Kretanje vode kroz zemljište

BIOLOŠKI FAKULTETUNIVERZITET U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD

PEDOLOGIJA

KRETANJE VODE KROZ ZEMLJIŠTE

Studenti: Mentor:

Ivana Paunović, E 401/2008 Dr. Milan Knežević Nina Sekulić E 441/2009

Beograd, 2012.

KRETANJE VODE KROZ ZEMLJIŠTE Pedologija

SADRŽAJ:

1. Kretanje vode kroz zemljište.................................................................................................3

1.1 Značaj i uloga vode u zemljištu........................................................................................3

2. Oblici vode u zemljištu..........................................................................................................4

2.1 Hemijski vezana voda.......................................................................................................4

2.2 Voda u obliku vodene pare...............................................................................................4

2.3 Fizički vezana voda..........................................................................................................4

2.5 Kapilarna voda..................................................................................................................5

2.6 Gravitaciona voda.............................................................................................................6

2.7 Podzemna voda.................................................................................................................6

2.8 Voda u obliku leda............................................................................................................6

3. Kretanje vode u zemljištu.......................................................................................................6

3.1 Kretanje vode u zasićenom zemljištu...............................................................................6

3.2 Kretanje vode u nezasićenom zemljištu...........................................................................7

3.3 Infiltracija.........................................................................................................................7

3.4 Kretanje gravitacione vode...............................................................................................8

3.5 Kretanje kapilarne vode....................................................................................................9

3.6 Evaporacija, evapotranspiracija i transpiracija.................................................................9

4. Ekološki značaj vode u zemljištu.........................................................................................10

4. Literatura:.............................................................................................................................11

2


1. Kretanje vode kroz zemljište

Voda je jedan od najvažnijih sastojaka zemljišta. Pored toga što je osnovna komponenta njegove tečne faze, ona takođe ulazi u sastav gasovite (vodena para) i čvrste (hemijski vezana voda) faze zemljišta.

1.1 Značaj i uloga vode u zemljištu

Na prvom mestu treba istaći da je bez prisustva vode u tečnom stanju nezamislivo obrazovanje zemljišta, a time i postojanje biljaka, pa i života uopšte.Kada je reč o genezi zemljišta, bez vode je nezamislivo obrazovanje organskih materija. Ona je neophodan preduslov i, zajedno sa toplotom, najvazniji faktor hemijskog raspadanja i spada među najvažnije faktore fizičkog raspadanja. U tečnom stanju, voda je jedan od najvažnijih faktora migracije materija, kako po površini, tako i po dubini profila.Pored uticaja na tok mnogobrojnih procesa, zemljišna vlaga naročito utiče na fizičke osobine zemljišta, među kojima i na njegovu plodnost. Režim vlaženja jako utiče na vazdušne i toplotne osobine i režime zemljišta. Fizičko-mehaničke osobine zemljišta su u velikom stepenu uslovljene sadržajem vlage u njemu. Od sadržaja vlage zavisi i izraženost hemijskih osobina zemljišta.

Voda je jedan od nezamenljivih uslova života u zemljištu, ne samo biljaka i mikrofaune , već i znatnog dela makrofaune. Spada u najvažnije sastojke biljne ishrane.N. Kačinski je istakao sledeće tri najvažnije uloge zemljišne vode u životu biljaka:

a. prenosilac je hranljivih materija u sistemu zemljište-biljka;b. ulazi u sastav živih ćelija biljaka;c. u procesu transpiracije štiti biljke od pregrevanja.

Među korisne uloge vode mogu se ubrojati i donošenje u zemljište sa strane, pri poplavama, biljnih hraniva, čestica mulja i rastvorenog kiseonika; povoljan uticaj umerene vlažnosti na temperaturni režim zemljišta i na korisne biološke procese. Među najvažnije štetne uloge vode treba ubrojati: ispiranje elemenata baza i drugih biljnih hraniva iz površinskog u dublje horizonte zemljišta i podzemnu vodu; erozija čestica zemljišta, čime se menja sastav, smanjujue dubina i plodnost zemljišta; zatrpavanje plodnih zemljišta nanosima peska i skeleta; obogaćivanje zemljišta lako rastvorljivim solima i drugim štetnim materijama; stvaranje anaerobnih uslova i zamočvarivanje – pri prevlaživanju zemljišta (slika 1).

Slika 1. Plavno područje (Obedska bara)

3


2. Oblici vode u zemljištu

Voda može da se javlja u zemljištu ili na površini zemljišta.

Površinska (slobodna) voda je padavinskog ili plavnog porekla, ne može da prodre u unutrašnjost zemljišta, te se zbog toga kreće po površini ili se zadržava u površinskom delu profila. Može da prouzrokuje erozione procese ili procese pseudooglejavanja.

Uzimajući kao kriterijume hemijski sastav i agregatno stanje vode, prirodu sila pod čijim se uticajem voda zadržava ili premešta u raznim pravcima kroz zemljište, kao i jačinu njene veze sa čvrstom fazom zemljišta i stepen mobilnosti, možemo izdvojiti nekoliko najvažnijih formi zemljišne vode. Voda u zemljištu se javlja kao hemijski vezana voda, voda u obliku vodene pare, higroskopna voda, opnena voda, kapilarna voda, gravitaciona voda, podzemna voda i voda u obliku leda (slika 2).

Slika 2. Shemacki prikaz ciklusa vode

2.1 Hemijski vezana voda se nalazi kao sastavni deo građe minerala (gips, magnezijum hlorid). Uloga hemijski vezane vode je naročito velika kod slatina. Nepokretna je i nije pristupačna biljkama, nema značaj u njihovoj ishrani. Njena količina u zemljištu nije velika, ponekad dostiže 5-7%. U zemljištu se javlja u obliku konstitucione i kristalizacione vode.

2.2 Voda u obliku vodene pare, u gasovitom stanju, nalazi se u šupljinama i porama, u zemljišnom vazduhu. Ovaj oblik se neprestano obrazuje u zemljištu, kreće se i prelazi u druge oblike vode Njena količina zavisi od temperature i vlage zemljišnog vazduha. Sa povišenjem temperature voda iz zemljišta isparava, a sa sniženjem voda u gasovitom stanju se kondenzuje i prelazi u tečno stanje. Posle kondenzacije postaje pristupačna biljkama.

2.3 Fizički vezana voda se u zemljištu javlja u dva oblika: higroskopna voda i opnena voda.

4


Higroskopna voda se u obliku pojedinačnih molekula adsorbuje na površini zemljišnih čestica (slika 3), delovanjem adsorpcionih privlačnih sila. Javlja se u vidu tanke opne koju čini nekoliko slojeva molekula vode. U ravnoteži je sa vlažnošću vazduha – ako je relativna vlažnost vazduha veća i higroskopska vlažnost je veća. Sa povećanjem temperature molekuli vode se odvajaju od zemljišnih čestica i odlaze u atmosferu i obrnuto. Biljke nisu u stanju da koriste ovu vodu. Ona je za zemljište vezana jačim silama nego što je snaga korenovog sistema. Količina higroskopske vode u zemljištu zavisi od njegovog mehaničkog, mineraloškog i hemijskog sastava, odnosno zemljišta bogata humusom ili glinom imaju mnogo više higroskopske vode nego zemljišta siromašna u humusu ili peskovita zemljišta.

Opnena voda se drži vezana na površini čestica zemljišta znatno slabijim silama nego higroskopska voda, usled čega je manje gusta i mobilnija. Kretanje opnene vode teče od delova sa većom vlažnošću (moćniji slojevi opnene vode oko koloidnih čestica) ka mestima sa manjom vode. Brzina kretanja je veoma mala. Ovaj oblik je ograničeno dostupan biljkama. Mogu je koristiti neke kserotermne biljke.

Slika 3. Prikaz različitih oblika vode u zemljištu

2.5 Kapilarna voda se nalazi u zemljišnim kapilarima. Neki naučnici je razmatraju kao slobodnu – gravitacionu vodu, jer kapilarna voda u zemljištu zavisi od sile Zemljine teže. Ipak, ona nastaje i postoji pod uticajem čisto fizičkih, kapilarno - mehaničkih sila, koje zadržavaju i drže ovu vodu u zemljištu. Kapilarna voda u zemljištu je u tečnom stanju (slika 3) i u običnim granicama temperature ona slobodno isparava sa površina meniska. Ona rastvara i premešta rastvorljive soli, koloidna organska i mineralna jedinjenja i dr. Ima veliku ulogu u obrazovanju zaslanjenih zemljišta. Najveći deo ove vode je pristupačan biljkama, a manji deo je nepristupačan i ispunjava najsitnije pore u zemljištu. Biljkama dostupna voda se zadržava u zemljištu posle kiše, nakon prvog isušivanja i ispunjava pore prečnika pd 0,2 – 8,0 mikrometara.

Slobodna voda u zemljištu se javlja kao gravitaciona, podzemna i voda u obliku leda. Za sve ove oblike je karakteristično bočno i vertikalno kretanje pod uticajem nagiba ili pod uticajem Zemljine teže.

5


2.6 Gravitaciona voda je osnovni oblik slobodne vode (slika 3). Ona brzo posle kiše ispunjava krupnije pore zemljišta i pod dejstvom Zemljine teže otiče u dubinu ili bočno, niz nagib. Brzina kretanja zavisi od teksture zemljišta. Postoje dva oblika gravitacione vode: brzogravitirajuća voda kod krupnijih pora i postepeno otičuća voda, koja se može zadržati u najsitnijim porama i po nekoliko dana. Osnovni značaj ove vode je u tome da ona služi kao izvor svih drugih formi zemljišne vode, kapilarne, opnene i podzemne vode.

2.7 Podzemna voda nastaje kada gravitaciona voda u svom kretanju naiđe na nepropustljivi sloj. Sloj supstrata ili zemljišta koji leži iznad vododržljivog sloja, u kome su sve pore ispunjene vodom, naziva se vodonosni sloj. Njegova dubina je različita. Gornju površinu mu čini nivo podzemne vode, a iznad njega je zona poduprte kapilarne vode. Ukoliko vododržljivi sloj pokazuje izvestan pad, podzemna voda se pod uticajem sile teže kreće po nagibu iznad njega. Takva protočna podzemna vodaje bogata rastvorenim kiseonikom, što se povoljno odražava na uspevanje biljaka na zemljištu u kome se ona javlja na maloj dubini. Ali ukoliko je vododržljivi sloj na velikom prostranstvu horizontalan, podzemna voda je nepokretna, stagnirajuća, siromašna rastvorenim kiseonikom, a njen uticaj na zemljište i biljke je veoma štetan, jer izaziva jako izražene redukcione procese u zemljištu. Ako je podzemna voda previše duboko nema značaja za biljke.

2.8 Voda u obliku leda ima važnu ulogu u genezi zemljišta polarnih i visokoplaninskih oblasti u kojima se led zadržava preko šest meseci u godini. U tim regionima led ima važnu ulogu u fizičkom raspadanju stena i obrazovanju specifične „ikraste“ strukture zemljišta. Nema većeg značaja u našim klimatskim uslovima. U šumskim rasadnicima može da deluje štetno jer usled smrzavanja i topljenja dolazi do pojave poznate pod imenom „golomrazica“, zbog koje naročito propadaju mlade biljke. Pozitivan uticaj leda se ispoljava u usitnjavanju stena i strukturnih agregata zemljišta.

3. Kretanje vode u zemljištu

Voda u zemljištu je praktično u stalnom kretanju i to u pravcu od višeg ka nižem nivou potencijalne energije. Ravnotežno stanje se teško uspostavlja, jer se stalno remeti, bilo zbog novog proticanja vode, zbog kontinuelnog gubitka perkulacijom, isparavanjem ili usisavanjem od strane biljnog korena. Voda se u zemljištu kreće u gasovitom i tečnom stanju pod uticajem različitih sila i u različitim pravcima.Pri kretanju vode u tečnom stanju bitno se razlikuje kretanje vode u zasićenom i nezasićenom zemljištu.

3.1 Kretanje vode u zasićenom zemljištu

Kretanje vode u zasićenom zemljištu odvija se kada su sve pore ispunjene vodom, tj. kada se voda ne nalazi pod tenzijom. Brzina protoka vode kroz porozni sistem zemljišta proporcionalna je sili koja pokreće vodu i sposobnosti porozne sredine da provodi tečnost. Porozni sistem zemljišta izgrađen je od pora različitih dimenzija, a njihova geometrija, međusobna povezanost i pravac prostiranja prouzrokuju diskontinuitet i kretanju vode. Samo makropore koje su međusobno povezane u pravcu kretanja vode mogu nesmetano da provode slobodnu vodu. To su obično hodnici izumrlog korenja, putevi kretanja glista ili pukotine. Porozni sistem zemljišta nije stabilan. On se narušava usled razaranja strukturnih agregata ili

6


bubrenja, pa se stoga vodoprovodnost zemljišta menja. U početku proticanja vode, vodoprovodljivost se smanjuje, a zatim se ustali. Vodoprovodljivost zavisi prvenstveno od veličine pora, a ona je određena teksturom i strukturom zemljišta. Stoga, ona varira kod peskovitih i glinovitih zemljišta. Takođe, vodopropustljivost pojedinih slojeva ili horizonata se može jako razlikovati. Brzina proticanja u takvim anizotropnim zemljištima zavisi od sloja sa najnižom vodopropustljivošću.

3.2 Kretanje vode u nezasićenom zemljištu

Kretanje vode u nezasićenom zemljištu javlja se kada se voda nalazi pod tenzijom, a takvo stanje vlažnosti je najčešće u prirodnom zemljištu. Pokretačka snaga ove vode je gradijent tenzije, a vodoprovodljivost je pored zavisnosti od poroznog sistema, i funkcija količine vode što ovaj oblik kretanja vode čini složenijim. Voda u nezasićenom zemljištu kreće se od zone gde je vodena opna deblja ka česticama sa tanjom vodenom opnom. Najvažnija razlika između zasićenog i nezasićenog toka je u vodoprovodljivosti. Kada je zemljište zasićeno sve pore su ispunjene vodom i vodoprovodljivost je maksimalna. U nezasićenom stanju makropore su ispunjene vazduhon i ne učestvuju u vodoprovodljivosti. One čak moraju biti obiđene sitnijim porama koje u ovom stanju vlažnosti provode vodu. To dovodi do naglog pada vodopropustljivosti. Pri daljem isušivanju, vodoprovodljivost se dalje smanjuje jer je ograničena na sve uže pore, a i viskozitet adsorbovane vode se povećava. Onog trenutka kada voda, usled isušivanja, zaostane samo u obliku izolovanih meniska na dodiru dve čvrste čestice, bez hidraulične veze sa drugim takvim izolovanim gnezdima, kretanje vode postaje toliko malo da to praktično znači prestanak kretanja. Pri tome se različito ponašaju peskovita i glinovita zemljišta. U peskovitim zemljištima su dominantne makropore koje se brzo prazne, što pri isušivanju izaziva nagli pad vodopropustljivosto. U glinovitim zemljištima dominiraju mikropore, vodopropustljivost se dugo zadržava i sporo se smanjuje, čak i pri visokom stepenu isušivanja. U slojevitim zemljištima svaka pojava peskovitog sloja smanjuje ili zaustavlja nezasićeni tok vode.

Od najvećeg značaja je kretanje vode u tečnom stanju u vertikalnom pravcu. Odozgo na dole, descedentno, vrši se kretanje pod uticajem Zemljine teže, tj. kretanje gravitacione vode. Odozgo na gore, ascedentno kretanje, vrši se pod uticajem kapilarnih sila i predstavlja kretanje kapilarne vode: isparavanje i transpiracija.

3.3 Infiltracija

Infiltracija je proces ulaženja vode u zemljište i postepeno ispunjavanje praznih zemljišnih pora vodom koja se kreće (slika 4). Od infiltracione sposobnosti zemljišta zavisi koliko vode će biti upijeno, a koliko će biti površinsko oticanje koje prouzrokuje eroziju zemljišta.

Brzina kojom zemljište upija vodu zavisi od većine faktora koji utiču na vodopropustljivost zemljišta, kao i od biljnog pokrivača i stepena vlažnosti zemljišta, a meri se koeficijentom upijanja vode, čija se veličina izražava visinom stuba vode upijene u zemljište u jedinici vremena. Tokom vremena brzina upijanja vode u zemljište se smanjuje, da bi od jednog momenta, ukoliko voda ne sadrži suspendovane čestice praha i gline, postala ujednačena. Prema tome, brzina upijanja vode je jedan od pokazatelja vodopropusnosti zemljišta. Ukoliko u jedinici vremena na površinu zemljišta dospe veća količina vode (kiša, sneg) od njegovog koeficijenta upijanja vode, taj višak vode oticaće po njegovoj površini

7


čime će ta voda biti izgubljena za dotično zemljište i za biljke, a uz to će i odnositi čestice zemljišta, smanjivati mu dubinu . Nivo infiltracije od 15 mm/h znači da sloj vode od 15 mm na površini zemlje, će potročiti sat vremena na infiltraciju.i plodnost.

1.The same amount of water 2.After one hour the water has infiltrated in the sand is supplied to each glass while some water is still ponding on the clay

3. Soil with an infiltration rate of 15 mm/hour 4. Infiltration rate and soil texture

Slika 4. Koraci procesa infiltracije

3.4 Kretanje gravitacione vode

Kada se sadržaj vode u zemljištu poveća iznad vododržive sposobnosti zemljišta dolazi do kretanja slobodne, gravitacione vode. Pod uticajem Zemljine teže, voda se kreće descedentno ili bočno, po nagibu, što zavisi od različitih faktora. Ako je zemljište suvo, prvo se znatan deo troši na kvašenje zemljišta, bubrenje koloida I stvaranje u zemljištu kapilarne I opnene vode. Tek kada vlažnost zemljišta dostigne vrednost kapilarnog vodnog kapaciteta dolazi do pojave slobodne, gravitacione vode I njenog descedentnog kretanja.Ukoliko je mehanički sastav teži, utoliko je kretanje gravitacione vode sporije. Teške, bestrukturne gline su praktično nepropustljive za vodu, Tada se voda često zadržava na površini zemljišta. Dobra struktura i postojani strukturni agregati poboljšavaju uslove za kretanje gravitacione vode.

3.5 Kretanje kapilarne vode

Kapilarna voda se u najvećoj meri kreće ascedentno. Kapilarno penjanje je veoma značajno. Naročito je izraženo u letnjim mesecima kada je površinski deo zemljišta suv.

8


Sposobnost zemljišta da podiže vodu kroz kapilare označava se kao kapilarnost. Ovo kretanje je složen proces i zavisi od vlažnosti zemljišta, poroznosti, stepena vlaženja, temperature, temperaturnog gradijenta i dr.

Veoma je značajna visina I brzina kapilarnog penjanja. Kapilarno penjanje zavisi, pored navedenog i od mehaničkog sastava zemljišta, vrste I karaktera koloida. Voda se utoliko vise penje ukoliko je zemljište bogatije glinom. Pojava sloja čistog peska u zemljišnom profilu (kod aluvijalnih zemljišta) može sasvim da spreči kapilarno penjanje, jer peskoviti slojevi nemaju kapilarnih pora. I vazdušni mehurići u suvim zemljištima daju otpor kapilarnom penjanju. Prisustvo koloida koji bubre otežava kretanje kapilarne vode jer se pri bubrenju smanjuju dimenzije kapilarnih pora ili dolazi do njihovog potpunog zatvaranja. Brzina kapilarnog penjanja je utoliko veća ukoliko je veća vlažnost zemljišta I direktno je proporcionalna prečniku pora. Naročito brzo se kreće voda u kapilarnoj zoni iznad nivoa podzemne vode. Kapilarno kretanje vode ima veliki praktični značaj. Zahvaljujući ovoj osobini zemljišta korenje dobija vodu iz slojeva koji su dublji I od rizosfere. Ovo je značajno kada su podzemne vode pliće od 2m. Kada korenje biljaka dospeva na rastojanje od 50 – 70cm od nivoa podzemne vode, obezbeđeno je snabdevanje biljaka kapilarnom vodom. Međutim, kapilarna voda može biti I štetna. Može doći do jakog sušenja zemljišta, a ako se kapilarno penje voda koja sadrži soli, dolazi do zaslanjivanja.

3.6 Evaporacija, evapotranspiracija i transpiracija

Isparavanje zavisi od meteoroloških prilika, unutrašnjih osobina zemljišta i od karaktera površine zemlje. Evaporacija je intenzivnija ukoliko je relativna vlažnost vazduha niža, temperature viša, a vetar jači. Topli i suvi vetrovi najbrže isušuju zemljište. Svi oni faktori koji povećavaju brzinu kapilarnog penjanja, pojačavaju i evaporaciju.Među osobinama zemljišta koje utiču na evaporaciju najvažnije su: mehanički sastav, struktura, vlažnost i boja zemljišta.

Slika 5. Prikaz procesa evaporacije, evapotranspiracije i transpiracije

Karakteri površine zemljišta koji utiču na evaporaciju su reljef i postojanje živog ili mrtvog pokrivača na površini zemljišta. Najbrže isparava zemljište na južnim ekspozicijama, a najslabije na severnim. Veliki uticaj vrši vegetacija, a naročito šumska. Kod šumskih zemljišta evaporacija je skoro dva puta slabija nego na otkrivenim površinama. U šumama je veća relativna vlažnost vazduha, slabiji su vetrovi i šumska prostirka štiti zemljište od isparavanja. Mrtva šumska prostirka štiti zemljište od direktnih sunčevih zraka. Količina vode koja se može izgubiti evaporacijom varira u zavisnosti od atmosferskih uslova, prisustva ili odsustva vegetacije i prisustva ili odsustva podzemnih voda. Gubitak vode iz

9


zemljišta isparavanjem je neproduktivan gubitak, za razliku od transpiracije, pri kojoj voda učestvuje u stvaranju organske mase. Zato se u agrotehnici nastoji smanjiti ovaj neproduktivni gubitak vode. Isparavanje se može smanjiti prekrivanjem zemljišta različitim zaštitnim materijalima (slama, pilotina), kao I podizanjem vetrozaštitnih šumskih pojaseva I obradom zemljišta koja dovodi do razbijanja kontinuiteta mikropora i povećanja učešća makropora. Pored isparavanja, voda može biti transportovana u atmosferu i transpiracijom (slika 5). Za razliku od evaporacije koja je u šumi smanjena, transpiracijom šuma gubi veliku količinu vlage. Vlaga koju biljke troše na transpiraciju izgubljena je za zemljište onog momenta kada je usisa biljni koren. Zato je sa pedološkog stanovišta pravilnije da se govori o gubicima koji nastaju desukcijom korena, tim pre što se sva usisana voda ne troši samo na transpiraciju već I na izgradnju biljnog tkiva, tj. “gubitak vode” ovde ima I “proizvodni karakter”.Gubitak vlage putem desukcije korenovog sistema biljaka, pored sklopa I starosti sastojine, zavisi I od prirode biljke, doba godine, vlažnosti I plodnosti zemljišta I dr. Različite vrste imaju različitu desukciju u toku vegetacionog perioda. Biljke propuste kroz svoj organizam veliku količinu vode, jer za 1kg suve materije koju proizvedu, biljke potroše 200 – 1000 kg vode. Poznavanje evaporacije i transpiracije je od velikog značaja, naročito za suve oblasti. Najvažniji zadatak je da se preduzmu mere kojima će se smanjiti gubitak vode isparavanjem I akumulirati što je moguće više vlage u zemljištu.

Evapotranspiracija je kombinovani proces u kome se zemljišna voda vraća u atmosferu u obliku vodene pare, bilo neposredno, evaporacijom ili kroz biljku, transpiracijom.Voda se gubi još I površinskim I bočnim oticanjem. Ove pojave su karakteristične za ogoljene površine na nagibima I to su najčešće površine koje su nekada bile pod šumom. Danas je šuma delatnošću čoveka uništena I zbog toga dolazi do veoma intenzivnog površinskog I bočnog oticanja. Posledica svega je vrlo intenzivna erozija I nesagledive štete.

4. Ekološki značaj vode u zemljištu

Pošto šumsko drveće transpiriše velike količine vode, zemljište treba da mu pruži dovoljne količine I kontinuirano priticanje vode u zonu korenovog sistema. Ovo je naročito značajno za zemljišta siromašna hranljivim materijama, jer tada biljka mora da propusti veće količine razređenih rastvora da bi zadovoljila svoje potrebe u mineralnim materijama. U mnogim oblastima snabdevanje vodom odlučuje o mogućnosti opstanka šume (stepa). Međutim, postoje granice do kojih je voda neophodna za biljke I iznad kojih se pojavljuju negativne posledice gušenja biljaka, izazvane viškom vode I nedostatkom vazduha. Prema tome, višak vode je isto tako nepovoljan kao I njen nedostatak.

Treba uvek imati u vidu da biljka ne prima vodu direktno iz atmosphere, već preko zemljišta kao posrednika. Snabdevanje biljke ovom neophodnom materijom zavisi od vodnog režima zemljišta. Zemljište može u tolikoj meri da modifikuje klimatske uticaje da biljke u humidnom području mogu patiti od nedostatka vode, ili obrnuto. Dobre vodne osobine ima zemljište koje dobro upija vodu I dobro je zadržava uz istovremeno dovoljno prisustvo kiseonika. Voda koja se zadrži u zemljištu treba da bude lako pristupačna za biljke, tj. zemljište treba da ima što nižu tačku venjenja, a takva svojstva najbolje su zastupljena u zemljištu sa zrnastom strukturom, koje ima podjednak broj mikropora, koje drže vodu I makropora, koje propuštaju vodu I obezbeđuju aeraciju.

4. Literatura:

10


1. Antić, M., Jović, N., Avdalović, V., (2007) - PEDOLOGIJA, Univerzizet u Beogradu, Šumarski fakultet.2. Živković, D.M., (1991) - PEDOLOGIJA, prva knjiga (Geneza, sastav i osobine zemljišta), Naučna knjiga, Poljoprivredni fakultet, Beograd.3. Ćirić, M., (1991.) - PEDOLOGIJA, "Svjetlost", Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Sarajevo.

Internet:4.http://www.fao.org/docrep/R4082E/r4082e03.htm5.http://landresources.montana.edu/swm/PDF/final_SW4_proof_11_18_05.pdf

11

Documents

Kretanje vode kroz zemljište