Godišnji izveštaj 2017....Upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo 32 Društveno odgovorno poslovanje 36 Sistem upravljanja rizicima 42 Događaji nakon datuma bilansa stanja

Godišnji izveštaj 2017.

Godišnji izveštaj 2017.

Sadržaj

Najznačajniji finansijski pokazatelji 7

Pismo predsednika Upravnog odbora 8

Uvodna reč predsednika Izvršnog odbora 10

Makroekonomsko okruženje i bankarski sektor 12

Elementi strategije i planiranog razvoja Banke 20

Poslovanje sa stanovništvom i malim biznisom 22

Poslovanje sa privredom 28

Upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo 32

Društveno odgovorno poslovanje 36

Sistem upravljanja rizicima 42

Događaji nakon datuma bilansa stanja 48

Finansijski izveštaj 50

Organizaciona struktura 180

Mreža ekspozitura 182

7

Banca Intesa - Godišnji izveštaj 2017.

U hiljadama dinara

Banca Intesa Beograd 2017. 2016.

BILANS USPEHA

Neto dobitak po osnovu kamata 19.248.697 18.914.382

Neto dobitak po osnovu naknada i provizija 6.575.826 5.628.180

Dobitak pre oporezivanja 13.011.758 10.781.396

Porez na dobit (1.188.161) (873.985)

Neto dobitak od odloženih poreskih sredstava i obaveza 24.097 16.932

Dobitak posle oporezivanja 11.847.694 9.924.343

BILANS STANJA

Gotovina i sredstva kod centralne banke 82.851.636 102.370.900

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju i finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 1.601.837 2.030.788

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 128.626.361 120.358.790

Krediti i potraživanja od banaka, drugih finansijskih organizacija i komitenata 331.147.762 309.341.741

Investicije u zavisna društva 962.496 962.496

Nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja i oprema, investicione nekretnine i stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 12.186.084 10.617.345

Ostala sredstva, tekuća i odložena poreska sredstva 7.483.402 5.733.712

Ukupna aktiva 564.859.578 551.415.772

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 4.847 2.594

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama, centralnoj banci i drugim komitentima 430.080.272 417.508.017

Rezervisanja 1.277.294 1.753.517

Ostale obaveze i tekuće poreske obaveze 14.490.363 8.010.832

Ukupno obaveze 445.852.776 427.274.960

Kapital 119.006.802 124.140.812

Ukupna pasiva 564.859.578 551.415.772

POKAZATELJI POSLOVANJA

Dobitak pre oporezivanja / Ukupna aktiva 2,30% 1,96%

Dobitak pre oporezivanja / Ukupan kapital 10,93% 8,68%

Prihodi od kamata / Ukupna aktiva 4,04% 4,10%

Rashodi od kamata / Ukupna pasiva 0,64% 0,67%

Koeficijent adekvatnosti kapitala 20,8% 21,5%

Ukupna aktiva po zaposlenom 192.522 181.865

Broj zaposlenih 2.934 3.032

Najznačajniji finansijski pokazatelji

98


Dame i gospodo,

Sprovođenje poslovne strategije koja kreira trajnu vrednost za klijente i generiše održiv rast za Banca Intesa omogućilo nam je da u 2017. godini dodatno poboljšamo naše tržišne i finansijske rezultate i potvrdimo liderstvo mereno svim glavnim parametrima uspešnosti – ukupnom aktivom, kapitalom, kreditima i depozitima klijenata. Snažan učinak ostvaren u svim ključnim oblastima poslovanja, uz visoku likvidnost, kapitalizaciju i kvalitet kreditnog portfolija, pruža nam osnov za dalji rast na zdravim osnovama.

Privreda Srbije nastavila je da se kreće putem oporavka u 2017. godini, iako su izostale očekivane stope rasta s obzirom na to da su suša i pad proizvodnje električne energije negativno uticali na ekonomsku aktivnost u prvoj polovini godine. Prema preliminarnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod (BDP) uvećan je za 1,9 odsto prethodne godine, u najvećoj meri po osnovu povećanja privatne potrošnje i velikog priliva stranih direktnih investicija. Makroekonomska situacija je dodatno stabilizovana, sa stopom inflacije od 3 odsto u okviru ciljnog koridora i bez većih fluktuacija nacionalne valute. U isto vreme uspostavljena je fiskalna disciplina, u najvećoj meri zahvaljujući povećanim prihodima, dok je javni dug krenuo silaznom putanjom. Takođe, ostvaren je napredak u oblasti sprovođenja strukturnih reformi, gde je restrukturiranjem preduzeća u državnom vlasništvu unapređena njihova efikasnost i ublažen

negativan uticaj na fiskalna dostignuća. Svi postignuti uspesi postavili su stabilnu osnovu za ubrzani privredni rast koji se očekuje u 2018. godini.

Inflatorna stabilnost u 2017. godini omogućila je Narodnoj banci Srbije (NBS) da nastavi sa ublažavanjem monetarne politike i snizi referentnu kamatnu stopu na 3,5 odsto na kraju godine. Relaksacija monetarne politike, u kombinaciji sa niskim kamatnim stopama na međunarodnim tržištima, omogućila je bankama da spuste kamatne stope na kredite na istorijski minimum, što je uz rast kreditne tražnje i snažnu tržišnu konkurenciju, podstaklo oporavak kreditne aktivnosti banaka. Kao rezultat, ukupni plasmani bankarskog sektora povećani su za 2 odsto u odnosu na 2016. na 2,1 bilijardu dinara, prevashodno vođeni rastom kredita stanovništvu. Iako su i pasivne kamatne stope bile na rekordno niskom nivou, bankarski sektor Srbije zabeležio je uvećanje depozita klijenata od 3,3 odsto u poređenju sa godinom ranije, koji su dostigli nivo od 2,1 bilijarde dinara na kraju godine. Veoma važno dostignuće za bankarski sektor u 2017. godini bio je dalji pad udela nenaplativih kredita u ukupnim plasmanima banaka. Zahvaljujući sprovođenju nacionalne strategije za rešavanje problema nenaplativih kredita, stalnom unapređenju regulatornog okvira i aktivnostima pojedinačnih banaka, udeo problematičnih plasmana na kraju trećeg kvartala snižen je na 12,2 odsto, najniži nivo u poslednjih devet godina. U prilog stabilnosti bankarskog sektora Srbije pored toga govori i pokazatelj adekvatnosti kapitala od 22,5 odsto u istom periodu, kao i poboljšani ključni pokazatelji profitabilnosti sa stopom prinosa na ukupna sredstva od 2,2 odsto na kraju trećeg kvartala i stopom prinosa na sopstvena sredstva od 11 odsto.

U ovakvom okruženju, naša strategija ostala je orijentisana na stalno unapređenje proizvoda i usluga prateći stvarne potrebe naših klijenata, što nam je omogućilo da dodatno ojačamo vodeću tržišnu poziciju protekle godine. Zahvaljujući visokom kvalitetu ponude i izuzetnom nivou usluge koju nudimo klijentima potvrdili smo liderstvo u kreditiranju sa udelom od 15,5 odsto. Bili smo uspešni i na strani depozita i sa učešćem od 18,1 odsto potvrdili visok nivo poverenja i lojalnosti naših klijenata. Budući da je digitalna transformacija takođe bila prioritet, nastavili smo rad na modernizaciji naše CORE platforme i daljem širenju digitalne ponude. Takođe, integrišući principe korporativne društvene odgovornosti u našu poslovnu strategiju ostali smo posvećeni potrebama svih zainteresovanih strana kroz jačanje programa korporativne kulture, pokretanje novih inicijativa finansijske edukacije, kao i ulaganja u kulturu, obrazovanje i rešavanje važnih socijalnih problema.

Pismo predsednika Upravnog odbora Pored toga, održali smo snažan fokus na povećanje operativne i troškovne efikasnosti, koji se odražava u pokazatelju odnosa troškova i prihoda od 46,5 odsto. U isto vreme, očuvali smo visoku likvidnost i snažnu kapitalnu bazu sa pokazateljem odnosa kredita i depozita od 75,9 odsto i nastavili da poboljšavamo kvalitet aktive zahvaljujući nizu mera koje smo preduzeli prethodne godine. Naš snažan učinak u svim ključnim segmentima poslovanja je takođe vidljiv u našoj finansijskoj poziciji i rastu neto profita za 19,4 odsto, sa 9,9 milijardi dinara na kraju 2016. na 11,8 milijardi dinara na kraju 2017. godine.

Naši zaposleni su demonstrirali izuzetan nivo zalaganja, profesionalnosti i truda kako bi ostvarili snažne rezultate za naše klijente i akcionare. Njihova posvećenost zajedničkim ciljevima je ponovo bila ključni preduslov uspeha koji smo postigli i na tome želim da im zahvalim.

U narednom periodu nastavićemo da se fokusiramo na jačanje lojalnosti naših klijenata, kao i na ulaganje u nove tehnologije kako bismo im obezbedili unapređeno korisničko iskustvo i u isto vreme pojednostavili naše poslovne procese i povećali sopstvenu operativnu efikasnost. Verujem da će nam dosledna primena ovakvog strateškog okvira, uz podršku matične Grupacije Intesa Sanpaolo, omogućiti da ostanemo na trasi dugoročnog rasta na kojoj ćemo pružiti doprinos daljem rastu privrede i razvoju i napretku društva.

S poštovanjem,

Giovanni Boccolini,predsednik Upravnog odbora

1110


Poštovani,

Rezimirajući godinu za nama, drago mi je da je 2017. za našu Banku bila veoma uspešna i da smo i pored izražene tržišne konkurencije, sve većih očekivanja klijenata i izazova koje nameće digitalno doba ostali čvrsto pozicionirani na čelu bankarskog sektora Srbije. Zahvaljujući dobroj klijentskoj bazi i stalnoj posvećenosti zadovoljstvu i potrebama klijenata, kao i visokoj likvidnosti i snažnoj kapitalnoj poziciji, Banka je i u 2017. godini nastavila sa izuzetno dobrim rezultatima u gotovo svim segmentima poslovanja. Ostvarena dostignuća potvrđena su i nagradama za najbolju banku u Srbiji, koje su nam prethodne godine ukazali prestižni svetski časopisi The Banker i Euromoney.

I pored činjenice da su stope privrednog rasta 2017. godine bile nešto niže od očekivanih, i prethodna godina je bila obeležena zavidnim rezultatima ostvarenim na polju fiskalne konsolidacije. Takođe, održana je makroekonomska stabilnost, niska stopa inflacije i stabilan dinar, i ono što je veoma bitno, povećane su strane direktne investicije, kao i stopa zaposlenosti. Ostvareni napredak potvrđuju i pozitivne ocene koje je ekonomska politika Vlade Srbije dobila od vodećih međunarodnih finansijskih institucija, ali i unapređenja kreditnog rejtinga naše zemlje.

U ovakvom okruženju Narodna banka Srbije (NBS) je mogla da nastavi sa sprovođenjem mera ublažavanja monetarne politike. Snižavanje referentne kamatne

stope i pogodni uslovi na internacionalnom tržištu kreirali su osnove za dalje smanjenje kamatnih stopa na kredite, koje su pale na istorijski minimum. Kao rezultat ovog trenda, kreditna aktivnost bankarskog sektora je prethodne godine ostvarila rast, kako u sektoru stanovništva, tako i privrede. Istovremeno je uvećan i depozitni potencijal banaka uprkos niskim pasivnim stopama, govoreći u prilog velikog poverenja klijenata. Naročito važan za stabilnost bankarskog tržišta je nastavak pada nivoa nenaplativih kredita po osnovu sprovođenja nacionalne strategije, unapređenja zakonske regulative, kao i otpisa i prodaje problematičnih kredita, što je dodatno ojačalo kapacitet banaka za novo kreditiranje.

Poslujući u ovakvom ambijentu, trudili smo se da na potrebe naših klijenata odgovorimo kroz stalno unapređenje proizvoda i usluga koje im pružamo. Tako smo u poslovanju sa stanovništvom ostvarili značajan rast plasmana, predvođen rekordnim rezultatima u pogledu realizacije stambenih i gotovinskih kredita. Dobre rezultate smo uspeli da postignemo pre svega zahvaljujući unapređenju poslovnih procesa, kao i posvećenosti i profesionalnosti naših zaposlenih. Takođe, ono što je vredno naglasiti je značajno uvećanje depozitne baze, što potvrđuje veliko poverenje koje naša Banka ima na srpskom tržištu.

Prateći savremene digitalne trendove koji uveliko menjaju poslovne modele banaka i utiču na očekivanja i navike klijenata, nastavili smo rad na modernizaciji CORE bankarske platforme, koja će nam omogućiti da unapredimo i automatizujemo poslovne procese i našim klijentima ponudimo inovativne proizvode i usluge, uz unapređeno korisničko iskustvo. U isto vreme poboljšali smo i digitalnu ponudu kroz omogućavanje podnošenja zahteva za dodatne proizvode putem Intesa On-line aplikacije i ostvarili značajan rast i broja i obima transakcija na servisima mobilnog i internet bankarstva.

Posebno dobri rezultati zabeleženi su u segmentu preduzetnika i malih i srednjih preduzeća kojima smo obezbedili jedinstvenu podršku na tržištu. Kroz nastavak realizacije COSME programa Evropske unije (EU), koji smo prvi pokrenuli u Srbiji, ovom strateški važnom delu privrede plasirali smo više od 150 miliona evra dugoročnih kredita za obrtna sredstva bez čvrstih kolaterala, a lansiranjem InnovFin programa ponudili smo im i investicione kredite na dugi rok sa relaksiranim sredstvima obezbeđenja.

Sve preduzete mere i aktivnosti pozitivno su se odrazile na obim našeg poslovanja, što nam je omogućilo da

Uvodna reč predsednika Izvršnog odbora još jednom potvrdimo vodeće tržišno učešće u svim ključnim segmentima poslovanja. Pored povećanja ukupne bilansne sume, došlo je i do značajnog uvećanja plasmana kako prema fizičkim licima tako i prema malom biznisu. Upravo je rast u ovim segmentima imao poseban značaj za uspešnost poslovanja Banke u 2017. godini.

Trudili smo se da odgovorimo na potrebe društvene zajednice kroz usmeravanje filantropskih davanja na inicijative u oblasti kulture, obrazovanja, kao i socijalnih pitanja, ali i kroz jačanje programa korporativnog volonterstva. Poseban akcent smo stavili na finansijsku edukaciju najmlađih kroz projekat „Znati štedeti“, realizovan pod pokroviteljstvom matične Grupe u partnerstvu sa NBS-om, dok smo u saradnji sa našom Grupacijom i Istorijskim muzejom u Beogradu javnost Srbije upoznali sa delom kulturne riznice Italije kroz organizaciju

izložbe slika iz umetničke kolekcije Intesa Sanpaolo.

Uspeh koji smo ostvarili ne bi bio moguć bez zalaganja i posvećenosti naših zaposlenih, kojima želim da zahvalim na predanosti postizanju postavljenih ciljeva. Takođe, zahvaljujem akcionarima, Diviziji internacionalnih banaka, Upravnom odboru i Odboru za reviziju, koji su svojim stalnim učešćem i prisutnošću u našem razvoju doprineli rastu privredne aktivnosti i zapošljavanja, a samim tim i unapređenju kvaliteta života naših građana. S poštovanjem,

Draginja Đurić,predsednik Izvršnog odbora

Izvor: Izveštaj o inflaciji, novembar 2017

13


Makroekonomsko okruženje i bankarski sektor

Napredak u jačanju makroekonomske stabilnosti uprkos skromnom privrednom rastu

Poboljšan kreditni rejting zemlje zahvaljujući značajnom unapređenju javnih finansija i očuvanju cenovne i finansijske stabilnosti

Niski inflatorni pritisci praćeni jačanjem dinara omogućili su dalje smanjenje referentne kamatne stope

U 2017. godini Srbija je ostvarila značajan napredak u uspostavljanju makroekonomske stabilnosti, koji se pre svega ogledao u unapređenju javnih finansija zahvaljujući dobrim fiskalnim rezultatima, kao i značajnom smanjenju javnog duga zemlje. Inflacija je stabilizovana na niskom nivou, a u većem delu godine preovladavali su apresijacijski pritisci na dinar. Zabeleženo je i umereno poboljšanje na tržištu rada, ali je privredni rast bio ispod prvobitnih očekivanja i znatno niži od prosečnog rasta u zemljama regiona, na šta su u dobroj meri uticali jednokratni faktori poput nepovoljnih vremenskih prilika koje su oborile proizvodnju u poljoprivredi i energetskom sektoru.

Zahvaljujući implementaciji fiskalne konsolidacije, od 2015. godine javne finansije su znatno poboljšane, a dosadašnje rezultate Vlade na sprovođenju strukturnih reformi pozitivno je ocenio MMF kroz uspešan završetak osme, poslednje revizije aranžmana iz predostrožnosti, koja se zatvara u februaru 2018. godine. Napredak u reformama doprineo je smanjenju fiskalnih rizika i ojačao potencijal za rast privrede, ali su za održivost ekonomskog rasta i postignutih rezultata neophodne dalje institucionalne reforme, jačanje administrativnih kapaciteta, kao i rešavanje pitanja privatizacije i restrukturiranja preostalih državnih preduzeća.

Poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta potvrđeno je daljim napretkom na Doing Business listi Svetske banke na kojoj je Srbija zauzela 43. mesto, popravivši svoju poziciju u odnosu na prethodnu godinu kada je bila rangirana na 47. mestu. Najveći napredak ostvaren je u oblasti poboljšanja procedura za izdavanje građevinskih dozvola, upisa u registar nepokretnosti, kao i osnivanja i registracije preduzeća.

Krajem 2017. godine rejting agencije Fitch i Standard and Poor’s povećale su kreditni rejting Srbije sa „BB“ na „BB“ sa stabilnim izgledima za poboljšanje, a napredak u pregovorima o pristupanju EU ostvaren je kroz otvaranje šest novih poglavlja, čime je ukupan broj poglavlja dostigao 12 od ukupno 35, od kojih su dva privremeno zatvorena.

U narednom periodu očekuje se nastavak pozitivnih tendencija u ekonomiji, uz ubrzanje rasta koji će biti baziran na daljem jačanju privatne potrošnje i intenziviranju investicione aktivnosti. Konkretni rezultati zavisiće kako od okolnosti u međunarodnom ekonomskom okruženju tako i od uspešnosti u daljim reformama javnog sektora i unapređenju privrednog ambijenta.

Makroekonomsko okruženje

Ekonomska aktivnostKad je u pitanju ekonomska aktivnost, Srbija je u 2017. godini ostvarila slabiji rezultat od prvobitno očekivanog, na šta su najvećim delom uticali jednokratni faktori poput suše koja je pogodila poljoprivredu, kao i pad proizvodnje energetskog sektora u prvom delu godine. Nakon skromnog rasta u prvoj polovini godine od samo 1,3%, privredna aktivnost je očekivano ubrzana u trećem kvartalu, ostvarivši međugodišnji rast od 2,1% vođen investicijama. NBS i MMF očekuju ukupan ekonomski rast od 2% u 2017. godini, dok preliminarna procena Zavoda za statistiku ukazuje na rast BDP-a od 1,9%. Posmatrano s rashodne strane, pozitivan doprinos rastu potekao je, pre svega, od privatne potrošnje i investicija, dok je doprinos neto-izvoza negativan zbog bržeg rasta uvoza od izvoza. Na strani ponude, rast karakteriše značajno povećanje aktivnosti u prerađivačkoj industriji i većini uslužnih sektora, a od trećeg kvartala 2017. godine pozitivan doprinos obezbeđuje i sektor građevinarstva.

Doprinosi godišnjoj stopi rasta BDP-a (u %)

Za 2018. godinu NBS projektuje rast BDP-a od 3,5%, koji će biti vođen snažnijom potrošnjom domaćinstava, a očekuje se i da investicije daju pozitivan doprinos rastu u istoj meri kao i u prethodnoj godini. Posmatrano s

Makroekonomsko okruženje i bankarski sektor

1514


proizvodne strane, glavni pokretači privredne ekspanzije u narednoj godini biće prerađivačka industrija i tercijarni sektor, a pozitivan doprinos se očekuje i od oporavka poljoprivrede kao i od građevinarstva.

InflacijaZa kretanje inflacije u toku 2017. godine karakteristična su dva različita perioda, budući da je u prvom delu godine međugodišnja inflacija ubrzavala, dostigavši nivo od 4,0% u aprilu, na šta su uticali povećanje cena voća i povrća, koje je bilo veće od uobičajenog za sezonu, oporavak cene nafte, kao i rast cena duvanskih proizvoda i telefonskih usluga. Bazna inflacija, odnosno inflacija bez volatilnih kategorija poput energije, hrane, alkohola i cigareta, pritom je ostala niska i stabilna, u rasponu od 1,7% do 2,1%, ukazujući na relativno niske inflatorne pritiske, što je i potvrđeno usporavanjem ukupne inflacije u narednim mesecima. Trend se promenio od maja, rast cena je zaustavljen i čak je ostvarena blaga deflacija, na šta je delom uticala i snažna apresijacija dinara.

Međugodišnja inflacija je u drugoj polovini prethodne godine oscilirala oko centralne vrednosti inflacionog cilja koji je NBS revidirala naniže – sa 4,0%±1,5 p.p. na 3,0%±1,5%, počevši od januara 2017. godine. U decembru 2017. godine međugodišnja inflacija iznosila je 3,0%.

Očekuje se da će inflacija u narednom periodu nastaviti da se kreće u granicama cilja od 3,0±1,5%. Prema projekciji NBS-a, početkom 2018. godine inflaciju će usporavati visoka baza kod cena naftnih derivata, kao i drugih proizvoda koji su početkom prošle godine jednokratno poskupeli, uz očekivanje da će se inflacija kretati ispod centralne tačke ciljnog koridora. U suprotnom smeru delovaće jačanje domaće tražnje, čemu će u znatnoj meri doprineti fiskalna politika, odnosno odluka da se počev od prvog januara 2018. godine povećaju penzije i plate u javnom sektoru.

Kretanje međugodišnje inflacije i referentne kamatne stope (u %)

Monetarna politikaMonetarnu politiku u 2017. godini obeležilo je dalje oprezno ublažavanje monetarnih uslova.

Nakon što je više od godinu dana referentnu kamatnu stopu držala na nepromenjenom nivou od 4,0%, NBS je odlučila da nastavi sa njenim postepenim smanjivanjem, snizivši je za ukupno 50 baznih poena u septembru i oktobru 2017. godine. Nakon poslednje korekcije u oktobru, referentna kamatna stopa iznosi 3,5%, što je njen istorijski najniži nivo. Na odluku o smanjenju referentne kamatne stope uticala su snižena srednjoročna projekcija inflacije i niski inflatorni pritisci u uslovima bolje makroekonomske perspektive i smanjenog rizika zemlje, podržane snažnijim apresijacijskim pritiscima na domaću valutu od trećeg kvartala.

U ciklusu ublažavanja monetarne politike, koji je pokrenut u maju 2013. godine, centralna banka snizila je referentnu kamatnu stopu za ukupno 825 baznih poena, a relaksacija monetarnih uslova u prethodnom periodu sprovedena je i kroz smanjenje stopa obavezne devizne rezerve za šest procentnih poena u periodu od septembra 2015. do februara 2016. godine, čime je stopa devizne obavezne rezerve na izvore ročnosti do dve godine pala na 20%, a na izvore dužih ročnosti na 13%. Ovakvo ublažavanje monetarnih uslova omogućilo je dalje snižavanje kamatnih stopa na kredite i oslobađanje dela kreditnog potencijala banaka, a sve u cilju podsticanja rasta kreditne aktivnosti u zemlji.

U narednom periodu očekuje se da će NBS nastaviti da pažljivo prati kretanja na domaćem tržištu kao i u međunarodnom okruženju, kako bi pravilno procenila jačinu uticaja svih relevantnih faktora inflacije. Neizvesnosti na međunarodnom tržištu i dalje su prisutne kako u pogledu monetarnih politika vodećih centralnih banaka, koje mogu imati uticaj na tokove kapitala ka Srbiji, tako i u pogledu kretanja cena primarnih proizvoda na globalnom nivou, posebno cene nafte. Iako je otpornost srpske privrede na potencijalne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja značajno povećana, zbog svega navedenog očekuje se da će centralna banka zadržati oprezan pristup u vođenju monetarne politike i u narednom periodu.

Kurs dinaraDinar je u 2017. godini nominalno ojačao prema evru za 4,2% i prema dolaru za 18,2%, dok je NBS intervenisala na deviznom tržištu prodajući 630 miliona evra i kupujući 1,35 milijardi evra kako bi sprečila veće dnevne oscilacije kursa.

Tokom većeg dela godine, odnosno od aprila meseca preovladavali su apresijacijski pritisci na domaću valutu. Dinar je jačao kao rezultat makroekonomske stabilizacije, većeg interesovanja stranih investitora za ulaganje u državne hartije od vrednosti usled povoljnije percepcije rizika zemlje, stabilnog priliva stranih direktnih investicija, kao i dinamičnog rasta izvoza, potpomognut vođenjem restriktivnije fiskalne politike. S druge strane, povremeni snažniji depresijacijski pritisci u toku godine bili su uglavnom posledica povećane tražnje za devizama uslovljene delovanjem sezonskih faktora na početku i

kraju godine. NBS je završila prethodnu godinu kao neto-kupac evra na deviznom tržištu, čime su devizne rezerve zemlje dodatno ojačane.

Kretanje kursa dinara

Mesečne promene kursa (u %)

Deficit tekućeg računa i spoljni dugI pored činjenice da je izvoz u toku 2017. godine konstantno beležio snažan rast, spoljnoekonomska pozicija zemlje nije poboljšana. Deficit tekućeg računa je uvećan u poređenju sa prethodnom godinom kao posledica nepovoljnog trenda bržeg rasta uvoza od izvoza, koji je uspostavljen tokom 2017. godine. Na pogoršanje deficita posebno je uticala njegova izrazito visoka vrednost u prvom kvartalu od 8,7% BDP-a, uslovljena visokom vrednošću uvoza energenata na početku godine. Takođe, ni osetna apresijacija dinara u drugom delu godine nije imala povoljan uticaj na spoljnotrgovinsku razmenu. S druge strane, nastavljen je stabilan priliv stranih direktnih investicija koji je bio više nego dovoljan za pokriće tekućeg deficita, dok je priliv po osnovu doznaka bio nešto viši nego 2016. godine.

Prema projekciji NBS-a, deficit tekućeg računa će na kraju 2017. godine iznositi oko 4,6% BDP-a, što predstavlja povećanje u odnosu na 2016. godinu kada je iznosio 3,1% BDP-a. U narednoj godini NBS očekuje da će deficit tekućeg računa biti na nivou od oko 4,3% BDP-a. Neto priliv stranih direktnih investicija biće više nego dovoljan da u celosti pokrije deficit tekućeg računa, smanjujući potrebu za eksternim finansiranjem.

Deficit tekućeg računa (u % BDP-a)

Spoljni dug Srbije je na kraju trećeg kvartala 2017. godine iznosio 26,03 milijarde evra ili 72,4% BDP-a, i nalazio se ispod dozvoljene granice visoke zaduženosti od 80% BDP-a, koju je propisala Svetska banka. Prema MMF-u, održivost trenutnog nivoa duga dodatno je podržana povoljnom ročnom strukturom, budući da dugoročne obaveze preovlađuju sa učešćem od 98%.

U odnosu na kraj 2016. godine spoljni dug je smanjen za oko 455 miliona evra, dobrim delom kao rezultat povoljnog uticaja valutnih promena. Posmatrano po sektorima, primetno je povećano razduživanje javnog sektora i istovremeno zaduživanje privatnog sektora. Na bazi smanjenja spoljnjeg duga i istovremenog rasta izvoza, indikator eksterne solventnosti (racio spoljnjeg duga prema izvozu robe i usluga) zabeležio je poboljšanje, spustivši se sa 152,4% u 2016. godini na 137,6% na kraju trećeg kvartala 2017. godine. Po ovom kriterijumu, Srbija se nalazi u kategoriji srednje zaduženih zemalja.

Kod indikatora eksterne likvidnosti učešće otplate duga u izvozu robe i usluga takođe beleži trend kontinuiranog smanjenja – sa 32,7% u 2014. godini na oko 26% u 2015. i 2016. godini i dodatno na 17% na kraju trećeg kvartala 2017. godine.

Prema projekciji MMF-a, objavljenoj u izveštaju povodom usvajanja osme revizije stand-by aranžmana, ukupan spoljni dug Srbije trebalo bi da beleži dalji silazni trend uz očekivanje da na kraju 2018. godine padne ispod 70%, ukoliko ne bude značajnijeg slabljenja kursa dinara izazvanog eksternim šokovima.

Spoljni dug

1716


Strane direktne investicijeU periodu januar-oktobar 2017. godine ostvaren je neto priliv stranih direktnih investicija od gotovo 2 milijarde evra, što je za oko 26% više nego u istom periodu prethodne godine, dok je projekcija neto priliva stranih direktnih investicija na godišnjem nivou revidirana naviše i iznosi 2,1 milijardu evra.

Posmatrano po sektorima, struktura stranih direktnih investicija je u poslednjih nekoliko godina značajno poboljšana zahvaljujući povećanom prilivu stranih direktnih investicija u razmenjive sektore, uz dobru diversifikovanost unutar prerađivačke industrije, što podsticajno deluje na izvoz doprinoseći njegovom daljem rastu, a time i jačanju eksterne pozicije zemlje. Prema podacima NBS-a, u okviru prerađivačke industrije najveći priliv stranih direktnih investicija registrovan je u proizvodnji osnovnih metala, hrane, motornih vozila, hemijskih i farmaceutskih proizvoda, podstičući rast proizvodnje i izvoza ovih grana industrije.

Stabilan priliv stranih direktnih investicija u narednom periodu trebalo bi da bude podržan poboljšanjem poslovnog i investicionog ambijenta, napretkom u procesu evro-integracija i sveukupno poboljšanom percepcijom rizika zemlje od strane investitora.

Strane direktne investicije (u milionima evra)

Spoljna trgovinaBrži rast uvoza od izvoza u 2017. godini negativno je uticao na bilans spoljnotrgovinske razmene. I pored činjenice da je izvoz nastavio da raste po solidnoj stopi, deficit u robnoj razmeni je povećan za oko 20% kao posledica snažnih pritisaka na strani uvoza uslovljenog jačanjem domaće tražnje, većeg uvoza energenata u prvom delu godine, kao i oporavka cene nafte. S druge strane, račun usluga nastavlja da beleži suficit, ali je on u prvih jedanaest meseci 2017. godine bio nešto niži u poređenju sa realizacijom u istom periodu prethodne godine.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije u periodu januar-novembar 2017. godine iznosila je oko 31,5 milijardi evra, odnosno 13,9% više u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz robe imao je vrednost od 13,86 milijardi evra, što predstavlja rast od 13,1%, dok je uvoz povećan za 14,6%, odnosno na 17,7 milijardi evra. Kao rezultat, ukupan trgovinski deficit uvećan je za 20,4%, odnosno na oko 3,8 milijardi evra.

Električne mašine i aparati su postali najznačajniji izvozni proizvodi sa učešćem od 9%, potisnuvši drumska vozila na drugo mesto prvi put od dolaska kompanije Fiat u Srbiju. Uprkos padu izvoza, Fiat je ostao najveći srpski izvoznik sa ukupnom vrednošću izvezenih proizvoda od 870 miliona evra u periodu januar-novembar 2017. godine, dok je ukupna vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u istom periodu iznosila oko 3,8 milijardi evra, odnosno oko 27% ukupnog izvoza.

Preuzimanje Železare Smederevo od strane kineske kompanije Hesteel uticalo je na značajno povećanje izvoza baznih metala i metalnih proizvoda, dok su pozitivan doprinos rastu izvoza nastavili da pružaju hemijski proizvodi i proizvodi od gume i plastike. Zbog loše poljoprivredne sezone i nekonkurentnosti cena, izvoz poljoprivrednih proizvoda je drastično smanjen, što je doprinelo pogoršanju trgovinskog deficita.

Oko dve trećine spoljne trgovine Srbije bilo je usmereno ka zemljama EU, dok su zemlje CEFTA bile drugi po važnosti spoljnotrgovinski partner sa kojim je ostvaren visok suficit u razmeni sa raciom pokrivenosti uvoza izvozom od 3,2. Glavni spoljnotrgovinski partneri u izvozu bili su Italija (1,86 milijardi evra), Nemačka (1,75 milijardi evra) i Bosna i Hercegovina (1,1 milijarda evra), a u uvozu Nemačka (2,2 milijarde evra), Italija (1,8 milijardi evra) i Kina (1,4 milijarde evra).

Spoljnotrgovinska razmena (u milionima evra)

Spoljnotrgovinska razmena sa glavnim partnerima (u milionima evra)

Fiskalna politikaU 2017. godini postignuto je uravnoteženje fiskalnih tokova, što je u najvećoj meri doprinelo makroekonomskoj stabilizaciji i otklanjanju neposredne opasnosti od izbijanja krize javnog duga, čime je omogućeno dalje poboljšanje percepcije zemlje od strane investitora na međunarodnom finansijskom tržištu.

U periodu januar-septembar 2017. godine umesto planiranog deficita ostvaren je suficit opšte države u iznosu od 81,9 milijardi dinara, dok je suficit republičkog budžeta iznosio 66,6 milijardi dinara. Značajno bolji fiskalni rezultat od planiranog zabeležen je zahvaljujući većem rastu javnih prihoda, nego što je predviđeno, kako poreskih tako i neporeskih prihoda, uštedama na troškovima kamata, kao i činjenici da je realizacija planiranih kapitalnih rashoda bila niža od očekivane. Rast poreskih prihoda tokom prva tri kvartala delimično je bio uslovljen povećanjem profitabilnosti privrede, većom uvoznom aktivnošću, ali i boljom naplatom poreza i akciza kao rezultat mera primenjenih u borbi protiv sive ekonomije. Na strani rashoda, u periodu januar-septembar uočljiv je značajan međugodišnji pad kapitalnih rashoda koji, posmatrano s ekonomskog stanovišta, nije poželjan, dok su troškovi zarada, kao najveća kategorija rashoda, uglavnom bili u okviru budžetiranih vrednosti.

Imajući u vidu povoljna fiskalna kretanja, očekuje se da fiskalni bilans na kraju godine bude u blagom plusu u odnosu na planirani deficit od 1,7% BDP-a prema budžetu za 2017. godinu, dok će prvi put biti ostvaren primarni fiskalni suficit. U 2018. planiran je deficit od 0,7% BDP-a, dok je Fiskalnom strategijom u naredne dve godine targetiran deficit opšte države na nivou od 0,5% BDP-a, koji je konzistentan sa trajnim smanjenjem učešća javnog duga u BDP-u na nivo ispod 60%.

Konsolidovani budžetski deficit (u % BDP-a)

Zahvaljujući dobrim fiskalnim rezultatima i rastu privredne aktivnosti u 2016. godini zaustavljen je trend rasta javnog duga, da bi u toku 2017. godine krenuo silaznom putanjom, većim delom kao posledica jačanja kursa, ali i povoljnih fiskalnih kretanja i manje

potrebe za zaduživanjem države. Na kraju novembra 2017. godine javni dug iznosio je 23,4 milijarde evra i u odnosu na kraj 2016. godine smanjen je za oko 1,38 milijardi evra. Racio javni dug/BDP iznosio je 62,6% na kraju novembra 2017. godine, približivši se tako granici Mastriškog limita od 60%, iako je i dalje daleko iznad zakonski propisanog limita od 45% BDP-a.

Zbog nepovoljne valutne strukture javni dug Republike Srbije i dalje je izrazito osetljiv na promene deviznih kurseva, imajući u vidu da je oko 75% javnog duga denominovano u stranoj valuti, pri čemu dolarske obaveze čine oko 29%, a obaveze u evrima oko 42%.

Fokus fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu biće na očuvanju postignutih rezultata, uz podršku inicijativama koje treba da podstaknu rast, pre svega povećanje javnih investicija. Fiskalna strategija za period 2018-2020. godine predviđa smanjenje javnog duga do 2019. godine na nivo ispod 60% BDP-a, dok bi, prema proceni Fiskalnog saveta, obaranje duga na bezbedniji nivo od 50% moglo da se ostvari do 2024. godine.

Javni dug (u % BDP-a)

Kada je reč o očekivanjima za 2018. godinu, ubrzanje ekonomske aktivnosti biće podržano daljim jačanjem privatne potrošnje, čemu će doprineti i ekspanzivnija fiskalna politika, kao i očekivanim rastom investicija i izvoza. Iako veće fiskalne uštede nisu neophodne, potrebno je i dalje raditi na unapređenju privrednog ambijenta, kao i na rešavanju statusa velikog broja državnih preduzeća koja nastavljaju da prave gubitke i uz nereformisana javna preduzeća i dalje predstavljaju jedan od glavnih fiskalnih rizika.

Bankarski sektor

U toku 2017. godine intenziviran je proces konsolidacije bankarskog sektora Srbije, koji je na kraju godine brojao 30 banaka. Iako i dalje većinu bankarskog tržišta čine banke u stranom vlasništvu, došlo je do povećanja broja banaka u domaćem vlasništvu – sa osam na devet. Direktna banka preuzela je Findomestic banku i u procesu je preuzimanja Piraeus banke, dok

1918


je AIK banka preuzela Alpha banku, čiji je veći deo portfolija potom prodala Societe Generale banci. Pored toga, OTP banka je započela proces preuzimanja Vojvođanske banke, dok je Banca Intesa preuzela deo portfolija ProCredit banke. Takođe, nastavljen je i trend smanjenja ukupnog broja zaposlenih u bankarskom sektoru, kao i broja ekspozitura.

Ukupna aktiva bankarskog sektora na kraju trećeg kvartala 2017. godine iznosila je oko 3,3 biliona dinara (28 milijardi evra), što predstavlja relativni rast od 1,6% u odnosu na kraj prethodne godine. Sporiji rast bilansne sume u 2017. godini u odnosu na godinu ranije bio je rezultat nižih plasmana NBS-u i nižeg ulaganja u hartije od vrednosti.

S druge strane, i pored velikog otpisa problematičnih kredita, ukupni plasmani zabeležili su rast od 125 milijardi dinara, odnosno 7,1%, u odnosu na kraj prethodne godine, dostigavši nivo od 1,9 biliona dinara (15,7 milijardi evra). Ubrzanje kreditne aktivnosti bilo je pokrenuto rastom ekonomske aktivnosti i dodatno podstaknuto monetarnom politikom NBS-a, niskim kamatnim stopama u zoni evra, pojačanom konkurencijom, kao i padom premije rizika zemlje.

NBS je radi održavanja inflacije u okviru ciljanog raspona snizila referentnu kamatnu stopu na najniži nivo do sada, čime je dodatno uticala na snižavanje cene zaduživanja privrede i stanovništva u lokalnoj valuti, koje je posledično zabeležilo rast od 1,2% u odnosu na kraj 2016. godine. U dinarima se većim delom zaduživalo stanovništvo, iako je primetan rast dinarskih kredita odobrenih i privredi i pored činjenice da je najveći broj otpisanih potraživanja bio upravo u nacionalnoj valuti. Evroindeksirani krediti i krediti u evrima i dalje čine veći deo kredita privrede i beleže rast u poređenju sa prošlom godinom, dok su u segmentu stanovništva ovi krediti na silaznoj putanji.

Kreditiranje privrede beleži pozitivan trend od polovine 2017. godine. Najveći deo novoodobrenih kredita, 53,5%, činili su krediti za obrtna sredstva, koji su u ukupnom iznosu kredita privredi učestvovali sa 48%. Investicioni krediti učestvovali su sa 22,1% u novoodobrenim plasmanima privredi, odnosno sa 31,7% u ukupnim kreditima, što se pozitivno odrazilo na ročnost kreditnog portfolija u kojem su dominirali krediti sa ročnošću dužom od dve godine. Kada je reč o sektorskoj strukturi plasmana, u 2017. godini najviše su se zaduživala preduzeća iz prerađivačke industrije i trgovine, kao i preduzeća iz sektora saobraćaja.

Krediti stanovništvu takođe su zabeležili rast u 2017. godini, pri čemu su najveće učešće, od 40,1%, imali stambeni krediti, praćeni gotovinskim kreditima sa udelom od 37,4%, dok su gotovinski krediti i krediti za refinansiranje imali najveći udeo u novoodobrenim kreditima. Povoljni uslovi na tržištu nekretnina, kao i istorijski najniže kamatne stope na stambene kredite,

uticali su na povećanje tražnje za stambenim kreditima, čiji se rast najviše odnosio na nova zaduživanja, mada je bilo prisutno i povećano refinansiranje postojećih stambenih kredita.

Prethodne godine nastavljeno je uspešno sprovođenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita, koja je doneta 2015. godine. Rešavanjem ovog problema putem pojačanih aktivnosti naplate, restrukturiranja, otpisa i prodaje problematičnih kredita licima van bankarskog sektora, banke su se oslobodile dela loše aktive, čime su stvoreni uslovi za oslobađanje sredstava za potencijalne nove plasmane. Smanjenje nivoa problematičnih kredita posebno je intenzivirano u četvrtom kvartalu usled primene Odluke o računovodstvenom otpisu bilansne aktive banke. Ukupan iznos bruto problematičnih kredita od početka godine je smanjen za 94,4 milijarde dinara, na 251,4 milijarde dinara na kraju trećeg tromesečja. Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima palo je sa 17% na kraju 2016. godine na rekordnih 12,2% u septembru 2017. godine, što predstavlja najnižu vrednost ovog pokazatelja od 2009. godine. Na kraju trećeg tromesečja problematični krediti privrede iznosili su 188,4 milijarde dinara i od početka godine zabeležili su smanjenje od 73,7 milijardi dinara (28%), dok su problematični krediti stanovništva, uključujući i preduzetnike, smanjeni za 20,7 milijardi dinara (25%) na 63 milijarde dinara.

Glavni izvor finansiranja banaka u Srbiji u 2017. godini činili su primljeni depoziti koji uključuju kako depozite stanovništva i privrede tako i depozite primljene od banaka i drugih finansijskih institucija. Njihovo stanje je neznatno smanjeno tokom 2017. godine – za 0,9%, najviše usled apresijacije dinara, s obzirom na visok nivo depozita u stranoj valuti. Tokom 2017. godine pojačano je korišćenje sredstava od banaka, drugih finansijskih organizacija i NBS-a (11%). Rast je zabeležen i kod depozita privrednih društava (1,4%), dok je u segmentu stanovništva i preduzetnika zabeležen blagi pad (-0,5%). Većinski deo ukupnih depozita predstavljali su kratkoročni depoziti sa učešćem od oko 90%, koje su najviše činili depoziti po viđenju, dok je u valutnoj strukturi i dalje bilo dominantno učešće deviznih depozita sa 69%.

U toku 2017. godine bio je primetan rast profitabilnosti bankarskog sektora Srbije, najvećim delom kao posledica smanjenja neto kreditnih gubitaka, a pozitivan rezultat na kraju trećeg kvartala zabeležilo je čak 25 banaka. I pored povećane kreditne aktivnosti banaka, u trećem kvartalu 2017. godine došlo je do pada neto prihoda od kamata za 1,4 milijarde dinara u odnosu na treći kvartal 2016. godine. Ovaj trend je zabeležen kao rezultat relaksiranja monetarne politike, odnosno snižavanja referentne kamatne stope i posledičnog umanjenja kamatnih stopa u dinarima, kao i pada kamata na međubankarskom tržištu. Neto

prihodi od naknada i provizija su u istom periodu povećani za 2,3 milijarde dinara, što je imalo pozitivan efekat na neto dobitak. Dobitak pre oporezivanja na kraju septembra iznosio je 53,5 milijardi dinara, što je za 20,7 milijardi više nego u septembru prošle godine. Posledično, pokazatelji profitabilnosti odražavaju poboljšanu profitabilnost banaka u Srbiji. Prinos na aktivu (ROA) na kraju trećeg tromesečja iznosio je 2,2% (povećanje od 0,8 p.p. u odnosu na isti period prošle godine), dok je prinos na kapital (ROE) iznosio 11,0% (porast od 4,1 p.p.).

U cilju usklađivanja domaćih propisa sa relevantnim pravnim aktima EU došlo je do promene regulative u oblasti kontrole poslovanja banaka, počevši od 30. juna 2017. godine. Naime, NBS je propisala smanjenje

minimalnog pokazatelja adekvatnosti kapitala sa 12% na 8%, koji se dodatno koriguje za određena prilagođavanja. Pokazatelj adekvatnosti kapitala bankarskog sektora na kraju trećeg tromesečja iznosio je 22,5%, što je daleko iznad propisanog minimuma.

Banca Intesa je u 2017. godini potvrdila svoju lidersku poziciju sa najvećim tržišnim učešćem u ukupnoj aktivi (17%), plasmanima (15,5%) i depozitima klijenata (18,1%) na kraju trećeg kvartala. Takođe, Banka je održala i svoje prvo mesto u poslovima sa platnim karticama i u platnom prometu. Banca Intesa ima bazu od oko 1,4 miliona klijenata i posluje putem rasprostranjene mreže koja se sastoji od 158 ekspozitura, uz podršku najveće mreže bankomata i POS terminala na tržištu.

21


Elementi strategije i planiranog razvoja Banke

Banca Intesa teži da učvrsti lidersku poziciju na bankarskom tržištu Srbije, pružajući održiva rešenja i aktivnu podršku procesu oporavka lokalne ekonomije.

Za svoj strateški cilj Banka je opredelila jačanje svoje tržišne pozicije kroz selektivni rast proizvoda namenjenih klijentima više platežne sposobnosti (tzv. upper mass i affluent segmenti) u kategoriji poslovanja sa fizičkim licima i malim biznisom, dok će u segmentu poslovanja sa privredom veći fokus biti stavljen na izvozno orijentisana preduzeća. Istovremeno, Banka će težiti unapređenju kvaliteta kreditnog portfolija u cilju minimiziranja cene rizika, kao i poboljšanju svog informacionog sistema kako bi se podržao planirani rast poslovnih aktivnosti.

Strateške inicijative, u okviru kojih se planira dostizanje strateških ciljeva, grupisane su u tri glavne oblasti:

I Rast prihoda putem realizacije neiskorišćenog potencijalaJedan od najvažnijih ciljeva Banke ogleda se u povećanju obima poslovanja sa klijentima niskog rizika kako u segmentu fizičkih lica i malog biznisa tako i u pogledu privrednih klijenata. U oblasti poslovanja sa stanovništvom i malim biznisom, Banka planira korišćenje potencijala za kreditiranje upper mass segmenta i poboljšanje pozicioniranja na tržišnoj niši affluent klijenata, unapređujući standard poslovanja personalizovanog poslovnog modela.

U okviru poslovanja sa privredom najveći fokus biće usmeren na poslovanje sa klijentima niže rizičnosti uz postepeno smanjivanje obima poslovanja sa velikim i državnim kompanijama nižeg kreditnog rejtinga. Takođe, Banka namerava da ostvari planiran rast putem aktivne podrške stranim direktnim investicijama, povećanjem unakrsne prodaje klijentima, kao i poboljšanjem cenovne efikasnosti. Plan predviđa i ubrzan prelazak sa tradicionalnog modela ekspoziture, kao glavnog prodajnog kanala, ka integrisanom pristupu direktnim kanalima, koji ima za cilj efikasnije obavljanje poslovnih aktivnosti i bolje razumevanje potreba klijenata. Razvoj većeg broja kanala biće promovisan kroz unapređenje internet sajta, veće učešće društvenih medija i integraciju sa CRM sistemom.

II Održanje visoke troškovne efikasnosti kroz kontinuirano upravljanje troškovimaBanka planira da i u narednom periodu nastavi sa snažnom posvećenošću održivoj efikasnosti, uzimajući u potpunosti u obzir neophodnost stalne kontrole troškova i produktivnosti. Glavna područja unapređenja troškova obuhvataju optimizaciju mreže Banke, unapređenje

efikasnosti kroz racionalizaciju poslovnih procesa i smanjenje radno intenzivnih aktivnosti. Banka planira korišćenje jeftinijih kanala distribucije i komunikacije kako bi aktivno pratila savremene tehnologije i nove bankarske operacije. Takođe, Banka planira dalju stabilizaciju IT platforme kao i razvoj integrisane IT infrastrukture sa mogućnostima brzog obračuna i obrade, s ciljem unapređenja opšteg kapaciteta Banke kao odgovor na brzo i dinamično tržišno okruženje.

III Dinamično upravljanje plasmanima i rizicimaJedan od glavnih ciljeva Banke ostaje kontinuirano jačanje aktivnosti na polju upravljanja rizicima, s težnjom ograničavanja cene rizika, kreiranja i unapređenja procedura i alata za upravljanje potraživanjima u docnji, kao i održavanja rezervi na stabilnom nivou. Banka će i dalje biti usmerena ka standardizaciji celokupnog procesa odobravanja kreditnih proizvoda i automatizaciji funkcije kreditne analize, unapređujući prediktivne i deskriptivne tehnike praćenja rizika i operacija ranog upozorenja koje pravovremeno ukazuju na eventualni pad kvaliteta kreditnog portfolija.

Napredni pristup za praćenje kvaliteta plasmana ima za cilj da dovede do potpune implementacije modela koji će omogućiti analitičko odlučivanje i kreirati osnove za uvođenje Basel III standarda.

Pored toga, u predstojećem periodu Banka će nastaviti da efikasno upravlja likvidnošću, istovremeno zadržavajući stabilnu bazu depozita i adekvatnu rezervu likvidnosti sa nižom cenom, uz postepeno smanjenje depozita velikih klijenata i dodatno korišćenje pristupačnog finansiranja od strane supranacionalnih organizacija. U narednom periodu Banka će nastaviti sa efikasnim upravljanjem adekvatnošću kapitala, usmeravajući poslovanje ka poboljšanju prinosa na rizik u skladu sa Basel III standardom.

Elementi strategije i planiranog razvoja Banke

23


Poslovanje sa stanovništvom i malim biznisom

Segment klijenata fizičkih lica

Rekordan rast tržišnog učešća zahvaljujući dinamičnom rastu svih komercijalnih i finansijskih pokazatelja

Gotovinski krediti kao glavni nosioci tražnje, uz porast interesovanja klijenata za stambene kredite

Kontinuirano uvođenje novih usluga i proizvoda, praćeno daljim unapređenjem digitalnih kanala

Kada je reč o poslovanju sa stanovništvom, 2017. godine nastavljen je trend rekordnih komercijalnih dostignuća koja su doprinela daljem jačanju pozicije Banca Intesa izražene kroz tržišno učešće u svim ključnim proizvodima koje Banka nudi ovom segmentu klijenata. Uprkos činjenici da izazovi lokalnog poslovnog okruženja iz godine u godinu postaju složeniji, ukupni plasmani stanovništvu u 2017. godini, iznosili su rekordnih 139 milijardi dinara, što je 20,7% više nego 2016. godine, dok je broj klijenata sa primarnim tekućim računom u Banci uvećan za 5,9% na međugodišnjem nivou. Ovakvi poslovni rezultati doprineli su daljem rastu tržišnog učešća Banke u oblasti finansiranja stanovništva sa 13,8% na 15% u 2017. godini, ali i potvrdi njene liderske pozicije na tržištu.

Poslovna politika Banca Intesa, koja se pre svega zasniva na transparentnoj i konzistentnoj komunikaciji prednosti proizvoda i usluga, uključujući i sve cenovne i necenovne elemente, doprinela je da i u 2017. godini Banka ostvari rekordnu produkciju gotovinskih kredita. Ukupni plasmani premašili su 34 milijarde dinara, što je za čak 38,5% više nego u prethodnoj godini. Istovremeno, broj korisnika gotovinskih kredita uvećan je za 14,4%. Shodno tome zabeležen je rast tržišnog učešća u gotovinskim kreditima stanovništvu sa 12,1% u 2016. na 13,3% u 2017. godini.

Banca Intesa je i prethodne godine nastojala da poboljša uslove finansiranja i da proširi svoju ponudu u delu stambenog kreditiranja kako bi klijentima obezbedila najpovoljnije uslove za kupovinu životnog prostora. I pored dinamičnih tržišnih okolnosti, uključujući pojačanu konkurenciju i pad tržišnih kamatnih stopa, Banka je ostvarila rast stambenih kredita od 9,2% u odnosu na 2017. godinu, dostignuvši nivo od 60 milijardi dinara i uvećala tržišno učešće sa 15,3% u 2016. na 16,9% u 2017. godini.

Krediti stanovništvu (u milionima dinara)

Tržišno učešće u kreditima stanovništvu

Kad je reč o depozitima, nastavljen je pad kamatnih stopa na depozite fizičkih lica kao posledica kontinuiranog trenda snižavanja troškova finansiranja 2017. godine. I pored toga, Banca Intesa je uvećala depozite stanovništva za 14 milijardi dinara ili za 6,2% u odnosu na prethodnu godinu, što svedoči o visokom nivou poverenja klijenata. Rast depozita ostvaren je po stopi višoj od tržišne uz istovremeno povećanje tržišnog učešća Banke sa 18,1% u decembru 2016. na 18,9% u decembru 2017. godine.

Depoziti stanovništva (u milionima dinara)

Poslovanje sa stanovništvom i malim biznisom

2524


Tržišno učešće u depozitima stanovništva

Poslovanje sa platnim karticamaBanca Intesa je i tokom 2017. godine zadržala lidersku poziciju u segmentu kartičarstva sa tržišnim učešćem od 21% u broju izdatih platnih kartica, 31% u broju POS terminala, 60% u broju internet POS terminala, kao i 26% u ukupnom broju ostvarenih platnih transakcija u zemlji i inostranstvu.

Broj transakcija obavljenih platnim karticama Banca Intesa bio je u porastu i 2017. godine. Transakcije obavljene u zemlji povećane su za 9,4% u poređenju sa prethodnom godinom, a transakcije obavljene u inostranstvu, uključujući i transakcije putem interneta, ostvarile su rast od 21,5%.

Kada je obim poslovanja sa POS terminalima u pitanju, broj transakcija povećan je za 9,4%, dok je obim prometa povećan za 9,1% u odnosu na prethodnu godinu. Pored toga, Banca Intesa je nastavila sa unifikacijom i usavršavanjem prihvatne mreže, konstantno šireći broj novih korisnika, a kao rezultat broj POS terminala opremljenih uređajima koji omogućavaju prihvatanje beskontaktnih platnih kartica porastao je za 52,3%.

Takođe, Banka je održala kontinuitet u širenju prodajnih mesta na kojima je omogućena prodaja kreditnim karticama na rate, uz ostvaren rast učešća prodaje na rate u ukupnom prometu. Broj transakcija povećan je za 29,1% u odnosu na prethodnu godinu, dok je obim prometa porastao za 24,1%.

Značajna pažnja 2017. godine bila je posvećena edukaciji korisnika i povećanju potrošnje kreditnim karticama pri kupovini putem interneta, uz proširenje saradnje sa najvećim e-commerce trgovcima i kroz niz aktivnosti usmerenih na zajednički nastup Banke i trgovaca koji su korisnicima Banca Intesa platnih kartica obezbedili značajne popuste i pogodnosti. Ove aktivnosti rezultirale su povećanjem prometa kreditnih kartica Banca Intesa kod izabranih partnera od 31% do više i od 112% posmatrano u odnosu na 2016. godinu. Promet kreditnih kartica Banke na prodajnim mestima u zemlji je ukupno porastao za 21,6% u odnosu na 2016. godinu.

Direktni kanali i e-servisiBanka je nastavila da unapređuje i razvija digitalne usluge i servise u skladu sa globalnim i lokalnim trendovima koji su povećali očekivanja klijenata u pogledu brzine i jednostavnosti procesa. Značajan broj korisnika digitalnih platformi Banca Intesa u segmentu i fizičkih i pravnih lica ukazuje da je Banka 2017. godine uspela da tehnološkim inovacijama zadovolji očekivanja svojih klijenata, osnaži brend i tržišnu poziciju u ovoj izuzetno kompetentnoj oblasti.

Ukupan broj aktivnih klijenata na Intesa On-line kanalu iznosi blizu 117 hiljada. U decembru 2017. godine ukupni iznos transakcija izvršenih na Intesa On-line aplikaciji iznosio je oko 4,6 milijardi dinara, dok je broj transakcija u istom mesecu dostigao gotovo 402 hiljade. Broj i obim transakcija ukazuje na stabilan trend rasta na ovom kanalu kako u ukupnom obimu tako i po vrstama transakcija, odnosno plaćanju, prenosu sredstava i menjačkim poslovima.

U isto vreme, ukupan broj aktivnih korisnika Intesa Mobi aplikacije približio se broju od 133 hiljade. Iznos transakcija u decembru 2017. godine bio je oko 7 milijardi dinara, dok je njihov broj dostigao 516 hiljada.

Tokom 2017. godine unapređena je Intesa On-line aplikacija uvođenjem opcije za podnošenje On-line zahteva za gotovinske kredite, a krajem godine i za On-line prekoračenja po tekućem računu. Zaključno sa decembrom 2017. godine broj podnetih zahteva za keš kredite putem Intesa On-line aplikacije iznosio je 11.266 i činio 15,6% svih podnetih zahteva za gotovinske kredite, dok je iznos realizacije bio na nivou od oko 400 miliona dinara, odnosno 17% ukupnog iznosa svih odobrenih keš kredita. Krajem novembra u pilot-program pušteno je sedam ekspozitura kod kojih je moguće izabrati kurirsku službu za dostavljanje ugovora za potpisivanje, čime je klijentima omogućeno da celokupan proces od zahtevanja do realizacije gotovinskih kredita obave bez odlaska u ekspozituru.

Kada je reč o funkcionalnostima, proširena je ponuda gotovinskih kredita uključivanjem unapred odobrenih kredita, a uvedena je i notifikacija o statusu zahteva putem SMS-a i imejla. Takođe, razvijene su funkcionalnosti aktivacije i reaktivacije Intesa Mobi usluge i Wave2Pay usluge putem Intesa On-line aplikacije, a zaključno sa decembrom 2017. godine Wave2Pay usluga ugovorena je sa 7.250 klijenta. Započet je i projekat integracije CRISP aplikacije sa Intesa Mobi aplikacijom, što će omogućiti komuniciranje prodajnih kampanja putem ovog servisa, kao i prikupljanje i analizu odgovora i aktivnosti klijenata, a samim tim i pripremu specijalizovanih ponuda za klijente.

Na planu podrške pravnim licima, broj trgovaca na Nest Pay e-commerce platformi iznosio je 320. E-commerce

transakcije učestvovale su sa 2,4% u ukupnom broju transakcija, odnosno sa 3,4% u ukupnom iznosu transakcija obavljenih na e-commerce platformi i POS terminalima na kraju godine.

Poslovna mrežaRazvoj poslovne mreže 2017. godine bio je fokusiran na unapređenje korisničkog iskustva i optimizaciju njenog rada kroz poboljšanje izgleda ekspozitura, promene u poslovanju transakcionog segmenta, kao i na inovacije u delu implementacije samouslužnih uređaja.

U tom procesu nastavljena je realokacija i preraspodela resursa u skladu sa potrebama i komercijalnim potencijalima mikrolokacija, pa je na kraju godine poslovnu mrežu činilo 158 ekspozitura, sedam prodajnih mesta za stambene kredite i jedno prodajno mesto u krugu fabrike FCA SRBIJA d.o.o. Kragujevac. Čak 14 ekspozitura imalo je status flagship, koji ukazuje na njihovu važnost za Banku kako sa aspekta složenosti i obima posla tako i sa aspekta mikrolokacije i primene inovacija u radu. U okviru reorganizacije rada mreže opremeljeno je čak 25 novih prodajnih mesta u 14 ekspozitura, a renovirano je 27 ekspozitura. Osnovan je još jedan Centar za poslovanje sa malim biznisom u Beogradu kao i dva razvojna centra za obučavanje novih savetnika na licu mesta, dok je u skladu sa rastom interesovanja za stambenim kreditima otvoren još jedan Intesa Casa centar u Beogradu.

Prateći svetske trendove i sagledavajući realne potrebe tržišta, Banca Intesa je tokom 2017. godine usvojila smernice strateškog razvoja i reorganizacije mreže u naredne četiri godine. Osnovni pravac razvoja je automatizacija transakcionih aktivnosti, uz dalje jačanje uloge ekspoziture u prodajnim aktivnostima i negovanju odnosa sa klijentima. Težeći povećanju efikasnosti i unapređenju rada u transakcionom segmentu, Banka se okrenula inovacijama u delu samouslužnih uređaja, pa je 2017. godine instalirano šest uređaja za samouslužnu uplatu pazara.

Migracija gotovinskih uplata na samouslužne uređaje omogućiće migraciju 30% transakacija male vrednosti sa blagajne, što će otvoriti put za promene u strukturi poslova blagajnika na šalteru. Istovremeno, automatizacijom procesa i jačanjem kapaciteta regionalnih trezora obezbeđeni su svi potrebni preduslovi da Banca Intesa očuva vodeću poziciju u prijemu i obradi gotovine. Pored toga, Banka je izmenila propise koji regulišu proces upravljanja novcem u ekspozituri u cilju optimalnog funkcionisanja transakcionog segmenta, a prvi rezultati nakon implementacije novih propisa ukazuju na znatno poboljšanje u organizaciji rada i značajan rast produktivnosti u ovom segmentu.

Takođe, prethodne godine uspešno je završen pilot-proces uručivanja platnih kartica na kućnu adresu umesto u ekspozituri, što je naišlo na veliko odobravanje

klijenata. Proces će ući u konačnu produkciju 2018. godine i očekuje se da će značajno rasteretiti resurse u ekspozituri i omogućiti njihovu veću posvećenost prodajnim aktivnostima.

Segment klijenata malog biznisa i registrovanih poljoprivrednih gazdinstava

Široka i bogata ponuda kreditnih proizvoda, praćena jednostavnim i efikasnim modelom poslovanja

Snažan rast kreditnog portfolija uz uvećanje broja aktivnih klijenata

Ojačana pozicija lidera na tržištu kupovinom dela portfolija ProCredit banke

U segmentu malog biznisa, koji obuhvata poslovanje sa malim i srednjim pravnim licima, preduzetnicima i registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, Banca Intesa je i 2017. godine nastavila da uvodi brojne inovacije kroz unapređenja proizvoda i usluga koje stavlja na raspolaganje klijentima, uz proaktivno prepoznavanje njihovih potreba, posvećenost, stručnost i visoke standarde poslovanja.

Banca Intesa je protekle godine potvrdila svoju lidersku poziciju kada je reč o broju klijenata; tržišno učešće u segmentu pravnih lica i preduzetnika povećala je za četiri procentna poena, ostvarivši četiri puta brži rast od rasta tržišta. U segmentu poljoprivrede tržišno učešće je uvećano za 3,5 procentnih poena, uz rast plasmana od čak 47%, dok je tržište ostvarilo rast od 12%.

U pogledu broja finansiranih klijenata u segmentu pravnih lica, preduzetnika i poljoprivrednika, na tržištu je primetna relativna stagnacija sa veoma skromnim rastom, dok je broj kreditnih klijenata u Banca Intesa u istom periodu povećan za čak 30%. Ulaganjem i kontinuiranim unapređenjem saradnje sa klijentima Banka je ostvarila značajan uspeh koji se meri kroz rast obima nove produkcije od 26% u segmentu malog biznisa, odnosno od 33% u segmentu poljoprivrede u poređenju sa rezultatima iz 2016. godine. Posledično, ovakvi rezultati uticali su na uvećanje stanja kreditnog portfolija od preko 40%, uz rast od 39% u segmentu pravnih lica i preduzetnika i 53% u delu poljoprivrede.

Segment malog biznisa Uloga lidera, sa tržišnim udelom od jedne trećine u broju klijenata, obavezuje Banku da kontinuirano radi na unapređenju kako ponude proizvoda i usluga tako i poslovnih procesa koji dovode do znatno efikasnije i kvalitetnije saradnje sa klijentima. Tokom 2017. godine uvedena je dodatna pogodnost u okviru paketa tekućeg računa u vidu dozvoljenog prekoračenja, koje je namenjeno pre svega klijentima koji imaju kraću istoriju poslovne saradnje sa Banca Intesa ili koji nisu imali mogućnost da koriste kreditne proizvode. Na ovaj način obezbeđen je jednostavan i efikasan model pristupa finansijskim sredstvima, koji je do sada iskoristilo 1.300 klijenata.

2726


Kao rezultat saradnje sa Evropskim investicionim fondom (EIF), Banca Intesa je prva na tržištu stavila privredi na raspolaganje COSME kredit za finansiranje nabavke obrtnih sredstava sa relaksiranim uslovima u delu obaveznih sredstava obezbeđenja, povoljnom kamatnom stopom i produženim periodom otplate.

Kroz nastavak saradnje u 2017. godini Banka je plasirala 2.500 kredita u okviru COSME programa u iznosu od preko 62 miliona evra, što je dovelo do porasta portfolija dugoročnih kredita sa valutnom klauzulom od 65% u odnosu na početak godine. Takođe, klijentima je u saradnji sa EIF-om ponuđen i InnovFin kredit namenjen ulaganju u inovativne poslovne poduhvate, koji se može koristiti za finansiranje nabavke obrtnih sredstava i investicija, bez obavezne hipoteke i zaloge, uz pojednostavljenu proceduru odobravanja i povoljnu kamatnu stopu. Pored toga, Banca Intesa je već treću godinu zaredom nastavila aktivnu saradnju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) kroz program podrške i finansiranja ženskog preduzetništva.

Uspešan kraj godine dodatno je obeležila kupovina dela kreditnog portfolija ProCredit banke s ciljem da se nastavi strategija dinamičnog i održivog rasta portfolija segmenta malog biznisa i poljoprivrede. Zahvaljujući realizaciji ove transakcije, kreditni portfolio u ovom segmentu uvećan je za 5,2%.

U nastojanju da sa klijentima gradi i neguje partnerski odnos koji prevazilazi osnovnu poslovnu transakciju, Banka je organizovala i niz edukativnih seminara. Nastavljena je uspešna tradicija održavanja seminara fokusiranih na jačanje ženskog preduzetništva, koji se realizuju u saradnji sa EBRD-om, a, s druge strane, mladim menadžerima i budućim privrednim liderima obezbeđena je dodatna edukacija i pristup znanjima i veštinama iz različitih oblasti poslovanja.

Segment poljoprivredePrethodnu godinu obeležio je rast u svim segmentima poslovanja sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, koji je bio značajno viši od rasta tržišta u istom periodu. Dobre rezultate omogućili su povoljni izvori finansiranja obezbeđeni kroz KfW kreditnu liniju, dalje širenje inovativnog kreditnog modela Agroprotekt, kao i aktivna participacija u finansiranju klijenata kroz program subvencionisanog kreditiranja u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine, gde je Banca Intesa učestvovala sa oko 18% u ukupnom iznosu i više od 28% u ukupnom broju odobrenih kredita. Nastavljena je i saradnja sa Garancijskim fondom AP Vojvodine kroz finansiranje poljoprivrednika kreditima iz ugovorenih kreditnih linija sa ovom institucijom. Kao rezultat svih preduzetih aktivnosti, broj klijenata povećan je za oko 18% u odnosu na 2016. godinu, a nova produkcija porasla je za više od 32%.

Ostvarenje komercijalnih planova pomogle su i posebno kreirane kampanje, koje su pratile promociju proizvoda, kao i uvođenje nove procesne aplikacije, čime je omogućena obrada i realizacija značajno većeg broja kreditnih zahteva u odnosu na godinu ranije. Kroz implementaciju nove aplikacije, Banka je promenila i alat za analizu kreditne sposobnosti klijenata u cilju brže i kvalitetnije analize i odobravanja kredita. Ovaj alat je doprineo odličnim rezultatima u 2017. godini, a očekuje se da će uz dodatna unapređenja i mogućnost uvođenja automatizacije za određeni deo procesa u narednoj godini biti generator daljeg rasta segmenta u Banci, ali i na tržištu.

29


Poslovanje sa privredom

Banka broj 1 u segmentu privrede Snažan i pouzdan partner razvoju sektora malih i

srednjih preduzeća Inovativan pristup razvoju proizvoda kao odgovor

na raznovrsne potrebe klijenata

Pod uticajem povoljnih faktora iz okruženja kako lokalnih tako i međunarodnih, pozitivan trend privredne aktivnosti iz prethodnog perioda nastavljen je i tokom 2017. godine. Bruto društveni proizvod zabeležio je blagi rast, uz uvećanje spoljnotrgovinske razmene i priliva stranih direktnih investicija. Stabilnost nacionalne valute je očuvana i došlo je do jačanja dinara, dok je iznos javnog duga smanjen. S druge strane, agrometeorološki uslovi kao limitirajući faktori privrednog razvoja nepovoljno su uticali na poljoprivrednu proizvodnju koja je ostvarila značajno manje prinose nego prethodne godine, što se odrazilo na izvozni potencijal ove perspektivne industrijske grane.

U cilju daljeg oporavka kreditne aktivnosti i privrednog rasta, NBS je nastavila primenu ekspanzivne monetarne politike. Kamatne stope na kredite pravnim licima, u domaćoj i stranoj valuti, pale su na istorijski minimum, što je obezbedilo pristup dodatnim novčanim sredstvima. Značajan doprinos dale su i evropske institucije kroz različite programe podrške razvoju malih i srednjih preduzeća koji se smatraju najvećim generatorima zaposlenosti, privrednog rasta i konkurentnosti.

U takvim okolnostima Banca Intesa je nastavila da pruža adekvatnu podršku privredi, stavljajući strateški fokus upravo na poslovanje sa malim i srednjim preduzećima. Kada je reč o plasmanima pravnim licima, Banka je u protekloj godini očuvala lidersku poziciju na tržištu sa učešćem od 15,5%, uz intenzivan rast kredita segmentu malih i srednjih preduzeća, od preko 16% u volumenu i 8% u broju finansiranih klijenata, od kojih su jednu petinu činili novofinansirani klijenti. Kroz nastavak sprovođenja COSME programa EU, koji je prva uvela na tržište Srbije kroz ugovor o garanciji potpisan sa EIF-om, Banka je ovom delu privrede stavila na raspolaganje kredite za obrtna sredstva sa znatno relaksiranim sredstvima obezbeđenja. Na ovaj način Banka je doprinela stvaranju povoljnog poslovnog okruženja za razvoj konkurentnosti kroz olakšan pristup izvorima finansiranja i stranim tržištima, kao i kroz davanje podsticaja stvaranju kulture preduzetništva. Tokom protekle godine u okviru COSME programa plasirano je više od 92,5 miliona evra i finansirano više od 720 klijenata.

Pored toga, Banca Intesa je sa EIF-om 2017. godine potpisala i ugovor o garanciji u okviru InnovFin SMEG programa, vredan 100 miliona evra, kroz koji je obezbeđena podrška preduzećima koja su se opredelila za inovativan pristup poslovanju i ulaganja u nove poslovne procese. Učešće Banke u ovom programu omogućiće unapređenje ponude investicionih kredita, kao i kredita za obrtna sredstva sa smanjenim zahtevima za kolateralima, proširenje baze klijenata i shodno tome dodatno ojačati njenu lidersku poziciju na domaćem tržištu. Značajniji rezultati InnovFin SMEG programa očekuju se u narednom periodu, imajući u vidu da je ugovor potpisan krajem 2017. godine, a u toku 2017. godine plasirano je 10,4 miliona evra kredita.

Takođe, Vlada Republike Srbije je nastavila da ulaže napore u pravcu pružanja podrške i stimulisanja privrednog rasta kroz značajno smanjenje vremena, troškova i administracije neophodnih za osnivanje novih privrednih subjekata, kao i za pribavljanja građevinskih dozvola. Ove mere imaju za cilj da utiču na dalji razvoj preduzetničke inicijative i privlačenje novih investicija, odnosno na povećanje interesovanja stranih investitora za ulaganje u domaću privredu. Prateći ovakve prilike na tržištu, Banca Intesa je iskazala spremnost da dodatno osnaži podršku koju pruža inostranim preduzećima kroz unapređenje servisnog modela i uvođenje novih proizvoda i usluga. Kao rezultat ovakve orijentacije formiran je Sektor za međunarodne subjekte sa idejom da se na najbolji mogući način identifikuju i zadovolje poslovne potrebe velikih multinacionalnih kompanija koje su se odlučile da deo svog poslovanja obavljaju u Srbiji.

Krediti privrede (u milionima dinara)

Poslovanje sa privredom

3130


Tržišno učešće u kreditima privrede

U segmentu depozita pravnih lica, uprkos istorijski niskim kamatnim stopama, Banca Intesa je takođe ostala neprikosnoveni lider sa tržišnim učešćem od 19,8%.

Depoziti privrede (u milionima dinara)

Tržišno učešće u depozitima privrede

Transakciono bankarstvoBanca Intesa je godinama unazad vodeća banka na domaćem tržištu u segmentu pružanja usluga transakcionog bankarstva. U cilju održavanja liderske pozicije i povećanja tržišnog učešća, tokom prethodne godine Banka je bila fokusirana na dalje unapređenje ovog segmenta poslovanja, što je rezultiralo rastom prihoda. Broj bankarskih garancija izdatih u toku 2017. godine bio je za skoro 20% veći nego prethodne godine, dok su prihodi od dokumentarnih poslova porasli za 8% u odnosu na isti period prošle godine.

U nastojanju da kontinuirano razvija proizvode i usluge transakcionog bankarstva, prateći izmenjene i rastuće potrebe svojih klijenata, Banca Intesa je prethodne godine razvila i implementirala uslugu Payment factory, koja je omogućila unapređenje saradnje i razvoj odnosa sa klijentima iz segmenta velikih multinacionalnih kompanija. Imajući u vidu značaj ovih kompanija na celokupnu domaću privredu i zaposlenost, Banka je kreirala uslugu koja na najbolji način zadovoljava potrebe kompanija koje svoje poslovanje obavljaju u više zemalja u kojima posluju članice Intesa Sanpaolo grupe, a koja omogućava centralizaciju tokova plaćanja, naplate i izveštavanja.

U saradnji sa matičnom Grupacijom prepoznat je potencijal ovog segmenta poslovanja koji će i ubuduće biti realizovan kroz razvoj novih i unapređenje postojećih proizvoda, uz adekvatnu podršku prodaje koju pružaju kompetentni timovi.

Garancije i ostale preuzete obaveze (u milionima dinara)

FaktoringTokom 2017. godine ostvaren je porast obima faktoring aktivnosti Banca Intesa, uz ukupan promet koji je dostigao nivo od 88,6 miliona evra, odnosno za skoro 60% više od prometa ostvarenog u toku prethodne godine, što je rezultat proaktivnog pristupa prodaji kroz održavanje faktoring radionica i posvećenost individualnim potrebama klijenata, te kroz inovativno strukturiranje i sprovođenje faktoring transakcija.

Budući pravac razvoja Banke u ovom segmentu poslovanja zasniva se na internoj sinergiji u svim fazama „životnog ciklusa“ faktoring proizvoda, fokusiranosti na tržište i radu na daljem približavanju faktoring proizvoda postojećim i potencijalnim klijentima. Dodatno, Banka će raditi na daljem razvoju adekvatnih tehničkih rešenja kako bi klijentima omogućila unapređeni proces strukturiranja transakcija.

Strukturno finansiranjeBanca Intesa je nastavila da pruža podršku klijentima

u sprovođenju transakcija finansiranja izgradnje nekretnina i projektnog finansiranja. Tokom 2017. godine Banka je učestvovala u procesu strukturnog finansiranja i realizaciji nekoliko značajnih transakcija, potvrđujući uspeh u različitim oblicima finansiranja, bilo samostalno ili u saradnji sa drugim članicama matične Grupe.

Snažnija podrška finansiranju investicija u obnovljive izvore energije kao i dobro strukturirane transakcije većeg obima za odabrane klijente u segmentu finansiranja izgradnje nekretnina, predstavljaju osnovne pravce budućeg razvoja strukturnog finansiranja. Bolji uslovi za razvoj i finansiranje investicija u obnovljive izvore energije omogućavaju Banci definisanje strategije snažnijeg finansiranja, pružajući tako i dodatnu podršku zaštiti životne sredine. U vezi sa navedenim, Banca Intesa u svom poslovanju postupa u skladu sa Ekvatorskim principima koji obezbeđuju adekvatno upravljanje rizicima pri finansiranju transakcija povezanih sa obnovljivim izvorima energije.

EU deskGlavni zadatak EU deska i prethodne godine bilo je prikupljanje informacija o sredstvima u okviru EU programa i predpristupnih fondova EU koji su trenutno dostupni u Republici Srbiji, kao i informisanje klijenata o mogućnostima za njihovo korišćenje. Kroz ovaj proces Banka će biti u mogućnosti da proširi svoju ponudu proizvoda i usluga, uz nameru da i u narednom periodu svojim klijentima olakša pristup atraktivnim EU fondovima i pruži im svu potrebnu ekspertsku pomoć prilikom apliciranja za novčana sredstva.

2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Privreda 4.217 3.066 3.058 2.772 2.915 3.340 3.567

Stanovništvo 355 299 242 229 226 321 379

Druge banke 2.659 2.789 1.510 899 1.313 914 1.012

NBS 10 117 73 157 94 99 111

Ukupno 7.241 6.271 4.883 4.057 4.548 4.674 5.069

33


Upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo

Aktivan učesnik u aukcijama državnih hartija od vrednosti Republike Srbije

Glavni partner investitorima za valutne swap ugovore

Tržišni lider u segmentu kupoprodaje deviza sa klijentima

Snižavanje referentne kamatne stope tokom 2017. godine i trend istorijsko niskih kamatnih stopa na novčanom tržištu Srbije uticao je i na smanjenje prinosa na hartije od vrednosti emitovane na domaćem tržištu, kao i na produženje ročnosti obveznica i promenu njihove ročne strukture. U protekloj godini Ministarstvo finansija plasiralo je putem primarnih aukcija 207 milijardi dinara i 1,2 milijarde evra, što predstavlja pad od 18,5%, odnosno 8,9% u odnosu na vrednosti iz 2016. godine. Od pojedinačnih hartija emitovanih 2017. godine, najveći obim emisije je imala trogodišnja dinarska obveznica koja je posredstvom sedam primarnih aukcija prodata u ukupnom iznosu od 86 milijardi dinara. Početkom septembra emitovana je eurska obveznica sa ročnošću od 15 godina, najdužom do sada, i ostvarenim prinosom od 4,2%. Republika Srbija nije emitovala Evroobveznice 2017. godine, dok je dospeće 750 miliona dolara emitovanih 2013. godine dodatno doprinelo smanjenju duga Republike Srbije.

Posmatrajući aktivnost na sekundarnom tržištu, interesovanje investitora je bilo više usmereno na dinarske obveznice, pa je njihov promet dvostruko nadmašio iznos emitovan na primarnim aukcijama. S druge strane, realizovan promet hartija denominovanih u stranoj valuti bio je niži za 25% na sekundarnom tržištu u odnosu na obim plasiran putem primarnih emisija.

I tokom 2017. godine Banca Intesa je kontinuirano učestvovala za svoj račun i za račun klijenata u primarnim i sekundarnim aukcijama državnih hartija od vrednosti Republike Srbije, aktivno podržavajući razvoj ovog ključnog segmenta tržišta obveznica i fiskalne politike države. U uslovima pada kamatnih stopa u okviru celog bankarskog sektora uočeno je pojačano interesovanje domaćih i institucionalnih klijenata za ulaganjem u hartije od vrednosti kao alternative depozitnim poslovima. U tom smislu, Banca Intesa je proaktivno pristupila informisanju klijenata o mogućnostima investiranja u državne obveznice i stavila na raspolaganje svoje brokerske i kastodi usluge svim zainteresovanim institucionalnim i individualnim investitorima.

Portfolio Banke ostao je diversifikovan, tako da ga osim dužničkih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu u Republici Srbiji čine i obveznice sa međunarodnog tržišta, kao što su obveznice Republike Italije u evrima i Evroobveznica Republike Srbije u dolarima sa dospećem u 2018. godini.

U toku 2017. godine, Banka u svom portfoliju nije imala otkupljene sopstvene akcije, niti je učestvovala u ovim aktivnostima.

Krajem 2017. godine rejting agencije Fitch i Standard and Poor’s povećale su kreditni rejting Srbije za zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti sa „BB-“ na „BB“ uz stabilne izglede zahvaljujući poboljšanju makroekonomskih uslova. Direktan uticaj povoljnih tržišnih kretanja može se meriti i nivoom indeksa EMBI (JP Morgan indeks) za Srbiju, koji je na početku godine iznosio 222 da bi na kraju godine pao ispod 100 baznih poena. Navedene promene uticale su i na smanjenje dinarske swap stope za aproksimativno jedan procentni poen od početka godine, dok je najveći obim swap transakcija Banka realizovala sa ino-bankama, potvrđujući svoju lidersku poziciju u ovoj oblasti poslovanja.

U segmentu poslova kupoprodaje deviza sa klijentima, Banca Intesa je u 2017. godini zadržala prvo mesto, sa tržišnim učešćem od 14,2%. Banka je svojim klijentima omogućila korišćenje EUR-NET kursa evra koji se primenjuje u transakcijama putem Intesa Mobi i Intesa On-line servisa elektronskog bankarstva i predstavlja najpovoljniji tržišni kurs budući da u realnom vremenu prati dešavanja na međubankarskom deviznom tržištu. U toku 2017. godine ostvareno je povećanje obima EUR-NET transakcija za 31%.

Kupoprodaja deviza (u milionima evra)

Upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo

3534


Učešće klijenata u kupoprodaji deviza

Banka je takođe nastavila sa edukacijom klijenata u oblasti savremenih bankarskih usluga, kao i sa promocijom proizvoda koji imaju za cilj da omoguće pravovremeno upravljanje finansijskim rizicima u poslovanju, pre svega deviznim rizikom. Banca Intesa je i u 2017. godini bila vodeća banka u pogledu ponude finansijskih instrumenata za upravljanje dinarskom i deviznom likvidnošću (valutni swap ugovori) pre svega namenjenih investicionim investitorima u obveznice Republike Srbije denominovane u dinarima, koji žele da potpuno ili delimično eliminišu devizni rizik.

37


Društveno odgovorno poslovanje

Priznanje za najbolji domaći program korporativnog volontiranja

Dalji rad na finansijskoj inkluziji i edukaciji kroz projekte „Žene u biznisu“ i „Znati štedeti“

Unapređenje radne sredine brojnim edukativnim aktivnostima i projektima

U skladu sa opredeljenjem da poslovne uspehe ostvaruje uz puno poštovanje principa društvene odgovornosti, Banca Intesa je i 2017. godine nastavila da primenjuje model upravljanja zasnovan na održivoj ravnoteži ekonomskih, socijalnih i ekoloških ciljeva.

Banka je svoju korporativnu društvenu odgovornost i protekle godine potvrdila pružanjem podrške zajednici kroz projekte korporativne filantropije, snaženje kulture korporativnog volonterstva sa fokusom na finansijsku edukaciju dece, ali i kroz direktnu finansijsku podršku projektima iz oblasti kulture i očuvanja kulturne baštine, kao i inicijativama od socijalnog i humanitarnog značaja. Pored toga, na potrebe klijenata odgovarala je unapređenjem ponude proizvoda sa socijalnom i ekološkom relevantnošću, vodila je brigu o njihovom zadovoljstvu i istovremeno nastojala da umanji negativan uticaj na životnu sredinu.

Takođe, Banka je nastavila da kreira podsticajno radno okruženje u cilju daljeg rasta nivoa zadovoljstva i motivacije zaposlenih. U skladu sa strateškim opredeljenjem da u sve funkcije i svoju poslovnu filozofiju inkorporira najviše etičke standarde, Banka je takođe inovirala svoj Etički kodeks i realizovala nekoliko projekata koji će u godinama koje slede doprineti još efikasnijoj primeni referentnih vrednosti i dostizanju međunarodnih standarda društvene odgovornosti, jačajući na taj način ulogu potvrđenog promotera održivog razvoja zajednice kao i ukupnog društva.

Banca Intesa je 2017. godine nastavila i sveobuhvatnu analizu potencijalnih regulatornih praznina u procesu implementacije najviših standarda poslovne prakse definisanih Etičkim kodeksom Banke i Intesa Sanpaolo grupe. Procena se sprovodila prema međunarodnom standardu ISO 26000 koji je Intesa Sanpaolo usvojila za aktivnosti redovnog praćenja primene Etičkog kodeksa u praksi. Procena će omogućiti Grupi, a samim tim i Banci da razume potencijalne reputacione rizike, kao i područja praktične primene Etičkog kodeksa koja moraju da budu dodatno osnažena.

Društvena zajednica

Korporativno volonterstvoVolonterska inicijativa „Zapakuj poklon, izmami osmeh“ nastavljena je humanitarnim koncertima BIB benda koji čini deset muzičara među zaposlenima Banke. Misija benda je da muzičkim nastupima širom Srbije okupi i motiviše što veći broj kolega da kupovinom „ulaznica“ udružuju sredstva za pomoć ugroženim mališanima širom Srbije. Tokom 2017. godine realizovana su četiri koncerta BIB benda – u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu, koji su okupili blizu 2.000 zaposlenih i omogućili da se prikupi više od 1.700.000 dinara za podršku šest organizacija i ustanova za medicinsko ili socijalno zbrinjavanje dece i mladih sa smetnjama u razvoju. Za primenjeni model uključivanja i senzitivisanja zaposlenih za pitanja osetljivih društvenih grupa Banca Intesa je nagrađena godišnjim priznanjem Foruma za odgovorno poslovanje za najbolji domaći program korporativnog volontiranja u 2017. godini u kategoriji Inovativno skill based volontiranje.

Takođe, u okviru programa korporativnog volonterstva „Intesa od srca“, Banca Intesa je organizovala „Volonterski dan 2017“, koji je prethodne godine imao ekološki karakter i bio je posvećen čišćenju i sređivanju priobalja Gružanskog jezera, važnog prirodnog dobra u centralnoj Srbiji. Čak 200 zaposlenih iz svih krajeva Srbije dalo je doprinos rešavanju akutnih ekoloških problema lokalne zajednice kroz čišćenje obala jezera, sakupljanje otpada i sađenje sadnica topole.

Kao i prethodnih godina, zaposleni Banca Intesa su i 2017. godine, sedmi put zaredom, bili deo najveće nacionalne volonterske inicijative „Naš Beograd“, u okviru koje su uredili dvorište i prilaznu ogradu Osnovne škole za decu sa smetnjama u razvoju Novi Beograd.

Pored toga, Banka je i 2017. godine ohrabrivala zaposlene da kroz program individualnog volonterstva pruže podršku inicijativama sa društvenim značajem.

Korporativna filantropija Konstantno prateći potrebe zajednice, Banca Intesa je 2017. godine za filantropske svrhe opredelila više od 9 miliona dinara i usmerila ih za podršku realizaciji projekata iz oblasti kulture i očuvanja kulturne baštine, kao i inicijativama od socijalnog i humanitarnog značaja.

Društveno odgovorno poslovanje

Stepen stručne spreme

Do 30 godina

30-40 godina

40-50 godina

50-60 godina

Preko 60 godina Ukupno

I 1 1

II 1 1

III 6 13 3 22

IV 38 195 243 208 9 693

V 1 3 2 6

VI 46 335 162 74 4 621

VII/1 196 834 406 128 6 1.570

VII/2 8 8 1 17

VIII 1 1 1 3

Ukupno 280 1.380 836 418 20 2.934

Žene

Muškarci

3938


Na ovaj način Banka je pomogla inicijativu Istorijskog muzeja Srbije za postavku lifta za osobe sa invaliditetom, čime je omogućen pristup muzejskim sadržajima i osobama u invalidskim kolicima. Banka je takođe pomogla finalizaciju rekonstrukcije zgrade Narodnog muzeja, a podržala je i Narodnu biblioteku donacijom za nabavku opreme neophodne za realizaciju različitih programa kulture. Podrška je pružena i programima očuvanja kulturne baštine među kojima su i inicijative za očuvanje jezika i pisma, koje realizuje Vukova zadužbina, kao i objavljivanje publikacije sa prikazima srednjovekovnog srpskog novca u izdanju dnevnog lista „Politika“.

Među brojnim inicijativama od humanitarnog značaja izdvaja se podrška projektu Fondacije „Novak Đoković“ za dodelu paketića i proslavu Božića i Nove godine deci bez roditeljskog staranja, kao i programima pomoći oboleloj deci kroz humanitarne akcije prikupljanja sredstava za lečenje sa partnerskim organizacijama poput BELHospice i NURDOR.

Pored toga, Banka je nastavila da pomaže kreiranje stabilnog i nezavisnog finansijskog mehanizma podrške Paraolimpijskom komitetu Srbije putem kojeg je 2017. godine Paraolimpijski komitet podržala sa 5,4 miliona dinara.

Tržište

Finansijska inkluzija i edukacija Finansijska inkluzija bila je i 2017. godine važan element strategije društveno odgovornog poslovanja Banca Intesa. U skladu s tim, Banka je stalnim inovacijama i poboljšanjem ponude i prethodne godine težila da svoje proizvode učini što dostupnijim i da izađe u susret specifičnim potrebama što većeg broja klijenata. Posebno se izdvaja podrška razvoju ženskog preduzetništva, u okviru koje je Banka nastavila sa realizacijom projekta „Žene u biznisu“, odnosno plasiranja sredstava iz kreditne linije EBRD za finansiranje investicija i obrtnih sredstava malim i srednjim preduzećima kojima upravljaju žene. Prethodne godine odobreno je 367 ovih kredita u ukupnom iznosu od gotovo 3 miliona evra. Osim finansijske podrške, program je podrazumevao i edukativnu podršku preduzetnicama širom Srbije. U istom cilju, Banca Intesa je 2017. nastavila i sa programom kreditne podrške za nezaposlene žene i žene preduzetnice na teritoriji Vojvodine u vidu kredita za kupovinu opreme i kredita za finansiranje pokretanja biznisa.

U segmentu finansijske edukacije godinu su obeležila dva velika projekta. U saradnji sa Intesa Sanpaolo grupacijom Banka je razvila i realizovala program finansijske edukacije „Znati štedeti 2017“ s ciljem da reafirmiše značaj štednje i neophodnosti pravovremenog finansijskog obrazovanja u Srbiji,

da edukuje što veći broj mladih i na taj način pruži praktičan doprinos dugoročnoj održivosti finansijskog tržišta u Srbiji. Institucionalni partner projekta bila je NBS, čija je podrška značajno povećala vidljivost inicijative i njene rezultate. Program je podrazumevao seriju edukativnih aktivnosti za 300 dece uzrasta od 6 do 17 godina, koji pohađaju osnovne i srednje škole u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, putem kojih su upoznati sa najvažnijim finansijskim pojmovima i jednostavnim i praktičnim alatima za upravljanje ličnim finansijama. U okviru programa zaposleni u Banca Intesa održali su šest edukativnih interaktivnih radionica u osnovnim školama u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, u kojima su predstavili savremeni koncept štednje, a deca zaposlenih u Banci učestvovala su u edukativnoj društvenoj igri na temu štednje, koju je Banka posebno razvila za njih.

Kao članica radne grupe za finansijsko obrazovanje i finansijsku pismenost u okviru Udruženja banaka Srbije, Banca Intesa je učestvovala u izradi i realizaciji nacionalnog programa za obeležavanje Evropske nedelje novca u Srbiji. U okviru projekta zaposleni Banke posetili su dečiji vrtić i osnovnu školu u Beogradu i održali dve interaktivne radionice za ukupno 60 devojčica i dečaka kojima su približili osnovne finansijske pojmove u cilju promovisanja neophodnosti racionalnog upravljanja finansijama, naglašavajući važnost koncepta štednje i odgovornih finansijskih odluka.

Životna sredina

Zaštita životne sredine je i prethodne godine bila jedna od strateških oblasti delovanja Banca Intesa na planu održivosti. O čvrstom opredeljenju Banke da doprinese očuvanju životne sredine govori njena ponuda proizvoda namenjenih unapređenju energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije, kao i nesmanjeni napori u cilju smanjenja potrošnje resursa u poslovanju.

Takođe, imajući u vidu direktne i indirektne uticaje koje ostvaruje na okruženje, ali i rizike za održivost poslovanja koje donosi narušavanje ekološke ravnoteže, Banca Intesa je 2017. godine u saradnji sa EBRD-om realizovala prvi ciklus obuke iz oblasti zaštite životne sredine na temu upravljanja socio-ekološkim rizicima u procesu kreditiranja klijenata.

Radna sredina

Aktivnosti osmišljene i realizovane 2017. godine proizašle su iz edukativnih potreba zaposlenih, u skladu sa strategijom Banke, i fokusiraju se na razvoj kompetencija zaposlenih koje čine posvećeni, stručni i obrazovani profesionalci koji svojim znanjem, iskustvom i idejama unapređuju poslovanje Banke.

Kontinuiranim i s is temskim praćenjem svih novozaposlenih 2017. godine značajno je uvećan broj izvedenih trening dana sa više od 12 trening dana po zaposlenom, u proseku. Sprovedeno je 4.290 trening dana u učionici, kao i 11.698 dana mentorskog rada. Svaki zaposleni je pohađao u proseku tri programa na e-learning platformi, a učenje putem e-learning sistema je izvedeno kroz 18 različitih e-learning programa.

Realizovano je više projekata razvoja zaposlenih, od kojih su najznačajniji program kontinuirane edukacije za zaposlene u Centrali kroz razvoj menadžerskih veština, komunikacije i timskog rada, kao i program povezivanja i razvoja kolega koji se bave biznis inteligencijom u okviru Banke. Nastavljen je i niz specifičnih programa za različite strukture zaposlenih koji su započeti prethodne godine, uključujući inovativni program SBAkademija za edukaciju zaposlenih koji se bave ili će se baviti malim biznisom koji je prepoznat kao najbolja praksa u domenu ljudskih resursa u okviru Intesa Sanpaolo divizije internacionalnih banaka (ISBD).

Pokrenuta su i dva talent programa – internacionalni talent program u okviru Intesa Sanpaolo grupe u kojem će odabrani zaposleni u Banca Intesa tokom narednih tri do pet godina steći međunarodno iskustvo i znanja na treninzima koje izvode najeminentniji svetski stručnjaci, kao i program Banke koji je usmeren na razvoj liderstva prepoznatih menadžera pod nazivom Treasure Leadership Talent Program. Ovaj program, koji spaja mentore i talente sa istaknutih menadžerskih pozicija i traje godinu i po dana, karakteriše specifičan pristup razvoju talenata, baziran na individualnim profilima i karijernim ciljevima.

Takođe, pružena je mogućnost sticanja prvih korporativnih iskustava studentima završnih godina fakulteta u okviru prve generacije Junior programa koji se zasniva na mentorstvu, konkretnim radnim zadacima, rotacijama i treninzima mladih kolega.

Pored toga, Banka je i 2017. godine podsticala internacionalni razvoj karijere svojih zaposlenih, kao i sticanje novih profesionalnih znanja i razmenu iskustva sa kolegama iz Grupacije. Osim ulaganja u profesionalni razvoj zaposlenih, Banka je nastavila i da prepoznaje njihove lične potrebe, pa je za sve stalno zaposlene u Grupi uvedeno zdravstveno osiguranje koje podrazumeva lečenje u inostranstvu u slučajevima težih bolesti.

Projekti za decu zaposlenihBanca Intesa je 2017. godine, 13. put zaredom, omogućila da oko 50 dece zaposlenih u Banci tokom dve nedelje letuju u Italiji, ove godine prvi put u mestu Misano. Takođe, kroz saradnju sa Fondacijom za internacionalnu obrazovnu razmenu Intercultura, Banca Intesa je i 2017. godine podržala program jednogodišnjeg školovanja u inostranstvu. Dvoje dece

zaposlenih u Banci su prethodnu školsku godinu završili u Italiji, iskoristivši priliku da nauče italijanski jezik, žive u drugačijem kulturnom okruženju i steknu nova iskustva.

Obrazovna, starosna i polna strukturaSinergija energije novopridošlih i mladih kolega, s jedne strane, ali i iskustva u radu starijih kolega, s druge strane, čini temelj poslovnog uspeha Banke.

Obrazovni nivo zaposlenih

Polna struktura

Aktivnosti istraživanja i razvoja

Upravljanje zadovoljstvom klijenataKada je reč o zadovoljstvu klijenata, 2017. godina je bila svojevrstan jubilej koji je obeležio desetogodišnjicu programa „Slušamo Vas 100%“. U okviru ovog programa sve povratne informacije koje Banka dobija putem prigovora, sugestija, pohvala, a pre svega putem istraživanja zadovoljstva i iskustva klijenata, sakupljaju se u cilju analize i adekvatnog razumevanja njihovih potreba, a posledično i radi unapređenja poslovnih procesa, proizvoda i usluga. Program je omogućio da klijenti u toku prethodnih deset godina postanu aktivni učesnici razvoja Banke, svojevrstan motor koji, između ostalog, snažno utiče na poboljšanje njene ponude i servisa. Sudeći prema rezultatima koje je Banka ostvarila, uključivanje klijenata bilo je više nego uspešno.

„Slušamo Vas 100%“ takođe ima i internu dimenziju jer odražava korporativnu kulturu koja je u potpunosti

4140


okrenuta prema klijentu. Sa tim zadatkom, Banka je sprovodila interne obuke koje su imale za cilj predstavljanje značaja zadovoljstva klijenata, upoznavanje zaposlenih sa konceptom iskustva klijenata, te ukazivanje na značaj svake organizacione jedinice u procesu unapređenja zadovoljstva klijenata, a koje su prošli svi zaposleni u Banci.

U toku 2017. godine Banca Intesa je nastavila sa istraživanjem zadovoljstva i lojalnosti klijenata u skladu sa naučno ispitanim i afirmisanim pristupom baziranim na modelu Evropskog indeksa zadovoljstva kupaca (ECSI). Korišćenjem ovog modela omogućeno je upoređivanje Banca Intesa sa drugim bankama na domaćem tržištu, ali i sa ostalim ISBD bankama. Protekle godine istraživanja su sprovedena za segmente fizičkih lica i malog biznisa, dok će ostali segmenti – mala i srednja preduzeća, veliki korporativni i multinacionalni klijenti biti obuhvaćeni istraživanjima u 2018. godini. Dobijeni rezultati potvrdili su visoke indekse zadovoljstva i lojalnosti klijenata, kao i svih pratećih indikatora, pre svega indikatora namere za preporukom (Net Promoter Score).

U cilju unapređenja kvaliteta usluge, u poslovnoj mreži Banke nastavljeno je istraživanje po metodologiji „tajnog kupca“ (Mystery shopper). Ovo istraživanje, između ostalog, omogućava da svaka ekspozitura bude sagledana kao zasebna celina, te da se na bazi dobijenih rezultata iniciraju i sprovedu aktivnosti koje unapređuju kvalitet pružene usluge i da se, posledično, direktno utiče na iskustvo i zadovoljstvo klijenata koji te ekspoziture najčešće posećuju.

Kako bi unapredila iskustva klijenata u segmentu malog biznisa, Banca Intesa je protekle godine intenzivirala aktivnosti u delu takozvanih Instant feedback istraživanja zadovoljstva klijenata. Zahvaljujući Instant feedback istraživanjima, putem kojih klijent biva kontaktiran neposredno nakon interakcije sa zaposlenima u Banci, povratne informacije se dobijaju dok je doživljeno iskustvo još uvek „sveže“, što omogućava i brzu reakciju Banke u pogledu otklanjanja potencijalnih uzroka nezadovoljstva, ali i unapređenje zadovoljstva svakog pojedinačnog klijenta. U narednom periodu ova vrsta istraživanja biće primenjena i na ostale segmente klijenata, s ciljem da se pokriju sve „tačke dodira“ između klijenata i Banke.

Razvoj proizvoda i uslugaRazvojne aktivnosti Banca Intesa u 2017. godini bile su usmerene na analizu i unapređenje osnovnih bankarskih aplikacija, kao i pripremu informacione infrastrukture za nove regulatorne zahteve i dalji razvoj proizvoda i usluga. Nastavljen je rad na modernizaciji CORE bankarske platforme koja ima za cilj da omogući povećanje efikasnosti i automatizaciju poslovnih procesa i posledično, unapređenje korisničkog iskustva koje Banka pruža svojim klijentima.

U skladu sa orijentacijom Banke ka digitalnoj transformaciji i uvećanju digitalne ponude svojih proizvoda, Banka je pružila mogućnost podnošenja zahteva za gotovinske kredite i putem aplikacije elektronskog bankarstva, dok je krajem godine ovakav vid usluge omogućen i za prekoračenja po tekućem računu. U nastojanju da dodatno pojednostavi proces odobravanja kreditnih proizvoda, Banka je pokrenula pilot-program prema kome je moguće izabrati kurirsku službu za dostavljanje ugovora za potpisivanje, čime je klijentima omogućeno da celokupan proces od zahtevanja do realizacije gotovinskih kredita obave bez odlaska u ekspozituru. U toku prethodne godine uspešno je završen i pilot-proces uručivanja platnih kartica na kućnu adresu umesto u ekspozituri.

Težeći optimizaciji transakcionog poslovanja, Banka je unapredila svoju ponudu u domenu „pametnih“ uređaja za rad sa gotovim novcem tako što je prethodne godine instalirano šest uređaja za samouslužnu uplatu pazara.

U želji da unapredi kvalitet usluge i pruži efikasniji servis u poslovanju sa platnim karticama, Banka je tokom prethodne godine radila na tehničkom unapređenju sistema u ovom domenu. Izvršena je optimizacija, redizajn i automatizacija procesa poslovanja sa platnim karticama, uz razvoj odgovarajućeg softvera i prilagođavanjem internih i eksternih aplikacija novom ciljnom rešenju.

43


Sistem upravljanja rizicima

Značajno smanjenje učešća nenaplativih kredita zahvaljujući pravovremenom i proaktivnom pristupu upravljanja rizicima

Unapređenje praćenja kreditnog rizika putem razvoja i implementacije naprednih modela u svakodnevno poslovanje

Uvođenje Bazel I I I standarda i razvoj nove metodologije usled primene MSFI 9 standarda

Banca Intesa kontinuirano identifikuje, procenjuje, prati i kontroliše rizike u skladu sa Zakonom o bankama i ažuriranim podzakonskim aktima NBS-a, regulativom za upravljanje rizicima, koja je definisana od strane Evropske bankarske agencije i drugih međunarodnih regulatora, i smernicama Intesa Sanpaolo grupe, obezbeđujući integralni, obazriv i dosledan sistem upravljanja rizicima. Upravni odbor Banke je svojim aktima uspostavio adekvatan sistem upravljanja rizicima i sistem internih kontrola, koji takođe uključuje i superviziju tog sistema od strane nadležnih organa Banke – Upravnog odbora, Izvršnog odbora, Odbora za reviziju, Komiteta za problematične plasmane (PAC), Komiteta za upravljanje kreditnim rizikom (CRGC) i Odbora za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO). Funkcionisanje sistema je uređeno politikama i procedurama usvojenim pojedinačno za svaki materijalno značajan tip rizika.

U cilju održavanja sistema koji je usklađen sa najvišim standardima kvaliteta i podržavanja procesa donošenja odluka od strane organa upravljanja, tokom 2017. godine sprovedena su njegova unapređenja. Unapređeni sistem upravljanja rizicima i dalje se oslanja na aksiome nezavisnosti funkcije upravljanja rizicima od centara za preuzimanje rizika, pravovremenosti tokova informacija koji podržavaju proces donošenja odluka, kao i transparentnosti i ispravnosti dostavljenih informacija.

Glavni ciljevi procesa upravljanja rizicima odnose se na zaštitu kapitala Banke i njegovu optimalnu alokaciju, uvećanje ekonomske vrednosti za akcionare, praćenje limita rizika i/ili mera rizika za sve identifikovane rizike. Postojeći sistem limita, definisan u Okviru sklonosti ka riziku (Risk Apettite Framework - RAF), daje najviši prioritet nadgledanju minimalnih zahteva koji se odnose na adekvatnost kapitala, likvidnost i operativne rizike. Dodatno, RAF sistem prati limite kreditne koncentracije, limite izloženosti riziku kamatne stope i limite izvora finansiranja. Indikatori stabilnosti profita, makroekonomske stabilnosti i kreditnog

kvaliteta Banke predviđeni su kao dodatne RAF mere u Planu oporavka za 2017. godinu i biće integrisani u RAF-u početkom 2018. godine. Banka obezbeđuje usklađenost strateških smernica definisanih poslovnom strategijom, planom kapitala, operativnim planom – budžetom i planom oporavka sa rizičnim profilom Banke definisanim u RAF sistemu.

Kao pripremu pred prvu primenu MSFI 9, Banca Intesa je 2017. godine razvila modele potrebne za klasifikaciju, verovatnoću default-a, gubitak u slučaju default-a, izloženost u trenutku nastupanja default-a i vrednovanje finansijskih sredstava. Takođe, Banka je implementirala tehničko rešenje za adekvatan tok informacija i sprovela simulacije, kojim je procenila efekat primene standarda MSFI 9 na svoje poslovanje.

Dodatno, nastavljen je AIRB projekat (Advanced Internal Ratings-Based) u cilju implementacije pristupa baziranog na internom rejtingu u merenju kreditnog rizika. Banka je podnela Corporate FIRB (Foundation Internal Ratings-Based) preliminarni zahtev Regulatoru u septembru 2017. godine i na taj način ušla u proces regulatorne supervizije modela za velike privredne subjekte i mala i srednja preduzeća, kao i za projektno finansiranje (SL model). Dodatno, Banka je integrisala novi PD model za segment stanovništva u svakodnevno poslovanje i uradila rekalibraciju postojećeg PD modela za pravna lica. Sistem praćenja kreditnog rizika je unapređen kroz implementaciju novog sistema izveštavanja o nenaplativim izloženostima (NPE), koji je pokazao sposobnost da odgovori regulatornim zahtevima u stresnim uslovima tokom stres testova za kreditni rizik koje sprovodi Evropsko bankarsko nadzorno telo (EBA). Primena unapređenog sistema praćenja kreditnog rizika omogućila je Banci da materijalizuje niže stope default-a, unapredi kvalitet kreditnog portfolija i ostvari značajne stope rasta plasmana stanovništvu i malom biznisu, bez povećanja izloženosti kreditnom riziku. U težnji da se adekvatno odgovori na regulatorne zahteve, proces interne procene kapitala i kreiranje plana oporavka usklađeni su sa preporukama NBS-a a dodatna unapređenja biće primenjena tokom 2018. godine. Plan oporavka za 2017. godinu je razvijen kao deo šireg dokumenta Intesa Sanpaolo grupe, istovremeno poštujući regulatorne zahteve NBS-a i matične Grupacije.

Politike i procedure koje uređuju oblast upravljanja rizicima izmenjene su i ažurirane radi njihove harmonizacije sa značajnim promenama domaće i

Sistem upravljanja rizicima

4544


međunarodne (EU) regulative, kao i sa izmenjenim smernicama i politikama matične Grupe, preporukama i nalazima Interne revizije Banke, Interne validacije i NBS-a.

Kreditni riziciKreditni rizik se prati na više nivoa: procenom kreditne sposobnosti klijenata pre odobravanja kredita, praćenjem redovnog izmirenja njihovih obaveza i kreditne sposobnosti tokom čitavog životnog veka kredita, kao i naplatom i upravljanjem dospelih potraživanja.

Pored redovnog monitoringa i aktivnosti izveštavanja, godišnjeg revidiranja internih akata koja uređuju oblast kreditnog rizika i aktivnosti u sklopu podrške organa upravljanja u procesu donošenja odluka, glavna dostignuća u oblasti upravljanja kreditnim rizikom u 2017. godini su:

• Implementacija Bazel III standarda, koji je uveden u domaću regulativu kroz izmenu Odluke o adekvatnosti kapitala NBS. Izmene uključuju značajnu reviziju i prilagođavanja opsega podataka, sistema za obračun rizikom ponderisane aktive i sistema izveštavanja, a radi obezbeđivanja pravovremenih i tačnih regulatornih izveštaja;

• Primena MSFI 9 standarda za obračun klasifikacije sredstava. Kroz MSFI 9 projekat Banka je razvila novu metodologiju i model za obračun očekivanih kreditnih gubitaka, odnosno obezvređenje sredstava, sprovela poslovni model i SPPI testove za sve pozicije bilansa stanja u cilju adekvatnog klasifikovanja imovine i obaveza, realizovala nekoliko simulacija efekata MSFI 9 i radila na implementaciji unapređenog IT rešenja za potrebe primene MSFI 9;

• Značajno smanjenje racija problematičnih kredita (NPL). Obim i pokazatelj nenaplativih kredita su značajno smanjeni i u skladu su sa nivoima očekivanim i definisanim Kreditnom strategijom, budžetom i NPL planom. Smanjenje nivoa problematičnih kredita predstavlja rezultat dosledne primene efektivnih strategija naplate, unapređenog procesa odobravanja kredita, korišćenja kreditnog rejtinga i sistema ranog upozorenja, kao i proaktivnog upravljanja problematičnim kreditnim pozicijama;

• Značajno unapređenje prvog i drugog nivoa kreditnih kontrola koje sprovode Odeljenje za monitoring i kontrolu kvaliteta kredita, Sektor za analizu i administraciju kreditnog portfolija i Rejting desk;

• Učešće u timu Banke za merdžere i akvizicije, s ciljem procene kvaliteta predmetnog portfolija. U sklopu ovog procesa Odeljenje za monitoring i kontrolu kvaliteta kredita razvija Metodologiju za reprocenu kvaliteta portfolija i projekcije PD i LGD za svaki segment, na osnovu čega se računaju projekcije mogućeg gubitka i pogoršanja portfolija;

• Domaći regulator je započeo terensku kontrolu modela za mala i srednja preduzeća i velike privredne subjekte, kao i za projektno finansiranje za primenu Corporate FIRB koja prethodi primeni modela. Banca Intesa je prva banka na lokalnom tržištu koja je podnela zahtev NBS-u za validaciju interno razvijenih kreditnih modela.

U toku 2017. godine nastavljeno je unapređenje kvaliteta kreditnog portfolija kroz smanjenje učešća nenaplativih kredita, održan je nivo pokrivenosti portfolija rezervisanjima za kreditne gubitke a diversifikacija portfolija je povećana.

Kvalitet kreditnog portfolija po klasama (bilansna i vanbilansna izloženost)

Uz značajno smanjenje problematičnih plasmana, Banca Intesa je ostvarila i snažno povećanje nove produkcije. Takođe, u skladu sa usvojenim Kreditnim strategijama i ciljevima unapređene diversifikacije, Banka je povećala učešće portfolija fizičkih lica i segmenta malog biznisa, koji sada učestvuju sa više od 40% u ukupnom portfoliju. Rast kreditnog portfolija nije postignut po cenu višeg kreditnog rizika, već je ostvareno poboljšanje kvaliteta portfolija mereno distribucijom rejtinga, usled dosledne primene Kreditne strategije i Kreditne politike. Više od 95% performing klijenata ima interni rejting u A ili B rejting zonama.

Kvalitet kreditnog portfolija po internim rejting zonama

Distribucija portfolija po segmentima

Distribucija portfolija po industrijama

Distribucija kreditnog portfolija po industrijama ukazuje na relativno dobru diversifikovanost. U skladu sa zvaničnom klasifikacijom industrija (NACE standardi) najveće učešće u kreditnom portfoliju imaju sektor trgovine na veliko i malo, građevinarstvo i prehrambena industrija, koje zajedno imaju učešće od 41%.

Tokom cele godine Banka je poslovala u skladu sa Okvirom sklonosti ka riziku i regulatornim limitima. Sistem limita, odnosno rizik plasiranja na novčanom tržištu, marginalni rizik, rizik isporuke, indirektni rizik i bezgotovinski rizik, utvrđen u koordinaciji sa relevantnim strukturama matične Grupe i odobren od strane Upravnog odbora, predstavlja okvir za upravljanje izloženostima kreditnom riziku prema

finansijskim institucijama. Iskorišćenost limita se redovno prati i o tome se izveštavaju poslovne jedinice, matična Grupacija i ALCO. Osim interno definisanih limita, prati se i redovno izveštava o usklađenosti sa regulatornim pravilima. Tokom 2017. godine izloženost je bila u skladu sa propisanim limitima.

Banca Intesa je 2017. godine nastavila razvoj internih modela za kreditni rejting u svrhu približavanja naprednim standardima merenja kreditnog rizika. Dok je prethodnih godina Banka razvila PD modele (procena parametra rizika za ulazak u status neizmirenja obaveza) za većinu klijenata iz poslovnog segmenta, prethodne godine je ažuriran novi model za mala i srednja preduzeća i velike privredne subjekte, a uveden je i PD 2015 model za segment fizičkih lica u kreditni proces kreditnih aplikacija fizičkih lica. Oba modela su validirana i testirana tokom 2017. godine. Dodatno, Odeljenje za internu validaciju je testiralo SB-SE model i SB-DE model, koji se koriste za upravljačke svrhe. Osim toga, Banka je 2017. godine nastavila da radi na LGD modelima (procena parametra rizika za gubitak u slučaju ulaska u status neizmirenja obaveza) za pravna lica i počela da radi na LGD modelu za fizička lica.

Tržišni riziciGlavni izvori tržišnog rizika kojima je Banca Intesa izložena u svom poslovanju jesu kamatni i devizni rizik.

Opšti principi upravljanja tržišnim rizikom definisani su u skladu sa regulatornim pravilima, standardima Grupe Intesa Sanpaolo, najboljim međunarodnim praksama i standardima, kao i internim aktima. Sistem limita tržišnog rizika, definisan u koordinaciji sa relevantnim strukturama matične Grupe i odobren od strane Upravnog odbora, operacionalizuje proces praćenja tržišnog rizika. Sistem limita je u skladu sa strateškim ciljevima Banke, RAF sistemom i regulatornim zahtevima. O iskorišćenosti limita tržišnih rizika izveštavaju se relevantne funkcije Banke na dnevnom nivou, dok se ALCO odboru izveštaj podnosi na mesečnom nivou ili češće, ukoliko je potrebno. ALCO prati izloženosti tržišnom riziku na strateškom nivou i daje smernice za opšte upravljanje bilansom stanja Banke u okviru svoje nadležnosti.

Tokom protekle godine izloženost deviznog rizika bila je značajno ispod maksimalnog nivoa propisanog od strane regulatora. Interno uspostavljeni limiti za otvorenu deviznu poziciju i devizni VaR nisu revidirani. Limiti su prekoračeni u nekoliko navrata (pre svega zbog isplate dividendi u martu i oktobru), što je posledica unapred odobrenih i dogovorenih poslovnih

akcija koje zahtevaju da otvorena devizna pozicija ne bude zatvorena neposredno, već u roku od nekoliko dana.

Kretanje izloženosti deviznom riziku

Što se tiče kamatnog rizika, knjiga trgovanja bila je konstantno u okviru definisanih limita: limit pozicije, VaR limit, limit duracije.

Kada je reč o bankarskoj knjizi, pozicija je bila ispod propisanih limita tokom godine. Principi kamatnog rizika koji se primenjuju u procesu praćenja revidirani su kroz ažuriranu Politiku upravljanja kamatnim rizikom bankarske knjige (IRRBB) i implementaciju novih regulatornih zahteva i zahteva Intesa Sanpaolo grupe.

Kretanje izloženosti kamatnom riziku

Rizik likvidnostiTokom 2017. godine nivo likvidnosti Banca Intesa bio je značajno iznad minimalno zahtevanog nivoa, a viškove likvidnih sredstava Banka je plasirala u dužničke hartije od vrednosti Republike Srbije i Republike Italije. Svi pokazatelji likvidnosti, regulatorni pokazatelji i pokazatelji koje je definisala Grupa, bili su konstantno u okviru postavljenih limita.

Kretanje regulatornih pokazatelja likvidnosti

Operativni riziciUpravljanje operativnim rizicima se sprovodi u skladu sa metodologijom matične Grupe, prema modelu podržanom odgovarajućim informacionim rešenjima, koji omogućava redovno praćenje, procenu i izveštavanje o operativnim rizicima.

Banca Intesa je usklađena sa zahtevima koji se odnose na regulatorni kapital definisanim od strane NBS i primenjuje standardizovani pristup za merenje kapitalnog zahteva za operativni rizik. Sektor za upravljanje rizicima redovno izveštava Izvršni odbor, Upravni odbor i matičnu Grupu o operativnim rizicima i merama za njihovo ublažavanje.

Utvrđivanje, procena i monitoring operativnog rizika se sprovode kroz proces prikupljanja podataka o operativnim rizicima/gubicima i proces procene izloženosti operativnom riziku. Podaci o operativnim rizicima/gubicima se analiziraju na mesečnom nivou, dok se proces procene izloženosti operativnom riziku sprovodi jednom godišnje, uključujući subjektivnu procenu operativnih rizika za period od 12 meseci. Analiziraju se različita scenarija i procenjuje mogućnost i učestalost dešavanja operativnog rizika, kao i prosečan i najgori mogući gubitak u slučaju dešavanja svakog scenarija. Proces procene izloženosti operativnom riziku uključuje i procenu poslovnog okruženja kroz analizu nivoa upravljanja faktorima rizika, utvrđivanje potencijalnih kritičnih operativnih pitanja i aktivnosti ublažavanja predloženih s ciljem smanjivanja izloženosti operativnom riziku i analizu ICT rizika, koji se odnosi na infrastrukturne servise, IT upravljanje, aplikacije Banke, informacionu sigurnost i kontinuitet poslovanja.

Na osnovu baze podataka o operativnim rizicima/gubicima i rezultata takve procene, matična Grupacija izračunava, primenom naprednog modela za merenje, nivo očekivanih i neočekivanih operativnih gubitaka, odnosno nivo kapitala potreban za pokriće operativnih rizika.

Nivo operativnih rizika u 2017. godini je na istom nivou kao prethodne godine. Najveći operativni rizici se dešavaju zbog grešaka u procesima izvršenja i upravljanja, ali i zbog eksternih prevara i zloupotreba. U procesu procene izloženosti operativnom riziku za 2018. godinu utvrđeno je da su očekivani i neočekivani gubici po operativnim rizicima nešto niži u odnosu na prethodnu godinu, ali u skladu sa veličinom Banke i tipom poslovnog modela.

4746


49


Događaji nakon datuma bilansa stanja

Nije bilo značajnih događaja nakon datuma izveštajnog perioda koji bi zahtevali obelodanjivanje u napomenama uz priložene finansijske izveštaje Banke za 2017. godinu.

Događaji nakon datuma bilansa stanja

51


Finansijskiizveštaj

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

AkcionarimaBanca Intesa a.d. Beograd

Izveštaj o pojedinačnim finansijskim izveštajimaIzvršili smo reviziju priloženih pojedinačnih finansijskih izveštaja Banca Intesa a.d. Beograd (u daljem tekstu „Banka”), koji obuhvataju pojedinačni bilans stanja na dan 31. decembra 2017. godine i pojedinačni bilans uspeha, pojedinačni izveštaj o ostalom rezultatu, pojedinačni izveštaj o promenama na kapitalu i pojedinačni izveštaj o tokovima gotovine za godinu koja sezavršava na taj dan, kao i pregled značajnih računovodstvenih politika i druge napomene uz pojedinačne finansijske izveštaje.

Odgovornost rukovodstva za pojedinačne finansijske izveštajeRukovodstvo Banke je odgovorno za sastavljanje i istinito prikazivanje ovih pojedinačnih finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, kao i za one interne kontrole koje rukovodstvo odredi kao neophodne u pripremi finansijskih izveštaja koji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze, nastale usled kriminalne radnje ili greške.

Odgovornost revizoraNaša je odgovornost da izrazimo mišljenje o ovim pojedinačnim finansijskim izveštajima na osnovu izvršene revizije. Reviziju smo izvršili u skladu sa Zakonom o reviziji („Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 62/2013) i standardima revizije primenjivim u Republici Srbiji. Ovi standardi nalažu da se pridržavamo etičkih zahteva i da reviziju planiramo i izvršimo na način koji omogućava da se, u razumnoj meri, uverimo da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze.

Revizija uključuje sprovođenje postupaka radi pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima u finansijskim izveštajima. Odabrani postupci su zasnovani na revizorskom prosuđivanju, uključujući procenu rizika postojanja materijalno značajnih pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima, nastalih usled kriminalne radnje ili greške. Prilikom procene rizika, revizor sagledava interne kontrole relevantne za sastavljanje i istinito prikazivanje finansijskih izveštaja radi osmišljavanja revizijskih postupaka koji su odgovarajući u datim okolnostima, ali ne u cilju izražavanja mišljenja o delotvornosti internih kontrola pravnog lica. Revizija takođe uključuje ocenu adekvatnosti primenjenih računovodstvenih politika i opravdanosti računovodstvenih procena izvršenih od strane rukovodstva, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja.

Smatramo da su revizijski dokazi koje smo pribavili dovoljni i odgovarajući i da obezbeđuju osnovu za izražavanje našeg mišljenja.

MišljenjePo našem mišljenju, pojedinačni finansijski izveštaji prikazuju istinito i objektivno, po svim materijalno značajnim pitanjima, nekonsolidovanu finansijsku poziciju Banke na dan 31. decembra 2017. godine, kao i nekonsolidovane rezultate njenog poslovanja i nekonsolidovane tokove gotovine za godinu koja se završava na taj dan u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja.

Ostala pitanjaPojedinačni finansijski izveštaji Banke za 2016. godinu su bili predmet revizije od strane drugog revizora, koji je u svom Izveštaju od 14. februara 2017. godine izrazio mišljenje bez rezerve na ove finansijske izveštaje.

Izveštaj o drugim zakonskim i regulatornim zahtevimaRukovodstvo Banke je odgovorno za sastavljanje i tačnost priloženog pojedinačnog godišnjeg izveštaja o poslovanju u skladu sa zahtevima Zakona o računovodstvu Republike Srbije. U skladu sa Zakonom o reviziji i Odlukom o spoljnoj reviziji banaka, naša odgovornost je da izrazimo mišljenje o usklađenosti godišnjeg izveštaja o poslovanju Banke za 2017. godinu sa pojedinačnim finansijskim izveštajima za tu poslovnu godinu koji su bili predmet revizije. Naši postupci u tom pogledu su obavljeni u skladu sa primenjivim standardom revizije 720 „Odgovornost revizora u vezi sa ostalim informacijama u dokumentima koji sadrže finansijske izveštaje koji su bili predmet revizije” i ograničeni su samo na ocenu usaglašenosti finansijskih informacija sadržanih u godišnjem izveštaju o poslovanju sa revidiranim pojedinačnim finansijskim izveštajima.

Po našem mišljenju, finansijske informacije obelodanjene u godišnjem izveštaju o poslovanju Banke za 2017. godinu usklađene su, po svim materijalno značajnim pitanjima, sa pojedinačnim finansijskim izveštajima Banke za 2017. godinu koji su bili predmet revizije.

Beograd, 14. februar 2018. godine Ksenija Ristić Kostić, ovlašćeni revizor

5352


U hiljadama dinara Napomena 31. decembar 2017. 31. decembar 2016.

AKTIVA

Gotovina i sredstva kod centralne banke 16, 2.10 82,851,636 102,370,900

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 17, 2.7 1,555,694 1,984,720

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 17, 2.7 46,143 46,068

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 17, 2.7 128,626,361 120,358,790

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 18, 2.7 29,253,557 37,591,812

Krediti i potraživanja od komitenata 18, 2.7 301,894,205 271,749,929

Investicije u zavisna društva 17, 2.11 962,496 962,496

Nematerijalna ulaganja 19, 2.12 2,610,573 1,347,422

Nekretnine, postrojenja i oprema 20, 2.13 7,871,143 7,398,719

Investicione nekretnine 20, 2.13 51,251 174,147

Odložena poreska sredstva 14, 2.20 153,397 237,494

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 20, 2.13 1,653,117 1,697,057

Ostala sredstva 21 7,330,005 5,496,218

UKUPNO AKTIVA 564,859,578 551,415,772

OBAVEZE

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 22, 2.7 4,847 2,594

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 23, 2.7 32,375,037 34,055,459

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 23, 2.7 397,705,235 383,452,558

Rezervisanja 24, 2.17 1,277,294 1,753,517

Tekuće poreske obaveze 14, 2.20 387,008 55,668

Ostale obaveze 25 14,103,355 7,955,164

UKUPNO OBAVEZE 445,852,776 427,274,960

KAPITAL

Akcijski kapital 26, 2.18 41,759,627 41,759,627

Dobitak 26, 2.18 28,220,984 34,484,276

Rezerve 26, 2.18 49,026,191 47,896,909

UKUPNO KAPITAL 119,006,802 124,140,812

UKUPNO OBAVEZE I KAPITAL 564,859,578 551,415,772

POJEDINAČNI BILANS STANJA NA DAN 31. DECEMBAR 2017. GODINE

U hiljadama dinara Napomena 2017. 2016.

Prihodi od kamata 3, 2.4 22,840,992 22,618,727

Rashodi kamata 3, 2.4 (3,592,295) (3,704,345)

Neto prihod po osnovu kamata 19,248,697 18,914,382

Prihodi od naknada i provizija 4, 2.5 10,595,219 9,350,652

Rashodi naknada i provizija 4, 2.5 (4,019,393) (3,722,472)

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 6,575,826 5,628,180

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju 5, 2.7 791,329 671,814

Neto dobitak/(gubitak) po osnovu finansijskih sredstava koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 6, 2.7 3,063 (8,642)

Neto dobitak/(gubitak) po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju 7, 2.7 165,169 (5,626)

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 8, 2.6 2,059,207 2,656,599

Ostali poslovni prihodi 9 1,246,092 1,200,820

Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki 10, 2.7 (3,071,947) (4,381,721)

UKUPAN NETO POSLOVNI PRIHOD 27,017,436 24,675,806

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 11, 2.19 (5,701,726) (5,738,671)

Troškovi amortizacije 12, 2.12, 2.13 (987,173) (901,852)

Ostali rashodi 13 (7,316,779) (7,253,887)

DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 13,011,758 10,781,396

Porez na dobitak 14, 2.20 (1,164,064) (857,053)

DOBITAK NAKON OPOREZIVANJA 11,847,694 9,924,343

Osnovna zarada po akciji (u dinarima bez para) 15 55,581 46,558

POJEDINAČNI BILANS USPEHA U PERIODU OD 1. JANUARA DO 31. DECEMBRA 2017. GODINE

Beograd, 12. februar 2018. godine

Rada Radović, Dragica Mihajlović, Draginja Đurić,

direktor Sektora za direktor za upravljanje predsednik računovodstvo finansijskim poslovanjem Izvršnog odbora




5554


U hiljadama dinara 2017. 2016.

DOBITAK PERIODA 11,847,694 9,924,343

Komponente ostalog rezultata koje ne mogu biti reklasifikovane u dobitak ili gubitak:

Povećanje revalorizacionih rezervi po osnovu nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 721,294 -

Komponente ostalog rezultata koje mogu biti reklasifikovane u dobitak ili gubitak:

Pozitivni/(negativni) efekti promene fer vrednosti po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju 516,182 (381,475)

Gubitak po osnovu poreza koji se odnosi na ostali rezultat (108,194) -

Ukupan pozitivan/(negativan) ostali rezultat perioda 1,129,282 (381,475)

UKUPAN POZITIVAN REZULTAT PERIODA 12,976,976 9,542,868

POJEDINAČNI IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU U PERIODU OD 1. JANUARA DO 31. DECEMBRA 2017. GODINE

U hiljadama dinaraAkcijski i

ostali kapitalEmisiona

premija

Rezerve iz dobiti i ostale

rezerveRevalorizacione

rezerve Dobitak Ukupan kapital

Stanje na dan 1. januara 2016. godine 21,327,058 20,432,569 47,484,121 794,263 24,559,933 114,597,944

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju - - - (381,475) - (381,475)

Dobitak tekuće godine - - - - 9,924,343 9,924,343

Stanje na dan 31. decembra 2016. godine 21,327,058 20,432,569 47,484,121 412,788 34,484,276 124,140,812

Stanje na dan 1. januara 2017. godine 21,327,058 20,432,569 47,484,121 412,788 34,484,276 124,140,812

Nerealizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju - - - 516,182 - 516,182

Pozitivni efekti procene fer vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme (Napomena 20) - - - 721,294 - 721,294

Odloženi porezi knjiženi na teret kapitala (Napomena 14(c)) - - - (108,194) - (108,194)

Isplaćene dividende - - - - (18,110,986) (18,110,986)

Dobitak tekuće godine - - - - 11,847,694 11,847,694

Stanje na dan 31. decembra 2017. godine 21,327,058 20,432,569 47,484,121 1,542,070 28,220,984 119,006,802

POJEDINAČNI IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU U PERIODU OD 1. JANUARA DO 31. DECEMBRA 2017. GODINE







5756


POJEDINAČNI IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE U PERIODU OD 1. JANUARA DO 31. DECEMBRA 2017. GODINE

POJEDINAČNI IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE U PERIODU OD 1. JANUARA DO 31. DECEMBRA 2017. GODINE (NASTAVAK)

U hiljadama dinara 2017. 2016.

TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI

Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 35,518,800 33,829,173

Prilivi od kamata 21,310,170 21,280,834

Prilivi od naknada 10,692,838 9,421,434

Prilivi po osnovu ostalih poslovnih aktivnosti 2,724,267 2,999,242

Prilivi od dividendi i učešća u dobitku 791,525 127,663

Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (20,757,238) (19,567,873)

Odlivi po osnovu kamata (2,849,121) (2,286,837)

Odlivi po osnovu naknada (4,062,104) (3,740,329)

Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih

ličnih rashoda (5,940,716) (5,824,439)

Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina

na teret prihoda (260,155) (466,318)

Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja (7,645,142) (7,249,950)

Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja u plasmanima i depozitima 14,761,562 14,261,300

Smanjenje plasmana i povećanje depozita i ostalih obaveza 27,938,588 76,293,554

Smanjenje kredita i potraživanja od banaka, drugih finansijskih organizacija, centralne banke i komitenata - 21,605,866

Povećanje depozita i ostalih obaveza prema bankama, drugim finansijskim organizacijama, central-noj banci i komitentima 27,938,588 54,687,688

Povećanje plasmana i smanjenje uzetih depozita i ostalih obaveza (39,691,672) (40,467,491)

Povećanje kredita i potraživanja od banaka, drugih finansijskih organizacija, centralne banke i komitenata (32,916,822) -

Povećanje finansijskih sredstava koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, finan-sijskih sredstava namenjenih trgovanju i ostalih hartija od vrednosti koje nisu namenjene investiranju (6,773,522) (40,391,867)

Smanjenje finansijskih obaveza koje se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha i finan-sijskih obaveza namenjenih trgovanju (1,328) (75,624)

Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit 3,008,478 50,087,363

Plaćeni porez na dobit (856,823) (1,418,366)

Isplaćene dividende (18,110,986) -

Neto (odliv)/priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (15,959,331) 48,668,997

TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA

Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja 169,817 10,404

Prilivi od ulaganja u investicione hartije od vrednosti 505 194

Prilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina,

postrojenja i opreme 4,220 10,210

Prilivi od prodaje investicionih nekretnina 165,092 -

Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja (1,500,203) (1,770,073)

Odlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja, nekretnina,

postrojenja i opreme (1,500,203) (1,770,073)

Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (1,330,386) (1,759,669)

TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA

Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 13,111,001 37,127,868

Prilivi po osnovu uzetih kredita 13,111,001 37,127,868

Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (12,325,998) (40,973,986)

Odlivi gotovine po osnovu uzetih kredita (12,325,998) (40,973,986)

Neto priliv/(odliv) gotovine iz aktivnosti finansiranja 785,003 (3,846,118)

Svega prilivi gotovine 76,738,206 147,260,999

Svega odlivi gotovine (93,242,920) (104,197,789)

Neto (smanjenje)/povećanje gotovine (16,504,714) 43,063,210

Gotovina i gotovinski ekvivalenti na početku godine 67,541,229 23,826,789

Pozitivne kursne razlike 443,337 1,423,794

Negativne kursne razlike (2,120,970) (772,564)

Gotovina i gotovinski ekvivalenti na kraju perioda (Napomena 16) 49,358,882 67,541,229




59


Napomene uz pojedinačne finansijske izveštaje za period od 01.01. do 31.12.2017. godine

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI

Banca Intesa a.d. Beograd (u daljem tekstu „Banka”) je osnovana kao deoničarsko društvo, na osnovu zaključenog Ugovora o osnivanju i poslovanju mešovite banke „Delta banke” deoničkog društva, Beograd od 16. septembra 1991. godine. Narodna banka Jugoslavije je dana 19. septembra 1991. godine donela rešenje i izdala dozvolu za osnivanje Mešovite banke „Delta banke” deoničkog društva, Beograd.

Banka je registrovana kod Okružnog Privrednog suda u Beogradu 16. oktobra 1991. godine, nakon čega je i počela sa radom.

Na osnovu Odluke Generalnog direktora br. 18600 od 7. novembra 2005. godine, saglasnosti Narodne banke Srbije i rešenja Registra privrednih subjekata br. BD 98737/2005 od 29. novembra 2005. godine, izvršena je promena naziva Banke u Banca Intesa a.d. Beograd.

U toku 2007. godine, došlo je do statusne promene spajanja uz pripajanje, pri čemu je Banka kao sticalac preuzela Panonsku banku a.d. Novi Sad. Nakon registracije postupka spajanja pripajanjem pred Agencijom za privredne registre, Banka je kao sticalac i pravni sledbenik, nastavila da posluje pod svojim postojećim poslovnim imenom, dok je Panonska banka a.d. Novi Sad prestala da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije, a njene akcije su povučene i poništene.

U toku 2012. godine, Skupština Banke je usvojila izmene i dopune Ugovora o osnivanju i Statuta Banke, čime je svoje poslovanje i akta, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije, usaglasila sa odredbama Zakona o privrednim društvima, a što je registrovano kod Agencije za privredne registre rešenjem BD 85268/2012 od 27. juna 2012. godine.

U toku 2015. godine, Skupština Banke je usvojila izmene i dopune Ugovora o osnivanju i Statuta Banke, čime je svoje poslovanje i akta, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije, usaglasila sa odredbama Zakona o bankama, a što je registrovano kod Agencije za privredne registre rešenjem BD 56475/2015 od 26. juna 2015. godine.

Nakon toga, u avgustu 2015. godine, došlo je do promene u akcionarskoj strukturi Banke koja se ogledala u tome što je jedan od manjinskih akcionara International Finance Corporation prodao svoj celokupan udeo većinskom akcionaru Intesa Sanpaolo Holding International S.A. Nakon ove promene Banka je imala dva akcionara, a to su Intesa Sanpaolo Holding International i Intesa Sanpaolo S.p.A. Skupština Banke je na bazi prethodno izvršene promene u akcionarskoj strukturi Banke, usvojila izmene i dopune Ugovora o osnivanju Banke, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije, a što je registrovano kod Agencije za privredne registre rešenjem BD 2238/2016 od 18. januara 2016. godine.

U decembru 2016. godine, došlo je do nove promene u akcionarskoj strukturi Banke koja se ogledala u tome što je manjinski akcionar Intesa Sanpaolo S.p.A. prodao svoj celokupan udeo većinskom akcionaru Intesa Sanpaolo Holding International S.A. Nakon ove promene Banka ima jednog akcionara, a to je Intesa Sanpaolo Holding International.

Skupština Banke je na bazi prethodno izvršene promene u akcionarskoj strukturi Banke, usvojila izmene i dopune Ugovora o osnivanju Banke, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije, a što je registrovano kod Agencije za privredne registre rešenjem BD 37271/2017 od 5. maja 2017. godine.

Na dan 31. decembra 2017. godine, sedište Banke nalazi se u Beogradu u ulici Milentija Popovića 7b. Mrežu Banke čine pripadajući organizacioni delovi i to: 4 regionalna centra sa 158 ekspozitura.

Banka je na dan 31. decembra 2017. godine imala 2.934 zaposlena radnika (31. decembar 2016. godine: 3.032 zaposlena).

6160


2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje pojedinačnih finansijskih izveštaja

Ovi pojedinačni finansijski izveštaji (u daljem tekstu: finansijski izveštaji) Banke za 2017. godinu sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI ili IFRS).

U skladu sa Zakonom o računovodstvu, banke su obavezne da vode knjige i pripremaju finansijske izveštaje u skladu sa prevedenim MSFI, dok je Zakonom o bankama, član 50 stav 2, propisano da banke, pri sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI) od dana koji je nadležno međunarodno telo odredilo kao dan početka njihove primene.

(a) Novistandardi,tumačenjaiizmenepostojećihstandardakojiseobaveznoprimenjujuprviput zafinansijskugodinukojapočinje1.januara2017.

Primena sledećih standarda, tumačenja standarda (IFRIC) i izmena i dopuna postojećih standarda, koji se obavezno primenjuju prvi put za finansijsku godinu koja počinje 1. januara 2017. nije imala za rezultat značajnije promene računovodstvenih politika Banke, niti efekat na priložene finansijske izveštaje Banke:

– Izmena MRS 7 „Izveštaj o tokovima gotovine” – Inicijativa za obelodanjivanje. Izmena u MRS 7 pojašnjava da entitet treba da obezbedi obelodanjivanja koja omogućavaju korisnicima finansijskih izveštaja da vrednuju/procene promene u obavezama proizašlim iz finansijskih aktivnosti.

– Izmene MRS 12 „Porezi na dobit” – Priznavanje odloženih poreskih sredstava za neiskorišćene gubitke. Izmene u MRS 12 pojašnjavaju sledeće aspekte:• Nerealizovani gubici po dužničkim instrumentima odmereni po fer vrednosti i vrednovani po nabavnoj vrednosti

za poreske svrhe rezultiraju u odbitnim privremenim razlikama bez obzira da li imalac dužničkog instrumenta očekuje da nadoknadi knjigovodstveni iznos dužničkog instrumenta putem prodaje ili korišćenja.

• Knjigovodstvena vrednost sredstva ne ograničava procenu verovatnog budućeg oporezivog dobitka.• Procene za buduće oporezive dobitke isključuju poreske odbitke koji su rezultat ukidanja odbitnih privremenih razlika.• Entitet procenjuje odloženo poresko sredstvo u kombinaciji sa ostalim odloženim poreskim sredstvima. Tamo

gde poreski propisi (zakon) ograničavaju korišćenje poreskih gubitaka, entitet treba da proceni odloženo poresko sredstvo u kombinaciji sa drugim odloženim poreskim sredstvima iste vrste.

– Godišnje unapređenje MSFI „Ciklus 2014–2016” – MSFI 12. Izmena MSFI 12 „Obelodanjivanje ulaganja u druge entitete” objašnjava delokrug standarda, navodeći da se zahtevi o obelodanjivanju u standardu primenjuju na ulaganja entiteta koja su klasifikovana kao ona koja se drže za prodaju, distribuciju ili kao ulaganja u poslovanje koje se obustavlja u skladu sa MSFI 5 „Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja”.

(b) Novistandardi,tumačenjaiizmenepostojećihstandardakojinisustupilinasnaguikojinisu ranijeusvojeniodstraneBanke

U trenutku odobrenja priloženih finansijskih izveštaja, objavljeni su sledeći standardi i tumačenja koji su primenljivi u narednim izveštajnim periodima, kao i standardi koji nisu prevedeni:

– Izmene MRS 40 „Investicione nekretnine” u vezi sa transferom/prenosom investicionih nekretnina (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine).

– Godišnja unapređenja MSFI, „Ciklus 2014–2016” - MSFI 1 i MRS 28, objavljena od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde u decembru 2016. godine (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine).

– Izmene MSFI 2 „Plaćanja zasnovana na akcijama” - Klasifikacija i odmeravanje transakcija plaćanja akcijama (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine).

– Izmene MSFI 4 „Ugovori o osiguranju” u vezi sa implementacijom MSFI 9 „Finansijski instrumenti” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine).

2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje pojedinačnih finansijskih izveštaja (Nastavak)

(b) Novistandardi,tumačenjaiizmenepostojećihstandardakojinisustupilinasnaguikojinisu ranijeusvojeniodstraneBanke(Nastavak)

– MSFI 9 „Finansijski instrumenti” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine). – MSFI 15 „Prihodi po osnovu ugovora sa korisnicima” i naknadne izmene (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine). Njime se zamenjuju postojeće smernice u vezi sa priznavanjem prihoda, uključujući MRS 18 „Prihodi” i MRS 11 „Ugovori o izgradnji” i povezana tumačenja standarda. MSFI 15 obezbeđuje sveobuhvatni model za priznavanje prihoda na bazi principa pet koraka koji se primenjuje na sve ugovore sa kupcima.

– IFRIC 22 „Transakcije u stranoj valuti i razmatranje avansa” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine).

– IFRIC 23 „Neizvesnosti u vezi sa tretmanom poreza na dobit” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine).

– Izmene MSFI 9 „Finansijski instrumenti” – Karakteristike avansa sa negativnom kompenzacijom (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine).

– MSFI 16 Lizing (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine). MSFI 16 definiše priznavanje, merenje, prezentaciju i obelodanjivanje lizinga. Standard definiše pojedinačni računovodstveni model, zahtevajući od zakupaca priznavanje sredstava i obaveza za sve lizinge, osim ukoliko lizing ima dospeće kraće od 12 meseci ili ukoliko je sredstvo male vrednosti. Zakupodavac nastavlja da klasifikuje zakup kao operativni ili finansijski u skladu sa smernicama za računovodstveno obuhvatanje lizinga iz MSFI 16 koji zamenjuje postojeće smernice za MRS 17 „Lizing”.

– Godišnja unapređenja MSFI, „Ciklus 2015-2017” - MSFI 3, MSFI 11, MRS 12 i MRS 23, objavljena od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde u decembru 2017. godine (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine).

– Izmene MRS 28 „Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate” – Dugoročna ulaganja u pridružene entitete i zajedničke poduhvate (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine).

– MSFI 17 „Ugovori o osiguranju” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2021. godine).

Rukovodstvo Banke trenutno razmatra uticaj navedenih standarda i tumačenja na finansijske izveštaje Banke, kao i datum njihovog stupanja na snagu. Rukovodstvo Banke smatra da će najznačajniji uticaj na finansijske izveštaje u narednom izveštajnom periodu imati MSFI 9 „Finansijski instrumenti”, koji stupa na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine (uz dozvoljenu raniju primenu) i koji će Banka primeniti od 1. januara 2018. godine.

– MSFI 9 „Finansijskiinstrumenti”(revidiraneverzijeu2009,2010,2013.i2014.godini)

U julu 2014. godine, Odbor za međunarodne računovodstvene standarde objavio je finalnu verziju MSFI 9 „Finansijski instrumenti”.

Klasifikacija–finansijskasredstva

MSFI 9 je baziran na novom pristupu klasifikaciji i vrednovanju finansijskih sredstava, koji odražava poslovni model kojim se upravlja konkretnim sredstvom, kao i karakteristike ugovorenih novčanih tokova.

U skladu sa MSFI 9, finansijsko sredstvo se klasifikuje u skladu sa jednim od sledećih načina vrednovanja: po amortizovanoj vrednosti, fer vrednosti preko ostalog rezultata (FVOCI) ili po fer vrednosti preko bilansa uspeha (FVTPL). Standard eliminiše postojeće kategorije po MRS 39 „Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje” i to finansijska sredstva koja se drže do dospeća, krediti i potraživanja i finansijska sredstva raspoloživa za prodaju.

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak)

6362




– MSFI 9 „Finansijskiinstrumenti”(Nastavak)

Klasifikacija–finansijskasredstva(Nastavak)

Inicijalno, finansijsko sredstvo se vrednuje po fer vrednosti, uvećanoj za transakcione troškove koji su direktno povezani sa transakcijom sticanja sredstva, osim u slučaju finansijskih sredstava FVTPL kod kojih se navedeni troškovi priznaju kroz trošak u bilansu uspeha.

Finansijsko sredstvo se vrednuje po amortizovanoj vrednosti ukoliko nije naznačeno kao FVTPL i ispunjava sledeće kriterijume:• cilj poslovnog modela sredstva je držanje sredstva radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova, i • ugovorni uslovi finansijskog sredstva dovode do novčanih tokova koji predstavljaju samo plaćanja glavnice i

kamate na stanje glavnice na određene datume.

Dužnički instrument se vrednuje kao FVOCI samo ukoliko ispunjava oba sledeća kriterijuma i nije naznačen kao FVTPL:• cilj poslovnog modela sredstva je držanje sredstva radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova i prodaja, i• ugovorni uslovi finansijskog sredstva dovode do novčanih tokova koji predstavljaju samo plaćanja glavnice i

kamate na stanje glavnice na određene datume.

Na dan inicijalnog priznavanja instrumenta kapitala koji se ne drži u portfoliju radi trgovanja, Banka može neopozivo da izabere prezentovanje naknadnih promena u fer vrednosti preko ostalog rezultata (OCI).

Naknadno, dobici ili gubici po osnovu finansijskih sredstava FVOCI će biti priznati preko ostalog rezultata, osim za prihode ili rashode po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kursnih razlika, do trenutka kada prestane priznavanje finansijskog sredstva ili kada se reklasifikuje.

Kada prestane priznavanje finansijskog sredstva, kumulativni dobitak ili gubitak koji je prethodno priznat u ostalom rezultatu se reklasifikuje iz kapitala u bilans uspeha. Kamata obračunata primenom efektivne kamatne stope se priznaje u bilansu uspeha.

Sva ostala finansijska sredstva se klasifikuju i vrednuju kao FVTPL.

Klasifikacija–finansijskeobaveze

MSFI 9 najvećim delom zadržava postojeće zahteve MRS 39 u pogledu klasifikacije finansijskih obaveza. Međutim, dok se u skladu sa MRS 39 promene fer vrednosti obaveza koje su naznačene kao FVTPL priznaju u bilansu uspeha, MSFI 9 zahteva da se promene fer vrednosti priznaju na sledeći način:

• iznos promene fer vrednosti koji se odnosi na promene kreditnog rizika obaveze prikazuje se u okviru ostalog rezultata, i• preostali iznos promene fer vrednosti prikazuje se u okviru bilansa uspeha.

Obezvređenje–finansijskasredstvaiugovornasredstva

MSFI 9 zamenjuje MRS 39 model „nastalih gubitaka” novim „forward-looking” modelom očekivanih gubitaka. Navedeno će zahtevati značajne procene uticaja promena ekonomskih faktora na očekivane kreditne gubitke, koji će biti utvrđeni na bazi ponderisane verovatnoće.

Novi model obezvređenja će se primenjivati na finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti ili po fer vrednosti preko ostalog rezultata (FVOCI), osim učešća u kapitalu, kao i na ugovorna sredstva.



Obezvređenje–finansijskasredstvaiugovornasredstva(Nastavak)

U skladu sa MSFI 9, obezvređenje se vrednuje po jednom od sledećih osnova:• 12-mesečni očekivani kreditni gubici – ovo su očekivani kreditni gubici koji nastaju ukoliko nastupi status

neizmirenja obaveza u toku 12 meseci nakon datuma izveštavanja, i• životni (lifetime) očekivani gubici – navedeni kreditni gubici su posledica mogućih događaja neizmirenja obaveza

tokom celog očekivanog života finansijskog instrumenta.

Vrednovanje životnih očekivanih gubitaka primenjuje se ukoliko je kreditni rizik finansijskog sredstva na dan izveštavanja značajno povećan u odnosu na inicijalni datum priznavanja tog sredstva, dok se u suprotnom primenjuje vrednovanje 12-mesečnih kreditnih gubitaka. Banka može da odredi da kreditni rizik finansijskog sredstva nije značajno povećan, ukoliko na dan izveštavanja sredstvo ima nizak kreditni rizik. Ipak, vrednovanje životnih očekivanih gubitaka se uvek primenjuje za potraživanja i ugovorna sredstva bez komponente finansiranja; Banka može da odluči da primenjuje ovu politiku i za potraživanja i ugovorna sredstva sa značajnom komponentom finansiranja.

StatusimplementacijeMSFI9uBanci

Banka je pokrenula projekat implementacije MSFI 9 u junu 2016. godine, a koji se redovno prati od strane rukovodstva Banke i matične Banke. Tokom projekta, Banka je analizirala uticaj MSFI 9 na različite procese, uključujući računovodstveno obuhvatanje finansijskih instrumenata, procene rizika, informacioni sistem, plasiranje kredita i razvoj proizvoda. Projekat je podeljen na dva toka, klasifikacija i vrednovanje i obezvređenje. Projekat je u finalnoj fazi implementacije.

Klasifikacijaivrednovanje

Kako bi se utvrdila klasifikacija i vrednovanje, MSFI 9 zahteva da sva finansijska sredstva, izuzev derivata i instrumenata kapitala, budu analizirana kroz kombinaciju poslovnog modela upravljanja finansijskim sredstvom sa jedne, i karakteristikama ugovorenih novčanih tokova sa druge strane.

Banka je analizi poslovnih modela pristupila na nivou portfolija finansijskih sredstava. Razmatrane su postojeće politike i strategije vezane za portfolija, kao i primena istih u praksi. Takođe, razmatrane su informacije o načinu ocene i izveštavanja o performansama portfolija, zatim informacije o rizicima koji utiču na performanse portfolija i kako se njima upravlja. Pored toga, sagledani su učestalost, obim i vremenski trenutak prodaje finansijskih sredstava u proteklim periodima, razlozi za prodaju i planovi o prodaji finansijskih sredstava u budućem periodu.

Prilikom procenjivanja da li ugovoreni novčani tokovi predstavljaju samo plaćanja kamate i glavnice, Banka je razmatrala ugovorene uslove finansijskih instrumenata i da li isti sadrže odredbe koje bi mogle promeniti vreme ili iznos ugovorenih novčanih tokova, a koje bi rezultirale u fer vrednovanju instrumenata. Analizom je zaključeno da ne postoje kreditni proizvodi Banke čiji ugovorni uslovi ne dovode do novčanih tokova koji predstavljaju samo plaćanja glavnice i kamate na stanje glavnice na određene datume, a koji bi zahtevali vrednovanje po fer vrednosti.

Na osnovu sprovedene analize, Banka ne očekuje da će novi zahtevi klasifikacije imati materijalno značajan uticaj na računovodstveno priznavanje potraživanja, kredita, ulaganja u dužničke hartije i učešća u kapitalu.

Banka nema naznačene finansijske obaveze kao FVTPL i nema nameru da to učini. Sprovedena analiza ne ukazuje da postoje materijalni efekti zahteva MSFI 9 u pogledu klasifikacije finansijskih obaveza.


6564




Obezvređenje

Banka je u skladu sa zahtevima MSFI 9, uvažavajući istovremeno smernice matične Banke, definisala kriterijume za svrstavanje finansijskih instrumenata u nivoe obezvređenja (Nivo 1, 2 i 3) u zavisnosti od stepena povećanja kreditnog rizika od momenta inicijalnog priznavanja. Predmet navedene klasifikacije su finansijski instrumenti koji se vrednuju po amortizovanoj vrednosti, kao i finansijski instrumenti koji se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat (FVOCI). Dok Nivo 3 odgovara dosadašnjim problematičnim (NPL) potraživanjima, Nivo 1 i Nivo 2 predstavljaju „potklase” u okviru Performing-a, pri čemu se u Nivo 2 svrstavaju Performing potraživanja kod kojih je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika (u odnosu na momenat inicijalnog priznavanja). Kriterijumi koje je Banka definisala za detektovanje potraživanja sa značajnim povećanjem kreditnog rizika su: 1) docnja preko 30 dana, 2) Forborne status, 3) PM (Proactive Management) status i 4) značajno povećanje PD-a (Probability of Default).

Budući da različiti nivoi obezvređenja imaju za rezultat različite načine obračuna očekivanih kreditnih gubitaka (12-mesečni očekivani kreditni gubici se obračunavaju za potraživanja u Nivou 1, dok se za potraživanja u Nivou 2 i Nivou 3 obračunavaju „lifetime” očekivani kreditni gubici), Banka je razvila internu metodologiju i obračunala parametre rizika (EAD, PD, LGD) u skladu sa zahtevima MSFI 9. Diskontna stopa koja se u obračunu koristi je efektivna kamatna stopa pojedinačnog ugovora.

U kontekstu obračuna „lifetime” očekivanih kreditnih gubitaka, Banka je razvila metodologiju za utvrđivanje EAD-a (Exposure at Default) za sve periode do konačne ročnosti finansijskog instrumenta. Za proizvode koji se amortizuju i za koje su raspoloživi planovi otplate, budući EAD se utvrđuje na osnovu planova otplate. Za ostale proizvode koristi se EAD na datum izveštavanja korigovan faktorima kreditne konverzije. Faktori kreditne konverzije, u zavisnosti od vrste proizvoda i segmenta, mogu biti regulatorni ili interno obračunati na osnovu istorijskih podataka o korišćenju raspoloživih limita.

Kao osnova za obračun „lifetime” PD parametra korišćeni su postojeći (Basel II) PD modeli usklađeni sa zahtevima MSFI 9: 1) prelazak sa TTC (Through the cycle) na PIT (Point in time) koncept, 2) uvođenje koeficijenata (kao korekcije PD-a) koji odražavaju makroekonomski uticaj na parametar za buduće periode, korišćenjem tri scenarija (najverovatniji, najpovoljniji, nepovoljan), 3) „lifetime” projekcija (korišćen je Markovljev pristup). Za segmente koji nisu pokriveni PD modelima, kao aproksimacija PD-a koristi se odgovarajuća istorijska stopa default-a, uz dodatna (gore navedena) prilagođavanja u skladu sa standardom.

Za klijente/potraživanja koji su predmet kolektivne procene, LGD (Loss Given Default) parametar je obračunat na osnovu prosečnih istorijskih stopa gubitaka za definisane segmente, pri čemu se, u skladu sa zahtevima MSFI 9, dobijene vrednosti koriguju koeficijentima koji predstavljaju meru procenjenog makroekonomskog uticaja na visinu LGD-a za buduće periode. Za navedeno makroekonomsko prilagođavanje parametra koriste se tri scenarija (najverovatniji, najpovoljniji, nepovoljan). Diskontovanje tako dobijenog LGD-a sprovodi se korišćenjem efektivne kamatne stope pojedinačnog ugovora. Za klijente/potraživanja koji su predmet individualne procene, kod obračuna očekivanih gubitaka uvedena su različita scenarija (ponderisana verovatnoćom) za procenjene buduće novčane tokove, uz dodatnu korekciju koja uzima u obzir procenjeni makroekonomski uticaj (add-on).

Za izloženosti koje pripadaju segmentu „Low Default Portfolio” (države, lokalne samouprave i banke), koriste se parametri dobijeni internim modelima matične Banke, s obzirom na to da Banka u ovom delu portfolija nema dovoljno istorijskih podataka kako bi ih sama obračunala.




Obezvređenje(Nastavak)

Banka za potrebe klasifikacije i obračuna očekivanih kreditnih gubitaka koristi aplikativno rešenje Finevare. Implementacija aplikativnog rešenja je u finalnoj fazi.

Na osnovu analize sprovedene do datuma ovih finansijskih izveštaja, ukupan procenjen efekat prve primene MSFI 9, za koji će biti umanjena neraspoređena dobit iz ranijih godina, iznosi na dan 1. januara 2018. godine aproksimativno RSD 4,765,549 hiljada i rezultat je povećanja obezvređenja finansijskih sredstava za isti iznos.

Prva primena MSFI 9 na dan 1. januara 2018. godine ne može uticati na pad racija adekvatnosti kapitala s obzirom na to da će se za efekte prve primene korigovati neraspoređena dobit iz ranijih godina koja nije sastavni deo regulatornog kapitala. Racio adekvatnosti kapitala može blago porasti usled posledičnog smanjenja rizične aktive, i blagog rasta regulatornog kapitala usled smanjenja potrebne rezerve za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki.

Navedena procena je preliminarna, s obzirom na to da su i dalje u toku aktivnosti finalizacije implementacije standarda u Banci. Stvarni efekat primene MSFI 9 na dan 1. januara 2018. godine može se razlikovati od procenjenog usled sledećih ključnih činjenica:

• MSFI 9 zahteva da Banka izmeni procese, unutrašnja akta i interne kontrole, • novi sistem za obračun rezervacija, nakon što postane operativan, zahteva očekivani period stabilizacije; i• nove računovodstvene politike, pretpostavke i procene mogu biti predmet određenih izmena, do momenta

finalizacije prvih sledećih finansijskih izveštaja, a koji uključuju datum prve primene.

PrvaprimenaMSFI9

Promene u računovodstvenim politikama koje proizilaze iz primene MSFI 9 će u opštem slučaju biti primenjene retrospektivno, sa sledećim dozvoljenim izuzetkom: Banka planira da iskoristi priliku izuzeća kojim se dozvoljava da ne koriguje uporedne podatke za prethodne godine po osnovu promena koje se odnose na klasifikaciju i vrednovanje, kao i obezvređenje. Razlike u knjigovodstvenim vrednostima finansijskih sredstava i finansijskih obaveza koje proističu iz primene MSFI 9 biće priznate u okviru kapitala, na dan 1. januara 2018. godine.

Obelodanjivanja

MSFI 9 će zahtevati nova, proširena obelodanjivanja, posebno u oblasti računovodstva hedžinga, kreditnih rizika i očekivanih gubitaka. Banka sprovodi analizu kojom bi se utvrdila odstupanja zahteva za novim podacima u odnosu na postojeće procese. Inicirana je implementacija promene u sistemu i kontrolama, a koje su neophodne kako bi se zahtevani podaci obezbedili.


6766




Priloženi finansijski izveštaji su pojedinačni u smislu da uključuju nekonsolidovane pozicije potraživanja, obaveza, rezultate poslovanja, promene na kapitalu i tokove gotovine Banke bez uključivanja zavisnog pravnog lica – Intesa Leasing d.o.o. Beograd, koje je 100% u vlasništvu Banke. Prilikom vrednovanja ovog učešća, Banka primenjuje metod nabavne vrednosti, tj. troška. Ukupna aktiva zavisnog društva čini 2,35% ukupne aktive Banke na dan 31. decembra 2017. godine.

Banka je u skladu sa odredbama MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji” izuzeta od sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja.

Najviše matično lice, Intesa Sanpaolo S.p.A., regularno sastavlja i objavljuje konsolidovane finansijske izveštaje koji su u skladu sa MSFI odobrenim od strane EU. Ovi izveštaji se objavljuju na zvaničnom veb sajtu Intesa Sanpaolo grupe: www.group.intesasanpaolo.com.

Iznosi u priloženim finansijskim izveštajima Banke iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Sve transakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.

Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da će Banka nastaviti sa poslovanjem u predvidivoj budućnosti.

Banka je u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenila računovodstvene politike obelodanjene u daljem tekstu Napomene 2.

2.2. Uporedni podaci

Računovodstvene politike i procene koje se tiču priznavanja i vrednovanja sredstava i obaveza, korišćene prilikom sastavljanja ovih finansijskih izveštaja su konzistentne sa računovodstvenim politikama i procenama primenjenim u sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja Banke za 2016. godinu izuzev promene načina vrednovanja nekretnina koje Banka koristi za svoje potrebe, kao i investicionih nekretnina.

Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama je promenjen u delu promene kriterijuma za procenu vrednosti funkcionalnih nekretnina koje Banka koristi za sopstvene potrebe tako da se od 31. decembra 2017. godine za procenu vrednosti funkcionalnih nekretnina koje su predmet MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema”, umesto modela nabavne vrednosti/troška, koristi model revalorizacije (Napomena 20).

Slično, i investicione nekretnine koje su predmet MRS 40 se procenjuju po fer vrednosti.

2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja

Korišćenjeprocenjivanja

Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda.

Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate.

U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da mogu prouzrokovati materijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijske godine.

2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja (Nastavak)

Umanjenjevrednostifinansijskihsredstava

Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena. Kada je reč o proceni gubitaka zbog obezvređenja kredita, Banka vrši pregled kreditnog portfolija najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti.

U procesu utvrđivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolija pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliju.

Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u pogledu mogućnosti i sposobnosti dužnika da uredno izvršava svoje obaveze prema Banci.

Rukovodstvo Banke vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliju koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka.

Koristanvektrajanjanematerijalnihulaganjainekretnina,postrojenjaiopreme(„osnovnihsredstava“)

Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se zasniva na prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja.

Zbog značaja stalnih sredstava u ukupnoj aktivi Banke, uticaj svake promene u navedenim pretpostavkama može imati materijalno značajan uticaj na finansijski položaj Banke, kao i na rezultate njenog poslovanja.

Umanjenjevrednostinefinansijskeimovine

Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Razmatranje obezvređenja zahteva od rukovodstva prosuđivanje u pogledu tokova gotovine, stopa rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja.

Rezervisanjepoosnovusudskihsporova

Banka je uključena u veći broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka redovno procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka.


6968



2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja (Nastavak)

Rezervisanjepoosnovusudskihsporova(Nastavak)

Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo.

Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom (Napomena 24). Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija. Potencijalne obaveze, kao i stavke koje ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

Odloženaporeskasredstva

Odložena poreska sredstva priznata su na sve neiskorišćene poreske kredite do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeni poreski krediti mogu iskoristiti. Značajna procena od strane rukovodstva Banke je neophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogu priznati, na osnovu perioda nastanka i visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske politike (Napomena 14(c)).

Otpremnineprilikomodlaskaupenzijuiostalenaknadezaposlenimanakonprekidaradnogodnosa

Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene. Dodatne informacije obelodanjene su u Napomeni 24.

2.4. Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane za kamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashoda i uslovima iz obligacionog odnosa, koji su definisani ugovorom između Banke i komitenta.

Za sve finansijske instrumente koji nose kamatu, osim onih koji se klasifikuju kao raspoloživi za prodaju, ili su određeni po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prihodi ili rashodi po osnovu kamata se priznaju u okviru prihoda od kamata i rashoda kamata u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope, koja predstavlja stopu koja precizno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta, ili kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu, na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza.

Naknada za odobravanje kredita, koja čini deo efektivne kamatne stope, evidentira se u okviru prihoda i rashoda od kamata. Naknade za odobravanje kredita se obračunavaju i naplaćuju jednokratno unapred, razgraničavaju se i diskontuju tokom perioda trajanja kredita.

Nakon identifikacije objektivnih dokaza obezvređenja i priznavanja umanjenja vrednosti, prihod od kamata na ova potraživanja obračunava se primenom efektivne kamatne stope na neto osnovicu, odnosno korišćenjem kamatne stope koja se koristila za diskontovanje budućih tokova gotovine u svrhu odmeravanja gubitaka od umanjenja vrednosti.

Banka nastavlja obračun kamate u svrhu evidencije ukupnog potraživanja po osnovu kamata, ali ovako obračunata kamata ne utiče na kamatne prihode već se samo evidentira u vanbilansnoj evidenciji Banke. Evidenciona kamata se, sve do definitivnog regulisanja spornog potraživanja, obračunava i evidentira u okviru vanbilansne evidencije.

2.5. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga, priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda odnosno na obračunskoj osnovi i utvrđuju se za period kada su ostvareni, tj. kada je usluga pružena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge.

2.6. Preračunavanje stranih valuta

Stavke uključene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kome Banka posluje (funkcionalna valuta). Kao što je izneto u Napomeni 2.1., finansijski izveštaji prikazani su u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke.

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene.

Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan (Napomena 32).

Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti i prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i rashodi po osnovu kursnih razlika i prezentovane su u okviru pozicije prihoda/rashoda od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule (Napomena 8).

Dobici i gubici koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom evidentiraju se u bilansu uspeha u okviru prihoda, odnosno rashoda od kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule nastale u obračunskom periodu i prezentovane su u okviru pozicije prihoda/(rashoda) od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule (Napomena 8).

Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu na dan bilansa stanja.

2.7. Finansijski instrumenti

Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze.

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na „regularan način” priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani.

Prestanakpriznavanjafinansijskihsredstavaifinansijskihobaveza

Finansijska sredstva

Finansijsko sredstvo (ili deo finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava) prestaje da se priznaje ukoliko:• je došlo do isteka prava na gotovinske prilive po osnovu tog sredstva,• je Banka prenela pravo na gotovinske prilive po osnovu sredstva ili je preuzela obavezu da izvrši isplatu primljene

gotovine po osnovu tog sredstva u punom iznosu bez materijalno značajnog odlaganja plaćanja trećem licu po osnovu ugovora o prenosu, ili

• je Banka ili izvršila prenos svih rizika i koristi u vezi sa sredstvom, ili nije ni prenela, ni zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, ali je prenela kontrolu nad njim.


7170



2.7. Finansijski instrumenti (Nastavak)

Prestanakpriznavanjafinansijskihsredstavaifinansijskihobaveza(Nastavak)

Kada je Banka prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je zaključila ugovor o prenosu, i pri tom nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nad sredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko je Banka angažovana u pogledu sredstva. Dalje angažovanje Banke, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalne knjigovodstvene vrednosti sredstva ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Banka morala da isplati, u zavisnosti koji iznos je niži.

Finansijskeobaveze

Finansijska obaveza prestaje da se priznaje ukoliko je ispunjenje te obaveze izvršeno, ukoliko je obaveza ukinuta ili ukoliko je isteklo važenje obaveze. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha.

Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, krediti i potraživanja, finansijska sredstva koja se drže do dospeća i finansijska sredstva raspoloživa za prodaju. Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju.

2.7.1. Finansijskasredstvapofervrednostikrozbilansuspeha

Ova kategorija uključuje dve podkategorije finansijskih sredstava: ona koja se drže radi trgovanja i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih. Navedena sredstva se evidentiraju po fer vrednosti u bilansu stanja.

Finansijski instrumenti kojima se trguje obuhvataju obveznice namenjene trgovanju i finansijske derivate.

Svi realizovani ili nerealizovani dobici i gubici po osnovu promena tržišne vrednosti ovih finansijskih instrumenata, odnosno svođenja na fer vrednost, priznaju se u korist prihoda, odnosno na teret rashoda.

Banka je u toku 2007. godine u svoje poslovanje uvela nekoliko tipova finansijskih instrumenata koji zadovoljavaju definiciju finansijskih derivata u skladu sa MRS 39 „Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje” i koji kao osnovnu tržišnu varijablu (underlying) imaju valutni kurs. Derivati koje Banka koristi su valutni swap (FX swap) i valutni forward (FX forward). Za potrebe računovodstvenog evidentiranja, a u skladu sa zahtevom MRS 39, derivati su klasifikovani kao finansijski instrumenti namenjeni trgovini, odnosno vode se u bilansu stanja po fer vrednosti, dok se sve promene fer vrednosti evidentiraju u bilansu uspeha na računima nerealizovanih kursnih razlika.

Početno priznavanje derivata vrši se u momentu kada je izvršeno ugovaranje derivativnog ugovora sa drugom ugovornom stranom (datum dogovora). Iznos nominalne glavnice (notional amount) na koji se ugovara odnosni derivat evidentira se vanbilansno, a bilansno se u aktivi ili pasivi iskazuje inicijalna pozitivna ili negativna fer vrednost derivata. Inicijalno priznavanje fer vrednosti vrši se samo za one derivate za koje postoji tržišna cena istog ili sličnog derivata na organizovanom tržištu, a koja se razlikuje od cene po kojoj je Banka ugovorila derivat. Derivati koje Banka ugovara sa klijentima koji posluju u Srbiji samim tim nemaju inicijalno priznatu fer vrednost, jer u zemlji ne postoji aktivno tržište derivata. Banka će u momentu razvoja aktivnog tržišta derivata, tj. kada uporedni podaci sa tržišta derivata postanu raspoloživi, preko bilansa stanja (sredstvo ili obaveza) i bilansa uspeha (inicijalno pozitivna ili negativna fer vrednost) evidentirati razliku između tržišne cene transakcije i inicijalne fer vrednosti derivata utvrđene primenom metodologije vrednovanja.


2.7.1. Finansijskasredstvapofervrednostikrozbilansuspeha(Nastavak)

U skladu sa važećom računovodstvenom politikom Banke, fer vrednost finansijskih instrumenata namenjenih prodaji usklađuje se na kraju meseca, pri čemu se efekat promene fer vrednosti derivata evidentira u bilansu uspeha kao povećanje fer vrednosti ili smanjenje fer vrednosti. Pozitivna fer vrednost derivata se iskazuje kao sredstvo, a negativna fer vrednost derivata kao obaveza. Prestanak priznavanja derivata vrši se u momentu kada ističu ugovorna prava i obaveze (razmena gotovinskih tokova) proistekle iz derivata, odnosno na datum izvršenja. Krajnji efekat usklađivanja fer vrednosti se u tom trenutku za valutne finansijske derivate (kakve Banka trenutno jedino ugovara) evidentira na računu realizovanih kursnih razlika, a sva prethodna knjiženja fer vrednosti i njene promene (mesečno knjižene pozitivne i negativne fer vrednosti) se storniraju.

Zbog toga što ne postoji aktivno tržište derivata na srpskom finansijskom tržištu i samim tim ne postoji mogućnost da fer vrednost derivata bude objektivno utvrđena (kotirana cena), Banka za obračun fer vrednosti koristi metodologiju diskontovanja budućih gotovinskih tokova koji proističu iz derivata. Navedena metoda obračuna je opšteprihvaćena od strane svih učesnika u transakcijama sa derivatima na tržištima zemalja gde se derivatima organizovano trguje, a izračunata fer vrednost predstavlja pouzdanu procenu cene derivata koja bi bila postignuta u transakcijama na razvijenom tržištu derivata.

Metodologija u najvećoj mogućoj meri inkorporira u sebe tržišne faktore (srednja vrednost deviznog kursa, tržišne kamatne stope i sl.) i konzistentna je sa opšteprihvaćenim finansijskim metodologijama za određivanje vrednosti derivata. Banka najmanje jednom mesečno vrši back-testing i kalibraciju primenjene metodologije obračuna fer vrednosti koristeći tržišne varijable i alternativne metode obračuna.

2.7.2. Kreditiipotraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu.

Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i plasmani se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Na dan bilansa stanja krediti su iskazani po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja i direktan otpis.

Prihodi i potraživanja po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se evidentiraju u okviru prihoda od kamata, odnosno potraživanja od kamata i naknada koji ulaze u poziciju bilansa stanja – Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija/komitenata. Naknade koje su deo efektivnog prinosa na ove instrumente se razgraničavaju i iskazuju kao pasivna vremenska razgraničenja koja ulaze u poziciju bilansa stanja – Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija/komitenata i priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od kamata tokom perioda trajanja instrumenta. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa.

Banka sa svojim komitentima ugovara valutnu klauzulu. Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR, CHF ili USD, revalorizovani su u skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit. Razlika između vrednosti neotplaćene glavnice i iznosa obračunatog primenom valutne klauzule iskazana je u okviru Kredita i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija/komitenata. Dobici i gubici nastali po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi, odnosno rashodi od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule.


7372




2.7.2. Kreditiipotraživanja(Nastavak)

Umanjenjevrednostifinansijskihsredstavairezervisanjazarizike

U skladu sa internom politikom Banke, na svaki izveštajni datum Banka procenjuje da li postoji objektivan dokaz umanjenja (obezvređenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Smatra se da su finansijsko sredstvo, ili grupa sredstava, obezvređeni samo ako postoje objektivni dokazi obezvređenja koji proizilaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanja sredstva i taj događaj (ili događaji) utiče na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti.

Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se dužnik suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova.

Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima, Banka prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao i grupnu procenu za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna.

Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena, Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja.

Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali). Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti, a gubici nastali po osnovu umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih finansijskih sredstava, evidentiraju se u bilansu uspeha kao (rashodi)/prihodi po osnovu obezvređenja/umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (Napomena 10). Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da će sredstva u budućnosti biti nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala na Banku. Ukoliko, tokom naredne godine, dođe do smanjenja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se desio nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti, a iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod po osnovu umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (Napomena 10).

Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem ugovorene efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom uzima u obzir tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala.

U svrhe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika. Budući tokovi gotovine, koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koja su predmet grupne procene obezvređenja, se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podataka kako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje na dan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koji se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno revidiraju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka.


2.7.2. Kreditiipotraživanja(Nastavak)

Umanjenjevrednostifinansijskihsredstavairezervisanjazarizike(Nastavak)

Tokom godine se mogu, delimično ili u celosti, vršiti direktni otpisi dospelih plasmana i potraživanja za koje je nemogućnost njihove naplate izvesna, odnosno za koje je nastalo i dokumentovano umanjenje vrednosti. Direktan otpis nenaplativih potraživanja se vrši na osnovu odluka suda ili ovlašćenog organa Banke.

Isknjižavanjavrednostinenaplativihpotraživanja

Isknjižavanje vrednosti se radi u skladu sa Procedurom o isknjižavanju vrednosti nenaplativih potraživanja. Predmet isknjižavanja vrednosti su potraživanja koja ispunjavaju sledeće uslove: postoji docnja u naplati konkretnog potraživanja duža od 360 dana; Banka nije uspela da naplati potraživanje i pored sprovođenja svih aktivnosti naplate definisanih svojim politikama i procedurama; započeti su sudski postupci namirenja potraživanja; vrednost potraživanja je u potpunosti pokrivena ispravkom vrednosti. Izuzetno, i potraživanja koja ne ispunjavaju gore navedene uslove mogu biti isknjižena ukoliko je takvu odluku doneo nadležni organ, PAC (Problem Asset Committee), a u skladu sa ovlašćenjima delegiranim od strane Upravnog odbora.

2.7.3. Reprogramiranikrediti

Ukoliko se proceni da su problemi dužnika i kašnjenje u izvršavanju obaveza prema Banci privremenog karaktera, odnosno da bi klijent pod nešto izmenjenim ugovornim uslovima mogao ponovo postati uredan u plaćanju obaveza, Banka radije reprogramira kredite nego što realizuje sredstva obezbeđenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja. Nakon izmene uslova ne smatra se da je kredit dospeo. Reprogramirani krediti se kontinuirano prate i kontrolišu kako bi se osiguralo ispunjenje svih kriterijuma, kao i budućih plaćanja.

2.7.4. Finansijskasredstvakojasedržedodospeća

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća su sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koja Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća.

Nakon inicijalnog priznavanja, finansijska sredstva koja se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini u toku perioda dospeća. Iznos gubitka usled obezvređenja finansijskih sredstava koja se drže do dospeća obračunava se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine diskontovanih po originalnoj kamatnoj stopi ulaganja.

Banka na dan 31. decembra 2017. nema, niti je u 2017. godini ulagala u finansijske instrumente koji su klasifikovani u ovu kategoriju.

2.7.5. Finansijskasredstvaraspoloživazaprodaju

Finansijska sredstva koja su namenjena da se drže na neodređeni vremenski period, a koja mogu biti prodata usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili ceni kapitala, klasifikuju se kao „finansijska sredstva raspoloživa za prodaju”.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju sastoje se od akcija, učešća u kapitalu drugih banaka i pravnih lica, državnih zapisa i obveznica Republike Srbije i Republike Italije.


7574



2.7.5. Finansijskasredstvaraspoloživazaprodaju(Nastavak)

Nakon inicijalnog priznavanja, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, se iskazuju po fer vrednosti. Učešća u kapitalu koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se vrednost ne može pouzdano utvrditi vrednuju se po nabavnoj vrednosti umanjeno za eventualna obezvređenja. Fer vrednost finansijskih sredstava koja se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim berzanskim cenama. U slučaju nepostojećeg ili vrlo nelikvidnog sekundarnog tržišta za finansijske instrumente koji su kotirani na berzi, Banka će u slučaju materijalne značajnosti pozicija u tim instrumentima primenjivati i odgovarajuće procente korekcije berzanske vrednosti (haircut) za iznos umanjenja usled nelikvidnosti/odsustva tržišta u slučaju potrebe za njihovim otuđenjem.

Nerealizovani dobici i gubici po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju evidentiraju se u okviru rezervi fer vrednosti u okviru kapitala, dok se finansijsko sredstvo ne proda, naplati ili na drugi način realizuje, ili dok to sredstvo nije obezvređeno. Kada se finansijska sredstva raspoloživa za prodaju otuđe, ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala evidentiraju se u bilansu uspeha. Za procenjene iznose rizika da plasmani u učešća u kapitalu i ostala finansijska sredstva raspoloživa za prodaju neće biti naplaćeni, Banka vrši ispravku vrednosti.

Prihodi od kamata na državne zapise i obveznice Republike Srbije i Republike Italije se obračunavaju i pripisuju mesečno i priznaju u bilansu uspeha.

Prihodi od dividendi, po osnovu ulaganja u akcije drugih pravnih lica, i prihodi po osnovu učešća u kapitalu drugih pravnih lica prikazuju se kao prihodi u trenutku kada se utvrdi pravo akcionara da prime isplatu. U slučaju finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju, Banka procenjuje na pojedinačnoj osnovi da li postoje objektivni dokazi obezvređenja, na osnovu istih kriterijuma koji važe za finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti (krediti i potraživanja). Takođe, proknjiženi iznos ispravke predstavlja kumulativni gubitak vrednovan kao razlika između amortizovane vrednosti i tekuće fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha. U slučaju instrumenata kapitala raspoloživih za prodaju, objektivnim dokazom se smatra i „značajan” ili „prolongiran” pad fer vrednosti instrumenta kapitala ispod nabavne vrednosti. Ukoliko postoji dokaz o obezvređenju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika između nabavne vrednosti i trenutne fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha, se prenosi iz kapitala u bilans uspeha, dok se porast fer vrednosti nakon obezvređenja evidentira direktno kroz kapital.

2.7.6. Depozitibanakaikomitenata

Depoziti banaka i komitenata, kao i ostale kamatonosne finansijske obaveze, se prvobitno priznaju po fer vrednosti, umanjenoj za nastale transakcione troškove, izuzev finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Nakon početnog priznavanja, kamatonosni depoziti i krediti se iskazuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope.

2.7.7. Obavezepokreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove. Obaveze po kreditima se naknadno vrednuju po amortizovanoj vrednosti.

Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da izmiri obavezu za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

2.7.8. Obavezeizposlovanja

Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iskazane su po nominalnoj vrednosti.


2.8. Prebijanje finansijskih instrumenata

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansu stanja, ako i samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.

2.9. Potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne

Rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki se utvrđuje u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke („Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 135/2014, 25/2015, 38/2015, 61/2016, 69/2016, 91/2016, 101/2017. i 114/2017).

Ukupna potraživanja od jednog dužnika (bilansna aktiva i vanbilansne stavke) klasifikuju se u kategorije od A do D, u zavisnosti od mogućnosti naplate potraživanja. Naplativost potraživanja od jednog dužnika procenjuje se na osnovu urednosti servisiranja obaveza dužnika i njegovog finansijskog položaja, broja dana prekoračenja otplate glavnice i kamate, kao i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeđenja.

Dodatno, radi praćenja kvaliteta aktive, Banka svoju bilansnu aktivu i vanbilansne stavke klasifikuje ili u grupu problematičnih ili u grupu potraživanja koja se ne smatraju problematičnim, pri čemu svaka od ovih grupa obuhvata i podgrupu restrukturiranih potraživanja. Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, potrebna rezerva za procenjene gubitke obračunava se primenom sledećih procenata: A (0%), B (2%), V (15%), G (30%) i D (100%).

Banka je svojim unutrašnjim aktom odredila bliže kriterijume i metodologiju za klasifikaciju potraživanja i obračun rezerve za procenjene gubitke, a u skladu sa kriterijumima definisanim Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. Osnovni kriterijumi klasifikacije potraživanja su urednost dužnika u izmirenju obaveza, finansijski položaj i poslovne performanse dužnika, adekvatnosti tokova gotovine i instrumenata obezbeđenja plaćanja.

Obračunata rezerva za procenjene gubitke umanjena je za ispravku vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, koja je u skladu sa računovodstvenom politikom Banke obelodanjenom u Napomeni 2.7.2. iskazana na teret rashoda u bilansu uspeha (Napomena 10).

Iznos potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke, nakon umanjenja za ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, predstavlja odbitnu stavku od kapitala prilikom obračuna regulatornog kapitala Banke.

2.10. Gotovina i sredstva kod centralne banke

Pod gotovinom i sredstvima kod centralne banke, iskazuju se gotovina u dinarima i stranoj valuti, odnosno gotovina na žiro i tekućim računima, gotovina u blagajni i ostala novčana sredstva u dinarima i stranoj valuti, zlato i ostali plemeniti metali, deponovani viškovi likvidnih sredstava banke kod Narodne banke Srbije i sredstva obavezne rezerve u stranoj valuti izdvojena na posebnim računima kod Narodne banke Srbije.


aktive i vanbilansnih stavki

7776


2.11. Konsolidovani finansijski izveštaji

Osnovni principi na bazi kojih se pripremaju i prezentuju konsolidovani finansijski izveštaji, u slučaju kada entitet kontroliše jedan ili više drugih entiteta, ustanovljeni su MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji”.

MSFI 10 zahteva od entiteta (matični entitet) koji kontroliše jedan ili više entiteta (zavisni entitet) da prezentuje konsolidovane finansijske izveštaje, da definiše principe kontrole i određuje kontrolu kao osnov za konsolidaciju.

Banka na dan 31. decembra 2017. godine, poseduje 100% vlasništva privrednog društva Intesa Leasing d.o.o. Beograd i samim tim ima punu kontrolu nad njim. Učešće u kapitalu navedenog zavisnog pravnog lica iskazano je po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti (Napomena 17 (c)).

Osim Intesa Leasing d.o.o. Beograd, Banka nema kontrolu ni nad jednim drugim entitetom.

Kako najviše matično lice, Intesa Sanpaolo S.p.A., sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje koji su u skladu sa MSFI odobrenim od strane EU, i prezentuje ih na zvaničnom veb sajtu Intesa Sanpaolo grupe: www.group.intesasanpaolo.com čime su ispunjeni ostali zahtevi MSFI 10, paragraf 4, Banka ne sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje.

2.11.1. Investicijeupridruženeentiteteizajedničkepoduhvate

Ulaganja u entitet u kome Banka ima značajan uticaj, a koji nije ni zavisni entitet ni učešće u zajedničkom poduhvatu, naziva se, u skladu sa MRS 28 investicija u pridružene entitete i zajedničke poduhvate. Ulaganje se vodi po metodu udela, a klasifikuje kao sredstvo raspoloživo za prodaju.

Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate se klasifikuju kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, i evidentiraju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti.

Banka nema investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate.

2.12. Nematerijalna ulaganja

Nematerijalna ulaganja se sastoje od softvera, licenci i nematerijalnih ulaganja u pripremi. Nematerijalna ulaganja iskazana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti.

Stečene licence iskazuju se po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (od 5 do 10 godina).

Troškovi računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju softvera u upotrebu. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe (od 2 do 5 godina).

Izdaci vezani za održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu.

Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka, i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver, kao i odgovarajući deo pripadajućih režijskih troškova.

Nematerijalna ulaganja se otpisuju redovno u toku godine na teret poslovnih rashoda obračunom amortizacije u skladu sa procenjenim korisnim vekom upotrebe i to za sve obračunske periode:

– licence i slična prava 10% - 20% – softveri 20% - 50%



2.12. Nematerijalna ulaganja (Nastavak)

Nematerijalna ulaganja uključuju i ulaganja u softvere u pripremi koja se ne amortizuju, budući da nisu još uvek u upotrebi.

2.13. Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine i stalna sredstva

2.13.1. Nekretnine,postrojenja,opremaiinvesticionenekretnine

(a) Nekretnine,postrojenjaioprema

Osnovna sredstva (nekretnine, postrojenja i oprema) su materijalna sredstva:• koja Banka drži za sopstvenu upotrebu, za pružanje usluga iz svoje registrovane delatnosti ili u administrativne

svrhe, i• za koja se očekuje da će se koristiti duže od jednog vremenskog perioda.

Nekretnine, postrojenja i oprema se priznaju kao sredstvo:• kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi po osnovu tog sredstva priticati u Banku, i• kada nabavna vrednost ili cena koštanja tog sredstva može pouzdano da se izmeri.

Pri početnom priznavanju, nekretnine, postrojenja i oprema iskazuju se po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja.

Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci osnovnog sredstva.

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha perioda u kome su nastali.

Nekretnine, postrojenja i oprema se nakon početnog priznavanja odmeravaju ili po modelu revalorizacije/fer vrednosti ili po modelu nabavne vrednosti.

Na dan 31. decembra 2017. godine po modelu revalorizacije/fer vrednosti odmeravaju se građevinski objekti, dok se ostala osnovna sredstva odmeravaju po modelu nabavne vrednosti.

Revalorizacija se vrši dovoljno redovno kako bi se obezbedilo da se knjigovodstvena vrednost bitno ne razlikuje od vrednosti do koje bi se došlo korišćenjem modela fer vrednosti na kraju izveštajnog perioda. Za svrhe utvrđivanja fer vrednosti zemljišta i građevinskih objekata nije neophodno angažovanje profesionalnog i kvalifikovanog procenitelja.

(b) Investicionenekretnine

Na dan 31. decembra 2017. godine Banka poseduje nekretnine kao investicije u cilju ostvarenja prihoda po osnovu zakupnina, kao i porasta vrednosti nekretnina na tržištu.

U skladu sa MRS 40, investicione nekretnine se priznaju kao sredstvo ako i samo ako:• je verovatno da će entitet u budućnosti ostvariti ekonomsku korist od te investicione nekretnine, i• se nabavna vrednost investicione nekretnine može pouzdano odmeriti.

namenjena prodaji

7978



2.13.1. Nekretnine,postrojenja,opremaiinvesticionenekretnine(Nastavak)

(b) Investicionenekretnine(Nastavak)

Investiciona nekretnina se u početku odmerava po nabavnoj vrednosti/ceni koštanja. Troškovi transakcije se uključuju u početno odmeravanje. Nakon početnog priznavanja investiciona nekretnina se odmerava po fer vrednosti. Dobitak ili gubitak koji proizilazi iz promene fer vrednosti investicione nekretnine se priznaje u bilansu uspeha za period u kome je nastao.

Amortizacija

Na dan 31. decembra 2017. godine amortizacija se ravnomerno obračunala na nabavnu vrednost nekretnina i opreme, primenom sledećih propisanih godišnjih stopa, s ciljem da se sredstva u potpunosti otpišu u toku njihovog korisnog veka trajanja za sve obračunske periode:

Građevinski objekti 2.5%Kompjuterska oprema 20%Nameštaj i druga oprema 7% - 25%

Kod utvrđivanja osnovice za amortizaciju, nabavna odnosno procenjena vrednost se ne umanjuje za iznos preostale (rezidualne) vrednosti zato što se procenjuje da je ona posle korisnog veka trajanja jednog osnovnog sredstva jednaka nuli.

Obračun amortizacije nekretnina i opreme počinje od narednog meseca, u odnosu na mesec u kojem je osnovno sredstvo stavljeno u upotrebu. Obračunat trošak amortizacije priznaje se kao rashod perioda u kome je nastao.

Korisni vek upotrebe sredstva se revidira, i po potrebi koriguje, na datum svakog bilansa stanja. Promena u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvata se kao promena u računovodstvenim procenama.

Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom rashodovanja ili prodaje nekretnina i opreme priznaju se na teret ili u korist bilansa uspeha, kao deo ostalih poslovnih prihoda ili ostalih rashoda.

Obračun amortizacije za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit Republike Srbije i Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe, što rezultira u odloženim porezima (Napomena 14(c)).

2.13.2. Stalnasredstvanamenjenaprodaji

U skladu sa MSFI 5 „Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja”, Banka klasifikuje stalnu imovinu kao imovinu koja se drži radi prodaje ako se njena knjigovodstvena vrednost može povratiti prevashodno prodajnom transakcijom, a ne daljim korišćenjem. Imovina klasifikovana kao imovina namenjena prodaji mora biti dostupna za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju i njena prodaja mora biti verovatna.

Da bi prodaja bila verovatna, rukovodstvo Banke mora da bude posvećeno planu za prodaju imovine, da je program za pronalaženje kupca već počeo i da je imovina prisutna na tržištu po ceni koja je razumna u odnosu na njenu sadašnju fer vrednost. Imovina treba da bude prodata u roku od jedne godine od datuma priznavanja. Događaji ili okolnosti koji su van kontrole Banke mogu dovesti do produženja perioda završetka prodaje i na više od godinu dana.




2.13.2. Stalnasredstvanamenjenaprodaji(Nastavak)

Imovina koja se klasifikuje kao imovina koja se drži za prodaju se odmerava po nižem od sledeća dva iznosa: – po knjigovodstvenoj vrednosti, ili – fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje.

Banka ne amortizuje stalnu imovinu sve dok je klasifikovana kao imovina koja se drži za prodaju (Napomena 20).

2.14. Obezvređenje nefinansijske imovine

Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine Banke.

Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti, koju predstavlja vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda saglasno MRS 36 „Umanjenje vrednosti imovine”.

Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a), kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja efekata umanjenja vrednosti.

2.15. Finansijski lizing

Bankakaozakupac

Finansijski lizing, kojim se u suštini na Banku prenose svi rizici i koristi koje proizilaze iz vlasništva nad predmetom lizinga, kapitalizuje se na početku lizinga po nabavnoj vrednosti predmeta lizinga, i priznaje se u okviru osnovnih sredstava sa odgovarajućom obavezom prema zakupodavcu koja se iskazuje u okviru ostalih obaveza.

Lizing rate se raspoređuju na finansijski rashod i smanjenje obaveze po osnovu lizinga, kako bi se ostvarila konstantna kamatna stopa na preostali iznos obaveza. Finansijski rashodi se priznaju direktno na teret bilansa uspeha u okviru rashoda kamata.

Ugovorom je regulisano da Banka može, ali ne mora, da nakon isteka ugovora o lizingu stekne vlasništvo nad predmetom lizinga.

2.16. Operativni lizing

Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing.

Plaćanja poslovnog zakupa priznaju se kao rashod perioda u bilansu uspeha po proporcionalnom metodu (u momentu njihovog nastanka), tokom perioda trajanja zakupa.

2.17. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Rezervisanja se priznaju i vrše kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prošlih događaja, i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza, i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze.

namenjena prodaji (Nastavak) namenjena prodaji (Nastavak)

8180


2.17. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva (Nastavak)

Radi održavanja najbolje moguće procene, rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i ako je potrebno koriguju na svaki izveštajni datum. Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenja zakonske ili izvedene obaveze, rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati po vrstama, i može da se koristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovne gubitke.

Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju u napomenama (Napomena 30), osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

Banka ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjuju u napomenama, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.

2.18. Kapital

Kapital se sastoji od akcijskog kapitala (običnih akcija), ostalog kapitala, emisione premije, rezervi i neraspoređenog dobitka.

Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima posle datuma bilansa stanja.

2.19. Primanja zaposlenih

(a) Poreziidoprinosizaobaveznosocijalnoosiguranje

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka je obavezna da uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca, u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa.

Banka ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih, i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije.

(b) Obavezepoosnovurestrukturiranja

Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa, prilikom dobrovoljnog odlaska u penziju, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu.

Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno da je obavezna da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih.

(c) Obavezepoosnovuostalihnaknada

U skladu sa Zakonom o radu kao i članom 28. Kolektivnog ugovora, Banka je u obavezi da isplati otpremnine prilikom odlaska u penziju u visini 3 prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje ili do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja.



2.19. Primanja zaposlenih (Nastavak)

(c) Obavezepoosnovuostalihnaknada(Nastavak)

Rezervisanje sredstava za otpremnine, kao i za neiskorišćene godišnje odmore, formirano je na bazi izveštaja nezavisnog aktuara, i isto je iskazano u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata (Napomena 24(c)).

2.20. Porezi i doprinosi

(a) Poreznadobit

Tekućiporez

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit pravnih lica od 15% utvrđuje se poreskim bilansom Banke.

Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike, na način kako je definisano poreskim propisima kroz poreski bilans koji se predaje u roku od 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza, osim u slučaju statusnih promena, likvidacije ili stečaja poreskog obveznika, kada se podnosi u roku od 15 dana od dana isteka roka propisanog za podnošenje finansijskih izveštaja.

Odloženiporezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza, u finansijskim izveštajima, i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Trenutno važeća poreska stopa na dan bilansa stanja je korišćena za obračun iznosa odloženih poreza.

Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja „goodwill-a” ili sredstava i obaveza u transakciji, koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu.

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti.

8382


3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

a) Prihodi i rashodi od kamata po sektorskoj strukturi prikazani su kako sledi:U hiljadama dinara

2017. 2016.

Prihodi od kamata

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 1,020,905 746,175

– Holding kompanije - 1

– Preduzeća 5,551,206 6,782,729

– Stanovništvo 10,551,961 9,280,274

– Javni sektor 5,080,661 4,806,736

– Strane banke i finansijske organizacije 59,521 42,037

– Strana lica 226,999 338,995

– Drugi komitenti 349,739 621,780

Ukupno 22,840,992 22,618,727

Rashodi kamata

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja (101,785) (100,588)

– Preduzeća (1,074,774) (1,055,208)

– Stanovništvo (517,049) (1,076,726)

– Javni sektor (1,448,337) (991,010)

– Strane banke i finansijske organizacije (235,173) (297,791)

– Strana lica (95,453) (115,453)

– Drugi komitenti (119,724) (67,569)

Ukupno (3,592,295) (3,704,345)

Dobitak po osnovu kamata 19,248,697 18,914,382

Ukupni priznati prihodi od kamata na obezvređene kredite u toku 2017. godine iznose RSD 525,912 hiljada (2016. godina: RSD 898,179 hiljada).

b) Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata prikazani su kako sledi: U hiljadama dinara

2017. 2016.

Prihodi od kamata

Po osnovu kredita 16,875,128 17,244,402

Po osnovu REPO poslova 427,252 163,977

Po obaveznoj rezervi 460,316 415,008

Po osnovu depozita 117,629 114,164

Po osnovu HOV 4,785,232 4,474,548

Po osnovu ostalih plasmana 175,435 206,628

Ukupno 22,840,992 22,618,727

Rashodi kamata

Po osnovu kredita (260,727) (452,099)

Po osnovu depozita (2,180,380) (2,529,828)

Po osnovu HOV (1,141,673) (719,648)

Ostali rashodi kamata (9,515) (2,770)

Ukupno (3,592,295) (3,704,345)

Neto prihod po osnovu kamata 19,248,697 18,914,382

2.20. Porezi i doprinosi (Nastavak)

Odloženiporezi(Nastavak)

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti, odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata, procenjuju se na dan svakog bilansa stanja i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.

Odložena poreska sredstva i obaveze izračunavaju se primenom poreske stope za koju se očekuje da će biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno, izmirenja odloženih poreskih obaveza, a na bazi zvaničnih poreskih stopa i propisa usvojenih ili suštinski usvojenih, na dan bilansa stanja.

Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u dobitak perioda.

Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentiraju na teret, odnosno, u korist kapitala.

(b) Poreziidoprinosikojinezaviseodrezultataposlovanja

Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatu vrednost, doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji se plaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru ostalih rashoda (Napomena 13).

2.21. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica, kojima Banka upravlja, uključena su u vanbilansnu evidenciju Banke (Napomena 27). Banka po navedenim plasmanima ne snosi nikakav rizik.


8584


4. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

U hiljadama dinara

2017. 2016.

Prihodi od naknada i provizija

Naknade za bankarske usluge:

– poslovi platnog prometa u zemlji 2,855,540 2,423,179

– poslovi platnog prometa u inostranstvu 794,669 717,349

– kreditni poslovi 159,089 147,536

– poslovi sa platnim karticama 3,929,626 3,350,515

7,738,924 6,638,579

Provizije po izdatim garancijama i akreditivima 671,136 620,316

Naknade za vođenje tekućih računa 1,654,431 1,503,394

Naknada za opšte uplatnice, EDB i Telekom 248,312 293,558

Ostale naknade i provizije 282,416 294,805

Ukupno 10,595,219 9,350,652

Rashodi od naknada i provizija

Naknade za usluge platnog prometa:

– u zemlji (175,354) (200,687)

– u inostranstvu (156,938) (139,009)

Naknade i provizije Narodne banke Srbije (59,995) (67,356)

Troškovi Kreditnog biroa (141,374) (122,400)

Troškovi iz poslovanja sa platnim karticama (3,249,667) (2,887,954)

Ostale naknade i provizije (236,065) (305,066)

Ukupno (4,019,393) (3,722,472)

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 6,575,826 5,628,180

U hiljadama dinara

2017. 2016.

Prihodi od promene vrednosti

- valutni swap 800,177 690,902

- forward 2,123 2,401

- hartije od vrednosti 4,379 13,022

Ukupno prihod 806,679 706,325

Rashodi od promene vrednosti

- valutni swap (4,847) (1,266)

- forward - (1,328)

- hartije od vrednosti (10,503) (31,917)

Ukupno rashod (15,350) (34,511)

Neto dobitak 791,329 671,814

5. NETO DOBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA NAMENJENIH TRGOVANJU

8786


6. NETO DOBITAK/(GUBITAK) PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA KOJA SE INICIJALNO PRIZNAJU KROZ BILANS USPEHA

U hiljadama dinara

2017. 2016.

Prihodi po osnovu promene vrednosti hartija od vrednosti i ostalih finansijskih sredstava, koja se priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

- zlato i srebro 5,973 19,470

- hartije od vrednosti 5,727 -

Ukupno 11,700 19,470

Rashodi po osnovu promene vrednosti hartija od vrednosti i ostalih finansijskih sredstava, koja se priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

- zlato i srebro (8,637) (12,184)

- hartije od vrednosti - (15,928)

Ukupno (8,637) (28,112)

Neto dobitak/(gubitak) 3,063 (8,642)

7. NETO DOBITAK/(GUBITAK) PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA RASPOLOŽIVIH ZA PRODAJU

U hiljadama dinara

2017. 2016.

Dobici po osnovu prodaje

- hartije od vrednosti 175,711 3,811

Ukupno 175,711 3,811

Gubici po osnovu prodaje

- hartije od vrednosti (10,542) (9,437)

Ukupno (10,542) (9,437)

Neto gubitak 165,169 (5,626)

8988


8. NETO PRIHOD OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE

U hiljadama dinara

2017. 2016.

Prihodi po osnovu pozitivnih kursnih razlika 40,570,531 21,659,409

Prihodi od pozitivnih kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule 3,188,459 7,913,089

Ukupno 43,758,990 29,572,498

Rashodi po osnovu negativnih kursnih razlika (29,635,623) (22,087,301)

Rashodi od negativnih kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule (12,064,160) (4,828,598)

Ukupno (41,699,783) (26,915,899)

Neto prihod 2,059,207 2,656,599

9. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

U hiljadama dinara

2017. 2016.

Prihodi od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja za obaveze 168,121 20,459

Prihodi od zakupnina 68,578 54,895

Dobici od prodaje osnovnih sredstava i viškova 50,193 6,909

Refundirani troškovi 18,261 14,863

Prihodi od dividendi i učešća 142,138 791,550

Prihodi od smanjenja obaveza 7,459 -

Ostali prihodi 791,342 312,144

Ukupno 1,246,092 1,200,820

9190


10. NETO RASHOD PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI

a) Pregled po klasamaU hiljadama dinara

2017. 2016.

Prihodi po osnovu umanjenja obezvređenja

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana 2,771,663 4,137,628

Prihodi od ukidanja rezervisanja za vanbilansne pozicije 374,947 426,289

Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 163,027 173,543

Ukupno 3,309,637 4,737,460

Rashodi po osnovu obezvređenja

Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija (5,988,103) (8,852,110)

Rashodi od ukidanja indirektnih otpisa učešća u kapitalu (1,687) (996)

Rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije (244,622) (208,398)

Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (147,172) (57,677)

Ukupno (6,381,584) (9,119,181)

Neto rashod (3,071,947) (4,381,721)

b) Promene na računima ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i rezervisanja za rizične vanbilansne pozicije

Promene na računima ispravki vrednosti bilansnih pozicija i rezervisanja u 2017. godini prikazane su u sledećoj tabeli:

Kretanja ispravki vrednosti i rezervisanja u 2017. godini U hiljadama dinara

Početno stanje - 1. januar 2017. godine 24,450,928

Povećanje rezervisanja u toku godine 6,232,724

Ukidanja rezervisanja u toku godine (3,142,716)

Povećanje rezervisanja po osnovu promene kursa 94,624

Ukidanje rezervisanja po osnovu promene kursa (602,314)

Prenos na vanbilansnu evidenciju (4,683,846)

Prenos sa vanbilansne evidencije 38,036

Prodaja (ustupanje) potraživanja (5,784,505)

Ukidanje rezervisanja po osnovu protoka vremena (unwinding) (525,912)

Stanje na dan 31. decembra 2017. godine 16,077,019

Kretanja ispravki vrednosti i rezervisanja u 2016. godini U hiljadama dinara

Početno stanje - 1. januar 2016. godine 27,573,723

Povećanje rezervisanja u toku godine 9,060,507

Ukidanja rezervisanja u toku godine (4,563,917)

Povećanje rezervisanja po osnovu promene kursa 376,091

Ukidanje rezervisanja po osnovu promene kursa (143,175)

Prenos na vanbilansnu evidenciju (2,801,763)

Prenos sa vanbilansne evidencije 15,127

Prodaja (ustupanje) potraživanja (4,167,486)

Ukidanje rezervisanja po osnovu protoka vremena (unwinding) (898,179)

Stanje na dan 31. decembra 2016. godine 24,450,928

11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

U hiljadama dinara

2017. 2016.

Troškovi zarada 3,480,971 3,566,435

Troškovi poreza na zarade i naknade zarada 441,993 449,270

Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada 1,723,092 1,670,618

Troškovi naknada na ostale privremene i povremene poslove 14,705 5,175

Ostali lični rashodi 22,704 45,159

Rashodi rezervisanja za penzije i drugih rezervisanja za zaposlene 18,261 2,014

Ukupno 5,701,726 5,738,671

9392


12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

U hiljadama dinara

2017. 2016.

Troškovi amortizacije:

– nematerijalnih ulaganja (Napomena 19) 457,555 412,566

– osnovnih sredstava i investicionih nekretnina (Napomena 20) 529,618 489,286

Ukupno 987,173 901,852

13. OSTALI RASHODI

U hiljadama dinara

2017. 2016.

Materijal i energija i rezervni delovi 387,898 393,849

Profesionalne usluge 819,663 664,356

Troškovi reklame, marketinga i reprezentacije 264,023 271,304

PTT i telekomunikacione usluge 283,108 321,843

Premije osiguranja 2,472,037 2,130,482

Održavanja osnovnih sredstava 656,656 545,871

Zakupnine 962,365 1,153,891

Naknade 171,793 168,600

Porezi i doprinosi 206,343 174,743

Fizičko-tehničko obezbeđenje 212,166 237,092

Opšti i administrativni troškovi 272,986 280,197

Gubici od rashodovanja, prodaje i manjka osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 1,824 4,576

Ostali troškovi 545,064 581,745

Rashodi po osnovu rezervisanja obaveze 60,853 303,581

Rashodi po osnovu promene vrednosti zemljišta (Napomena 20) - 21,757

Ukupno 7,316,779 7,253,887

9594


14. POREZ NA DOBIT

a) Komponente poreza na dobit

Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza:

U hiljadama dinara

2017. 2016.

Tekući porez na dobit 1,188,161 873,985

Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza (24,309) (31,693)

Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 212 14,761

Ukupno 1,164,064 857,053

b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha i proizvoda dobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope

U hiljadama dinara

2017. 2016.

Dobitak pre oporezivanja 13,011,758 10,781,396

Porez na dobit po stopi od 15% 1,951,764 1,617,209

Poreski efekti usklađivanja rashoda - trajne razlike 7,639 10,110

Poreski efekti usklađivanja prihoda - trajne razlike (815,721) (794,917)

Poreski efekti amortizacije obračunate u poreske i računovodstvene svrhe - privremene razlike 14,294 15,030

Poreski efekti po osnovu rashoda koji se priznaju u narednom periodu - privremene razlike 28,358 26,553

Ostalo (kapitalni dobici) 1,827 -

Tekući porez na dobit iskazan u bilansu uspeha 1,188,161 873,985

Efektivnaporeskastopa 9.13% 8.11%

Banka je radi utvrđivanja zakonske obaveze po osnovu poreza na dobit za period od 1. januara do 31. decembra 2017. godine, izvršila usklađivanje rashoda i prihoda iskazanih u bilansu uspeha, u skladu sa zakonskim odredbama. Shodno tome, uvećana je poreska osnovica za iznos kreiranih rezervisanja u ukupnom iznosu RSD 79,114 hiljada (31. decembar 2016. godine: RSD 305,596 hiljada), i to po osnovu:

– rezervisanja za sudske sporove u skladu sa MRS 37 „Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina” u iznosu od RSD 60,853 hiljade (31. decembar 2016. godine: RSD 69,693 hiljade, kao i za restrukturiranje u 2016. godini u iznosu od RSD 233,889 hiljada); i

– rezervisanja u skladu sa MRS 19 „Primanja zaposlenih”, u iznosu od RSD 18,261 hiljade (31. decembar 2016. godine: RSD 2,014 hiljada).

U skladu sa propisima Banka je i na prihodnoj strani izvršila usklađivanje prihoda od kamata ostvarenih od dužničkih hartija od vrednosti čiji su izdavaoci Republika, jedinica lokalne samouprave i Narodna banka Srbije tako što je iste isključila iz poreske osnovice, u ukupnom iznosu od RSD 5,130,021 hiljade (31. decembar 2016. godine: RSD 4,490,890 hiljada).

c) Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstva i obaveze se u skladu sa MRS 12 „Porezi na dobitak” računaju na privremene razlike utvrđene između knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove, i privremene razlike po osnovu neplaćenih poreza koji se priznaju u narednom periodu.

Efekti privremenih razlika utvrđenih u 2017. godini odnose se na: – povećanje po osnovu razlike između računovodstvene i poreske amortizacije u iznosu od RSD 4,583 hiljade, povećanje poreskih sredstava po osnovu razlike između knjigovodstvenih vrednosti objekta Banke (za vršenje delatnosti i investicione nekretnine) i njihovih procenjenih tržišnih vrednosti na dan 31. decembra 2017. godine u iznosu od RSD 7,352 hiljade,

– povećanje poreskih sredstava po osnovu razlike između knjigovodstvene vrednosti objekta stečenog naplatom potraživanja - restoran „Devetka”, koji se vodi na zalihama, i njegove procenjene tržišne vrednosti, u iznosu od RSD 4,874 hiljade,

– povećanje poreskih sredstava za procenat obezvređenja po osnovu akcija „Panon”, Crvenka i „Tržište novca”, za iskazan gubitak u prethodnoj i tekućoj godini, u iznosu RSD 253 hiljade,

– povećanje poreskih sredstava po osnovu obračunatih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina, koje ne zavise od rezultata poslovanja, koje nisu plaćene u obračunskom periodu i onih koje su plaćene iz prethodnog poreskog perioda, u iznosu od RSD 7,247 hiljada,

– smanjenje poreskih sredstava po osnovu obračunate otpremnine i novčane naknade po osnovu prestanka radnog odnosa, obračunate a neisplaćene u poreskom periodu, u iznosu od RSD 209 hiljada, i smanjenje poreskih sredstava za primanja zaposlenih iz člana 9. stava 2. Zakona o radu, obračunata, a neisplaćena u poreskom periodu, u iznosu od RSD 2 hiljade.

Banka ima iskazane i odložene poreske obaveze, iskazane u okviru revalorizacionih rezervi, nastale procenom fer vrednosti objekata na dan 31. decembra 2017. godine u iznosu od RSD 108,194 hiljade.

Promene na odloženim poreskim sredstvima prikazane su u sledećoj tabeli:

Konačno utvrđen iznos tekuće poreske obaveze iskazan u bilansu stanja na dan 31. decembra 2017. godine iznosi RSD 387,008 hiljada (31. decembar 2016. godine: RSD 55,668 hiljada) i nastao je umanjenjem iznosa tekućeg poreza na dobit za iznos akontativne obaveze poreza na dobit za 2017. godinu, plaćene tokom 2017. godine.

14. POREZ NA DOBIT (Nastavak)

U hiljadama dinara

2017. 2016.

Stanje na dan 1. januara 237,494 220,562

Efekat privremenih razlika evidentiran na teret bilansa uspeha 24,097 16,932

Efekat privremenih razlika evidentiran u okviru bilansa stanja (108,194) -

Stanje na dan 31. decembra 153,397 237,494

9796


15. ZARADA PO AKCIJI

2017. 2016.

Dobitak (u hiljadama dinara) 11,847,694 9,924,343

Ponderisan prosečan broj običnih akcija tokom godine 213,159 213,159

Osnovna zarada po akciji u RSD (bez para) 55,581 46,558

Osnovna zarada po akciji se obračunava deljenjem neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojem akcija u toku godine. Na dan 31. decembra 2017. godine Banka nema prioritetnih akcija.

a) Gotovina i sredstva kod Centralne banke

U hiljadama dinara

2017. 2016.

U dinarima:

Žiro-račun 34,170,673 36,923,055

Gotovina u blagajni 5,767,453 5,732,166

Potraživanja za obračunatu kamatu, naknadu i proviziju po osnovu gotovine i sredstava kod centralne banke 18,404 17,072

Aktivna vremenska razgraničenja po osnovu gotovine i sredstava kod centralne banke 3,583 -

39,960,113 42,672,293

U stranoj valuti:

Gotovina u blagajni 5,429,729 3,225,829

Ostala novčana sredstva 59,443 18,857

Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije 37,345,430 56,394,336

42,834,602 59,639,022

Zlato i ostali plemeniti metali 56,921 59,585

Stanje na dan 31. decembra 82,851,636 102,370,900

16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE

ObaveznarezervakodNarodnebankeSrbijeudinarima

Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012, 107/2012, 62/2013, 125/2014, 135/2014, 4/2015, 78/2015. i 102/2015).

Banka je dužna da obračunava i izdvaja obaveznu dinarsku rezervu po stopi od 5% na deo dinarskih obaveza koje ulaze u osnovicu za obračun, a koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana, odnosno 0% za one obaveze koje dospevaju u roku preko 730 dana. Navedeni procenti se obračunavaju na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih obaveza u toku prethodnog kalendarskog meseca, a Banka obračunati iznos sredstava izdvaja na svoj žiro-račun kod Narodne banke Srbije. Obaveznu dinarsku rezervu Banka obračunava na obaveze po dinarskim depozitima, kreditima i hartijama od vrednosti, kao i na druge dinarske obaveze, osim dinarskih depozita primljenih po poslovima koje Banka obavlja u ime i za račun trećih lica, a koji ne prelaze iznose plasmana koje je Banka dala iz tih depozita uz izuzetke definisane Odlukom. Obaveznu rezervu u dinarima banke obračunavaju i po osnovu dela obavezne devizne rezerve i to 38% dinarske protivvrednosti obračunate devizne rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza i stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana, kao i po osnovu 30% dinarske protivvrednosti obračunate devizne rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza i stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom koje dospevaju u ugovorenom roku preko 730 dana.

Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve u visini obračunate dinarske obavezne rezerve.

Na dan 31. decembra 2017. godine obračunata dinarska obavezna rezerva iznosila je RSD 27,042,772 hiljade (31. decembar 2016. godine: RSD 25,085,664 hiljade) i bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije.

Kamatna stopa na iznos ostvarenog prosečnog dnevnog stanja izdvojene dinarske rezerve, koji ne prelazi iznos obračunate obavezne rezerve, na dan 31. decembra 2017. godine iznosila je 1.75% na godišnjem nivou.

9998


16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE (Nastavak)

(a) GotovinaisredstvakodCentralnebanke(Nastavak)

ObaveznarezervakodNarodnebankeustranojvaluti

U skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012,107/2012, 62/2013, 125/2014, 135/2014, 4/2015, 78/2015. i 102/2015), Banka je obračunala obaveznu deviznu rezervu koja je za 31. decembar 2017. godine bila po stopi od 20% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih obaveza, odnosno po stopi od 100% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom u prethodnom kalendarskom mesecu uz izuzetke definisane Odlukom koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana, odnosno po stopi od 13% za devizne obaveze, odnosno po stopi od 100% za dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom koje dospevaju u roku preko 730 dana. Od ovako obračunate devizne rezerve banke izdvajaju 62% obračunate devizne rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza i devizne rezerve po osnovu stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana kao i 70% obračunate devizne rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza i po osnovu stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom koje dospevaju u ugovorenom roku preko 730 dana na devizne račune Narodne banke Srbije.

Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene devizne obavezne rezerve u visini obračunate devizne obavezne rezerve.

Na iznos ostvarenog prosečnog stanja izdvojene devizne rezerve, Narodna banka Srbije ne plaća kamatu.

Na dan 31. decembra 2017. godine obračunata devizna obavezna rezerva iznosila je EUR 279,977,622.34 (31. decembar 2016. godine: EUR 258,080,366.51) i bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije.

b) Pregled razlika između gotovine u Izveštaju o tokovima gotovine i pozicije Gotovina i sredstva kod centralne banke u bilansu stanja na dan 31. decembra 2017. godine:

U hiljadama dinara

Bilans stanja Tokovi gotovine Razlika

U dinarima:

Žiro-račun 34,170,673 34,170,673 -

Gotovina u blagajni 5,767,453 5,767,453 -

Potraživanja za obračunatu kamatu, naknadu i proviziju po osnovu gotovine i sredstava kod centralne banke 18,404 - 18,404

Aktivna vremenska razgraničenja po osnovu gotovine i sredstava kod centralne banke 3,583 - 3,583

39,960,113 39,938,126 21,987

U stranoj valuti:


Ostala novčana sredstva 59,443 59,444 (1)

Obavezna rezerva kod NBS 37,345,430 - 37,345,430

Devizni računi (pozicija u BS Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija/komitenata) - 3,840,262 (3,840,262)

Čekovi u stranoj valuti (pozicija u BS Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija/komitenata) - 34,400 (34,400)

42,834,602 9,363,835 33,470,767

Zlato i ostali plemeniti metali 56,921 56,921 -

Stanje na dan 31. decembra 82,851,636 49,358,882 33,492,754

16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE (Nastavak)

b) Pregled razlika između gotovine u Izveštaju o tokovima gotovine i pozicije Gotovina i sredstva kod centralne banke u bilansu

stanja na dan 31. decembra 2016. godine (Nastavak):

U hiljadama dinara

Bilans stanja Tokovi gotovine Razlika

U dinarima:

Žiro-račun 36,923,055 36,923,055 -


Potraživanja za obračunatu kamatu, naknadu i proviziju po osnovu gotovine i sredstava kod centralne banke 17,072 - 17,072

42,672,293 42,655,221 17,072

U stranoj valuti:


Ostala novčana sredstva 18,857 18,857 -

Obavezna rezerva kod NBS 56,394,336 - 56,394,336

Devizni računi (pozicija u bilansu stanja Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija/komitenata) - 21,553,182 (21,553,182)

Čekovi u stranoj valuti (pozicija u bilansu stanja Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija/komitenata) - 28,555 (28,555)

59,639,022 24,826,423 34,812,599

Zlato i ostali plemeniti metali 59,585 59,585 -


101100


17. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA

a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

U hiljadama dinara

2017. 2016.

U dinarima:

Finansijski derivati 802,299 693,302

Ostala finansijska sredstva 642,812 1,247,415

1,445,111 1,940,717

U stranoj valuti:

Hartije od vrednosti i ostala finansijska sredstva namenjena trgovanju 110,583 44,003

110,583 44,003


b) Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju kroz bilans uspeha, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i investicije u zavisna društva

17. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA (Nastavak)

U hiljadama dinara

2017.

Finansijska sredstva koja se inicijalno

priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Investicije u zavisna društva Ukupno

– Akcije i učešća u kapitalu 37,576 49,342 962,496 1,049,414

– Dužničke hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija - 120,769,843 - 120,769,843

– Razgraničenje kamata po dužničkim hartijama od vrednosti koje je izdala Republika Srbija - 6,908,963 - 6,908,963

37,576 127,728,148 962,496 128,728,220

Odstupanje od nabavne vrednosti 8,567 928,970 - 937,537

Bruto stanje 46,143 128,657,118 962,496 129,665,757

Minus: Ispravka vrednosti - (30,757) - (30,757)

Stanje na dan 31. decembra 46,143 128,626,361 962,496 129,635,000

U hiljadama dinara

2016.

Finansijska sredstva koja se inicijalno

priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Investicije u zavisna društva Ukupno

– Akcije i učešća u kapitalu 35,692 49,342 962,496 1,047,530

– Dužničke hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija - 106,160,946 - 106,160,946

– Razgraničenje kamata po dužničkim hartijama od vrednosti koje je izdala Republika Srbija - 13,764,784 - 13,764,784

35,692 119,975,072 962,496 120,973,260

Odstupanje od nabavne vrednosti 10,376 412,788 - 423,164

Bruto stanje 46,068 120,387,860 962,496 121,396,424

Minus: Ispravka vrednosti - (29,070) - (29,070)

Stanje na dan 31. decembra 46,068 120,358,790 962,496 121,367,354

103102


17. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA (Nastavak)

c) Akcije, učešća i investicije po entitetima

U hiljadama dinara

2017. 2016.

Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica:

– INTESA LEASING DOO BEOGRAD – 100% udela 962,496 962,496

962,496 962,496

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha:

INTESA SANPAOLO SPA 37,576 35,692

Odstupanje od tržišne vrednosti 8,567 10,376

46,143 46,068

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju: - po fer vrednosti

KOSMAJ-MERMER AD MLADENOVAC 37 37

ALMA MONS DOO NOVI SAD 30 30

BANCOR CONSULTING GROUP DOO NOVI SAD 34 34

PAN-TRGOVINA DOO NOVI SAD 466 466

IMK 29. NOVEMBAR AD SUBOTICA - U STEČAJU 15,073 15,073

AGENCIJA VEEDA DOO VRANJE 29 29

MENTA DOO PADEJ 5,814 5,814

PANON CRVENKA AD KELEBIJA 25,729 25,729

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE AD NOVI SAD - U STEČAJU 1,566 1,566

TRŽIŠTE NOVCA AD BEOGRAD 564 564

OBVEZNICE MINISTARSTVA FINANSIJA REPUBLIKE SRBIJE 124,111,273 108,690,302

OBVEZNICE REPUBLIKE ITALIJE 3,567,654 11,224,758

Odstupanje od nabavne vrednosti 928,849 423,458

Minus: Ispravka vrednosti (30,757) (29,070)

128,626,361 120,358,790


18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA, KOMITENATA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

a) Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacijaU hiljadama dinara

2017. 2016.

U dinarima

Krediti po repo transakcijama 10,438,349 906,169

Potraživanja za obračunatu kamatu 2,523 8,176

Krediti po transakcionim računima 60 74

Krediti za likvidnost i obrtna sredstva 1,092,354 73

Investicioni krediti 200,724 1,171,591

Ostali krediti 1,059,685 2,635,105

Potraživanja po osnovu kupljenih plasmana - forfeting - 5,692

Ostali plasmani 1,540,890 2,689,415

Razgraničeni prihodi za potraživanja iskazana po amortizovanoj vrednosti primenom efektivne kamatne stope (3,366) (4,065)

Razgraničena potraživanja za kamatu obračunatu po osnovu kredita, depozita i ostalih plasmana 1,543 1,829

Ukupno u dinarima 14,332,762 7,414,059

U stranoj valuti

Devizni računi 3,841,323 21,570,204

Čekovi 34,400 28,555

Plasmani koji se odobravaju i dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 710,836 702,812

Ostali krediti 1,440 1,878

Ostali nenamenski depoziti 3,080,290 5,798,297

Namenski depoziti dati u skladu sa propisima 4,739 4,939

Ostali plasmani 7,253,320 2,090,286


Ukupno u stranoj valuti 14,927,858 30,200,287

Bruto plasmani 29,260,620 37,614,346

Minus: Ispravka vrednosti

– u dinarima (836) (2,896)

– u stranoj valuti (6,227) (19,638)

(7,063) (22,534)


105104


18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA, KOMITENATA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA (Nastavak)

b) Krediti i potraživanja od komitenataU hiljadama dinara

2017. 2016.

Potraživanja za obračunatu kamatu

Potraživanja za obračunatu kamatu 2,141,545 2,963,931

Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju 16 34

Krediti po transakcionim računima 5,907,087 4,964,034

Potrošački krediti 1,113,824 784,240

Krediti za likvidnost i obrtna sredstva 58,586,691 52,651,528

Izvozni krediti - 157,830

Investicioni krediti 81,359,452 88,440,676

Stambeni krediti 60,028,302 54,949,516

Gotovinski krediti 34,162,030 24,671,106

Ostali krediti 49,966,971 52,589,847

Potraživanja po osnovu kupljenih plasmana - forfeting 43,610 256,623

Potraživanja po osnovu faktoringa bez prava regresa i obrnutog faktoringa 1,196,927 863,172

Potraživanja po osnovu faktoringa s pravom regresa 293,597 544,499

Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i plaćanja izvršenih po garancijama 196,854 263,677

Plasmani za izvršena cediranja potraživanja po drugim osnovama 2,499,502 2,605,120

Razgraničeni prihodi za potraživanja iskazana po amortizovanoj vrednosti primenom efektivne kamatne stope (1,021,205) (813,848)



U stranoj valuti

Potraživanja za obračunatu kamatu 89,312 101,810

Krediti za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva 15,192,415 6,608,011

Krediti za kupovinu nepokretnosti u zemlji fizičkom licu 18,777 20,968

Ostali krediti 4,505,206 881,768

Potraživanja po osnovu faktoringa bez prava regresa i obrnutog faktoringa 119,174 -

Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i plaćanja izvršenih po garancijama - 1,051,765



Bruto plasmani 317,011,135 295,065,662

Minus: Ispravka vrednosti

– u dinarima (14,052,490) (22,740,143)

– u stranoj valuti (1,064,440) (575,590)

(15,116,930) (23,315,733)



c) Pregled po vrstama korisnika kredita i plasmana U hiljadama dinara

2017.

Kratkoročni Dugoročni Ukupno

U dinarima

Krediti i plasmani:

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 12,766,781 380,980 13,147,761

– Holding kompanije 260 - 260

– Preduzeća 37,701,435 102,798,583 140,500,018

– Stanovništvo 6,291,478 131,962,203 138,253,681

– Javni sektor 276,217 8,462,067 8,738,284

– Strane banke 1,185,000 - 1,185,000

– Strana lica (16,983) 228,623 211,640

– Drugi komitenti 421,669 8,904,434 9,326,103

Ukupno u dinarima 58,625,857 252,736,890 311,362,747

U stranoj valuti

Krediti i plasmani:

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 7,826,578 309 7,826,887


– Preduzeća 270,860 12,953,359 13,224,219

– Stanovništvo 68,699 767,628 836,327

– Javni sektor 4,785 373,107 377,892

– Strane banke 7,100,972 - 7,100,972

– Strana lica 1,980,191 3,555,578 5,535,769

– Drugi komitenti 6,627 12 6,639

Ukupno u stranoj valuti 17,259,015 17,649,993 34,909,008

Bruto krediti i depoziti 75,884,872 270,386,883 346,271,755

Minus: Ispravka vrednosti - banke i druge finansijske organizacije (6,304) (759) (7,063)

Minus: Ispravka vrednosti - komitenti (2,357,980) (12,758,950) (15,116,930)

(2,364,284) (12,759,709) (15,123,993)


107106



c) Pregled po vrstama korisnika kredita i plasmana (Nastavak)

Kratkoročni krediti odobravani su preduzećima za finansiranje poslovnih aktivnosti u oblasti trgovine i usluga, prerađivačke industrije, građevinarstva, poljoprivrede i prehrambene proizvodnje, kao i za ostale namene, uz kamatne stope koje su se kretale u rasponu od 2.86% do 9% godišnje na dinarske kredite, odnosno od 1% do 6,4% godišnje na kredite sa valutnom klauzulom i kredite u stranoj valuti.

Kamatne stope na dugoročne kredite pravnim licima u dinarima kretale su se u rasponu od 3% do 7.7%, a na dinarske dugoročne kredite sa valutnom klauzulom, kao i kredite u stranoj valuti, kretale su se u rasponu od 0.96% do 6% godišnje.

Kratkoročni krediti bez valutne klauzule plasirani stanovništvu odobravani su uz godišnju kamatnu stopu od 5.00% do 16.50%.

Kratkoročni krediti plasirani malom biznisu odobravani su uz kamatnu stopu od 4.9% do 14% godišnje bez valutne klauzule, odnosno od 2.5% do 10% godišnje sa valutnom klauzulom.

Kamatna stopa na prekoračenja na tekućim računima građana iznosi 29.85% godišnje, a za mali biznis od 16.26% do 23.24% godišnje.

Kratkoročni krediti plasirani registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima odobravani su uz kamatnu stopu od 6.5% do 9.9% godišnje bez valutne klauzule, odnosno od 5.5% do 6.5% godišnje sa valutnom klauzulom.

Dugoročni krediti stanovništvu odobravani su kao nenamenski, za kupovinu trajnih potrošnih dobara, renoviranje, adaptaciju i kupovinu stambenog i poslovnog prostora, na period od 13 meseci do 30 godina uz kamatnu stopu od 1.37% do 7.29% godišnje sa valutnom klauzulom, odnosno od 4.35% do 23% godišnje bez valutne klauzule.

Dugoročni krediti malom biznisu odobravani su kao nenamenski, za kupovinu trajnih potrošnih dobara, renoviranje, adaptaciju i kupovinu stambenog i poslovnog prostora, na period od 13 meseci do 30 godina uz kamatnu stopu od 2.4%+3m EURIBOR do 10% godišnje sa valutnom klauzulom, odnosno od 1.6%+3m BELIBOR (ili 5.3% fiksno) do 2.5%+3m BELIBOR godišnje bez valutne klauzule (ili 14% fiksno).

Dugoročni krediti registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima odobravani su kao namenski (krediti za osnovna sredstva) i nenamenski (sa rokom dužim od 12 i maksimalno do 24 meseca), za repromaterijal i obrtna sredstva. Kamatna stopa za kredite sa rokom otplate dužim od 24 meseca je bila u rasponu od 4.5% do 6.5%+6m EURIBOR za kredite indeksirane u evrima, odnosno od 6.5% do 9.9% za kredite sa rokom otplate od 13 do 24 meseca u RSD.


c) Pregled po vrstama korisnika kredita i plasmana (Nastavak)U hiljadama dinara

2016.

Kratkoročni Dugoročni Ukupno

U dinarima

Krediti i plasmani:

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 5,734,766 1,186,053 6,920,819

– Holding kompanije - 136 136

– Preduzeća 29,298,216 121,442,576 150,740,792

– Stanovništvo 4,622,008 109,818,551 114,440,559

– Javni sektor 283,638 10,103,958 10,387,596

– Strane banke 493,240 - 493,240

– Strana lica (1,507) 266,727 265,220

– Drugi komitenti 625,827 9,917,944 10,543,771


U stranoj valuti

Krediti i plasmani:

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 5,267,272 1,878 5,269,150

– Holding kompanije - 575 575

– Preduzeća 301,881 5,211,174 5,513,055

– Stanovništvo 43,446 717,798 761,244

– Javni sektor 5,420 536,304 541,724

– Strane banke 24,931,136 - 24,931,136

– Strana lica 1,861,654 1,622 1,863,276

– Drugi komitenti 1,758 5,957 7,715


Bruto krediti i depoziti 73,468,755 259,211,253 332,680,008

Minus: Ispravka vrednosti - banke i druge finansijske organizacije (19,920) (2,614) (22,534)

Minus: Ispravka vrednosti - komitenti (2,746,874) (20,568,859) (23,315,733)

(2,766,794) (20,571,473) (23,338,267)


109108


19. NEMATERIJALNA ULAGANJA

U hiljadama dinara

Licence SoftveriNematerijalna

ulaganja u pripremi Ukupno

Stanje na dan 1. januara 2016. godine 487,455 2,399,675 47,435 2,934,565

Povećanja u toku godine - - 941,294 941,294

Prenosi - 466,053 (466,053) -

Otuđenja i rashodovanja (4,132) (359,464) - (363,596)

Stanje na dan 31. decembra 2016. godine 483,323 2,506,264 522,676 3,512,263

Povećanja u toku godine - - 1,720,706 1,720,706

Prenosi - 503,564 (503,564) -

Stanje na dan 31. decembra 2017. godine 483,323 3,009,828 1,739,818 5,232,969

AKUMULIRANA ISPRAVKA VREDNOSTI

Stanje na dan 1. januara 2016. godine 416,157 1,699,714 - 2,115,871

Amortizacija (Napomena 12) 35,640 376,926 - 412,566

Otuđenja i rashodovanja (4,132) (359,464) - (363,596)

Stanje na dan 31. decembra 2016. godine 447,665 1,717,176 - 2,164,841

Amortizacija (Napomena 12) 35,640 421,915 - 457,555

Stanje na dan 31. decembra 2017. godine 483,305 2,139,091 - 2,622,396

Neotpisana vrednost na dan: – 31. decembra 2017. godine 18 870,737 1,739,818 2,610,573

– 31. decembra 2016. godine 35,658 789,088 522,676 1,347,422

20. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA, INVESTICIONE NEKRETNINE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA

a) Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnineU hiljadama dinara

Zemljište i građevinski

objekti

Oprema i oprema uzeta u finansijski lizing

Ulaganja u tuđa osnovna

sredstva

Osnovna sredstva u

pripremi

Ukupno osnovna sredstva

Investicione nekretnine

NABAVNA/REVALORIZOVANA VREDNOST

Stanje na dan 1. januara 2016. godine 8,608,712 3,835,834 728,753 143,982 13,317,281 250,827

Povećanja u toku godine (2,583,622) - - 3,245,307 661,685 -

Prenos sa osnovnih sredstava u pripremi 22,594 314,191 52,971 (389,756) - -

Svođenje na tržišnu vrednost-zemljište (21,757) - - - (21,757) -

Prenos na stalna sredstva namenjena prodaji (1,472,078) - - - (1,472,078) -

Otuđenja i rashodovanja - (189,119) (43,748) - (232,867) (49,278)

Stanje na dan 31. decembra 2016. godine 4,553,849 3,960,906 737,976 2,999,533 12,252,264 201,549

Povećanja u toku godine - - - 372,071 372,071 -

Prenos sa osnovnih sredstava u pripremi 3,044,119 263,723 45,389 (3,353,231) - -

Prenos objekta sa investicione nekretnine na objekte za vršenje delatnosti 4,138 - - - 4,138 (4,138)

Otuđenja i rashodovanja (4,309) (235,554) (25,094) - (264,957) (180,579)

Knjiženje procenjene fer vrednosti 31.12.2017. (839,404) - - - (839,404) 34,419

Stanje na dan 31. decembra 2017. godine 6,758,393 3,989,075 758,271 18,373 11,524,112 51,251

AKUMULIRANA ISPRAVKA VREDNOSTI

Stanje na dan 1. januara 2016. godine 1,191,635 2,863,885 543,300 - 4,598,820 26,469

Amortizacija (Napomena 12) 113,453 303,934 65,628 - 483,015 6,271

Otuđenja i rashodovanja - (184,546) (43,744) - (228,290) (5,338)

Stanje na dan 31. decembra 2016. godine 1,305,088 2,983,273 565,184 - 4,853,545 27,402

Amortizacija (Napomena 12) 163,980 299,764 63,572 - 527,316 2,302

Prenos objekta sa investicione nekretnine na objekte za vršenje delatnosti 1,151 - - - 1,151 (1,151)

Otuđenja i rashodovanja (1,542) (233,731) (25,093) - (260,366) (19,968)

Knjiženje procenjene fer vrednosti 31.12.2017. (1,468,677) - - - (1,468,677) (8,585)

Stanje na dan 31. decembra 2017. godine

- 3,049,306 603,663 - 3,652,969 -

Neotpisana vrednost na dan:

– 31. decembra 2017. godine 6,758,393 939,769 154,608 18,373 7,871,143 51,251

– 31. decembra 2016. godine 3,248,761 977,633 172,792 2,999,533 7,398,719 174,147

Nematerijalna ulaganja u pripremi na dan 31. decembra 2017. godine se odnose na nabavku novog CORE sistema u iznosu od RSD 1,739,818 hiljada.

111110


20. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA, INVESTICIONE NEKRETNINE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA (Nastavak)

a) Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine (Nastavak)

Na dan 31. decembra 2017. godine, Banka ima vlasništvo nad sredstvima kojima raspolaže i nema tereta upisanih na imovini.

Neotpisana vrednost opreme uzete u finansijski lizing na dan 31. decembra 2017. godine iznosi RSD 12,964 hiljade (31. decembar 2016. godine: RSD 29,930 hiljada).

Izmene u računovodstvenim standardima kod nekretnina i investicionih nekretnina

U poređenju sa ranijim finansijskim izveštajima, kod godišnjeg finansijskog izveštaja sastavljenog na dan 31. decembra 2017. godine, Banka je izmenila računovodstvene politike za prikazivanje i merenje vrednosti sledećih klasa materijalne imovine:

• funkcionalne nekretnine (prema MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema”), i• investicione nekretnine (prema MRS 40 „Investicione nekretnine”).

Navedene izmene podrazumevaju sledeće:• kod funkcionalnih nekretnina, prelaz sa modela nabavne vrednosti na model ponovnog određivanja vrednosti

koje sledi nakon inicijalnog prikaza, i • za investicione nekretnine, prelaz sa računovodstva troškova na računovodstveno obuhvatanje po fer vrednosti.

Dobrovoljne izmene računovodstvenih politika, kao i u ovom slučaju, zahtevaju revalorizaciju inicijalnih bilansa i obezbeđivanje uporednih podataka. Međutim, MRS 8 „Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške” predviđa izuzetak od uobičajenog tretiranja ovakve izmene. Preciznije rečeno, paragrafom 17 MRS 8, predviđeno je da se ovakve promene računovodstvene politike tretiraju kao revalorizacija u skladu sa MRS 16, bez potrebe za ponovnim prikazom ranijih pozicija, odnosno uporednih podataka.

Pored toga, MRS 16 propisuje način evidentiranja značajnih efekata revalorizacije imovine, koja je rezultat izmene računovodstvene politike, tako da se pozitivni efekti revalorizacije evidentiraju u bilansu stanja, u okviru kapitala, dok se negativni efekti revalorizacije evidentiraju kao trošak, u okviru bilansa uspeha. Uzimajući u obzir činjenicu da se izmena načina vrednovanja sprovela na kraju poslovne godine, amortizacija za 2017. godinu je izračunata primenom kriterijuma iz ranijih perioda, tako da su iz tog razloga, sve nekretnine, kako funkcionalne, tako i investicione, amortizovane do 31. decembra 2017. godine.

Funkcionalne nekretnine (MRS 16), vrednovane primenom kriterijuma revalorizacije, će se od 2018. godine, amortizovati tokom korisnog veka trajanja. Investicione nekretnine (MRS 40) se neće više amortizovati, već će se vrednovati po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

U skladu sa navedenim izmenama, matična Banka je angažovala ovlašćenu proceniteljsku kompaniju da izvrši procenu fer vrednosti objekata na nivou Intesa Sanpaolo grupe, uključujući i Banca Intesa a.d. Beograd. Ovlašćeni procenitelj je na dan 31. decembra 2017. godine izvršio procenu fer vrednosti objekata koje Banca Intesa a.d. Beograd koristi za vršenje delatnosti, kao i investicionih nekretnina.

Prilikom procene fer vrednosti objekata, korišćene su tehnike procene za koje je postojalo dovoljno raspoloživih podataka, a primenjeni su prinosni metod i metod uporednih transakcija.

S obzirom da na tržištu nekretnina u Srbiji ne postoje kotirane ili ostvarene cene za identične nekretnine koje Banka poseduje, prilikom procene fer vrednosti predmetnih nekretnina dominantno su korišćeni inputi Nivoa 3 (neuočljivi inputi, odnosno najbolje informacije dostupne u datim okolnostima), odnosno, pretpostavke o indikativnim tržišnim cenama i cenama zakupa, stopi kapitalizacije i stepenu iskorišćenosti.

20. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA, INVESTICIONE NEKRETNINE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA (Nastavak)

Na dan 31. decembra 2017. godine Banka ima evidentirana sledeća stalna sredstva namenjena prodaji koja su locirana na teritoriji Republike Srbije:

– Novi Beograd, Goce Delčeva 36 - poslovni prostor površine 1.824 m², i – Novi Beograd, ugao Bulevara Mihajla Pupina i ulice Trešnjinog cveta - plac BLOK 11a, površine 4.784 m².

Banka ne amortizuje stalnu imovinu sve dok je klasifikovana kao imovina koja se drži za prodaju.

2017. 2016.

Stalna sredstva namenjena prodaji 1,653,117 1,697,057


a) Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine (Nastavak)

Izmene u računovodstvenim standardima kod nekretnina i investicionih nekretnina (Nastavak)

Za određeni broj nekretnina, među kojima su i najznačajnije nekretnine Banke u Beogradu na lokacijama Knez Mihailova 30 i Milentija Popovića 7b i 7v, korišćeni su inputi Nivoa 2. Inputi Nivoa 2 su inputi koji nisu kotirane cene uključene u Nivo 1 koje su uočljive za imovinu, bilo direktno ili indirektno. To su inputi koji su potkrepljeni tržištem, primarno izvedeni iz, ili potvrđeni uočljivim tržišnim podacima, korelacijom ili drugim metodama, kao i kotirane cene za sličnu imovinu na aktivnom tržištu.

Analiza osetljivosti izvršena je na bazi uticaja promene jediničnih cena za +/- 10,00% na procenjenu vrednost nepokretnosti. Uz ostale nepromenjene pretpostavke, smanjenje jediničnih cena za 10% dovelo bi do pada procenjenih vrednosti za 11,11%, dok bi rast jediničnih cena za 10% doveo do rasta procenjenih vrednosti za 10%.

Knjiženje efekata procene fer vrednosti u poslovnim knjigama Banke sprovedeno je isknjižavanjem akumulirane ispravke vrednosti, odnosno procenjena vrednost je proknjižena kao nova nabavna vrednost nekretnina.

Nakon izvršene revalorizacije, negativni efekti koji iznose RSD 49,017 hiljada evidentirani su preko bilansa uspeha kao trošak. Od toga se na funkcionalne nekretnine odnosi RSD 48,429 hiljada, dok se na investicione nekretnine odnosi RSD 588 hiljada.

Pozitivni efekti revalorizacije, koji iznose RSD 721,294 hiljade, su evidentirani preko bilansa stanja, u okviru revalorizacionih rezervi. Od toga se na funkcionalne nekretnine odnosi RSD 677,701 hiljada, dok se na investicione nekretnine odnosi RSD 43,593 hiljade.

Da su nekretnine Banke vrednovane po modelu nabavne vrednosti (umanjene za akumuliranu ispravku vrednosti), neotpisana vrednost građevinskih objekata (funkcionalnih nekretnina) iznosila bi RSD 6,129,121 hiljadu, dok bi neotpisana vrednost investicionih nekretnina iznosila RSD 8,246 hiljada na dan 31. decembra 2017. godine.

b) Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

Kao što je obelodanjeno u Napomeni 2.13.2, Banka u skladu sa svojim računovodstvenim politikama, imovinu koju klasifikuje kao sredstva namenjena prodaji odmerava po nižem od sledeća dva iznosa:

– po knjigovodstvenoj vrednosti, ili – fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje.

113112


21. OSTALA SREDSTVA

U hiljadama dinara

2017. 2016.

Potraživanja po osnovu prodaje 538 879

Druga potraživanja iz redovnog poslovanja po kojima se utvrđuje prihod 140,000 789,387

Potraživanja od zaposlenih 4,871 5,118

Potraživanja po osnovu preplaćenih poreza, osim poreza na dobit 1,323 257

Potraživanja po osnovu datih avansa 260,864 26,076

Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 5,535,710 3,296,102

Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja 332,395 327,461

Ostala sredstva 413,475 438,487

Potraživanja za obračunatu kamatu po osnovu ostalih sredstava:

– u dinarima 290 1,573

Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju po osnovu ostalih sredstava:

– u dinarima 178,680 169,940

– u stranoj valuti 19,257 17,230

Razgraničeni rashodi kamata:

– u dinarima 1,279 2,618


Razgraničeni ostali troškovi:

– u dinarima 390,039 406,080

– u stranoj valuti 745 3,122

Ostala aktivna vremenska razgraničenja:

– u dinarima 106,530 40,804

– u stranoj valuti 2 3

Ukupno ostala sredstva 7,413,339 5,553,632

Minus: Ispravka vrednosti (83,334) (57,414)


Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja koja na dan 31. decembra 2017. godine iznose RSD 5,535,710 hiljada (31. decembar 2016. godine: RSD 3,296,102 hiljade), najvećim delom se sastoje od potraživanja u dinarima po platnim karticama. Ostala potraživanja u dinarima po karticama drugih izdavaoca - Master Card, VISA i DINA u iznosu od RSD 1,968,592 hiljade (31. decembar 2016. godine: RSD 1,588,966 hiljada).

22. FINANSIJSKE OBAVEZE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENE TRGOVANJU

U hiljadama dinara

2017. 2016.

Odstupanja od nominalne vrednosti ostalih plasmana kojima se trguje u dinarima - valutni derivati razmena novca - swap 4,847 1,266

Odstupanja od nominalne vrednosti ostalih plasmana kojima se trguje u dinarima - valutni derivati razmena novca - forward - 1,328


115114


23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI

a) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banciU hiljadama dinara

2017. 2016.

U dinarima

Transakcioni depoziti 1,788,777 1,499,202

Depoziti po osnovu datih kredita 18,045 12,235

Namenski depoziti 21,368 21,485

Ostali depoziti 1,785,474 2,647,288

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) - 7,200

Primljeni krediti 853,000 3,000,000

Ostale finansijske obaveze 1,658,713 247,000

Obaveze po osnovu kamate 7,282 35,197

Obaveze po osnovu naknada i provizija 12 7


U stranoj valuti

Transakcioni depoziti 779,981 2,911,376


Namenski depoziti 103,380 114,154

Ostali depoziti 6,001 31,525

Primljeni krediti 23,858,565 20,372,689

Ostale finansijske obaveze 1,585,370 3,220,618


Razgraničeni troškovi za obaveze iskazane po amortizovanoj vrednosti promenom efektivne kamatne stope (120,673) (86,797)

Obaveze po osnovu naknada i provizija 391 -



23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (Nastavak)

b) Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentimaU hiljadama dinara

2017. 2016.

U dinarima


Štedni depoziti 2,898,418 2,051,235


Namenski depoziti 2,382,296 2,791,244

Ostali depoziti 28,496,714 26,360,419

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 551,013 731,562



U stranoj valuti


Štedni depoziti 65,288,066 78,182,367

Depoziti po osnovu datih kredita 5,524,134 6,075,239

Namenski depoziti 2,046,001 1,777,675

Ostali depoziti 9,326,960 20,929,663

Primljeni krediti 3,976,988 5,642,088

Ostale finansijske obaveze 3,285,991 1,935,593




117116



c) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, komitentima, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci po ročnosti

U hiljadama dinara

2017.

Kratkoročno (do godinu dana)

Dugoročno (preko godinu dana) Ukupno

U dinarima

Transakcioni depoziti 98,737,479 - 98,737,479

Štedni depoziti 2,661,138 237,280 2,898,418

Depoziti po osnovu datih kredita 132,794 359,738 492,532

Namenski depoziti 2,108,447 295,217 2,403,664

Ostali depoziti 26,178,163 4,104,025 30,282,188

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 551,013 - 551,013

Primljeni krediti 853,000 - 853,000

Ostale finansijske obaveze 1,658,713 - 1,658,713

Obaveze po osnovu kamate 604,791 50 604,841

Obaveze po osnovu naknada i provizija 12 - 12


U stranoj valuti


Štedni depoziti 49,966,360 15,321,706 65,288,066

Depoziti po osnovu datih kredita 3,891,896 1,635,081 5,526,977


Ostali depoziti 9,166,424 166,537 9,332,961

Primljeni krediti - 27,835,553 27,835,553


Obaveze po osnovu kamate 551,003 - 551,003

Razgraničeni troškovi za obaveze iskazane po amortizovanoj vrednosti primenom efektivne kamatne stope (120,673) - (120,673)





c) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, komitentima, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci po ročnosti (Nastavak)

U hiljadama dinara

2016.



U dinarima


Štedni depoziti 2,050,678 556 2,051,234

Depoziti po osnovu datih kredita 116,981 273,495 390,476


Ostali depoziti 28,836,597 171,110 29,007,707

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 738,762 - 738,762

Primljeni krediti 3,000,000 - 3,000,000

Ostale finansijske obaveze 247,000 - 247,000

Obaveze po osnovu kamate 342,599 208 342,807


Ukupno u dinarima 126,482,549 955,750 127,438,299

U stranoj valuti


Štedni depoziti 61,180,766 17,001,601 78,182,367

Depoziti po osnovu datih kredita 4,073,403 2,004,799 6,078,202


Ostali depoziti 20,899,452 61,736 20,961,188

Primljeni krediti - 26,014,777 26,014,777


Obaveze po osnovu kamate 813,540 - 813,540

Razgraničeni troškovi za obaveze iskazane po amortizovanoj vrednosti primenom efektivne kamatne stope (86,797) - (86,797)

Obaveze po osnovu naknada i provizija - - -



119118



d) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, komitentima, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci po granskoj strukturi

U hiljadama dinara

2017.



U dinarima

– NBS, banke i ostali sektori finansija i osiguranja 5,221,915 130,001 5,351,916

– Holding kompanije 3,076 - 3,076

– Preduzeća 71,336,455 4,617,153 75,953,608

– Stanovništvo 35,083,993 247,858 35,331,851

– Javni sektor 12,309,799 400 12,310,199

– Strane banke i finansijske organizacije 780,756 - 780,756

– Strana lica 359,033 - 359,033

– Drugi komitenti 8,390,524 900 8,391,424


U stranoj valuti

– NBS, banke i ostali sektori finansija i osiguranja 976,134 2,843 978,977


– Preduzeća 49,352,863 1,813,320 51,166,183

– Stanovništvo 186,517,067 15,814,981 202,332,048

– Javni sektor 1,556,118 4,011,116 5,567,234

– Strane banke i finansijske organizacije 1,404,823 23,858,565 25,263,388

– Strana lica 3,853,620 214,233 4,067,853

– Drugi komitenti 2,171,000 51,534 2,222,534




d) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, komitentima, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci po granskoj strukturi (Nastavak)

U hiljadama dinara

2016.



U dinarima



– Preduzeća 70,396,120 749,134 71,145,254

– Stanovništvo 31,065,291 24,237 31,089,528

– Javni sektor 11,559,054 11,479 11,570,533

– Strane banke i finansijske organizacije 857,023 - 857,023

– Strana lica 321,492 - 321,492

– Drugi komitenti 5,840,117 900 5,841,017

Ukupno u dinarima 126,482,549 955,750 127,438,299

U stranoj valuti



– Preduzeća 51,362,842 2,047,697 53,410,539

– Stanovništvo 175,196,876 17,443,796 192,640,672

– Javni sektor 4,692,721 5,662,379 10,355,100

– Strane banke i finansijske organizacije 954,596 20,372,689 21,327,285

– Strana lica 4,617,135 264,721 4,881,856

– Drugi komitenti 2,141,014 54,081 2,195,095



121120



d) Depoziti i ostale obaveze prema bankama, komitentima, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci po granskoj strukturi (Nastavak)

Na transakcione depozite pravnih lica Banka plaća kamatu do 50% referentne kamatne stope na godišnjem nivou, u zavisnosti od valute i iznosa depozita.

Po platnim računima fizičkih lica u dinarima i stranoj valuti Banka ne plaća kamatu.

Na oročene depozite komitenata u dinarima i u stranoj valuti Banka plaća kamatu u rasponu do 4% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava i valute.

Na namenske depozite komitenata i fizičkih lica Banka ne plaća kamatu.

Na kratkoročne depozite fizičkih lica u dinarima plaća se kamata u rasponu od 0% do 3.60% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava. Kamatna stopa na kratkoročne depozite fizičkih lica u stranoj valuti iznosi od 0.00% do 0.30% godišnje, u zavisnosti od perioda oročavanja i valute.

Dugoročni depoziti fizičkih lica u stranoj valuti deponovani su po kamatnim stopama u rasponu od 0.01% do 0.70% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava. Dugoročni depoziti fizičkih lica u dinarima deponovani su po kamatnim stopama u rasponu od 4.00% do 5.50% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava.

24. REZERVISANJA

U hiljadama dinara

2017. 2016.

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (a) 902,184 1,055,247

Rezervisanja za primanja zaposlenih:

– restrukturiranje (b) 23,525 236,702

– dugoročne beneficije po osnovu naknada za odlazak u penziju i neiskorišćene godišnje odmore (c) 171,191 152,930

Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 30(a)) 180,394 308,638


U hiljadama dinara

2017. 2016.

Kretanje na rezervisanjima za gubitke po vanbilansnoj aktivi

Početno stanje 1,055,247 1,261,061

Ukidanje rezervisanja (371,053) (426,289)

Ukidanje rezervisanja - kurs (31,728) (8,129)

Povećanje rezervisanja 244,621 208,391

Povećanje rezervisanja - kurs 5,097 20,213

Stanje na dan 31. decembra 902,184 1,055,247

Kretanje na rezervisanjima za restrukturiranje

Početno stanje 236,702 44,544

Ukidanje rezervisanja direktno sa rezervacija (213,177) (41,731)

Povećanje rezervisanja - 233,889


Kretanje na rezervisanjima za dugoročne beneficije po osnovu naknada za odlazak u penziju i neiskorišćene godišnje odmore




Kretanja na rezervisanjima za sudske sporove


Ukidanje rezervisanja kroz bilans uspeha (168,121) (20,459)

Ukidanje rezervisanja direktno sa rezervacija (20,975) (13,076)



123122


24. REZERVISANJA (Nastavak)

(a) Prema internoj politici Banke, rezervisanja za rizičnu vanbilansnu aktivu vrše se po istim kriterijumima kao i rezervisanja za bilansna potraživanja, odnosno vanbilansne stavke se klasifikuju u kategorije naplativosti potraživanja na osnovu procene nadoknadivog iznosa potraživanja ukoliko dođe do odliva sredstava, kao i verovatnoće odliva sredstava.

(b) Projekat sagledavanja i analize efikasnosti poslovnih procesa, koji za posledicu može da ima i restrukturiranje, odnosno smanjenje broja zaposlenih (tehnološki višak), a koji je započet i nije u potpunosti završen tako da je Banka rezervisanje sredstava po ovom osnovu vršila, kao i svih prethodnih godina, na osnovu procene broja zaposlenih koji ispunjavaju jedan od uslova za odlazak u penziju ili broja zaposlenih koji potencijalno mogu da predstavljaju tehnološki višak. Prilikom procene potrebnog iznosa za ove namene korišćeni su važeći zakonski propisi, odnosno interni akti (Zakon o radu i Kolektivni ugovor).

(c) Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara na dan bilansa stanja i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Prilikom utvrđivanja sadašnje vrednosti očekivanih odliva korišćena je diskontna stopa od 5.6% godišnje što predstavlja dugoročnu stopu prinosa na visokokvalitetne dužničke hartije od vrednosti, obveznice Republike Srbije i zapise trezora Narodne banke Srbije.

Rezervisanje je utvrđeno na osnovu važećeg Kolektivnog ugovora Banke i pretpostavke prosečnog rasta zarada po stopi od 5.4 % godišnje tokom celokupnog perioda za koji se rezervišu sredstva.

Rezervisanja za neiskorišćene dane godišnjeg odmora formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara na dan bilansa stanja. Kako shodno članu 114. Zakona o radu u Republici Srbiji, za vreme godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih dvanaest meseci, za izračunavanje obaveze po osnovu neiskorišćenih dana godišnjeg odmora značajni su:

• prosečna bruto zarada u Banci, i• broj dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

25. OSTALE OBAVEZE

U hiljadama dinara

2017. 2016.

Obaveze za neto zarade i naknade zarada 285,579 219,946

Obaveze za poreze, porez na dodatu vrednost, doprinose i druge dažbine, osim poreza na dobitak 196,819 147,710

Obaveze prema dobavljačima 783,772 1,032,652

Obaveze po osnovu primljenih avansa 658,157 1,538,455

Ostale obaveze (a) 4,881,329 2,263,576

6,805,656 5,202,339

Pasivna vremenska razgraničenja

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode:

– u dinarima 1,233 1,682


Razgraničeni prihodi kamata:

– u dinarima 70,489 54,536

Razgraničeni ostali prihodi:

– u dinarima 86,033 79,348


Ostala pasivna vremenska razgraničenja (b):

– u dinarima 4,577,456 417,098

– u stranoj valuti 2,419,293 2,068,073

7,176,956 2,652,440

Dugoročne obaveze po osnovu finansijskog lizinga (c) 15,130 28,307

Ukupno 13,997,742 7,883,086

Ostale obaveze za porez 105,613 72,078


125124


25. OSTALE OBAVEZE (Nastavak)

U hiljadama dinara

2017. 2016.

Minimalna lizing plaćanja Sadašnja vrednost Buduća vrednost Sadašnja vrednost Buduća vrednost

Do 1 godine 10,509 699 12,538 13,823

Od 1 do 5 godina 4,621 579 15,769 17,102

Stanje na dan 31. decembra 15,130 1,278 28,307 30,925

(a) Ostale obaveze u 2017. i 2016. godini najvećim delom čine stanja na prolaznim i privremenim računima i na računima obaveza u obračunu.

(b) Ostala pasivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti u 2017. i 2016. godini najvećim delom čini stanje na računu ostalih pasivnih vremenskih razgraničenja - prodaja deviza.

(c) Obaveze po osnovu opreme uzete u finansijski lizing na dan 31. decembra 2017. i 2016. godine prikazane su kako sledi:

26. KAPITAL

U hiljadama dinara

2017. 2016.

Akcijski kapital - obične akcije 21,315,900 21,315,900

Ostali kapital 11,158 11,158

Emisiona premija 20,432,569 20,432,569

Rezerve iz dobiti 47,484,121 47,484,121

Rezerve fer vrednosti 1,542,070 412,788

Neraspoređena dobit iz prethodnih godina 16,373,290 24,559,933

Dobitak tekućeg perioda 11,847,694 9,924,343


Naziv akcionara Broj akcijaNominalna vrednost akcija

(u hiljadama dinara) Učešće u %

Intesa Sanpaolo Holding International S.A., Luksemburg 213,159 21,315,900 100.00

Ukupno 213,159 21,315,900 100.000

(a) Struktura kapitala Banke

Kapital Banke na dan 31. decembra 2017. godine obuhvata akcijski kapital, ostali kapital, emisionu premiju, rezerve, revalorizacione rezerve i dobitak tekućeg i prethodnog perioda.

Struktura kapitala Banke prikazana je u narednoj tabeli:

/i/ Akcijskikapital

Na dan 31. decembra 2017. godine, akcijski kapital Banke se sastojao od 213,159 komada običnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od RSD 100 hiljada.

U 2016. godini došlo je do promene u akcionarskoj strukturi Banke s obzirom da je manjinski akcionar Intesa Sanpaolo S.p.A. prodao svoj celokupan udeo većinskom akcionaru Intesa Sanpaolo Holding International S.A., čime je Intesa Sanpaolo Holding International S.A. postao 100% vlasnik Banke (Napomena 1).

Struktura akcionara Banke na dan 31. decembra 2017. i 2016. godine je sledeća:

/ii/ Emisionapremija

Emisiona premija, koja na dan 31. decembra 2017. godine, iznosi RSD 20,432,569 hiljada (31. decembar 2016. godine: RSD 20,432,569 hiljada), nastala je kao rezultat statusne promene Banke, odnosno spajanja uz pripajanje Panonske banke a.d. Novi Sad u iznosu od RSD 2,989,941 hiljade, kao i po osnovu 4, 5. i 6. emisije običnih akcija Banke bez javne ponude radi povećanja osnovnog kapitala.

127126


U hiljadama dinara

2017. 2016.

Rezerve iz dobiti za procenjene gubitke 47,484,121 47,484,121

Revalorizacione rezerve po osnovu promene vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 959,830 828,294

Revalorizacione rezerve po osnovu promene fer vrednosti osnovnih sredstava – građevinski objekti 613,100 -

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (30,860) (415,506)


Pokazatelji poslovanja Propisani Ostvareni

31. decembar 2017. godine

31. decembar 2016. godine

Kapital Minimum EUR 10 miliona EUR 552 miliona EUR 492 miliona

Adekvatnost kapitala Minimum 12% 20.77% 21.5%

Ulaganja Banke Maksimum 60% 12.15% 12.51%

Veliki i najveći mogući krediti u odnosu na kapital Maksimum 400% 42.94% 79.5%

Pokazatelj likvidnosti Minimum 0.8 2.38 2.62

Uži pokazatelj likvidnosti Minimum 0.5 1.88 2.26

Pokazatelj pokrića likvidnom aktivom (LCR) Minimum 1.0 3.27

Pokazatelj deviznog rizika Maksimum 20% 0.88% 1.81%

Izloženosti Banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica Maksimum 25% 16.34% 15%

Ulaganja Banke u lice koje nije u finansijskom sektoru Maksimum 10% 0.03% 0.03%

(b) Pokazatelji poslovanja Banke – usaglašenost sa zakonskim pokazateljima

Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog Zakona.

Na dan 31. decembra 2017. godine, Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima.

/iii/ Rezerve

26. KAPITAL (Nastavak) 27. VANBILANSNE POZICIJE

a) Podela vanbilansne aktive po klasifikaciji:U hiljadama dinara

Vanbilansna aktiva 2017. 2016.

Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje 119,274,736 97,736,263

Vanbilansna aktiva koja se ne klasifikuje 455,427,491 518,627,876


U hiljadama dinara

Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje

Neklasifikovana vanbilansna aktiva

Vanbilansne pozicije 31. decembar 2017.

Rezervisanja po vanbilansnoj aktivi

koja se klasifikuje

Poslovi u ime i za račun trećih lica (b) - 3,571,793 3,571,793 -

Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze (c) 47,047,874 42,610,983 89,658,857 (902,122)

Derivati (d) - 106,815,216 106,815,216 -

Druge vanbilansne pozicije (e) 72,226,862 302,429,499 374,656,361 (13)

Stanje na dan 31. decembra 119,274,736 455,427,491 574,702,227 (902,135)

U hiljadama dinara

Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje

Neklasifikovana vanbilansna aktiva

Vanbilansne pozicije 31. decembar 2016.

Rezervisanja po vanbilansnoj aktivi

koja se klasifikuje

Poslovi u ime i za račun trećih lica (b) - 3,807,513 3,807,513 -

Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze (c) 60,852,388 14,747,841 75,600,229 (1,055,226)

Derivati (d) - 137,781,893 137,781,893 -

Druge vanbilansne pozicije (e) 36,883,875 362,290,629 399,174,504 (21)

Stanje na dan 31. decembra 97,736,263 518,627,876 616,364,139 (1,055,247)

U skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, vanbilansne stavke po kojima ne može doći do plaćanja svrstane su u kategoriju vanbilansna aktiva koja se ne klasifikuje.

129128


27. VANBILANSNE POZICIJE (Nastavak)

c) Garancije i ostale preuzete obavezeU hiljadama dinara

2017. 2016.

Plative garancije:

– u dinarima 7,742,986 8,683,819

– u stranoj valuti 8,592,327 8,620,468

16,335,313 17,304,287

Činidbene garancije:

– u dinarima 17,918,946 15,415,816

– u stranoj valuti 3,812,229 1,806,059

21,731,175 17,221,875

Nepokriveni akreditivi u stranoj valuti 1,705,612 226,306

Avali i akcepti menica 832 832

Jemstva 18,234,681 14,931,842

Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite 31,648,705 25,912,542

Hartije od vrednosti primljene u zalog 2,539 2,545

51,592,369 41,074,067


27. VANBILANSNE POZICIJE (Nastavak)

d) DerivatiU hiljadama dinara

2017. 2016.

Valutni SWAP ugovori 106,409,594 135,106,824

Valutni Forward ugovori 405,622 2,675,069


e) Druga vanbilansna evidencijaU hiljadama dinara

2017. 2016.

Loro garancije 48,018,240 49,899,905

Obveznice deponovane devizne štednje 176,854 189,854

Evidenciona kamata 5,800,527 8,338,694

Prenos iz bilansa 6,288,627 13,488,816

Preuzete opozive obaveze za nepovučene kredite 47,278,470 36,883,875

Potraživanja po osnovu sporazuma o rekupovini 10,458,150 958,150

Ostalo 256,635,493 289,415,210


b) Poslovi u ime i za račun trećih licaU hiljadama dinara

2017. 2016.

Plasmani po poslovima u ime i za račun trećih lica- dugoročni 3,571,794 3,807,513


131130


28. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA

U svom redovnom poslovanju Banka ostvaruje poslovne transakcije sa svojim akcionarem i drugim povezanim licima. Banka ulazi u poslovne odnose sa matičnim pravnim licem i drugim članicama Intesa Sanpaolo grupacije. Stanja potraživanja i obaveza na dan 31. decembra 2017. i 2016. godine, kao i prihodi i rashodi u toku godine, proistekli iz transakcija sa pravnim licima u okviru Intesa Sanpaolo grupe, sa iznosima iskazanim u hiljadama dinara, prikazana su u sledećim tabelama:

2017.

Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija,

Engleska, SAD; Nemačka; Irska;

Rumunija; Albanija;

Group Service

Privredna banka Zagreb d.d., Hrvatska

Intesa Leasing d.o.o., Beograd

Vseobecna Uverova banka A.S., Slovačka

Banka Koper d.d., Slovenija

Bank of Alexandria,

Egipat

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 310,129 13,048 2,747,787 4,675 13,968 -

Krediti i potraživanja od komitenata - - - - - -

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 800,177 - - - - -

Ostala sredstva 40,775 271 156,383 6 - -

Ukupno potraživanja 1,151,081 13,319 2,904,170 4,681 13,968 -

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 2,502,933 22,027 139,549 - - -

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - - - - -

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 4,838 - - - - -

Ostale obaveze 334,352 28,634 15,220 - -

Ukupno obaveze 2,842,123 50,661 154,769 - - -

Prihodi od kamata 59,492 - 50,455 - -

Prihodi od naknada i provizija 55,312 2,570 2,807 244 128 -

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju 795,339 - - - - -

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 32,856 - - - - -

Ostali poslovni prihodi 31,148 19,427 - - -

Ukupno prihodi 974,147 2,570 72,689 244 128 -

Rashodi od kamata (8,478) (3,547) (4,932) - - -

Rashodi od naknada i provizija (82,776) (4,287) (936) (3,035) -

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju - - - - - -

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule (711,762) (7) - - - -

Ostali rashodi (499,268) (31,938) - - - -

Ukupno rashodi (1,302,284) (39,779) (4,932) (936) (3,035) -

Vanbilansna pozicija derivati - valutni SWAP ugovori 92,506,145 - - - - -

Vanbilansna pozicija garancije 1,009,111 21,544 - 1,833,178 1,859,141 30,425

Ukupno 93,515,256 21,544 - 1,833,178 1,859,141 30,425

2017.

Intesa Sanpaolo

Banka d.d. Bosna i

Hercegovina

Intesa Sanpaolo

Card d.o.o., Ljubljana

Intesa Sanpaolo

Card d.o.o., Zagreb

CIB Bank, Mađarska

Societe europeenne

de banque S.A.

Intesa Sanpaolo

Holding International

S.A., Luxemburg

Banca IMI S.p.A.

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 2,492 - - - - 798 -

Krediti i potraživanja od komitenata - - - - - - -

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - - - - - - -

Ostala sredstva 10 - - - - - -

Ukupno potraživanja 2,502 - - - - 798 -

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 90 - - - - - -


Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - - - - - - -

Ostale obaveze - - 6,395 - - -

Ukupno obaveze 90 - - 6,395 - - -

Prihodi od kamata - - - - - - -

Prihodi od naknada i provizija 19 - - - - 83 -

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju - - - - - - -

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule - - - - - - -

Ostali poslovni prihodi - - - - - - -

Ukupno prihodi 19 - - - - 83 -

Rashodi od kamata - - - - - - -

Rashodi od naknada i provizija (677) - - - - -



Ostali rashodi - - - (6,648) - - (5,924)

Ukupno rashodi (677) - - (6,648) - - (5,924)

Vanbilansna pozicija derivati - valutni SWAP ugovori - - - - - - -

Vanbilansna pozicija garancije - - - 5,147

Ukupno - - - 5,147 - - -

28. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak)

133132


2016.

Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija,

Engleska, SAD; Nemačka; Irska;

Rumunija; Turska; Albanija;

Group Service

Privredna banka Zagreb d.d., Hrvatska

Intesa Leasing d.o.o., Beograd

Vseobecna Uverova banka A.S., Slovačka

Banka Koper d.d., Slovenija

Bank of Alexandria, Egipat

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 5,649,165 575,378 4,111,299 131,636 10,319 -

Krediti i potraživanja od komitenata - - - - - -

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 689,278 - - - - -

Ostala sredstva 22,813 55 805,996 6 - -

Ukupno potraživanja 6,361,256 575,433 4,917,295 131,642 10,319 -

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 2,732,281 498,190 1,842,459 - - -


Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - - - - - -

Ostale obaveze 7,981 272 28,307 - 72 -

Ukupno obaveze 2,740,262 498,462 1,870,766 - 72 -

Prihodi od kamata 41,874 - 74,093 - 25

Prihodi od naknada i provizija 49,314 1,475 11,023 2,010 961 -

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju 689,278 - - - - -

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 86,268 169 - - - -

Ostali poslovni prihodi 1,182 807,558 - - -

Ukupno prihodi 867,916 1,644 892,674 2,010 961 25

Rashodi od kamata (16,201) (1,892) (5,179) - - -

Rashodi od naknada i provizija (77,603) (3,064) (42) (123) (1,283) -

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju - - - - - -

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule (269,745) (847) - - - -

Ostali rashodi (380,713) (28,804) - - - -

Ukupno rashodi (744,262) (34,607) (5,221) (123) (1,283) -

Vanbilansna pozicija derivati - valutni SWAP ugovori 67,072,772 - - - - -

Vanbilansna pozicija garancije 1,346,383 49,389 1,322,918 1,942,641 2,202,747 9,826

Ukupno 68,419,155 49,389 1,322,918 1,942,641 2,202,747 9,826


2016.

Intesa Sanpaolo Banka d.d.

Bosna i Hercegovina

Intesa Sanpaolo Card

d.o.o., Ljubljana

Intesa Sanpaolo Card d.o.o., Zagreb

CIB Bank, Mađarska

Societe europeenne

de banque S.A.

Intesa Sanpaolo

Holding International

S.A., Luxemburg

Banca IMI S.p.A.

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 573,118 - - - - - -

Krediti i potraživanja od komitenata - - - - - - -

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - - - - - - -

Ostala sredstva 4 - - - - - -

Ukupno potraživanja 573,122 - - - - - -

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 94 - - - - -

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - - - - 924 -

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - - - - - - -

Ostale obaveze 32 - - - - - -

Ukupno obaveze 126 - - - - 924 -

Prihodi od kamata - - - - - - -

Prihodi od naknada i provizija 2 - - - - 2 -



Ostali poslovni prihodi - - - - - - -

Ukupno prihodi 2 - - - - 2 -

Rashodi od kamata - - - - - - -

Rashodi od naknada i provizija (449) - - - - (4) -



Ostali rashodi - - - (6,649) - - (6,163)

Ukupno rashodi (449) - - (6,649) - (4) (6,163)

Vanbilansna pozicija derivati - valutni SWAP ugovori - - - - - - -

Vanbilansna pozicija garancije 5,365

Ukupno - - - 5,365 - - -


135134



Prethodno prikazana stanja potraživanja i obaveza na dan bilansa stanja, kao i prihodi i rashodi iz poslovnih odnosa nastali u toku godine sa povezanim licima iz Intesa Sanpaolo grupe rezultat su uobičajenih poslovnih aktivnosti.

Banka na svoja potraživanja i obaveze naplaćuje i plaća kamatu obračunatu primenom uobičajenih kamatnih stopa.

(a) Naknade članovima Izvršnog odbora i drugog ključnog rukovodećeg osoblja Banke, uključujući i članove Upravnog odbora (iskazane u bruto iznosu), u toku 2017. i 2016. godine, prikazane su u sledećoj tabeli:

(b) Dati krediti i plasmani članovima Izvršnog i Upravnog odbora, i drugom ključnom rukovodećem osoblju Banke prikazani su u tabeli koja sledi:

U hiljadama dinara

2017. 2016.

Naknade članovima Izvršnog, Upravnog odbora i drugog ključnog rukovodećeg kadra 263,290 239,301

Ukupno 263,290 239,301

U hiljadama dinara

2017. 2016.

Plasmani 127,547 139,125

Ukupne ispravke vrednosti plasmana (407) (432)

Stanje na dan 31. decembar 127,140 138,693

29. UPRAVLJANJE RIZICIMA

Rizik je sastavni deo bankarskog poslovanja i nemoguće ga je u potpunosti eliminisati. Bitno je međutim da se rizicima upravlja na takav način da se oni svedu u granice prihvatljive za sve zainteresovane strane: vlasnike kapitala, kreditore, deponente, regulatora. Upravljanje rizicima je proces kontinuiranog identifikovanja, procene, merenja, praćenja i kontrole izloženosti banke rizicima. Važan deo procesa upravljanja rizicima je i izveštavanje i ublažavanje rizika. Adekvatan sistem upravljanja rizicima je važan element u obezbeđivanju stabilnosti Banke i profitabilnosti njenog poslovanja.

Banka je izložena sledećim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku, deviznom riziku, operativnom riziku, riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica (rizik koncentracije), riziku trajnih ulaganja, riziku zemlje porekla i drugim rizicima.

Upravni odbor i Izvršni odbor Banke su odgovorni za uspostavljanje adekvatnog sistema za upravljanje rizicima i njegovu doslednu primenu u praksi.

Upravni odbor Banke usvaja politike za identifikovanje, merenje i procenu rizika i odgovoran je za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u Banci i za nadzor nad tim sistemom.

Izvršni odbor Banke je odgovoran za identifikovanje, procenu i merenje rizika kojima je Banka izložena u svom poslovanju i primenjuje principe upravljanja rizicima koje odobri Upravni odbor Banke. Izvršni odbor odobrava interna akta koja definišu način upravljanja rizicima i predlaže Odboru za reviziju i Upravnom Odboru strategije i politike za upravljanje rizicima.

Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju) analizira i usvaja predloge strategija i politika Banke u vezi sa upravljanjem rizicima i sistemom unutrašnjih kontrola koje se Upravnom odboru podnose na razmatranje i usvajanje. Takođe, Odbor analizira i nadzire primenu i adekvatno sprovođenje usvojenih strategija i politika za upravljanje rizicima, i ako je potrebno predlaže načine njihovog unapređenja.

Radi primene nezavisnog i sveobuhvatnog sistema upravljanja rizicima i obezbeđenja funkcionalne i organizacione odvojenosti aktivnosti upravljanja rizicima od redovnih poslovnih aktivnosti banke, Banka je formirala Sektor za upravljanje rizicima koji odgovara direktno Izvršnom odboru.

U Banci je razvijen sveobuhvatan sistem upravljanja rizicima uvođenjem politika i procedura, kao i uspostavljanjem limita za nivoe rizika koji su prihvatljivi za Banku.

Organi Banke nadležni za upravljanje rizikom permanentno prate promene u zakonskoj regulativi, analiziraju njihov uticaj na visinu rizika na nivou Banke i preduzimaju mere na usaglašavanju poslovanja i procedura sa novim propisima u okvirima kontrolisanog rizika. Pored toga, uvođenje novih usluga praćeno je potrebnim tržišnim i ekonomskim analizama u cilju optimizacije odnosa prihoda i rizika.

137136


29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak)

29.1. Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja rizik da korisnik kredita neće moći da izvrši svoje ugovorne obaveze prema Banci.

Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama, obezbeđuje adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom i svođenje kreditnog rizika na prihvatljiv nivo. Banka upravlja kreditnim rizikom na način da utvrđuje limite nivoa kreditnog rizika, tako što utvrđuje granice prihvatljivog kreditnog rizika u odnosu na jednog ili više dužnika.

Banka upravlja kreditnim rizikom kako na nivou komitenta, grupe povezanih lica, tako i na nivou ukupnog kreditnog portfolija. U cilju sprovođenja politike optimalne izloženosti kreditnom riziku, Banka ocenjuje bonitet, odnosno kreditnu sposobnost svakog klijenta kako u momentu podnošenja zahteva za odobrenje određenog plasmana tako i naknadnom, redovnom i kontinuiranom analizom njegovih performansi.

Analiza kreditne sposobnosti klijenta, urednosti u izmirivanju obaveza u prošlosti i vrednosti ponuđenog instrumenta zaštite od rizika, na pojedinačnom nivou odnosno za svaku pojedinačnu transakciju, vrši se u okviru Sektora za upravljanje kreditiranjem.

Maksimalna izloženost kreditnom riziku

Prikaz maksimalnih izloženosti Banke kreditnom riziku sa stanjem na dan 31. decembra 2017. i 2016. godine dat je u sledećim tabelama:

U hiljadama dinara

31. decembar 2017. godineBilansna aktiva

koja se klasifikuje

Ispravka vrednosti bilansne aktive

koja se klasifikujeNeklasifikovana bilansna aktiva

Bilans stanja 31. decembar 2017.

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 63,028 - 82,788,608 82,851,636

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - - 1,555,694 1,555,694

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 46,143 - - 46,143

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 49,342 - 128,577,019 128,626,361

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija: 16,539,114 (7,063) 12,721,506 29,253,557

- krediti i potraživanja od banaka 13,759,671 (6,249) - 13,753,422

- krediti i potraživanja od drugih finansijskih organizacija 2,779,443 (814) 12,721,506 15,500,135

Krediti i potraživanja od komitenata 317,011,135 (15,116,930) - 301,894,205

Investicije u zavisna društva 962,496 - - 962,496

Nematerijalna ulaganja - - 2,610,573 2,610,573

Nekretnine, postrojenja i oprema - - 7,871,143 7,871,143

Investicione nekretnine - - 51,251 51,251

Odložena poreska sredstva - - 153,397 153,397

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 1,653,117 - - 1,653,117

Ostala sredstva 6,446,772 (50,842) 934,075 7,330,005

UKUPNO AKTIVA 342,771,147 (15,174,835) 237,263,266 564,859,578


U hiljadama dinara

31. decembar 2016. godineBilansna aktiva

koja se klasifikuje

Ispravka vrednosti bilansne aktive

koja se klasifikujeNeklasifikovana bilansna aktiva

Bilans stanja 31. decembar 2016.

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 18,858 - 102,352,042 102,370,900

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - 1,984,720 1,984,720


Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 49,324 - 120,309,466 120,358,790

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija: 34,770,772 (22,534) 2,843,574 37,591,812

- krediti i potraživanja od banaka 27,757,204 (19,663) - 27,737,541

- krediti i potraživanja od drugih finansijskih organizacija 7,013,568 (2,871) 2,843,574 9,854,271

Krediti i potraživanja od komitenata 295,061,619 (23,315,733) 4,043 271,749,929

Investicije u zavisna društva 962,496 - - 962,496

Nematerijalna ulaganja - - 1,347,422 1,347,422

Nekretnine, postrojenja i oprema - - 7,398,719 7,398,719

Investicione nekretnine - - 174,147 174,147

Odložena poreska sredstva - - 237,493 237,493

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 1,697,057 - - 1,697,057

Ostala sredstva 5,081,226 (57,414) 472,407 5,496,219

UKUPNO AKTIVA 337,687,420 (23,395,681) 237,124,033 551,415,772

Kontinuirano praćenje internog rejtinga klijenata, nivoa preuzetog rizika za svakog klijenta, potrebnog nivoa rezervisanja za pokriće preuzetog rizika, rizika koncentracije plasmana, kreditnog rizika portfolija, nivoa kapitala potrebnog za pokriće svih kreditnih rizika, vrši Sektor za upravljanje rizicima.

Radi upravljanja potraživanjima kod kojih postoji problem urednosti naplate, Banka je formirala poseban organizacioni deo, Sektor za naplatu i upravljanje potraživanjima u docnji.

Sektor za upravljanje kreditiranjem, Sektor za upravljanje rizicima i Sektor za naplatu i upravljanje potraživanjima u docnji su nezavisni organizacioni delovi Banke.

U analizi se sprovode načela propisana regulativom Narodne banke Srbije kao i interne procedure Banke, a sve u cilju predviđanja potencijalnih rizika koji mogu nastati u vezi sa nemogućnošću klijenta da svoje obaveze izmiri o roku dospeća i prema uslovima definisanim ugovorom.

U tom smislu se vrši i ocena potrebnog nivoa rezervi za potencijalne kreditne gubitke i to kako u momentu odobrenja određenog plasmana tako i redovnom analizom kreditnog portfolija na mesečnom nivou. Analiza podrazumeva merenje adekvatnosti rezervi po klijentima, klasama rizika, delovima portfolija i ukupnom portfoliju Banke.

29.1. Kreditni rizik (Nastavak)

139138




Donošenje odluka o izlaganju kreditnom riziku se radi na osnovu razmatranja predloga koji je dat od strane Sektora za upravljanje kreditiranjem. Uslovi odobrenja svakog plasmana privredi se određuju individualno, a u zavisnosti od vrste klijenta, namene za koju se plasman odobrava, procenjene kreditne sposobnosti (kreditnog rejtinga) i trenutne situacije na tržištu. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su takođe opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnosti plasmana kao i samim iznosom. Uslovi odobrenja plasmana stanovništvu i preduzetnicima se određuju kroz definisanje standardnih uslova za različite tipove proizvoda.

Cena rizika za standardne tipove proizvoda se izračunava na osnovu analize kreditnih troškova koje je banka pretrpela u prošlosti kao i istorijskih verovatnoća ulaska u status neizmirenja obaveza po istom ili sličnom tipu proizvoda. Cena rizika za klijente iz segmenta malih i srednjih preduzeća i velikih preduzeća se utvrđuje na bazi internog rejtinga klijenta odnosno istorijski kalibrisane verovatnoće ulaska u status neizmirenja obaveza za datu rejting kategoriju.

S obzirom na značaj kreditnog rizika napravljena je disperzija u nivoima odlučivanja kod plasiranja sredstava Banke. Ova disperzija je obezbeđena utvrđivanjem limita do kojih pojedina lica ili organi mogu da odlučuju. Organi koji donose kreditne odluke, sa različitim nivoima ovlašćenja, su: direktori ekspozitura, direktori regionalnih centara, Sektor za upravljanje kreditiranjem, Kreditni odbor, Kreditna komisija, Izvršni odbor i Upravni odbor. Za kreditne izloženosti preko određenog limita potrebna je i saglasnost matične Banke.

Banka kreditnim rizikom upravlja tako što postavlja ograničenja u pogledu roka, iznosa i rezultata ocene boniteta komitenta za pojedinačne komitente kao i njihovog kreditnog rejtinga, diversifikacijom kredita na veći broj komitenata i ugovaranjem valutne klauzule i vezivanjem za rast cena na malo radi očuvanja realne vrednosti kredita.

Banka takođe upravlja kreditnim rizikom i prihvatanjem adekvatnih instrumenata obezbeđenja otplate kredita, formiranjem ispravki vrednosti bilansnih potraživanja i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, rezervi za procenjene kreditne gubitke, kao i utvrđivanjem adekvatne cene kredita koja pokriva kreditni rizik plasmana.

Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takođe određuju na osnovu različitih instrumenata obezbeđenja. Izloženost riziku prema pojedinačnom dužniku, uključujući banke, ograničena je i uključuje i bilansne i vanbilansne izloženosti riziku. Ukupna izloženost riziku prema pojedinačnom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita izloženosti, razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije.

Rizikkoncentracijeplasmana

Rizik koncentracije je rizik koji direktno ili indirektno proizilazi iz izloženosti Banke prema istom ili sličnom izvoru nastanka rizika, odnosno istoj ili sličnoj vrsti rizika. Banka kontrolu rizika koncentracije vrši uspostavljanjem odgovarajućih limita izloženosti koji joj omogućavaju diversifikaciju kreditnog portfolija. Banka je radi efikasnijeg praćenja rizika koncentracije podelila limite na tri grupe limita: specifične limite, opšte limite i regulatorne limite.

Derivativnifinansijskiinstrumenti

Derivativni finansijski instrumenti dovode do izloženosti kreditnom riziku u slučaju da je njihova fer vrednost pozitivna po Banku.

Kreditna izloženost po osnovu derivata se izračunava primenom metode tekuće izloženosti, odnosno kao zbir pozitivne fer vrednosti ugovora i nominalnog iznosa derivata pomnoženog koeficijentom koji zavisi od vrste i ročnosti finansijskog derivata, a koji je propisan od strane Narodne banke Srbije.

Kreditni rizik derivata se limitira utvrđivanjem maksimalno moguće kreditne izloženosti po osnovu derivata na nivou svakog pojedinačnog klijenta sa kojima se ugovaraju finansijski derivati.



Derivativnifinansijskiinstrumenti(Nastavak)

U skladu sa prethodno navedenim, Banka na dan 31. decembra 2017. i 2016. godine ima sledeće izloženosti prema drugim ugovornim stranama:

U hiljadama dinara

Nominalna vrednost Ukupna izloženost

Ukupno 2017. godine 52,735,082 1,328,312

Valutni (FX) Swap 52,685,524 1,327,032

Valutni (FX) Forward 49,558 1,280

Ukupno 2016. godine 66,992,882 1,360,831

Valutni (FX) Swap 66,992,882 1,360,831

Valutni (FX) Forward - -

U hiljadama dinara

Iznos izloženosti

Ukupno 2017. godine 1,249

Valutni (FX) Swap -

Valutni (FX) Forward 1,249

Rizicisrodnikreditnomriziku

Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići kontrolnim procesima i procedurama koji se koriste za kreditni rizik.

Prikazane vrednosti predstavljaju kreditnu izloženost po derivatima koja se računa kao zbir pozitivne fer vrednosti i nominalnog iznosa derivata pomnoženog koeficijentom koji je propisan od strane Narodne banke Srbije. Iznosi prikazani u Napomeni 27(d) predstavljaju fer vrednost derivata u poslovnim knjigama Banke.

Banka je sredinom 2017. godine počela da obračunava izloženost i kapitalni zahtev za rizik prilagođavanja kreditne izloženosti (CVA) ne samo za potrebe konsolidacije već i za regulatorne potrebe, u skladu sa novom Odlukom o adekvatnosti kapitala banke koju je objavila Narodna banka Srbije.

Prilagođavanje kreditne izloženosti predstavlja iznos koji se obračunava samo za derivativne instrumente, po osnovu grupe transakcija sa drugom ugovornom stranom do iznosa njihove srednje tržišne vrednosti. Navedeno prilagođavanje odražava tržišnu vrednost kreditnog rizika ugovorne strane za Banku.

Tokom 2017. godine izloženost riziku prilagođavanja kreditne izloženosti je bila zanemarljiva, tako da Banka na dan 31. decembra 2017. godine ima sledeće izloženosti riziku prilagođavanja kreditne izloženosti:

141140



Sredstvaobezbeđenjaiostalasredstvazaštiteodkreditnogrizika

Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnošću plasmana kao i samim iznosom. Kao standardni instrumenti obezbeđenja od klijenta se uzimaju ugovorno ovlašćenje i menice, dok se kao dodatni instrumenti u zavisnosti od procene ugovaraju hipoteke na nepokretnostima, zaloga na pokretnoj imovini, delimično ili potpuno pokriće plasmana depozitom kod Banke, garancije države, garancije druge banke ili drugog pravnog lica, obezbeđenje adekvatnim hartijama od vrednosti, odnosno ugovaranje sadužništva drugog pravnog lica koji time postaje solidarni dužnik.

U slučaju ugovaranja hipoteke na nepokretnostima ili zaloge na pokretnoj imovini Banka uvek obezbeđuje procenu vrednosti imovine urađenu od strane ovlašćenog procenitelja, a sve u cilju svođenja potencijalnog rizika na najmanju moguću meru. Odluke o plasmanima stanovništvu i malim klijentima (preduzetnicima) se u najvećem delu zasnivaju na proceni standardizovanih, unapred definisanih uslova, korišćenjem kreditnih modela uz dopunsku analizu od strane kreditnih analitičara.

Procenaobezvređenjafinansijskihsredstava

Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja finansijskih sredstava su: postojanje kašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata, uočene slabosti u tokovima gotovine klijenta, postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga klijenta, kao i nepoštovanje drugih uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa: pojedinačnom i grupnom.

•Pojedinačnoprocenjivanjeispravkevrednosti

Banka vrši pojedinačnu procenu ispravke vrednosti odnosno obezvređenja finansijskih sredstava za svaki pojedinačno značajan kredit i plasman (kod pravnih lica iznos veći od EUR 250.000) ukoliko je u statusu neizmirivanja obaveza (docnja u materijalno značajnom iznosu duža od 90 dana), odnosno ukoliko postoje subjektivni dokazi o obezvređenju plasmana.

Nivo obezvređenja plasmana se utvrđuje na osnovu projekcije očekivanih novčanih tokova koji će biti naplaćeni po osnovu ugovora sa klijentom, uzimajući u obzir novu procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti klijenta, vrednosti kolaterala, vremenskih rokova potrebnih za realizaciju kolaterala i drugo. Projektovani novčani tokovi se diskontuju efektivnom kamatnom stopom i svode na sadašnju vrednost. Upoređivanjem sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokova sa nominalnom vrednošću potraživanja utvrđuje se nivo obezvređenja plasmana. Individualna procena obezvređenja plasmana se radi najmanje polugodišnje.

Ukoliko se dođe do nekih novih informacija koje prema oceni kreditnih analitičara menjaju kreditnu sposobnost klijenta, vrednost kolaterala i izvesnost ispunjavanja obaveza klijenta prema Banci, radi se vanredna procena obezvređenja plasmana, odnosno utvrđivanja potrebnog nivoa ispravke vrednosti.

•Grupnoprocenjivanjeispravkevrednosti

Banka grupno procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni kao i pojedinačno značajnih kredita za koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno i tom prilikom se odvojeno analiziraju homogene grupe kredita (kreditna potportfolija), koje predstavljaju krediti i plasmani sa sličnim karakteristikama i sličnim rizičnim profilom.

29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak)

U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje* Ukupno 2017.

Plasmani komitentima

Plasmani bankama


Plasmani bankama


i bankama

Srbija 323,401,929 6,640,153 118,549,397 39,304 448,630,783

Evropa 5,600,745 6,838,143 110,822 540,540 13,090,250

Amerika 3,875 175,471 88 3,398 182,832

Ostatak sveta 4,927 105,904 31,187 - 142,018

Ukupno 329,011,476 13,759,671 118,691,494 583,242 462,045,883

U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje* Ukupno 2016.


Plasmani bankama


Plasmani bankama


i bankama

Srbija 307,822,029 2,794,639 97,076,408 41,063 407,734,139

Evropa 2,103,846 20,637,861 48,138 529,556 23,319,401

Amerika 4,206 2,157,542 79 6,050 2,167,877

Ostatak sveta 135 2,167,162 32,304 2,665 2,202,266

Ukupno 309,930,216 27,757,204 97,156,929 579,334 435,423,683


Procenaobezvređenjafinansijskihsredstava(Nastavak)

•Grupnoprocenjivanjeispravkevrednosti(Nastavak)

Grupna procena obuhvata ona obezvređenja koja su verovatno sadržana u kreditnom portfoliju Banke i pored toga što ne postoje objektivni dokazi o pojedinačnom obezvređenju. Gubici po osnovu obezvređenja se procenjuju na osnovu PD (probability of default) i LGD (loss given default) parametara. Za klijente pravna lica za koje postoji interni rejting primenjuju se odgovarajuće PD vrednosti. Za klijente fizička lica, PD vrednosti su dobijene na osnovu istorijskih podataka o prelasku izloženosti iz performing-a u non-performing status u vremenskom razmaku od jedne godine. LGD vrednosti su dobijene korišćenjem istorijskih podataka o prosečnoj stopi oporavka non-performing izloženosti.

•Posebnarezervazaprocenjenegubitke

Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava rezerve za procenjene gubitke u skladu sa interno definisanom metodologijom zasnovanoj na Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Obezvređenje finansijskih garancija i akreditiva se procenjuje i rezervisanje se izdvaja kao i kod kredita.

(a) Maksimalna izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost kreditnom riziku Banke sa stanjem na dan 31. decembra 2017. i 2016. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz sledeća geografska područja:

*Maksimalna izloženost kreditnom riziku po vanbilansnim stavkama prikazana je u okviru Napomene 27.

143142


U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje

Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje Ukupno 2017.

Privreda 191,832,212 93,703,616 285,535,828

Trgovina 39,397,908 21,936,403 61,334,311

Saobraćaj i veze 7,399,840 3,953,345 11,353,185

Građevinarstvo 16,567,471 22,028,002 38,595,473

Usluge, turizam i ugostiteljstvo 2,165,258 4,065,662 6,230,920

Proizvodnja hrane i pića 18,736,468 3,891,453 22,627,921

Proizvodnja trajnih dobara 13,343,879 11,451,905 24,795,784

Poljoprivreda, lov, ribolov i šumarstvo 12,440,494 2,885,372 15,325,866

Ostalo 81,780,894 23,491,474 105,272,368

Banke 13,759,671 583,242 14,342,913

Lokalna samouprava 6,502,478 1,114,818 7,617,296

Plasmani stanovništvu 130,676,786 23,873,060 154,549,846

Stambeni krediti 58,835,334 - 58,835,334

Ostali 71,841,452 23,873,060 95,714,512

Ukupno 342,771,147 119,274,736 462,045,883

U hiljadama dinara



Privreda 191,949,103 73,068,000 265,017,103

Trgovina 40,247,211 19,057,316 59,304,527

Saobraćaj i veze 7,316,566 2,901,261 10,217,827

Građevinarstvo 15,722,122 12,054,310 27,776,432

Usluge, turizam i ugostiteljstvo 36,821,049 13,133,294 49,954,343

Proizvodnja hrane i pića 18,422,904 3,418,723 21,841,627

Proizvodnja trajnih dobara 14,104,738 10,526,219 24,630,957

Poljoprivreda, lov, ribolov i šumarstvo 12,064,467 1,870,972 13,935,439

Ostalo 47,250,046 10,105,905 57,355,951

Banke 27,757,204 579,334 28,336,538

Lokalna samouprava 8,110,037 997,169 9,107,206

Plasmani stanovništvu 109,871,076 23,091,760 132,962,836

Stambeni krediti 53,471,529 - 53,471,529

Ostali 56,399,547 23,091,760 79,491,307

Ukupno 337,687,420 97,736,263 435,423,683



(a) Maksimalna izloženost kreditnom riziku (Nastavak)

Analiza izloženosti Banke kreditnom riziku, po sektorima, na dan 31. decembra 2017. i 2016. godine:

U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje Ukupno 2017.


Plasmani bankama


Plasmani bankama


i bankama

Klase:

Performing 303,831,910 13,759,635 114,542,231 583,242 432,717,018

Past Due 558,573 - 108,364 - 666,937

Unlikely to Pay 9,958,751 33 3,936,921 - 13,895,705

Doubtful 14,662,242 3 103,978 - 14,766,223

Ukupno 329,011,476 13,759,671 118,691,494 583,242 462,045,883

U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje Ukupno 2016.

Plasmani komitentima Plasmani bankama

Plasmani komitentima Plasmani bankama


i bankama

Klase:

Performing 272,343,929 27,755,191 92,623,975 579,334 393,302,429

Past Due 518,368 - 98,457 - 616,825

Unlikely to Pay 14,318,545 12 4,303,569 - 18,624,136

Doubtful 22,749,374 2,001 130,928 - 22,882,303

Ukupno 309,930,216 27,757,204 97,156,929 579,334 435,423,683



(b) Kvalitet portfolija

Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana, usklađenu sa pravilima matične Banke.

Sledeće tabele prikazuju kvalitet portfolija (bruto plasmana i vanbilansne izloženosti) zasnovan na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2017. i 2016. godine:

Klase past due, unlikely to pay i doubtful predstavljaju non-performing plasmane (obezvređena potraživanja).

145144



(b) Kvalitet portfolija (Nastavak)

Procena obezvređenja finansijskih sredstava

Struktura ispravki vrednosti i rezervisanja, utvrđenih u skladu sa internom metodologijom Banke, na dan 31. decembra 2017. i 2016. godine, prikazana je kako sledi:


U hiljadama dinara

Ispravke vrednosti Rezervisanja Ukupno 2017.


Plasmani bankama


Plasmanibankama


i bankama

Klase:

Performing 2,260,767 6,225 400,886 65 2,667,943

Past Due 247,752 - 24,502 - 272,254

Unlikely to Pay 4,221,125 22 437,564 - 4,658,711

Doubtful 8,438,942 2 39,118 - 8,478,062

Ukupno 15,168,586 6,249 902,070 65 16,076,970

U hiljadama dinara

Ispravke vrednosti Rezervisanja Ukupno 2016.


Plasmani bankama


Plasmani bankama


i bankama

Klase:

Performing 2,018,367 17,655 286,091 48 2,322,161

Past Due 227,825 - 21,672 - 249,497

Unlikely to Pay 7,132,670 8 689,648 - 7,822,326

Doubtful 13,997,155 2,001 57,788 - 14,056,944

Ukupno 23,376,017 19,664 1,055,199 48 24,450,928



Starosna analiza neobezvređenih kredita i plasmana komitentima

Starosna analiza neobezvređenih kredita i plasmana komitentima koji su dospeli a nisu obezvređeni i prikaz nedospelih i neobezvređenih plasmana na dan 31. decembra 2017. i 2016. godine, prezentovani su u sledećim tabelama:


U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Ispravke vrednosti Ukupno 2017.


Plasmani bankama


Plasmani bankama

Bilansna aktiva koja se

klasifikujeIspravka

vrednosti

Potraživanja bez docnje: 292,825,622 13,759,635 2,033,714 6,225 306,585,257 2,039,939

Potraživanja sa docnjom: 11,006,288 - 227,053 - 11,006,288 227,053

01-30 dana 9,767,315 - 161,389 - 9,767,315 161,389

31-60 dana 707,412 - 44,332 - 707,412 44,332

61-90 dana 324,406 - 20,670 - 324,406 20,670

>90 dana1 207,155 - 662 - 207,155 662

Ukupno 303,831,910 13,759,635 2,260,767 6,225 317,591,545 2,266,992

U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Ispravke vrednosti Ukupno 2016.


Plasmani bankama


Plasmani bankama


klasifikujeIspravka

vrednosti

Potraživanja bez docnje: 262,260,688 27,755,191 1,769,791 17,655 290,015,879 1,787,446

Potraživanja sa docnjom: 10,083,241 - 248,576 - 10,083,241 248,576

01-30 dana 8,877,382 - 188,454 - 8,877,382 188,454

31-60 dana 674,229 - 44,696 - 674,229 44,696

61-90 dana 270,039 - 14,603 - 270,039 14,603

>90 dana2 261,591 - 823 - 261,591 823

Ukupno 272,343,929 27,755,191 2,018,367 17,655 300,099,120 2,036,022

1 Potraživanja koja su u docnji dužoj od 90 dana a nisu obezvređena se odnose na manje iznose dospelih potraživanja koji su ispod praga materijalnosti pa nisu uticala na klasifikaciju dužnika. 2 Potraživanja koja su u docnji dužoj od 90 dana a nisu obezvređena se odnose na manje iznose dospelih potraživanja koji su ispod praga materijalnosti pa nisu uticala na klasifikaciju dužnika.

147146




Analizasredstavaobezbeđenja

Analiza bilansnih i vanbilansnih stavki portfolija prema sredstvima obezbeđenja, na dan 31. decembra 2017. godine i 2016. godine, prikazana je kako sledi:


U hiljadama dinara



Plasmanipravnimlicima: 191,832,212 93,703,616 285,535,828

Obezbeđeno garancijom države 7,388,416 - 7,388,416

Obezbeđeno hipotekom 45,560,754 6,022,223 51,582,977

Obezbeđeno depozitom 2,112,610 1,112,427 3,225,037

Neobezbeđeno kolateralom 136,770,432 86,568,966 223,339,398

Plasmanibankama: 13,759,671 583,242 14,342,913

Neobezbeđeno kolateralom 13,759,671 583,242 14,342,913

Plasmanilokalnojsamoupravi: 6,502,478 1,114,818 7,617,296

Obezbeđeno kolateralom 316,960 - 316,960


Plasmanistanovništvu: 130,676,786 23,873,060 154,549,846

Obezbeđeno stambenom hipotekom 53,813,394 - 53,813,394

Obezbeđeno nestambenom hipotekom 1,412,745 - 1,412,745

Obezbeđeno depozitom 422,037 - 422,037


Ukupno 342,771,147 119,274,736 462,045,883



Analizasredstavaobezbeđenja(Nastavak)


U hiljadama dinara



Plasmanipravnimlicima: 191,949,103 73,068,000 265,017,103

Obezbeđeno garancijom države 15,640,204 - 15,640,204

Obezbeđeno garancijom banke 78,262 10,000 88,262

Obezbeđeno hipotekom 45,525,938 6,174 45,532,112

Obezbeđeno depozitom 1,660,036 1,095,336 2,755,372


Plasmanibankama: 27,757,204 579,334 28,336,538


Plasmanilokalnojsamoupravi: 8,110,037 997,169 9,107,206

Obezbeđeno kolateralom 729,420 - 729,420


Plasmanistanovništvu: 109,871,076 23,091,760 132,962,836

Obezbeđeno stambenom hipotekom 47,736,212 - 47,736,212

Obezbeđeno nestambenom hipotekom 1,899,306 - 1,899,306

Obezbeđeno depozitom 460,264 104,405 564,669


Ukupno 337,687,420 97,736,263 435,423,683

149148


Stambeni LTV 2017. Stambeni LTV 2016.

< 50% 15,300,079 < 50% 13,308,347

51%-70% 15,274,118 51%-70% 12,338,126

71%-90% 18,509,882 71%-90% 15,642,237

91%-100% 2,548,367 91%-100% 3,065,874

> 100% 7,202,888 > 100% 9,116,945

Ukupno 58,835,334 Ukupno 53,471,529



Analizasredstavaobezbeđenja(Nastavak)

Sva sredstva obezbeđenja su prikazana do visine potraživanja. Hipoteka kao sredstvo obezbeđenja dodatno mora zadovoljiti uslove za priznavanje propisane od strane NBS i to: da je upisana u odgovarajući registar, da za predmetnu nepokretnost postoji procena vrednosti ovlašćenog procenjivača ne starija od 3 godine (osim u slučaju stambene nepokretnosti kod koje iznos preostalog potraživanja ne prelazi 40% njene vrednosti), da vlasnik nepokretnosti nije u stečaju, da procenjena vrednost nepokretnosti umanjena za iznos svih potraživanja sa višim pravom prvenstva nije manja od vrednosti potraživanja, da se potraživanja obezbeđena hipotekom izmiruju s docnjom ne dužom od 720 dana.

Prikaz odnosa bruto stanja stambenih kredita prema vrednosti kolaterala (LTV racio) na dan 31. decembra 2017. i 2016. godine dat je u sledećoj tabeli:




Analizaproblematičnihplasmana

Prikaz stanja bilansne aktive i ispravki vrednosti obezvređenih plasmana (NPL – klase past due, unlikely to pay i doubtful) na dan 31. decembra 2017. i 2016. godine dat je u sledećim tabelama:

U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Ispravka vrednosti Ukupno 2017.


Plasmani bankama


Plasmani bankama


klasifikuje Ispravka vrednosti

Pojedinačna procena 20,171,262 - 9,676,815 - 20,171,262 9,676,815

Grupna procena 5,008,304 36 3,231,004 24 5,008,340 3,231,028

Ukupno 25,179,566 36 12,907,819 24 25,179,602 12,907,843

U hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje Ispravka vrednosti Ukupno 2016.


Plasmani bankama


Plasmani bankama


klasifikuje Ispravka vrednosti

Pojedinačna procena 31,751,790 - 17,189,913 - 31,751,790 17,189,913

Grupna procena 5,834,497 2,013 4,167,737 2,009 5,836,510 4,169,746

Ukupno 37,586,287 2,013 21,357,650 2,009 37,588,300 21,359,659

151150


U hiljadama dinara




Plasmani bankama


Plasmani bankama


i bankama

Reprogramirana potraživanja:

Stanje potraživanja 15,492,211 - 187 - 15,492,398

Ispravka vrednosti (7,176,808) - - - (7,176,808)

Ukupno 8,315,403 - 187 - 8,315,590

U hiljadama dinara




Plasmani bankama


Plasmani bankama


i bankama

Reprogramirana potraživanja:

Stanje potraživanja 7,288,246 - 1,182 - 7,289,428

Ispravka vrednosti (2,570,731) - - - (2,570,731)

Ukupno 4,717,515 - 1,182 - 4,718,697



Analizareprogramiranihplasmana

Prikaz stanja bilansne aktive i ispravki vrednosti reprogramiranih plasmana na dan 31. decembra 2017. godine i 2016. godine dat je u sledećim tabelama:


U hiljadama dinara


Plasmani komitentima Plasmani bankama Plasmani stanovništvuPlasmani komitentima

i bankama

CCF

0% 47,023,874 - - 47,023,874

20% 24,000 - - 24,000

50% 32,171,119 567,242 23,873,060 56,611,421

100% 15,599,441 16,000 - 15,615,441

Ukupno 94,818,434 583,242 23,873,060 119,274,736

Reprogramiranim potraživanjima smatraju se sva potraživanja kod kojih je izmenom prethodno ugovorenih uslova došlo do omogućavanja određenih olakšica klijentu kao što su: rok izmirivanja obaveza, dinamika izmirivanja obaveza, kamatna stopa, i drugo.




Analizafaktorakreditnekonverzije

U hiljadama dinara


Plasmani komitentima Plasmani bankama Plasmani stanovništvuPlasmani komitentima

i bankama

CCF

0% 36,859,875 - - 36,859,875

20% 190,688 - - 190,688

50% 21,790,888 571,099 23,091,760 45,453,747

100% 15,223,718 8,235 - 15,231,953

Ukupno 74,065,169 579,334 23,091,760 97,736,263

153152


Banka na mesečnom nivou obračunava i LCR pokazatelj po značajnim valutama u skladu sa Odlukom o upravljanju rizikom likvidnosti banke propisanom od strane Narodne banke Srbije. LCR se izveštava mesečno ALCO odboru po najznačajnijim valutama (RSD i EUR). Na dan 31. decembra 2017. godine LCR iznosi 10.28 za poziciju likvidnosti u domaćoj valuti i 1.13 za poziciju likvidnosti u eurima.

Pokazateljlikvidnostiiužipokazateljlikvidnosti

U 2017. godini regulatorni pokazatelj likvidnosti i uži pokazatelj likvidnosti su bili znatno iznad zakonom propisanog limita i prosečan regulatorni pokazatelj likvidnosti je bio skoro trostruko iznad zahtevanog nivoa.

Pokazatelj likvidnosti

31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2017. 2.38 2.86 3.25 2.22

2016. 2.62 2.83 3.44 2.18

Uži pokazatelj likvidnosti

31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2017. 1.88 2.30 2.78 1.69

2016. 2.26 2.30 2.97 1.71

LCR 31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2017. 3.27 5.18 6.85 3.27

29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak)29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak)

29.2. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za merenje i praćenje stanja likvidnosti kao i za redovnu izradu izveštaja koji prikazuju uticaj pomeranja različitih kategorija aktive i pasive Banke na likvidnosnu poziciju Banke. Sistem upravljanja rizikom likvidnosti je usklađen sa merama i kriterijumima propisanim kako od strane matične Banke, tako i regulatornim normama definisanim od strane Narodne banke Srbije.

U 2014. godini, Banka je usvojila i implementirala pravila matične Banke u sistem praćenja i merenja rizika likvidnosti i na taj način uvela primenu Bazel III standarda o praćenju likvidnosti u svoje interne sisteme, odnosno primenu regulativa Evropske Unije CRR/CRD IV i Delegirana uredba (EU) 2015/61 od 2015. godine. Primena ovih standarda je uvedena kroz usvajanje lokalne Politike upravljanja rizikom likvidnosti koja u potpunosti odgovara Grupnim standardima i ERMASnet 5 tehničkog rešenja koje omogućava standardizovano praćenje rizika likvidnosti na nivou ISP grupe. Pored toga, Banka je u obavezi da prati i izveštava pokazatelje likvidnosti koji su regulatorna obaveza na lokalnom nivou.

Osnovne aktivnosti sistema upravljanja rizikom likvidnosti podrazumevaju: – projektovanje priliva i odliva gotovine; – postavljanje i praćenje indikatora likvidnosti; – merenje i praćenje likvidnosti banke; – praćenje pokazatelja krize likvidnosti; i – pripremanje izveštaja za rukovodstvo.

Sistem praćenja i merenja rizika likvidnosti se bazira na sledećim osnovnim merama:• Regulatorni pokazatelji likvidnosti: pokazatelj pokrića likvidnom aktivom – LCR (uključujući LCR po značajnim

valutama), pokazatelj likvidnosti i uži pokazatelj likvidnosti. • Pokazatelji likvidnosti – izveštavanje prema matičnoj Banci:

• LCR (Liquidity Coverage Ratio) – u skladu sa Delegiranom uredbom (EU) 2015/61 za praćenje kratkoročne likvidnosti;

• NSFR (Net Stable Funding Ratio) – Bazel III standard za praćenje strukturne likvidnosti;• Stres test likvidnosti – stresni LCR pokazatelj;• LCR po značajnim valutama;• Iznos i struktura rezerve likvidnosti;• Rezerve likvidnosti za dnevne operacije;• Projektovani kumulativni gep do jedne nedelje; i• Dodatni parametri za praćenje likvidnosti propisani od strane Evropskog nadzornog tela za bankarstvo (EBA).

Svi indikatori likvidnosti, kako regulatorni tako i indikatori definisani Politikom upravljanja rizikom likvidnosti su bili iznad propisanih limita tokom 2017. godine.

Regulatorni pokazatelj likvidnosti

Pokazateljpokrićalikvidnomaktivom–LCR

Primenjujući smernice Evropske bankarske uprave (EBA) i Bazel III regulative i poštujući specifičnosti srpskog tržišta i makroekonomskog okruženja, Narodna banka Srbije je krajem 2016. godine usvojila novu Odluku o upravljanju rizikom likvidnosti uvodeći novi pokazatelj pokrića likvidnom aktivom – LCR, kao regulatorni pokazatelj likvidnosti koji važi od 30. juna 2017. godine. LCR pokazatelj ima za cilj da obezbedi adekvatan nivo visoko likvidne aktive Banke (gotovina ili aktiva koja može biti konvertovana u gotovinu bez ili sa malim gubitkom vrednosti) u cilju zadovoljenja potreba za likvidnošću u periodu od 30 dana stres scenarija.

29.2. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (Nastavak)

Regulatorni pokazatelj likvidnosti (Nastavak)

Pokazateljpokrićalikvidnomaktivom-LCR(Nastavak)

Odluka o upravljanju rizikom likvidnosti banke propisana od strane Narodne banke Srbije je skoro u potpunosti usklađena sa Bazel III regulativom odnosno Delegiranom uredbom (EU) 2015/91, međutim potrebno je napomenuti da postoje razlike u obračunu lokalnog LCR pokazatelja u sledećim aspektima:

• Višak likvidnosti na računu obavezne rezerve se obračunava na datum izveštavanja, a ne kao prosek;• Nema primene korektivnih faktora na obveznice Republike Srbije u domaćoj i stranoj valuti;• Više stope odliva su primenjene na depozite stanovništva koji nisu izraženi u dinarima, eurima ili valuti države

članice Evropske unije. Naime, euro i ostale valute država članica EU se tretiraju kao domaća valuta u skladu sa regulativom u Srbiji;

• Manjak obavezne rezerve se ne tretira kao odliv; i• Ugovoreni prilivi po osnovu potraživanja po kojima ne postoji docnja duža od pet dana su uključeni u prilive

likvidnih sredstava (ne postoji definisan prag od pet dana u regulativi EU).

LCR pokazatelj zahtevan od strane regulatora je bio znatno iznad zahtevanog limita tokom 2017. godine uz prosečnu vrednost koja prevazilazi petostruku vrednost propisanog limita od 1.0 (100%).

155154




Pokazateljilikvidnosti–izveštavanjepremamatičnojBanci:

Usvajanjem dokumenta Group Liquidity Risk Management Guidelines (od strane Upravnog odbora dana 20. septembra 2017. godine) koji definišu Bazel III, CRR/CRD IV i Delegirana uredba (EU) 2015/61 standarde likvidnosti kao osnovnu meru rizika likvidnosti na nivou ISP grupe, Banka je uvrstila najnapredniji koncept merenja likvidnosti u svoj interni sistem upravljanja rizicima.

Pravila definisana Bazel III standardom likvidnosti, regulativama CRR/CRD IV i Delegiranom uredbom (EU), kao i Politikom ISP grupe su na lokalnom nivou usvojena kroz dokumenta Politika upravljanja rizikom likvidnosti i Pravilnik primene politike upravljanja rizikom likvidnosti od strane Upravnog odbora Banke (31. oktobra 2017. godine).

LCR(LiquidityCoverageRatio)

Osnovni pokazatelj kratkoročne likvidnosti je LCR pokazatelj, koji predstavlja odnos između visokokvalitetnih likvidnih sredstava (HQLA) i neto odliva očekivanih u periodu od mesec dana. LCR pokazatelj je definisan u skladu sa Delegiranom uredbom 2015/16 (regulativa EU) poštujući lokalne regulatorne propise (Odluka o upravljanju rizikom likvidnosti banke) pri obračunu određenih pozicija kod kojih je zahtevana primena pondera koji su propisani od strane nacionalnog regulatora.

U 2017. godini po zahtevu matične Banke, a u skladu sa lokalnom Politikom upravljanja rizikom likvidnosti, pri obračunu LCR pokazatelja primenjen je korektivni faktor (haircut) umanjenja tržišne vrednosti obveznica izdatih od strane Republike Srbije (50% za obveznice u domaćoj valuti i eurima, odnosno 10% za obveznice u dolarima). Primena korektivnih faktora je u značajnoj meri uticala na smanjenje LCR pokazatelja u odnosu na 2016. godinu.

LCR limit je definisan u skladu sa smernicama Intesa grupe i ne sme biti manji od 0.9 (90%). Tokom 2017. godine LCR pokazatelj je bio iznad limita sa prosečnom vrednošću dvostruko iznad zahtevanog nivoa.


Likvidna rezervaKnjigovodstvena

vrednost/ Fer vrednost Haircut Raspoloživa vrednost

Obavezna rezerva prema Centralnoj banci iznad zahtevanog nivoa za obračunski period: 14,009,861 0% 14,009,861

- od toga dinarska obavezna rezerva 8,469,436 0% 8,469,436

- od toga devizna obavezna rezerva 5,540,425 0% 5,540,425

Reverzne repo transakcije sa Centralnom bankom 10,000,000 0% 10,000,000

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 11,254,102 0% 11,254,102

Neopterećene raspoložive hartije od vrednosti izdate od strane Republike Srbije: 125,787,568 47.98% 65,433,334

- od toga emitovane u domaćoj valuti 70,323,131 50% 35,161,566

- od toga emitovane u eurima 49,115,564 50% 24,557,782

- od toga emitovane u dolarima 6,348,873 10% 5,713,986

Neopterećene raspoložive hartije od vrednosti izdate od strane Republike Italije 3,573,620 0% 3,573,620

Ukupna likvidna rezerva 164,625,151 104,270,917



NSFR(NetStableFundingRatio)

NSFR je definisan u skladu sa Basel III pravilima i predstavlja strukturnu poziciju likvidnosti banke. NSFR je pokazatelj strukturne likvidnosti u normalnim uslovima (uobičajenim poslovnim okolnostima), koji je namenjen limitiranju ročne transformacije u vremenskom periodu od godinu dana. Ovaj standard ima za cilj da smanji rizik finansiranja tokom dužeg vremenskog perioda zahtevajući od banke da finansira svoje aktivnosti stabilnim izvorima finansiranja. Limit je definisan u skladu sa smernicama Grupe i ne sme biti manji od 0.9 (90%).


LCR 31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2017. godina 1.39 2.11 3.11 1.39

2016. godina 3.28 6.70 7.83 3.28

NSFR 31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2017. godina 1.88 1.99 2.05 1.88

2016. godina 2.00 1.99 2.04 1.94

LCR se izveštava mesečno ALCO odboru po najznačajnijim valutama (RSD i EUR) i na dan 31. decembra 2017. godine iznosi 4.23 za poziciju likvidnosti u domaćoj valuti i 0.54 za poziciju likvidnosti u stranoj valuti (EUR). S obzirom da je na nivou ISP grupe najznačajnija strana valuta USD, Banka ima obavezu da mesečno izveštava stanje LCR pokazatelja u USD, iako učešće USD u bilansnoj aktivi iznosi 3.2%.

Politikom upravljanja rizikom likvidnosti je definisano da Banka mora da održava i izveštava nivo likvidne rezerve koja je definisana internim pravilima na nivou ISP grupe.

Za potrebe obračuna LCR pokazatelja prema matičnoj Banci podrazumeva se korišćenje obavezne rezerve u iznosu iznad zahtevanog iznosa za obračunski period, a koji predstavlja sastavni deo likvidne rezerve. Ovako prudentan pristup je zahtevan od strane matične Banke i njegovom primenom raspoloživ iznos obavezne rezerve prema centralnoj banci pri obračunu LCR pokazatelja na dan 31. decembra 2017. godine iznosi RSD 14,009,861 hiljadu (2016. godina: RSD 47,552,753 hiljade).

U 2017. godini po zahtevu matične Banke, a u skladu sa lokalnom Politikom upravljanja rizikom likvidnosti, pri obračunu LCR pokazatelja odnosno likvidne rezerve primenjen je korektivni faktor (haircut) umanjenja tržišne vrednosti obveznica izdatih od strane Republike Srbije (50% za obveznice u domaćoj valuti i eurima, odnosno 10% za obveznice u dolarima).

Tabela u prilogu predstavlja strukturu ukupne likvidne rezerve Banke na dan 31. decembra 2017. godine:

157156



Struktura ukupne likvidne rezerve je sledeća: obavezna rezerva prema centralnoj banci iznad zahtevanog nivoa za obračunski period u domaćoj i stranoj valuti na koju se primenjuje haircut 0%, reverzne repo transakcije sa centralnom bankom, gotovina i gotovinski ekvivalenti (uključujući i zlato) na koji se primenjuje haircut 0%, obveznice izdate od strane Republike Srbije u domaćoj i stranoj valuti na koje se primenjuje unapred definisan korektivni faktor (haircut) od 10%, odnosno 50%. Primena korektivnog faktora (haircut) na tržišnu vrednost hartija od vrednosti izdatih od strane Republike Italije nije zahtevana od strane matične Banke.

Na dan 31. decembra 2017. godine, stanje neopterećenih raspoloživih finansijskih sredstava izdatih od strane Republike Srbije iznosi RSD 125,787,568 hiljada (2016. godina: RSD 110,385,913 hiljada) od čega je RSD 70,323,131 hiljada emitovana u domaćoj valuti (2016. godina: RSD 56,871,481 hiljada), RSD 49,115,564 hiljade u eurima (2016. godina: RSD 44,421,365 hiljada) i RSD 6,348,873 hiljade u dolarima (2016. godina: RSD 9,093,067 hiljada).

Na dan 31. decembra 2017. godine, stanje neopterećenih raspoloživih finansijskih sredstava izdatih od strane Republike Italije iznosi RSD 3,573,620 hiljada u eurima (2016. godina: RSD 11,244,042 hiljade).

U okviru obračuna likvidne rezerve, a u skladu sa Politikom upravljanja rizikom likvidnosti, nisu uključena stanja deviznih računa u stranoj valuti iako ona predstavljaju likvidna sredstva kojima Banka može bez ograničenja raspolagati.

Na dan 31. decembra 2017. godine, stanje deviznih računa u stranoj valuti iznosilo je RSD 3,841,323 hiljade, od čega je RSD 2,369,454 hiljade bilo na deviznom računu kod Narodne banke Srbije, a RSD 1,471,869 hiljada na nostro računima (2016. godina: RSD 19,100,758 hiljada).

Valutna struktura gotovine na nostro računima je na izveštajni dan iznosila: EUR – RSD 838,101 hiljada (2016. godina: RSD 11,472,980 hiljada), USD – RSD 266,722 hiljade (2016. godina: 3,001,132 hiljade), GBP – RSD 81,734 hiljade (2016. godina: RSD 1,541,916 hiljada ), CAD – RSD 57,397 hiljada (2016. godina: RSD 709,266 hiljada), AUD – RSD 51,936 hiljada (2016. godina: RSD 886,198 hiljada), DKK – RSD 52,702 hiljade (2016. godina: RSD 67,610 hiljada), CHF – RSD 43,141 hiljada (2016. godina: RSD 828,775 hiljada), SEK – RSD 40,648 hiljada (2016. godina: RSD 393,034 hiljade), RUB – RSD 30,820 hiljada (2016. godina: RSD 75,445 hiljada) i ostale valute – RSD 8,668 hiljada (2016. godina: RSD 124,402 hiljade).

U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri meseca

do godinu dana

Od godinu dana do

pet godinaPreko pet

godina

Bez definisane

ročnosti Ukupno

AKTIVA

Gotovina i sredstva kod centralne banke 82,829,649 - - - - 21,987 82,851,636

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - - 259,710 493,685 - 802,299 1,555,694

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 46,143 - - - - - 46,143

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 6,452,497 17,053,242 34,345,131 70,797,314 - (21,823) 128,626,361

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 24,593,444 1,665,481 2,834,864 166,831 - (7,063) 29,253,557

Krediti i potraživanja od komitenata 35,457,784 21,442,455 77,505,478 126,627,076 56,999,547 (16,138,135) 301,894,205

Investicije u zavisna društva - - - - - 962,496 962,496

Nematerijalna ulaganja - - - - - 2,610,573 2,610,573

Nekretnine, postrojenja i oprema - - - - - 7,871,143 7,871,143

Investicione nekretnine - - - - - 51,251 51,251

Odložena poreska sredstva - - - - - 153,397 153,397

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - 1,653,117 1,653,117

Ostala sredstva - - - - - 7,330,005 7,330,005

UKUPNA AKTIVA 149,379,517 40,161,178 114,945,183 198,084,906 56,999,547 5,289,247 564,859,578

U okviru tabele o analizi preostale ročnosti sredstava Banke na dan 31. decembra 2017. godine, ispravke vrednosti su prikazane u okviru dela bez definisane ročnosti.



Tabela u prilogu predstavlja strukturu ukupne likvidne rezerve Banke na dan 31. decembra 2016. godine:



Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova preostale ročnosti sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembra 2017. godine:


Likvidna rezervaKnjigovodstvena

vrednost/ Fer vrednost Haircut Raspoloživa vrednost

Obavezna rezerva prema Centralnoj banci iznad zahtevanog nivoa za obračunski period: 47,552,752 0% 47,552,752

- od toga dinarska obavezna rezerva 20,040,172 0% 20,040,172

- od toga devizna obavezna rezerva 27,512,580 0% 27,512,580

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 9,017,580 0% 9,017,580

Neopterećene raspoložive hartije od vrednosti izdate od strane Republike Srbije: 110,385,913 0% 110,385,913

- od toga emitovane u domaćoj valuti 56,871,481 0% 56,871,481

- od toga emitovane u eurima 44,421,365 0% 44,421,365

- od toga emitovane u dolarima 9,093,067 0% 9,093,067

Neopterećene raspoložive hartije od vrednosti izdate od strane Republike Italije 11,244,042 0% 11,244,042

Ukupna likvidna rezerva 178,200,287 178,200,287

159158




Analiza preostale ročnosti sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembra 2017. godine (Nastavak):

U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri meseca

do godinu dana

Od godinu dana do

pet godinaPreko pet

godina

Bez definisane

ročnosti Ukupno

PASIVA

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - - - - - 4,847 4,847

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 5,726,955 348,731 6,981,829 11,816,471 6,357,579 1,143,472 32,375,037

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 306,002,783 14,308,131 56,889,301 15,070,188 1,026,786 4,408,046 397,705,235

Rezervisanja - - - - - 1,277,294 1,277,294

Tekuće poreske obaveze - - - - - 387,008 387,008

Ostale obaveze 7,380,068 - - - - 6,723,287 14,103,355

UKUPNO OBAVEZE 319,109,806 14,656,862 63,871,130 26,886,659 7,384,365 13,943,954 445,852,776

UKUPNO KAPITAL - - - - - 119,006,802 119,006,802

UKUPNO PASIVA 319,109,806 14,656,862 63,871,130 26,886,659 7,384,365 132,950,756 564,859,57

ROČNA NEUSKLAĐENOST (169,730,289) 25,504,316 51,074,053 171,198,247 49,615,182 (127,661,509)

KUMULATIVNI GAP (169,730,289) (144,225,973) (93,151,920) 78,046,327 127,661,509


Tabela o analizi preostale ročnosti sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembra 2017. godine prikazuje buduće novčane tokove primenom izuzetno konzervativnih pretpostavki, kao što je istovremeno dospeće svih depozita po viđenju u narednih mesec dana. Ovakve pretpostavke ne daju pravu sliku stanja likvidnosti, s obzirom na to da se shodno vremenskim serijama stanja depozita po viđenju u prethodnim godinama može zaključiti da predstavljaju izuzetno stabilan izvor finansiranja.




Tabela u nastavku predstavlja analizu preostale ročnosti sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembra 2016. godine:

U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri meseca

do godinu dana

Od godinu dana do

pet godinaPreko pet

godina

Bez definisane

ročnosti Ukupno

AKTIVA


Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - - 163,091 1,128,327 693,302 1,984,720



Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 33,090,868 46,703 3,581,663 882,239 12,873 (22,534) 37,591,812








Ostala sredstva - - - - - 5,496,219 5,496,219

UKUPNA AKTIVA 184,718,851 28,545,231 126,241,500 164,759,509 53,300,686 (6,150,005) 551,415,772

U okviru tabele o analizi preostale ročnosti sredstava Banke na dan 31. decembra 2016. godine, ispravke vrednosti su prikazane u okviru dela bez definisane ročnosti.

161160




Analiza preostale ročnosti sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembra 2016. godine (Nastavak):

U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri meseca

do godinu dana

Od godinu dana do

pet godinaPreko pet

godina

Bez definisane

ročnosti Ukupno

PASIVA


Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 10,517,249 268,533 5,996,931 12,335,938 3,594,596 1,342,210 34,055,459

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 275,006,654 18,571,264 66,762,094 18,868,760 1,206,362 3,037,425 383,452,558

Rezervisanja - - - - - 1,753,517 1,753,517

Tekuće poreske obaveze - - - - 55,668 55,668

Ostale obaveze 3,705,477 9,431 88,999 7,820 - 4,143,438 7,955,164

UKUPNO OBAVEZE 289,229,380 18,849,228 72,848,024 31,212,518 4,800,958 10,334,852 427,274,960

UKUPNO KAPITAL - - - - - 124,140,812 124,140,812

UKUPNO PASIVA 289,229,380 18,849,228 72,848,024 31,212,518 4,800,958 134,475,664 551,415,772


KUMULATIVNI GAP (104,510,529) (94,814,526) (41,421,050) 92,125,941 140,625,669


U hiljadama dinara

Knjigovodstvena vrednost Trgovačka knjiga Bankarska knjiga

Aktiva u skladu sa tržišnim rizicima 347,033,437 110,582 346,922,855

Gotovina i sredstva kod centralne banke 42,890,867 - 42,890,867

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 110,582 110,582 -

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 46,143 - 46,143

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 58,927,475 - 58,927,475

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 43,700,041 - 43,700,041

Krediti i potraživanja od komitenata 200,457,831 - 200,457,831

Ostala sredstva 900,498 - 900,498

Pasiva u skladu sa tržišnim rizicima 295,431,642 - 295,431,642

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 26,714,938 - 26,714,938

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 265,393,773 - 265,393,773

Ostale obaveze 3,322,931 - 3,322,931

Finansijski derivati koji utiču na deviznu poziciju a vode se u vanbilansu Banke (42,560,308) - (42,560,308)

Ispravka vrednosti (8,460,657) - (8,460,657)

Neto otvorena devizna pozicija 580,830 110,582 470,248

29.3. Tržišni rizik

U 2017. godini, Banka je sticala pozicije Trgovačke knjige i shodno tome bila izložena kamatnom i cenovnom riziku koji mogu nastati po osnovu Knjige trgovanja. Sa druge strane, Bankarska knjiga je bila izložena deviznom riziku, uz registrovan proboj limita dozvoljen od strane dva člana Izvršnog odbora u toku 2017. godine.

Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene deviznog kursa. Bankarsko poslovanje u različitim valutama uslovljava izloženost oscilacijama deviznih kurseva više valuta.

Banka poseduje sistem merenja deviznog rizika koji se zasniva na limitima prvog i drugog reda.

Limitom prvog reda se smatra FX VaR limit koji se obračunava i izveštava na dnevnom nivou. Metodologija obračuna FX VaR je propisana regulativom ISP grupe koja primenjuje EWMA istorijski metod, sa intervalom poverenja od 99% i vremenskim horizontom od jednog dana. FX VaR se obračunava na poziciju po svakoj valuti, kako zbog zahteva matične Banke, tako i zbog povećanja volatilnosti nekih valuta koje Banka ima u svom portfoliju. Ipak, vrednost izračunatog FX VaR je najvećim delom određena volatilnošću EUR jer je tokom 2017. godine učešće EUR u proseku iznosilo 72% ukupne otvorene devizne pozicije.

Limitom drugog reda se smatra limit neto otvorene devizne pozicije koja predstavlja razliku između devizno osetljive aktive i devizno osetljive pasive. Izloženost po osnovu limita drugog reda se obračunava i izveštava na dnevnom nivou. U toku 2017. godine nije se menjao nivo limita prvog i drugog reda odnosno FX VaR limita i limita neto otvorene devizne pozicije. U toku 2017. godine registrovan je proboj limita prvog i drugog reda uz prethodnu najavu i odobrenje očekivanog proboja od strane dva člana Izvršnog odbora, a koji je u roku od tri radna dana vraćen u okviru uspostavljenog limita.

U toku 2017. godine, Banka je bila usklađena sa regulatornim pokazateljem deviznog rizika koji je izražen kao 20% regulatornog kapitala. Na dan 31. decembra 2017. godine regulatorni pokazatelj deviznog rizika je iznosio 0.88%.

Tabela u nastavku predstavlja otvorenu deviznu poziciju Banke na dan 31. decembra 2017. godine:

163162



29.3. Tržišni rizik (Nastavak)

Tabela u nastavku predstavlja otvorenu deviznu poziciju Banke na dan 31. decembra 2016. godine:

U hiljadama dinara

Knjigovodstvena vrednost Trgovačka knjiga Bankarska knjiga

Aktiva u skladu sa tržišnim rizicima 372,565,903 44,002 372,521,901

Gotovina i sredstva kod centralne banke 59,697,874 - 59,697,874

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 44,002 44,002 -

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 46,068 - 46,068

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 64,714,472 - 64,714,472

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 34,974,296 34,974,296

Krediti i potraživanja od komitenata 212,808,439 - 212,808,439

Ostala sredstva 280,752 - 280,752

Pasiva u skladu sa tržišnim rizicima 293,568,595 - 293,568,595

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 26,585,846 - 26,585,846

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 264,430,956 - 264,430,956

Ostale obaveze 2,551,793 - 2,551,793

Finansijski derivati koji utiču na deviznu poziciju a vode se u vanbilansu Banke (64,593,150) - (64,593,150)

Ispravka vrednosti (15,317,054) - (15,317,054)

Neto otvorena devizna pozicija (912,896) 44,002 (956,898)

Tabela u nastavku predstavlja valutnu strukturu otvorene devizne pozicije Banke na dan 31. decembra 2017. i 2016. godine:

U hiljadama dinara

Neto otvorena devizna pozicija po valutama 2017. 2016.

EUR 416,739 (1,001,191)

USD 22,209 (8,090)

CHF 12,223 (28,385)

Ostale valute 73,395 65,918

Zlato i drugi plemeniti metali 56,264 58,852

Ukupno 580,830 (912,896)

U evrima

Devizni VaR 31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2017. godina 14,218 12,355 166,835 1,433

2016. godina 4,425 13,977 49,762 2,307


29.3. Tržišni rizik (Nastavak)

Sledeća tabela pokazuje uticaj promena deviznog kursa na rezultat i regulatorni kapital Banke:

29.4. Rizik od promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik smanjenja profita ili neto vrednosti imovine Banke usled promena u visini kamatnih stopa. Izloženost kamatnom riziku zavisi od odnosa kamatno osetljive aktive i pasive Banke.

Kamatni rizik se računa odvojeno za Bankarsku knjigu (portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju) i za Knjigu trgovanja (portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje). Indikatori koji se koriste za izračunavanje kamatnog rizika u Bankarskoj knjizi su osetljivost neto vrednosti imovine na promenu kamatnih stopa od 100 baznih poena i osetljivost kamatnih prihoda i rashoda na promenu kamatnih stopa od 50 baznih poena.

Metodologija ISP grupe za obračun kamatnog rizika je izmenjena početkom 2014. godine i usvojena od strane Banke kroz interna dokumenta i tehničko rešenje ERMAS net 5. Izmene metodologije su podrazumevale: tretman margine kao fiksnog budućeg novčanog toka, obračun budućih novčanih tokova korišćenjem FTP cena umesto ugovorenih cena, modeliranje depozita po viđenju i diskontovanje budućih novčanih tokova upotrebom krivih prinosa koje su modifikovane istorijskim vrednostima PD (verovatnoćama defaulta). Primenjujući smernice Evropske bankarske uprave (EBA) i Bazel III regulative, matična Banka je krajem 2016. godine donela nove smernice koje se tiču kamatnog rizika. Početkom 2017. godine dokumenta Banke kojima se definiše upravljanje kamatnim rizikom, Politika upravljanja kamatnim rizikom bankarske knjige i Pravilnik - Merenje i kontrola kamatnog rizika u Bankarskoj knjizi, su usklađena sa datim aktima matične Banke.

Osetljivost neto vrednosti imovine na promenu tržišnih kamatnih stopa od 100 baznih poena, 200 baznih poena i minus 200 baznih poena se izračunava, prati i dostavlja ALCO odboru, kao i matičnoj Banci na mesečnom nivou.

Mere koje se koriste za obračun kamatnog rizika u Bankarskoj knjizi su osetljivost neto vrednosti imovine na promenu kamatne stope od 100 baznih poena i osetljivost kamatnih prihoda i rashoda na promenu kamatnih stopa od 50 baznih poena. Banka je bila u skladu sa propisanim limitima od strane matične Banke u toku 2017. godine.

U toku 2017. godine, VaR limit kamatne stope knjige trgovanja, kao i nivo ukupnog limita izloženosti riziku kamatne stope Bankarske knjige je smanjen na zahtev matične Banke.

Kamatni rizik se meri i izveštava na dnevnom nivou za portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju (AFS) kao i za portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje (HFT). Za portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju, kao i za portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje, se računaju i izveštavaju na dnevnom nivou sledeće mere kamatnog rizika: IRR VaR, duracija i stres test (scenario promene od 100 baznih poena i 200 baznih poena).

Prihvatljiv nivo kamatnog rizika je definisan limitom na najveću moguću vrednost pod kamatnim rizikom (IRR VaR) za portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju kao i za portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje.

U hiljadama dinara

Scenario Efekat 2017. Efekat 2016.

10% depresijacija dinara 58,083 (91,290)

20% depresijacija dinara 116,166 (182,579)

165164


29.4. Rizik od promene kamatnih stopa (Nastavak)

Vrednost pod kamatnim rizikom (IRR VaR) predstavlja najveći mogući gubitak vrednosti portfolija hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju odnosno hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje na dnevnom nivou koji Banka može da pretrpi usled promene kretanja kamatnih stopa. Metodologija obračuna IRR VaR je propisana regulativom ISP grupe koja primenjuje EWMA istorijski metod, sa intervalom poverenja od 99% i vremenskim horizontom od jednog dana. U toku 2017. godine nije bilo registrovanog proboja VaR limita.

Tabela u nastavku predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) na dan 31. decembra 2017. godine:


U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri meseca

Od tri meseca do godinu

dana

Od godinu dana do pet

godinaPreko pet

godinaKamatno

neosetljivo Ukupno

AKTIVA


Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - - 259,710 493,685 - 802,299 1,555,694



Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 26,914,388 1,624,592 715,328 6,312 - (7,063) 29,253,557








Ostala sredstva - - - - - 7,330,005 7,330,005

UKUPNA AKTIVA 229,486,267 90,583,915 97,204,498 134,304,518 7,991,133 5,289,247 564,859,578

U okviru tabele koja predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) na dan 31. decembra 2017. godine, ispravke vrednosti su prikazane u okviru dela bez definisane ročnosti.


Otvorena kamatna pozicija Banke (Repricing Gap) na dan 31. decembra 2017. godine (Nastavak):


U hiljadama dinara

Do mesec dana



dana


godinaPreko pet

godinaKamatno

neosetljivo Ukupno

PASIVA


Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 5,846,955 8,965,601 3,496,318 8,179,006 4,743,685 1,143,472 32,375,037

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 309,369,917 15,392,929 54,990,183 12,910,983 633,177 4,408,046 397,705,235

Rezervisanja - - - - - 1,277,294 1,277,294


Ostale obaveze 7,380,068 - - - - 6,723,287 14,103,355

UKUPNO OBAVEZE 322,596,940 24,358,530 58,486,501 21,089,989 5,376,862 13,943,954 445,852,776

UKUPNO KAPITAL - - - - - 119,006,802 119,006,802

UKUPNO PASIVA 322,596,940 24,358,530 58,486,501 21,089,989 5,376,862 132,950,756 564,859,578


KUMULATIVNI GAP (93,110,673) (26,885,288) 11,832,709 125,047,238 127,661,509

167166



Tabela u nastavku predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) na dan 31. decembra 2016. godine:


U hiljadama dinara

Do mesec dana



dana


godinaPreko pet

godinaKamatno

neosetljivo Ukupno

AKTIVA


Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - - 163,091 1,128,327 - 693,302 1,984,720



Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 33,638,948 39,783 3,374,516 561,099 - (22,534) 37,591,812








Ostala sredstva - - - - - 5,496,219 5,496,219

UKUPNA AKTIVA 252,327,554 91,775,914 105,599,177 100,375,993 6,673,291 (5,336,157) 551,415,772

U okviru tabele koja predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) na dan 31. decembra 2016. godine, ispravke vrednosti su prikazane u okviru dela bez definisane ročnosti.

U hiljadama dinara

Do mesec dana



dana


godinaPreko pet

godinaKamatno

neosetljivo Ukupno

PASIVA


Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 11,037,250 11,545,273 5,791,486 4,149,278 189,962 1,342,210 34,055,459

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 280,533,887 19,775,075 63,833,417 15,451,789 820,965 3,037,425 383,452,558

Rezervisanja - - - - - 1,753,517 1,753,517


Ostale obaveze 3,705,476 9,431 88,999 7,820 - 4,143,438 7,955,164

UKUPNO OBAVEZE 295,276,613 31,329,779 69,713,902 19,608,887 1,010,927 10,334,852 427,274,960

UKUPNO KAPITAL - - - - - 124,140,812 124,140,812

UKUPNO PASIVA 295,276,613 31,329,779 69,713,902 19,608,887 1,010,927 134,475,664 551,415,772


KUMULATIVNI GAP (42,949,059) 17,497,076 53,382,351 134,149,457 139,811,821


Otvorena kamatna pozicija Banke (Repricing Gap) na dan 31. decembra 2016. godine (Nastavak):


169168




Sledeća tabela prikazuje uticaj promene kamatnih stopa na neto prihod i neto vrednosti imovine Banke primenom standardnog scenarija, ne uzimajući u obzir pretpostavke o asimetričnim promenama krive prinosa. Standardni scenario podrazumeva paralelno pomeranje krive prinosa za 100 baznih poena i 200 baznih poena za osetljivost neto vrednosti imovine Banke, odnosno za 50 baznih poena za osetljivost neto prihoda Banke.


Sledeća tabela prikazuje vrednost pod rizikom za portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za trgovanje:

U hiljadama dinara

Osetljivost neto vrednosti imovine Banke na promenu kamatne stope Povećanje od 100bp Smanjenje od 100bp Povećanje od 200bp Smanjenje od 200bp

2017. godina

Na dan 31. decembra (1,034,898) 1,099,586 (1,996,247) 2,366,665

Prosek za period (943,977) 1,008,564 (1,809,801) 2,076,273

Maksimum za period (657,033) 1,282,586 (1,244,490) 2,763,081

Minimum za period (1,201,924) 714,329 (2,314,199) 1,324,416

2016. godina

Na dan 31. decembra (838,377) 838,377 (1,844,676) 2,484,480

Prosek za period (921,712) 921,712 (1,470,006) 2,199,051

Maksimum za period (535,917) 1,152,259 (1,094,714) 2,628,681

Minimum za period (1,152,259) 535,917 (1,844,676) 1,687,687

U hiljadama dinara

Osetljivost neto vrednosti imovine Banke na promenu kamatne stope Povećanje od 50bp Smanjenje od 50bp

2017. godina

Na dan 31. decembra 483,364 (483,817)

Prosek za period (34,400) 23,085

Maksimum za period 483,364 210,416

Minimum za period (227,016) (483,817)

2016. godina

Na dan 31. decembra (147,428) 146,069

Prosek za period (129,103) 128,085

Maksimum za period 78,032 254,174

Minimum za period (254,059) (74,529)

Sledeća tabela prikazuje vrednost pod rizikom za portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju:

U evrima

IRR AFS VaR 31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2017. godina 377,015 497,629 702,762 349,315

2016. godina 719,077 518,910 721,262 400,897

U evrima

IRR HFT VaR 31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2017. godina 2,980 7,593 17,082 682

2016. godina 12,415 24,571 72,176 1,420

29.5. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih događaja. Operativni rizik uključuje i pravni rizik.

Cilj Banke je da upravlja operativnim rizikom tako da se izbalansira sprečavanje finansijskih gubitaka i štete nanete ugledu sa sveukupnom ekonomskom isplativošću i inovacijama. Politika Banke zahteva poštovanje svih važećih zakonskih i regulatornih zahteva.

Banka je razvila i primenjuje određene standarde za upravljanje operativnim rizicima u sledećim oblastima:• identifikovanje operativnog rizika, koje obuhvata:

• prikupljanje podataka o operativnim rizicima i gubicima – identifikovanje, evidentiranje i klasifikaciju podataka o gubicima Banke,

• integrisani proces procene izloženosti Banke operativnim rizicima• procenu operativnog rizika prilikom uvođenja novog proizvoda, procesa i sistema,

• merenje operativnog rizika,• nadzor i izveštavanje o operativnom riziku, i• ublažavanje operativnog rizika.

Najmanje jednom godišnje, Interna revizija Banke, vrši nezavisnu procenu adekvatnosti sistema za upravljanje operativnim rizicima. Rezultati ove procene iznose se u okviru izveštaja o reviziji koji sadrži sve nalaze i predloge za unapređenje.

Za obračun kapitalnog zahteva za operativni rizik Banka koristi standardizovani pristup. Kapitalni zahtev za operativni rizik Banke, izračunat standardizovanim pristupom na dan 31. decembra 2017. godine iznosi RSD 4,325,887 hiljada (31. decembar 2016. godine: RSD 4,294,527 hiljada).

29.6. Rizici izloženosti Banke

Sektor za upravljanje rizicima prati, meri i izveštava nadležne odbore Banke o riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica, riziku ulaganja Banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva, kao i riziku zemlje porekla lica prema kome je Banka izložena. U 2017. godini Banka je vodila računa o usklađenosti pokazatelja rizika izloženosti i rizika ulaganja, i sprovođenjem odgovarajućih aktivnosti predviđenih relevantnim procedurama i odlukama o odobravanju kredita i ulaganjima u finansijsku i nefinansijsku imovinu, obezbedila usklađenost svojih plasmana i ulaganja sa pokazateljima poslovanja propisanim od strane Narodne banke Srbije, kao i limitima ulaganja propisanih od strane Banke.

Rizici izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti Banke prema licima povezanim sa Bankom.


171170



29.6. Rizici izloženosti Banke (Nastavak)

U skladu sa Politikom upravljanja rizicima, rukovodstvo Banke utvrđuje limite, odnosno koncentraciju plasmana po pojedinim pravnim licima ili grupi povezanih lica, i licima povezanim sa Bankom.

Rukovodstvo Banke i odgovarajući organi i lica sa ovlašćenjima u Banci navedenim merama nastoje da obezbede usklađenost izloženosti Banke sa propisanim limitima, odnosno obezbeđuju da izloženost Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica ne bude veća od 25% kapitala Banke, a da zbir svih velikih izloženosti Banke ne bude veći od 400% kapitala Banke.

29.7. Rizici ulaganja Banke

Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u druga pravna lica i u osnovna sredstva. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Sektor za upravljanja rizicima prati nivo trajnih ulaganja i o tome obaveštava Izvršni odbor Banke. Na ovaj način se obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke ne pređu 60% kapitala Banke.

29.8. Rizik zemlje

Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli uticati na finansijski rezultat i kapital Banke zbog nemogućnosti Banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica. Izloženost Banke riziku zemlje je niska iz razloga što je učešće nerezidenata u ukupnom kreditnom portfoliju Banke zanemarljivo.

29.9. Upravljanje kapitalom

Cilj upravljanja kapitalom je da Banka zadrži sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi očuvala optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala, a akcionarima obezbedila dividende.

Banka kontinuirano upravlja kapitalom kako bi ostvarila sledeće: – obezbedila usaglašenost sa zahtevima u vezi sa kapitalom koji su definisani od strane Narodne banke Srbije; – obezbedila adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po načelu stalnosti poslovanja; – održala kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja; i – održala kapital na nivou koji je adekvatan za pokriće interno procenjenih kapitalnih zahteva za sve materijalno značajne rizike identifikovane u procesu interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP).

Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke. Narodna banka Srbije je definisala minimalni koeficijent adekvatnosti kapitala od 12%, s tim da Banka može slobodno raspolagati ostvarenom dobiti samo ukoliko je adekvatnost kapitala veća od 14.5%.


29.9. Upravljanje kapitalom (Nastavak)

Regulatorni kapital po Odluci o adekvatnosti kapitala banke koja važi od 30. juna 2017. godine:

U hiljadama dinara

31.12.2017.

Naziv pozicije

KAPITAL 65,363,824

OSNOVNI KAPITAL 65,363,824

Osnovni akcijski kapital 65,363,824

Instrumenti osnovnog akcijskog kapitala i pripadajuća emisiona premija 41,748,469

Uplaćen iznos instrumenata osnovnog akcijskog kapitala 21,315,900

Pripadajuća emisiona premija uz instrumente osnovnog akcijskog kapitala 20,432,569

Dobit

Napomena: Dobit iz ranijih godina koja ne ispunjava uslove za uključivanje u osnovni akcijski kapital 16,373,289

Napomena: Dobit iz tekućeg perioda koja ne ispunjava uslove za uključivanje u osnovni akcijski kapital 11,847,694

Revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici/gubici 1,542,070

Revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici 1,572,930

(-) Nerealizovani gubici (30,860)

Rezerve iz dobiti, ostale rezerve i rezerve za opšte bankarske rizike 47,484,121

Ostale rezerve 47,484,121

(+/-) Regulatorna prilagođavanja vrednosti elemenata osnovnog akcijskog kapitala (130,159)

(-) Dodatna prilagođavanja vrednosti (130,159)

(-) Ostala nematerijalna ulaganja umanjena za povezane odložene poreske obaveze (2,610,573)

(-) Iznos poreza u vezi sa elementima osnovnog akcijskog kapitala koji se može predvideti u vreme obračuna kapitala, osim ako je banka prethodno korigovala iznos elemenata osnovnog akcijskog kapitala u iznosu u kojem ti porezi smanjuju iznos do kojeg se elementi osnovnog akcijskog kapitala mogu koristiti za pokriće rizika ili gubitaka (143,974)

(-) Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke koji se odbija od osnovnog akcijskog kapitala banke (22,526,130)

173172



29.10. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Poslovna politika Banke je da obelodani informacije o pravičnoj (fer) vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti.

Određivanje fer vrednosti finansijskih instrumenata koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti mora uvažavati principe, kriterijume i hijerarhiju propisanu Politikom fer vrednosti, koja je usklađena sa pravilima fer vrednovanja ISP grupe. Merenje fer vrednosti finansijskih instrumenata koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti poštuje sledeću hijerarhiju koja reflektuje uverljivost inputa korišćenih pri određivanju fer vrednosti:

• Nivo 1: inputi su kotirane tržišne cene (bez korekcija) na aktivnom tržištu za identične instrumente;• Nivo 2: inputi koji nisu kotirane cene uključene u Nivo 1, ali su ili direktno ili indirektno (izvedeni iz cena) kotirani

na tržištu. Ova kategorija podrazumeva: tržišne kamatne stope, tržišne kotacije CDS (credit default swap), tržišne cene obveznica sa primarnih aukcija ili tržišnih deviznih kurseva pri određivanju vrednosti instrumenata; i

• Nivo 3: inputi koji nisu sa tržišta dostupna informacija. Ova kategorija uključuje sve instrumente za koje informacija o vrednosti inputa nije direktno ili indirektno merljiva na tržištu.

Primena navedene hijerarhije nije opciona i Banka nije slobodna u izboru informacija koje koristi za određivanje fer vrednosti finansijskih instrumenata koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti, već mora poštovati gore navedenu hijerarhiju.

Finansijski instrumenti koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti i na koje se primenjuju pravila Politike fer vrednosti su:

• Državne FX obveznice, državne obveznice koje je emitovala Republika Italija za koje postoji likvidno i aktivno tržište koje pruža direktnu informaciju o kotiranim tržišnim cenama (Nivo 1);

• Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju obuhvataju državne obveznice Republike Srbije koje se vrednuju primenom tehnike diskontovanja budućih ugovorenih novčanih tokova, primenom tržišnih bezrizičnih kriva prinosa usklađenih po osnovu rizika zemlje (kod obveznica denomiranih u eurima) ili rizika likvidnosti (kod dinarskih obveznica za čiju ročnost ne postoji direktna kotacija) (Nivo 2);

• Over–the–counter finansijski derivati (devizni swap i devizni forward) se vrednuju diskontovanjem budućih ugovorenih novčanih tokova primenom tržišnih bezrizičnih kriva prinosa usklađenih po osnovu rizika zemlje (kod euro obveznica) ili rizika likvidnosti (kod dinarskih obveznica za čiju ročnost ne postoji direktna kotacija), (Nivo 2); i

• Akcije odnosno učešća u kapitalu pravnih lica koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se vrednost ne može pouzdano utvrditi vrednuju se po nabavnoj vrednosti ili poslednjoj dostupnoj informaciji o vrednosti umanjenoj za procenjena obezvređenja (Nivo 3).

U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, fer vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta.


29.9. Upravljanje kapitalom (Nastavak)

Regulatorni kapital po Odluci o adekvatnosti kapitala banke koja je važila do 30. juna 2017. godine:

U hiljadama dinara

31.12.2016.

Naziv pozicije

KAPITAL 60,859,986

OSNOVNI KAPITAL 61,118,432

Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 21,315,900

Emisiona premija 20,432,569

Rezerve iz dobiti 47,484,121

Nematerijalna ulaganja (1,347,422)

Regulatorna usklađivanja vrednosti (26,766,736)

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (415,506)

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke (26,351,230)

DOPUNSKI KAPITAL 704,050

Deo revalorizacionih rezervi banke 704,050

ODBITNE STAVKE OD KAPITALA (962,496)

Od čega: umanjenje osnovnog kapitala (481,248)

Od čega: umanjenje dopunskog kapitala (481,248)

Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno drugih lica (962,496)

UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 60,637,184

UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 222,802

175174



29.10. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (Nastavak)

Sledeće tabele prikazuju vrednost finansijskih instrumenata merenih na osnovu različitih informacija u skladu sa hijerarhijom propisanom u okviru Politike fer vrednosti:

Fer vrednost na dan 31. decembra 2017. godine:

U hiljadama dinara

Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Aktiva

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - 1,555,694 - 1,555,694


Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 9,922,493 118,685,301 18,567 128,626,361

Ukupno 9,968,636 120,240,995 18,567 130,228,198

Pasiva

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - 4,847 - 4,847

Ukupno - 4,847 - 4,847

U hiljadama dinara

Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Aktiva

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - 1,984,720 - 1,984,720


Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 20,337,109 100,001,428 20,253 120,358,790

Ukupno 20,383,177 101,986,148 20,253 122,389,578

Pasiva

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - 2,594 - 2,594

Ukupno - 2,594 - 2,594

Po mišljenju rukovodstva Banke, iznosi u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja.

Fer vrednost na dan 31. decembra 2016. godine:


29.10. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (Nastavak)

Sledeća tabela prikazuje fervrednostinstrumenata koji nisu vrednovani po fer vrednosti i koji su raspoređeni prema odgovarajućim nivoima hijerarhije fer vrednovanja:

U hiljadama dinara

31. decembar 2017. godine Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Fer vrednostKnjigovodstvena

vrednost

Aktiva

Gotovina i sredstva kod centralne banke - 82,851,636 - 82,851,636 82,851,636

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - 29,253,557 - 29,253,557 29,253,557

Krediti i potraživanja od komitenata - - 351,351,349 351,351,349 301,894,205

Ukupno - 112,105,193 351,351,349 463,456,542 413,999,398

Pasiva

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci - 32,375,037 - 32,375,037 32,375,037

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - 396,466,855 396,466,855 397,705,235

Ostale obaveze - 14,103,355 - 14,103,355 14,103,355

Ukupno - 46,478,392 396,466,855 442,945,247 444,183,627

U hiljadama dinara

31. decembar 2016. godine Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Fer vrednostKnjigovodstvena

vrednost

Aktiva

Gotovina i sredstva kod centralne banke - 102,370,900 - 102,370,900 102,370,900

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - 37,591,812 - 37,591,812 37,591,812

Krediti i potraživanja od komitenata - 316,385,616 316,385,616 271,749,929

Ukupno - 139,962,712 316,385,616 456,348,328 411,712,641

Pasiva

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci - 34,055,459 - 34,055,459 34,055,459

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - 382,788,857 382,788,857 383,452,558

Ostale obaveze - 7,955,164 - 7,955,164 7,955,164

Ukupno 42,010,623 382,788,857 424,799,480 425,463,181

Fer vrednosti gotovine i sredstava kod centralne banke, kredita i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija, depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci, su prikazane po knjigovodstvenoj vrednosti obzirom da su u pitanju kratkoročni depoziti kod finansijskih institucija (novčano tržište), koje su visokog kreditnog rejtinga i ugovorene po kamatnim stopama koje odgovaraju tržišnim uslovima i pripadaju Nivou 2.

Fer vrednost pozicija krediti i potraživanja od komitenata i depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima su obračunate primenom tehnika diskontovanja budućih novčanih tokova, uzimajući u obzir valutu, kreditni kvalitet komitenta i ročnost primenom tržišnih kriva prinosa.

Rukovodstvo Banke vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti.

177176


30. POTENCIJALNE OBAVEZE

a) Sudski sporovi

Na dan 31. decembra 2017. godine, Banka se javlja kao tužena strana u određenom broju sudskih sporova. Ukupno procenjeni iznos tužbenih zahteva, uključujući troškove i kamate, iznosi RSD 446,408 hiljada (31. decembar 2016. godine: RSD 471,000 hiljada).

Konačan ishod sudskih sporova u toku je neizvestan. Kao što je obelodanjeno u Napomeni 24. na dan 31. decembra 2017. godine Banka je formirala rezervisanja za potencijalne gubitke koji mogu proisteći iz navedenih sporova u ukupnom iznosu od RSD 180,394 hiljade (31. decembar 2016. godine: RSD 308,638 hiljada). Rukovodstvo Banke procenjuje da neće nastati materijalno značajni gubici po osnovu ishoda preostalih sudskih sporova u toku iznad iznosa za koje je izvršeno rezervisanje.

Banka vodi sudske sporove protiv trećih lica radi naplate svojih potraživanja. Za sva utužena potraživanja protiv pravnih i fizičkih lica Banka je izvršila ispravku vrednosti na teret rezultata tekuće i prethodnih godina.

b) Poreski rizici

Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena. U Republici Srbiji poreski period je otvoren tokom perioda od 5 godina. U različitim okolnostima, poreski organi mogu imati različite pristupe određenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreske obaveze zajedno sa naknadnim zateznim kamatama i penalima. Rukovodstvo Banke smatra da su poreske obaveze evidentirane u priloženim finansijskim izveštajima pravilno iskazane.

31. USAGLAŠAVANJE MEĐUSOBNIH OBAVEZA I POTRAŽIVANJA

Banka je u skladu sa članom 18. Zakona o računovodstvu izvršila usaglašavanje obaveza i potraživanja sa svojim dužnicima i poveriocima na dan 30. novembra 2017. godine, i o tome postoji verodostojna dokumentacija.

Od ukupno 3,375 poslatih izvoda otvorenih stavki (IOS) osporeno je 14.

Iznos neusaglašenih potraživanja i obaveza po poslatim IOS-ima iznosi RSD 277,614 hiljada. Najveći iznos se odnosi na potraživanja od pravnih lica u stečaju i pravnih lica koja su imala statusnu promenu (97,00% od ukupnog osporenog iznosa).

179178


32. DEVIZNI KURS

Zvanični srednji devizni kursevi Narodne banke Srbije utvrđeni na međubankarskom sastanku deviznog tržišta, korišćeni za preračun deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31. decembra 2017. i 2016. godine u funkcionalnu valutu (RSD), za pojedine strane valute su:

U dinarima

2017. 2016.

EUR 118.4727 123.4723

USD 99.1155 117.1353

CHF 101.2847 114.8473

33. DOGAĐAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA

Nije bilo značajnih događaja nakon datuma izveštajnog perioda koji bi zahtevali obelodanjivanje u napomenama uz priložene finansijske izveštaje Banke za 2017. godinu.




181


Organizacionastruktura

*Banka u dosadašnjem poslovanju nije osnivala niti obavljala poslovne aktivnosti preko ogranaka

183


Mrežaekspozitura

Lokacija Naziv ekspoziture Regionalni centar Adresa

Ada Ada, Vuka Karadžića 18 Novi Sad Vuka Karadžića 18

Aleksandrovac Aleksandrovac, 29. novembra bb Niš 29. novembra bb

Aleksinac Aleksinac, Knjaza Miloša 115 Niš Knjaza Miloša 115

Apatin Apatin, Petefi Šandora 2 Novi Sad Petefi Šandora 2

Aranđelovac Aranđelovac, Knjaza Miloša 192 Kragujevac Knjaza Miloša 192

Arilje Arilje, Stevana Čolovića 2 Kragujevac Stevana Čolovića 2

Bačka Palanka Bačka Palanka, Žarka Zrenjanina 80 Novi Sad Žarka Zrenjanina 80

Bačka Topola Bačka Topola, Glavna 29 Novi Sad Glavna 29

Bački Petrovac Bački Petrovac, Maršala Tita 4 Novi Sad Maršala Tita 4

Batajnica Zemun, Batajnica, Majke Jugovića 1 Beograd Majke Jugovića 1

Bajina Bašta Bajina Bašta, Kneza Milana Obrenovića 22 Kragujevac Kneza Milana Obrenovića 22

Bečej Bečej, Novosadska 2 Novi Sad Novosadska 2

Beočin Beočin, Trg cara Lazara 8 Novi Sad Trg cara Lazara 8

Beograd Novi Beograd, Otona Župančića 1 Beograd Otona Župančića 1

Beograd Čukarica, Požeška 128 Beograd Požeška 128

Beograd Čukarica, Požeška 45 Beograd Požeška 45

Beograd Novi Beograd, Milutina Milankovića 134g Beograd Milutina Milankovića 134g

Beograd Novi Beograd, Milentija Popovića 7b Beograd Milentija Popovića 7b

Beograd Novi Beograd, Nedeljka Gvozdenovića 24a Beograd Nedeljka Gvozdenovića 24a

Beograd Novi Beograd, Milentija Popovića 7v Beograd Milentija Popovića 7v

Beograd Zvezdara, Bulevar kralja Aleksandra 240 Beograd Bulevar kralja Aleksandra 240

Beograd Palilula, Marjane Gregoran 60 Beograd Marjane Gregoran 60

Beograd Voždovac, Ustanička 69 Beograd Ustanička 69

Beograd Zvezdara, Mirijevski venac 23 Beograd Mirijevski venac 23

Beograd Voždovac, Kumodraška 174 Beograd Kumodraška 174

Beograd Zvezdara, Bulevar kralja Aleksandra 156 Beograd Bulevar kralja Aleksandra 156

Beograd Stari grad, Knez Mihailova 30 Beograd Knez Mihailova 30

Beograd Stari grad, Kolarčeva 5 Beograd Kolarčeva 5

Beograd Stari grad, Studentski trg 7 Beograd Studentski trg 7

Beograd Stari grad, Karađorđeva 67 Beograd Karađorđeva 67

Beograd Vračar, Bulevar oslobođenja 3 Beograd Bulevar oslobođenja 3

Beograd Voždovac, Vojvode Stepe 77 Beograd Vojvode Stepe 77

Beograd Vračar, cara Nikolaja 82-84 Beograd Cara Nikolaja 82-84

Beograd Palilula, Ruzveltova 8 Beograd Ruzveltova 8

Beograd Rakovica, Vukasovićeva 50a Beograd Vukasovićeva 50a

Beograd Savski venac, Sarajevska 31 Beograd Sarajevska 31

Beograd Savski venac, Vase Pelagića 48b Beograd Vase Pelagića 48b

Beograd Rakovica, Vidikovački venac 80b Beograd Vidikovački venac 80b

Beograd Novi Beograd, Bulevar maršala Tolbuhina 34 Beograd Bulevar maršala Tolbuhina 34

Beograd Novi Beograd, Partizanske avijacije 14 Beograd Partizanske avijacije 14

Beograd Novi Beograd, Omladinskih brigada 90 Beograd Omladinskih brigada 90

Beograd Palilula, 27. marta 23 Beograd 27. marta 23

Beograd Stari grad, Džordža Vašingtona 8 Beograd Džordža Vašingtona 8

Beograd Voždovac, Braće Jerković 137b Beograd Braće Jerković 137b

Beograd Čukarica, Trgovačka 15 Beograd Trgovačka 15

Beograd Savski venac, Nemanjina 4 Beograd Nemanjina 4

Beograd Surčin, Vojvođanska 85 Beograd Vojvođanska 85

Beograd Novi Beograd, Jurija Gagarina 36b Beograd Jurija Gagarina 36b

Beograd Palilula, Borča, Ivana Milutinovića 73 Beograd Ivana Milutinovića 73

Beograd Stari grad, Cara Dušana 50 Beograd Cara Dušana 50

Beograd Vračar, Kneza Miloša 23 Beograd Kneza Miloša 23

Beograd Voždovac, Banjica, Crnotravska 7-9 Beograd Crnotravska 7-9

185184



Beograd Rakovica, Miška Kranjca 12 Beograd Miška Kranjca 12

Beograd Novi Beograd, Jurija Gagarina 14 Beograd Jurija Gagarina 14

Beograd Vračar, Južni bulevar 84 Beograd Južni bulevar 84

Beograd Vračar, Kursulina 41 Beograd Kursulina 41

BeogradCentar za stambene kredite, Stari grad, Knez Mihailova 30

Beograd Knez Mihailova 30

BeogradKancelarija za stambene kredite, Voždovac, Ustanička 69

Beograd Ustanička 69

BeogradKancelarija za stambene kredite, Novi Beograd, Bulevar maršala Tolbuhina 34

Beograd Bulevar maršala Tolbuhina 34

Beograd Kancelarija za stambene kredite, Čukarica, Požeška 128 Beograd Požeška 128

BeogradKancelarija za stambene kredite, Novi Beograd, Omladinskih brigada 90a

Beograd Omladinskih brigada 90a

Bor Bor, Đorđa Vajferta 3 Niš Đorđa Vajferta 3

Bogatić Bogatić, Vojvode Stepe 35 Kragujevac Vojvode Stepe 35

Brus Brus, kralja Petra I bb Niš Kralja Petra I bb

Bujanovac Bujanovac, Karađorđa Petrovića 111 Niš Karađorđa Petrovića 111

Čačak Čačak, Kuželjeva 1 Kragujevac Kuželjeva 1

Ćuprija Ćuprija, Karađorđeva 36 Niš Karađorđeva 36

Despotovac Despotovac, Despota Stefana Lazarevića 2 Niš Despota Stefana Lazarevića 2

Gornji Milanovac Gornji Milanovac, Vojvode Milana 1 Kragujevac Vojvode Milana 1

Inđija Inđija, Novosadska 21 Novi Sad Novosadska 21

Ivanjica Ivanjica, Majora Ilića 1 Kragujevac Majora Ilića 1

Jagodina Jagodina, Maksima Gorkog 2 Niš Maksima Gorkog 2

Kanjiža Kanjiža, Glavna 3 Novi Sad Glavna 3

Kikinda Kikinda, Braće Tatića 16 Novi Sad Braće Tatića 16

Kladovo Kladovo, 22. septembra 9 Niš 22. septembra 9

Kostolac Kostolac, Nikole Tesle 5-7 Niš Nikole Tesle 5-7

Kovačica Kovačica, Maršala Tita 31a Novi Sad Maršala Tita 31a

Kovin Kovin, cara Lazara 73 Novi Sad cara Lazara 73

Kragujevac Kragujevac, Save Kovačevića 12 b Kragujevac Save Kovačevića 12 b

Kragujevac Kragujevac, kralja Petra I 19 Kragujevac kralja Petra I 19

Kragujevac Kragujevac, kralja Aleksandra I Karađorđevića 120 Kragujevac kralja Aleksandra I Karađorđevića 120

Kraljevo Kraljevo, Trg Jovana Sarića 8 Kragujevac Trg Jovana Sarića 8

Kruševac Kruševac, Vidovdanska 4 Kragujevac Vidovdanska 4

Kruševac Kruševac, Vece Korčagina 18 Kragujevac Vece Korčagina 18

Kučevo Kučevo, Trg Veljka Dugoševića 2 Niš Trg Veljka Dugoševića 2

Kula Kula, Maršala Tita 242 Novi Sad Maršala Tita 242

Lajkovac Lajkovac, Vojvode Mišića 84 Kragujevac Vojvode Mišića 84

Lazarevac Lazarevac, Karađorđeva 41 Kragujevac Karađorđeva 41

Leskovac Leskovac, Trg revolucije 7 Niš Trg revolucije 7

Loznica Loznica, Trg Vuka Karadžića bb Kragujevac Trg Vuka Karadžića bb

Ljig Ljig, Vojvode Mišića 12 Kragujevac Vojvode Mišića 12

Ljubovija Ljubovija, Vojvode Mišića 44 Kragujevac Vojvode Mišića 44

Mionica Mionica, Dr. Jove Aleksića bb Kragujevac Dr. Jove Aleksića bb

Mladenovac Mladenovac, kralja Petra I 217 Kragujevac kralja Petra I 217

Negotin Negotin, Trg Đorđa Stanojevića 70/II Niš Trg Đorđa Stanojevića 70/II

Niš Centar za stambene kredite, Niš, Milojka Lešjanina 1 Niš Milojka Lešjanina 1

Niš Niš, Sinđelićev trg 18 Niš Sinđelićev trg 18

Niš Niš, Vizantijski bulevar 78 Niš Vizantijski bulevar 78

Niš Niš, Obrenovićeva 82 (Fontana) Niš Obrenovićeva 82 (Fontana)

Niš Niš, Milojka Lešjanina 1 Niš Niš, Milojka Lešjanina 1

Niš Niš, Bulevar Nemanjića 28-32 Niš Bulevar Nemanjića 28-32

Novi Bečej Novi Bečej, Trg oslobođenja 5 Novi Sad Trg oslobođenja 5


Novi Pazar Novi Pazar, AVNOJ-a 6 Kragujevac AVNOJ-a 6

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 4 Novi Sad Bulevar Mihajla Pupina 4

Novi Sad Novi Sad, Bulevar oslobođenja 32 Novi Sad Bulevar oslobođenja 32

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Jovana Dučića 1 Novi Sad Bulevar Jovana Dučića 1

Novi Sad Novi Sad, Bulevar cara Lazara 79a Novi Sad Bulevar cara Lazara 79a

Novi Sad Novi Sad, Bulevar oslobođenja 76a Novi Sad Bulevar oslobođenja 76a

Novi Sad Novi Sad, Fruškogorska 10 Novi Sad Fruškogorska 10

Novi Sad Novi Sad, Rumenačka 33 Novi Sad Rumenačka 33

Novi Sad Novi Sad, Zmaj Jovina 15 Novi Sad Zmaj Jovina 15

Novi Sad Novi Sad, Bulevar oslobođenja 8 Novi Sad Bulevar oslobođenja 8

Novi SadCentar za stambene kredite,Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 4

Novi Sad Bulevar Mihajla Pupina 4

Obrenovac Obrenovac, Miloša Obrenovića 133-135 Kragujevac Miloša Obrenovića 133-135

Pančevo Pančevo, Štrosmajerova 1 Novi Sad Štrosmajerova 1

Pančevo Pančevo, Karađorđeva 2-4 Novi Sad Karađorđeva 2-4

Paraćin Paraćin, kralja Petra I 4 Niš kralja Petra I 4

Petrovac na Mlavi Petrovac na Mlavi, Bate Bulića 37 Niš Bate Bulića 37

Pirot Pirot, Branka Radičevića 18 Niš Branka Radičevića 18

Požarevac Požarevac, Trg Radomira Vujovića 8 Niš Trg Radomira Vujovića 8

Požega Požega, Knjaza Miloša 6 Kragujevac Knjaza Miloša 6

Priboj Priboj, Nemanjina 48-50 Kragujevac Nemanjina 48-50

Prijepolje Prijepolje, Sandžačkih brigada 39 Kragujevac Sandžačkih brigada 39

Prokuplje Prokuplje, 9. oktobra 6 Niš 9. oktobra 6

Raška Raška, Miluna Ivanovića 8 Kragujevac Miluna Ivanovića 8

Ruma Ruma, Glavna 170 Novi Sad Glavna 170

Ruma Ruma, 15. maja 143 Novi Sad 15. maja 143

Sjenica Sjenica, Milorada Jovanovića bb Kragujevac Milorada Jovanovića bb

Smederevo Smederevo, Cvijićeva 3 Niš Cvijićeva 3

Smederevska Palanka Smederevska Palanka, Svetog Save 19 Kragujevac Svetog Save 19

Sombor Sombor, Venac Stepe Stepanovića 32 Novi Sad Venac Stepe Stepanovića 32

Sremska Mitrovica Sremska Mitrovica, kralja Petra I 6 Novi Sad Kralja Petra I 6

Sremska Mitrovica Sremska Mitrovica, Svetog Dimitrija 2 Novi Sad Svetog Dimitrija 2

Srbobran Srbobran, Zmaj Jovina 18 Novi Sad Zmaj Jovina 18

Senta Senta, Zlatne grede 6 Novi Sad Zlatne grede 6

Stara Pazova Stara Pazova, Ćirila i Metodija 2 Novi Sad Ćirila i Metodija 2

Subotica Subotica, Dimitrija Tucovića 2 Novi Sad Dimitrija Tucovića 2

Subotica Subotica, Štrosmajerova 6 Novi Sad Štrosmajerova 6

Surdulica Surdulica, Kralja Petra I bb Niš Kralja Petra I bb

Svilajnac Svilajnac, Svetog Save 52 Niš Svetog Save 52

Šabac Šabac, Gospodar Jevremova 44 Kragujevac Gospodar Jevremova 44

Šid Šid, Karađorđeva 11-13 Novi Sad Karađorđeva 11-13

Temerin Temerin, Novosadska 403 Novi Sad Novosadska 403

Titel Titel, Mihajla Krestića 8a Novi Sad Mihajla Krestića 8a

Topola Topola, Tomislava Karađorđevića 3 Kragujevac Tomislava Karađorđevića 3

Trstenik Trstenik, cara Dušana bb Kragujevac Cara Dušana bb

Ub Ub, kralja Petra I 44 Kragujevac Kralja Petra I 44

Užice Užice, Dimitrija Tucovića 129 Kragujevac Dimitrija Tucovića 129

Valjevo Valjevo, Karađorđeva 71 Kragujevac Karađorđeva 71

Valjevo Valjevo, Železnička 7 Kragujevac Železnička 7

Velika Plana Velika Plana, Momira Gajića 2 Kragujevac Momira Gajića 2

Veliko Gradište Veliko Gradište, Kneza Lazara 35 Niš Kneza Lazara 35

Veternik Veternik, kralja Petra I 7a Novi Sad Kralja Petra I 7a

Vladičin Han Vladičin Han, Svetosavska 16a Niš Svetosavska 16a

186


Vlasotince Vlasotince, Nemanjina 2 Niš Nemanjina 2

Vranje Vranje, Lenjinova bb Niš Lenjinova bb

Vrbas Vrbas, Maršala Tita 66 Novi Sad Maršala Tita 66

Vrnjačka Banja Vrnjačka Banja, Kruševačka 1 Kragujevac Kruševačka 1

Vršac Vršac, Sterijina 19a Novi Sad Sterijina 19a

Zaječar Zaječar, Nikole Pašića 70 Niš Nikole Pašića 70

Zemun Zemun, Glavna 30 Beograd Glavna 30

Zemun Zemun, Gornjogradska 38 Beograd Gornjogradska 38

Zlatibor Zlatibor, Kraljev trg bb Kragujevac Kraljev trg bb

Zrenjanin Zrenjanin, kralja Aleksandra I Karađorđevića bb Novi Sad kralja Aleksandra I Karađorđevića bb

Žabalj Žabalj, Nikole Tesle 47 Novi Sad Nikole Tesle 47

GALLERIE D’ITALIA.THREE MUSEUM VENUES: AN ITALIAN CULTURAL NETWORK.

Through the Gallerie d’Italia project, Intesa Sanpaolo intends to share its artistic and architectural heritage with the public at large: 1,000 works of art displayed in historic palazzi in three cities creating a unique museum network.

Set in an architectural context of great value, Gallerie d’Italia - Piazza Scala in Milan displays a selection of two hundred nineteenth-century works of the Lombard school of painting, along with a collection representative of twentieth-century Italian art. Gallerie d’Italia - Palazzo Leoni Montanari in Vicenza holds the most important western collection of Russian icons, examples of eighteenth-century Veneto art, and a collection of Attic and Magna Graecia pottery.

Gallerie d’Italia - Palazzo Zevallos Stigliano in Naples houses The Martyrdom of Saint Ursula, Caravaggio’s last documented painting, as well as a collection of over one hundred and twenty artworks representative of Neapolitan artistic output from the early seventeenth century to the beginning of the twentieth century.

CARLO BRANCACCIO (Naples 1861–1920)Napoli, Via Toledo: impressione di pioggia / Naples, Via Toledo: Rain Impression c. 1888-1889oil on canvas, 40 x 80 cmIntesa Sanpaolo CollectionGallerie d’Italia - Palazzo Zevallos Stigliano, Naples

Cover photo:

Napoli, Via Toledo: impressione di pioggia / Naples, Via Toledo: Rain Impression by Carlo Brancaccio depicts an outdoor daily-life scene with a lively narrative style. The artist is particularly renowned for his radiant depictions of the most famous streets and sites in Naples, as well as for his seascapes and landscapes.

This picture is part of the permanent collection on display at Gallerie d’Italia - Palazzo Zevallos Stigliano, Intesa Sanpaolo’s museum venue in Via Toledo, Naples. This collection of nineteenth-century paintings offers a remarkable overview of landscape painting, a genre that experienced an incredible season in Naples, on a par with the most advanced figurations developed in the rest of Europe.

GALERIJE ITALIJE (GALLERIE D’ITALIA).TRI MUZEJSKA CENTRA: ITALIJANSKA KULTURNA MREŽA.

Kroz projekat Galerije Italije (Gallerie d’Italia) Intesa Sanpaolo želi da sa širom javnošću podeli svoju umetničku i arhitektonsku baštinu: 1.000 umetničkih dela izloženih u istorijskim palatama u tri grada koje obrazuju jedinstvenu mrežu muzeja.

Smeštena u arhitektonskom kompleksu izuzetne vrednosti, Pjaca Skala (Gallerie d’Italia - Piazza Scala) u Milanu sadrži zbirku od dvesta radova lombardijske slikarske škole 19. veka, kao i kolekciju koja predstavlja italijansku umetnost 20. veka. U Palaco Leoni Montanari (Gallerie d’Italia - Palazzo Leoni Montanari) u Vićenci nalazi se najznačajnija kolekcija ruskih ikona na zapadu, primerci Veneto umetnosti 18. veka, kao i kolekcija keramike iz Atike i Velike Grčke (Magna Grecia). U Palaco Zevalos Stiljano (Gallerie d’Italia - Palazzo Zevallos Stigliano) u Napulju čuva se mučeništvo Svete Ursule, poslednja dokumentovana Karavađova slika, kao i kolekcija od preko 120 primeraka napolitanskog umetničkog stvaralaštva u periodu između 17. i ranog 20. veka.

Slika na koricama:

KARLO BRANKAĆO (CARLO BRANCACCIO) (Napulj, 1861 – 1920)Napulj, ulica Toledo: kišne impresije (Napoli, Via Toledo: impressione di pioggia), 1888-1889Ulje na platnu, 40 x 80 cmKolekcija Intesa Sanpaolo Galerije Italije - Palaco Zevalos Stiljano, Napulj

Napulj, ulica Toledo: kišne impresije Karla Brankaća predstavlja scenu svakodnevnog gradskog života prikazanu živopisnim narativnim stilom. Umetnik je posebno poznat po svojim sjajnim opisima najpoznatijih ulica i trgova Napulja, kao i po pejzažima i slikama mora.

Ova slika je deo stalne kolekcije izložene u Palaco Zevalos Stiljano, muzejskom centru Intesa Sanpaolo u ulici Toledo u Napulju. Kolekcija slika iz 19. veka pruža izuzetan osvrt na pejzažno slikarstvo koje je bilo naročito popularno u Napulju i važno koliko i najnaprednije figuracije nastale u drugim delovima Evrope.

Documents

Godišnji izveštaj 2017....Upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo 32 Društveno odgovorno poslovanje 36 Sistem upravljanja rizicima 42 Događaji nakon datuma bilansa stanja