................................................54 7.4.1.1 Sastojine za rekonstrukciju........................................................................................................................................................................................................................... 59 7.4.1.2. Ukupan plan seča obnavljanja..................................................................................................................................................................................................................... 59

7.4.2. Plan prorednih seča (predhodni prinos) ................................................................................................................................................................................... 60 7.4.3. Ukupan plan seča..................................................................................................................................................................................................................... 61 7.4.4. Ukupan plan seča po vrstama drveća....................................................................................................................................................................................... 62 7.4.5. Posebne odredbe u vezi korišćenja prinosa ............................................................................................................................................................................. 63 7.4.6. Vreme seče šuma ..................................................................................................................................................................................................................... 63 7.4.7. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda ..............................................................................................................................................................................64

7.4.7.1. Paša ............................................................................................................................................................................................................................................................. 64 7.4.7.2. Lovstvo........................................................................................................................................................................................................................................................ 64

7.4.9. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica...................................................................................................................................................................................... 66 7.4.10. Plan ureñivanja šuma ............................................................................................................................................................................................................. 66 7.4.11. Očekivani efekti realizacije planiranih radova....................................................................................................................................................................... 66

8.0. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE PLANOVA GAZDOVANJA ................................................................................................................................................ 68

8.1. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE ŠUMSKO – UGOJNIH RADOVA.............................................................................................................................................................. 68 8.2. UPUTSTVA ZA ORGANIZOVANJE SEČE U ŠUMI................................................................................................................................................................................... 74 8.3.GODIŠNJI PLAN GAZDOVANJA ŠUMAMA ............................................................................................................................................................................................ 74 8.4.UPUTSTVO ZA VOĐENJE EVIDENCIJE GAZDOVANJA ŠUMAMA............................................................................................................................................................ 75 8.5. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE RADOVA NA ZAŠTITI ŠUMA.................................................................................................................................................................. 76 8.6. UPUTSTVO ZA IZGRADNJU I ODRŽAVANJE SAOBRAĆAJNICA ............................................................................................................................................................. 77 8.7. UPUTSTVO ZA PRIMENU TARIFA....................................................................................................................................................................................................... 77 8.8. SMERNICE ZA POSTAVLJANJE OZNAKA............................................................................................................................................................................................. 77 8.9. SMERNICE ZA PRAĆENJE STANJA (MONITORNING) RETKIH, RANJIVIH I UGROŽENIH VRSTA............................................................................................................... 78 8.10. SMERNICE ZA KORIŠĆENJE NEDRVNIH ŠUMSKIH PROIZVODA.......................................................................................................................................................... 79

Mihaila Pupina 113

Beograd


8.11. SMERNICE ZA UPRAVLJANJE OTPADOM..........................................................................................................................................................................................79

9.0. EKONOMSKO – FINANSIJSKA ANALIZA............... .................................................................................................................................................................80

9.1. OBRAČUN VREDNOSTI ŠUMA............................................................................................................................................................................................................80 9.1.1. Kvalifikaciona struktura ukupne drvne zapremine...................................................................................................................................................................80 9.1.2. Vrednost drveta na panju .........................................................................................................................................................................................................81 9.1.3. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine) .............................................................................................................................................................................81 9.1.4. Ukupna vrednost šuma.............................................................................................................................................................................................................82

9.2. VRSTA I OBIM PLANIRANIH RADOVA - PROSEČNO GODIŠNJE.............................................................................................................................................................82 9.2.1. Kvalifikaciona struktura sečive zapremine - prosečno godišnje...............................................................................................................................................82 9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova - prosečno godišnje..................................................................................................................................................83 9.2.3. Plan zaštite šuma (prosečno godišnje)......................................................................................................................................................................................83 9.2.4. Plan ureñivanja šuma (prosečno godišnje)...............................................................................................................................................................................83 9.2.5. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica (prosečno godišnje) .....................................................................................................................................................83

9.3. FORMIRANJE UKUPNOG PRIHODA – PROSEČNO GODIŠNJE.................................................................................................................................................................83 9.3.1. Prihod od prodaje drveta – prosečno godišnje .........................................................................................................................................................................83

9.3.1.1. Sredstva za reprodukciju šuma.....................................................................................................................................................................................................................84 9.3.2. Ukupan prihod .........................................................................................................................................................................................................................84

9.4. TROŠKOVI PROIZVODNJE - PROSEČNO GODIŠNJE...............................................................................................................................................................................84 9.4.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata ................................................................................................................................................................................84 9.4.2. Troškovi na gajenju šuma - prosečno godišnje ........................................................................................................................................................................85 Ukupni troškovi na gajenju šuma za 2,26 ha iznose 312.646 dinara godišnje ...................................................................................................................................85 9.4.3. Troškovi zaštite šuma - prosečno godišnje...............................................................................................................................................................................85 9.4.4. Troškovi izgradnje šumskih saobraćajnica...............................................................................................................................................................................85 9.4.5. Troškovi ureñivanja šuma - prosečno godišnje ........................................................................................................................................................................85 9.4.6. Sredstva za reprodukciju šuma - prosečno godišnje.................................................................................................................................................................86 9.4.7. Naknada za posečeno drvo - prosečno godišnje.......................................................................................................................................................................86 9.4.8. Ukupni troškovi proizvodnje - prosečno godišnje....................................................................................................................................................................86

9.5. RASPODELA UKUPNOG PRIHODA.......................................................................................................................................................................................................86

10.0. NAČIN IZRADE POGŠ ................................................................................................................................................................................................................87

10.1. PRIKUPLJANJE TERENSKIH PODATAKA............................................................................................................................................................................................87 10.2. OBRADA PODATAKA.......................................................................................................................................................................................................................89 10.3. IZRADA KARATA .............................................................................................................................................................................................................................89 10.4. IZRADA TEKSTUALNOG DELA POGŠ...............................................................................................................................................................................................89

11.0. ZAVRŠNE ODREDBE...................................................................................................................................................................................................................91

SPISAK KATASTARSKIH PARCELA................................................................................................................................................................................................97

Mihaila Pupina 113

Beograd


Prilozi ТABЕLARNI DЕO

Obr. br. I Iskaz površina Obr. br. II Opis staništa i sastoјina Obr. br. III Тabela o razmeru debljinskih razreda Obr. br. IV Тabela o razmeru dobnih razreda Obr. br. V Plan gaјеnja šuma (Еvidеnciјa izvršеnih radova na gaјеnju šuma) Obr. br. VI Plan sеča obnavljanja (јеdnоdobnе šumе) - Еvidеnciјa izvršеnih sеča Obr. br. VII Plan prorеdnih sеča - Еvidеnciјa izvršеnih sеča

Obr. br. VIII Ostalе еvidеnciје Obr. br. IX Šumska hronika KARТЕ

1. Osnovna karta R - 1:10.000 2. Karta sa vеrtikalnom prеdstavom (topografska karta) R - 1:10.000 3. Karta gazdinskih klasa R - 1:25.000 4. Sastoјinska karta R - 1:25.000 5. Karta namеnе površina R - 1:25.000 6. Prеglеdna karta R - 1:50.000 7. Privredna karta R - 1:25.000 8. Karta taksacije R - 1:10.000

Mihaila Pupina 113

Beograd


SPISAK KATASTARSKIH PARCELA KO BRESNICA

Br. parcele

Pod. br. parcele Ulica/Potes Kulture Površina dela

m² Broj lista

nepokretnosti Odeljenje

32 1 STOJKOVAC ŠUMA 8. KLASE 97205 908 12




36 0 STOJKOVAC PAŠNjAK 8. KLASE 10781 908 12







65 0 MARINO BRDO PAŠNjAK 8. KLASE 109688 908 12

70 1 MARINO BRDO ŠUMA 7. KLASE 4725 908 12

70 2 MARINO BRDO NjIVA 8. KLASE 1434 908 12





76 0 MARINO BRDO LIVADA 7. KLASE 7423 908 12

108 0 ČAKARUŠA PAŠNjAK 8. KLASE 3682 908 12



317 0 GOLAĆ ŠUMA 7. KLASE 1166 908 12


340 0 GOLAĆ ŠUMA 7. KLASE 8279 908 12



496 0 GOLAĆ ŠUMA 7. KLASE 6044 908 12




1056 0 MALO POLjE PAŠNjAK 8. KLASE 663 908 12

502789

Mihaila Pupina 113

Beograd


K.O.GORNjA TREPČA

Br. parcele Pod. br. parcele

Ulica/Potes Kulture Površina dela m²

Broj lista nepokretnosti

Odeljenje

192 1 CERJE ŠUMA 6. KLASE 11320 165 8

212 0 BUKOVIK LIVADA 7. KLASE 282 165 8

217 2 BUKOVIK ŠUMA 6. KLASE 1064 165 8



290 0 JEZERA ŠUMA 6. KLASE 1007 165 15

698 0 DOBRI POTOK ŠUMA 5. KLASE 9612 165 15

758 1 LIPLjE PAŠNjAK 7. KLASE 460 165 15

875 1 IVOVE BARE ŠUMA 6. KLASE 2798 165 15





876 0 JEZERA Ostalo prirodno neplodno zemljište 560 165 15


881 0 IVOVE BARE PAŠNjAK 7. KLASE 7163 165 15


1323 0 VASOVIĆA KOSA PAŠNjAK 8. KLASE 2686 165 13

1390 1 SELO PAŠNjAK 6. KLASE 51 165 13









1741 0 KREMENjAČA PAŠNjAK 8. KLASE 28351 165 13





132503

Mihaila Pupina 113

Beograd


K.O.PRISLONIC А

Br. parcele Pod.

br. parcele Ulica/Potes Kulture

Površina dela m²


Odeljenje

16 0 VUJAN ŠUMA 7. KLASE 1629209 237 3

17 0 VUJAN PAŠNjAK 7. KLASE 11081 237 3

98 0 VUJAN ŠUMA 7. KLASE 4234 237 3

1114 0 BOJOVIĆA KOSA PAŠNjAK 7. KLASE 4333 237 6

2281 1 ĐURKOVIĆA KOSA ŠUMA 3. KLASE 10400 237 2






1706267

Mihaila Pupina 113

Beograd


KO VUJETINCI

Бр. парцеле Под. бр. парцеле

Улица/Потес Културе Површина дела m²

Број листа непокретности

Одељenje

1 1 ЈАСИКЕ ШУМА 5. КЛАСЕ 273800 322 9

2 0 ЈАСИКЕ ПАШЊАК 7. КЛАСЕ 781 322 9

13 0 ЈАСИКЕ ЛИВАДА 7. КЛАСЕ 54 322 10



16 2 ЈАСИКЕ ЊИВА 7. КЛАСЕ 1200 322 10











27 0 ЉУТА СТРАНА ШУМА 6. КЛАСЕ 25046 322 11

30 0 БРЕЗЕ ПАШЊАК 7. КЛАСЕ 623 322 11



40 0 ЉУТА СТРАНА ПАШЊАК 7. КЛАСЕ 1448 322 11




86 1 БРЕЗЕ ШУМА 6. КЛАСЕ 19477 322 11


100 0 БРЕЗЕ ШУМА 6. КЛАСЕ 6191 322 11








177 1 ВИДАКОВАЧА ЛИВАДА 7. КЛАСЕ 2840 322 11

177 2 ВИДАКОВАЧА ЊИВА 7. КЛАСЕ 2134 322 11


177 4 ВИДАКОВАЧА ШУМА 6. КЛАСЕ 980 322 11


Mihaila Pupina 113

Beograd





Одељenje





180 2 ВИДАКОВАЧА ПАШЊАК 7. КЛАСЕ 12350 322 11






181 7 ВИДАКОВАЧА ВОЋЊАК 5. КЛАСЕ 1330 322 11




181 12 ВИДАКОВАЧА ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ И ДРУГИМ ОБЈЕКТОМ 32 322 11



183 0 ВИДАКОВАЧА ВОЋЊАК 5. КЛАСЕ 2733 322 11


186 2 БРЕЗЕ ШУМА 6. КЛАСЕ 11280 322 11

186 3 БРЕЗЕ ШУМА 6. КЛАСЕ 6800 322 11

188 1 БРЕЗЕ ШУМА 6. КЛАСЕ 5020 322 11

188 3 БРЕЗЕ ШУМА 6. КЛАСЕ 3290 322 11

188 8 БРЕЗЕ ШУМА 6. КЛАСЕ 5120 322 11

262 2 ПОЉАНЕ ШУМА 6. КЛАСЕ 5760 322 11




263 2 ПОЉАНЕ ПАШЊАК 7. КЛАСЕ 840 322 11

325 0 ВИДАКОВАЧА ПАШЊАК 7. КЛАСЕ 3276 322 16

338 0 ШЕВАР МИЈАТОВИЋ ШУМА 6. КЛАСЕ 295 322 16

422 0 ПОЉАНЕ ПАШЊАК 8. КЛАСЕ 4254 322 11

424 0 ТУПАЈА ШУМА 6. КЛАСЕ 1468 322 11

655 1 КЛИК ШУМА 7. КЛАСЕ 187670 322 16

655 2 КЛИК ШУМА 7. КЛАСЕ 13324 322 16

655 3 КЛИК ЊИВА 8. КЛАСЕ 5500 322 16

655 4 КЛИК ЊИВА 8. КЛАСЕ 210 322 16

655 5 КЛИК ЊИВА 8. КЛАСЕ 1570 322 16

655 6 КЛИК ШУМА 7. КЛАСЕ 420 322 16

655 7 КЛИК ЊИВА 8. КЛАСЕ 690 322 16

Mihaila Pupina 113

Beograd





Одељenje

655 8 КЛИК ЊИВА 8. КЛАСЕ 150 322 16

655 9 КЛИК ЊИВА 8. КЛАСЕ 2010 322 16

655 10 КЛИК ПАШЊАК 7. КЛАСЕ 760 322 16

655 11 КЛИК ШУМА 7. КЛАСЕ 1690 322 16

655 12 КЛИК ЊИВА 8. КЛАСЕ 840 322 16


655 14 КЛИК ШУМА 7. КЛАСЕ 6570 322 16



658 2 КЛИК ЊИВА 8. КЛАСЕ 2040 322 19

682 1 ОСТРИЦА ШУМА 7. КЛАСЕ 469409 322 19

682 2 ОСТРИЦА ПАШЊАК 7. КЛАСЕ 320 322 19

682 3 ОСТРИЦА ЊИВА 7. КЛАСЕ 240 322 19

685 0 ПИТОМАЧА ПАШЊАК 8. КЛАСЕ 14312 322 19

887 1 ДУМАЧА ПАШЊАК 8. КЛАСЕ 13323 322 19

887 3 ДУМАЧА ШУМА 6. КЛАСЕ 1807 322 19










976 1 СЕЛО ШУМА 7. КЛАСЕ 3048 322 19

1061 1 ПИТОМАЧА ШУМА 7. КЛАСЕ 15808 322 19


1061 3 ПИТОМАЧА ВОЋЊАК 5. КЛАСЕ 1510 322 19

1061 4 ПИТОМАЧА ЊИВА 7. КЛАСЕ 1050 322 19


1110 0 ПИТОМАЧА ШУМА 8. КЛАСЕ 7417 322 19

1111 0 СЕЛО ПАШЊАК 8. КЛАСЕ 6839 322 19





1329 0 РИСТОВО ПОЉЕ ПАШЊАК 7. КЛАСЕ 783 322 19

1350 0 РИСТОВО ПОЉЕ ШУМА 7. КЛАСЕ 2220 322 19

1377 1 МАЛИ ВУЈЕТИНЦИ ШУМА 7. КЛАСЕ 13308 322 19

Mihaila Pupina 113

Beograd





Одељenje


1389 3 МАЛИ ВУЈЕТИНЦИ ПАШЊАК 7. КЛАСЕ 785 322 19

1389 4 МАЛИ ВУЈЕТИНЦИ

ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ И ДРУГИМ ОБЈЕКТОМ 18 322 19

1389 4 МАЛИ ВУЈЕТИНЦИ

ЗЕМЉИШТЕ УЗ ЗГРАДУ И ДРУГИ ОБЈЕКАТ 436 322 19

1389 5 МАЛИ ВУЈЕТИНЦИ ВОЋЊАК 5. КЛАСЕ 1150 322 19









1564 0 РИСТОВО ПОЉЕ ШУМА 7. КЛАСЕ 4342 322 12

2173511

KO PRELJINA




Оdeljenje

814 1 VUČJA GLAVICA ŠUMA 4. KLASE 244258 359 2


850 1 VUČJA GLAVICA NjIVA 6. KLASE 102812 359 2

850 2 VUČJA GLAVICA PAŠNjAK 5. KLASE 7703 359 2




850 6 VUČJA GLAVICA PAŠNjAK 5. KLASE 1079 359 2


919 0 PARLOZI ŠUMA 4. KLASE 7407 359 2

928 0 PARLOZI ŠUMA 4. KLASE 122466 359 1

762188

Mihaila Pupina 113

Beograd


KO MOJSINJE




Odeljenje

1636 2 GAJ ZEMLjIŠTE POD ZGRADOM I DRUGIM OBJEKTOM 53 448 13



1636 2 GAJ NjIVA 4. KLASE 6594 448 13

1636 3 GAJ ŠUMA 3. KLASE 1758 448 13

8889

KO OSTRA




Одељenje

54 0 CRNA REKA LIVADA 7. KLASE 6175 358 9

55 0 CRNA REKA ŠUMA 6. KLASE 8902 358 9




80 0 DRENjAK ŠUMA 6. KLASE 39073 358 8

81 1 LIPAR ŠUMA 6. KLASE 39006 358 8

93 1 RAD.UTRINE ŠUMA 6. KLASE 166228 358 8


93 5 RAD.UTRINE PAŠNjAK 7. KLASE 950 358 8


93 9 RAD.UTRINE NjIVA 7. KLASE 250 358 8




103 0 LIPAR ŠUMA 5. KLASE 1061 358 8

113 0 LIPAR NjIVA 7. KLASE 14286 358 8

117 0 LIPAR LIVADA 7. KLASE 13231 358 8

119 0 LIPAR NjIVA 8. KLASE 2025 358 8



195 1 VIDAKOVAČA ŠUMA 5. KLASE 11898 358 11

195 7 VIDAKOVAČA NjIVA 7. KLASE 1580 358 11


224 1 DRENjAK NjIVA 7. KLASE 1993 358 11

242 0 POD BUKOVIKOM ŠUMA 6. KLASE 3552 358 11

243 0 POD BUKOVIKOM PAŠNjAK 7. KLASE 1164 358 11

266 0 RAD.UTRINE LIVADA 7. KLASE 4856 358 8


281 0 RAD.UTRINE LIVADA 7. KLASE 885 358 8

Mihaila Pupina 113

Beograd





Одељenje





290 0 RAD.UTRINE PAŠNjAK 7. KLASE 500 358 8








298 6 BUKOVIK NjIVA 7. KLASE 1680 358 15











301 0 BUKOVIK PAŠNjAK 7. KLASE 1528 358 15

302 0 BUKVINE ŠUMA 7. KLASE 1205 358 15











315 3 BUKOVIK VOĆNjAK 6. KLASE 1809 358 15



320 1 LjUBEŠ LIVADA 7. KLASE 5420 358 15


Mihaila Pupina 113

Beograd





Одељenje

321 6 LjUBEŠ NjIVA 7. KLASE 1350 358 15

321 7 LjUBEŠ ŠUMA 6. KLASE 524 358 15

321 8 LjUBEŠ LIVADA 7. KLASE 12982 358 15

325 0 LjUBEŠ PAŠNjAK 7. KLASE 4771 358 16





381 0 RAVNE LIVADE LIVADA 7. KLASE 24355 358 15

421 1 RAVNE LIVADE ŠUMA 6. KLASE 1536 358 14

421 3 RAVNE LIVADE ŠUMA 6. KLASE 2137 358 14



435 0 KAMENITI KLIK PAŠNjAK 8. KLASE 1004 358 14

438 0 MOMČILOVIĆA PAŠNjAK 8. KLASE 2528 358 14

490 2 SVINjAC ŠUMA 6. KLASE 1560 358 14

490 3 SVINjAC NEPLODNO ZEMLjIŠTE 360 358 14

490 4 SVINjAC ŠUMA 6. KLASE 295 358 14

494 0 SVINjAC PAŠNjAK 7. KLASE 23785 358 14

498 1 SVINjAC NEPLODNO ZEMLjIŠTE 1265 358 14



538 0 SAVINA PLANINA PAŠNjAK 8. KLASE 1646 358 13


544 2 SAVINA PLANINA VOĆNjAK 6. KLASE 3025 358 13



546 1 SAVINA PLANINA ŠUMA 8. KLASE 89821 358 13


559 0 BELOTKE ŠUMA 7. KLASE 5229 358 14


568 0 KUKOLINA PAŠNjAK 8. KLASE 19605 358 14

572 0 KUKOLINA ŠUMA 6. KLASE 2660 358 14



590 1 MOMČILOVIĆA ŠUMA 5. KLASE 6175 358 16





Mihaila Pupina 113

Beograd





Одељenje



593 2 MOMČILOVIĆA LIVADA 7. KLASE 7942 358 16


603 1 MALA OSTRICA ŠUMA 7. KLASE 89600 358 14

603 6 MALA OSTRICA ŠUMA 7. KLASE 411735 358 17

604 0 OSTRICA NjIVA 8. KLASE 645 358 17

605 1 OSTRICA ŠUMA 8. KLASE 711718 358 17









605 10 OSTRICA PAŠNjAK 7. KLASE 1640 358 17



605 17 OSTRICA NjIVA 7. KLASE 425 358 17









619 0 RANKOVAČA PAŠNjAK 8. KLASE 61350 358 14




646 2 KUKOLINA NEPLODNO ZEMLjIŠTE 1580 358 14



674 3 KREMENjAČA NEPLODNO ZEMLjIŠTE 400 358 13





Mihaila Pupina 113

Beograd





Одељenje

796 0 BELOTKE PAŠNjAK 8. KLASE 2355 358 13




863 0 KOLOVOZ PAŠNjAK 8. KLASE 8586 358 14

864 1 RANKOVAČA ŠUMA 7. KLASE 127770 358 14

864 2 RANKOVAČA ŠUMA 7. KLASE 2500 358 14

864 3 RANKOVAČA NjIVA 7. KLASE 1860 358 14


957 0 POD OSTRICOM PAŠNjAK 8. KLASE 1087 358 14

979 0 VELIKA OSTRICA NjIVA 8. KLASE 4116 358 17

980 1 VELIKA OSTRICA PAŠNjAK 7. KLASE 4884 358 18



998 0 VELIKA OSTRICA ŠUMA 7. KLASE 2842 358 18

1000 0 DOBRINjE PAŠNjAK 8. KLASE 1301 358 18


1079 6 POD OSTRICOM ŠUMA 5. KLASE 1360 358 18



1091 3 POD OSTRICOM NEPLODNO ZEMLjIŠTE 605 358 17




1121 0 MALA OSTRICA PAŠNjAK 8. KLASE 1177 358 17



1169 0 MALA OSTRICA PAŠNjAK 8. KLASE 920 358 17


1238 0 OSREDAK PAŠNjAK 8. KLASE 9160 358 11











Mihaila Pupina 113

Beograd





Одељenje







2359 0 PARLOG PAŠNjAK 7. KLASE 1119 358 13


2374 1 MOMČILOVIĆA PAŠNjAK 8. KLASE 640 358 13


2760 0 RAPINO BRDO PAŠNjAK 8. KLASE 5694 358 14

2790 0 GRABAK LIVADA 6. KLASE 221 358 17

2818 0 GRABAK PAŠNjAK 8. KLASE 4488 358 17

3393 0 KOTARNA PAŠNjAK 6. KLASE 720 358 13





3523 0 ORAŠJE PAŠNjAK 6. KLASE 160 358 13

3870 0 RADMIL.LIVADE PAŠNjAK 6. KLASE 440 358 13

4003 2 RADMIL.LIVADE PAŠNjAK 6. KLASE 621 358 13

3331564

KO BEČANJ



Broj lista nepokretnosti Odeljenje

17 1 ČIKARADI Ć ŠUMA 6. KLASE 43537 516 12




42 0 ČIKARADI Ć PAŠNjAK 8. KLASE 140112 516 12

43 0 ČIKARADI Ć PAŠNjAK 8. KLASE 160 516 12

47 2 SLATINA ŠUMA 6. KLASE 2693 516 12

118 0 OŠTRI KLIK PAŠNjAK 8. KLASE 34966 516 12

224929

Documents

GJ Vujan -Bukovik...6. Tu ñe zemljište 21,72 Od ukupne površine gazdinske jedinice šume i šumsko zemljište zauzimaju 839,71ha (95%), ostalo zemljište (neplodno i za ostale svrhe)