GLAS BOLNICEInformator Op{te bolnice "\or|e Joanovi}" Zrewanin

« broj 17 « Septembar/Oktobar 2007 godinewww.bolnica.org.yu

U^ENICISREDWE MEDICINSKE [KOLE

NA PRAKSI U BOLNICI

OObbeellee`̀eennSSvveettsskkii ddaann ssrrccaa

OOddrr`̀aannii ddaanniizzddrraavvssvveennee nneeggee

ssttrraannaa 22ssttrraannaa 1100 ssttrraannaa 44 ssttrraannaa 1133

VViizziijjeekkoorroonnaarrnneejjeeddiinniiccee

OOddrr`̀aavvaawweebboollnnii~~kkoogg kkrruuggaa

U Op{toj bolnici u periodu od 08 ¬ 12 oktobraodr`ana je ~etvrta po redu a sada ve} i tradi-cionalna manifestacija ''Dani zdravstvene nege''.

U sklopu manifestacije organizovana jepostavka postera na kojima su na kreativan i zanim-qiv na~in predstavqena sva odeqewa i slu`be asvakoga dana obra|ena je po jedna tema iz oblastizdravstvene nege.

Ova slu`ba je u na{oj ustanovi oformqena 1.septembra 2004.godine i to pod motom ''VRATIMOSESTRU BOLESNIKU'', i kao takva prva je u Sr-biji.

Ova slu`ba predstavqa organizacioni oblikdelovawa izvo|a~a zdravstvene nege (medicinskihsestara) koji planira, organizuje, vodi i nadzirezdravstvenu negu bolesnika u na{oj bolnici.

Wen osnovni zadatak je izvo|ewe kvalitetnezdravstvene nege i efikasne zdravstvene obradebolesnika hospitalizovanih u bolnici ''\or|eJoanovi}''.

U nameri da sve ovo funkcioni{e na najboqimogu}i na~in, a {to je najbitnije da se sestra vratibolesniku, organizovane su prate}e slu`be kojesestru osloba|aju nekih dotada{wih aktivnosti.

Formirana je Slu`ba za transport koja jeodvojena a ~ine je medicinska sestra i lica zatransport. Pored pratwe bolesnika, ova slu`baobavqa transport kompletnog laboratorijskog ma-terijala, laboratorijskih nalaza i infuzionihrastvora.

Ovogodi{we obele`avawe Dana zdravstvenenege pratili su veoma pose}ena edukativna pre-davawa. U~e{}e na ovim predavawima uzeli sulekari iz na{e ustanove ali i profesori Visokezdravstvene {kole strukovnih studija iz Beogradaa teme su bile:

1. Normmatiivvii ii stannddarddii u zddravvstvvennojj nnezii Predava~: Prof.Dr Sci Slobodanka Mano-jlovi}

2. Novvii ppriistuppii u zddravvstvvennojj nnezii ¬ ppriimmennanneuro stiimmulatiivvnnogg pproggrammaPredava~: Prof.Dr Sci Lenka Babi}

3. KKoddeks pponna{{awa mmeddiiciinnske sestre Predava~: Mr.Sci. Du{anka [arenac

4 Bol ¬ ppetii vviitalnnii znnak Predava~: Prim.Dr Nedeqka Bo{kov

5 Zddravvstvvenna nnegga onnkolo{{kiih ppaciijjennata u ter-mmiinnalnnojj faziiPredava~: Darko Stojanovi}, med. tehni~arOnkolo{kog odseka

6 Hiiggiijjenna rukuPredava~: Dr Qiqana Bo`ovi}

7 KKonntrola ii pprevvennciijja krvvnno pprennosiivviih iinnfek-ciijjaPredava~: Dr @anka Subi}

8 PPlasiirawe ppriivvremmennogg Pace makeraPredava~: Dr Miroslav Radovi}

9 Elektrokonnvverziijja Predava~: Sawa Cvejanov, med. sestra Koro-narne jedinice

U ovom izdawu ~asopisa "Glas bolnice" ob-javi}emo rezimee tematskih predavawa za sve zain-teresovane koji nisu bili u mogu}nosti da pris-ustvuju skupovima ali i za one koji bi `eleli da ob-nove znawe sa istih.

2 OP[TA BOLNICA >>\OR\E JOANOVI]>> ZREWANIN Broj 17

Osniva~ i izdava~: OP[TA BO:LNICA >>\OR\E JOANOVI]>> ZREWANIN, dr Vase Savi}a br.5.Tel. 023/513-2200, faks: 023/564-1104. Glavni i odgovorni urednik: Igor Jawi}. Meter: Stevan Dani}

[tampa: Grafocolor Zrenjanin

GGGG LLLL AAAA SSSS BBBB OOOO LLLL NNNN IIII CCCC EEEEInformator Op{te bolnice "\or|e Joanovi}" Zrewanin

wwwwww..bboollnniiccaa..oorrgg..yyuu

DD aa nn ii zz dd rr aa vv ss tt vv ee nn ee nn ee gg ee uu zz rr ee ww aa nn ii nn ss kk oo jj bb oo ll nn ii cc iiDD aa nn ii zz dd rr aa vv ss tt vv ee nn ee nn ee gg ee uu zz rr ee ww aa nn ii nn ss kk oo jj bb oo ll nn ii cc ii

Sept./Oktobar 2007. god. OP[TA BOLNICA >>\OR\E JOANOVI]>> ZREWANIN 3

Eti~ki kodeks pred-stavqa standarde vezane zamoralno pona{awe koji seo~ekuju od medicinskih ses-tara.To je vodi~ za procesdono{ewa odluka vezanih zamoralna pitawa.

Predstavqa osnov za mo-ralne standarde koji uvek moguda se dopune sugestijama medi-cinskih sestara.

Elementi kodeksa:

- Sigurna, kompententna, ieti~ka nega; - Promocija zdravih stilova`ivota;

- Po{tovawe pacijentoveli~-nosti, podr`avawe wi-hovih `eqa za informacijama,izra-`avawu potreba idono{ewu odluka;- Profesionalan rad i odnosprema pacijentima;- Podr`avawe pravednosti ipromocija socijalne pravde;- Profesionalna odgovor-nost i pridr`avawe standardazdravstvene nege;

Poslovni uspeh je rezul-tat profesionalnih ali i ko-munikacijskih znawa ...

Vizija je obezbediti obra-zovane, pouzdane, motivisane,

posve}ene, kompententne ses-tre koje }e biti pravi profe-sionalci u zdravstvenoj nezikorisnika zdravstvene za{-tite.

I za kraj poruka:#za nas koje smo sestre,

na{e sestrinstvo je delo sakojim ~inimo napredak svakegodine, svakog meseca, svakenedeqe, upamtite moje re~i,ili se vra}ate unazad."

Protokol sestrinskihintervencija u jedinici za

mo`dani udar

« Ciq rada je prikaz pro-tokola intervencija u nezi ujedinici za mo`dani udarkoji, usvajaju studenti Vi-soke zdravstvene {kole, naklini~koj nastavi u okvirupredmeta Neurologija sanegom.« Metod rada ¬ primenaProcesa zdravstvene nege

Intervencije medicinskesestre u jedinici intezivne

nege

« Permanentni nadzor« Koma polo`aj (pove}aniICP zahteva podizaweuzglavqa posteqe za 15° savratom u neutralnom polo-`aju)« Oksigenacija -ev. Meha-ni~ka ventilacija (pra}eweritma disawa, boja ko`e, zno-jewe, saturacija O2 u per-ifernoj krvi)« Monitoring vitalnih fun-kcija

« Primena medikamentozneterapije« Odr`avawe higijene« Ishrana (parenteralna1500 ml/ 24h 30-40 kapi uminuti)« Po{tovati protokol stan-darda prevencije infekcija« Eliminacija (kontrolaurinarne i crevne elimi-nacije, pridr`avawe plana,prevencija opstipacije)« Obezbediti mir i ti{inubolesniku« Psihi~ka podr{ka poro-dici bolesnika

Ciq neurostimulativ-nog programa je poboq{aweo{te}enih funkcija ipodizawe preostalih fun-kcija na vi{i nivo

Vrste stimulacija:

1. Taktilna2. Kinestetska3. Olfaktorna4. Oralna5. Gustativna6. Auditivna7. Vizuelna

Planirawe Komastimulacionog programa

« Utvrditi odgovore (reak-ciju) pacijenta na senzornestimulacije

« Posmatrati senzorni si-stem uz kori{}ewe tradi-cionalnih neurolo{kih pre-gleda (pregled nivoa svesti,Glazgov-koma skala)

« Posmatrati reakcijepacijenta na uobi~ajenestimulanse okru`ewa

« V e r b a l n e / n e v e r b a l n eodgovore kroz vreme; u~es-talost, konzistentnost i tra-jawe pona{awa

« Identifikovati uticajnefaktore kao {to su stres,zamor, ose}awa (~iji nivofluktuira tokom dana)

« Utvrditi periode danakada je pacijent najoset-qiviji

« Klasifikovati pacijentau kognitivni (ontogenetski)nivo prema dobijenim poda-cima

N O V I P R I S T U P IU Z D R A V S T V E N O J N E Z I

Prof. dr sci. Lenka Babi}Visoka zdravstvena {kola strukovnih studija, Beograd

OO KKOODDEEKKSSUU PPOONNAA[[AAWWAA MMEEDDIICCIINNSSKKIIHH SSEESSTTAARRAAMMrr.. SSccii.. DDuu{{aannkkaa [[aarreennaacc

1. KORONARNA JEDI-NICA ZR JE NAJSTARIJA UVOJVODINI, KADA JE OSNO-VANA I ^IME JE TADARASPOLAGALA?

Zrewaninska koronarna je-dinica je ponosna na svoju tradi-ciju. Osnovana je 07. 02. 1972. god.kao prva koronarna jedinica uVojvodini po ugledu na ve} posto-je}e u Evropi. Wena prevashodnanamena je bila i jeste zbri-wavawe obolelih od akutnih kar-diovaskularnih bolesti na na-jadekvatniji na~in ~ija je osnova:sme{taj takvih bolesnika na jed-nom mestu i wihovo adekvatnozbriwavawe u smislu adekvatni-jeg pra}ewa i monitorisawa kaoi adekvatnijeg sprovo|ewa ter-apijskih procedura. Osniva~ iprvi lekar koronarne jedinicebio je prim. dr Paja Stankov doa-jen Vojvo|anske kardiologije. Napo~etku radilo se sa 4 monitorada bi ubrzo kapacitet biopro{iren sa jo{ 5 - ukupno 9 mo-nitorisanih pacijenata.

2. KOJU TERITORIJUPOKRIVATE DANAS I KO-LIKO PACIJENATA GODI-[WE ZBRINETE?

Koronarna jedinica Zre-waninske op{te bolnice pokri-va teritoriju 5 op{tina: Zre-

wanin, Se~aw, @iti{te, SrpskaCrwa i Novi Be~ej. Iz ovogsledi da je op{te bolnica re-gionalnog karaktera jer zbriwa-va bolesnike obolele od akutnihKV obolewa sa teritorije re-giona sa oko 235.000 stanovnikapo posledwem popisu stanov-ni{tva. Prema statistici iz2006. god. koronarna jedinica jezbrinula 1.307 bolesnika sa ukup-nim brojem b.o. dana 6.414. Brojbolesnika sa akutnim koro-narn-im sindromom 553 (42.30%), akut-ni sa ST elevacijom ¬ 280, akutnibez ST elevacije ¬ 34, nestabilnaangina pectoris ¬ 177, subakutni¬ 62, angina pectoris ¬ 158, brojimplantiranih privremenih pe-jsmejkera ¬ 38, paroksizmalniporeme}aji sr~anog ritma ¬ 268,edemi plu}a ¬ 92, disekantnaanuerizma aorte ¬ 9, broj ordini-rane fiobrinolili-ti~ke tera-pije (Streptokinaza) ¬ 105-(37,50%), ukupan broj umrlih ¬105 (8.9%), ukupan broj umrlih uAKS-41-(7.42%).

3. MO@ETE LI DA DA-TEPORE\EWE SA NEKIMVE]IM CENTROM U ZEM-QI? (Gde ste po OBIMU poslanpr. prema Sremskoj Kameniciili nekom drugom centru?)

Prema statisti~kim podaci-ma Aktiva za urgentnu kardi-ologiju Vojvodine ~iji je jedan od

osniva~a bila i K.J. Zrewanin za2003. 2004. i 2005. godinu (ras-formiran 2006) po brojuprimqenih bolesnika nalazimose na drugom mestu u Vojvodini apo obimu prijema bolesnika odAKS na 2 ili 3 mestu koje delimosa Somborom zavisno od godinedo godine. Po broju bolesnika ko-jima je data fibrinoliti~ka ter-apija kao i po stopi mortaliteta,nalazimo se iznad proseka za Sr-biju. Po broju implantiranihprivremenih pejsmejkera tako|ena 2. mestu iza Instituta za KVBu Sremskoj Kamenici.

4. GDE STE U ODNOSU NADRUGE CENTRE PO OPREMISA KOJOM RASPOLA@ETE AGDE U ODNOSU NA OBU^E-NOST LEKARA?

Nalazimo sa u zgradi In-ternog odeqewa bolnice koja jepaviqonskog tipa na 408 kvadrat-nih metara povr{ine. Trenutnoraspola`emo sa 5 monitorisanihposteqa i 18 obi~nih, 2 EKGaparata, 2 defibrilatora kao os-novnim sredstvima i po tome senalazimo u Vojvo|anskom pros-eku. O~ekujemo skoro preseqeweu nove prostorije, novoizgra|enebolni~ke zgrade po blok tipu gde}e nova koronarna imati 10savremeno opremqenih posteqasa vise}im ampelima sa dovoqnoprostora, 3 EKG aparata, 2 respi-ratora, pokretni RTG aparat, 2defibrilatora, savremenim mon-itoringom i svom prate}om opre-mom neophodnom za savr{en radsa najte`im pacijentima. Tako|eovom treba dodati i laku dostup-nost kabinetu za ehokardio-grafiju, holterovom moni-toringu i kabinetu za streser-gometriju. Zbog navedenog Zre-waninska koronarna jedinicana}i }e se rame uz rame sa ko-ronarnom jedinicom Institutaza KVB u Sr.Kamenici sa kojomimamo odli~nu saradwu.

dr Miroslav Radovi}[[eeff KKoorroonnaarrnnee jjeeddiinniiccee

4 OP[TA BOLNICA >>\OR\E JOANOVI]>> ZREWANIN Broj 17

I N T E R V J Usa dr Miroslavom Radovi}em

Zbog zavidnih rezultata i velikih napora na poqu edukaci-je i pra}ewa modernih medicinskih trendova u zbriwavawu

obolelih od akutnih kardiovaskularnih bolesti obavilismo razgovor sa dr Miroslavom Radovi}em, {efom ko-ronarne jedinice i postavili mu slede}a pitawa o radu

slu`be:

Trenutno posao u KJ obavqaekipa od 5 lekara: 2 subspecijal-ista kardiologije, 1 lakar in-ternista koji se nalazi natrenutnoj subspecijalizaciji naInstitutu u Sr. Kamenici i ujed-no i edukaciji za implantacijutrajnih jednokomorskih pajsmej-kera, 1 lekar spec. interne medi-cine i 1 lekar na volonterskomspec.sta`u. Svi lekari su eduko-vani za kardiopulmocerebralnureanimaciju, punkciju velikihkrvnih sudova, invazivni hemodi-namski monitoring, implantaci-ju privremenog pejsmejkera, os-nove ehokardiografije i ostalihdijagnosti~kih procedura. Poredlekara tim ~ini i 18 medicin-skih sestara od kojih 5trenutno poha|a vi{umedicinsku {kolu uBeogradu. Sve sestre suobu~ene za asistencijupri svim navedenim dijag-nosti~kim i terapijskimprocedurama. Te{ko jeodgovoriti na pitawe gdese nalazimo po obu~enos-ti kadra u odnosu na drugecentre jer je i procesedukacije kontinualan.Mi smo zadovoqni tre-nutnim stepenom obu~e-nosti jer veliki deo pro-cedura koje radimo rutin-ski kao {to je npr. im-plantacija priveremenogpejsmejkera (od 80.-tih go-dina) drugi centri nerade.

5. USPEVATE LIDA PRU@ITE PACI-JENTIMA NAJSAVRE-MENIJU TERAPIJU?

U le~ewu bolesnikaod AKS prihva}ene su na-jnovije preporuke Ame-ri~kog i Evropskogudru`ewa kardiologa. Utom smislu uz velike napore usta-nove uspevamo da obezbedimo na-jsavremenija terapijska i dijag-no-sti~ka sredstva i lekove. Fib-rinoliti~ke agense Streptoki-nazu i Actiluzu, niskomoleku-larni heparin/enohaparin/,klopidogrel/plavih/, inotropnasredstva ¬ Dobutreh, Dopamin,antiaritmika i sve drugo {to jepotrebno za adekvatno le~ewe:Swon Gancz katetere, CV katete-re, pejsmejker lidove itd.Mo`emo se pohvaliti da imamove} zavidna iskustva u primeniniskomolekularnog heparina uakutnom koronarnom sindromu/{to je tek nedavno implementi-rano u preporuke za le~eweAKS/, bez zna~ajnijih komplika-

cija i sa dobrim rezultatima kaoi avangardne koronarne jediniceSrbije kao {to su Koronarna je-dinica Instituta za KVB u Sr.Kamenici i koronarna jedinicaKlinike za kardiologiju u Ni{u.

6. KOLIKO SU SAVRE-MENI TERAPIJSKI VODI-^I PRIMENQIVI U VA-[OJBOLNICI I SVAKOD-NEVNOJ PRAKSI ?

Na{a koronarna jedinica jeprimer upravo kako se mo`e ap-solutno primeniti najsavremeni-ja preporu~ena terapija pa ~ak ipotkrepiti argumenti za bezbed-nost primewenih terapijskihprocedura kao {to je i primer za

redovno kontrolisawe dozirawaniskomolekularnog heparinapomo}u Heparinskog testa kojimse utvr|uje nivo aktivisanog Hafaktora koagulacije, koji se una{em istra`iva~kom uzorkukretao 100% u okvirima adek-vatnog dozirawa.

7. [TA VAM PRED-STAVQA NAJVE]I PROB-LEM U SVAKODNEVNOMRADU?

Ponekad nedostaje ne{to odmaterijala ali je ~iwenicahroni~nog nedostatka kadra ilekarskog i sestrinskog za poje-dine situacije, recimo kada seprimi ve}i broj te`ih bolesnikai implantiraju i po 3 pajsmejkera

u isto vreme i kada je potrebnobrzo dijagnosti~ki razre{itineke klini~ke probleme. Dovo-qan broj kadra bi sigurnoomogu}io i jo{ boqu negu i br`udijagnostiku a time i boqele~ewe na{ih pacijenata. Deosada{wih problema }e sigurnobiti otklowen preseqewem unovi objekat.

8. NA ^EMU ]ETENAJVI[E RADITI U BU-DU]NOSTI?

O~ekivano preseqewe unovu bolni~ku zgradu nas o~ekujeu narednim mesecima. Perma-nentno radimo na sopstvenojedukaciji za rad sa ventilatori-

ma plu}a koji su za nasnovina i izazov, radimo ina edukaciji kadra zapunkciju svih vrstakrvnih sudova i intubaci-ju pacijenata, kako lekaratako i sestara kao iedukaciji za hemodinams-ki monitoring.

U toku je edukacijajednog kolege za implan-taciju trajnih jednoko-morskih pejmejkera. Pa-ralelno je u toku i opre-mawe angiosale koja }eslu`iti za trajne pajsme-jkere i kateterizacijusrca u skoroj budu}nosti.

Za nas je veliki iza-zov planirawe i otvara-we jedne kateterizacionelaboratorije za ovaj re-gion koja bi pokrivala iregion Kikinde i Vr{caa u sklopu ideje disperzi-je kateterizacionih lab-oratorija po Srbiji radipribli`avawa ove vrstekardiolo{kih intervent-nih procedura pacijenti-ma kako se to ve} izvestanbroj godina radi u

Evropi.Sigurno da je jedan od najz-

na~ajnijih preduslova za osni-vawe ove kateterizacione labo-ratoriju u Zrewaninu postojawejedne savremene, dobro oprem-qene i sa dovoqnim kapacitetomKORONARNE JEDINICE.

9. KAKO VIDITE ZRE-WANINSKU KORONARNU JE-DINICU ZA 10 GODINA?

Svakako da se iz ovog sveganapred re~enog mo`e naslutitiizgled Zrewaninske koronarnejedinice za 10 godina na zadovo-qstvo pacijanata i onih koji }e uwoj obavqati svoj lekarskipoziv.

Sept./Oktobar 2007. god. OP[TA BOLNICA >>\OR\E JOANOVI]>> ZREWANIN 5

6 OP[TA BOLNICA >>\OR\E JOANOVI]>> ZREWANIN Broj 17

U "Slu`benom glasniku" Re-publike Srbije broj 57. od dana 22.juna 2007. godine objavqeni suPRAVILNICI o pokazateqimakvaliteta zdravstvene za{tite.

U delu y UVODNE ODREDBE u~l. 2 ka`e se: #Po pokazateqima kva-liteta podrazumeva se kvantitati-van pokazateq koji se koristi zapra}ewe i evaluaciju kvaliteta negei le~ewa pacijenata".

Pokazateqima kvaliteta radazdravstevenih ustanova pridodati sui pokazateqi kvaliteta koji seodnose na rad Komisije zaunapre|ewe kvaliteta rada, sticawei obnova znawa i ve{tina za-poslenih, vo|ewe liste ~ekawa,bazbednost pacijenta, zadovoqstvokorisnika uslugama zdravstveneslu`be i zadovoqstvo zaposlenih.Ovim pravilnikom utvr|uju seobavezni pokazateqi kvaliteta.Zdravstvene ustanove prate od rani-je neke od tih pokazateqa u zavisnos-ti od delatnosti a {to i na{a usta-nova ~ini.

Preporu~eni pokazateqi kva-liteta mogu se pratiti po izboruzdravstvenih ustanova i nisuobavezni, ali }e se pra}ewe pre-poru~enih pokazateqa posebnovrednovati u procesu evaluacijerada zdravstvenih ustanova na stal-nom unapre|ewu kvalieta zdravstve-ne za{tite.

PPOOKKAAZZAATTEEQQII KKVVAALLIITTEETTAA UUSSEEKKUUNNDDAARRNNOOJJ ZZDDRRAAVVSSTTVVEE-

NNOOJJ ZZAA[[TTIITTII

U zdravstvenim ustanovamakoje obavqaju zdravstevenu delat-nost na sekundarnom nivou kvalitetzdravstvene za{tite procewuje se naosnovu pokazateqa koji se prate zaustanovu u celini i pokazateqa pogranama medicine (intrenisti~ke,hirur{ke, ginekoligija sa aku{er-stvom, pedijatrija) za stacionarnu ispecijalisti~ko konsultativnu de-latnost.

PPookkaazzaatteeqqii kkvvaalliitteettaa zzaazzddrraavvssttvveennuu uussttaannoovvuu uu cceelliinnii::

Obavezni pokazateqi: 1. Stopa letaliteta2. Procenat umrlih u toku prvih 48

sati od prijema3. Prose~na du`ina bolni~kog

le~ewa4. Prose~an broj medicinski sestara

po zauzetoj bolni~koj posteqi5. Procenat obdukovanih 6. Procenat podudarnosti klini~-

kih i obdukcionih dijagnoza 7. Procenat pacijenata upu}en u

druge zdravstvene ustanove, osimna rehabilitaciju

IInntteerrnniissttii~~kkee ggrraannee mmeeddiicciinnee

1. Stopa letaliteta 2. Procenat umlih u toku prvih 48

od prijema 3. Stopa letalite od infarkta

miokarda 4. Procenat umrlih od infarkta

miokarda u toku prvih 48 sati odprijema.

5. Stopa letaliteta od cerebro-vaskularnog insulta

6. Procenat umrlih od cere-brovaskularnog inzulta u tokuprvih 48 sati od prijema.

7. Prose~na du`ina bolni~kogle~ewa.

8. Prose~na du`ina bolni~kogle~ewa pacijenata sa akutniminfarktom miokarda.

9. Prose~na du`ina bolni~kogle~ewa pacijenata sa cere-brovaskularnim inzultom.

10. Prose~an broj medicinski sestrapo zauzetoj bolni~koj posteqi.

11. Procenat obdukovanih 12. Procenat podudarnosti

klini~kih i obdukcionih dijag-noza

13. Procenat pacijenta upu}enih udruge ustanove osim na rehabil-itaciju.

HHiirruurr{{kkee ggrraannee mmeeddiicciinnee::

1. Stopa letaliteta2. Procenat umrlih u toku prvih 28

sati od prijema3. Stopa letaliteta operisanih pa-

cijenata4. Stopa letaliteta neoperisanih

pacijenata5. Prose~na du`ina bolni~kog

le~ewa 6. Prose~an broj preoperativnih

dana le~ewa7. Prose~an broj operisanih paci-

jenata u op{toj, spinalnoj iepiduralnoj anesteziji po hirur-gu

8. Prose~an broj medicinskih ses-tara po zauzetoj bolni~koj poste-qi

9. Procenat obdukovanih10. Procenat podudarnosti

klini~kih i obdukcionih dijag-noza

11. Procenat pacijenata upu}enih udruge zdravstvene ustanove osimna rehabilitaciju

GGiinneekkoollooggiijjaa ii aakkuu{{eerrssttvvoo

1. Stopa letaliteta2. Procenat umrlih u toku prvih 28

sati od prijema3. Broj trudnica i porodiqa umr-

lih tokom hospitalizacije4. Broj `ivoro|ene dece umrle do

otpusta iz bolnice

5. Prose~na du`ina bolni~kogle~ewa

6. Prose~an broj med sestara po za-uzetoj bolni~koj posteqi

7. Broj povreda porodiqa nastalihpri poro|aju

8. Broj povreda novoro|en~adinastalih pri poro|aju

9. Procenat poro|aja obavqenihcarskim rezom

10. Procenat obdukovanih11. Procenat podudarnosti klini~-

kih i obdukcionih dijagnoza12. Procenat pacijenata upu}en u

druge medicinske ustanove osimna rehabilitaciju

PPeeddiijjaattrriijjaa

1. Stopa letaliteta2. Procenat umrlih u toku prvih 28

sati od prijema3. Prose~na du`ina bolni~kog

le~ewa 4. Prose~an broj med. sestara po za-

uzetoj bolni~koj posteqi5. Procenat obdukovanih6. Procenat podudarnosti klini~-

kih i obdukcionih dijagnoza7. Procenat pacijenata upu}en u

druge medicinske ustanove osimna rehabilitaciju

PPOOKKAAZZAATTEEQQII KKVVAALLIITTEETTAAVVOO\\EEWWAA LLIISSTTAA ^̂EEKKAAWWAA

Liste ~ekawa se vode zaslede}e medicinske intervencije:

« Pregled metodom kompjuteri-zovane topografije (CT)

« Ugradwa endo proteza kuka« Ugradwa so~iva

1. Broj novih pacijanata stavqenihna listu ~ekawa

2. Broj ura|enih procedura saliste ~ekawa u odnosu na ukupanbroj ura|enih procedura

3. Procenat pacijenata kojima jeizvr{ena intervencija ili pro-cedura sa liste ~ekawa

4. Prose~na du`ina ~ekawa zaizvr{enu proceduru ili inter-venciju sa liste ~ekawa na nivouzdravstvene ustanove

BBEEZZBBEEDDNNOOSSTT PPAACCIIJJEENNAATTAA

Bezbednost pacijenata pred-stavqa identifikaciju-analizu i ko-rekciju rizi~nih doga|aja, sa ciqem dase zdravstvena za{tita u~ini bezbed-nijom i da se rizik po pacijenta svedena najmawi mogu}i nivo.1. Uspostavqawe formalne proce-

dure za registrovawe ne`eqenihdoga|aja i opis procedure.

2. Uspostavqawe formalne proce-dure za registrovawe ne`eqenihdejstava lekova i opis procedure.

PRAVILNIK O POKAZATEQIMA KVALITETA

Sept./Oktobar 2007. god. OP[TA BOLNICA >>\OR\E JOANOVI]>> ZREWANIN 7

SSttaacciioonnaarrnnaa ddeellaattnnoosstt::

1. Broj padova i povreda pacijenatanastalih tokom hospitalizacijeu zdravstvenoj ustanovi.

2. Stopa incidencije bolni~kihinfekcija na jedinici inten-zivne nege zdravstvene ustanove.

3. Stopa incidencije infekcija op-erativnog mesta

4. Broj le`e}ih pacijenata sa deku-bitalnim ranama

5. Broj komplikacija nastalihusled davawa anestezije u zdrav-stvenoj ustanovi.

6. Stopa infekcija mokra}nog sis-tema kod pacijenata sa urinarn-im kateterom

7. Broj ponovqenih operacija uistoj regiji

8. Broj mehani~kih jatrogeniho{te}ewa nastalih prilikomhirur{ke intervencije

9. Broj tromboembolijskih kompli-kacija

Obavezni pokazateqi kvalite-ta koje prate instituti, zavodi islu`be za transfuziju krvi su:

1. Prose~an broj davawa krvi do-brovoqnih davalaca po lekaru

2. Prose~an broj laboratorijskihanaliza koje se obavqaju za paci-jente po lekaru

3. Formiran registar davalacakrvi

4. Procenat namenskih (porodi~-nih) davawa krvi

5. Procenat davawa krvi na terenu6. Primena upitnika za davaoce

krvi7. Primena nacionalnih kriteriju-

ma za selekciju davalaca krvi8. Broj prikupqenih jedinica krvi

prema strukturi kesa9. Primena nacionalnog algoritma

obaveznih testirawa uzorakakrvi davalaca na markere trans-fuzijskih transmisivnih infek-cija

10. Procenat transfundovanih je-dinica cele krvi

11. Procenat primewenih eritroci-ta osiroma{enih leukocitima

12. Primena nacionalnih vodi~a zaterapiju komponentma krvi

13. Uspostavqene formalne proce-dure za evidentirawe posttrans-fuzijskih reakcija

14. Uspostavqene standardne opera-tivne procedure rada

15. Uspostavqene formalne proce-dure za kontrolu kvaliteta kom-ponenata krvi

16. Evidencija o prijemu i distribu-ciji jedinica krvi uzetih izdrugih ustanova

17. Postojawe formalizovane pro-cedure za prijavu neusagla{enos-ti i incidenata

KKOOMMIISSIIJJAA ZZAA UUNNAAPPRREE\\EEWWEEKKVVAALLIITTEETTAA RRAADDAA

Komisija za unapre|ewe kva-liteta rada stara se o stalnomunapre|ewu kvaliteta zdravstve-ne za{tite u zdravstvenim us-tanovama.

Obavezni pokazateqi kvalite-ta rada Komisije za unapre|ewe kva-liteta rada su:1. Postojawe plana stalnog un-

apre|ewa kvaliteta rada zdrav-stvene ustanove

2. Broj aktivnosti, na nivou usta-nove, koje su preduzete u ciqustalnog unapre|ewa kvalitetarada

3. Broj internih provera kvalite-ta stru~nog rada

4. Postojawe izve{taja o raduKomisije za unapre|ewe kvali-teta rada

SSTTIICCAAWWEE II OOBBNNOOVVAA ZZNNAAWWAAII VVEE[[TTIINNAA ZZAAPPOOSSLLEENNIIHH

Obavezni pokazateqi kvalite-ta koji se odnose na sticawe i ob-novu znawa i ve{tina zaposlenih su:1. Postojawe plana edukacije za sve

zaposlene u zdravstenoj ustanovi2. Broj radionica, edukativnih

skupova i seminara odr`anih uzdravstvenoj ustanovi

3. Procenat osoba koje su bar jed-nom o tro{ku ustanove poha|alekurs, seminar ili u~estvovale nakongresu ili stru~nom sastankuiz oblasti koja je relevantna zawihov stru~ni rad

DDOOSSTTAAVVQQAAWWEE PPOODDAATTAAKKAA OOPPOOKKAAZZAATTEEQQIIMMAA KKVVAALLIITTEE-

TTAA

Zdravstvena ustanovaprikupqa podatke za izra~unavawepokazateqa kvaliteta, koje jedanputgodi{we preko nadle`nog zavoda zajavno zdravqe dostavqa zavodu zajavno zdravqe osnovanom za teri-toriju Republike i nadle`noj fili-jali Republi~kog zavoda zazdravstveno osigurawe.

Zavod za javno zdravqe osnovanza teritoriju Republike godi{wedostavqa obra|ene podatke Min-istarstvu zdravqa i Republi~komzavodu za zdravstveno osigurawe.

PPrreeddsseeddnniikk KKoommiissiijjee zzaapprraa}}eewwee

ii uunnaapprree||eewwee kkvvaalliitteettaa rraaddaaddrr DDrraaggaannaa @@eeggaarraacc

ZDRAVSTVENE ZA[TITE jSSTTAANNDDAARRDDII

II NNOORRMMAATTIIVVII

ZZDDRRAAVVSSTTVVEENNEE

NNEEGGEE

DDrr sscc.. SSlloobbooddaannkkaaMMaannoojjlloovvii}}

To su prvenstveno po-lazni elementi za planirawe iprogramirawe rada medicin-skih sestara ¬ tehni~ara, aliizuzetno su zna~ajni za obezbe-|ewe kvalitetne i efikasnemedicinske usluge bolesni-cima

Za primenu standarda inormativa treba obezbeditiobjektivne i subjektivneuslove

Postojawe standarda inormativa omogu}ava:« Kvalitetnu i efikasnuzdravstvenu uslugu« Realno i kvalitetno plani-rawe, programirawe i ostvari-vawe predvi|enih intervenci-ja« Preciznije ocewivaweobima i kvaliteta rada medi-cinskih sestara« Pravilnu i boqu podelu radau okviru slu`be zdravstvenenege« Uti~e na uspe{nost ukupnograzvoja zdravstvene za{tite,jer podsti~e multidiscipli-narnu saradwu u pru`awuzdravstvenih usluga« Poja~ava pojedina~nu odgo-vornost stru~waka za svoj de-lokrug rada« Jedinstveni pristup u pos-tupcima utvr|ivawa cena med-icinskih usluga

KVALITET U ZDRAV-STVU se mo`e ostvariti napravi na~in u uslovima gde jesprovedena racionalizacijakadrova, vremena i materijalaza rad.

8 OP[TA BOLNICA >>\OR\E JOANOVI]>> ZREWANIN Broj 17

U radu sa decom sa razvo-jnim smetwama vrlo je va`nadijagnostika kognitivnihdisfunkcija radi {toefikasnijeg defektolo{kogtretmana. Kada se radi sadecom koja su klasifikovanakao mentalno retardiranaovaj posao postaje jo` te`ijer su nam jo{ uvek nepoznatietiolo{ki ~inioci kojidovode do ra|awa ovakve dece.Neuropsihologija kao rela-tivno mlada nauka otvarajedan sasvim novi pristup usagledavawu razvojnih prob-lema. Na osnovu dana{wihistra`ivawa sve ~e{}enailazimo na podatke o or-ganskim uzrocima mentalnihretardacija i kako svetskanauka napreduje najverovat-nije je da }e ve}ina mentalnihretardacija na}i svoju osnovuu neurobiolo{kim konstruk-tima koji }e omogu}iti boqudijagnozu ali i na~inele~ewa ove dece. Neuropsiho-lo{ko prila`ewe problemuima izvanrednu metodologijujer omogu}ava multidisci-plinaran pristup sa svih as-pekata i u sada{wemtrenutku omogu}ava efikas-niji na~in saznavawa kogni-tivnog funkcionisawa de~jegrazvoja.

Defektolo{ki tretmanpodrazumeva u~ewe i sticaweznawa i ve{tina koje susmawene ili izgubqene.

Odnosi se na decu koja suposedovala zrelost odre-|enih funkcionalnih sis-tema ili kojima su te funkci-je izgubqene ili se uop{tenisu ni razvile.

U radu sa LMNR decom iuop{te decom sa razvojnimsmetwama koristi se metodareedukacije psihomotorike.To je neuropsiholo{ka meto-da koja datira jo{ iz osam-naestog veka. Pereira uParizu u prvoj polovini os-amnaestog veka navodi po-datak da je mogu}e zaobi}i~ula specifi~na za odre|enivid komunikacije i ostvaritije zaobilaznim putem a to su{eme psihomotornih ak-tivnosti kako bi sepokrenuli govorni organi.

Osniva~ psihomotornereedukacije je Eduard Segen(1812 ¬ 1880). Zna~aj wegovogdela je priznat tek nakon we-gove smrti. Smatramo da je os-niva~ moderne rehabilitaci-je mentalno obolelih ihendikepiranih lica. U~io jesvoje |ake ne klasi~nojfrontalnoj nastavi nego da sepewu uz merdevine, da dr`eolovku, alat itd... Kako navo-di Bojanin da lekari tog vre-mena nisu shvatali da jesmisao rehabilitacije LMNR

u tome da se bogati wihovamogu}nost odnosa sa svetom,da se pro{iri wihovo egzis-tencijalno poqe na iskustve-nom planu. Segen navodi darehabilitacija treba da se za-sniva na individualnom pris-tupu i da se prvo obratipa`wa na motoriku tela ustajnoj ta~ci jer postural-nost i organizovanost psiho-motorike predstavqaju os-novno jezgro qudskog posto-jawa. Ose}awe stabilnosti,sigurnosti u stoje}em stavu jepreduslov da dete ostvari ko-munikaciju sa drugima i da seu rehabilitaciji prvo dogra-di bazi~na funkcija koja~ini do`ivqaj sebe u svetu(Bojanin, 1985; Bucher, 1970;Heuer, 1952).

Bitan stav Segena su i~ula vida i sluha jer ve`bepercepcije diferencirajugnosti~ka podru~ja kortikal-nih predela i da savr{enijepercepcije ostvaruju boqudiferencijaciju kortikal-nih sposobnosti, bitnih za idr`awe tela u prostoru ikretawu, tako da hendikepi-rano lice {to stabilnijedo`ivi razvoj i realizovawepsihi~kih sposobnosti.

Marija Montesori (1870¬ 1952) je zasnivala svoj rad na

PPii{{ee::

Mirjana Mladenovi}Defekktooloog Oligoofrenooloog

DEFEKTOLO[KI TRETMAN KAO VID TERAPIJEU DE^IJOJ RAZVOJNOJ PSIHIJATRIJI

Sept./Oktobar 2007. god. OP[TA BOLNICA >>\OR\E JOANOVI]>> ZREWANIN 9

delu Segena i bogatstvu opi-sanog slu~aja sa oligofrenimde~akom iz Avejrona (opisaoItard). Polazi od obrade is-kustava psihomotorike a pro-ces saznavawa osve`ava ioslawa se na senzomotorne{eme i iskustva. Wenoiskustvo je za nas zna~ajno jerkoristi reedukativni postu-pak u radu sa hendikepiranomdecom jer deluje stimula-tivno na nedogra|ena iskus-tva i disharmoni~nost ovedece. A`i-riagera je u psiho-lo{koj la-boratoriji "AnriRusel" u Parizu pri psihija-trijskoj ustanovi "SvetaAna" pedesetih godina osno-vao tim za reedukaciju psiho-motorike i koristio je koddece sa razvojnim smetwama.U Beogradu se ova vrstatreninga primewuje od 1967.godine u Institutu za men-talno zdravqe. na ~elu saprof. Dr S. Bojanininom.

Reedukacija psihomo-torike ima svoje principekoji se po{tuju u tokuizvo|ewa tretmana. Svakave`ba mora da bude strogodefinisana, da ostavqa jasantrag u senzornim oblastima ito kinestezije i senzibilite-ta. Pokreti i ve`be supro`eti prijatnim ose}awemuz imenovawe delova tela.Uvek se prati razvojnost idozrelost nervnih struktura.

Reedukacija psihomo-torike se oslawa na poznatosenzomotorno iskustvo i psi-homotorni ~in. Obnavqaju}iova iskustva reedukatorotkriva detetu nove vari-jante iskustva u okolini iwemu samom, tako da reeduka-tor obnavqa iskustva i bo-gati ih do mere koja jeprose~na za uzrast, dok peda-gog u {koli uvodi nove serijeznawa koja su izvan iskustvadeteta.

Osnovne indikacije zareedukaciju psihomotorikesu:¬ usporen razvoj psihomo-

torike¬ tikovi¬ hiperkinetski sindrom¬ mucawe

¬ razvojna disharmonija¬ razvojna disgnozija¬ dislateralizovanost¬ razvojna dispraksija¬ razvojna disgrafija¬ specifi~ne smetwe u~ewa

(disleksija, diskalkulija,disortografija)

¬ pervazivni poreme}aji ¬autizam

¬ de~ije psihoze

Na osnovu defekto-lo{ke dijagnostike svakodete dobija individualnitretman u zavisnosti od prob-lema koji je prisutan.Reedukacija se primewujekontinuirano u trajawu odnekoliko nedeqa do nekolikomeseci u zavisnosti od dijag-noze. Seansa traje najvi{etridesetak minuta i topo{tuju}i principe u istovreme u toku nedeqe. Jedan odbitnih principa je daroditeq bude prisutan da bina taj na~in boqe upoznaosvoje detete, wegove prob-leme i svoje aspiracije u vezisa detetom. Defektolo{kitretman zahteva rad na vi{enivoa a to je {kola i peda-go{ka slu`ba jer bez ove ko-ordinacije uspeh tretmana nebi bio zadovoqavaju}i. Uokviru reedukacije psihomo-torike primewuje se i metodrelaksacije koji ima za ciqda smawi napetost deteta iprimewuje se kroz petnaesttema. Ukratko re~eno koddece ne postoje brza re{ewa.

Timski rad na de~ijojpsihijatriji u Op{toj bolni-ci ,,\or|e Joanovi},, u Zre-waninu se neguje od 1984. go-dine na ~elu sa osniva~em dr\or|e Damjanom de~ijim psi-hijatrom, defektologomQubicom Piperski, socijal-nom radnicom VericomProti} i psihologom JelkomKova~ev. Slu`ba se godinamabavila le~ewem dece i omla-dine sa mentalnim problemi-ma. Danas tim ~ine dr neurop-sihijatar Biqana Gardino-va~ki, spec. psiholog IvanaPriqeva \or|evi}, soc. rad-nik Verica Proti} i defek-tolog Mirjana Mladenovi}.

LL II CC EE NN CC II RR AA WW EENa osnovu zakona o Ko-

morama zdravstvenih radni-ka, koji je donet decembra2006. god. formirana jeLekarska komora Srbije.Upis u Lekarsku komoruvr{i se upisom u odgovara-ju}u regionalnu komoru naosnovu mesta stalnog borav-ka. Lekar je u obavezi daodgovaraju}oj komori pod-nese: ispuwen zahtev za upis,ispuwen evidencioni list,originale ili overene fo-tokopije diplome medicin-skog fakulteta, uverewe opolo`enom dr`avnom ispi-tu, specijalisti~ku diplo-mu, subspecijalisti~ku dip-lomu, nalog ra~unovo|stvuustanove u kojoj radi zapla}awe ~lanarine, jednufotografiju, uplatu tro{-kova upisa u iznosu od6.000,00 din. tro{kova iz-davawa licence u iznosu od2.000,00 din. potvrde o pri-marijatu, magisteriju ilidoktoratu, a za lekare kojisu u toku specijalizacijeili subspecijalizacije ov-ereno re{ewe Ministar-stva zdravqa o dodeli istih.

Nakon upisa ~lan Ko-more dobija re{ewe o upisuu imenik Komore i ~lanskukartu.

Licenca se izdaje na rokod 7 godina.

Lekarska Komora Voj-vodine nalazi se u NovomSadu na adresi Du{anaDanilovi}a 40. Rad sastrankama od 9 ¬ 14 ~a-sova. telefon 021 / 496-522meil. info@lkv.org.yu,www.lkv.lks.org.yu

Zaposleni u Op{tojbolnici su putem dopisaobave{teni o na~inu upisa iizdavawa licence. U roku odmesec dana 135 lekara odukupno 165 zaposlenihlekara donelo je urednudokumentaciju. Ista je pre-data Regionalnoj LekarskojKomori Vojvodine.

Pommo}nniik diireektora za obrazo-vvawee ii nnau~nno-iistra`iivva~kii rad

mr sci. An|a Bo`i}

U~e{}e na prezentaciji suuzeli lekari op{te medicineDoma zdravqa "dr Bo{ko Vre-balov" u Zrewaninu. Radna grupakoja je u~estvovala u formirawuvodi~a dobre klini~ke prakse,vodi~a prevencija kardiovasku-larnih bolesti su eminentnistru~waci iz ove oblasti.

Svetski dan srca, osmi put zaredom, organizuje Svetska fed-eracija za srce u preko 100 ze-maqa sveta. Svetska federacijaza srce (World Health Federa-tion), posve}ena je prevenciji ikontroli bolesti srca i krvnihsudova radi postizawa du`eg ikvalitetnog `ivota {iromsveta, a posebno u sredwe razvi-jenim i nerazvijenim zemqama.

Infarkt i {log su svetskiubica broj jedan, odgovoran za 17,5miliona ̀ ivota svake godine, a odtog broja oko 80% u nerazvijenimi zemqama u razvoju.

Stanovni{tvo Srbije je,tako|e, najvi{e optere}enobolestima srca i krvnih sudova -svake godine u Srbiji vi{e odpolovine (56,8%) svih smrtnihishoda posledica je umirawa odbolesti srca i krvnih sudova.

Prevencija infarkta i{loga ima uspeha ako se smaweglavni faktori rizikaukqu~uju}i povi{en krvni pri-tisak, povi{en nivo holesterolai {e}era u krvi, nedovoqan unosvo}a i povr}a prekomernauhrawenost i gojaznost i nedovo-qna fizi~ka aktivnost.

Zdravqe porodice

Iskustvo je pokazalo dapodr{ka porodice i prijateqaomogu}ava lakwe postizaweciqeva. Osobe koje jo{ u detiw-stvu usvoje zdrave navike,uglavnom iz zadr`e tokom~itavog svog `ivota. Porodicekoje se pravilno hrane, `ive uokru`ewu bez duvanskog dima ifizi~ki su aktivne na dobrom suputu da smawe rizik za pojavu bo-lesti srca i {loga.

Evo nekoliko jednostavnihpredloga koje mo`ete da pri-menite da biste spre~ili pojavubolesti srca i {loga. Po~nitejo{ danas!

¬ Prenesite svoje pravilnenavike u ishrani na sve koje poz-najete: posavetujte ih da u svojojishrani koriste {to vi{e vo}a ipovr}a, nemasna mesa i ribu(pripremqena kuvawem u vodiili na pari, grilovawem ilipe~ewem bez masno}a), mahunarke(gra{ak, pasuq, boranija, so~ivo)i proizvode sa malim sadr`ajemmasti.

¬ Potrudite se da u svakomobroku bude zastupqeno vo}e ipovr}e, najmawe pet putadnevno.

¬ Umesto gaziranih sokovasvojoj porodici i prijateqimaponudite vodu, sve`e ce|enesokove bez {e}era ili mleko saniskim sadr`ajem masti.

¬ Obavezno ukqu~itepovr}e i vo}e u u`inu ili ru~akkoji deca nose u {kolu. Razgo-varajte sa drugim roditeqima iposavetujte ih da urade isto zasvoje dete. Tra`ite podr{ku odu~iteqa i nastavnika u vidu~asova posve}enih pravilnojishrani.

¬ Potrudite se da ne un-osite previ{e soli, naro~itokroz indusrijski proizvedenuhranu (suhomesnati proizvodi,konzervisana hrana...).

¬ Planirajte da sa porodi-com provedete svoje slobodnovreme aktivno u prirodi.

¬ Neka fizi~ka aktivnostpostane sastavni deo va{egsvakodnevnog `ivota - najmawepola sata dnevno. Umesto liftakoristite stepenice. Ostavitekola na parkingu i pro{etajte doposla ili, jo{ boqe ¬ idite naposao pe{ke.

¬ Neka va{ dom bude ne-pu{a~ka zona! Kao nepu{a~da}ete odli~an primer svojojdeci. Nau~ite ih da se izbore zaokru`ewe bez duvanskog dima.

¬ Ograni~ite vreme prove-deno uz ra~unar i televizijskiprogram. Potrudite se da va{edete {to vi{e slobodnog vreme-na provede napoqu fizi~ki ak-tivno. Pro{etajte sa detetom do{kole ili zajedno vozite bicikl.Rolere, igrajte fudbal, basket,odbojku, badmington...

¬ Ako ste nepu{a~, pravilnose hranite i redovno ste fizi~kiaktivni, dajete najboqi primer svo-joj porodici i okolini.

¬ Ako mislite da je bilo kou va{oj bli{oj ili daqoj porodi-ci pod rizikom za pojavu bolestisrca, posavetujte ga da se obratisvom lekaru za savet i pomo}.

Zdravo okru`ewe

¬ Vrti}i, {kole, fakul-teti - Zahtevajte od uprave daobezbedi kvalitetne obroke,vi{e prostora za igru i sportskeaktivnosti.

¬ Radno okru`ewe ¬ Zahte-vajte od poslodavca da obezbedipravilnu ishranu na radnommestu i mogu}nost za fizi~ku ak-tivnost. Insistirajte na radnomokru`ewu bez duvanskog dima.

¬ Prodavnice i restorani ¬Zajedno sa prijateqima ikom{ijama zala`ite se za sred-inu bez duvanskog dima i boqiizbor hrane. Neophodno je da sena svakom proizvodu nalazi kom-pletna deklaracija. Zakon je nava{oj strani!

¬ Bolnice ¬ Zahtevajte dase u bolnicama slu`i kvalitetnahrana i zabrani prodaja brze

SSSSvvvveeeettttsssskkkkiiii ddddaaaannnn ssssrrrrccccaaaa

-- 33330000.... sssseeeepppptttteeeemmmmbbbbaaaarrrr 2222000000007777....

OP[TA BOLNICA >>\OR\E JOANOVI]>> ZREWANIN Broj 1710

Dana 25. septembra 2007. godine u konferencijskoj sali Cen-tralne bolni~ke biblioteke odr`ana je stru~na prezentacija povodom30. septembra - Svetskog dana srca. Ovogodi{wa akcija se sprovodipod sloganom "Udru`eni za zdravo srce".

Sept./Oktobar 2007. god. OP[TA BOLNICA >>\OR\E JOANOVI]>> ZREWANIN 11

hrane. Podr`ite potpunu zab-ranu pu{ewa u zdravstvenim us-tavnoma.

Zdravi stilovi `ivota

Koliko je previ{e? Nijeuvek jasno koja je hrana {tetna pozdravqe i u kojoj koli~ini. Poje-dine vrste hrane mogu imati izne-na|uju}e visok sadr`aj {e}era,masti ili soli. Sve one zajednopredstavqaju faktor rizika zapojavu bolesti srca i {log.

Na primer, konzerva gazira-nog pi}a sadr`i sedam ka{ika{e}era. Velika porcija brzehrane (dupli ~izburger, pomfrit,gazirani sok, dezert) mo`e dasadr`i 9200 kJ (2200 kcal), a dabiste sagoreli unetu koli~inuenergije potrebno je da istr~iteceo maraton, kako biste popre|enom kilometru potro{ili53 kcal.

Budite aktivni u dru{tvu!

Mnogo je zabavnije baviti sesportom u dru{tvu prijateqa.Daleko je te`e odustati od{etwe, ako ste se sa nekim dogov-orili nego da idete sami. Svakod-nevna polu~asovna {etwa brzimhodom smawuje rizik od bolestisrca za 18%, a {loga za 11%.

Napravite prvi korak -prestanite da pu{ite!

Ukoliko prestanete dapu{ite, eliminisali ste najz-na~ajniji faktor rizika. Duvan jeodgovoran za pojavu jedne petinebolesti srca i krvnih sudova{irom sveta. Mnogo je lak{eposti}i ovaj ciq uz podr{kuporodice, prijateqa i okru`ewa.Posle godinu dana od prestankapu{ewa rizik za nastajawe in-farkta srca i angine pektoris sesmawuje na pola. Napravite prvikorak - prestanite da pu{ite ipomozite i drugima da u~ine isto.

Izvor: www.zdravqe.sr.gov.yu

Dnevne preporuke:

Mawe od 5 grama

400 do 500 grama

Mawe od 30% uku-pnog energetskogunosa

So

Vo}e i povr}e

Ukupne masno-}e

Elektrokonverzija srca jeterapijski postupak koji sesprovodi u le~ewu sr~anih arit-mija. Zasniva se na neposrednojisporuci elektri~ne energijeodgovaraju}e snage na zid grudnogko{a kada se ostvaruje ̀ eqena de-polarizacija ve}ine ekscitabil-nih struktura srca.

Kako se primewuje i u kojimslu~ajevima?

Kod tahikardnih poreme}ajasr~anog ritma, posebno kru`nihtzv: reentru aritmija: atrijskafibrilacija, undulacija, A-Vnodusne tahikardije, tahikardijeu sklopu preekscitacionih sin-droma, ventrikularnihtahikardija raznih oblika.

Kako se primewuje i kada se ko-risti?

Koristi se obi~no kaoposledwa metoda nakon iscrpqe-wa medikamentoznih poku{ajakonverzije ili kao prva kodbolesnika koji su hemodinamskiugro`eni zbog poreme}aja ritmarada srca.

Metoda: Izvodi se standardnim

ure|ajem ¬ defibrilatorom kojiisporu~uje elektri~nu enrgijusnage do 400 W/s ili 400 J. samogu}no{}u sinhronizovane is-poruke energije sa R zubcem QRSkompleksa u EKG-u (depolar-izacija komora) da bi se izbeglaisporuka el. energije u vulnera-bilnu fazu repolarizacije komo-ra, sa prose~nom potrebnomsnagom za uspe{nu kardiverzijuod 50 ¬ 360 J (zavisno od vrste ar-itmije). Ovo nije od va`nosti zadefibrilaciju (DC SHOCK).

Izvo|ewe:1. Bolesnika detaqno upoz-

nati sa procedurom, naro~ito sawenim neprijatnim segmentima imogu}im komplikacijama.

2. Ako se radi planiranaelektrokonverzja sprovesti adek-vatnu antikoagulantnu pripremubolesnika (3 nedeqe pre i nas-taviti 4 nedeqe posle).

3. Proveriti laboratoriju(elektroliti i acidobazni sta-tus).

4. Pripremiti i proveritifunkcionisawe defibrilatora,

kod nas u KJ to je savremeniaparat posledwe generacije ¬ (bi-fazi~an) koji se odlikuje ap-likacijom elektri~ne energijemawe snage sa ve}om efikas-no{}u.

5. Neophodno je pripremiti iproveriti set za reanimaciju kaoi terapijska kolica sa neophod-nim medikamentima.

6. Postaviti bolesnika uhorizontalan polo`aj, bez jastu-ka i gorweg dela garderobe, bezdodirivawa metalnih delovakreveta i u najbli`oj okolini.

7. Sedirati i analgiziratibolesnika (amp.Bensedin i.v. iamp. Morphin i.v) sa prethodnoaplikovanim orofaringealnimtubusom zbog onemogu}avawazagu{ewa tokom intervencije.

8. Aplikacija EKG elektro-da radi monitoringa.

9. Ukqu~iti defibrilator ipodesiti monitoring EKG-a,prona}i odvod sa jasnomveli~inom R zubca radi lak{egprepoznavawa i pripremitipapu~ice defibrilatora namaza-ti ih elektrodnim gelom. Po-staviti aparat u sinhroni mod iproveriti ispravnost markira-ju}eg signala R zubaca.

10. Papu~ice postaviti nagrudni ko{ pacijenta, sa dovoq-nim pritiskom da budupriqubqene za povr{inu grudnogko{a celom svojom povr{inom.Postaviti papu~ice jedna zasternum uz desnu ivicu sternuma uvisini yy-yyy m.r.p. a drugu za apehu projekciji sr~anog vrha.

11. Zapo~eti puwewe defib-rilatora kad je bolesnik sedirani kada su svi u~esnici interven-cije kao i pacijent bezbedni i nezatvaraju strujno kolo dodiruju}imetalne predmete ili pacijenta.Puwewe se uvek vr{i doodre|ene ja~ine el. energije kojanam je potrebna,kada se onozavr{i istovremenim pritiskomna dogme za pra`wewe napapu~icama vr{i se isporukautvr|ene energije.

12. Nakon ovoga se proveravaritam na monitoru i ako jebolesnik ponovo u sinusnomritmu intervencija se zavr{ava aako nije poku{ava se ponovoelektri~nom energijom ve}esnage.

ELEKTROKONVERZIJA SRCASawa Cvejanov,med.sestra Koronarne jedinice

12 OP[TA BOLNICA >>\OR\E JOANOVI]>> ZREWANIN Broj 17

Daji} Ivan je Re{ewem Di-rektora Zdravstvenog centraZrewanin odre|en za liceovla{}eno za rad sa vojnicimakoji dolaze na slu`ewe vojnogroka u civilnoj slu`bi u Zdrav-stveni centar Zrewanin. Na ovutemu razgovarali smo sa wim.

¬ Koliko dugo ve} vojnicidolaze na slu`ewe svog voj-nog roka u Bolnicu, odnosnoZdravstveni centar Zrewanin?

Zdravstveni centar Zre-wanin je odlukom ministraodbrane odre|en kao jedna od us-tanova u kojoj se mo`e slu`itivojni rok u civilnoj slu`bi.Shodno Uredbi o vr{ewu vojneobaveze, potpisan je Ugovorizme|u Ministarstva odbrane iZdravstvenog centra Zrewanini time stvoreni uslovi za pri-jem vojnika na slu`ewe vojnogroka u civilnoj slu`bi. Prvivojnici su do{li na slu`ewevojnog roka u civilnoj slu`bi uZdravstveni centar Zrewanin22. 12. 2003. godine, a do sada je uZdravstvenom centru Zrewaninukupno svoj vojni rok slu`ilo374 vojnika (ukqu~uju}i i uputseptembar 2007. god.).

¬ Koliko vojnika trenutnoslu`i svoj vojni rok u Zdrav-stvenom centru Zrewanin?

Trenutno, u Zdravstvenomcentru se nalazi 51 vojnik, od~ega je 14 vojnika u Domu zdrav-qa a 37 u Bolnici.

¬ Na koje poslove su vojni-ci raspore|eni?

Za vreme slu`ewa vojnogroka u civilnoj slu`bi u Zdrav-stvenom centru Zrewanin, vo-jnici obavqaju dru{tveno ko-ristan rad u skladu sa Re{ewemkojim su raspore|eni naodre|ene poslove. Ne postojeposlovi koji su posebnonameweni vojnicima i koji suposebno odre|eni kao dru{-tveno korisni.

Ograni~ewa koja se pri-mewuju u obavqawu dru{tvenokorisnog rada su: vojnik nemo`e obavqati poslove sapove}anim rizikom, niti mo`eraditi du`e od punog radnogvremena, ali obzirom na speci-fi~nu delatnost Zdravstvenogcentra Zrewanin, institut pre-raspodele radnog vremena se uvelikoj meri primewuje.

Vojnik obavqa dru{tvenokoristan rad uz stalni nadzorzaposlenog koji je odre|en zawegovog neposredno pred-postavqenog i obavqa poslovekoje mu ovaj poveri, a u skladu sanormativnim aktima Zdravstve-nog centra.

Neposredno predpostav-qeni zaposleni prati rad,pona{awe i zalagawe vojnika ina kraju svakog meseca dostavqapismeni izve{taj o tome. Timizve{tajem, pored kratkogopisa poslova koje je vojnikobavqao, neposredno pred-postavqeni ocewuje rad,pona{awe i zalagawe vojnika ikvalitet poslova koje je ovajobavio, kao i broj radnih danakoje je vojnik u toku mesecuproveo na poslu.

Pored redovnog posla kojiobavqaju, vojnici se, kada se zato uka`e potreba, anga`uju i naobavqawe vanrednih i jed-nokratnih poslova, kao {to su:~i{}ewe i sre|ivawe kruga,parkinga, pojedinih prostorijaop{te namene, istovara ve}ekoli~ine robe i sl. O tome sevodi evidencija sa ciqem da se

svi vojnici podjednako opte-rete navedenim vanrednim ak-tivnostima.

Tako|e, vojnici se an-ga`uju, kada situacija to zahte-va, i na drugim poslovima{irih razmera i koji su odop{teg interesa, kao {to je bioslu~aj sa poplavama, kao idrugim poslovima iz domenacivilne za{tite i civilneodbrane.

¬ Kakva su dosada{wa is-kustva sa vojnicima koji senalaze na civilnom slu`ewu?

Slu`ewe vojnog roka ucivilnoj slu`bi, odnosnoobavqawe dru{tveno korisnograda, opravdalo je svoje posto-jawe i treba ga daqe razvijati iusavr{avati. Korist od ovakvogna~ina slu`ewa vojnog roka jevi{estruka (i za dr`avu, i zaorganizaciju-ustanovu i za vo-jnika). Elementarne nepogode(poplave) koje su u posledwe dvegodine zadesile Zrewanin iokolinu pokazale su, izme|u os-talog, veliki zna~aj vojnika naslu`ewu vojnog roka u civilnojslu`bi, ~ije je anga`ovawe napomo}i stanovni{tvu i sanaci-ji posledica bilo od veoma ve-likog zna~aja. Tako|e, dosa-da{wa iskustva Zdravstvenogcentra Zrewanin pokazuju da sevojnici na slu`ewu vojnog rokau civilnoj slu`bi moguanga`ovati i u oblastima kojenisu direktno vezane za wihoveneposredne du`nosti i da se i utim oblastima mogu posti}idobri rezultati (hor vojnika ihumanitarni koncert koji je tajhor odr`ao i tom prilikomprikupio oko 1.000 evra, u di-narskoj protivvrednosti, zadecu ratnih vojnih invalida ipoginulih u ratovima 1990 ¬1999. godina, kao i koncerti toghora za mentalno nedovoqnorazvijenu decu i {ti}enikeGerentolo{kog centra; doku-mentarni film o toj deci; mul-timedijalni prikaz Op{te bol-

SSSSLLLLUUUU@@@@EEEEWWWWEEEE VVVVOOOOJJJJNNNNOOOOGGGG RRRROOOOKKKKAAAA UUUU CCCCIIIIVVVVIIIILLLLNNNNOOOOJJJJSSSSLLLLUUUU@@@@BBBBIIII

Ivan Daji}[ef sslu`be oobezbe|ewwa

Sept./Oktobar 2007. god. OP[TA BOLNICA >>\OR\E JOANOVI]>> ZREWANIN 13

nice u Zrewaninu; sportske ak-tivnosti i dr.). Me|utim,kvalitet regruta koji dolaze naslu`ewe vojnog roka u civilnojslu`bi opada iz klase u klasu ipo obrazovnoj strukturi, i podisciplini, a i po zaintereso-vanosti za izvr{avawe dode-qenih obaveza. Procenat vi-sokoobrazovanih vojnika, kojise u 2004. godini kretao iznad80%, spao je na svega nekih 10-15%; uo~qiv je porast broja re-gruta sa osnovnom ili ~ak i bezzavr{ene osnovne {kole; nedis-ciplina, izbegavawe obaveza ipoku{aji da se izbegne svako-dnevno dola`ewe na du`nost(uz raznorazna, vrlo ~esto nesu-visla obja{wewa i #~u|ewa&za{to to ne mo`e) su u porastui neophodno je daleko ve}e i en-ergi~nije anga`ovawe nepos-redno predpostavqenih da se tospre~i nego {to je to bio slu~aju ranijem periodu.

¬ [ta, po Va{em mi{-qewu, treba u~initi da seovakav na~in regulisawa vojneobaveze poboq{a i podigne navi{i nivo?

Neophodno je oblast slu-`ewa vojnog roka u civilnojslu`bi urediti Zakonom (a neuredbama, kao {to je sadaslu~aj). U pogledu odre|ivawalica (regruta) koji }e slu`itivojni rok u civilnoj slu`bitrebalo bi vi{e pa`weposvetiti terminu #prigovorsavesti&. Pre svega, potrebno jedefinisati ovaj termin jer jeutisak da zbog nedovoqno pre-cizno definisanog ovog termi-na veliki broj regruta, poziva-ju}i se na prigovor savesti, od-lazi na slu`ewe vojnog roka ucivilnoj slu`bi iz raznihdrugih razloga. Komisije kojeodlu~uju o molbama regruta zaslu`ewe vojnog roka u civilnojslu`bi trebalo bi vi{e da sebave li~no{}u regruta i utvr-|ivawu stvarnog postojawaprigovora savesti. Zakonskomregulativom bli`e i detaqnijedefinisati termin #dru{tvenokoristan rad&. Ovo je neophodnou ciqu boqe i efikasnije isko-ri{}enosti vojnika i ostvari-vawa ciqeva slu`ewa vojnogroka u civilnoj slu`bi, a akce-

nat bi trebalo staviti na hu-manitarni rad. Ima tu jo{ nizstvari koje treba, po mommi{qewu, a i po mi{qewumnogih koji se bave ovom prob-lematikom, izmeniti ili reg-ulisati na drugi na~in. U tomsmislu, ja sam nedavno, prekoKomande Vojnog okruga NoviSad, pokrenuo inicijativu zapokretawe postupka zadono{ewe zakona i izneo nizsugestija o tome {ta treba reg-ulisati wime. Ova inicijativaje u Vojnom okrugu prihva}ena, a{ta }e biti daqe, vide}emo.

¬ A u na{oj Ustanovi?

Zaposleni bi trebalo, presvega, da shvate da vojnici nisuradnici i da su oni tu, presvega, da pomognu zaposlenimada lak{e, br`e, efikasnijeobave svoje poslove. Nije dobroorganizovati obavqawe odre-|enih poslova oslawaju}i seiskqu~ivo na vojnike. Vojnicisu danas tu, sutra ih nema. Brojvojnika koji dolaze i wihovastru~na i {kolska sprema surelativni i ne zavise od nas,ve} od broja regruta pri-javqenih za civilno slu`ewe irasporeda upu}ivawa kojinapravi Vojni odsek. Tako|e,trebalo bi jo{ malo poraditina koncepciji anga`ovawa vo-jnika, mada ona ve} postoji, ibli`e odrediti poslove kojevojnici obavqaju i toga sestriktno pridr`avati.

¬ Veliki je broj organi-zacija i ustanova u kojima semo`e slu`iti vojni rok ucivilnoj slu`bi. Kako se u tomerangira na{ Zdravstveni cen-tar, a i Vi li~no, po{to imamodre|enih informacija oVa{em anga`ovawu po ovompitawu i van na{e Ustanove?

Sa zadovoqstvom moguista}i da se Zdravstveni centarZrewanin vrlo visoko rangirai da je do sada nekoliko puta, a isada je tako, od strane KomandeVojnog okruga (koji pokrivateritoriju Vojvodine) isticankao primer i kao ustanova ukojoj je najboqe organizovanovakav vid slu`ewa vojnog rokana teritoriji AP Vojvodine.Tako|e, mogu re}i da sam i ja

li~no dosta anga`ovan. Upravosu iz {tampe iza{le dve kwigekoje je objavio pukovnik BrankoBabi}, koji je zamenik koman-danta Komande Vojnog okruga ikoji je pre oko godinu dana dok-torirao na temu #Slu`ewe vo-jnog roka u civilnoj slu`bi iwen uticaj na sistem odbrane&, akoje se bave problematikomcivilnog slu`ewa. U izradiovih kwiga u~estvovao sam i ja imoje ime se nalazi u wima kaosaradnika. Aktivno sam sara-|ivao sa pukovnikom Babi}em ina izradi wegove doktorske dis-ertacije, u koju su u velikojmeri ugra|ena na{a iskustva izcivilnog slu`ewa i moja idejnare{ewa za poboq{awe funkci-onisawa ove oblasti. Poredtoga, povremeno bivam pozivani na radne sastanke sa koman-dantima vojnih odseka i vojnihodeqaka sa teritorije Vojvodi-ne, koji se odr`avaju u Vojnomokrugu, gde imam izlagawa natemu slu`ewa vojnog roka ucivilnoj slu`bi.

¬ Na kraju, recite nam kojaje perspektiva slu`ewa vojnogroka u civilnoj slu`bi?

Ve} du`e vreme pronose seglasine da se ukida ovakavna~in slu`ewa vojnog roka. To,za sada, nije ta~no i plod jene~ije ma{te ili nein-formisanosti. Postoje odre-|ene inicijative i predlozi oukidawu vojne obaveze iuvo|ewu profesionalne vojske,a kao mogu}i rok pomiwe se2010. godina. Reorganizacija vo-jske }e se sigurno uraditi, a de-taqi jo{ nisu poznati. Mojeli~no mi{qewe je da }e nekivid i oblik civilnog slu`ewaipak ostati i posle 2010. go-dine, jer ~ak i ako do|e do pro-fesionalizacije vojske, sektorcivilne odbrane i civilneza{tite }e morati dafunkcioni{e, a slu`ewe vojnogroka u civilnoj slu`bi je upra-vo za ovu oblast vrlo bitno.

PPRRIIVVRREEMMEENNOO UUDDAAQQEEWWEE SSAA RRAADDAA

14 OP[TA BOLNICA >>\OR\E JOANOVI]>> ZREWANIN Broj 17

U na{oj Bolnici od nedavnose primewuje disciplinska meraprivremeno udaqewe sa rada za-poslenog u trajawu od jedan, dvaili tri dana.

Ova mera je predvi|ena~lanom 170. Zakona o radu i nijepostojala u ranijim Zakonima.Mo`e se izre}i zaposlenom uslu~aju povrede radne obaveze iliza nepo{tovawe radne disciplinei to u slu~aju kada povreda nijetakva da se za wu mora izre}i meraprestanka radnog odnosa. Na ovajna~in se popuwava prazninaizme|u osloba|awa zaposlenog ododgovornosti za povredu radneobaveze i mere prestanka radnogodnosa. Naime u nekim situacijamapovreda radne obaveze ili ne-po{tovawe radne discipline jeevidentno da je u~iwena ali nijetakva da bi bila razlog za otkazugovora o radu.

Izricawem mere privremenogudaqewa zaposlenog sa rada beznaknade zarade je zapravo svo-jevrsna opomena i mo`e delovati napoboq{awe radne discipline za-poslenog u budu}em wegovom radu.

Zaposlenom se mo`e izre}iova mera za sve povrede radneobaveze i naru{avawe radne disci-pline koje su predvi|ene ugovoromo radu koji je radnik zakqu~io,odnosno potpisao sa direktoromzdravstvene ustanove.

U ugovoru o radu koji suzakqu~ili svi zaposleni u Zdrav-stvenom centru odnosno u na{ojbolnici u ta~ki 11. nabrojano je 30situacija za koje je predvi|enamogu}nost prestanka radnog odnosaotkazom ugovora o radu od straneposlodavca. Izme|u ostalih to suneblagovremeno, nesavesno ili ne-marno vr{ewe radne obaveze, kao iodbijawe radnog naloga pret-postavqenog, odbijawe da se pos-tupi po rasporedu za de`urstvo ilipo re{ewu o prekovremenom radu,zloupotreba polo`aja, falsifiko-vawe dokumenata, odbijawe kori{-}ewa li~nih za{titnih sredstava,namerno prouzrokovawe materi-jalne {tete ustanovi, nedostavqa-we u roku od tri dana potvrdelekara da je otvoreno bolovawe,zloupotreba bolovawa, ne pri-javqivawe nestanka sredstava zarad, nedozvoqeno kori{}ewe sred-stava rada, propust u terapiji ile~ewu bolesnika koji ima direk-tne posledice po zdravqe bolesni-ka, neopravdan izostanak sa radapet radnih dana uzastopno, zahte-vawe od pacijenta materijalne ko-risti, upotreba alkohola inarkoti~kih sredstava za vremerada kao i odbijawe provere alko-holisanosti od strane komisije,izazivawe nereda i u~estvovawe utu~i, obavqawe privatnog posla zavreme rada, nepo{tovawe radnog

vremena, neprofesionalno pona-{awe prema pacijentima, upu}i-vawe pacijenata u privatne ordi-nacije u slu~aju kada se te uslugemogu pru`iti u bolnici kao ireklamirawe privatnih ordinaci-ja i ustanova, nepo{tovawepropisa o zabrani pu{ewa u bolni-ci i nepo{tovawe odluke o parki-rawu u krugu bolnice.

Sam postupak izricawa mereodnosno dono{ewa re{ewa oprivremenom udaqewu sa rada za-poslenog bez naknade zaradepokre}e se na pismeni zahtevneposrednog rukovodioca ({efaodseka, na~elnika odelewa, {efaslu`be, {efa servisa sprema~icaili pak direktora bolnice). U tomzahtevu se obavezno opisuje samapovreda discipline odnosno povre-da radne obaveze, mesto i vremekada se ona desila, ukratko seopisuju okolnosti i dr. Nakonovoga direktor zdravstvene ustano-ve }e zatra`iti od zaposlenog da seizjasni pismeno o pritu`bi na we-govo pona{awe i da iznese svojuodbranu. Nakon ovoga direktorrazmatra ~iwenice iznete u zahte-vu kao i one iznete u odbrani iodlu~uje po zahtevu. Wegova odlukaukoliko je pozitivna se donosi uformi re{ewa kojim se utvr|uje daje zaposleni u~inio povredu radneobaveze odnosno da je prekr{ioradnu disciplinu i izri~e muprivremeno udaqewe sa rada u tra-jawu od jednog, od dva ili pak triradna dana. To zna~i da je za-posleni ta~no odre|enih dana sus-pendovan sa rada, da ne dolazi naposao i da mu se za svaki dan ne}eobra~unati i platiti po osam sati.Ovo re{ewe je kona~no i izvr{nou zdravstvenoj ustanovi. To zna~ida nije predvi|ena mogu}nost`albe unutar bolnice. Zaposleniima pravo da se povodom ovogre{ewa obrati Op{tinskom suduradi za{tite svoga prava i to uroku od 90 dana.

Pored ove mere privremenogudaqewa sa rada bez naknade za-rade, Zakon o radu poznaje i meruOtkaz ugovora o radu od straneposlodavca kada postoje opravdanirazlozi za to a koji se odnose naradnu sposobnost zaposlenog, nawegovo pona{awe kao i potrebeposlodavca (tehnolo{ki vi{ak).

U slu~aju da direktor ocenida postoje olak{avaju}e okolnostiili da povreda radne obaveze ilinepo{tovawe radne disciplinenije dovoqan razlog da sa zaposle-nim raskine ugovor o radu, mo`e muu tom slu~aju uputiti upozorewe iobavestiti ga da }e mu otkazatiugovor o radu ako ponovo u~iniistu ili sli~nu povredu.

Pomo}nik direktora za pravna pitawaSpaso Jawi}, dipl. pravnik

IN MEMORIAM

ddrr IIvvaann RRaaddoovvaannoovvii}}

Dr Ivan Radovanovi}ro|en je 22. 02. 1953. godineu Zrewaninu. Bio je za-poslen u ZC Zrewanin naHirur{kom odeqewu, od-sek Urologije, Op{ta bol-nica "\or|e Joanovi}".

Osnovnu {kolu i gim-naziju zavr{ava u Zrewani-nu a {kolovawe nastavqa uBeogradu na Medicinskomfakultetu gde diplomira27.06.1980. godine. Stru~niispit posle obavqenogpripravni~kog sta`a polo-`io je 16. 06. 1982. godine uNovom Sadu a u me|uvre-menu je odslu`io vojni rok.

Za vreme obavqawapripravni~kog sta`a iposle polo`enog stru~nogispita sve do 01. 07. 1984.godine radio je u Domuzdravqa "Dr Bo{ko Vre-balov" u Slu`bi hitne med-icinske pomo}i.

Od 01. 07. 1984. godineradi na poslovima i rad-nim zadacima lekara op{temedicine na Urolo{komodeqewu Op{te bolnice.

Od jula 1989. godineradi kao lekar specijal-ista urologije. Od 23. 11.2000. godine raspore|en jena radno mesto Na~elnikUrolo{kog odeqewa.

Svojim vrednim iznala~kim radom je ostaviosna`an uticaj na Uro-lo{kom odeqewu i unasle|u svom obavezu svo-jih kolega da nastavepredan rad u le~ewu paci-jenata.

Stoga, u ime svihHvala Vam i Ve~na vamslava.

Razvoj interneta bitno jepromenio na~in pristupanau~nim informacijama. Mnoginau~ni ~asopisi pored {tam-panih verzija, imaju i svoja elek-tronska izdawa. Pristup ve}inielektronskih ~asopisa mogu} jetek uz odgovaraju}u pretplatu.Ovo danas nije problem, jer ovore{ava Konzorcijum bibliote-ka Srbije za objediwenu nabavku(KoBSON). Inicijativa zaformirawe Konzorcijuma po-krenuta je novembra 2001. go-dine. Od tada do danas, preuze-to je 1.308.013 ~lanaka u punomtekstu.

KoBSON pregovara o pret-plati i sklapa ugovore o pravi-ma korisnika za pristup elek-tronskim izvorima na centrali-zovanoj osnovi za sve istra-`iva~e, nastavnike i studente uSrbiji. Ovakva centralizovananabavka pove}ava dostupnoststranih nau~nih informacija.

Ciqevi KoBSON-a su:

- nabavka stranih nau~nih~asopisa i baza podataka,

- me|ubibliote~ka poza-jmica sa inostranim bib-liotekama,

- prelazak sa papirnih naelektronska izdawa,

- lak{i pristup elektron-skim izdawima.

Svi ~asopisi i baze podata-ka odabrani su u saradwi safakultetima i istra`iva~kiminstitucijama u Srbiji, acelokupan sistem pretplate fi-

nansira se iskqu~ivo preko Mi-nistarstva za nauku, tehnologijui razvoj Republike Srbije.

[ta to zna~i za ustanovu izaposlene Op{te bolnice"\or|e Joanovi}"? To upravozna~i da svi zaposleni u ovojustanovi imaju pravo da bes-platno preko internet adresenainfo.nbs.bg.ac.yu/kobson pris-tupe najboqim i najnovijim iz-dawima svetski najpoznatijihizdava~kih ku}a. Da bi se pris-tupilo sajtu neophodno je pop-uniti nalog za otvarawe koris-ni~kog imena na serveru Naro-dne biblioteke Srbije, koji semo`e preuzeti na adresin a i n f o . n b s . b g . a c . y u / k o b s o n/doc/Proxy/licenca.pdf, i posla-ti ga po{tom na adresu Centarza nau~ne informacije, Naro-dne biblioteke Srbije, Beo-grad. U okviru ovoga naloganalaze se i informacije o prav-ima i obavezama vezanim zakori{}ewe usluga koje pru`aKoBSON. Tako|e, na naslov-noj strani sajta lako se moguna}i uputstva kako koristitiKoBSON.

Sada kada je internet dostu-pan na svim odeqewima Op{tebolnice, potencionalnim is-tra`iva~ima ili onima koji bi`eleli da budu u toku svetskihzbivawa iz raznih oblastinauke, srda~no bih preporu~ioposetu ovog sajta.

Dipl. ing. Zoran IgwatovIstra`iva~-ssaradnik u

Istra`iva~ko-rrazvojnoj jediniciZdravstvenog Centra

Sept./Oktobar 2007. god. OP[TA BOLNICA >>\OR\E JOANOVI]>> ZREWANIN 15

IN MEMORIAM

BBaa{{oovvii}} VVoojjkkaa

Ba{ovi} Vojka ro|enaje 10. Aprila 1951. godine uGluhovi}ima, op{tinaPale. Osnovnu {kolu kao iSredwu {kolu za aku{er-ske sestre zavr{ila je uSarajevu. Od 1973. godinebila je zaposlena u Op{tojbolnici u Zrewaninu kaoaku{erska sestra. Ceo svojradni vek obavqala jedu`nost glavne i vode}esestre. Svojim humanim iplemenitim radom zadu`i-la je mnoge mlade majkepru`aju}i im vrhunske me-dicinske usluge toplimqudskim razumevawem.Dala je primer mla|imkoleginicama i ostavilaim u nasle|e da svojim pot-punim i bezrezervnim zala-gawem doprinose boqemfunkcionisawu odeqewa~emu je Vojka uvek ite`ila.

U protekla tri mesecaizvedeni su mali gra|evinskiradovi na renovirawu objektaInternog odeqewa. Radovi uBiohemijskoj laboratoriji kaoi na Mikrobiologiji su u pot-punosti kompletirani. Prome-weni su podovi, okre~eni zi-dovi, ofarbani radijatori,postavqene nove plo~ice kao istolarija koja je u potpunostipromewena. Vrednost radova dosada iznosi oko 1,5 miliona di-nara. Tako|e, renovirawe ode-qewa kardiologije i ko-ronarnog se tako|e privodi

kraju. Osim gore pomenutihradova, izvr{ena je i potpunarekonstrukcija kupatila naKardiologiji. Zaposleni naovim odeqewima nisu krilizadovoqstvo drasti~nim po-boq{awem izgleda radnog pros-tora i bolesni~kih soba.

Finalizirani su grubi gra-|evinski radovi u prostorunove kapele. Nakon poseteVladike Nikifora i nakonuvida u prostor predvi|en zaovu namenu ali i par sugestija,usledilo je odobrewe i zelenosvetlo da se s ovim radovima

nastavi. Gra|evinske radovefinansira bolnica dok }e secrkveni inventar obezbediti izsredstava crkve. Ina~e, pros-tor kapele nalazi se u biv{improstorijama Slu`be informa-cionih sistema, stoga su senakon wihovog preseqewa uzgradu Nove bolnice stvoriliuslovi za realizaciju ovog pro-jekta.

Usled realizacije ovihplanova bilo je neophodno iz-mestiti bolni~ki magacin kojise od skoro nalazi u prostorustare transfuzije.

AAKKTTUUEELLNNOO

ZA ONE KOJI @ELE DA ZNAJU,

IZVOR MUDROSTI, KoBSON

ZZZZAAAAJJJJEEEEDDDDNNNNIIII^̂̂̂KKKKAAAA IIIIZZZZLLLLOOOO@@@@BBBBAAAA SSSSLLLLIIIIKKKKAAAA

MMMMEEEEDDDDIIIICCCCIIIINNNNSSSSKKKKIIIIHHHH RRRRAAAADDDDNNNNIIIIKKKKAAAA

16 OP[TA BOLNICA >>\OR\E JOANOVI]>> ZREWANIN Broj 17

Dana 30. 08. 2007. godineza mesec septembar otvorenaje samostalna izlo`ba slikaPalinka{ Marije u konfer-encijskoj sali Centralnebolni~ke biblioteke Op{tebolnice #\or|e Joanovi}&.Ro|ena je 1954. godine u Zre-waninu. Po zanimawu jezdravstveni radnik ali sadu`iva svoju penziju i slikapredivne slike u temperatehnici. Ovo joj je omiqenatehnika, ali planira da seoproba i uqanim bojama. Naslikama joj se naj~e{}e po-javquju lirski pejza`i alivoli da slika i cvetne mo-tive. Do sad je uzela u~e{}ena vi{e zajedni~kih izlo`bia ovo joj je prva samostalnaizlo`ba.

Od zna~ajnijih nagradavredi pomenuti: y mesto naMIRK-u 2005. godine, yymesto na MIRK-u 2006. go-dine, y mesto na MIRK-u2007. godine kao i zlatnamedaqa na manifestaciji uBudimpe{ti 2005. godine.

Otvarawem izlo`beslika 04. Oktobra 2007. go-dine otpo~eli smo novu se-zonu izlo`bi u prostorijamana{e bolnice. Ovom pri-likom na zajedni~kojizlo`bi slika svoje radoveizlo`ile su Ivan~evi} Kata-rina, Marija Peho-Ka~ar,Olga O`egovi} i Ra{evi}Ro`ika. U okviru programakoji je bio uprili~en, u~e{}esu uzeli Branka Jaji}, nov-inarka lista #Zrewanin&,koja je recitovala poeziju,Lali} Dragana VMS, u orga-nizaciji izlo`bi, dr JovaBeli} koji je govorio o slika-ma kao i akademski slikarAca Ka~ar. O `ivotu i raduumetnika na izlo`bi supro~itani delovi iz wihovihbiografija:

IVAN^EVI]KATARINA

Doga|a se da ~ovek ne{tovredno godinama nosi u sebi,ne{to sa ~im se rodi, nekidar, ve{tinu ili ume}e, da seonda, u jednom trenutku, ~akzrelosti, taj skriveni, pri-tajeni talenat ispoqi.

To se dogodilo KatariniIvan~evi}, ro|enoj 1952. go-dine u Zrewaninu koja jedanas Novosa|anka, organiza-ciona sestra na ginekologijipoliklinike. Za Katarinu jeslikawe lek za du{u. Poseglaje za ki~icom pre osam godi-na, kada je ostala bez svog`ivotnog saputnika, koji jeiznenada preminuo. Nadah-nu}e slikara nosi u genima,kao vredan dar - zave{taj,nasle|en od bake i pradede,koji su bili izuzetno talen-tovani slikari, iako su bili,kao i ona, amateri u toj lepojumetnosti.

¬ Dok slikam, pronalaz-im spokoj i du{evno zadovo-qstvo. ¬ ka`e Katarina: ¬Mo`da su zato moji motivimesta gde vlada spokoj, poputvojvo|anskih sala{a, us-amqenih Srbijanskih ku}a,

de~ija lica, priroda, Bo-gorodica...

Katarina Ivan~evi} jeizlagala svoje slike vi{eputa, na grupnim izlo`bama ijednom samostalno u NovomSadu. ~lan je mu`qanskog#Kluba likovnih umetnika ¬amatera& i {kole crtawa#Fokus-Art& iz Mu`qe, kao i#P~ese&.

MARIJAPEHO-KA^AR

Ro|ena je 1954. u Zrewa-ninu. Do 2000.-te godine radikao tekstilni tehni~ar, u in-dustriji tepiha #Proleter&.Danas je u privremenoj penzi-ji i potpuno je posve}enaboga}ewu svoje du{evneriznice, slikarstvu ikwi`evnosti. Slika tako-re}i od detiwstva, kao {to jei pisawe privla~ilo ~im jesavladala ume}e #baratawaperom&. Po~ela je da oslika-va svoja ma{tawa, bodrenabakinim slikarskim talen-tom, koji joj je ostavqen uzave{taj od pradede ¬ JozefaGintnera ¬ slikara. Izlagalaje svoje slike na grupnimizlo`bama, na #Me|unarod-noj izlo`bi rukotvorina i

Sept./Oktobar 2007. god. OP[TA BOLNICA >>\OR\E JOANOVI]>> ZREWANIN

kolekcija&, osvojila je do sadatri tre}a i dva druga mesta ¬diplome. Bavi se i pisawemproze. Od do sada napisana 34romana, objavila je tri nov-ele. koje su nagra|ene kwi-`evnim nagradama.

^lan je mu`qanskog#Kluba likovnih umetnika ¬amatera& i {kole crtawa#Fokus-Art& iz Mu`qe, ukojoj vr{i edukaciju wensuprug ¬ Aleksandar Ka~ar.

OLGA O@EGOVI]

Ro|ena je 1952. godine uKikindi. @ivotni i radnivek je do sada provela u Zre-waninu. Medicinska sestra upenziji. ^lan je {kolecrtawa #Fokus-Art& uMu`qi, u kojoj se tri mesecapodu~ava ume}u slikarstva,usmeravana od strane akadem-skog slikara AleksandraKa~ara.

RA[EVI] RO@IKA

Ra{evi} Ro`ika jero|ena 1952.godine u Zrewa-ninu.

Zavr{ila je VMS i radi-la na Psihijatrijskom Ode-qewu u Zrewaninu kao Glav-na sestra, a kasnije kaovode}a sestra Dnevne bolni-ce. Aktivista je u SZR od1977. g do penzije i bila jedobitnik mnogobrojnih priz-nawa za svoj dugogodi{wirad.

Aktivno u~estvuje u orga-nizaciji slikarskih izlo`bii kolonija #Srcem i du{om zamentalno zdravqe&.

U susretu sa brojnimumetnicima i wihovim deli-ma produbilo se intereso-vawe prema slikarstvu.

Radoznalost je vodi kadubqem upoznavawu umetni-ka, wihovih dela i ateqea,wihovog stvarala{tva.

@ele}i da upozna nas-tanak umetni~kih dela i po-mogne razvoju novootvoreneslikarske {kole #Fokus-art&ukqu~uje se u rad i samapo~iwe da slika.

U organizaciji udru`ewaotorinolaringologa Crne Go-re, Klini~kog centra u Pod-gorici i Ameri~ko-austrijskogOtvorenog Medicinskog Insti-tuta, od 12 do 14. oktobra 2007.godine odr`an je prvi me|unar-odni simpozijum otorino-laringologa Crne Gore po-sve}en problematici bolestikrajnika i savremenim dijagnos-ti~ko terapijskim procedurama.

Zrewaninsku bolnicu "dr\or|e Joanovi}" na ovom skupupredstavqao je Mr dr GoranPudar sa nau~nim radom izoblasti audiologije.

Simpozijum je otvoren pre-davawima po pozivu koja suodr`ali eminentni stru~waci,predvo|eni Prof. dr HervigomSvobodom iz Be~a, a iznesena suaktuelna istra`ivawa imuno-lo{kog zna~aja takozvanog lim-fati~nog prstena ̀ drela i dom-inantnih nep~anih krajnika. Utom smislu istaknut je decenijs-ki porast trenda smawewa op-

eracija odstrawivawa krajnikau Americi (Dr Shain Schley, Wu-jork), zapadnoj Evropi (Dr Her-wig Swoboda, Be~) i zemqama uokru`ewu, te potrebe za pravil-nom dijagnostikom bolesti ovihorgana, adekvatnom le~ewu i~uvawu ovih struktura kao "prvelinije odbrane organizma".Tokom simpozijuma predavawa

su odr`ali i autori prih-va}enih nau~nih radova, izme|uostalih ORL Klinika u NovomSadu sa Prof. dr QiqanomVla{ki i dr MiroslavKendre{i} iz bolnice u Srem-skoj Mitrovici.

Mr dr Goran Pudar pred-stavio je nau~ni rad podnaslovom #Korelacija audi-tivnih funkcionalnih nalaza uodnosu na postojawe drugih kas-nih komplikacija dijabetesmelitusa tip 1&. Rezultati radapokazali su zna~ajan uticaj dija-betesa tip 1 na o{te}ewe sluhakod obolelih sa postojawem di-jabeti~ne polineuropatije iretinopatije, naro~ito u odnosuna du`inu trajawa bolesti istarost obolelog.

Zajedni~ki zakqu~ci sim-pozijuma isti~u zna~aj multi-disciplinarnog posmatrawa bo-lesti krajnika uz neophodnostusagla{avawa stavova i doktri-na, te formirawa dijagnosti-~ko-terapijskih protokola po

ugledu na svetske medicinskecentre. Ovakav pristup omo-gu}io bi ujedna~ene ocenestawa, naro~ito {to ova prob-lematika {iroko obuhvata pop-ulaciju na{eg regiona koja zbograzli~itih tegoba sa krajnici-ma pomo} tra`i kod otorino-laringologa u Op{toj bolnici uZrewaninu.

BOLESTI KRAJNIKAU @I@I INTERESOVAWA

Na slici s leva na desno: Mr dr Mirko Popovi}, Predsednik nau~nog odboraSimpozijuma, dr Miroslav Kendre{i}, Direktor Op{te bolnice u Sr. Mitro-vici, Prof. dr Qiqana Vla{ki, ORL Klinika Novi Sad, Mr dr Goran Pudar,

ORL Zrewanin

OP[TA BOLNICA >>\OR\E JOANOVI]>> ZREWANIN Broj 17

U Kwa`evini Srbiji uvreme formirawa dr`ave ivlasti, po ugledu na susednuAustrougarsku ustanovqena jefunkcija OKRU@NOG FIZI-KUSA, koji je morao biti dok-tor medicine.

Posebnim uputstvom pot-pisanim od Predsednika Sovje-ta Jevrema Obrenovi}a od21.08.1839. godine, ~lanaKwa`evskog Namesni{tva (uvreme progona gospodaraMilo{a Obrenovi}a) pobro-jane su du`nosti Okru`nogfizikusa.

Budu}i da su doktori sti-zali "iz preka" nagla{eno je damoraju znati "srbski jezik" i nawemu protokole voditi. Alidozvoqeno je da pi{u i "ne-meckim ili latinskim" doksrpski jezik ne nau~e dovoqnoda mogu bolesnike ispitivati.

Okru`ni fizikusi sumorali svoje diplome prikaza-ti Pope~etequ (ministru)pred kime su i zakletvu pola-gali. Morali su biti: praved-ni, istiniti, nepodmitqivi,trudoqubivi, u du`nostimasvojim iskusni, u vladawusmireni a u opho|ewu prijatni.

Daqe se u Uputstvu ka`e:"Dok dovoqno lekara ne bude,du`an je fizikus, u mestu pre-bivawa svoga, bolne nadgledatii le~iti - bez razlike na stawei imawe. Onaj koji je mogu}an,du`an je svaku vizitu platiti20 kuna u srebru, a siromahedu`an je badava posetiti, alilekove naplatiti".

"NI U KAKVA PO-LTI^ESKA DELA NEIMAJU SE ME[ATIOKRU@NI LEKARI IFIZIKUSI, IMAJU]IDOVOQNO POSLA ZANI-MATI SE SVOJIMLEKARSKIM DU@NOSTI-MA". Stoji u uputstvu Sovjetaserbskog iz 1839. godine koga supotpisali pet prvih quditada{we Srbije.

Dr \or|e Joanovi}1871 - 1932

Osniva~ Medicinskogfakulteta u Beogradu

Op{ta bolnica u Zrewa-ninu od 1956. godine nosi imepoznatog profesora Beograd-skog Univerziteta i patologasvetskog glasa, osniva~a Medi-cinskog fakulteta u Beogradu\or|a Joanovi}a. U krugu na{ebolnice nalazi se i bista ovogzna~ajnog nau~nika.

\or|e Joanovi} rodio se16. juna 1871. godine u Be~u u ad-vokatskoj porodici. Wegovotac vodi poreklo iz sela Beo-dra - danas Novo Milo{evo uop{tini Novi Be~ej.

Osnovnu {kolu i gimnazi-ju dr \or|e Joanovi} jezavr{io u rodnome Be~u gde jeu~io i zavr{io Medicinskifakultet. Bio je asistent poz-natog patologa, svetskog glasaPaltaufa od 1895. godine a kas-nije i redovni profesor naMedicinskom fakultetu uBe~u.

U Be~u je bio poznatilekar, istaknuti nau~nik, sja-jni pedagog i humanista.

Posle zavr{etka Prvogsvetskog rata i nakon stvarawaKraqevine Jugoslavije prihva-tio je poziv da svoj rad nastaviu Beogradu i da pomogne u osni-

vawu Medicinskog fakulteta.Odbio je predloge da nakonsmrti profesora Paltaufapreuzme katedru za patologijuna Be~kom Medicinskomfakultetu. Hteo je da pomognesvojoj zemqi koja se tek opo-ravqala od svekolikograzarawa i stradawa tokomPrvog svetskog rata.

Profesor \or|e Joanovi}je iza sebe ostavio veliki brojnau~nih radova uglavnom izoblasti patologije i onkologi-je.

Na Beogradskom Uni-verzitetu gde je otpo~eo saradom 1920. godine bio je jediniprofesor koji je tri puta biobiran za dekana Medicinskogfakulteta. Bio je posebnocewen kao ~lan SrpkeAkademije nauka.

Profesor Joanovi} bioje omiqen i me|u studentimakao veliki demokrata{titete}i wihova prava aposebno autonomiju Uni-verziteta.

Doktor Joanovi} je`iveo u godinama koje suozna~ene kao vreme diktaturegenerala Petra @ivkovi}a ikraqa Aleksandra koji su pred-vodili tada{wi nenarodnire`im vlasti. Godine 1929.kraq je doneo takozvanu "obz-nanu". Bile su to godine previ-rawa, borbe vlasti protivnaprednih qudi, godine demon-stracija, {trajkova i zat-varawa neistomi{qenika.

Po~etkom 1932. godine,28. januara, posle jednog upada`andarmerije na Medicinskifakultet u tragawu i hap{ewustudenata desio se i incidentkojom prilikom je profesor\or|e Joanovi} bio grubo gur-nut i o{amaren od jednog `an-darma sa optu`bom da skrivastudente. Nikada nije ta~noutvr|eno {ta se ta~no dogodi-lo toga dana samo je policijaobjavila da je profesorJoanovi} izvr{io samoubistvove{awem o prozorsku kvaku na

VREMEPLOVVREMEPLOV

Sept./Oktobar 2007. god. OP[TA BOLNICA >>\OR\E JOANOVI]>> ZREWANIN

Institutu patologije. Wegovro|eni brat Simeon nikadanije uspeo da sazna pravuistinu o tragi~noj smrti svogabrata.Tako se u 61. godinizavr{io `ivot profesora dr\or|a Joanovi}a.

\or|e Joanovi} je uz ve-like dr`avne po~astisahrawen u selu Beodra nagrobqu wegovih predaka.Ispra}aju pokojnog profesorau Beogradu je prisustvovalomnogo sveta predvo|eninau~nom elitom, studentima imnogima koji su ga cenili ipo{tovali. Na grobqu u Beo-dri od rano preminulog profe-sora oprostili su se wegovisaradnici, studenti i me{taniBeodre i okoline.

Godine 1956., 23. septem-bra u organizaciji podru`niceSrpkog Lekarskog Dru{tva uZrewaninu, u Beodri odr`anaje velika koomemoracija pro-fesoru Joanovi}u. Tada je nawegovom grobu postavqenaspomen plo~a a na srediniizme|u dva sela Beodre iDragutinova, sada NovoMilo{evo postavqeno jepoprsje sa natpisom: dr \or|eJoanovi} osniva~ i profesorMedicinskog fakulteta uBeogradu i ~lan Akademijenauka. Iste godine odlu~eno jeda gradska bolnica u Zrewani-nu nosi wegovo ime.

Kako }e se 28. januara2008. godine navr{iti 75 godi-na od smrti profesora \or|aJoanovi}a o~ekuje se da Bolni-ca u organizaciji Dru{tvalekara Vojvodine - SrpskogLekarskog Dru{tva prigodnoobele`i ovaj datum i polo`icve}e na wegov grob.

Pomo}nik direktora ZC za pravna pitawa

Spaso Jawi}

Saglasno sa Nacionalnompolitikom reforme zdravstvaSrbije koju je odredilo Mini-starstvo zdravqa, a u ciquracionalizacije radnih mesta itro{kova poslovawa sprove-dene su neophodne mere kojim supredvi|ena izdvajawa nekihslu`bi Tehni~kog sektora.

Shodno tome od Septembrameseca 2007. godine Op{ta bol-nica je zakqu~ila ugovor osaradwi sa preduze}em koja seizme|u ostalog u okviru svojedelatnosti specijalizovala i zaodr`avawe i ure|ewe bol-ni~kog kruga. Rezultat wihovograda bio je vidqiv ve} nakonpar dana kada je park u okvirubolni~kog kruga do`iveo pre-porod i osvanuo u potpuno dru-gom svetlu. Pozitivne reakcijei komentari na{ih radnikanisu izostali dok su se u ranimjutarwim ~asovima tih danakretali ka svojim radim mesti-ma zadr`avaju}i poglede na poz-natom mestu. Stabla Tise supostala ponovo prepoznatqivisimbol ovog parka koji ~uvabistu osniva~aM e d i c i n s k o gfakulteta u Be-ogradu i ~ijeime na{a bolni-ca nosi. "\or|eJoanovi}" je po-novo u prvomplanu parka uok-viren lepo ob-likovanom `i-vicom. Travwaku parku se re-dovno odr`avadok je pravi po-tez bilo postav-

qawe novih klupa za sedewekoji su zameweni starim idotrajalim ~ijeg postavqawa seni oni sa najstarijim radnimsta`om vi{e ne se}aju. Ina~eove klupe su donacija NISNaftagas-a, te im se stoga zah-vaqujemo. Stare klupe su ren-ovirane monta`om novihprelakiranih dasaka iizme{tene na nekoliko lokaci-ja gde je potreba za wima bilaprimetna.

@eqa predstavnika ovogpreduze}a je i izrada fontanekoja bi upotpunila utisak parkaispred Upravne zgrade. Pohval-no je i to {to su za rad na ovimposlovima u ovom preduze}uanga`ovani biv{i radnicina{e bolnice koji su tu do sadabili zaposleni po ugovoru naodre|eno vreme.

Na osnovu vidqivih rezul-tata mo`emo zakqu~iti da jeanga`ovawe specijalizovanogpreduze}a na ovim poslovimabio pun pogodak i da su seutro{ena sredstva vi{estrukoisplatila.

U okviru jesewih specijal-izacija {kolske 2007/08 godineOp{toj bolnici odobrene suspecijalizacije iz: Urgentnemedicine, spedijalizaciju je do-bila Erdeqan dr Branislava;iz Anesteziologije sa reanima-tologijom specijalizaciju je do-bila Korolija dr Sawa; iz Mak-silofacijalne hirurgije speci-jalizaciju je dobila Mijatov drIvana; iz Interne medicinespecijalizaciju dobila je Stan-kov dr Sanvila;

Subspecijalizacija iz Neo-natologije za pedijatrijsko ode-qewe dobila je Beki} dr Slav-ica spec.pedijatrije

Ukupno je u toku:

- specijalizacija 22 zapos-lenih

- subspecijalizacija 8 zapos-lenih

Pomo}nik direktora za obrazovawe i nau~no-iistra`iva~ki rad

mr sci. An|a Bo`i}

URE\EWE BOLNI^KOG KRUGA

STRU^NO USAVR[AVAWE