!Glas Incijative za REKOM 5/2012

1

5/2012

BHSCInicijativa za REKOM

2

Inicijativa za REKOM

UVODNIK

!Pomirenje kao politika

tabutema

Dinko Gruhonji Nakon deklarativnih izjava podrke Inicijativi za REKOM, utiali su se glasovi predsednika Srbije i Hrvatske, Borisa Tadia i Ive Josipovia, na tu temu. Proredili su se i susreti dvojice predsednika, koji su se u jednom trenutku toliko esto viali da smo pomislili kako su postali najbolji prijatelji. Oito, tema pomirenja u ovom asu ni jednom ni drugom vie nije politiki prioritet. Josipovi se kroz druenja sa Tadiem zapravo pozicionirao spram tadanje vlade koju je predvodio HDZ. Tadi je procenio da ne sme preterati sa pomirenjem, zbog uspostavljanja balansa sa tzv. patriotskom opozicijom. U Srbiji su raspisani izbori, a prilino je oigledno da tema REKOM-a nee biti deo predizborne retorike ovdanjih glavnih politikih inilaca. Za izbore e, kao i obino, biti nadgornjavanja u socijalnim i patriotskim demagokim temama, dok e glas rtava ostati opet - u zapeku. Bosna i Hercegovina je i dalje razapeta sopstvenim unutranjim problemima, pa ispada da niko od politiara u toj dravi nema vremena da se bavi temom pomirenja, makar ona bila i krucijalna za budunost te drave. Utisak je da pojedini bh. politiari zapravo imaju interes da do utvrivanja injenica o proteklim ratovima nikada i ne doe, kako bi unedogled mogli nastaviti da vladaju na istoj matrici koja je i dovela do ratova. Makedonija se, pak, ponovo nala u vrtlogu nacionalizama, koji ozbiljno prete da eskaliraju u neto mnogo gore od arki. Tamonja javnost, sve i da hoe, sada se plai da potegne pitanje suoavanja sa sukobom iz 2001. godine, jer smatra da bi to bilo dolivanje ulja na vatru. Kosovo je takoe zauzeto samo sobom i borbama na unutranjopolitikoj sceni, dok se ideja REKOM-a u Sloveniji zapravo tek treba promovisati, zbog preovlaujueg stavaInicijativa za REKOM

1

javnosti da je suoavanje s nedavnom prolou pria sa kojom ta drava manje-vie nema nita. Jedino zvanina Podgorica, gde vlast DPS-a ne dolazi u pitanje, ima hrabrosti ne samo da podri REKOM, ve i da se, u liku predsednika Filipa Vujanovia, ponudi kao advokat ideje u celom regionu. Crnogorski predsednik uputio je pismo predsednicima svih drava u regionu u vezi sa REKOM-om. Pitanje je samo da li ga je iko proitao i razumeo poruku... Nacionalistikim politiarima ne ide naruku utvrivanje injenica i vraanje u Nacionalistikim politiarima ne ide naruku prolost. utvrivanje injenica i vraanje u prolost. Oni se zalau za ovakvu logiku: Dosta je prie o prolosti, hajde da planiramo budunost. A ako ve moraju da priaju o skoroj prolosti, o njoj govore sa aspekta sopstvenih istina. Jer meu njima ima i onih koji su, ovako ili onako, sauestvovali u zloinima. to se tie proevropskih politikih partija, njihova logika je: Neka se time bave oni koji su ratove i zloine zakuvali. Ubeivanje politiara u regionu da je REKOM ne samo potreba nego i jedan od osnovnih preduslova za bilo kakvu budunost, naravno, nee biti lako. Uostalom, niko nije ni oekivao da hoe. Ali ideja REKOM-a ima teinu olienu u 550.000 potpisa graana regiona, u 150 konsultacija sa predstavnicima irokog spektra civilnog drutva koje su rezultirale usvajanjem Predloga Statuta budue komisije, u stotinama organizacija i hiljadama uglednih pojedinaca koji su podrali Inicijativu za REKOM. Jer, ukoliko drave ovog regiona zaista ele da postanu deo savremenog civilizacijskog prostora, onda e se morati pridravati i merila koja u takvim drutvima vae. Zbog toga valja apelovati i na evropske politiare da budu saveznici REKOM-a i da, s vremena na vreme, osvee seanje svojim balkanskim sagovornicima. Ali, glavni posao ipak moramo uraditi sami sa sobom i sa naim politiarima. to pre - to bolje. Dinko Gruhonji autor je novinar iz Novog Sada i lan Regionalnog tima zagovaraa Inicijative za REKOM

2


AKTUELNO Podrka evropskih institucija Incijativi REKOM

!Evropski parlament:

REKOM za pomirenje

na Zapadnom

Balkanu

Parlament Evrope foto: http://chic-project.eu U rezoluciji o napretku Srbije, koju je usvojio Evropski parlament, znaajno mesto je posveeno i Inicijativi REKOM i ozbiljnim propustima u delovanju programa za zatitu svedoka Evropski parlament je 29. marta 2012. godine usvojio Rezoluciju o napretku Srbije (2011/2886 RSP), dokument koji je pripremio slovenaki poslanik Jelko Kacin. Evropski parlament izraava podrku inicijativi REKOM u cilju da i dalje pokree i usmerava proces pomirenja na celom zapadnom Balkanu. U taki 20 EP upozorava na ozbiljne propuste u delovanju programa za zatitu svedoka u vezi sa primerima suenja za ratne zloine, zbog kojih je odreen broj svedoka odluio da se dobrovoljno iskljui iz programa posle sistematinog zastraivanja; (EP) poziva (srpsko) Ministarstvo unutranjih poslova i kancelariju Tuioca za ratne zloine da se aktivno angairaju u osiguranju bezbednosti i dobrog poloaja svih svedoka, koji su ukljueni u program zatite; (EP) podvlai da je efikasan program zatite od izuzetne vanosti za vladavinu zakona u zemlji, kao i za demonstraciju politike volje da efikasno procesuira sluajeve ratnih zloina koji su od strane ICTY preputeni nacionalnom pravosuu. EP trai od vlasti u Beogradu da obezbede pravnu rehabilitaciju i finansijsku kompenzaciju onih, koji su u prolosti bili osueni zbog politikih, etnikih ili verskih razloga ukljuujui i one koji su bili rtve kolektivne krivice. U 39. taki rezolucije Evropski parlament izraava podrku inicijativi REKOM (RegionalnojInicijativa za REKOM

3

komisiji za traenje istine i objavljivanje istine o ratnim zloinima i drugim ozbiljnim krenjima ljudskih prava u nekadanjoj Jugoslaviji) u cilju da i dalje pokree i usmerava proces pomirenja na celom zapadnom Balkanu.

!Komesar za ljudska Evrope podrao osnivanje4

prava Vijea

REKOM-a

Komesar Thomas Hammarberg Foto: Vijee Evrope

Pozitivni efekti procesa REKOM ve su vidljivi, istakao na konferenciji za tampu komesar za ljudska prava Vijea Evrope Thomas Hammarberg Regionalni pristup u procesu ostvarivanja pravde i utvrivanja injenica u bivoj Jugoslaviji je jako vaan, i osnivanje regionalne komisije za istinu i pomirenje moe da bude vano sredstvo za postizanje tog cilja, rekao je Komesar za ljudska prava Vijea Evrope Thomas Hammarberg na press konferenciji u Sarajevu 19. marta 2012. godine, povodom predstavljanja svog izvetaja Poslijeratna pravda i trajni mir u bivoj Jugoslaviji. Komesar Hammarberg je jo jednom podrao osnivanje REKOM-a i istakao da je to vana inicijativa, zasnovana na vrijednostima koje ne smiju biti zanemarene. Apelovao je i na politike elite isticanjem da je potrebno to prije zapoeti ozbiljnu diskusiju o REKOM-u. Ipak, Hammarberg je izrazio skepsu da e politiari u regionu zaista i prihvatiti ideju REKOM-a. Komesar je rekao da su pozitivni efekti procesa REKOM ve vidljivi, kao to je javna diskusija o ratnim dogaanjima, koju Hammarberg smatra jednim od bitnihInicijativa za REKOM

Komesar Hammarberg je jo jednom podrao osnivanje REKOM-a i istakao da je to vana inicijativa, zasnovana na vrijednostima koje ne smiju biti zanemarene.

elemenata poslijeratne pravde. Govorei o prednostima REKOM-a, on je naglasio vanost postojanja jednog zajednikog narativa i konsenzusa o kljunim injenicama, te je pozdravio fokusiranje REKOM-a upravo na proces utvrivanja injenica. Prema Hammarbergovim rijeima, takav konsenzus ne iskljuuje potovanje i razumijevanje razliitih verzija istine, koje ima svaka etnika zajednica ponaosob, jer je i to jedan od aspekata pomirenja, ali zajedniki stav o kljunim injenicama vezanim za ratna deavanja devedesetih mora postojati. Takoe je naglasio da REKOM moe olakati put ka evropskim integracijama. Ono na to je Hammarberg naroito ukazivao, pored pitanja REKOM-a, jeste obavezno uspostavljanje nastave historije zasnovane na objektivnim injenicama, poboljanje sistema zatite svjedoka i sistema pravne regulacije i realizacije prava rtava rata i njihovih porodica na reparacije. Ukazao je i na propust ICTY-a, tanije njegovog Outreach programa, da objasni javnosti u regionu sudsku proceduru i zasnovanost presuda, kako bi se izbjegle lokalne politike manipulacije presudama izreenim pred tim sudom. Edina urkovi, direktorka udruenja Tranziciona pravda, odgovornost i seanje iz BiH

5

!Izvod iz

izvetaja Komesara

za ljudska prava

Saveta Evrope

Tomasa Hamarberga

posveen Incijativi

REKOM

Inicijativa za uspostavu regionalne komisije za istinu (RECOM) Regionalna koalicija nevladinih organizacija (Koalicija) je 2008. pokrenula inicijativu da se ustanovi jedna regionalna komisija za istinu (RECOM). Koaliciju ini mrea od oko 1.500 nevladinih organizacija, udruenja i pojedinaca. Inicijativu su pokrenuli predstavnici civilnog drutva iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske sa znaajnim iskustvom u poslijeratnoj pravdi.Inicijativa za REKOM

Koalicija je 26.3.2011. usvojila Nacrt Statuta za meunarodni sporazum ija se ratifikacija trai od drava bive Jugoslavije, ime bi Statut postao dio meunarodnog pravnog sistema. Statut predvia i uspostavu zvanine, nezavisne komisije, koja bi proaktivno istraivala sve navode o ratnim zloinima i krenjima ljudskih prava poinjenim tokom ratova devedesetih. Na kraju dvogodinjeg mandata komisija bi izdala izvjetaj koji bi sadravao ustanovljene injenice, te preporuke u smislu reparacija, neponavljanja i daljih koraka koje bi trebalo preduzimati. Komisija bi formirala i arhiv, otvoren za javnost. Koalicija je eljela prikupiti milion potpisa graana cijele regije, kao znak podrke uspostavi spomenute komisije. Do sredine 2011. Koalicija je prikupila oko pola miliona potpisa, koji su predani Predsjedniku Hrvatske, Predsjednitvu Bosne i Hercegovine i Dravnom sekretaru vlade Slovenije. Do sredine februara 2011. podrku Koaliciji su iskazali Parlament Crne Gore, predsjednici Srbije i Hrvatske, Evropska komisija, Potkomitet Evropskog parlamenta za ljudska prava, te Skuptinski odbor za evropske integracije Srbije. U aprilu 2011. odreeni broj politikih stranaka, zastupljenih u Skuptini Srbije, i Premijer Crne Gore iskazali su podrku uspostavi RECOM-a. U maju 2011. su i predsjednik Slovenije Danilo Trk i predsjedavajui Parlamenta Pavel Gantar iskazali svoju podrku ovoj inicijativi. Meutim, izvjetaji ukazuju na to da postoje drugi vodei politiari u regiji koji su protiv ove inicijative. Inicijativa RECOM je jedina regionalna inicijativa koja je prikupila tako iroku podrku znaajnog broja predstavnika civilnog drutva, udruenja rtava i pojedinaca iz svih zemalja bive Jugoslavije. Inicijatori su organizirali i nekoliko javnih kampanja u regiji. Kampanje su intenzivirane tokom prikupljanja potpisa za RECOM-ov Statut i nesumnjivo su doprinijele tome da narodi u regiji shvate znaaj procesa pomirenja. To je, samo po sebi, pohvalan i prijeko potreban doprinos. Izvetaj Posleratna pravda i trajni mir u bivoj Jugoslaviji, strana 35, dostupan na http:// www.coe.int/t/commissioner/Source/prems/Prems44012_BIH_1700_PostwarJustice.pdf

6


!Glavni haki tuilac: REKOMvaan zbog nevladinih organizacijaTuilac Serge Brammertz Foto: ICTY

Serge Brammertz je u razgovoru za hrvatski T-portal naglasio vanost Inicijative REKOM Neposedno uoi posete glavnog hakog tuioca Hrvatskoj, hrvatski T-portal je objavio 1. aprila 2012. godine intervju sa Sergom Brammertzom. U intervjuu pod naslovom Da nije bilo Hakog suda, ne bi bilo ni pravde za rtve, Brammertz se osvrnuo i na Inicijativu za REKOM. Na direktno pitanje novinarke to mislite o inicijativi REKOM?, glavni haki tuilac Serge Brammertz je odgovorio: Pozdravljamo svaku inicijativu u regiji iji je cilj utvrivanje injenica o zloinima koji su poinjeni devedesetih, a namjera im je promicati proces pomirenja. Inicijative kao to je REKOM vane su zato to ih potiu nevladine organizacije na razini drava i pripadnici civilnog drutva te mogu nadopuniti rad Hakog suda i lokalnih sudova. Ceo intervju je dostupan na: http://www.tportal.hr/vijesti/hrvatska/184500/Da-nije-bilo-Haskog-suda-ne-bi-bilo-nipravde-za-zrtve.html 7


DEBATE

!Osporavanje

i podrka Inicijativi REKOM

Na okruglom stolu evropskog komesara za ljudska prava Saveta Evrope u Sarajevu razvila se diskusija o potrebi da evropske institucije podre institucionalizaciju Inicijative o REKOM-u Na okruglom stolu sa braniteljima/kama ljudskih prava u Sarajevu 18. marta 2012, koji je organizovao Komesar za ljudska prava Saveta Evope Tomas Hammarberg, povodom predstavljanja tematskog izvetaja Posleratna pravda i trajni mir u bivoj Jugoslaviji, nekoliko uesnika/ca iznelo je stav da meunarodne institucije ne treba da podre institucionalizaciju Inicijative za osnivanje REKOM-a, dok su lanovi/ice Koalicije za REKOM vrsto zastupali stav da jedino REKOM ima potencijal da usatnovi injeninu istinu o rtvama i ratnim zloinima. Predstavnica nevladine organizacije iz Republike Srpske, poruila je komesaru da ne trai od lokalnih vlasti da podre REKOM, jer namera da se pred vlasti BiH iznese takav zahtev izaziva veliku zabrinutost. Prema njenom shvatanju, prihvatanje zahteva Koalicije za REKOM da se meunarodna zajednica zaloi kod vlasti u regionu da osnuju REKOM, bio bi akt agresije, koju su Srbija i Crna Gora ve jednom, 1992. godine, izvrile na BiH. Naglasila je da Komesar ne sme/ne treba da radi na tome da REKOM bude osnovan. Isti stav iznela je jo jedna uesnica iz nevladine organizacije iz Federacije BiH. Predstavnica nevladine organizacije iz Srbije sloila se da uopte ne treba uputiti zahtev za osnivanje REKOM-a niti

8


jednoj vladi u regionu - Inicijativa za REKOM je ve ostvarila veliki doprinos, samim tim to je otvorila debatu o nedavnoj prolosti, ali dalje ulaganje u ovu inicijativu ne daje izglede na uspeh, rekla je ona. Upozorila je da je proces REKOM monopolizovao proces pomirenja u regionu i da donatori izdvajaju novac samo za taj projekat, to nije dobro jer postoje i druge inicijative koje se bave pomirenjem i utvrivanjem istine. Predstavnica organizacije koja okuplja Nekoliko uesnika je iznelo stav da postoji ogroman rizik da bi REKOM propao i ako bi bio osnovan, to bi mlade ljude u BiH naglasila je da snano podrava osnivanje REKOM-a. predstavljalo novu katastrofu za rtve. Zatim, izneto je miljenje da e proces osnivanja biti veoma dugaak i da mnoge rtve nee doekati osnivanje REKOM-a, te da je stoga bolje pomagati druge inicijative, koje su jednostavnije i sa veim izgledom na uspeh. Uesnica iz Republike Srpske je dodala i da su tokom procesa izrade strategije tranzicijske pravde u BiH (u kome je lino uestvovala kao lanica radne grupe za izradu strategije), rtve izriito zahtevale da se iz strategije izbaci osnivanje komisije za istinu jer nemaju poverenja u taj mehanizam pravde, i dodala da u prilog nepoverenju ide i injenica da je u BiH ve propalo nekoliko komisija za istinu - za Bijeljinu, Sarajevo i Srebrenicu. Drugi predstavnici organizacija iz BiH izneli su, meutim sasvim drugaije stavove. Predstavnica organizacije koja okuplja mlade ljude u BiH naglasila je da snano podrava osnivanje REKOM-a, i da u tome vidi budunost svoje zemlje. Uesnik iz Hrvatske je reagovao na opaske da rtve ne podravaju osnivanje REKOM-a, i obrazloio da javna podrka, kao i podrka rtava, svakako ide u prilog osnivanju REKOM-a, ali da sa druge strane odustvo podrke odreenih grupa nije uvek objektivno merilo koliko je ideja REKOM-a dobra ili ne. On je taj stav potkrepio injenicom da u Hrvatskoj upravo udruge rtava esto prosvjeduju protiv odluka Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju, i esto ga ne podravaju.Takoe, dodao je i da REKOM nema alternativu u smislu postojanja nekog mehanizma koji na regionalnoj razini moe ponuditi slubeno utvrene injenice kojih e se obrazovni sustavi i politiari trebati drati kao osnove za interpretaciju dogaaja iz prolosti.Reagujui na novi kontraargument pomenutih uesnica da region raspolae injenicama koje su utvrene na sudovima i kako nije problem u nedostatku injenica nego u njihovom nepromoviranju, predstavnik iz Hrvatske je odgovorio kako se ini ak i nepristojnim rei da ima potrebnih injenica, kad u regiji jo uvijek ima preko 14 000 nestalih. Braniteljka ljudskih prava iz Crne Gore je reagovala istiui da je veoma uvredljivo rei da rtve ne razumeju nacrt Statuta REKOM-a, i da je neosnovana i proizvoljna ocjena kako one uopte ne podravaju njegovo osnivanje. Pozitivni stavovi u odnosu na politiku fazu procesa REKOM-a, prevladali su do kraja okruglog stola. Predstavnik nevladine organizacije iz Makedonije je rekao da je REKOM neophodan tojInicijativa za REKOM

9

zemlji, i da ne vidi ni jedan drugi nain da se Makedonija pozabavi svojom prolou i rtvama. lanovi Koalicije za REKOM obavestili su Komesara da je formiran tim zagovaraa REKOM-a i da je nedavno odrano i planiranje aktivnosti za naredni period, ime je ve zapoela nova faza kampanje za REKOM. Komesar je izrazio zadovoljstvo da uje da se i dalje radi na osnivanju REKOM-a, i najavio da e iskoristiti predstojee razgovore sa predstavnicima regionalnih vlada da zatrai njihovu podrku za REKOM. Zaista, Komesar je taj stav jo odlunije ponovio i na konferenciji za tampu koju je odrao dan kasnije, u istom gradu. Jelena Gruji

REKLI SU10

!Bitka

za odrivi mir tek predstojiOliver Stanoeski U Makedoniji je novi fenomen - takozvano urbano nasilje, na etnikoj osnovi zasenio pitanja suoavanja s prolou Jednu deceniju nakon oruanog konflikta iz 2001. godine, koji je bio posledica regionalnih prilika, ali koji se pre svega dogodio zbog unutranjih slabosti i nefunkcionalnosti institucionalnih mehanizama za rano upozoravanje i prevenciju, makedonska drava se opet leerno postavila prema incidentima koji su se u poslednje vreme rasplamsali. Odgovorne institucije su najpre bile pasivne, a onda su neodgovarajue reagovale na indikatore koji suInicijativa za REKOM

ve izvesno vreme nagovetavali eskalaciju tenzija. Ovakvo institucionalno ponaanje, kao i posledice do kojih je ono dovelo, nisu u korelaciji sa tezom o navodno uspeno zavrenoj izgradnji mira nakon potpisivanja Okvirnog (Ohridskog) sporazuma. Za razliku od deavanja iz prolosti, sada se pojavio novi fenomen - takozvano urbano nasilje, na etnikoj osnovi. Zato urbano? Jednostavno zato to ranije nije zabeleeno da su se organizovani Foto: http://www.topix.com inovi nasilja u Makedoniji ikada desili usred velikih gradova (Skopje, Tetovo, Prilep) i to u autobusima, parkovima, na trgovima i tako dalje. Posebno zabrinjavajue je da su uesnici u ovoj spirali nasilja mladi ljudi, koji sve otvorenije izraavaju svoje frustracije na nain koji nije odlika demokratskog drutva. Retrospektiva nedavnih dogaaja pokazuje kontekst i dinamiku koja je dovela do sadanje situacije. Nacionalistika skandiranja makedonskih navijaa na evropskom rukometnom prvenstvu u Srbiji bila su inicijalna kapisla. Ubrzo je zapaljena makedonska zastava na Kosovu i u Makedoniji, a na sportskom meu na Kosovu istaknute su uvredljive parole uperene protiv makedonske drave i nacije. Usledio je Vevanski karneval na kome su odreene maske i performansi bili interpretirani kao uvredljivi za Muslimane, pa je dolo do masovnih protesta u Strugi. Neposredno nakon karnevala poinje opoarivanje crkava i skrnavljenje damija. Poslednji u nizu bio je incident u Gostivaru (28. februara), u kome je pripadnik policije koji nije bio na dunosti, uao u verbalnu raspravu sa grupom ljudi zbog parking mesta, i nakon tue, u prisustvu svoje desetogodinje erke, slubenim pitoljem usmrtio dvojicu napadaa. Tragini in dobio je etniku dimenziju: ubica je Makedonac, a dvoje ubijenih su Albanci. Usledili su ulini protesti pod parolom da makedonska policija ubija Albance zbog njihovog etnikog porekla. Spirala nasilja dola je gradova, a urbano nasilje je dolo do stadijuma u kojem su rtve i maloletne devojice i stariji ljudi. Prvobitna reakcija institucija nije bila jako efikasna, ali kada je postalo jasno da je situacija na rubu mnogo ire eskalacije, preduzete U Makedoniji zabrinjava stvaranje su potrebne mere kako bi se spreile nepovoljne atmosfere za Inicijativu REKOM. dalje tenzije. Policija je rasporeena na kritinim lokacijama (u autobusima, kolama, parkovima itd), uvedena je zabrana masovnog okupljanja (posebno u vezi sa sportskim utakmicama). Sprovedene su i mere za identifikaciju i hapenje uesnika incidenata. Svi politiki subjekti su osudili nasilje. Ipak, bilo je onih koji su pokuali da politiki profitiraju, na ta su drugi reagovali apelom da se dogaajima ne pridaju politike dimenzije. Situacija se konano smirila, ali napetost joInicijativa za REKOM

11

postoji. Ono to zabrinjava je stvaranje nepovoljne atmosfere za Inicijativu REKOM. Pitanja dijaloga i tolerancije, posebno mladih ljudi, sasvim su zasenila pitanja suoavanja s prolou. ini se da je suivot na staklenim nogama, i da se prividni mir moe ponovo naruiti. Uprkos svemu, ohrabruje graanska inicijativa Mar u ime mira, koja ima za cilj masovno okupljanje ljudi iz svih etnikih grupa, kako bi se poslala poruka svim strankama da je veina graana protiv nasilja i da eli iveti u miru i razumevanju. To je dobar signal za Makedoniju... Oliver Stanoeski Autor je predava na Institutu bezbednosti, odbrane i mira, Filozofski fakultet u Skoplju

12

!Hrvatska:

Informacije

iz institucija nedostupne i

nejasne

Foto: http://www.biznis.ba Hrvatske institucije nisu dovoljno transparentne u pruanju javnih informacija vezanih uz tranzicijsku pravdu, utvreno je prilikom istraivanja o stanju tranzicijske pravde u Hrvatskoj Sagledavajui rad hrvatskih institucija, Dravno odvjetnitvo Republike Hrvatske (DORH) se pokazalo kao institucija koja relativno kvalitetno i profesionalno komunicira s javnou. Na sloeni upit za statistikim podacima, DORH je odgovorio u roku kraem od 48 sati.Inicijativa za REKOM

Njihov odgovor nije bio potpun iz razloga to DORH ne vodi odreene statistike. DORH je jedna od rijetkih institucija koja na svojoj internet stranici ima bazu podataka, iako ona ne predstavlja kvalitetan alat za istraivanje stvarnog napretka u procesuiranju ratnih zloina. Podaci sadrani u navedenoj bazi podataka nisu pogodni za usporedbu tijekom dueg vremenskog perioda, niti sadre sve podatke o svim elementima procesa, to je sve potrebno radi ocjene stvarnog napretka pravosudnog sustava Hrvatske. Odjel za zatitu svjedoka ne prua uvid u podatke o kapacitetu Odjela, jer su oni oznaeni kao slubena tajna te bi njihovo javno objavljivanje predstavljalo krenje Zakona o zatiti svjedoka. Meutim, naelnik tog odjela izloio je sve podatke na zasedanju podkomiteta za borbu protiv terorizma Vijea Europe, gdje je govorio o kapacitetima Odjela za zatitu svjedoka. I pored navedenog, Odjel se u komunikaciji s javnou pokazao poprilino zatvorenim i sporim. Uprava za zatvorski sustav u Hrvatskoj odbija zahtjeve za pruanjem imena osuenika za ratne zloine, iako su suenja njima bila javna. Ministarstvo pravosua (MP) takoer nema visoke standarde komuniciranja s javnou. MP tvrdi da ne raspolae statistikom suenja za ratne zloine iako je jasno da kao institucija zaduena za koordinaciju pravosudnog sustava moraju imati tu informaciju. MP upuuje istraivae na obraanje svakom upanijskom sudu pojedinano, kako bi se prikupila ukupna statistika suenja za ratne zloine za odreeni period u cijeloj zemlji. Uz to, iskustvo istraivaa pokazuje kako je MP prualo nepotpune i nedosljedne informacije. Odgovor na pitanje o rtvama obuhvaenim pravomonim presudama, podatak koji je izrazito bitan za samu bit tranzicijske pravde, nije mogue dobiti. Sa druge strane, taj podatak tuilatvo objavljuje u svome izvetaju. U hrvatskom zakonodavstvu i institucionalnoj praksi nisu u dovoljnoj mjeri usklaeni principi zatite osobnih podataka i javnosti suenja. Uprava za zatvorski sustav, na primer, odbija zahtjeve za pruanjem imena osuenika za ratne zloine, iako su suenja njima bila javna. Sami sudovi u Hrvatskoj, koji su zadueni za procesuiranje ratnih zloina, nedovoljno su transparentni. Odgovori poput zaboravili smo odgovoriti na upuene dopise, navedeni dopis se zagubio, slubenik/ica koji radi na tome je na godinjem odmoru kao i drugi slini krajnje neprikladni i neprofesionalni odgovori, nerijedak su sluaj u komunikaciji sa sudovima. Vrhovni sud ima javno dostupnu bazu podataka na internet stranici, no usporeujui ju s bazom podataka Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju (MKSJ), kompliciranija je, manje pregledna i zahtijeva vei broj informacija za pretraivanje. Uprava za zatoene i nestale trebala bi statistiku broja ekshumiranih i identificiranih osoba voditi i po kriteriju etnike pripadnosti osoba, to po sadanjoj metodologiji ne ini.Inicijativa za REKOM

13

Iako postoji znaajan napredak u transparentnosti i dostupnosti javnih podataka, vjerojatno unaprijeeno pod pritiskom pristupanja Hrvatske EU, informacije o procesima u vezi s tranzicijskom pravdom, bez ekstenzivnog, profesionalnog istraivanja i duge komunikacije s institucijama, praktino nije mogue pribaviti. Sven Mileki i Mario Mai, Inicijativa mladih za ljudska prava Hrvatska

!Politiki zatvorenici na Kosovu:14

dugo ekanje

na odtete

Kosovska skuptina Foto: Vlada Kosova

Zakon o pravima bivih politikih zatvorenika i prognanika na Kosovu suoen sa velikim iskuenjima Posebna kategorija rtava na Kosovu jesu bivi politiki zatvorenici i osuenici. Ova kategorija ne odnosi se samo na period oruanog konflikta na Kosovu nego i na zatvorenike koji su dospevali u zatvor bez opravdanog razloga u periodu dok je jo postojala SFRJ, ukljuujui tu i uesnike na demonstracijama 1968. i 1981. godine. Prema podacima koje je prikupila Sabila Kemezi Basha, autorka knjige Albanski politiki zatvorenici na Kosovu 1945 1990 (T burgosurit Politik Shqiptar n Kosov 1945-1990), u analiziranom periodu ak 8220 Albanaca sa Kosova osueno je na dugogodinje kazne zatvora. Samo 1981. godine, zbog organizovanja i uea na demonstracijama, na Kosovu je osueno 3348 Albanaca. Takoe, na osnovu podataka iz iste knjige, 1346 Albanaca sa Kosova koji su sluili vojsku u JNA uhapeni su i osueni zbog navodne politike delatnosti. Tokom 1997, 1998. i 1999. godine, na Kosovu je uhapen veliki broj Albanaca koji su zatim, nakon okonanja konflikta na Kosovu (10.06.1999.), prebaeni u zatvore u Srbiji. Zabeleen jeInicijativa za REKOM

broj od 2150 Albanaca sa Kosova, koji su to doiveli. Najmanje 400 njih drano je u pritvoru bez ikakve zakonske osnove. Na osnovu iskaza bivih pritvorenika saznalo se da neki od njih nisu bili niti ispitani, a kamoli da je protiv njih podignuta ma kakva optunica. Od tog broja, najmanje 35 njih bili su maloletnici, a drani su u pritvoru zajedno sa ostalim punoletnim zatvorenicima. Do danas, samo devet bivih politikih zatvorenika je obeteeno za protivzakonito zatvaranje. Fond za humanitarno pravo je u ime vie desetina politikih zatvorenika (iz perioda 19981999) tuio Republiku Srbiju traei reparacije za nezakoniti pritvor. Velika veina tubi je odbijena na osnovu zastarelosti. Zbog svega toga, udruenje bivih politikih zatvorenika na Kosovu nekoliko godina zagovara donoenje zakona koji e omoguiti obeteenje politikih zatvorenika. Skuptina Republike Kosova je 28. oktobra 2010. godine usvojila Zakon o pravima bivih politikih zatvorenika i prognanika. Zakon je stupio na snagu 25. decembra 2010. godine, nakon to je objavljen u Slubenom listu Republike Kosova. Na osnovu lana 3, sledee kategorije obuhvaene su ovim Zakonom: bivi politiki osuenici, bivi politiki zatvorenici i bivi politiki prognanici. Zakon predvia i pravo na naknadu, pravo na penzijsko i na invalidsko osiguranje, kao i druge pogodnosti, poput prednosti pri zapoljavanju, dobijanju stipendije i slino. Prema podacima Sabile Kemezi Basha u razdoblju 1945-1990 ak 8220 Albanaca sa Kosova osueno je na dugogodinje kazne zatvora. Zakon predvia i osnivanje Vladine Komisije za ostvarivanje prava bivih politikih zatvorenika i prognanika. Komisija je formirana i kompletirana februara 2012. godine. Bivi politiki zatvorenici i osuenici imaju velika oekivanja u vezi sa implementacijom ovog Zakona, a naroito u vezi sa pravom na naknadu. lanom 7 ovog Zakona, u stavu 3, predvia se da se obeteenje za svaki dan proveden u zatvoru isplauje prema vaeim odredbama o nevino osuenim licima. Primena ove odredbe Zakona e biti jako komplikovana zbog vremenskog perioda obuhvaenog Zakonom, koji poinje 1. martom 1913. godine, kao to je navedeno u lanu 4 ovog Zakona. Prvo, Komisija nee moi da registruje i evidentira sve osobe koje su bile zatvorene od 1913. godine, a jo tee e biti da se dokae da su te osobe zaista bile politiki zatvorenici. Drugi problem predstavljae obezbeivanje sredstava za materijalnu odtetu, imajui u vidu broj politikih zatvorenika i osuenika u periodu koji obuhvata ovaj Zakon. Bekim Blakaj, izvrni direktor Fonda za humanitarno pravo Kosovo, politiki zatvorenik 19992000. godine 15


!Trauma

umesto katarzeNovi beogradski spomenik Foto: B. Toni Spomenik rtvama i braniocima otadbine u Beogradu izazvao brojne polemike u Srbiji U Beogradu je 24. marta 2012. godine na Savskom trgu zvanino otvoren spomenik posveen, kako je ispisano na mermernoj ploi, rtvama rata i braniocima otadbine od 1990. do 1999. godine. Gradska vlast je tim spomenikom elela da obelei trinaestogodinjicu poetka NATO intervencije u SR Jugoslaviji. Prilikom otkrivanja spomenika, meutim, lanovi porodica rtava spreili su gradonaelnika Dragana ilasa i predstavnike Vojske i MUP Srbije da poloe vence i otkriju plou, to su elektronski mediji uglavnom preutali. U munim scenama na platou koji je, zapravo, nedovreni spomen-park u neposrednoj blizini eleznike stanice, nekoliko desetina graanki i graana, pripadnika porodica rtava, uglavnom iz udruenja izbeglica, uzvikivalo je rei protesta upuene gradonaelniku Draganu ilasu, pitajui gde su imena stradalih i zbog ega spomenik otvara u predizbornoj kampanji. Bilo je i graana koji su negodovanjem reagovali na spreavanje otvaranja kompleksa, naglaavajui u razgovorima za medije da se na taj in eka ve dvadeset godina. Delegacije su ostavile vence pored spomenika, na mestu predvienom za fontanu, a ilas je novinarima izjavio da je to spomenik svim civilnim rtvama ratova i svima onima koji su poginuli branei svoju otadbinu Srbiju. To je ujedno bilo i prvo pominjanje Srbije u kontekstu spomenike posvete, jer se ranijih godina referiralo na SFR Jugoslaviju i SR Jugoslaviju. Grad Beograd je u plato uloio 60 miliona dinara, a po reima gradonaelnika, postoji i odluka Vlade Srbijeo izgradnji kompleksa u kojem bi se nalazila imena svih nastradalih. Izgradnju spomenika gradske vlasti su preuzele jo 2007. godine, i nekadanji glavni arhitekta Beograda ore Bobi je odabrao idejno reenje za regulaciju Savskog trga. BioInicijativa za REKOM

16

je to deo obeanja koje su gradske vlasti dale Udruenju ratnih i vojnih invalida Srbije, Udruenju boraca ratova od 1990. do 1999, i Nevladinoj organizaciji porodica nastradalih i unesreenih u toku agresije (NOPNU) koji su inicijativu za njegovo podizanje pokrenuli jo 2002. godine. Zamenik predsednika Skuptine Grada Zoran Alimpi, lan Predsednitva vladajue Demokratske stranke, poetkom marta je izazvao burne reakcije kada je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa, odgovarajui na pitanje da li e spomenik biti posveen i onima koji su ruili Vukovar, Dubrovnik, koji su bombardovali Sarajevo, rekao: To je spomenik braniocima, ljudima koji su pozvani u vojsku da brane svoju zemlju, koji su se odazvali, koji su dali svoj ivot. Oni zasluuju spomenik. U ratu je, naravno, bilo rtava. Svi spomenici u svetu posveeni vojnicima u ratovima, na neki nain su i spomenici ljudima koji su ubijali, koji su pucali. Pa, to se podrazumeva. Svako ko bude tamo palio sveu ili polagao venac, razumee to na svoj nain, rekao je Alimpi. Maja Mii: Sporno je to se slave i stavljaju u isti kontekst sa rtvama mnogi koji su te sukobe zapoeli. Pokuaji da dobijemo stavove Socijalistike partije Srbije i Srpske napredne stranke za !Glas, ostali su bezuspeni i pored obeanja iz stranakih centrala. Udruenja rtava, pak, imaju svoju perspektivu. Nataa epanovi iz Udruenja kosmetskih rtava smatra da spomenik treba da bude posveen srpskim rtvama i da se postavi u glavnom gradu Srbije, jer je u vreme ratova i Kosovo bilo njen sastavni deo. Iskreno, nemam nita protiv toga da spomenik bude posveen i drugima, ali mislim da su ljudima stradalim u bivoj Jugoslaviji, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ve izgraeni spomenici i memorijalni kompleksi, istie za !Glas Nataa epanovi. Milica Tomi, umetnica iz Grupe Spomenik koja je i nastala povodom poetne ideje da se obelee stradanja, imenuju rtve i poinioci zloina, podsea za !Glas da su se ideja i konkurs za spomenik pojavili 2002. godine, kada se verovalo da je oktobar 2000. znaio progresivnu promenu. Umesto da je to postalo deo javnog diskursa, to je tada sklonjeno sa stola, i ponueno veteranima rata, invalidima i udruenjima porodica rtava koji su, iako ih je nepravedno stavljati u isti ko, veinski deo Srbije. Ponuen im je spomenik koji treba da im nadomesti gubitak i uestvovanje u jednom projektu koji je od poetka bio osuen na propast, kae Milica Tomi. Protiv zvaninog stava se meu prvima oglasila Inicijativa mladih za ljudska prava. Direktorka Inicijative Maja Mii kae za !Glas da je sporno to to se slave i stavljaju u isti kontekst sa rtvama mnogi koji su te sukobe zapoeli, a ne samo vojnici koji su poginuli na frontovima. Zbog politikih poena e rtve zapravo ponovo biti omalovaene. Ovakav in predstavlja jasnu sliku odnosa srpskih vlasti prema ratovima devedesetih, istie Maja Mii.Inicijativa za REKOM

17

ene u crnom predvode neformalnu koaliciju nevladinih organizacija koja je dan uoi najavljenog otvaranja mirno protestovala ispred zgrade Skuptine Grada. Spomenik, ocena je ove mirovne grupe, duboko vrea rtve, kao i graanke i graane Srbije koji su se od poetka ratova i realizacije zloinakog projekta zvaninog Beograda dosledno antiratno angaovali. Nekadanji reim je u nae ime i naim novcem proizvodio ratove i smrt, a danas, kao i tada, kaemo da to odbijamo - da ne mogu da podiu spomenike braniocima otadbine naim novcem. Ko su rtve kojima podiu spomenik: da li su to oni koji su ubijali Vukovar, gaali snajperima Sarajevo, ubijali u Srebrenici...? Da li se spomenik podie mladiima koji su dezertirali, njih pola miliona iz Srbije, kojima se mi klanjamo i zahtevamo podizanje spomenika njima, kae za !Glas Staa Zajovi, koordinatorka ena u crnom. Prvog radnog dana nakon neuspenog otvaranja, spomen-park je ve poeo da slui svrsi: na klupama su sedeli graani koji su ekali prevoz, penzioneri su itali novine, sa mesta predvienog za fontanu uklonjeni su venci i sada se vidi voda koriena za betoniranje, a retki prolaznici prilazili su, preko rasklimanih betonskih ploa, mermeru da deifruju sitna slova kojima je ispisana posveta. Nema tragova nedavne sveanosti. Bojan Toni

18

REKLI SU

!Evropska Unija, tranziciona pravda

i civilno drutvo

na zapadnomjavnoj debati

Balkanu:

REKOM je postao jedna od glavnih referenci u raspravi o tranzicionoj pravdi na zapadnom Balkanu.

promene u politici i

Evropska Unija je, u periodu od 28. februara do 2. marta 2012. godine, organizovala studijsku turu pod nazivom Doprinos civilnog drutva pravdi i pomirenju na zapadnom Balkanu za organizacije civilnog drutva iz regiona koje se bave pitanjima u vezi saInicijativa za REKOM

Haki Tribunal Foto: Arhiva FHP Kososvo tranzicionom pravdom. Turu je organizovao program Ljudi - ljudima, iji cilj je da omogui organizacijama civilnog drutva da proire svoje znanje o Evropskoj Uniji i procesu prikljuivanja kroz posete evropskim institucijama, sastanke sa evropskim organizacijama civilnog drutva i stvaranje meunarodnih i regionalnih kontakata. Ova konkretna poseta je osmiljena radi upoznavanja predstavnika zapadnog Balkana sa politikom Evropske Unije i programima u vezi sa pravdom i pomirenjem, i kako bi im se omoguilo da ostvare kontakt sa svojim evropskim kolegama, angaovanim na istom polju. Tura je ukljuivala i posetu Meunarodnom krivinom sudu za bivu Jugoslaviju u Hagu. Van okvira svojih neposrednih ciljeva, ta nauna tura se bavi i irokim promenama u politici EU u vezi sa pravdom i pomirenjem na zapadnom Balkanu. Predstavnici civilnog drutva, kao i akademici iz regiona i inostranstva, godinama su kritikovali Evropsku Uniju zbog njenog uskog, hijerarhijskog pristupa tranzicionoj pravdi, koji je gotovo iskljuivo bio usmeren na haki uslov. Isticali su i da EU gaji tehnokratski pristup pravdi i pomirenju. Ispunjavanje hakog uslova se svodilo na izruivanje osumnjienih ratnih zloinaca. Paradoksalno, to je istovremeno predstavljalo i prepreku za ostvarivanje tranzicione pravde, jer je omoguilo lokalnim elitama da tvrde kako je pravda ostvarena, umesto da izruenja osumnjienih iskoriste za pokretanje rasprave o krivici i odgovornosti. Ukljuivanje i saradnja sa organizacijama civilnog drutva angaovanim na pitanjima pravde i pomirenja na zapadnom Balkanu, signaliziralo je dugo oekivanu promenu u politici EU, do ega je zasigurno dolo usled planiranog okonanja rada MKTJ. Meutim, injenica daInicijativa za REKOM

19

EU sada gleda van okvira lokalnih suenja za ratne zloine na zapadnom Balkanu koja sama po sebi predstavlja kritian deo plana reforme sudstva i jaanja vladavine prava sugerie da je EU prihvatila civilno drutvo u regionu kao samostalnog aktera na polju tranzicione pravde. Takvu promenu strategije EU prati i promena u debati o tranzicionoj pravdi na zapadnom Balkanu, to je jasno pokazano i u uvodnoj sesiji naune ture. Tokom dijaloga sa zvaninicima EU, rasprava o pravdi i pomirenju koje bi predvodili predstavnici civilnog drutva, bila je fokusirana na lokalna suenja za ratne zloine i REKOM. U okviru nje, upadljiv je bio nedostatak bilo kakve rasprave o MKTJ i njegovom uticaju. Meutim, takva tiina u vezi sa MKTJ takoe ilustruje i odreeni stepen internalizacije rasprave o tranzicionoj pravdi u regionu, koja je inicijalno pokrenuta spolja, kroz rad MKTJ. Kao takva, ona predstavlja dugotrajno i neosporno naslee MKTJ, uprkos kritikama da on nije u stanju efektivno da predoi kako se njim kao konkretnim mehanizmom tranzicione pravde pravda zaista i ostvaruje. tavie, u delu rasprave koji se bavio REKOM-om, naglaen je itav niz stavova o toj regionalnoj inicijativi, ukljuujui i, kao jedno od kljunih pitanja, dilemu izmeu nacionalnog i trans-nacionalnog primata u pristupu pravdi i pomirenju. Uprkos tome, REKOM je postao jedna od glavnih referenci u raspravi o tranzicionoj pravdi na zapadnom Balkanu. To odraava jo jednu promenu u javnoj debati: mehanizmi restorativne pravde se sada shvataju podjednako ozbiljno kao i suenja, dok je regionalna dimenzija postala njen integralni deo. Neslaganja u vezi sa tim pitanjima, ilustrovana razliitim pogledima predstavnika civilnog drutva, podvlae znaaj i vrednost koju rasprava o odgovornosti za poinjene zloine ima u procesu njihovog razmatranja i utvrivanja. Ova debata tei da pitanja pravde i pomirenja dugorono zadri na dnevnom redu vlada drava zapadnog Balkana. Potvrda koju je EU dala doprinosu civilnog drutva u ostvarivanju pravde i pomirenja predstavlja poetni korak. Njega, u okviru zajednikog cilja evropeizacije regiona, treba da prati dalja saradnja sa lokalnim organizacijama civilnog drutva. Dr Denisa Kostovicova Autorica je Vii predava globalne politike na Odeljenju za vladu Londonske kole ekonomije i politikih nauka, London, Velika Britanija

20


INTERVJU

!injenice

Dr

govore same za sebe

Nevenka Troha Foto: Igor Mekina

Dr Nevenka Troha, vii nauni saradnik u slovenakom Institutu za noviju istoriju, uestvovala je u radu slovenako-italijanske Istorijske komisije koja je, uprkos brojnim preprekama, za sedam godina uspela da zavri zajedniki izvetaj o nereenim pitanjima slovenako-italijanskih odnosa. Komisija, koju su inili slovenaki i italijanski istoriari, imala je zadatak da utvrdi istorijske injenice u odnosima dva naroda izmeu 1880. i 1956. godine. Sa dr Trohom smo u Ljubljani razgovarali o njenim iskustvima u radu sa italijanskim istoriarima i potraili odgovor na pitanje koliko je vano utvrditi nepobitne injenice o ratnim zloinima. Dr Nevenka Troha: Radili smo bez ikakvih pritisaka od strane Kakav je bio zadatak komisije u kojoj ste radili? politiara. Naa komisija je osnovana 1993. godine sa ciljem da istrai dogaaje posle Drugog svetskog rata, tanije pitanje fojbi* i egzodusa italijanskog stanovnitva, prevashodno iz Istre. Veoma brzo smo doli do zakljuka da e biti potrebno da proirimo nae istraivanje jer injenice ne moemo da odvojimo od njihovog istorijskog konteksta, ako elimo da dogaaje prikaemo u objektivnom svetlu. Zato smo za poetak naeg istraivanja uzeli 1880. godinu, kada su poeli prvi konflikti izmeu Italijana i Slovenaca. Istraivanje smo zaokruili 1956. godinom, jer je te godine zavreno iseljavanje Italijana sa tla Jugoslavije.

21

Odnosi izmeu Italijana i Slovenaca su godinama bili veoma napeti. Kako ste sa kolegama iz Italije uspeli da se sloite i utvrdite istorijske injenice, a da izbegnete zamku politizacije?Istorijske injenice su nepobitne, to je polazite. Istorijska injenica je, na primer, da je 6. aprila 1941. godine izvren napad na Jugoslaviju. Istorijska injenica je i da je uInicijativa za REKOM

(italijanskom) logoru na Rabu umrlo preko 1.100 Slovenaca. Jasno je da postoje razliite interpretacije zbog ega je do svega toga dolo. Zato je prilikom utvrivanja injenica najvanije da svi postupamo kao strunjaci. Nacionalnost i dravljanstvo tu ne smeju da predstavljaju prepreku. Moram da kaem da se esto vie slaem sa mnogim italijanskim kolegama, nego sa nekim slovenakim istoriarima. Podela na nacionalnoj osnovi nije uvek dobra. Isto vai i za italijanske istoriare. Rad nae komisije je trajao sedam godina i na kraju smo doli do zajednikih zakljuaka. Istina je da su nae debate bile duge, a ponekad se deavalo da su moje kolege iz Italije na kraju promenile svoj stav. U Italiji se, na primer, nije mnogo znalo o okupaciji Ljubljanske pokrajine. Italijanski istoriari su imali i dodatan problem jer nisu znali slovenaki jezik, dok su svi lanovi komisije iz Slovenije - znali italijanski. Tako smo mi mogli da itamo njihove dokumente i radove, a oni nisu mogli slovenake. Danas je situacija na tom planu ve mnogo bolja, jer je i u Italiji u meuvremenu objavljeno vie radova o spornom istorijskom periodu.

Da li ste tokom rada morali da potujete posebna pravila?Velike zasluge za uspeh naeg rada imao je Elio Apih, a on je ujedno bio i najpoznatiji lan nae komisije. Apih je uivao veliki ugled zahvaljujui svom radu i brojnim delima, i stoga smo svi u komisiji veoma potovali njegovu re. On je na poetku rada komisije podvukao da iste stvari svi moramo da imenujemo istim reima. To znai da nismo mogli da napiemo, recimo, da je jedna strana ubila deset talaca, a da je druga strana zverski ubila neke druge rtve. Apih je traio da ne upotrebljavamo jake izraze i prideve, koji mogu opasno da naduvaju neke dogaaje. Tvrdio je da ve same injenice dovoljno govore. Tako smo doli do relativno tanog broja od oko 6.500 ubijenih u vreme italijanske okupacije Ljubljanske pokrajine. to se tie fojbi, u kojima su ubijani pre svega Italijani, i tu smo brzo doli do zakljuka da se nije radilo o genocidu. Delimino i zbog manjeg broja rtava, jer je u fojbama ubijeno nekoliko stotina ljudi, meu kojima je bilo i Italijana i Slovenaca. Utvrdili smo i brojke od nekoliko hiljada nestalih i oko 7.000 onih koji su bili uhapeni od strane jugoslovenskih vlasti, a koji su kasnije uglavnom puteni na slobodu. U Italiju je proterano oko 25.000 ljudi. Na jugoslovenskom delu teritorije dolazilo je i do zloina iz osvete, ali za mnoge je bila odgovorna i tadanja vlast. Tu je vana depea, koju je slovenako vostvo poslalo u Trst a koja nareuje istiti, ali ne na nacionalnoj osnovi, nego na osnovu faizma. Pokuali smo da budemo precizni, jer su podaci o rtvama upotrebljavani i kao argument za promenu granice.

22

Jeste li imali vee probleme prilikom utvrivanja drutvenog konteksta pomenutih zloina?Tu smo napravili velik korak. Nismo se slagali u pogledu svih pojedinosti, ali smo se sloili oko zajednikih formulacija.Inicijativa za REKOM

Odluivali ste - glasanjem?Zakljuke smo pisali posle dugih rasprava, a do zakljuaka smo stizali konsenzusom. Svaka strana bi pripremila svoj elaborat, a onda smo formirali i podgrupe sainjene od eksperata. Posle rasprava, uspeli bismo da doemo do zajednikog, relativno kratkog teksta. Da smo itav period obraivali detaljnije, sigurno je da bi meu nama bilo mnogo vie razlika. Izvetaj smo na kraju potpisali svi. Bili smo lanovi komisije iskljuivo kao strunjaci, a ne kao predstavnici drave. Radili smo bez ikakvih pritisaka od strane politiara.

Kako je va izvetaj prihvatila Italija, a kako Slovenija?Slovenako ministarstvo spoljnih poslova je bilo zadovoljno izvetajem, dok italijansko nije bilo oduevljeno jer su oekivali da emo posvetiti vie panje fojbama. Mi smo se drali pravila da je potrebno i duinom teksta odrediti koliko je neki problem vaan. Nismo mogli, na primer, da piemo na tri strane o faizmu, a o fojbama na pet strana. Potovali smo pravilo da ona problematika, koja je jednako teka, mora da se tretira na jednak nain. Ne samo reima, nego i duinom teksta. Upravo zato je ceo period rata i faizma opisan na mnogo vie prostora, nego zloini u fojbama.

Da li je vano da se i istorija obrauje i pie tako da napisano prevazilazi granice?Jedino tako je i mogue istraivati istoriju. injenica je da su se granice na naem podruju uasno menjale. Uzmimo, na primer, osobu koja je bila roena u Ajdovini 1900. godine ona je tada bila graanin austrijskog dela Austrougarske. Potom je postala graanin Italije. Usledila je italijanska okupacija a posle nje - jugoslovensko osvajanje. Ako je osoba ivela, na primer, u Seani, na isti nain je doivela anglo-ameriko osvajanje. Onda je posle 1947. godine ta osoba postala graanin Slobodne transke teritorije i kasnije bila prikljuena Jugoslaviji, da bi danas ivela u dravi Sloveniji. A ta osoba je sve vreme ivela u istom kraju! Zato sva ta deavanja moramo da posmatramo iz mnogo ire perspektive.

23

Kako vidite ideju da drave, nastale na podruju nekadanje Jugoslavije, pomou posebne regionalne komisije za istinu utvrde injenice o zloinima i tadanjim drutvenim okolnostima, koje su prethodile zloinima?To je veoma dobra inicijativa. injenice treba utvrditi. injenica je da je svaki ljudski ivot poseban, ali na nivou drave ili kolektivnog seanja veliku razliku pravi da li je umrlo sto, petsto, hiljadu ili deset hiljada ljudi. Zato je vano utvrditi koliko-toliko objektivne injenice. Manipulacija e, naravno, uvek biti. Na projekat je na kraju urodio plodom jer smo ipak doli do konane brojke od oko 14.000 poginulih tokom rata. I sada vie niko ne moe da tvrdi da je bilo samo hiljadu rtava, kao to ne moe ni da preteruje i da tvrdi da je biloInicijativa za REKOM

pedeset hiljada stradalih. Sve to smanjuje prostor za manipulacije. Neizbeno je, meutim, postojanje razliitih miljenja i interpretacija istorije. Evo primera: samo ove godine je izalo oko 200 dela o francuskoj revoluciji. Kada bi postojala samo jedna istina, onda bi o svakom dogaaju bila dovoljna samo jedna knjiga. Nema sumnje da e uvek postojati razliite interpretacije zato se neto ba tako desilo u istoriji, ali je izuzetno vano da se utvrde tane, nepobitne injenice, kako bi se smanjila opasnost manipulacija i raspirivanja niskih strasti. Igor Mekina *fojbe - krake jame u koje su bacane rtve zloina

TRAZICIONA PRAVDA U SVETU24

!Dugo ekanje

na istinu Komisija za istinu u BraziluMarijana Toma U novembru 2011. godine doneta su dva nova zakona u Brazilu, Zakon o pristupu informacijama od javnog znaaja i Zakon o osnivanju Nacionalne komisije za istinu. Svojim potpisom, predsednica Dilma Rusef je otvorila prostor za zvanino utvrivanje dugo poricane i ignorisane istine o zloinima poinjenim za vreme vojne hunte. I pored toga to su se tortura, otmice i ubistva dogaali pred oima itavog brazilskog drutva, politika elita je dugo vremena ostajala nema na zahteve rtava i njihovih porodica i pored injenice da su tri predsednika iz tog vremena bila zatvarana ili prisiljena na egzil.Inicijativa za REKOM

Nakon vie od dvadeset godina tiine, u Brazilu je prolog novembra otvoren prostor za zvanino preispitivanje prolosti.

Za razliku od velikog broja svojih suseda u Latinskoj Americi, Brazil je izabrao tiinu i utanje o zloinima poinjenim za vreme vojne hunte. U skladu sa zakonom o amnestiji iz 1979. godine, pripadnici oruanih snaga se nikada nisu suoili sa optubama za zloine koje su poinili tokom vie od dvadeset godina, od 1964. do 1985. godine. Pored toga, drava nije doputala nikakvo zvanino utvrivanje istine uprkos naporima aktivista za ljudska prava uz podrku crkve u Brazilu. Zbog ovakvog stava, grupa aktivista i istraitelja krenja ljudskih prava je uz podrku nadbiskupa Sao Paola i Svetskog saveta crkava, kriom kopirala obimnu sudsku dokumentaciju i na osnovu nje, objavila izvetaj Brazil: Nikada vie. Izvetaj je detaljno dokumentovao i analizirao torturu koja je koriena kao metod borbe protiv pripadnika levice i ostalih politikih neprijatelja vojne hunte od 1964. do 1979. godine. Ipak, 1995. godine, formirana je komisija za obeteenja 135 porodica nestalih lica. I pored toga to je ova komisija imala ovlaenja da zasebno istrai svaki sluaj nestanka, to nikada nije dovelo do detaljnije istrage. Pokuaji rtava da dobiju satisfakciju i priznanje koristei meunarodne mehanizme, poput Interamerikog suda za ljudska prava, po pravilu su u Brazilu doivljavali neuspeh zbog odbijanja vlade da dopusti pristup zvaninim informacijama. 25 Nakon vie od dvadeset godina tiine, u Brazilu je prolog novembra otvoren prostor za zvanino preispitivanje prolosti. Komisija za istinu, ijih sedam lanova bi trebalo da do kraja marta imenuje predsednica Dilma Rusef, imae dvogodinji period pred sobom da ispuni zadate ciljeve razjanjavanje injenica i okolnosti krenja ljudskih prava; podizanje svesti o sluajevima torture, ubistava, nestanaka, skrivanja tela i inicijatorima ovih dogaaja; identifikovanje svih dravnih struktura, mesta, institucija povezanih sa krenjima ljudskih prava; predaja svih prikupljenih informacija o lokacijama masovnih grobnica nadlenim institucijama; saradnja sa svim nivoima vlasti radi istraivanja krenja ljudskih prava; preporuivanje svih mera i novih politika u cilju spreavanja ponavljanja krenja ljudskih prava i promocija rekonstrukcije istorije na osnovu novoutvrenih injenica. Komisiji su data prilino iroka ovlaenja u poreenju sa nekim prethodnim latinoamerikim komisijama za istinu. Pored uobiajenih ovlaenja poput prikupljanja svedoenja, informacija i dokumenata od vanosti za mandat komisije i odravanja javnih sluanja rtava, ova komisija e imati mogunost da zahteva neophodne informacije od vladinih institucija, ak i u onim sluajevima kada te informacije imaju status slubene tajne. Za razliku od gotovo svih latinoamerikih modela, ova komisija je dobila ovlaenje da poziva osobe za koje proceni da imaju informacije o krenjima ljudskih prava, te da zahteva pomo svih dravnih institucija za svoj rad, dok je posebno naglaena obaveza saradnje predstavnika vladinih institucija a pogotovo vojske u saradnji sa komisijom.Inicijativa za REKOM

Iako je veina u Brazilu pozdravila osnivanje Nacionalne komisije za istinu, penzionisani generali brazilske vojske, okupljeni oko Clube Militar su se estoko usprotivili formiranju komisije izjavom u medijima, gde su komisiju u osnivanju optuili za neobjektivnost kao i pokuaj revizije istorije. Meutim, za razliku od prethodnog predsednika Brazila, koji je na pritisak ministra odbrane i predstavnika vojske odustao od formiranja komisije za istinu, predsednica Rusef je zahtevala i dobila povlaenje izjave, izvinjenje ministra odbrane i penzionisanih generala, jasno iskazavi svoju podrku komisiji za istinu. Ovakva reakcija predsednice Brazila na izjavu onih ija e dela biti pod lupom rada komisije za istinu, predstavlja jasnu poruku kako protivnicima utvrivanja istine u Brazilu, tako i buduim lanovima komisije da e najveu podrku imati upravo u osnivau komisije koji nee poputati pod pritiscima i opstrukcijama kojih e svakako biti. Marijana Toma

GLAS RTAVA26

!iveli

smo 60

godina sa tim

Albancima

Dok sam izlazio iz kancelarije, video sam svog oca poslednji put.

Miko Deverdi, iz Istoka, sa Kosova, izgubio je oca Radoa, i do danas ga mui oseaj krivice zbog okolnosti pod kojima se to dogodilo Dobar dan svima. Ja sam Miko Deverdi sa Kosova i Metohije. Roen 10.04.1975. godine od oca Radoa. Poeo je rat na Kosovu 1999. godine. Bombardovanje. Da li da se uva od bombardovanja ili da se uva od albanskih terorista. Na zahtev Albanaca, Mereme Metaj, Have i Dauta Avdijaj, Havinog mua, zamolili su mog oca da ih primi u kuu. Da ih faktikiInicijativa za REKOM

27 Miko Deverdi foto: Arhiva FHP

sauva. Ja nisam trenutno ivio sa njime. iveo sam u stanu sa svojom suprugom i dvoje dece. Tree je bilo ve na putu. Otac je doao kod mene u stan, zamolio me da ih odvezemo do sela Vrela, da ih predamo na naem punktu policije. I ajde, uzajmio sam se 10 maraka tadanjih, kupio sam etiri litra goriva, benzina. Pozajmio sam auto od Srana, tadanjeg policajca u Istoku. Dao mi je bez problema. Seli smo njih u kola i ja i moj otac i krenuli smo put Vrela. Prvi put ulazim u to prokleto Vrelo. Do tada nisam dok me nisu oni uhvatili, nisam ni znao da je to najvee uporite albanskih terorista OVK. Vozio sam, vozio sam, pitao sam oca: Jo koliko? Jo malo. Na samom ulazu izali su naoruani ljudi. Pomislio sam da je naa policija. Ali bilo je suprotno. Mene su izveli iz kola, bilo je njih 20, 25 ljudi dobro naoruanih, maskiranih sa oznakama OVK. Putene brade... im su me izveli iz kola, mene su poeli da tuku koji i dan-danas imam posledice. Odveli su nas, oca mi nisu tukli pored mene, odveli su nas u jednu fabriku Teuta, jedno 200 metara gde su nas uhvatili. Uveli su nas u posebne kancelarije. Mene su poeli da tuku i dalje dok nije naiao Selman, Meremin brat roeni, kojoj sam ja lino pomagao i podigao joj dvospratnu kuu, i mojaInicijativa za REKOM

porodica, normalno. One su vritale, zapomagale da nas puste, da nas ne biju. Ali kada je on uao u kancelariju, prestali su. Nisu me vie pipnuli. Poela su ispitivanja: gde se nalazi srpska vojska, ta ima od naoruanja, policija. I to sam znao i to nisam znao priao sam. Rekli su da e da me puste ako odem u Istok, iz njihovog logora dovedem jo ena i dece [albanske nacionalnosti] ako bude imalo, da e da mi puste oca. I bio je jo jedan uslov. Da ubijem Momira Pantia, naelnika SUP-a u Istoku, na koji sam ja pristao. Sve to ispitivanje obavljao je Naser Shatrii, njihov tadanji komandant OVK. Na sve sam pristao i uputili su me put Istoka sa istim autom s kojim smo ili. Dok sam izlazio iz kancelarije video sam svog oca poslednji put. Izaao sam iz kancelarije i pogledam njega, on mi se samo onako malo nasmejao i kao rukom i glavom Idi, s tom namerom da idem da dovedem jo iptara i da mi puste oca, poto sam ja njih spasio. Uao je Naser atri iza mene u kola i s pitoljem uperenim u moju glavu: Ubi Pantia, dobie milion maraka. Spasiu ti celu porodicu i prebaciu te preko granice da ti niko nita ne moe. Pristao sam na sve i krenuo sam ne znam ni ja kojom brzinom, koliko je god mogao da ide taj auto. Grupa policajaca izala na kilometar gde su me uhvatili i onako nezasito ih pitam: Gde ste vi? Pa kau: Mi smo bili u umi. A oni peku prase na ranju. arko Zari, tadanji policajac. S njim sam to priao. I kae: Odmah idi u SUP. Krenuo sam i otiao pravo u SUP u Istoku i ispriao to sve Momiru Pantiu, naelniku SUP-a. Veljovi Grujica, njegov zamenik gledao me je tuno. Shvatao je moju bol. Ali Momir Panti, samo se nasmejao i rekao: Tako ti i treba. Ja sam krenuo za njegovim pitoljem na stolu koji je bio. Veljovi Grujica je tu odreagovao i otiao sam kui. Moja ena je bila u drugom stanju. Nije mogla da me prepozna. I barem da znam samo gde je (otac). A to jedini ovek koji zna, to je Selman, Meremin brat roeni. Nema veze, ubijen - ubijen. Znai... ali da znam gde je. iveli smo 60 godina sa tim Albancima. Nikad re nismo imali. Kosova Vusaj lino me je tukao. Trea kua od mene. Hvala. Izvinite. (Sa javnog svedoenja rtava odranog u okviru Treeg regionalnog foruma o mehanizmima za utvrivanje injenica o ratnim zloinima u bivoj Jugoslaviji, koji su organizovale Documenta, Fond za humanitarno pravo i Istraivako-dokumentacioni centar, 1112.02.2008. u Beogradu)

28


29


30


Documents

!Glas Incijative za REKOM 5/2012