Godišnji izveštaj za 2013

:IAXTETI 3I,3A,!,|EHYQr|tf AtFtcl,rJ_cKor u 3B EUFAJAOlHoGHo,o6JA&rbEHElloKyll/lEH:l,AUt/t E

llocnoaxo uue

Mauvxu:6poj

Ce4rurre

3AMEHA Ot/II{ATICt'ljCNOr H3BEIUT,AJA OAHOCTO€6JI'B'I,EHFAOT'Miffi 'rI4JEp 3arreaarr.r:ar,lexy (frnanrrrjcxorn:aeurajan roAuHy,eahAeHrpupatory.Arenqnjn

xasecTf, spcTy h3aewTaJa

3a nprBpeAHe pefficrp€ no4,O[4 6pojeu:

@l 3axreaarrr.aauexy o6jaeruereiAoKyMeHlfaqhje y3

eBh4erixpal{e no4 @Ll 6poljeu:

thHaHchjcKe rraeurraje la rcAn{yt

y cnaAy ca qnaHoM 7.3aKoHa o,pa tlt, a la octoey noAaraKa.h3 Quxaxcujcror h3aeura)a.3aroAhHy. o6Be3Hr( ce.pa:apcrao,xa [paBHo lhqe.

pO6eetxuV Ha perhcrposaHy aApecy

6? Ha n6ce6xy agpecy

noM{t|:OnhllV

HaiuB/!rMe,h:npe3x,he

H3.|ABA: l-apanryJer,a ra q Hosr yHen4x noAara Ka

3a xoxcxr racryn xu K o6ee3 x 14 Ka

cEoJepycHh noTnuc

hre

JM6I:

3A CACTAB,rbAtb,E OtlH,qHC!|JCKOr U3BEUJTAJA

(o6aBesHg oonyb.B.ijy n|ir'prlAreApyu,im, 3aApyre, Apyra npauar!lqa ,{ orP"Hqh)

O PEIiI4GTF

llonytaea npaBHo nxqe - flPeAy3erH{K

(A B U {|alol+15 0 E) / lto o / Ll q 1 t )

Maurnr 6Poj UJx+pa Aenarlocrx NHE

flonyrsaaa AreHuxja 3a nPxBpeAHe perucrPe

1 2 3 t9 20 21 22 23 24 25 28

Bpcra nocna

flpunor 1

El,lJlAl.|C CTAI-bAHa AaH .l t -..

/2 . . zoL) . roAuHe

Tpyna pa'{yHa,paqyH

no314uhJA AOn Hanouexa6poj

hsHocTeKyharoauHa

flperxo4naloatAHa

2 4

AfillBAA. CTMHA l,lMOBtlHA (002 + 003 + 0M + 0Cr5 + 009) 001 9p\.*t" qft?,3++

00 I. HEYNNAhEHA YNVC AHV KANilTM 00?

012 II. GOODWILL 003

01 6es 0'12 III. HEMATEPI4JMHA YNATAIbA 004 *,zas OlV. HEKPETHHHE, flOCTPOJEfbA, OflPE:MA 14 svlOIOLlJKA

CpEACTBA (006 + 007 + 008)005 96A 83J %l tu

020,022,023,026, 027 (Aeo),028 (aeo). 029

1. Herperruxe, nocrpojerba u onpeMa 006 tg q}u. l9o 98o,599024,O27 (Aeo),

028 (aeo) 2. l4xaecrr4quoHe HeKperHuHe 007 J,la3 2,t33uz1, uzb, uzl

ncn\ u O2R /nenl 3. EuonourKa cpeAcr,Ba 008

V. AyfOPOtlH!4 OI4HAHCIlJCKil nnACN4AHtil (010 + 011) 009 2D 4o, ,/,24 5.9s5UJU AO UJZ,039 (neo) 1. Y.reuJha y Kanurany 010 o l6h

U3J AO UUU, UJg(aeo) rrrusvc 037

2. Ocranu Ayropor{Hr,,r Quu a u cujctcl nn a cMa H}l 01 tl lo, l2-4 5.btl5. OEPTHA l,tMOBl,lHA (013 + 014 + 015) 012 u,L\6.+@ )2883s5

10no 13,15 I.3AI'IXE 013 t-4 2,*18,otL t-,utl.@L14

I. CTA,IIHA CPEACTBA HAMEI.bEHA NPOAAJ14h CPEtrCTBA NOCIIOBATbA KOJE CE OSYCTABIbA

01(

| | l. KPATKOPO t{ HA n OTPA}KI4BA|bA. I|IIAC MAH 1,1

tl TOTOB!,|HA (0'16 + 017 + 018 + 019 |- 02tl)019 t,hN p8& 3 44.9s)

zu, 21 u zz,ocuu223 1. llorpaxueaua 016 2-2. 1,246 tt41 832.W

223 2. florpaxueaua 3a.Buuje nnaheH nope3 xa Ao6urax 017 45 25b l4,gL23 MVHyc237 3. Kparxopovxu Quxaucujcrn nfl acMaH!4 01 2a w6 fct

24 4. I-orogurxcxu eKBuBaneHTu t4 foroBuHa 019 u tito.L36 A5,ot427t ZE

ocHM 2885. nope3 Ha AoAaryrBpeAHocr

h aKThBHa BDeMeFJCKa Da3rpaHr4qelba02p L5 a6,39 4,8t3

288 B. OAnOXEHA nOPECKA CPEACTBA O2t1 R ttq 4,7L)f. nOCnOBHA l,lMOBtlHA (001 + 012 + 021) o22 f.22c,2ll 4 LEJ,O\J

29 A. ryEhTAK I,|3HAA A|,/CUHE KAnhTAJIA 043

b. vKvnHA AKTT4BA (022+ 023) 024 l)lc ztl 1,tt\3,os588 E. BAHEUIAHCHA AKTI,IBA o25 1,5.\J.24t )3ll ,0D1-

no3HqhJA AOnlHanoMeHa

6poj

143Hoc

pyna paqyHa,paeyH

TeryharoahHa

Flpe'xoAxar0,[HHa

1 z 3 4 o

NAC!IBA

A KANIITM1102 + 1O3 + 1O4 + 195 + 106 - 107 + 10t] - 109 - 110)

101 i l,il9.nt l.9a5,\st?n OCHOBH14 KANITAN 102 Th RJB,D') R.7q,Jt?,

31 I I. HEYNNAIEHV YNVCAHU KAN ilTM 't03

32 III. PE3EPBE 104 51,4n 5?.4n330 14 331 IV. PEBMOPI43AUI4OHE PE3EPBE 105'

332 V. HEPEMI,lSOBAHt/ AOEhLlr nO OcHOBvXAPTT/JA Otr BPENHOCTh

106

333vl. HEPEAnh3OBAHI4 ly6v1w no ocHoBy

XAPT'IJA O.N BPEAHOCT]4107

34 vr r. HEPACnOPE-bEHtl AO6I4TAK 108 Qffi,1oc t, t21,8lLvilt. ryEilTAK 109

037 u237 lX. OTKvnIbEHE COnCTBEHE AKLll,lJE 110 5ew'it,*l)E

(112+113+116)11 \,hh+. f,5L ?.Lilr,bts

40 t. AyroPoqHA PE3EPB,ICAIbA 112 2+ 34.t 93 1!,48e41 il. AyTOPOT.IHE OEABESE (114 + 115) 113 tj.ol2/ LYl.85+

414,415 1.,Qyropovxu KpeAtlrt4 114 28 44.61t 2\2,5%1 6es 414 u 415 2. Ocrane AyropoqHe o6aeese 115 qa 1.7e3 2,161

III. KPATKOPOqHE O6ABE3En17 + 118 + 119 + 120+ 121 + 122\

116 \ hm.hq+ l.q9,A.\42

42, ocvu 427 1. KparKopo,{He Qr,rxaHcujcre o6aeese 117\ 30 .*bl. +B x1"l,.ns427

2. O6aeese no ocHoBy cpeAcraBa HaMerbeHux l-lpoAa1ll

u coeacraBa nocnoBaba roie ce o6ycrasrua118

43 v44 3. O6aeese h3 nocnoBalba 119 \,1 t,5]t,4tt4 t.l6.t.4ol45v46 4. Ocrane KparKopoqHe o6aeese 120 i). 3P,,+l!' t6,951

+7, 48 ocuM 481ir,r 49 oct'ru 498

5. O6aeese no ocHoBy nope3a Ha Ao!,ary BpeAHocr H ocranlt)(iaBH!4x nDr,rxoaa u nacllBHa BpeMeHcKa pa3rpiaHuqelSa

121 A.sh9 t4,84q481 6. O6aeese no ocHoBy nopesa xa 4o€iurax 122

498 B. OAIIOXEHE NOPECKE OBABE3E 12: .\q3u8 54.4+5f. YKYnHA nACl,lBA (101 + 111 + 1:23) 122 qnA 2il 't.j-f.l\ o55

89 A. BAHEIINAHCHA NACL1BA 12! \t \.,\\\ l-hll )3il @+

4""",11,J .zok.roaune

Iill4ue oAroBopHo 3a cacraBtbabe QuHaHchjcKor uaaeuraja o -

Saroxcxu 3acrynHr,rK

flpunor 2

Ilonyuasa npilBlro n$qe - npeAyrerxrx

c a 5lB ol*15 llo I /lc () / Ll 4 a11J ',

Marusnr 6poJ lljt,r$prrr AwrarHocrlr nuE

nonyrbaBa AreHrl$jar 3a npxBpeAHe perxcrpe

I 2 3 19 20 21 22 23 24 tzs 26

jBpcra noc,na

I

(

EhNAHC YCNEXAy neproAy oa Ol, O!,-,ao,v/. lJt , 2013. ronuxe

l-pyna pavyxa,paqyH

n0314ur/JA AOn Hanolaena6poj

h3Hoc

TeryharnnuHa

flperxo4xarotruHa

1 3 4 o

A" nPUXOAU ],t PACXOAI.i r,r3 PETqOBHOT nOCnOBATbA

f . nocjtoBHu nPllxoAl,l (202 + 2o3 + 20,4 - 2105 + 206) 201 4,4ts go+ +.4L:1.80.1

60u61 1. flpuxo4u o4 npogaje 202 + 1,qA.b& 4,48r> 2N62 2. llpuxoqu oA aKn4Bupalba yruxara u po6t: 203 6q+ ,t/.lU

630 3. Floeehatse BpeAHocrH 3anuxa yt{uHaKa 204 4Y2.*El631 4. Cuarue*e BpeAHocnr 3anr4xa yq!,rHaKa 205 n .r5,r.t4,!

64 14 65 5. Ocranh nocroBHr,,r npr4xoAr,l zuo tl 1- 4]ff. nOCnOBHl,l PACXOAIII (208 ao212) 207 +,a6t.4ts ).441!-, u5

50 1. HaOaBHa BpeAHocr npo4are pobe 208 8 W.)81 241,8962. Tpolr.rxoeu Marephjafl a 209 9 2.9,11.4 t+ 2.5+9,,16

523. Tpor.lxoeu 3apaAa, HaKHaAa sapaAa u ogranu nltqHlr

pacxoAh 210 f0 J82.6t5 34,1.9H,u 4. Tporuxoeu anroprueaquje u pe3epB!4caba 211 tl at.l8+ l<>.J,lo

5J l,l Co 5. Ocranu nocnoBHn pacxoAu 212 4L 5JI, EA LlO,BJ/f f f . nocnoBHu AoEhTAK (201 - 207) 213 ,eA.hRq 6e2.+46fv. nocnoBHl,t ryEl.tTAK (207 - 2O1\ 214

oo v. oHHAt{cltJcKu nP[xoAl,l 215 t7 4t.9+1) lil,ob2t56 Vl. Ol,lHAHCl4J CKl,l PACXOAI,I 216 ,f,1 tL+.253 Lls'595

67, 68 vlr. ocTA'lH nPHxoAl,r 217 t5 ho.9sp g,4J657, 58 vilt. ocTAn],t PAcxoAtl 218 t6 39.8t4 r)V.ozj

lX. AOEUTAK 1,13 PEAOBHOT flOCIOBAI6A llPEonoPE3l,tBAtb A (213 - 214 + 215 - 21(i + 217 - 218\ 219

4 gt. W4 f zo,51ex. I vbvl I AK vl3 l'EllgtjllUl I l()Cl l(JtJAttrfA I IPE

onoPE3tf BAlb A e14 - 213 - 215 + 216 - 217 + 218\ 220

69-59 xl. HETO AOEUTAK nOCnOBAIbA KOJE CE O6yCTABJb/\ 221

59-69 XII, HETO ryEHTAK NOCNOBA}bA KOJE CE OSYCTAB'b/\ 222

5. [06]fTAK nPE onoPE3t4BAhA (219 .22!,0 + 221 - 222.1

B. ryEITAK npE OlilOpE3l,tBAt$A (220 - 219 + 222 - 221\

r. noPE3 HAAOEUITAK

1. flopecna pacxoA nep!4oAa

2. O4noxeuu nopecK!4 pacxoAl,t nep!4oAa

3. O4noxeuu nopec(h nphxoAh nepuoAa

A. UCnnATEHA nHqHA np]4MAtbA nocnoAABtly.h.

HETO AOEHTAK (223 - 224 - 225 - 226 + 2i27 - 228\

E. HETO ryEUTAK (224 - 223 + 225 + 226 - 227 + 228)

H,3APAAA NO AKUI,IJH

1. OcHoBHa 3apaAa no axquju

2. YuarueHa (pasaogruena) sapa4a no arqujh

3axoxcxr,t 3acrynHHK

l-lpunor 3

-t,uA-.___&._fu,/

h3BEIIJTAJ C) TOKOBI'IMII I.OTO BHHEy nepuogy oAp,l, O l. _go.1/- t'2. ?013. roaune

flosuquja Aqrlhsxoc

TeKyhafoauHa

I lpexxoAHat-oAhHa

1 J ,|

A TOKOBU TOTOBHHE I43 NOCJIOBHHX AKTT,IBHOCTI,I

I flprnnau roroBhHe u3 nocnoBHt4x aKTuBHocrH (1 Ao:l) 3q1 3,EGP2oo f l>4,3a)1. flpo4aja u np!,rMrbeHh aBaHcLl 3q2 3.863, E2-9 4,998,b,182. flpuuruete KaMare H3 nocnoBHux aKThBHocrr/ 'll ),\l I 5 5853. Ocranu npHnhBH tir3 peAoBHor nocroBalba 3(

ll. O4nuar roroBuHe u3 nocnoBHr4x arT!,tBHocrl,t (1 ,qo 5) JI 4,J9+,8r>1 44\9.,oso1, lzlcnnare.qo6aBrbaqhMa !t Aarh aBaHctn 3,8a.416 J.gD, I ro2 3apaae, HaKHaAe 3apaAa r,l ocraflu nuqHr.t pacxoAr.j 346 Xott )46J63. flnahexe xauare 3 85,35r 408,e584. llopes xa 4o6urax 3qs 3l.tos 29.,b ttl,5. nnaharua no ocHoBy ocranuxjaaxux npuxoAa ?

4 L+ 6tts to+ tffilll. Hero npr4nhB roroB!4He h3 nocnoBHhx arrraaxocrn (l - ll) 31 1 U 55t,84+lV. Hero oAnHB roroBt4He r43 nocnoBHux arruexocr!4 (ll r) 312 5.\t.t)oi UE. TOKOBI4 TOTOB]4HE H3 AKT'IBHOCTI,I HHBECI'HPA}bA

l. flpmuau roroBuHe u3 afiuBHocrr,t HHBecrupalha (1 p,o 5) 313 6.039 tL4.J581. llpo4aja arquja u yAena (Hero npunuBu) 314

i2. npoAaja xeuarepujanxux ynara|ba, HeKperHhHa, nocrpoje$a, onpeMe !l6uonourux cpeAcraBa 31i5 o t15

3. Ocrant Slrnancr,rjcxr,r nnacMaHr4 (xero npr,tnrasu) 316 t3+ t2+,5:0J.4. flpur.rruexe KaMare u3 aKTuBHocl,t t4HBecrr,tpa$a 317 5,EN ).x&5. [lprnruene 4uBhAeHAe 318

ll. OAnuera roroBhHe h3 aKTuBHocrl4 l4HBecl4parba (1 Ao g) L1, ot] l9 g6q1. KynoBuHa arqurja u y4ena (xero oAnhBh) n

z. nynoBuHa HeMarepu1anHltx ynararba, HeKperH!,tHa, nocrpojesa, onpeMe !,,1

6uonouxux cpeActaea 34 Ur.il* ).8,9t633. Ocranu gunaucrjcxu nnacMaHu (xero o4nnsu) J4z

lll. Hero npriur4a roroBHHe lts aKTuBHocru unaecrupar+a (l - ll) 323 U 9a 389lV. Hero oAnuB roroBr4He r43 aKTuBHofiu r,rnaeclapaua (ll _ l) 324 47,928 c

il. toxoan roroenHE t'13 AKTttBHocru @nHAHGIIPARrA

l. flpranraau roroBtlHe us arrraenocrr Quxancupaua (1 A<l 3)

1 Veeha$e ocHoBHor Kanurana

2. Ayropo.{Htl tr KparKopoqHvl xpeArarv (nero npunhela)

3. Ocrane 4yropoqHe u KparKopoqHe o6aeese

ll. OAnueu roroBlrHe !r3 anuBHocrh 91t"i:199-" (1 at'4)

1. Orryn concrBeHux arquia u Ygena

t Ayt"p.-t, , ,<p"*",povHr4 KpeAurll t,l ocrane o6aseser (xero oAnueu)

llt Fi.t" tp,^rt roToB;e !B aKrlrBHocrr'r Quraxcvrparsra (l - ll)

iti"t" qA"r" ;;He,l3 aKTtlBHocrra OraxaHcr'roarsa (ll - l)

ilem n pr,tn u B u roroBtl H E (30 1 * 3]! tjzo

n. ceErA OAttHBu roroBt4He tgolljls 'ge)t. nerO nPUnUBU rOTOB!|HE (336 - 337)

e. xero oAIll,lB ToToBUHE (337 - 336)

il. roroet-. roroBuHA HA not{ETlry oEPA'{yHcKor nEPt'loAA

3. no3uruBHE lgPcHE pb-nuxe no ocHoBy nPEPAqvHA roroBllHE:

U, HETAT}IBHE KYPCHE PASflAKE-NUKE NO OCHOBY TIF'EPAI{YHA TOTOBIIHE:

3axoncxl 3acrynHxK

o

o

P

o+

I

=

oo

is

o

oliI!

{:9:

;E;:a3EEG6

ix=jo6

d:FEEigii9;9 6;J!E gE.

*REb96

:E.ixi9<E

o

-

o

5

s

o

x

t

E

o

t

:si':IEY!;6a9E*

gxtr:EOE<e

rs

i5*6;Fcte!;E'66

:Eit!xlrie<6

o

oDt

-q

o

,EEg if

EEriP;t'=p3r=B+e=l>DstrxtslGAE=<

s

5

flpunor 5

CTI\TI4ISTKIt{Kh AHEKC3a 2OtD_. roAuHy

ronuTh noAAqr4 o npABHoM nUqy, oAHocHo npElIly3ETHhKlf

onilc O:rn.5d

AONTexyha ro4uxa flperxo4na ro4una

1Z ? 41. Spoj ueceqra nocnoBaba (osnaxa oA 1 Ao 12\ 6(1 l2 ,lrv2. O3Haka 3a Benuil,,tHy (o3HaKa o4 .l 4o 4) 602 I

4,3. O3HaKa 3a BnaotulllrBo (o3HaKa oA 1 Ao S) 603 2r n4. 6poj crpaxux lnpaexux nnu 4rasnrrrax; nuqaTop

lMaiy yreuhe y Kanltrarv 6044 /

5. flpocevar 6poj sanocnexux xa ouoay ctarsS$fficBaKo[ Meceqa (qeo 6poi) 605 48q ,190

ll EPvro IPOMEHE HEMATEPHJAJTHt4x yflArA lbA t,t HEKPETHHHA, nocrpoJElbA,onPEME 14 EhOI|OtUKl,tX CPEACTABA

l-pynapaqyHa,

DAqVHonhc Oax.

AOnSprro 14cnpaaxa

BpeAHOCTr,|HETO

(ron. 4 - 5)1 2 456

01 1. HeuareprjanHa ynarana

11 Crare xa noqerKy ro4rane 606

floaeharua (xa6aare) y roxy ro4ure 60712P,4t .5 x)oomooff)ofi I.hil;

1.3 Cuauesa y roxy ro4une 608 |.43C xnoc}oooooo(x ,1.l3c'14 Peeanoprasaquja 609 no(xxxxxnofi15 609)

Craue na noqerKy roAuHe 61 1

610 x,1( 5; \J tr.)6liuz

21 h,6ho.4\l 3 6s1.039 Egt Jg,t.21 floaehaba (ra6aaxe) y roxy ro4r,tne 61 2 fi,1'8] nood)o(xxx)fi 53,t8"'2.5. Cuarsersa y rotry roAr4He 613 69 (, ?6 xno(xx)oq)o(x 69,68,62.4. Peaanopusaquja 614

XXXXXXXXXXXXz-5. Crarse ra Kpajy roAuHe (61 1 + 6i2 _ 613 + (i14) 615 h,NSN- b,651.OJ1 960.2a>

III CTPYKryPA 3MHXA

IV CTPYKTYPA OCHOBHOT KANHTANA

000

l-pynapa'{yHa,naqvH

onhcvitn

3acon

TexyharoAhHa

flperxo;1xaroAhHa

12 3 4

101 3anuxe uarepujana 616 q\- Jd+ 4,il 0+611 2. He4oapu:exa npouseo4ua 61 7

12 3. foroBu npoll3BoAr,,r 61 I 2'4t'52.849 7.480. o2.{13 4. Po6a 619 38.9A) .Yt. Lt) I14 5. Cranxa cpeAcrea HaMebeHa npoAajH 620

16 A laru aeaxcu 621 , lo.58g 34.Stc7. CBErA(616 + 617 + 61E + 619 + 620 + 621 = 013 + 014) 622 2;*.98, oQ,, 2,J+ l. oo"2,

y roMe: crpaHu Kanrran 624

Y4enu 4pyuraa ca orpaHuqeHou ogroeopnrtuhy 625

y roMe: crpaHr4 xanuran 626

Vnosr4 qnaxoaa oprar{Kor u xoMaHAltrHor 4p,yurreia 62'l

y roMe: crpaHu rannran 628

.Qpxaaxu ranuran 629

Ocranu ocHoenu xanuran 632

cBErA (623 + 625 + 627 + 629 + 630 + 631 + 632 =' 102)

V CTPyKTPA AKI-Il.lJCKOr KAnhTAIIA

opoJ axqhja |(ao qeo opol

tpynapaqyHa,

DAqVH

onilcCtsr.

Jd

AOn

TexyharoAr.rHa

[lperxo4nal'oAr,rHa

12 4

L O6urxe axquje

11 6poj o6uvxux arquja 634 {?}8,05 $r.ai;neo 300 1.2, Hotr,tunanna BpeAHOCT o6u.{ttt4x axquja - ytrynHo 635 t?sg,ozf 838,at5:

2. Ilpuoprrerne axr4uJe

21 Spoj npuopurerxux axquja 636

Aeo 300 2.2. Houunanna BpeAHocr npuopurerHux aKq!,tja - yxynHo 637

300 3. CBErA - HoMrHanHa BpeAHocr axqHJa (6i|5 + 6il7 = 623) &58.otf &a.ob

VI NOTPAX]4BA}bA 14 OEABE3E

!r3HOCt4

l-pynapar{yHa,oavvH

onuc0otr.

3a

AOn

TexyharoAuHa

flperxogxafoAVHil

't2 4

201. Ilorpaxoaaarua no ocr-roBy npo4aje

(ci'aEe Ha KDaiv ro.ouHe 63S s 016)1339 l,a+L.Ltb 6qt.)45

43 2. O6aeese uo nocnoBalba (cratse xa xpajy ro,quxe 640 s 1 19) 1540 ,491,98/, 1,42+.5:+5

Aeo2283. norpaxorBaba y rorry roAhHe oA ApyurraBa 3a ocmrypabe 3a

HaKHarv ultete lavroex!,r nDoMer 6es noqerxor orarser)341 q5+ 9Lg

274 . flAB - nperxoaHu nope3 (ro4ur.r.rruu u3Hoc no nropeoil4M npujaeaua) T2 \T. zLttl zd. c,.58

435. O6asese u3 nocrroBal6a

(norpaxxu npoMer 6es noqerxor crarsa) i43 tinst.ot* 5.h50.4+B450 6. O6aeese 3a Hero 3apaAe u HaKHaAe 3apaA€l

(notoamru nooMer 6el notrelror gtarua) ti44 thq. t,89 ti66.+!l)451

7. OOaBe3e 3a nope3 Ha 3apaAe !r HaKHaAe 3apaAa Ha repeT3anocneHor (norDaxnu nDoMer 6es noqerHor srafba) 645 :!6._\t3 25.9.4

452 8. O6aeese 3a AonpltHoce Ha 3apaAe u HaHaAe 3a[raAa Ha reper3anocfleHof (noroaxnu nDoMer 6es no.terxor grahba) {i46 44. at h I .491

$1,62u723

9. OoaBe3e 3a AuBuAeHAe, yqeulhe y Ao6Hnry h nuqHa npuMalbanocnolaBua (noroaxxu nDoMer 6eg noqenor craua) 647 'J30.h49 366.68',+

46510. O6aeege npeua SusuuxuM nrquMa sa HaNHaAe no yroBopr.rMa

(noroaroru nDoMer 6eg noqersor craua) 648 6 4qt+ o47 11 O6aeese sa flAB (ro.quuJbu u3Hoc no nopoc(uM nprajaaarr,ra) 64 !,t1:-.gE) L\s. 5b

12. Koxrponxr 36Hp (oA 639 Ao 649) 650 lat91A.2aQ, 8. 4o6 +1:"5

00tl

00cl

vil APyru TPoluKoBh 14 PACXOA]4h3H0cr.l

I pynapa'{yHa,

DAqVH

onilcO3H.

AOn

TeryharoAhHa

llperxo4HafoAl/|Ha

12 4

513 1 Tpouroau rop!,rBa u exepruje 651 !.i1o,444 b13.2+tt5202. Tpourxoau 3apaAa u HaKHaAa 3apaAa (6pyr,c) 652 '., E2.9Aq LV, 0a\52'l

3. Tpor.lxoeu nope3a u AonpuHoca Ha sapaAeH HaKHaAe 3aDa[a Ha TepeT nocfioaaBua €53 he dD h2-,*8o

52.,5n,ttA v E)q 4. Tpouxoau HaKHaAa Qusravnalr nraryrr,ra (6pyrcr) no o(HoBy yroaopa ( 6t,ttl) hA rnS

JZd 5. TpouJXoB!,r HaKHaAa '.naHoBhMa ynpaBHor !t xa4e>pnor og6opa (6pyro) 9*qn 9,\6+529 6. Ocranu nugxu pacxoAu t,r HaKHaAe 656 4!.W t l.t hn53 7. Tpou.rxoau npo13BoAHHX ycnyra 657 t53.50) LtB.16+

533, AeoYOU

ncn 5258. Tpouxoeu 3aKynHltHa 658

10, oAeo 533,

Aeo 540!r-dm 525

9. Tpor.rxoau 3aKynHLiHa set rbuuJra 659

536,537

10. TpouJKoBu ltcrpaxhBarba u paseoja 660

540 11 Tpourxoeu anopruaaqraje 661 64,I\s 6q,eee552 1 Tpotrxoau npeMlrja ocurypatea 662 4')-iL' ),11.5553 1 Tpor.uroen nnarHor npouera 663 \,u4 15,)o5554 14 Tpor.urosu qnaHap!4Ha 664 pho 41)555 15 Tpor.uroau nopesa 665 | 6.941 lo.Ba.,556 16 Tpouxoau 4onprnoca 666 ,.{t\ 2,941,562 17 Pacxo4u xauara 667 8b.Loi t4'.+Jt

Aeo 5€0

Aeo 561 18. Pacxo4u KaMara u 4eo Qutaxcr,rjcxux pacxoga 6168 il5 4J5Aeo cbu,

Aeo 561 hns 552

19. PacxoAu KaMara no KpeAutruMa o4 6axaxa u nQo 66gBb rc8 4oo,ot9'

geo 57920. Pao<o4u 3a ryMaHLrrapHe, KyrrrypHe, qApaBCrBeHe,

o6pasoaue, Haf{He !t Bepo(e HaMeHe, 3a 3alurr,tryqoBeKoBe cpeAhHe u 3a cnopTq{e HaMeHe

670| 6!0 4363

21, Koxrponxu 36Hp (oA 651 .qo 670) 671 (\o. 499 /l.C,o9- 95)

villnPvrh nPuxoAt'l

x pA3rpAHur{EHH HErATt4BHl,t HETO EOEKll4 yTOBOPEHE BAIIyTHE Krl\y3ynE h KyPCHt',lx PA3flhKr't

U3HOCU

t'pynapBr{yHa,

DA'{VH

onilcOstt.

3a

IrOfl

Teryhar0AhHa

['lperxoAxar0a!lH€l

12e 4 5

601I, perpeca,tHa

3q,a50 20t,4 91'

673 4+ 41640

641 3 n;r,v^^u n^ n.xonv vcnoBlbeHltx aoxaur,lia 674

4. n'puxoAh oA 3aKynHuHa 3a 3eMrbl'll,ure 675geo 650

651 5. nphxoAu oA .{naHapuHa 676

Aeo 660,

Aeo 661,6Z

6. flpraxoAra oA xar"rara 677 5.96s 5.5u;Aeo 660,

A€o 661 t,t

neo 662

7. flpuxoAra oA KaMara no paqyH!4Ma ln Aeno3vlruMa .

yl 6a xxarua H ocranllM +HHaHctajcxt''lM opraHH3aqHlaMa678 22n 1,015

Aeo 660,

Aeo 661 tlneo 669

8. flpr,lxo4ra no ocHoBy AHBhAeHAh t'l yveuha v Ao6urry 679

9. l(oxrponxr r6nP (o4 672 Ao 679) 680 141.O30 t$8,94 |

D( OCTAJIH nOAAqt4!r3HOCr,l

onh0OsH.

3aAOn

TexyharoAuHa

flperxo/lxaroAuHa

J 4

1. O6asege 3ar aKqu3e (npeua roAuttlt+err,r o6pavyxy axrlr,tsa) 681

7. 66FavyxaE qaprane r,r 4pyre ysosxe gax6rnelvwnaH ro,alrtutbl, u3Hoc noei,ta o6pa'ryxy)

682

3. Kan,,tratrHe ctr;eHtluiE n 4pyra ApxaBHa AoA€rbl'tB3b?3a n3rpaAby u xa6aary octloBHrlx cpegcraBa 683

?@perpecunoKphhr3reKvh[x roouKoBa nocnoBalba

684

5,. Ocrana Ap*aexa AoAetbuEatga 685

€i. npnMrbeHe Aoxaquje us HHocrpaHcrBa H Apyra6ecnoaparna cpeAcrBa y HoBlly Hnu y Harypll

olr l,rHocrDaH!,lx npaBHltx l,l ollsnilKux nHqa

DOO

7. fluqta npxMaba npeAy3erHuxa ta3 Hero Aool{TKa(nonvtsasaiv caMo nPeAYserxlrqu)

od,

tl. Koxrponxlr t6rP (og 681 ,qo 687) 688

:1. noqerno ciase pasrpaxuqeHor Hero eQeKra yroBopeHe

:2. Pa3rpaHr4qeHu Hero e$eKar yroBopeHe BanyrHe Knay3yne

i3. Cparuepxu Aeo yKuHfror pa3rpaHurleHof Hero e(peKlra

:4. npeoc'raflt !t3Hoc pa3rpaHlltieHor Hero eQerra yroactpeHe EanwHe

15. floqerxo crabe pa3rpaHr4qeHor Hero e$erra rypcxr,tx pa3nhKa 693

13. Pa3rpaHuqeHu nero eQexar KypcHHX pa3nuKa 694

7. cpa3MepHu Aeo yKHHyror pa3rpaHhqeHor Hero e(peKra KypcHhx pa3fluKa

e npeoc'ranlt er3Hoc pa3rpaHllqeHor Hero eQerra rypotux pa3nuxa

I:l pA3fpAHt4r{EHn nO3LtTnBHt4 HETO EoEKTt4 yTOBOPEHE BAIyTHE KnAv3ynE u KvPcHl4x PA3nnKA

3aroxcxr 3actynHl,tx

1, floqerxo crqlbe pa3rpaHui{eHor Hero eSerra yroeopeH{l BanfHe Knay3yne

2. PasrpaHliqeHu Hero eoekar yroBopeHe BanyrHe Knaygyne

3. Cpasuepxu Aeo yKl.tHfror pa3rpaHhqeHor Hero

4. npeocraflu l,rsxoc pasrpanuqeHor Hero e(peKra yroBopeHe BanyrHe

5. floqerno crarbe pa3rpaHllqeHor Hero eQerra KypcHl'lx pa3nLiKa 701

6. PasrpaHuqeHu Hero eoeKar KypcHllx pa3nu(a702

7. Cpaouepxu:geo yKt{Hyror pa3rpaHr,rqeHor Hero e(peKr'a KypcHltx pa3nllKa

pa3rpaHHqeHor xero eQerra KypcHl'lx paonuKa

zo!1. roeuae

FABRIKA ŠEĆERA ŠAJKAŠKA A.D., ŽABALJ NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2013.

FABRIKA ŠEĆERA ŠAJKAŠKA A.D., ŽABALJ Napomene uz finansijske izveštaje za godinu završenu 31. decembra 2013. (Svi iznosi su izraženi u 000 RSD, osim ako nije drugačije naznačeno)

1. Opšte informacije Fabrika šećera Šajkaška a.d., Žabalj (u daljem tekstu „Društvo“) je osnovana 1976. godine i počela je sa radom 1979. godine. Do 2002. godine Društvo je poslovalo kao društveno preduzeće. U oktobru 2002. godine 70% društvenog kapitala je kupio Hellenic Sugar Industry S.A., Grčka. Posle dodatnog povećanja kapitala posle 2002. godine, Hellenic Sugar Industry je postao većinski vlasnik Društva, sa učešćem u kapitalu od 92.39% na dan 31. decembara 2012. godine. Akcije Hellenic Sugar Industry su pod zalogom prvog reda (napomena 25). Osnovna delatnost Društva je proizvodnja i prodaja šećera i ostalih proizvoda nastalih preradom šećerne repe. Sedište Društva je u Žablju, Čuruški Put br.3. Akcije Društva se primarno kotiraju na Beogradskoj berzi. Na dan 31. decembra 2013. godine Društvo je imalo 189 zaposlenih radnika (31 .decembar 2012. godine – 190 zaposlena radnika). Finansijski izveštaji Društva za godinu koja se završila 31. decembra 2013. godine su odobreni od strane Odbora direktora odlukom donetom dana 22. februara 2014. Odobreni finansijski izveštaji mogu naknadno biti izmenjeni na osnovu mišljenja revizora, a u skladu sa važećim propisima. 2. Pregled značajnih računovodstvenih politika Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su konzistentno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno. 2.1 Osnova za sastavljanje finansijskih izveštaja Finansijski izveštaji su sastavljeni prema prema konceptu istorijskih troškova. Društvo je sastavilo ove finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji Republike Srbije koji zahteva da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa svim prevodima MSFI kao i propisima izdatim od strane Ministarstva finansija Republike Srbije. Imajući u vidu razlike između ove dve regulative, ovi finansijski izveštaji odstupaju od MSFI između ostalog i u sledećem:

1 Društvo je ove finansijske izveštaje sastavilo u formatu propisanom od strane

Ministarstva finansija Republike Srbije, koji nije u skladu sa zahtevima MRS 1 – “Prikazivanje finansijskih izveštaja.“

2 „Vanbilansna sredstva i obaveze“ su prikazana na obrascu bilansa stanja (napomena

2.11). Ove stavke po definiciji MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze.


2. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 3 Rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije br. 401-00-380/2010 od 25. oktobra 2010.

godine („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 77/2010 i 95/2010) utvrđuje zvaničan prevod osnovnih Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) i Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) koje izdaje Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB), kao i tumačenja standarda koje izdaje Komitet za tumačenje računovodstvenih standarda (IFRIC) do 1. januara 2009. godine, koji se upotrebljavaju na datum pripreme finansijskih izveštaja. Do datuma pripreme finansijskih izveštaja nisu prevedene sve promene i dodaci postojećih standarda, revidiranih standarda i novih tumačenja koje izdaju Odbor za međunarodne računovodstvene standarde i Komitet za tumačenje računovodstvenih standarda, koji su na snazi u tekućem izveštajnom periodu, tj. koji se prvi put primenjuju za finansijsku godinu započetu 1. januara 2013. godine. Pomenute izmene i dodaci i nova tumačenja koji nisu zvanično prevedeni u Republici Srbiji obelodanjeni su u Napomeni 2.1.1 a i Napomeni 2.1.1. b).

Sastavljanje finansijskih izveštaja zahteva primenu izvesnih ključnih računovodstvenih procena. Ono, takođe, zahteva da Rukovodstvo koristi svoje prosuđivanje u primeni računovodstvenih politika Društva. Oblasti koje zahtevaju prosuđivanje većeg stepena ili veće složenosti, odnosno oblasti u kojima pretpostavke i procene imaju materijalni značaj za finansijske izveštaje obelodanjeni su u napomeni 4. 2.1.1 Promene računovodstvenih politika i obelodanjivanja a) Objavljeni standardi i tumačenja na snazi u tekućem periodu koji još uvek nisu zvanično

prevedeni i usvojeni Na dan objavljivanja ovih finansijskih izveštaja, dole navedeni standardi i izmene standarda su bili izdati od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde, a sledeća tumačenja bila su objavljena od strane Komiteta za tumačenje međunarodnog finansijskog izveštavanja, ali nisu zvanično usvojena u Republici Srbiji za godišnje periode koji počinju na dan 1. januara 2013. godine:

• Izmene MSFI 7 “Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja” – Izmene kojima se poboljšavaju obelodanjivanja fer vrednosti i rizika likvidnosti (revidiran marta 2009, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2009. godine).

• Izmene MSFI 1 “Prva primena međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja ” – Dodatni

izuzeci za lica koja prvi put primenjuju MSFI Izmene koje se odnose na sredstva u industriji nafte i gasa i utvrđivanje da li ugovori sadrže lizing (revidiran jula 2009, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2010. godine).

• Izmene različitih standarda i tumačenja rezultat su Projekta godišnjeg kvalitativnog poboljšanja

MSFI objavljenog 16. aprila 2009. godine (MSFI 5, MSFI 8, MRS 1, MRS 7, MRS 17, MRS 36, MRS 39, IFRIC 16 prvenstveno sa namerom otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija u tekstu (izmene standarda stupaju na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2010. godine, a izmena IFRIC na dan ili nakon 1 jula 2009 ).

• Izmene MRS 38 “Nematerijalna imovina” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili

nakon 1. jula 2009. godine).

• Izmene MSFI 2 “Plaćanja akcijama”: Izmene kao rezultat Projekta godišnjeg kvalitativnog poboljšanja MSFI (revidran aprila 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009. godine) i izmena koja se odnosi na transakcije plaćanja akcijama grupe zasnovane na gotovini (revidiran juna 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2010. godine).


2. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak)

• Izmene IFRIC 9 “Ponovna procena ugrađenih derivata” stupa na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009 i MRS 39 “Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje” – Ugrađeni derivati (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 30. juna 2009. godine).

• IFRIC 18 “Prenos sredstava sa kupaca” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili

nakon 1. jula 2009. godine).

• Dopune MSFI 1 “Prva primena međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja ” – Ograničeno izuzeće od uporednih obelodanjivanja propisanih u okviru MSFI 7 kod lica koja prvi put primenjuju MSFI (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2010. godine).

• „Sveobuhvatni okvir za finansijsko izveštavanje 2010. godine“ što predstavlja izmenu „Okvira za

pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja“ (na snazi od datuma objavljivanja, odnosno od septembra 2010. godine).

• Dopune MRS 24 “Obelodanjivanja o povezanim licima” – Pojednostavljeni zahtevi za

obelodanjivanjem kod lica pod (značajnom) kontrolom ili uticajem vlade i pojašnjenje definicije povezanog lica (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2011. godine).

• Dopune MRS 32 “Finansijski instrumenti: prezentacija” – Računovodstveno obuhvatanje

prečeg prava na nove akcije (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. februara 2010. godine).

• Dopune različitih standarda i tumačenja „Poboljšanja MSFI (2010)“ rezultat su Projekta

godišnjeg kvalitativnog poboljšanja MSFI objavljenog 6. maja 2010. godine (MSFI 1, MSFI 3, MSFI 7, MRS 1, MRS 27, MRS 34, IFRIC 13) prvenstveno sa namerom otklanjanja neslaganja i pojašnjenja formulacija u tekstu (većina dopuna biće na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2011. godine).

• Dopune IFRIC 14 “MRS 19 – Ograničenje definisanih primanja, minimalni zahtevi za

finansiranjem i njihova interakcija” Preplaćeni minimalni zahtevi za finansiranjem (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2011. godine).

• IFRIC 19 “Namirivanje finansijskih obaveza instrumentima kapitala” (na snazi za godišnje

periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2010. godine).

• Dopune MSFI 1 “Prva primena međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja ” – Velika hiperinflacija i uklanjanje fiksnih datuma za lica koja prvi put primenjuju MSFI (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2011. godine).

• Dopune MSFI 7 “Finansijski instrumenti: obelodanjivanja” – Prenos finansijskih sredstava (na

snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2011. godine).

• Dopune MRS 12 „Porezi na dobitak” – Odloženi porez: povraćaj sredstava koja se nalaze u osnovi (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2012. godine).

• Dopune MSFI 1 “Prva primena međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja ” – Državne

pozajmice (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine).

• Dopune MSFI 7 “Finansijski instrumenti: obelodanjivanja” – Međusobno prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine).



• Konsolidacioni standardi: Komplet konsolidacionih standarda stupa na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine. Objašnjenja su data u nastavku. MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji“ zamenjuje MRS 27 „Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji“ i SIC 12 „Konsolidacija - Entiteti za posebne namene“. MSFI 11 „Zajednički poduhvati“ zamenjuje MRS 31 „Učešća u zajedničkim poduhvatima“. MSFI 12 „Obelodanjivanje učešća u drugim entitetima“. Izmene MRS 27 koji se sada zove „Pojedinačni finansijski izveštaji“. Izmene MRS 28 koji se sada zove „Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate“.

• IFRIC 20 “Troškovi otkrivke u proizvodnoj fazi površinskih rudnika” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine).

• MSFI 13 “Vrednovanje po fer vrednosti” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili

nakon 1. januara 2013. godine).

• MRS 19 „Primanja zaposlenih“ izmenjen u 2011. godini (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine).

• Dopune MRS 1 „Prezentacija finansijskih izvestaja“ – Prezentacija stavki ukupnog ostalog

rezultata (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2012. godine).

b) Objavljeni standardi i tumačenja koji još uvek nisi stupili na snagu

Na dan izdavanja ovih finansijskih izveštaja sledeći standardi, njihove dopune i tumačenja bili su objavljeni, ali nisu još uvek stupili na snagu:

• MSFI 9 “Finansijski instrumenti” (amandmanima iz novembra 2013. je uklonjen datum

stupanja na snagu, a objava novog datuma se očekuje u narednom periodu – prethodno bio za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2015. godine).

• Dopune MRS 32 “Finansijski instrumenti: Prezentacija” – Međusobno prebijanje finansijskih

sredstava i finansijskih obaveza (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine).

• Dopune MRS 39 “Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje” – Zamena derivata i

nastavak računovodstva hedžinga (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine).

• Dopune MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine” – Obelodanjivanja o nadoknadivoj vrednosti

ne-finansijskih sredstava (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine).

• Investicioni entiteti – Dopune MSFI 10, MSFI 12 i MRS 27 (na snazi za godišnje periode koji

počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine).

• IFRIC 21 “Nameti” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine).

• Dopune različitih standarda i tumačenja „Godišnja poboljšanja MSFI Ciklus 2010-2012“

rezultat su projekta godišnjeg kvalitativnog poboljšanja MSFI: MSFI 2, MSFI 3, MSFI 8, MSFI 13, MRS 16, MRS 24, MRS 38 (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine).



• Dopune različitih standarda i tumačenja „Godišnja poboljšanja MSFI Ciklus 2011-2013“ rezultat su projekta godišnjeg kvalitativnog poboljšanja MSFI: MSFI 1, MSFI 3, MSFI 13, MRS 40 (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine).

2.1.2 Koncept nastavka poslovanja

Finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom nastavka poslovanja, koji podrazumeva da će Društvo nastaviti da posluje u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti.

2.2 Uporedni podaci

Uporedni podaci odnosno početna stanja predstavljaju podatke sadržane u finansijskim izveštajima za 2012. godinu.

2.3 Izveštavanje o segmentima

O poslovnim segmentima izveštava se na način koji je konzistentan sa internim izveštavanjem za potrebe glavnog donosioca poslovnih odluka. Glavni donosilac poslovnih odluka koji je odgovoran za raspodelu resursa i procenu rezultata poslovanja poslovnih segmenata je identifikovan kao organ upravljanja koji donosi strateške odluke.

2.4 Preračunavanje stranih valuta (a) Funkcionalna i valuta prikazivanja

Stavke uključene u finansijske izveštaje Društva se odmeravaju i prikazuju u dinarima („RSD”), gde u isto vreme RSD predstavlja funkcionalnu valutu Društva.

(b) Transakcije i stanja Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije ili na dan procene vrednosti ako su stavke ponovo odmeravane. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz izmirenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspeha. Nemonetarne stavke koje se vrednuju po principu istorijskog troška izraženog u stranoj valuti preračunate su po istorijskom kursu važećem na dan inicijalne transakcije. Nemonetarne stavke vrednovane po poštenoj vrednosti izražene u stranoj valuti biće preračunate primenom kursa važećeg na dan procene.



2.5 Nekretnine, postrojenja i oprema Nekretnine, postrojenja i oprema iskazani su po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za akumuliranu amortizaciju. Nabavna vrednost uključuje izdatke direktno pripisive nabavljenom sredstvu. Naknadni izdaci se kapitalizuju kada značajno produžavaju vek upotrebe, povećavaju kapacitet ili poboljšavaju efikasnost nekretnina, postrojenja i opreme. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha perioda u kome su nastali. Zemljište se ne amortizuje. Amortizacija drugih sredstava se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se rasporedila njihova nabavna ili revalorizovana vrednost do njihove rezidualne vrednosti tokom njihovog procenjenog veka trajanja, kao što sledi:

Korisni vek Građevinski objekti do 40 godina Mašine i oprema u proizvodnji do 25 godina Transportna sredstva do 8 godina Nameštaj i ostala oprema do 10 godina Knjigovodstvena vrednost sredstva svodi se odmah na njegovu nadoknadivu vrednost ukoliko je knjigovodstvena vrednost veća od njegove procenjene nadoknadive vrednosti (napomena 2.6). Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstva utvrđuju se kao razlika između novčanog priliva i knjigovodstvene vrednosti i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru ’Ostalih prihoda/(rashoda)’. (napomene 14 i 15). 2.6 Umanjenje vrednosti nefinansijskih sredstava

Sredstva sa neograničenim korisnim vekom upotrebe ne podležu amortizaciji i testiraju se na umanjenje vrednosti jednom godišnje. Za sredstva koja podležu amortizaciji testiranje na umanjenje njihove vrednosti vrši se kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva, osim goodwill-a, kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja efekata umanjenja vrednosti. 2.7 Dugoročna finansijska sredstva 2.7.1 Klasifikacija Društvo klasifikuje svoja finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha, i zajmovi i potraživanja. Klasifikacija zavisi od svrhe za koju su finansijska sredstva pribavljena. Rukovodstvo vrši klasifikaciju svojih finansijskih plasmana u momentu inicijalnog priznavanja. a) Finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu

uspeha Finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha su finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja. Finansijsko sredstvo se klasifikuje u ovu kategoriju ukoliko je pribavljeno prvenstveno radi prodaje u kratkom roku. Derivati se takođe klasifikuju kao sredstva koja se drže radi trgovanja, osim ako su određeni kao instrument zaštite od rizika. Sredstva u ovoj kategoriji su klasifikovana kao tekuća sredstva.



b) Zajmovi i potraživanja Zajmovi i potraživanja predstavljaju nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili utvrdivim rokovima plaćanja koja ne kotiraju ni na jednom aktivnom tržištu. Uključuju se u tekuća sredstva, osim ukoliko su im rokovi dospeća duži od 12 meseci nakon datuma bilansa stanja. U tom slučaju se klasifikuju kao dugoročna sredstva. U bilansu stanja Društva zajmovi i potraživanja obuhvataju “potraživanja od prodaje i druga potraživanja“ i “gotovinu i gotovinske ekvivalente.“ (napomene 2.9 i 2.10)

c) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju predstavljaju nederivativna sredstva koja su svrstana u ovu kategoriju ili nisu klasifikovana ni u jednu drugu kategoriju. Uključuju se u dugoročna sredstva, osim ukoliko rukovodstvo ima nameru da ulaganja otuđi u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja.

2.7.2 Priznavanje i merenje Redovna kupovina i prodaja finansijskih sredstava se priznaje na datum trgovanja – datum kada se Društvo obavezalo da će kupiti ili prodati finansijsko sredstvo. Finansijska sredstva se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za sva finansijska sredstva koja se ne iskazuju po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha. Finansijska sredstva koja se vode po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha inicijalno se priznaju po fer vrednosti, a transakcioni troškovi terete troškove poslovanja u bilansu uspeha. Finansijska sredstva se ne priznaju po isteku prava na novčani priliv od finansijskog sredstva ili ako je to pravo preneto i Društvo je u suštini prenelo sve rizike i koristi od vlasništva nad sredstvima. Finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha se nakon inicijalnog priznavanja iskazuju po fer vrednosti. Zajmovi i potraživanja se iskazuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Dobici ili gubici proistekli iz promena u fer vrednosti kategorije “finansijskih sredstava po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha”, prikazani su u bilansu uspeha u okviru pozicije ostali prihodi/(rashodi) neto, u periodu u kome su nastali. Prihod od dividendi od finansijskih sredstava po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha priznaje se u bilansu uspeha kao deo ostalih prihoda kada se utvrdi pravo Društva na naplatu. 2.7.3 “Prebijanje” finansijskih instrumenata Finansijska sredstva i obaveze se “prebijaju” i iskazuju u neto iznosu u bilansu stanja kada postoji zakonski osnov da se “prebiju” priznati iznosi i namera da se obaveze poravnaju na neto osnovi, ili da se istovremeno realizuju sredstva i izmire obaveze. 2.7.4 Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava (a) Sredstva koja se iskazuju po amortizovanoj vrednosti Na svaki datum bilansa stanja Društvo procenjuje da li postoji objektivan dokaz da je umanjena vrednost nekog finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava je obezvređeno i gubici po osnovu

obezvređenja nastaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezbređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstava (“nastanak gubitka”) i kada taj nastanak gubitka (odnosno nastanci gubitaka) utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji mogu biti pouzdano procenjeni.


2. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) Kriterijumi koje Društvo koristi da odredi da li postoji objektivan dokaz o gubitku usled

umanjenja vrednosti uključuju:

• Značajne finansijske teškoće emitenta ili dužnika; • Kršenje ugovora, kao što je kašnjenje u plaćanju ili neplaćanje kamate ili glavnice; • Društvo, iz ekonomskih ili pravnih razloga koji se odnose na finansijske teškoće

zajmoprimca, odobri zajmoprimcu garancije/povlastice koje inače ne bi odobrilo; • Verovatnoća stečaja ili druge finansijske reorganizacije dužnika;

Društvo prvo procenjuje da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju.

Za kategoriju kredita i potraživanja, iznos gubitka se odmerava kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednost procenjenih budućih tokova gotovine (isključujući buduće kreditne gubitke koji nisu nastali) diskontovanih po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi za to finansijsko sredstvo. Iznos knjigovodstvene vrednosti sredstva se umanjuje i iznos gubitka se priznaje u bilansu uspeha. Testiranje potraživanja od kupaca na umanjenje vrednosti je opisano u napomeni 2.9. (b) Sredstva klasifikovana kao raspoloživa za prodaju Na kraju svakog izveštajnog perioda Društvo procenjuje da li postoji objektivan dokaz da je umanjena vrednost nekog finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Za procenu umanjenja vrednosti dužničkih hartija od vrednosti Društvo koristi kriterijume navedene u tački (a) gore. U slučaju vlasničkih hartija od vrednosti klasifikovanih kao raspoložive za prodaju, značajan ili prolongiran pad fer vrednosti ispod njihove nabavne vrednosti smatra se indikatorom da je došlo do umanjenja njihove vrednosti. Ukoliko postoji bilo koji od tih dokaza za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, kumulirani gubitak – utvrđen kao razlika između troškova sticanja i tekuće fer vrednosti, umanjene za bilo kakav gubitak zbog umanjenja vrednosti finansijskog sredstva koji je prethodno priznat u bilansu uspeha – prenosi se sa kapitala i priznaje u bilansu uspeha. Gubici zbog umanjenja vrednosti vlasničkih instrumenata priznati u bilansu uspeha ne mogu se ukinuti kroz bilans uspeha. Ako se u narednom periodu fer vrednosti dužničkih hartija od vrednosti klasifikovanih kao raspoložive za prodaju poveća i to povećanje se može objektivno pripisati nekom događaju nastalom nakon priznavanja gubitka po osnovu umanjenja vrednosti u bilansu uspeha, gubitak po osnovu umanjenja vrednosti se ukida u bilansu uspeha. 2.8 Zalihe Zalihe materijala i robe se vrednuju po nabavnoj vrednosti ili neto prodajnoj vrednosti, u zavisnosti od toga koja je niža. Nabavna vrednost obuhvata fakturnu vrednost, uvozne dažbine, troškove transporta, rukovanja i ostale troškove dovođenja zaliha na postojeću lokaciju i u postojeće stanje. Trgovinski popusti, rabati i slično umanjuju nabavnu vrednost. Troškovi materijala i rezervnih delova obračunavaju se primenom metoda ponderisane prosečne cene. Gotovi proizvodi i nedovršena proizvodnja se vrednuju po ceni koštanja ili neto prodajnoj vrednosti, u zavisnosti od toga koja je niža. Cena koštanja obuhvata direktne troškove materijala i rada i proporcijalni deo opštih troškova na osnovu normalnog stepena iskorišćenosti kapaciteta bez uključivanja troškova pozajmljivanja. Neto prodajna vrednost je procenjena prodajna cena u uobičajenom toku poslovanja, umanjena za pripadajuće varijabilne troškove prodaje.


2. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.9 Potraživanja od kupaca Potraživanja od kupaca su iznosi koje duguju kupci za prodatu robu ili izvršene usluge u okviru redovnog ciklusa poslovanja. Ukoliko se očekuje da potraživanja budu naplaćena u roku od godinu dana ili kraćem (ili u okviru redovnog ciklusa poslovanja ako je duži), potraživanja od kupaca se klasifikuju kao kratkoročna. U suprotnom, potraživanja od kupaca se iskazuju kao dugoročna. Potraživanja od kupaca se inicijalno priznaju po fer vrednosti, a naknadno se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti, primenom metode efektivne kamatne stope, umanjene za rezervisanja po osnovu umanjenja vrednosti. Rezervisanje za umanjenje vrednosti potraživanja se utvrđuje kada postoji objektivan dokaz da Društvo neće biti u mogućnosti da naplati sve iznose koje potražuje u skladu sa prvobitnim uslovima. Značajne finansijske poteškoće kupca, verovatnoća da će kupac biti likvidiran ili finansijski reorganizovan, propust ili kašnjenje u izvršenju plaćanja se smatraju indikatorima da je vrednost potraživanja umanjena. Iznos rezervisanja predstavlja razliku između knjigovodstvene vrednosti potraživanja i sadašnje vrednosti očekivanih budućih novčanih tokova diskontovanih prvobitnom efektivnom kamatnom stopom. Knjigovodstvena vrednost potraživanja umanjuje se preko ispravke vrednosti, a iznos umanjenja se priznaje u bilansu uspeha u okviru pozicije „ostali rashodi“ (napomena 15). Kada je potraživanje nenaplativo, otpisuje se na teret ispravke vrednosti potraživanja. Naknadna naplata iznosa koji je prethodno bio otpisan, iskazuje se u bilansu uspeha u okviru „ostalih prihoda“ (napomena 14). 2.10 Gotovina i gotovinski ekvivalenti U izveštaju o tokovima gotovine, gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju: novac u blagajni, depozite po viđenju kod banaka, druga kratkoročna visoko likvidna ulaganja sa prvobitnim rokom dospeća do tri meseca ili kraće i prekoračenja po tekućem računu. Prekoračenja po tekućem računu uključena su u obaveze po kreditima u okviru tekućih obaveza, u bilansu stanja. 2.11 Vanbilansna sredstva i obaveze Vanbilansna sredstva/obaveze uključuju: robu u konsignaciji i ostala sredstva koja nisu u vlasništvu Društva, kao i potraživanja/obaveze po instrumentima obezbeđenja plaćanja kao što su garancije i drugi oblici jemstva. 2.12 Osnovni kapital Obične akcije se klasifikuju kao akcijski kapital. 2.13 Rezervisanja Rezervisanja se priznaju kada Društvo ima postojeću zakonsku ili ugovorenu obavezu koja je rezultat prošlih događaja kada je u većoj meri verovatno nego što to nije da će podmirenje obaveze iziskivati odliv sredstava i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Rezervisanja se ne priznaju za buduće poslovne gubitke. Kada postoji određeni broj sličnih obaveza, verovatnoća da će podmirenje obaveza iziskivati odliv sredstava se utvrđuje na nivou tih kategorija kao celine. Rezervisanje se priznaje čak i onda kada je ta verovatnoća, u odnosu na bilo koju od obaveza u istoj kategoriji, niska. Rezervisanje se odmerava po sadašnjoj vrednosti izdatka potrebnog za izmirenje obaveze, primenom diskontne stope pre poreza koja odražava tekuću tržišnu procenu vrednosti za novac i rizike povezane sa obavezom. Povećanje rezervisanja zbog isteka vremena se iskazuje kao trošak kamate.


2. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.14 Obaveze po kreditima Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, bez nastalih transakcionih troškova. U narednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti; sve razlike između ostvarenog priliva (umanjenog za transakcione troškove) i iznosa otplata, priznaju se u bilansu uspeha u periodu korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne stope. Naknade plaćene pri pribavljanju kredita priznaju se kao transakcioni troškovi. Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće, osim ukoliko Društvo nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

2.15 Obaveze prema dobavljačima Obaveze prema dobavljačima su obaveze plaćanja dobavljaču za preuzetu robu ili primljene usluge u redovnom toku poslovanja. Obaveze prema dobavljačima se klasifikuju kao tekuće ukoliko dospevaju za plaćanje u roku od 1 godine ili kraćem (odnosno u okviru redovnog ciklusa poslovanja ukoliko je duži). U suprotnom, ove obaveze se iskazuju kao dugoročne. Obaveze prema dobavljačima se inicijalno iskazuju po fer vrednosti, a naknadno se odmeravaju prema amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope. 2.16 Tekući i odloženi porez na dobit Troškovi poreza za period uključuju tekući i odloženi porez. Poreska obaveza se priznaje u bilansu uspeha. Tekući porez na dobit se obračunava na datum bilansa stanja na osnovu važeće zakonske poreske regulative Republike Srbije gde Društvo posluje i ostvaruje oporezivu dobit. Rukovodstvo periodično vrši procenu stavki sadržanih u poreskoj prijavi sa stanovišta okolnosti u kojima primenjiva poreska regulativa podleže tumačenju, i vrši rezervisanje, ako je primereno, na osnovu iznosa za koje se očekuje da će biti plaćen poreskim organima. Odloženi porez na dobit se priznaje korišćenjem metode obaveza, za privremene razlike koje nastanu između poreske osnovice sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih iznosa u finansijskim izveštajima. Međutim, ukoliko odloženi porez na dobit, pod uslovom da nije računovodstveno obuhvaćen, proistekne iz inicijalnog priznavanja sredstva ili obaveze u nekoj drugoj transakciji osim poslovne kombinacije koja u trenutku transakcije ne utiče ni na računovodstvenu ni na oporezivu dobit ili gubitak, tada se on računovodstveno ne obuhvata. Odloženi porez na dobit se odmerava prema poreskim stopama (i zakonu) koje su na snazi do datuma bilansa stanja i za koje se očekuje da će biti primenjene u periodu u kome će se odložena poreska sredstva realizovati ili odložene poreske obaveze izmiriti. 2.17 Primanja zaposlenih

a) Obaveze za penzije Društvo izdvaja doprinose u društvene penzione fondove na obaveznoj osnovi. Kada su doprinosi uplaćeni, Društvo nema dalju obavezu plaćanja doprinosa. Doprinosi se priznaju kao troškovi primanja zaposlenih onda kada dospeju za plaćanje.


2. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) b) Ostala primanja zaposlenih Društvo obezbeđuje primanja nakon penzionisanja i jubilarne nagrade. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje i do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Definisana penziona obaveza se procenjuje na godišnjem nivou od strane nezavisnih, kvalifikovanih, aktuara, primenom metode projektovane kreditne jedinice. Sadašnja vrednost obaveze po osnovu definisanih primanja utvrđuje se diskontovanjem očekivanih budućih gotovinskih isplata primenom kamatnih stopa visokokvalitetnih obveznica Društva koje su iskazane u valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene i koje imaju rok dospeća koji približno odgovara rokovima dospeća obaveze za penzije. Aktuarski dobici i gubici koji proističu iz iskustvenih korekcija i promena u aktuarskim pretpostavkama obračunavaju se na teret ili u korist prihoda tokom očekivanog prosečnog preostalog radnog veka zaposlenih. c) Otpremnine Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa pre datuma redovnog penzionisanja, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Društvo priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno obavezno da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim, u skladu sa usvojenim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih. Otpremnine koje dospevaju u razdoblju dužem od 12 meseci nakon datuma bilansa stanja svode se na sadašnju vrednost. 2.18 Priznavanje prihoda Prihod uključuje fer vrednost primljenog iznosa ili potraživanja po osnovu prodaje roba i usluga u toku normalnog poslovanja Društva. Prihod se iskazuje bez PDV-a, povraćaja robe, rabata i popusta. Društvo priznaje prihod kada se iznos prihoda može pouzdano izmeriti, kada je verovatno da će u budućnosti Društvo imati ekonomske koristi i kada su ispunjeni posebni kriterijumi za svaku od aktivnosti Društva kao što je u daljem tekstu opisano. Iznos prihoda se ne smatra pouzdano merljivim sve dok se ne reše sve potencijalne obaveze koje mogu nastati u vezi sa prodajom. Svoje procene Društvo zasniva na rezultatima iz prethodnog poslovanja, uzimajući u obzir tip kupca, vrstu transakcije i specifičnosti svakog posla. a) Prihod od prodaje – veleprodaja Društvo proizvodi i prodaje proizvode šećer, rezanac i melasu na tržištu veleprodaje. Prihod od prodate robe se priznaje kada Društvo isporuči proizvode veletrgovcu, kada veletrgovac ima puno pravo raspolaganja kanalima prodaje i utvrđivanja prodajnih cena proizvoda, i kada ne postoji bilo kakva neispunjena obaveza koja bi mogla da utiče na prihvatanje proizvoda od strane veletrgovca. Isporuka se nije dogodila sve dok se roba ne isporuči na naznačeno mesto, dok se rizik zastarevanja i gubitka ne prenese na veletrgovca, i sve dok ili veletrgovac ne prihvati proizvode u skladu sa kupoprodajnim ugovorom, ili ne isteknu rokovi za prihvatanje robe, ili dok Društvo ne bude imalo objektivne dokaze da su svi kriterijumi za prihvatanje robe ispunjeni. Proizvodi se obično prodaju uz količinski rabat. Kupci imaju pravo da vrate proizvode sa greškom veletrgovcu. Prodaja se iskazuje na osnovu cene naznačene u kupoprodajnim ugovorima, umanjene za procenjene količinske rabate i vraćenu robu u vreme prodaje. U proceni rabata i vraćene robe koristi se iskustvo stečeno u prethodnim periodima. Količinski rabati se procenjuju na osnovu očekivane godišnje prodaje. Smatra se da nije prisutan nijedan element finansiranja pošto se prodaja vrši uz kreditni rok otplate od 30-60 dana, što je u skladu sa tržišnom praksom.



b) Prihod od kamata Prihod od kamata se priznaje na vremenski proporcionalnoj osnovi primenom metode efektivne kamatne stope. U slučaju umanjenja vrednosti potraživanja, Društvo umanjuje knjigovodstvenu vrednost potraživanja do nadoknadivog iznosa, koji predstavlja procenjeni budući novčani tok diskontovan po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi finansijskog instrumenta, i nastavlja da prikazuje promene diskonta kao prihod od kamate. Prihod od kamate na zajmove čija je vrednost umanjena utvrđuje se primenom metode prvobitne efektivne kamatne stope. 2.19 Raspodela dividendi

Raspodela dividendi akcionarima Društva se priznaje kao obaveza u periodu u kojem su akcionari Društva odobrili dividende. 3. Upravljanje finansijskim rizikom 3.1 Faktori finansijskog rizika Poslovanje Društva je izloženo različitim finansijskim rizicima: tržišni rizik (koji obuhvata valutni rizik, rizik kamatne stope i rizik cena), kreditni rizik i rizik likvidnosti. Upravljanje rizicima u Društvu je usmereno na nastojanje da se u situaciji nepredvidivosti finansijskih tržišta potencijalni negativni uticaji na finansijsko poslovanje Društva svedu na minimum. Društvo koristi izvedene finansijske instrumente kako bi se zaštitilo od nekih oblika rizika. Upravljanje rizicima obavlja Finansijska služba Društva u sklopu politika odobrenih od strane Odbora direktora. Finansijska služba Društva identifikuje i procenjuje finansijske rizike i definiše načine zaštite od rizika tesno sarađujući sa poslovnim jedinicama Društva. Odbor donosi, u pisanoj formi, osnovna pravila za sveukupno upravljanje rizicima, kao i politike, takođe u pisanoj formi, koje obuhvataju posebne oblasti kao što su devizni rizik, rizik kamatne stope, kreditni rizik, korišćenje izvedenih i neizvedenih finansijskih instrumenata i plasman viška likvidnih sredstava. Osnovne finansijske obaveze Društva čine krediti i pozajmice i obaveze iz poslovanja. Finansijska sredstva Društva čine potraživanja od kupaca i ostala potraživanja, dugoročna i kratkoročna, gotovina i depoziti kod banaka i finansijska sredstva namenjena prodaji. Društvo je izloženo tržišnom riziku, kreditnom riziku i riziku likvidnosti. a) Tržišni rizik

(i) Valutni rizik

Preduzece je izloženo riziku od promena kursa stranih valuta prilikom poslovanja u zemlji i inostranstvu, a koji proističe iz poslovanja sa različitim valutama, prvenstveno EUR. Devizni rizik nastaje u slučajevima neusklađenosti finansijskih sredstava i obaveza izraženoj u stranoj valuti i/ ili sa valutnom klauzulom. U meri u kojoj je to moguće, Društvo minimizira devozni rizik kroz minimiziranje otvorene devizne pozicije. Izloženost Društva valutnom riziku rezultat je uglavnom potraživanja od matične kompanije (31. decembar 2013: RSD 793.983) i kredita od banaka (31. decembar 2013: RSD 1.452.060), koji su denominovani u Euro.

(ii) Rizik promena cena


Društvo je izloženo riziku promena cena na tržištu šećera, melase i peletiranog rezanca. Da je prodajna cena šećera, melase i rezanca bila 1% niža, prihodi u toku 2013. godine od prodaje šećera, melase i rezanca bi bili manji za RSD 32.948, RSD 2.306 i RSD 1.198 respektivno.


3. Upravljanje finansijskim rizikom (nastavak)

(iii) Gotovinski tok i rizik kamatne stope

Društvo je izloženo raznim rizicima koji kroz efekte promene visine tržišnih kamatnih stopa deluje na njegov finansijski položaj i tokove gotovine. Poslovanje Društva je izloženo riziku promene kamatnih stopa u meri u kojoj kamatonosna sredstva (uključujući i investicije) i kamatonosne obaveze dospevaju za naplatu u različito vreme ili u različitim iznosima. U sledećoj tabeli je prikazana izloženost Društva riziku promene kamatnih stopa: 2013 2012 Instrumenti sa fiksnom kamatnom stopom

Finansijska sredstva 110.235 65.014 Finansijske obaveze (146.835) (341.155) (36.600) (276.141) Instrumenti sa varijabilnom kamatnom stopom

Finansijska sredstva - - Finansijske obaveze (1.673.043) (682.777) (1.673.043) (682.777) S obzirom da Društvo nema značajnu kamatanosnu imovinu, prihod Društva i tokovi gotovine u velikoj meri su nezavisni od promene tržisnih kamatnih stopa. Rizik Društva od promena fer vrednosti kamatnih stopa proističe prvenstveno iz obaveza po osnovu primljenih kratkoročnih i dugoročnih kredita od banaka. Krediti su primljeni po promenljivim kamatnim stopama i izlažu Društvo kamatnom riziku tokova gotovine. Tokom 2013. godine,deo obaveza po kreditu je bila sa varijabilnom kamatnom stopom, koja je vezana za Euribor kamatnu stopu i REPO kamatnu stopu, a deo obaveza po kreditu je bio sa fiksnom kamatnom stopom. Obaveza po kreditu sa promenljivom kamatnom stopom i fiksnom kamatnom stopom bila je izražena u RSD, ali se radi o kreditu sa valutnom klauzulom (EUR). Društvo vrši analizu izloženosti riziku od promene kamatnih stopa na dinamičkoj osnovi uzimajući u obzir alternativne izvore finansiranja i refinansiranje, pre svega dugoročne obaveze, budući da one predstavljaju najznačajniju kamatonosnu poziciju. Aktivnosti upravljanja rizicima imaju za cilj da optimiziraju neto rashod kamata, uz uslov da su tržišne kamatne stope na nivou koji je u skladu sa poslovnom strategijom Društva. b) Kreditni rizik Kreditni rizik je rizik da dužnici neće izmiriti svoje obaveze po osnovu finansijskih instrumenata ili ugovora, što može dovesti do finansijskih gubitaka. Društvo je izloženo kreditnom riziku iz redovnog poslovanja (uglavnom po osnovu potraživanja od kupaca). Na dan 31. decembar 2013. godine Društvo je imalo 5 kupaca, koji su Društvu dugovali preko RSD 1.020 miliona, što čini 95% potraživanja od kupaca (domaćih i stranih). Ova potraživanja su delimično obezbeđena primljenim menicama. Maksimalna izloženost kreditnom riziku na dan bilansa stanja je sadašnja vrednost svake klase finansijskih sredstava. c) Rizik likvidnosti Oprezno upravljanje rizikom likvidnosti podrazumeva održavanje dovoljnog iznosa gotovine i hartija od vrednosti kojima se trguje, kao i obezbeđenje adekvatnih izvora finansiranja preko odgovarajućeg iznosa kreditnih obaveza i mogućnost da se izravna pozicija na tržištu. Zbog dinamične prirode poslovanja Društva, finansijska služba teži da održi fleksibilnost finansiranja držanjem na raspolaganju utvrđenih kreditnih linija.


Projekcija ukupnih tokova gotovine vrši se na nivou Društva. Služba finansija prati kontinuirano likvidnost Društva kako bi obezbedila dovoljno gotovine za potrebe poslovanja, uz održavanje dovoljno prostora za korišćenje neiskorišćenih kreditnih linija, kada je potrebno. Višak gotovine iznad nivoa potrebnog za upravljanje obrtnim kapitalom polaže se kao višak gotovine na kamatonosne tekuće račune ili oročene depozite. Starosna struktura obaveza Društva na dan 31. decembra 2013. godine i 31. decembra 2012. godine zasnovana na ugovorenim uslovima plaćanja, je prikazan u sledećoj tabeli. Iznosi prikazani u tabeli predstavljaju ugovorne nediskontovane novčane tokove. Iznosi koji dospevaju na naplatu u roku od 12 meseci jednaka su njihovim knjigovodstvenim iznosima, budući da efekat diskontovanja nije materijalno značajan. 2013 Manje od

mesec dana 1 do 3 meseca

3 do 12 meseci

1 do 5 godina

Vise od 5 godina

Ukupno

Kamatonosni krediti - - 1.778.726 41.613 - 1.820.339 Obaveze prema dobavljacima

1.315.919 - - - - 1.315.919

Ostale obaveze 80.076 - - - - 80.076 2012 Manje od

mesec dana 1 do 3 meseca

3 do 12 meseci

1 do 5 godina

Vise od 5 godina

Ukupno

Kamatonosni krediti - - 791.336 232.596 - 1.023.932 Obaveze prema dobavljacima

1.007.490 - - - - 1.007.490

Ostale obaveze 53.320 - - - - 53.320 3.2 Upravljanje rizikom kapitala Cilj upravljanja kapitalom je da Društvo zadrži sposobnost da nastavi da posluje u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi akcionarima obezbedilo povraćaj (profit), a ostalim interesnim stranama povoljnosti, i da bi očuvalo optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala. Da bi očuvalo odnosno korigovalo strukturu kapitala, Društvo može da izvrši korekciju isplata dividendi akcionarima, vrati kapital akcionarima, izda nove akcije, ili, pak, može da proda sredstva kako bi smanjila dugovanje. Društvo, kao i ostala Društva koja posluju unutar iste delatnosti, prati kapital na osnovu koeficijenta zaduženosti. Ovaj koeficijent se izračunava iz odnosa neto dugovanja Društva i njegovog ukupnog kapitala. Neto dugovanje se dobija kada se ukupni krediti (uključujući kratkoročne i dugoročne, kao što je prikazano u bilansu stanja) umanje za gotovinu i gotovinske ekvivalente. Ukupni kapital se dobija kada se na kapital, iskazan u bilansu stanja, doda neto dugovanje. Preduzeće prati kapital na osnovu koeficijenta zaduženosti, koji se izračunava kao odnos neto dugovanja Društva i njegovog ukupnog kapitala. Koeficijent zaduženosti Društva je kao što sledi:

2013 2012 Obaveze po kreditima – ukupno (napomene 27 i 29) 1.820.339 1.023.932 Minus: gotovina i gotovinski ekvivalenti (napomena 23) (110.236) (65.014) Neto dugovanja 1.710.103 958.918 Sopstveni kapital 1.506.217 1.761.928 Kapital – ukupno 3.216.320 2.720.846


Koeficijent zaduženosti 53% 35% 3. Upravljanje finansijskim rizikom (nastavak) 3.3 Procena fer vrednosti Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se trguje na aktivnom tržištu (hartije od vrednosti raspoložive za prodaju) zasniva se na kotiranim tržišnim cenama na dan bilansa stanja. Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se ne trguje na aktivnom tržištu, utvrđuje se različitim tehnikama procene. Društvo primenjuje različite metode i utvrđuje pretpostavke koje se zasnivaju na tržišnim uslovima koji postoje na datum bilansa stanja. Kotirane tržišne cene ili kotirane cene dilera za slične instrumente koriste se za dugoročne obaveze. Pretpostavlja se da nominalna vrednost, umanjena za gubitke zbog umanjenja vrednosti potraživanja i obaveza, približno odražava njihovu fer vrednost. 4. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja Računovodstvene procene i prosuđivanja se kontinuirano vrednuju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna. 4.1 Ključne računovodstvene procene i pretpostavke Društvo pravi procene i pretpostavke koje se odnose na budućnost. Rezultirajuće računovodstvene procene će, po definiciji, retko biti jednake ostvarenim rezultatima. O procenama i pretpostavkama koje sadrže rizik da će prouzrokovati materijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijske godine biće reči u daljem tekstu. a) Porez na dobit

Društvo podleže obavezi plaćanja poreza na dobit. Društvo priznaje obavezu za očekivane efekte pitanja proizašlih iz revizije, na osnovu procene da li će doći do dodatnog plaćanja poreza. Ukoliko se konačan ishod efekata tih pitanja na porez na dobit bude razlikovao od prvobitno knjiženih iznosa, razlika će se odraziti na tekući i odloženi porez na dobit i na rezervisanje za odložena poreska sredstva i obaveze u periodu u kom se razlika utvrdi.

b) Obaveze za penzije Sadašnja vrednost obaveza za penzije zavisi od brojnih faktora koji se određuju na aktuarskoj osnovu korišćenjem brojnih pretpostavki. Pretpostavke korišćene prilikom određivanja neto troškova (prihoda) za penzije uključuju diskontnu stopu. Bilo koje promene u ovim pretpostavakama uticaće na knjigovodstvenu vrednost obaveza za penzije.

4.2. Ključna prosuđivanja u primeni računovodstvenih politika a) Finansijska kriza Tekuća globalna kriza likvidnosti u svetu koja je počela sredinom 2007. godine je, između ostalog, rezultirala smanjenjem nivoa ulaganja na tržištu kapitala, smanjenjem likvidnosti bankarskog sektora i u nekim slučajevima višim međubankarskim kamatnim stopama i velikim kolebanjima na tržištu hartija od vrednosti. Neizvesnost na globalnim finansijskim tržištima je takođe dovela do propadanja banaka kao i potrebe pružanja pomoci ugroženim banakama u Sjedinjenim Američkim Državama, Zapadnoj Evropi, Rusiji i drugim delovima sveta. Nije moguće sa preciznošću predvideti obim posledica finansijske krize niti je moguće u potpunosti preduzeti mere zaštite od njih. Rukovodstvo nije u mogućnosti da pouzdano proceni efekte bilo kog daljeg pogoršanja likvidnosti finansijskih tržišta i povećane nestabilnosti valuta i tržišta i kapitala na finansijski položaj Društva. Rukovodstvo veruje da preduzima sve neophodne mere kako bi podržalo opstanak i razvoj poslovanja Društva u tekućim okolnostima.

FABRIKA ŠE

(

ĆERA ŠAJKAŠKA A.D., ŽABALJ Napomene uz finansijske izveštaje za godinu završenu 31. decembra 2013. Svi iznosi su izraženi u 000 RSD, osim ako nije drugačije naznačeno)

5. Ispravke grešaka i reklasifikacije Društvo je utvrdilo materijalno značajne greške i u skladu sa odredbama MRS 8 „Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške“ izvršilo korekcije do najranijeg perioda. Korekcije 2013. i 2012. godine su prikazane u bilansu stanja i bilansu uspeha, dok su korekcije grešaka koje se odnose na periode pre 2012. godine prikazane kao korekcija početnog stanja 2012. godine, odnosno prikazane su u trećem bilansu stanja na dan 1.1.2012. godine. Društvo je utvrdilo da u periodu nakon prelaska na primenu MSFI nije obračunavalo amortizaciju u skladu sa procenom rukovodstva grupe Hellenic Sugar Industry S.A. Grčka u čijem je vlasništvu Društvo i time nije primenilo odredbe MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema“ i MRS 40 „Investicione nekretnine“ u vezi sa obračunom amortizacije na osnovu procenjenog korisnog veka. Posledica ove greške je materijalno značajno umanjenje vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme i investicionih nekretnina. Društvo je preračunalo amortizaciju koristeći stope preračunate na osnovu procene rukovodstva o preostalom korisnom veku nekretnina, postrojenja i opreme i investicionih nekretnina. Kao posledica prethodne korekcije, došlo je i do promene u privremenoj razlici između knjigovodstvene i poreske sadašnje vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme i investicionih nekretnina. U skladu sa tim, Društvo je preračunalo odložene poreske obaveze nastale usled ove privremene razlike, odnosno neto povećanje knjigovodstvene vrednosti sredstava je uslovilo i neto povećanje odloženih poreskih obaveza. Društvo je u 2013. godini prvi put obračunalo odložena poreska sredstva na osnovu privremene razlike između knjigovodstvene i poreske vrednosti dugoročnih rezervisanja za otpremnine. Odložena poreska sredstva su obračunata na dan sva tri bilansa stanja, a u bilansima uspeha su prikazani odloženi poreski prihodi/(rashodi) perioda za neto promene u skladu sa odredbama MRS 12 „Porezi na dobitak“. Kao posledica svih prethodnih korekcija, došlo je i do promene u zaradi po akciji prikazanoj u bilansu uspeha za period 1.1.-31.12.2012. godine. Sve navedene korekcije nemaju uticaja na obračunati poreski rashod perioda, odnosno na poreske prijave za porez na dobit u prethodnim godinama. Društvo je takođe izvršilo i reklasifikaciju kratkoročnih potraživanja od kooperanata i prikazalo reklasifikovane uporedne podatke u bilansima stanja na dan 31.12.2012. i 1.1.2012. godine. Društvo ova potraživanja prikazuje u okviru stavke potraživanja (iz specifičnih poslova), a u prethodnim godinama ih je prikazivalo u okviru kratkoročnih finansijskih plasmana. Razlog za ovu reklasifikaciju je vernije prikazivanje poslovanja Društva jer Društvo evidentira i prikazuje prihode od prodaje robe po osnovu ovih potraživanja.

FABRIKA ŠEĆERA ŠAJKAŠKA A.D., ŽABALJ Napomene uz finansijske izveštaje za godinu završenu 31. decembra 2013. (Svi iznosi su izraženi u 000 RSD, osim ako nije drugačije naznačeno) Korigovani i prvobitni bilans stanja (aktiva) sa razlikama:

Korigovani Korigovani Prvobitni Prvobitni Razlika Razlika(u 000 RSD) 31.12.2013. 31.12.2012.

1.1.2012.

31.12.2012.

1.1.2012.

31.12.2012.

1.1.2012.

A K T I V A

Stalna imovina Nematerijalna ulaganja 7.365 - - - - - -Nekretnine, postrojenja i oprema 964.190 980.599 995.479 745.809 789.360 234.790 206.119 Investicione nekretnine 2.703 2.793 2.883 3.183 3.230 (390) (347) Učešća u kapitalu - 164 164 164 164 - - Ostali dugoročni finansijski plasmani 10.124 5.821 9.893 5.821 9.893 - - Ukupno stalna imovina 984.382 989.377 1.008.419 754.977 802.647 234.400 205.772 Obrtna imovina

Zalihe 2.798.012 2.741.7602.371.002 2.371.002 2.741.760 - -Potraživanja 1.246.443 832.637 1.105.012 704.864 858.948 127.773 246.064Potraživanja za više plaćen porez na dobitak 15.256 14.927 - 14.927 - - - Kratkoročni finansijski plasmani 396 562 2.013 128.335 248.077 (127.773) (246.064)Gotovinski ekvivalenti i gotovina 110.236 65.014 8.750 65.014 8.750 - -Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska razgraničenja 66.357 4.813 100.898 4.813 100.898 - -Ukupno obrtna imovina 4.236.700 3.288.955 3.958.433 3.288.955 3.958.433 - - Odložena poreska sredstva

5.129 4.723 3.594 - - 4.723 3.594

UKUPNO AKTIVA 5.226.211 4.283.055 4.970.446 4.043.932 4.761.080 239.123 209.366

ĆERA ŠAJKAŠKA A.D., ŽABALJ za godinu završenu 31. decembra 2013.

Svi iznosi su izraženi u 000 RSD, osim ako nije drugačije naznačeno) Korigovani i prvobitni bilans stanja (pasiva) sa razlikama:

Korigovani Korigovani Prvobitni Prvobitni Razlika Razlika

(u 000 RSD)

31.12.2013.

31.12.2012.

1.1.2012.

31.12.2012.

1.1.2012.

31.12.2012.

1.1.2012.

P A S I V A

Kapital Osnovni kapital 838.025 839.313 839.313

839.313 839.313 - -

Rezerve 59.479 59.479 59.479 59.479 59.479 - -Neraspoređeni dobitak 889.900 1.124.812 1.285.630 920.849 1.107.130 203.963 178.500Otkupljene sopstvene akcije (58.203) (57.713) - (57.713) - - -Ukupno kapital 1.729.201 1.965.891 2.184.422 1.761.928 2.005.922 203.963 178.500 Dugoročna rezervisanja i obaveze

Dugoročna rezervisanja

34.193 31.489 23.962 31.489 23.962 - -Dugoročni krediti 41.613 232.596 157.391 232.596 157.391 - -Ostale dugoročne obaveze 1.399 2.261 2.485 2.261 2.485 - -Ukupno dugoročna rezervisanja i obaveze 77.205 266.346 183.838 266.346 183.838 - - Kratkoročne obaveze

Kratkoročne finansijske obaveze 1.781.738 791.336 1.036.789 791.336 1.036.789 - - Obaveze iz poslovanja 1.531.448 1.163.407 1.416.573 1.163.407 1.416.573 - - Ostale kratkoročne obaveze 38.712 26.951 67.139 26.951 67.139 - -Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda i pasivna vremenska

razgraničenja 8.549 14.649 9.950 14.649 9.950 - -Obaveze po osnovu poreza na dobitak - - 29.312 - 29.312 - - Ukupno kratkoročne obaveze 3.360.447 1.996.343 2.559.763 1.996.343 2.559.763 - - Odložene poreske obaveze

59.358

54.475

42.423

19.315

11.557

35.160

30.866

Ukupno rezervisanja i obaveze 3.497.010 2.317.164 2.786.024 2.282.004 2.755.158 35.160 30.866 UKUPNO PASIVA 5.226.211 4.283.055 4.970.446 4.043.932 4.761.080 239.123 209.366

FABRIKA ŠENapomene uz finansijske izveštaje(


Korigovani i prvobitni bilans uspeha sa razlikama: Korigovani Prvobitni Razlika

(u 000 RSD) 01.01. -

31.12.2013. 01.01. -

31.12.2012. 01.01. -

31.12.2012. 01.01. -

31.12.2012. POSLOVNI PRIHODI Prihodi od prodaje 3.962.366 4.480.262 4.480.262 - Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 697 4.723 4.723 - Povećanje vrednosti zaliha učinaka 472.794 - - - Smanjenje vrednosti zaliha učinaka - (355.171) (355.171) - Ostali poslovni prihodi 47 47 47 - Ukupno poslovni prihodi 4.435.904 4.129.861 4.129.861 - POSLOVNI RASHODI Nabavna vrednost prodate robe (284.384) (241.898) (241.898) - Troškovi materijala (2.911.417) (2.579.108) (2.579.108) - Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi (382.615) (344.962) (344.962) - Troškovi amortizacija i rezervisanja (67.187) (70.316) (99.089) 28.773 Ostali poslovni rashodi (521.812) (210.831) (210.831) - Ukupno poslovni rashodi (4.167.415) (3.447.115) (3.475.888) 28.773 Poslovni dobitak 268.489 682.746 653.973 28.773 Finansijski prihodi 41.972 132.032 132.032 - Finansijski rashodi (127.259) (275.595) (275.595) - Ostali prihodi 40.956 8.436 8.436 - Ostali rashodi (39.814) (17.023) (17.023) - Dobitak iz redovnog poslovanja pre oporezivanja 184.344 530.596 501.823 28.773 Neto dobitak poslovanja koje se obustavlja - - - - Dobitak pre oporezivanja 184.344 530.596 501.823 28.773 Porez na dobitak Poreski rashod perioda (22.451) (27.422) (27.422) - Odloženi poreski (rashodi) perioda (4.478) (10.923) (7.758) (3.165) Neto dobitak 157.415 492.251 466.643 25.608 ZARADA PO AKCIJI Osnovna zarada po akciji 0,20 0,60 0,56 0,04 Umanjena (razvodnjena) zarada po akciji 0,20 0,60 0,56 0,04


6. Informacije o segmentima Osnovna aktivnost Društva je proizvodnja i prodaja šećera, kao i melase i rezanaca kao nusproizvoda. Ostale aktivnosti su od manjeg značaja za poslovanje Društva. Sve poslovne aktivnosti obavljaju se centralizovano i svi proizvodi su sličnog tipa. Prema tome ne postoje izdvojene poslovne jedinice koje se bave isključivo aktivnostima vezanim za jednu vrstu proizvoda ili za jedan deo tržišta. Zbog toga se izveštavanje po poslovnim ili geografskim segmentima ne smatra relevantnim za poštenu prezentaciju finansijskih pozicija i rezultata poslovanja Društva. 7. Prihodi od prodaje Prihodi od prodaje mogu se analizirati na sledeći način: 2013 2012 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 1.780.103 2.263.682 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu 1.877.405 1.974.682 Prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu 304.858 241.989 Prihodi od prodaje robe na inostranom tržištu - - Ukupno 3.962.366 4.480.262 8. Nabavna vrednost prodate robe Nabavna vrednost prodate robe mogu se analizirati na sledeći način: 2013 2012 Nabavna vrednost prodate robe 284.384 241.898 Ukupno 284.384 241.898 9. Troškovi materijala Troškovi materijala mogu se analizirati na sledeći način: 2013 2012 Sirovine 2.130.906 1.868.774 Ostali materijali 210.032 37.060 Gorivo i energija 570.479 673.274 Ukupno 2.911.417 2.579.108


10. Troškovi zarada, naknada zarada i drugih naknada zaposlenima 2013 2012 Troškovi bruto zarada zaposlenih 252.249 233.664 Doprinosi na teret poslodavca 46.040 42.780 Naknade po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima 52.841 45.720 Naknada članovima upravnog odbora 9.730 9.367 Ostala davanja zaposlenima 21.755 13.431 Ukupno 382.615 344.962 11. Troškovi amortizacije i rezervisanja Troškovi amortizacije i rezervisanja mogu se analizirati na sledeći način: 2013 2012 Amortizacija osnovnih sredstava (napomena 18) 64.248 64.868 Dugoročna rezervisanja za otpremnine i druge beneficije zaposlenima 2.939 5.448 Ukupno 67.187 70.316 12. Ostali poslovni rashodi Ostali poslovni rashodi mogu se detaljnije prikazati na sledeći način: 2013 2012 Troškovi transportnih usluga, PTT i telefonskih usluga 335.679 80.489 Troškovi zakupa 103 - Troškovi održavanja 20.667 43.537 Troškovi platnog prometa 11.981 15.205 Troškovi poreza 16.941 10.832 Troškovi premija osiguranja 7.232 6.175 Troškovi doprinosa 1.113 9.942 Troškovi profesionalnih usluga 19.724 10.405 Troškovi reprezentacije 4.116 7.041 Troskovi reklame i propagande 252 - Troškovi sajmova 38 83 Troškovi članarina 840 10 Ostali rashodi 103.126 27.112 Ukupno 521.812 210.831 13. Finansijski prihodi Finansijski prihodi mogu se detaljnije prikazati na sledeći način: 2013 2012 Prihodi od kamata 5.965 5.585 Pozitivne kursne razlike 34.613 90.641 Ostali finansijski prihodi 1.394 35.806 Ukupno 41.972 132.032


14. Finansijski rashodi Finansijski rashodi mogu se detaljnije prikazati na sledeći način: 2013 2012 Rashodi kamata 86.972 115.735 Negativne kursne razlike 40.256 159.029 Ostali finansijski rashodi 31 831 Ukupno 127.259 275.595 15. Ostali prihodi 2013 2012 Dobici od prodaje materijala 2.600 5.450 Viškovi 3.631 116 Naplaćena otpisana potraživanja 4.853 1.180 Dobici od prodaje nekretnina, postrojenja i opreme 167 - Ostali prihodi 29.705 1.690 Ukupno 40.956 8.436 16. Ostali rashodi 2013 2012 Obezvređenje potraživanja 14.581 8.088 Gubici od prodaje materijala 2.120 - Obezvređenje datih avansa 5.744 17 Gubitci po osnovu rashoda osnovnih sredstava - 1 Manjkovi 10.369 1.211 Obezvređenje kratkoročnih finansijskih plasmana – napomena 22 196 291 Rashod po osnovu direktrnog otpisa potrazivanja - 20 Obezvredjnje dugorocnih finansijskih plasmana 163 Rashodi po osnovu ugovorene zaštite od rizika 630 - Ostali rashodi 6.011 7.395 Ukupno 39.814 17.023 17. Porez na dobit Komponente poreza na dobit su: 2013 2012 Poreski rashod perioda 22.451 27.422 Odloženi poreski rashodi i (prihodi) perioda 4.478 10.923 Ukupno 26.929 38.345


Usklađivanje poreskog prihoda / (rashoda) i proizvoda računovodstvene dobiti pomnožene stopom poreza na dobit je kao što sledi: 2013 2012 Dobit pre poreza na dobit 156.168 501.823 Po zvaničnoj poreskoj stopi od 15% 23.425 50.182 Efekat transfernih cena 10.368 4.288 Rashodi koji se ne priznaju u poreske svrhe (284) 374 Korišćenje nepriznatih poreskih kredita (11.058) (27.422) Po efektivnoj poreskoj stopi od 14,38% (2012: 5,46%) 22.451 27.422 Na dan 31. decembra 2013. godine Društvo ima neiskorišćeni poreski kredit po osnovu nabavki nekretnina, postrojenja i opreme u iznosu od RSD 29.793 hiljade. Odložena poreska sredstva nisu priznata po osnovu ovog poreskog kredita zbog neizvesnosti njihovog budućeg iskorišćenja. Odloženi porezi nastali po osnovu privremenih razlika su:

Odložene poreske obaveze (sredstva) 1.1.2013

Priznato u bilansu uspeha: rashod

(prihod) 31.12.2013 Nekretnine, postrojenja, oprema, investicione nekretnine i nematerijalna ulaganja 54.475 4.883 59.358 Dugoročna rezervisanja za otpremnine (4.723) (406) (5.129) Ukupno 49.752 4.477 54.229

Odložene poreske obaveze (sredstva) 1.1.2012

Priznato u bilansu uspeha: rashod

(prihod) 31.12.2012 Nekretnine, postrojenja, oprema, investicione nekretnine i nematerijalna ulaganja 42.423 12.052 54.475 Dugoročna rezervisanja za otpremnine (3.594) (1.129) (4.723) Ukupno 38.829 10.923 49.752

18. Zarada po akciji Osnovna zarada po akciji izračunata je deljenjem neto dobiti za godinu koja pripada držaocima običnih akcija sa ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u opticaju u toku te godine. 2013 2012 Dobit koja pripada držaocima običnih akcija 157.415 492.251 Ponderisani prosečan broj običnih akcija 780.278 818.898 Zarada po akciji 0,20 0,60


19. Nekretnine, postrojenja i oprema

Zemljište Građevinski

objekti Oprema

Sredstva u

pripremi Ukupno Nabavna vrednost Stanje na 01.01.2012. 34.462 1.347.517 3.214.256 4.570 4.600.805 Korekcija početnog stanja - - - - - Korigovano početno stanje 01.01.2012. 34.462 1.347.517 3.214.256 4.570 4.600.805 Nove nabavke - - 49.965 - 49.965 Rashod i prodaja - - (13.944) - (13.944) Stanje na 31.12.2012. 34.462 1.347.517 3.250.277 4.570 4.636.826 Ispravka vrednosti Stanje na 01.01.2012. - 1.222.920 2.588.525 - 3.811.445 Korekcija početnog stanja - (21.565) (184.554) - (206.119) Korigovano početno stanje 01.01.2012. - 1.201.355 2.403.971 - 3.605.326 Amortizacija - 17.058 47.720 - 64.778 Rashod i prodaja - - (13.877) - (13.877) Stanje na 31.12.2012. - 1.218.413 2.437.814 - 3.656.227 Sadašnja vrednost 31.12.2011. 34.462 146.162 810.285 4.570 995.479 Sadašnja vrednost 31.12.2012. 34.462 129.104 812.463 4.570 980.599

Zemljište Građevinski

objekti Oprema

Sredstva u

pripremi Ukupno Nabavna vrednost Stanje na 01.01.2013. 34.462 1.347.517 3.250.277 4.570 4.636.826 Nove nabavke - 2.315 13.865 32.128 48.308 Rashod i prodaja - (1.287) (2.179) - (3.466) Transferi sredstava - 8.489 - (8.489) - Stanje na 31.12.2013. 34.462 1.357.034 3.261.963 28.209 4.681.668 Ispravka vrednosti Stanje na 01.01.2013. - 1.218.413 2.437.814 - 3.656.227 Amortizacija - 15.743 47.285 - 63.028 Rashod i prodaja - (290) (1.487) - (1.777) Stanje na 31.12.2013. - 1.233.866 2.483.612 - 3.717.478 Sadašnja vrednost 31.12.2012. 34.462 129.104 812.463 4.570 980.599 Sadašnja vrednost 31.12.2013. 34.462 123.168 778.351 28.209 964.190

Na dan 31. decembar 2013. godine, neotpisana vrednost nekretnina nad kojima je uspostavljena hipoteka kao sredstvo obezbeđenja otplate kredita odobrenog od strane Banca Intesa Beograd iznosi RSD 776 hiljada.


20. Dugoročni finansijski plasmani Dugoročni finansijski plasmani mogu se dalje analizirati kako sledi: 2013 2012 2011 Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica 1.819 1.819 1.819 Dugoročni krediti dati zaposlenima 1.423 1.799 2.023 Ostali dugoročni finansijski plasmani 10.619 5.940 9.788 Dugoročni finansijski plasmani, bruto 13.861 9.558 13.630 Ispravka vrednosti učešća u kapitalu ostalih pravnih lica (1.819) (1.655) (1.655) Ispravka vrednosti ostalih dugoročnih finansijskih plasmana (1.918) (1.918) (1.918) Dugoročni finansijski plasmani, neto 10.124 5.985 10.057 Dugoročni krediti dati zaposlenima u celini se odnose na dugoročne stambene kredita date zaposlenima iz sredstava koje je obezbedio „Hellenic Sugar“ po osnovu obaveze preuzete Socijalnim programom, koji čini sastavni deo Ugovora o kupoprodaji društvenog kapitala Fabrike šećera „Šajkaška“ a.d. Žabalj, javnim tenderom broj 2332-145-1/02 od 21. oktobra 2002. godine. Najveći deo ostalih dugoročnih finansijskih plasmana u iznosu od RSD 10.619 hiljada na dan 31. decembar 2013. godine i RSD 3.636 hiljade na dan 31. decembar 2012. godine odnosi se na potraživanja od poslovnih partnera nastalih kao rezultat izmirenja obaveza Društva i očekivanih budućih izmirenja obaveza u ime tih poslovnih partnera, a na osnovu garancija koje je Društvo izdalo u njihovu korist. Tekući deo obaveza na dan 31. decembar 2013. godine i 31. decembar 2012. godine koji iznosi RSD 4.698 hiljada, odnosno RSD 4.498 hiljada, prikazan je u okviru kratkoročnih finansijskih plasmana. 21. Zalihe Zalihe se mogu dalje analizirati kako sledi: 2013 2012 2011 Materijal 52.241 69.702 45.422 Rezervni delovi 42.463 51.249 42.500 Alat i inventar 36.940 33.281 28.089 Nedovrsena proizvodnja - - 183 Gotovi proizvodi 2.652.819 2.180.025 2.535.196 Trgovačka roba 38.903 34.422 59.667 Dati avansi 37.846 56.766 80.002 Zalihe, bruto 2.861.212 2.425.445 2.791.059 Ispravka vrednosti alata i inventara (35.937) (32.187) (27.059) Ispravka vrednosti datih avansa (27.263) (22.256) (22.240) Zalihe, neto 2.798.012 2.371.002 2.741.760


22. Potraživanja od kupaca i ostala potraživanja Potraživanja od kupaca i ostala potraživanja mogu se dalje analizirati kako sledi: 2013 2012 2011 Potraživanja od povezanih lica – napomena 35 828.026 148.807 651.175 Kupci u zemlji 376.139 699.627 341.438 Kupci u inostranstvu 16.435 8.611 12.005 Potraživanja iz specifičnih poslova 179.457 137.752 256.043 Potraživanja za kamate i dividende 16.509 18.567 17.917 Potraživanja od zaposlenih 1.692 1.884 2.041 Ostala potraživanja 1.431 2.262 1.837 Potraživanja od kupaca i ostala potraživanja, bruto 1.419.689 1.017.510 1.282.456 Ispravka vrednosti potraživanja od kupaca (148.382) (165.700) (158.271) Ispravka vrednosti potraživanja iz specifičnih poslova (11.949) (7.108) (7.108) Ispravka vrednosti potraživanja za kamatu (12.915) (12.065) (12.065) Potraživanja od kupaca i ostala potraživanja, neto 1.246.443 832.637 1.105.012 Potraživanja od kupaca su nekamatonosna i generalno su sa rokom dospeća od 30 do 60 dana. Promene na ispravci vrednosti potraživanja od kupaca za 2013. godinu i 2012. godinu bile su sledeće: 2013 2012 Stanje na dan 1. januara 165.700 158.271 Ispravljeno tokom godine – Napomena 12 212 8.088 Isknjizena ispravljena potrazivanja (17.530) - Naplaćena ispravljena potraživanja - (659) Stanje na dan 31. decembra 148.382 165.700 Na dan 31. decembra 2013. godine i 31. decembra 2012. godine analiza starosne strukture potraživanja od kupaca u zemlji i inostranstvu, koja nisu ispravljena, može se prikazati na sledeći način:

Dospela potraživanja Ukupno Nedospela potraživanja Do 90 dana 90-180

dana 180-360 dana

Preko 360

RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 2013 1.072.257 163.712 426.234 478.918 1.108 2.285 2012 542.538 493.873 36.105 806 8.034 3.720 2011 195.172 149.895 22.043 14.053 309 8.872


23. Kratkoročni finansijski plasmani Kratkoročni finansijski plasmani mogu se dalje analizirati kako sledi: 2013 2012 2011 Kratkoročni plasmani 95.272 144.102 144.793 Deo dugoročnih plasmana koji dospevaju do jedne godine 396 562 2.013 Ispravka vrednosti kratkoročnih robnih kredita (95.272) (144.102) (144.793) Ukupno 396 562 2.013 Društvo je u finansijskim izveštajima za 2012. godinu prikazalo neto stanje kratkoročnih finansijskih plasmana na 31.12.2012. u iznosu od 128.335 hiljada RSD. U 2013. godini je izvršilo reklasifikaciju dela kratkoročnih plasmana na poziciju potraživanja iz specifičnih poslova (Napomena 21.) u iznosu od 127.773 hiljada RSD, pa je u skladu sa odredbama MRS 8 „Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške“ u ovim finansijskim izveštajima prikazalo uporedne podatke za pozicije potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana kao da je reklasifikacija izvršena u prethodnoj godini, a sve iz razloga uporedivosti prikazanih podataka (Napomena 5.). 24. Gotovina i gotovinski ekvivalenti Gotovina i gotovinski ekvivalenti mogu se dalje analizirati kako sledi: 2013 2012 2011 Tekući računi u domaćoj valuti 22.786 20.002 7.160 Devizni računi 86.626 43.401 1.569 Izdvojena novcana sredstva i akreditivi 736 1.543 - Blagajna 88 68 21 Ukupno 110.236 65.014 8.750 25. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska razgraničenja Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska razgraničenja mogu se dalje analizirati kako sledi: 2013 2012 2011 Potraživanja za više plaćeni porez na dodatu vrednost 56.088 2.302 86.718 Unapred plaćeni troškovi 2.784 1.684 3.040 Ostala aktivna vremenska razgraničenja 7.485 827 11.140 Ukupno 66.357 4.813 100.898


26. Kapital 2013 2012 2011 Akcijski kapital-obične akcije 838.025 838.025 838.025 Ostali kapital - 1.288 1.288 Statutarne i druge rezerve 59.479 59.479 59.479 Neraspoređeni dobitak 889.900 1.124.812 1.285.630 Otkupljene sopstvene akcije (58.203) (57.713) - Ukupno 838.025 839.313 2.184.422 Akcijski kapital se sastoji od 838.025 akcija nominalne vrednosti od RSD 1.000 po akciji. Struktura akcijskog kapitala na dan 31. decembar 2013. godine može se dalje analizirati kako sledi: Akcijski kapital može se dalje analizirati kako sledi: Broj akcija % učešća Kapital Hellenic Sugar Industry S.A. 776.457 92,65% 776.457 AD Fabrika secera Sajkaska sopstvene akcije 58.076 6,93% 58.076 Manjinski akcionari 3.492 0,42% 3.492 Ukupno 838.025 100% 838.025 Na akcijama Društva koje su u vlasništvu Hellenic Sugar Industry S.A. Grčka upisana je zaloga prvog reda. Zaloga se odnosi na kredit koji je Hellenic Sugar Industry S.A. Grčka dobio od svog osnivača i većinskog vlasnika (ATEbank, Grčka). Tokom godine koja se završila 31. decembra 2013. godine Društvo je raspodelilo neraspoređenu dobit u iznosu od RSD 390.220 hiljade. Društvo je izvršilo korekciju početnog stanja iz razloga ispravke greške prethodnih godina (Napomena 5.). 27. Dugoročna rezervisanja Dugoročna rezervisanja mogu se analizirati kako sledi: 2013 2012 2011 Dugoročna rezervisanja za otpremnine 34.193 31.489 23.962 Ukupno 34.193 31.489 23.962 28. Dugoročni krediti 2013 2012 2011 Dugoročni krediti 232.835 504.066 209.869 Umanjeno: Tekući deo dugoročnih obaveza – napomena 29 (199.526) (275.106) (59.963) Dugoročne obaveze (kooperanti) 13.002 8.134 20.388 Umanjeno: Tekući deo dugoročnih obaveza – napomena 29 (4.698) (4.498) (12.903) Ukupno 41.613 232.596 157.391 Dugoročne obaveze (kooperanti) se odnose na obaveze po osnovu izmirenja dugova poslovnih partnera, na osnovu garancija izdatih u njihovu korist. Društvo je formiralo potraživanja od poslovnih partnera po ovom osnovu (napomena 19).


29. Ostale dugoročne obaveze 2013 2012 2011 Obaveze prema povezanim pravnim licima 1.399 1799 2.023 Ostale dugoročne obaveze - 462 462 Ukupno 1.399 2.261 2.485 Obaveze prema povezanim pravnim licima predstavljaju deo zajma otplaćenog od strane radnika u skladu sa Socijalnim Programom, koje Društvo treba da vrati preduzeću Hellenic Sugar Industry. 30. Kratkoročne finansijske obaveze Kratkoročne finansijske obaveze mogu se dalje analizirati kako sledi: 2013 2012 2011 Kratkoročni krediti od banaka 1.574.502 511.732 963.923 Deo dugoročnih kredita koje dospeva do jedne godine 199.526 275.106 59.963 Deo dugoročnih obaveza koje dospeva do jedne godine (kooperanti) 4.698 4.498

12.903

Obaveze za bankarske provizije 3.011 - - Ukupno 1.781.738 791.336 1.036.789 Kratkoročni krediti mogu se dalje analizirati kako sledi: Godišnja kamatna stopa 2013 2012 Bankarski kredit 1 7,8% - 341.155 Bankarski kredit 2 3m EURIBOR+5.75% - 170.577 Bankarski kredit 3 1m EURIBOR+5.3% 859.816 - Bankarski kredit 4 1m EURIBOR+5.5% 158.735 - Bankarski kredit 5 REPO+2.5% 186.667 - Bankarski kredit 6 REPO+1.5% 140.000 - Bankarski kredit 7 3m EURIBOR+4.95% 229.284 - Ukupno 1.574.502 511.732 Kao sredstvo obezbeđenja bankarskih kredita na dan 31. decembar 2013. godine uspostavljeno je založno pravno u iznosu od RSD 2.045.066 hiljada. 31. Obaveze iz poslovanja Obaveze iz poslovanja mogu se dalje analizirati kako sledi: 2013 2012 2011 Primljeni avansi 158.059 2.089 131.117 Dobavljači – povezana pravna lica – Napomena 30 35.654 45.119 134.292 Dobavljači u zemlji 1.224.212 1.031.003 1.039.357 Dobavljači u inostranstvu 56.053 31.368 58.487 Ostale obaveze iz specifičnih poslova 39.467 38.832 36.295 Ostale obaveze iz poslovanja 18.003 14.996 17.025 Ukupno 1.531.448 1.163.407 1.416.573


32. Ostale kratkoročne obaveze Ostale kratkoročne obaveze i pasivna vremenska razgraničenja odnose se na: 2013 2012 2011 Obaveze za zarade i poreze i doprinose na zarade 23.719 13.927 21.327 Obaveze za kamate 11.307 9.853 8.672 Obaveze za dividende 1.217 961 1.010 Ostale kratkoročne obaveze 2.469 2.210 36.130 Ukupno 38.712 26.951 67.139 33. Obaveze po osnovu poreza i pasivna vremenska razgraničenja 2013 2012 2011 Obaveze za PDV - 5.153 - Obaveze za poreze i doprinose 1.897 88 182 Odloženi prihodi 3.263 3.838 4.431 Razgraničene obaveze za PDV 2.638 4.028 5.310 Ostale obaveze 751 1.542 27 Ukupno 8.549 14.649 9.950 34. Usaglašavanje potraživanja i obaveza

Društvo je izvršilo usaglašavanje potraživanja i obaveza sa stanjem na dan 31. oktobar 2013. 35. Vanbilansne pozicije Vanbilansne pozicije mogu se dalje analizirati kako sledi: 2013 2012 2011 Tuđa roba 3.148 201.064 304.459 Date garancije i ostali instrumenti obezbeđenja 3.530.096 3.109.943 2.319.686 Primljene garancije - - 11.326 Ukupno 3.533.244 3.311.007 2.635.471 Date garancije i ostali instrumenata obezbeđenja na dan 31. decembra 2013. godine u iznosu od RSD 3.530.096 hiljada su sredstva obezbeđenja po osnovu bankarskih kredita (napomene 27 i 29).

FABRTT(A SECERA SA.rr<eSxe a.u ., Ltrg,At tNapomene uz finansijske izveStaje za godinu zavr5enu 3r. dr:cembra 2o1g.(Sui imosi su izraieni u ooo RSD, osim akoffe drugadije narnatenc)

36. Povezane sbane

Kao 5to je obelodanjeno u napomeni r, ve6inski vlasnik DrruStva je Hellenic Sugar Industry S.A. sa

9z.650/" ude56em u akcijskom kapitalu na ,:lan 3r. decembra 2019. godine. Masnik Fabrike 3e6e,raCrvenka je takode Hellenic Sugar Industry.

U narednoj tabeli prikazane su transakciie sa povezanim stranarna koje su se dogodile tokrmposmatrane fi nansijske godine :

Prodajia Nabavl<a odpovezanLim povezanihstranama strana

r.262t.Orij817.59r

293.231)

82.887tio.L44

z6,6.zgz

I'otrazivanjaocl povezanih

strana

n9.983148.8o788.o+g

Obavezeprema

povezanimstranama

35.654L7.740

Hellenic Sugar Industry 2or320!2

Fabrika secera Crvenka 201320L22o132042

rr7.2ot) L6o.s42 - 27.379a.SSS.24t ______ B49.rt9 8z8.oz6 g5.654984.8o(r z6cr.83o r48.8oj 4i.rrg

Osim potraZivanja i obaveza iz trgovinskih odnosa, Drur5tvo ima obavezu prema Hellenic SugarIndustry po osnow ostalih dugorodnih obav'eza u iznosu odlRSD r.399 hiljada (napomena z8).

Osim navedenog, Dru5tvo je primilo sredstva ocl Hellenic llugar Industry S.A. u skladu sa socijalnimprogramom za finansiranje stambenih potrreba zaposlenih,, kao i tre:ninga i obuka, u iznosu od RISDL4.oTS hiljada na dan 3r. decembra eor3. go,Cine, koja jo5 uvek nisu iskori56ena.

Bj. Potencijalne obaveze

Na dan 3r. decembar zor3. godine, ukupan izrros sudskih sporova koji su pokrenuti protiv DruStvaiznosi RSD to.76z hiljade, ne uHjuduju6i procenjenu kamatu do datuma zawietka sudskog spora,odnosno do datuma izmirenja obaveza u sklailu sa presudom. Rukovodstvo DruStva smatri da poosnovu pokrenutih sudskih sporova ne mogu nastati marterijalno znadajne negatirme posledice poDruStvo.

98. keuzete obaveze

(a) Preuzete obaueze za ulaganja u stalna:. sre:dstua

Dru5tvo nema preuzetih obaveza.

tJ Zablju,zT . o 2.2o | 4. go dine

Lice odgovorno za sastavljanje

Finansijski direktor

Zalkonski zastupnik

Jovanov,generalnog direktora

Documents

Godišnji izveštaj za 2013