Gospodar-čežnje

Obrada i prevod: Klub Brbljivica

PREDGOVOR

enja...svi mi patimo od te boljke...eznemo za neim to nemamo ili smo imali i vie

nemamo,a opet ta ista enja nas vodi naprijed. ini nas boljim i jaim nego to smo

uistinu.esto ta ista enja ide pod ruku sa ljubavlju i tako se naemo u zaaranom krugu.

Drage moje brbljivice stigao nam je GOSPODAR ENJE.

Neodoljivi lord Dante Risande ,brat Branda,crnokosi ljepotan koji je slomio mnoga srce.Za

njim eznu mnoga enska srca ali si on ne dozvoljava dublji odnos jer moe imati svaku enu

koju poeli.... Sve dok ne naleti na prelijepu Gianelle, slukinju normanske krvi koja ezne samo

za jednim, a to bar u poetku nije na neodoljivi lord, svojom slobodom. I dok ona sanja da

pobjegne od gospodara jednog ili drugog neodoljivi lord zagospodari njezinim srcem i ....

Drage moje itajte i uivajte.Na ovoj divnoj knjizi zahvalite Zvrku i Neri koje su se potrudile i

omuguilile vam da uzivate.Nama se svidjela a vama???

Sexy,Zvonica,Prsti i efica


PRVO POGLAVLJE

Engleska, 1071

- Zapamtite, Casey, - rekla je Gianelle, dok je uplitala teki konopac u jo jedan vor, - sat

nakon to se Gospodar Bryce i njegovi gosti povuku u svoje odaje, mi emo ostvariti na beg.

Povukla je vor vrsto, koliko god je mogla, a zatim dvaput proverila drugi kraj, koji je bio

vezan za jednu od etiri noge, na njenom krevetu. Povukla je ue, oslanjajui svoju teinu I jo

jae uvrujui vor. To e drati. Nadala se.

- to ako se probudi i potrai nas? - Casey je gledala, kako Gianelle gura dugi konopac,

krijui ga ispod kreveta. Nije joj se sviala ta ideja uopte. Pomisao da se sama prebaci kroz

prozor, uinila je da joj se okrene stomak. Kada bi postojao drugi nain da pobegnu. Ali Gia je

bila u pravu. One su morale da napuste Devonshire. Njihov gospodar je bio dovoljno lo, ali u

pitanju je bio njegov brat, koji ih je obe zaista uplaio. Retko kad je uperio prst na njih, ali to nije

bilo zato to nije hteo. Barem u tome, njihov gospodar ih je zatitio.

Ali Edgar Dermott je pronaao druge naine, kako bi njihove ivote uinio jadnim, a posebno

Ginin. Njegove ljigave oi, su bile uvek na njoj. Ako je trebala vie hrane, nego to je bila

doputeno, njena oskudna porcija, koju je delio Devonshirski sluga, je bio tu, da je optui. Kad

neto poe naopako u dvorcu, on je nju okrivio, uivajui u neizmernom zadovoljstvu u njenom

kanjavanju.

- On nee traiti nas, - uveravala ju je Gianelle. - Casey, ovo je najbolja no da idemo. Sa

svim gostima ovde, koji su doli na njegovu svetkovinu, ak i ako se bude probudio, nee

shvatiti da smo otile, sve dok ne budemo na pola puta do Yorka.

Casey je poelela da I ona ima isto samopouzdanje, kao i njena najbolja prijateljica. Nije bila

sigurna, koji je deo plana uplailo vie: silaenje niz zidine Devonshira na uetu, ili zapravo

njegovo ostvarenje na zemlji, gde e prave opasnosti zapoeti.

- Da li ima kovanica?

Casey je klimnula glavom i podigla suknju, da pokae Giani malenu torbicu, koja je visila

1.


iznad kolena.

- Koliko imamo?

- Deset penija je najvie to ja mogu da raunam. - Casey je podsetila. - Imamo malo vie

od toga. - Uvrtala je svoju dugu kestenjastu pletenicu meu prstima i grickala donju usnu. - ta

ako nas straari vide kako beimo?

Gianelle je prela sobu i spustila ruke na Caseyna ramena.

- Zna da oni padnu u san svake noi. Ne mora toliko da brine. Misli o naim

ivotima, posle ove noi.

Odluna iskra u Gianellinim oima uinila ih je da svetlicaju poput poliranog ilibara. Od

uzbuenja, njeni uobiajeno bledi obrazi bili su ruiasti.

- Bit emo slobodne. Nee biti vie gospodara, da nam kau kako da mislimo i kako da se

ponaamo. Nema vie kazne, ako podiemo pogled na one, koji su iznad nas. Bit emo u

mogunosti, da kaemo ono to elimo, jedemo kada smo gladne, i kupamo se u istim

jezerima, umesto u bazenu iza kuhinje.

Uzbuenje u glasu svoje prijateljice bilo je zarazno. Iako Casey nije ni upola stalo toliko do

slobode, kao Gii, uhvatila je sebe kako klima glavom i smeje se od iekivanja. One su morale

da odu, a Casey nikad ne bi dopustila, da njena najbolja prijateljica ode bez nje.

- Sada doi. Pusti da se popnemo stepenicama i budemo poslune sluge, kao to na

gospodar misli da jesmo.

Gianelle je sklopila Casey-nu ruku i povukla je prema vratima.

- Gia. - Casey je zastala, pre nego to je skliznula u hodnik. - Da li si sigurna, da se nee

probuditi i uhvatiti nas? Sea se, kad smo ga zadnji put naljutile.

Gianelle je potapala Casey po ruci, da je umiri.

- Obeavam, Casey, Gospodar Dermott se nee probuditi. - Gianelle je gurnula

olabavljeni pramen kose dalje od lica, zadnjim delom ruke i podigla srebrni pladanj, teak od

debele peene svinjetne. Ignorisala je uvijanje svog stomaka, kad je posrnula i zanela se

unazad, od teine pladnja. Proklela je ispod glasa. Za milost Boju, ime su morali hraniti ovu

svinju? Nije mislila da e da stigne do velike dvorane i dva puta zaustane da odmori pladanj na

kolenu. Njena kosa estoko ne pomae oko cele stvari, takoe. ak i pletenice, samovoljni

veseli talasi uspeli su da pobegnu. Oduvala je jo jedan zlatni pramen, sa oiju, pre pripreme da

2.


nastavi dalje.

Hodnicima Devonshire Dvorca vrvjelo od slugu, vazala, a povremeni zalutali gost je traio

izlaz iz garderobe. Danas, je Gospodar Bryce Dermott slavio festival ljetnje dugodnevnice i nije

tedeo troak, da ugodi svojim plemenitim gostima. On je unajmio dva dodatna pomona

kuvara, koji e pomoi Maeve da pripremi, celi niz delikatesa, prikladan i za samog kralja.

Trubadura, koji je kleao do kamina i reao navedene melodije, ljubavi i vernosti, dok su areno

odeveni ongleri bacali loptice, visoko iznad njihovih glava, a patuljasti akrobati prevrtali preko

glave izmeu redova banketne trpeze, ureenih za svetkovinu. Sa pozornice, gde je Bryce

Dermott sedeo sa svojim tihim i jo crnjeg srca bratom, Gospodar Edgar Dermottom,

Gianelleinim Gospodarom, koji je uoio njenu borbu sa pladnjem nakon to se acrobat kotrljao

po njenoj putanji.

- Pomakni guzicu, djevojko! - Pucne prstima na nju.- Gladni smo.

Gianelle stisnu zube, ali je spustila glavu i pola je prema napred. Napokon je stigla do

podijuma i poloila pladnje dolje. Skoro se spotakla o vlastite noge, kada je Baron Douglas

Landry, jedan od gostiju koji su sedeli na niem stolu ispod njenog gospodara, prignjeio njenu

stranjicu. Uz plameni bi zakletve stisnutih zuba, okrenula se i besno ga, oinula pogledom,

ali on je podigao izazovno obrvu na nju.

- Dopuni mi au. - on je zahtevao.

- Naravno, moj gospodaru. - Gianelle je spustila pogled na njezine noge i proklela. - Svee

otvorene bave vina su u kuhinji.

Ona zgrabi njegov pehar sa stola i krenula nazad u kuhinju s iskrivljenim osmehom na

usnama. S obzirom da je kuhinja inae bila mesto, gde su traevi bujali, Gianelle nije mislila, da

je to udno, to je pronala nekoliko devojaka za posluivanje, okupljenih oko Maeve, kuvarice,

dok je ona vola prevrtala na ranju.

- ula sam da je reeno, da je grof bez iije pomoi spasio, dvadeset ratnika kralja

Williama iz tamnice Edgara u Aethelingu, nedugo nakon osvajanja. Sarah, stara Ingramova ki,

kae, da je jai i od Gospodara Edgara, sa crnom kosom kao gavranova krila, i oima boje finog

kositra.

- Aha. - rekla je Sylvia, dok je pripremala pladanj poiranih jaja. - Bacila sam brz pogled

na njega, kada sam posetila sestru u Doveru, prolog prolea. Ujahao je pravo u selo i zaustavio

se, da popria sa nekim od ribara, kao da nije nita bolji od njih. Ipak, je bogat kao i oni to

3.


dolaze sa zemljama u Norwichu, pa ak i u Francuskoj. Mu moje sestre je rekao, da narod

Dovera puno voli svog gospodara. Naroito ene. - Sylvia je dobacila mig Maeve. - Kaem

vam, devojke, Gospodar Dante Risande, je finiji od bilo kojeg oveka, koji je sedi u velikoj

dvorani.

Maeve se nasmeje.

- Prosto poelim da sam i ja trebala da sluim veeras.

Kada je videla Gianelle, mahnula je svojom kutlaom na nju.

- Da li ste ga videli, Gia?

Gianelle je odmahnula glavom i prola pored skupine ena, kraj koje je stajala Casey,

postavljajui kisele jabuke na dugi bronani pladnj za serviranje.

- Rekla sam vam jue, kada ste bili potpuno zabavljeni oko njegovog dolaska, Maeve,

nemam nikakvog interesa za bilo kojeg oveka, koji je eljan da mi nareuje.

- Naalost, bojim se, da ak i lice Boga ne moe natrati Giu da okrene glavu. - Lydia,

garava devojka, podigla je pogled sa labuda, koga je nadevala.Izvukal je ruke iz ptiijeg tijela i

uprila masni prst na Giu. - Ti e umreti kao usidelica, ako ne bude uskoro mogla da pronae

nekoga, ko e ti biti ljubav, devojko.

- Ljubav je za pesnike, Lydia. - Gianelle je prignjeila malo utog narcisa, iz jedne od

mnogih tegli poreanih na polici iznad stola za seckanje, i ispustila u pehar baruna Landry. - Ne

troim misli na takvo romantino bulanjenje.

- ta radi sa narcisom? - Casey je upitala, kada je Gianelle ulila malo crnog vina u au

pored.

- Baron Landry je stegnuo moju zadnjicu. - Gianelle joj je rekla, sa nestanim osmehom,

Izvijenih usana. - Sada e platiti cenu.

- Izbacie mog ukusnog vola, pre nego to to dosegne do njegovih creva. - Maeve zabaci

glavu i nasmeje se.

- Pa, to je bolje nego izgubiti zub ili dva poput Lady Millicent prolog mjeseca, kada je

pljusnula Giu zbog gledanja u njenog turobnog starog mua. - Casey ih je podsetila.

- Kako sam mogla da znam, zabadajui te kamenie u njene kolae od meda, da bi

mogla slomiliti zube?

ene su se smejale, kada je Gianelle podigla pehar baruna Landryja i izgovorila brzu

molitvu, zbog njegovih jadnih creva. Pogledala je kiselu jabuku. Imala je jo jednu stvar da

4.


uradi, pre nego to napusti kuhinju. Prola je pored Margaret, jo jedna od devojaka, koja je

sluila Dermotta, na izlasku i zakolutala oima kada je devojka objavila ostalima, da je upravo

videla Gospodara Dantea, a Svemogui treba da izgori njenu guzicu, ako on nije bio

najvelianstvenija zver od oveka, koji je ikada zaleprao pred njenim alosnim oima.

Kad je ula u veliku dvoranu, Gianelle se nije zamarala da pogleda oko sebe i potrai oveka,

koji je bio uzrok takvog komeanja u kuhinji, ve je usmerila svoj pogled na Douglasa Landryja i

krenula pravo prema njemu, sa zadovoljnim mumljanjem na usnama.

- Vae vino, moj gospodaru. - rekla je tiho i postavila pehar na stol, ispred njega.

Kada se okrenula da ode, udarila je u zid od vrstog kamena. Jaki, iroki prsti zatvorili su se

oko njenih ruku, da je sauva od odskakanja unazad i sletanja u Landryjevo krilo. Pre nego to

je imala vremena da se zaustavi, Gianelle je pogledala na gore. Ugledala je tamnu kosu i svetlo

sive oi, trenutak, pre nego to je posluno spustila pogled. Bojih mu zuba, tikvan je bio

ogroman. Njegova krupna graa blokirala je sve iza njega, zaklanjajui joj vidokrug. Ali tu je bio

i miris njega, kojim ju je preplavio. Bogata meavina koe i slanog otrog tona, kojim su joj se

ispunile nosnice i udarilo je pravo u glavu. Na trenutak je olabavio svoj stisak, i ona je pokuala

da ga zaobie. Neto je povuklo nazad.

- Pramen vae kose je uhvaen na moje dugme. - Glas mu je bio duboka i glatka, tutnjava

odnekud unutar zida njegovih grudi, nekoliko centimetara od njenog nosa.

To mora biti slavni Earl Risande, pomislila je, dok je gledala, kako njegovi prsti spretno

raspetljavaju njenu kosu, od malog dugmeta, na njegovom ruhu. Nitko od Dermottovih ostalih

gostiju joj se nije obratio s takvim blagou, a i malo njih je razgovarao sa senzualnom

modulacijom glasa u njenoj rodnoj Normandiji.

- Tako. Slobodni ste.

Normalno Gianelle nikada ne bi rizikovala drugi, smeo pogled na plemia, pogotovo ovog,

koji je stajao tu blizu nje. Nije bila sigurna, da li je to bio njegov glas ili njegove rei, koje su je

dovele u iskuenje, da to uini sada. Kada je pogledala gore na njega, on je zarobio njen pogled

svojim i drao ga. Prokletstvo kuhinjskih pomonih slugu, bile su u pravu. Oi su mu bile

oblikovane od kovanoga srebra. Guste trepavice, ugljen crne kao i kosa, uinilo ih jasnim, jo

vie otrim, vie prodornim. Nos mu je bio ravan i jak, vilica robustna, a usne uklesan za

paganska zadovoljstava. Podsetio ju je na vuka, ija je blizina inila da zaboravi na ostale

opasnosti. Tamo, u oima je bila ista divlja lepota to osvaja plen, sekund pre nego to je

5.


zarobi. Gianelle je stajala ukipljena na trenutak, pre nego to joj se nasmeio, otkrivaljui

neozbiljne rupice i okreui svijet oko nje.

- Onda ete me izvinuti, milorde. - Uspela je da napravi blagi naklon i pourila dalje.

Gospodar Dante Risande gledao njen odlazak. Pogled mu pratio duinu njene duge, zlatne

pletenice, do primamljive obline, njene stranjice.

- Merde. Da li ste videli to, Balin? - Okrenuo se prema drugom oveku, strpljivo ekajui

na svoje pravo?

- Video ta, moj gospodaru?

- To lice. - Dante se ponovno okrenuo, da pronae devojku, koja je sluila u prepunoj

dvorani. - Te velianstvene oi. Saznajte njeno ime.

Balin je izbacio veliki uzdah.

- Jednog dana ete da pronaete oca u sebi, desetak sinova za koje niste znali da ih

imate. - progunao je, dok je otiao da izvri elju svoga gospodara.

Dante se nasmeio, lovei traak njene haljene na putu iz dvorane.

- Moda ako bude sree, trinaest, pre nego to ujutro napustim ovaj dvorac.

6.


DRUGO POGLAVLJE

Dante je podigao srebrni pehar i pregledao te sloene bakropise, oima, koje se podudaraju

sa bojom blistavog srebra. Stara Saxononska izrada, je bila vrlo lepa i izraena da izdri godine

habanja, ba kao i sami ljudi. Gledajui po velikoj dvorani, Danteu je bilo drago da vidi

Normanske i Saxonske plemie, kako dele vino i smeh. Dosta krvi je bilo proliveno u Engleskoj.

Dolo je vreme za mir izmeu ova dva razliita naroda ove zemlje. Ali nisu svi hteli mir, i zato je

on bio ovde: da pronae nekoga, u savezu s Herewardom Wake, vou otpora na tronu. Kao

ratnik, Dante je razumeo zato su se neki Saxoni jo uvek borili, protiv Williama. Novi kralj je bio

strani osvaja u njihovim oima, i dok je on sam nastojao da sauva njihove zakone, nakon

osvajanja, veliki deo njihove zemlje su dobili Normani. Ali William je bio fer sa starosedeocima,

najveim delom. Ako je Saxon bio plemenit, poput Bryce Dermotta, zakleo se na vernost kralju,

onda je veina njegove zemlje ostala u njegovo ime. Bilo je otpora, koji je William traio da se

zavri, a Dante je lovio vou tog otpora. Neto toplo i mekano je okrznulo njegovu ruku,

rasejavajui njegove misli sa dunosti, odnosei ih u njegovu drugu omiljenu razbribrigu.

Okrenuo je glavu i ponudio Lady Genevieve LaSalle je slabaan polu-osmeh.

- Mademoiselle?

Ah, njegov glas....zvuk crnog baruna i elika grejao je bedra Lady Genevieve. Nagnula se,

preko njegove stolice, svojim mlenim dekolteom, zavodljivo blizu do njegovih usana.

- Je li to sve, to imate da mi kaete, moncher? - Njene crvene usne lebdele su iznad

njegovih. Liznula ih je, zbog ega je Danteov osmeh ovrsnuo, u neto manje pristojan.

Posle naeg poslednjeg. - zastala je i ugrizla se za donju usnu - susreta, ja bih pomislila, da e

me bar nazvati amoureuse.

Njegove oi prele su preko nje, sa arogancijom oveka, potpuno svesnog svoje seksualne

moi. Zadrala je dah, odjednom vie nije imala kontrolu, kao to je mislila. Proklet bio! Zato je

morao da zrai, takvu vatru iz tih tinjajuih oiju i ta puna, senzualna usta? Lady Genevieve se

uzvrpoljila se na mestu gde je stajala, elei sada, da je sjedila, zbog kolena koja su je izdavala

osjetila se preslabom. Uz meru stidljivog arma, ne gubei kod svog oboavaoca, podigla

samosvesno ruku na svijetlu kosu boje ita. Njeni biseri su jo uvek na mestu, uredno utkani

kroz upletenu kosu.

7.


- Ne mislim da ti jedan randevu daje pravo da o nama misli kao o ljubavnicima, moj

anele. - istaknuo je, dok se njegova panja na trenutak prebacila, na barona Landryja, koji je

upravo odjurio iz svoje stolice i trao prema vratima drei se za trbuh.

- Kako bi onda bilo dva? - Genevieve ponudi, pripijajui se blie, privuena njegovim

dubokim, promuklim glasom. - Mogli smo umai upravo sada.

Njegov nean smeh ju je povukao od njenog sonog sanjarenja.

- Moda drugi put, mademoiselle. - Rei protkane medom klizile su joj koom poput tople,

zaguljive vatre, ali Dante se ve bio povukao dalje od nje, odbacujui je kao da je bila prosta

devojka za posluivanje, koja nije mogla da dri svoje dosadne ruke dalje od njega.

Kako se usuuje! Genevieve je kljuala. Je li zaboravio, da je ona ki grofa LaSalle od

Flandrije? Za svakog oveka bi to bio blagoslov od Boga, kada bi mu ona dala panju, a kamoli

da rauna na njeno telo. Oh, ali ona je dala Danteu to..... i on je dao njoj, tako mnogo vie....no,

koju nikad nee zaboraviti, poljupci koji su zapalili vatru toliko vruu da je vrisnula, ne marei,

ako je otac uje, dok je prouavao u svom salonu niz hodnik. Zagledala se u njegove mrane

oi. Njeni rubin-platirani prsti, bolni da amarom skinu to cerenje sa njegovog lica ili se zariju u

kosu. Njena neodlunost ju je razbesnela, sve dok se vlane perlice od znoja nisu stvorile i

prodirale dole izmeu njenih grudi. Temeljno poniena, a ipak bolna od enje, da ponovo oseti

njegove jake ruke oko sebe, Lady Genevieve se okrenula na peti i odjurila dalje.

Promatrajui je, Dante se smejao sa mesta gde je sedeo, divei se nenom ljuljanju njenih

pohotnih bokova ispod haljine, boje afrana. Grof LaSalle bi svakako zahtevao da se venaju,

da je saznao, ta je Dante nazvao njihov "randevu", koji je zapravo bio vie kao bitka u zimskoj

oluji, ostavljajui Danteu bol, za neim toplim, kada se zavrilo. Bila je svakako lepotica-s

dugim, elegantnim nogama i punim, vrstim grudima, koje bi mogle dovesti u iskuenje i monaha

na greh. teta to ga je ostavljala da se osea prazno, kao mrea, koju su njegovi ribari izvukli

ispod dvorca u Doveru, prole zime.

Lady LaSalle je zaboravljena bre nego to se pojavila, Dante se pomerio u izrezbarenoj

hrastovoj stolici, koja bila premala, da smesti svoje duge noge. Pregledao je veliku dvoranu, dok

mu se pogled nije zaustavio na Bryceu Dermottu, koji je kidao svinju pred njim. Iskreno je

sumnjao, da je ovjek osumnjieni pobunjenik kralja Williama. Jer, dok je gospodara Devonshire

pratio glas laganog titanina, nije imao smisla da isplanira svoj dan, a kamoli pobunu protiv

8.


kralja. Danteov paljivi pogled pomerio se na oveka, koji je sedeo desno od Bryce. Tu je bio

ovek, koji je pojaao Danteove sumnje. Edgar Dermott nije imao nikakve slinosti sa svojim

starijim bratom, bilo po izgledu ili temperamentu. On je pijuckao vino, gledajui Dantea istim

hladnim i proraunatim pogledom, koji sokol koristi za odmeravanje svog plena.

- Misli da zna zato smo ovde? - Balin je skliznuo u stolicu, pored Dantea i pogleda

prema pozornici jo jednom. - Zna ko sam ja. Zna ta se dogodilo, kada je Hereward doveo

svoje saksonske pobunjenike i Dance protiv nas prole zime.

Dante je dobacio Edgar Dermottu izazovan smeak.

- Ne gleda blagonaklono na mene, zar ne?

- Pa... - Balin je slegnuo ramenima, koja su bila samo nagovjetaj ua od Danteovih - ..ako

je zaista jedan od Herewardove skupine, onda taj ubilaki odsjaj, kojim te upravo sjee, ima

smisla. Uostalom, ti si bio taj, koji je vodio kraljevu vojsku u Peterborough i desetkovao otpor.

Vreme, koje bih radije da zaboravim, Dante je pomislio u sebi. Nije krvava bitka na

Peterborough bila ta od koje je osjeao teret na srcu,da je s vremena na vreme mislio da bi

mogao poludeti. To je bilo ono to je pronaao, kad se vratio kui.

- Njeno ime je Gianelle.

Dante se naslonio leima na stolicu i trljajui svoju vilicu, pokuavajui zaboravi.

- Ko?

- Devojka za posluivanje, kojoj si se divio ranije. - podseti ga Balin. - Njeno ime je

Gianelle Dejiat.

Dante bacio Balin mrano nabiranje obrva.

- Ona je Normanka?

- Tako se ini.

Klizei pogledom, vratio se na Brycea Dermotta, Dante se zapitao, kako je Saxon doao u

posed Normanke, kao sluge. Njegove oi su je pronale opet, kako sipa vino u ae gostiju oko

stola. Svetlost svee treperila nad njenim profililom, dok se naginjala u poslu, naizgled

nesvesna plemstva, koje je sluila. Bila je strano mrava ispod grube,naborane neugledne

smee vunene haljine. Ali, iako joj tijelo nije posjedovalo obline koje su Danteu bile drae, bilo je

neto u vezi nje, to ga je fasciniralo. Moda, pomislio je, dok mu se pribliavala radivi, taj

njezin njeni izgled ili to to je izgledala kao da ne pripada ovdje, meu damama koje se

stidljivo kikou iza parfimisanih maramica, i koje uvek podiu nakinurene prste u kose, da

9.


budu sigurne, da niti jedan biser ili srebrna kvaica nisu bile na krivom mestu. Gianelle je bila

stvarna i nije joj trebao ukras, da naglasi njenu lepotu.Edgar Dermott je oigledno mislio isto,

primetio je Dante. Oi baronovog brata su gledale njene pokrete, sa neim nalik na oveka, koji

skapava od gladi. Kada je napokon stigla do njega, Dante je proao pogledom njene

karakteristike. Bacila je pogled na njega, ispod vela dugih, zlatnih trepavica.

- Da li je sigurno piti? - Upitao ju je.

Trepnula je i pogledala pravo u njega, a maleni traak panike joj je zarumenio obraze. Po

drugi put te veeri, izuzetna lepota njenih velikih, zlatnih oiju je zarobila Dantea.

- Pardon, milorde?

- Samo pitam, jer je barun Landry izgledao prilino bolestan, nakon to se posluio.

Gianelle je stiskala vr vina na svojim grudma. Kako je mogue, da je sumnjao ta je uinila?

- Ako je baron bolestan, sigurna sam, da nita nema veze sa mnom.

Dante je znao da lae. Gledao je kako ulazi u veliku dvoranu i postavlja Landryjev pehar

ispred njega, ve ispunjen. Zato ona nije napunila iz vra, koji je koristila sada, umoenog iz

bave ispred dvorane? Godine provedene za stolom kralja Williama su ga nauile, kako je bilo

lako udaljiti neprijatelja, sa nita vie nego zaraenim vinom. Plaio se zamisli, da bi ova divna

ena moda radi u dosluhu sa nekim, da otruje Normanske goste Brycea Dermotta. teta,

ukoliko se okrenula protiv vlastitih zemljaka. ak i vie ukoliko je mora uhvatiti i odvesti je pred

Williama. Pokrio je pehar rukom, da je sprei uliti vino i iskreno se osmehnuo, kada je rekao:

- Vie volim da drim razum sa mnom. I sadraj mog eluca gde pripada.

Hteo je da napomene njenu bledu puti, kada je druga devojka za posluivanje stavila dasku

za seenje ispred njega.

- Malo vola, moj gospodaru?

Dante se okrene i pogleda na plou, a onda na slugu. Uz priguene kletve skoio je na noge,

i gotovo sruio Gianelle iza sebe. Na trenutak nije mogao da pronae svoj glas, da progovori.

Nije mogao da die, niti spasiti formiranje suvisle misli, da se njegova sestra Katherine, vratila

njemu.

- Balin? - Rekao je on, ne skidajui oi sa devojke.

- Vidim, gospodaru. - potvrdio je Balin, zapanjen gotovo da je zanemeo od slinosti.

Dante je podigao ruku, da dotakne obraz devojke sluge, ali spusti ruku na stranu, kad je

ustuknuo, od njenih jasno plavih oiju, rairenih od straha.

10.


- Moj Boe, ko ste vi? - Njegov hrapavi glas je nestajao guei se u apat.

- Moj-moje ime je Casey, gospodaru.

- Casey. - On je ponovio njeno ime, kao da nikad nije uo tako snaan zvuk pre.

Izgleda kao neko vrlo drag meni.

Gianelle je bila prilino upoznata sa trikovima, koji ljudi koriste da zavedu ene, ali bol u

njegovom glasu, kada je govorio Casey, uinila ju je nepokretnom. Zurila je u njega,

pokuavajui da odlui, je li njegova tuga bila stvarna.

- Gianelle!

Urlik upozorenja Bryce Dermotta je izazvao da ispusti vr. Crveno vino poprskalo je preko

aa, na Danteove izme i rub Gianelle suknje. Velika dvorana je utihnula, osim poetaka

molitve, koje je proaputala Casey.

- Moji gosti su edni. Moraju da ekaju celu no na svoje vino, dok ti zuri u Lorda

Risandea? - Dermott je stisnuo zube i susreo Danteov pogled, sa druge strane dvorane.

- Molim vas primite moje izvinjenje. Devojka nikad nije nauila na poslunost, pa je stalan

izvor nevolja u mom ivotu, koji je inae pun zadovoljstva. Vidite? I sada ona zuri u mene.

Kad je ustao, Gianelle je mogla samo da ga gleda, dok je naputao podijum. Znala je, da bi

trebalo da spusti pogled, ali nije mogla. Prikovana strahom i mrnjom, ona je zurila u njega, ne

trepui, dok je on jurio oko jednog stola, a zatim jo jednog, kako bi se domogao nje.

- Ja u te nauiti da potuje bolje od sebe. - Bio je gotovo dostigao do nje. Obeanje o

nasilju, bljetalo je u njegovim ledeno plavim oima. Gianelle je napravila korak unazad i

naletela na neto neizbeno teko. Znala je, da e je njen gospodar udariti. Sada tu nije bilo

nita, to bi mogla da uradi i to sprei. Njene oi su pregledale lica, koja su zurili u nju.

Upoznala je alosni osmeh Edgar Dermott, svesna da je poeleo, da je njegova ruka blizu nje,

da je udari. Gianelle je bilo ao, to nije kihnula na njegovu veeru, dok je nosila. Podigla je

bradu u inat sramote, koja e doi.

- Znae svoje mesto, drska kuko! - Dermott je podigao ruku, da bi je udario.

Gianelle je konano zatvorila oi. Ali udarac nije doao. Otvorila je oi, da bi videla, kako je

zglob njenog ljutitog gospodara okovan, u veim, irim prstima, tano ispred njenog lica.

Reanje koje je ula iznad glave je bilo tako pretee i ubojito, ona bi pobegla, da joj njen

gospodar nije zapreio put.

11.


- Dau vam fer upozorenje, Dermott. Smanjite svoj glas i svoju ruku, inae ete biti onaj,

koji je oboren.

Bryce Dermott pogleda u Dantea do Gianelle. Pretnja odmazde u njegovom tvrdom pogledu

uinila je da mu Gianelle odvrati pogled.

- Dodirnite je. - Danteov glas bio je koban, kao i njegove rei, - i tako mi svega ja u

prosuti vau krv, pravo tu gde stojite.

Dermott je kimnuo glavom i nije ni pogledao na Gianelle, kada ga je Dante pustio. Umjesto

toga, trljao je zglob i okrenuo se svom bratu, koji je promatrao sa svog mesta. Edgar Dermott je

klimnuo glavom suptilno na njega, a onda se vratio Danteovu ubilakom bljesku. Na trenutak oi

su mu sjajile za osvetom. Ali onda lice mu se opustilo u irok osmeh.

- Zdravica za kraljevskog zapovjednika kralja Williama. - Podigao je pehar na Dantea.

Poletan zatitnik, - On je bacio pogled na Gianelle preko ruba - ljepeg pola. Nadajmo se, da

ga nikad ne ubiju.

- A onaj ovek, koji to pokuava. - Dante je dodao, a njegov hladan, sivi pogled bio je

netaknut izazovnim osmehom Edgar Dermott - ima dovoljno snage i vetine, da me bar oznoji,

pre nego to podbaci.

Poverenje u njegovom glasu, uverio je Gianelle da Dante Risande nije izgubio mnogo bitaka.

Nije imala vie vremena da razmilja o tome, ipak, zato to se on neznatno pomaknuo, shvatila

je sa ponienim uzdahom da su njena lea bila prilepljena uz njegovo impresivno telo. Ne

tedei pogled na oveka, koji je upravo spasio, ona se zateturala daleko od njega i prela

dvoranu, na sledei stol, da nastavi svoje dunosti. Sledei sat Gianelle se zaokupila svakim

zadatkom, koji je mogla da nae da je dri podalje od stola lorda Risandea. Ve je pokazao

kako otro oko ima, kad je pametno zakljuio da je neto sipano u pie Barona Landrya . I zato

nije iao pravo gospodaru Dermott s tim majunim informacijama? Sumnjiio ju je za gnusno

delo, ali je i zatitio od besa njenog gospodara. Zato? To je bilo pitanje, koje e ona da proui

za naredne dve nedelje, bila je sigurna. Bio je lukav, ima neto, to ona nije mogla da shvati.

Nekoliko ukradenih pogleda, koje je bacila prema njemu, potvrdili su paljivi nadzor, koji je

drao na sve, ispijajui vino koje je prihvatio od Sylvie. Da li bi mu jednostavan pogled na

Casey otkrio njihove planove za beg? Nije mogla da rizikuje. Ostala je po strani zbog jo jednog

razloga, da joj je sve tee da prizna. On je baca u iskuenje da gleda u njega. ak i sada, dok je

zamenila rastopljenu sveu dole sa jednom novom, elela je da ga pogleda. On se smejao. Zvuk

12.


je bio bogat i grlen, i potpuno muki. Vjerovatno je zavodio neku sirotu djevojku svojim

avolskim rupicama I obarao je na koljena osmijehom. Budalaste misli, Gianelle je promrmljala

sebi. Imala je pametnijeg posla, nego da razmilja o Lordu Danteu Risande, kao to je iveti do

kraja svog ivota, u slobodi sa Casey. Mogu da oputuju u kotsku i gaje ovce. Gianelle se

zapitala da li mukarci dre sluge na tom dalekom mestu. Ako i jesu, to nee uiniti. One e nai

svoje mesto. Ona nikada nee prestati da trai, ba kao to ni njen otac nikada nije prestao.

Nadala se, da je Henri Dejiat pronaao svoju dugo oekivanu slobodu. Podigla je glavu, dok je

jo uvek razmiljala o svom ocu, oseajui Danteove prodorne sive oi na njoj. Na njeno

iznenaenje i uas, on je iao prema njoj. ta je hteo? Imala je oseaj da tone, on je eleo da je

i dalje ispituje o Baronu Landryju, koji se vratio dva puta u veliku dvoranu, samo da bi istrao iz

nje, jo dva puta vie, zelen kao letnja trava na proplanku. Srce joj je divlje tuklo u grudima, a na

jedan kratki trenutak je pomislila, da baci sveu na veoma visokog grofa, da ga zaustavi.

Ali nije mogla da se pomeri, osim na bedni tren. Obuhvatila je pogledom svaku inu njega, i svih

mu svetaca, ba ga je bilo puno. Bio je simbol mukosti i elegancije u priblinoj meri, u

otkopanom sveanom kaputu kobaltno plave, koji je dostizao tik ispod kolena. Ispod je nosio

belu koulju protkanu zlatnim nitima. A sablja sa irokim seivom, obloena sa debelom koom,

visila je na njegovom boku ispod ruha. Crna vunena navlaka sa mekanim konim izmama ,

obloile su njegove duge miiave noge. Tamna kosa je bila odmaknula od lica, i uredano niz na

potiljk. Umesto da se bori od dejstva, koje je njegova pojava je imala na nju, Gianelle je lupkala

nogom, od nestrpljenja, da je on ispita i ne zadrava. Problem je bio, to ona nije mogla da

prestane, da zuri u njega. Nije se inilo da ga to vrea, mada, je i on uzvraao zurenje, sve dok

nije stigao do nje. "

- Oprostite mi, lady, - rekao je tihim glasom, - ali ja sam primoran da otkrijem, ta je to oko

zamene stare svee, da izaziva takav enjiv pogled, koji dolazi od vas.

Bio je arobnjak, koji je mogao da ita njene misli. Gianelle je pokuala da ga zaobie, pre

nego to uperi prst u nju i uzvikne svako prkosno nedelo koje je ikad poinila. Moe li biti

bievana, zbog zamene rastopljenog sapuna sa biljnim sokom belike, proli mesec? Ili moda

zbog lizanje svih jabuka sa kolaa, pre nego to su poslueni, moe smatrati zloinom vie, i

zasluuje bi. On je blokirao i nagnuo glavu, da uhvati njen pogled.

- Nemate razloga za strah od mene.

13.


Gianelle se umalo nasmejala. Njena glava je jedva dostizala do njegovih grudi. ovek je

imao miie, koji su pulsirali pravo kroz rukave njegove sveane odore i oi boje munje. Imala je

dosta za strah.

- O emu ste mislili? - Upitao je.

- Mom ocu. - odgovori ona, ne usuujui se, da mu kae, da razmiljanje o tranju

slobodno kroz neko brdsko podruje lavande i vreska, je imalo vie izgleda da proizvede

enju, u pogledu, koji je tvrdio da vidi na njoj.

- Nedostaje vam onda. - ree Dante je rekao, sa razumijevanjem.

- Ne, moj gospodaru. Ne znam.

Pogoen hladnoom injenica u glasu, i radoznao oko toga, kako je dolo do toga, da slui

Bryce Dermotta, Dante pritisne dalje.

- Da li vas je on prodao u ropski poloaj?

- Roena sam kao rob, moj gospodaru. - odgovori mu Gianelle, dok je pogledala oko

dvorane. eljela bi, da nastavi sa pitanjima o Landryju. Da uradi ta god je hteo da uradi,

umesto to izaziva brigu kod nje, na ovaj nain.

- Odakle ste doli pre, nego to ste ovde zavrili?

Konano je podigla pogled, da istrai oi i blago izvijanje njene obrve, umalo je Dantea

nateralo na osmeh. Ali Gianelle je upravo poinjala da shvata, da je on bio jo pametniji nego

to mu je prvi put pripisala. eleo je imena njenih bivih gospodara, tako da ih moe ispitati o

drugima, kojima moe ili ne, da izazove nesreu. Dobro, i ona je bila isto tako lukava, kao on.

Ona e mu dati sva imena, koja je hteo, samo ne, ona prava.

- Ne znam kakve to ima veze s bilo im, ali ako elite da znate, onda, ja ne mogu da

odbijem, da vam kaem. Dopustite mi da vidim, moj prvi uitelj, kada sam stigla u Englesku, je

bio Lord Harold....hm....Hampton. Nakon toga...

Dante je suzio oi na nju i zaustavio jo jedan osmeh du usana, od kog podilaze marci. On

apsolutno nije imao pojma, zato ga je ponovo lagala. Trebalo bi da ima sumnju prema njoj, ali

ona je izgledala tako divno, pokuavajui da dri korak s njim, a on se suzdravao da se ne

nasmeje.

- Nikad nisam uo za tog Lord Harolda Hampton. Koju regiju on dri, u ast kralja?

- Regija? privukla je donju usnu meu zube i pokuala da se seti nekih podruja u

Engleskoj. Problem je bio taj, to je ona putovala samo u tri, za est godina, koliko je bila ovde,

14.


i nije znala imena bilo koje od ostalih. Dante je sklopio ruke iza lea i dopustio da njegovo

cerenje zasija, punom snagom.

- Samo kaite, ta god vrluda u vaoj glavi, Gianelle. Zaklinjem se na moj ma, da mi

moete rei ovo, da Harold Hampton dri sud na dnu mora, i ja bih samo morao da pogledam u

vae oi, da vam poverujem.

Gianelle ga je paljivo prouila, ali nije mogla da odlui, da li joj je upravo dat kompliment ili

ju je nazvao laovom. Pretpostavljala je, ovo poslednje, obzirom da nema plemia zdrave

pameti, koji bi kompliment dali slugi. Zakljuak ju je naljutio odmah. Kako se usuuje, da je

nazove laovom?

- Ako ste zavrili moje ispitivanje, ja mogu da nastavim sa svojim dunostima.

Dao joj je pogled pun prekora.

- Pokuavao sam da razgovaram sa vama, a ne vas ispitivati.

- to za ime Boje? - Stavila je ruke na bokove i buljila u njega sa irokim, nevernim

oima.

- Pardon? - Dante je bio siguran, da su ga njegove ui upravo izdale.

- Zato da razgovaram sa vama?

- Oui. Ja. ... - Zastao je i namrtio se na nju. - Pa, ja. .. - Pakao, nikada pre nije zapitan,

da objasni zato je hteo da razgovara s lady. Nije imao pojma ta da kae, pa je zatvorio usta.

Na njegovo razoaranje, ona je njegovo utanje nagovestila, kao njihov razgovor, bez obzira na

to, kako je izabrala da ga zove, blio je gotovo. - ekajte.

Uhvatio ju je za ruku pre nego to je otila. Ukratko, razmiljao je, da li bi joj moda neto

ispalo u njegovu hranu. Zato bi inae jurio nju naokolo, kao tene od enje, da bude izgreban?

Nikada pre nije to uinio s bilo kojim enom, a nije hteo poeti ni sada. Njegov mrk pogled se

produbio, ali su mu se usta otvorila svejedno.

- Proetajte sa mnom napolju kasnije, kada se va rad zavri.

Gianelle je odmahnula glavom i rekla jednostavno:

- Ne.

- Ja u utati, i vi moete da me ispitujete.

- Ali, milorde. - Podigla je oi prema njemu. - Ne postoji nita, to bih ja elela da znam o

15.


vama.

Dante je stajao sam, za nekoliko trenutaka, gledajui je kako hoda od njega, po trei put te

noi. Njene rei bi trebalo da ga zapeku, nikada pre nije uo da mu ijedna ena govori na taj

nain, ali umesto toga, on se nasmijeio. Bio je ratnik, uvek spreman za izazov, dostojnog

protivnika. Zaista, misao na osvajanje nje, u njegovom krevetu, bilo je prilino osveavajue.

17.


TREE POGLAVLJE

Gianelle nikada nije ni zamiljala, kako teko moe biti silaenje uz ue. Prsti su joj bili ranjivi

od prkosnog konopa, nakon samo pet vorova. Dvaput su joj noge skliznule, dok je pokuavala

da se osloni na vor ispod, ostavljajui je da visi na noktima. Casey nije nimalo olakavala

stvari, dok je cvilei poput takora citirala sveto pismo, kako ludi preziru vete i pobonu

mudrost. Gianelle bi radije psalam ili dva, jer je oseala zahvalnost, to su odaje za poslugu bile

na najniem nivou dvorca. Da je bila plemenita i da pokuava da pobegne, bilo bi joj sto puta

gore.

- Koliko jo vorova? - Gianelle pogleda gore i pomoli se da Casey ne padne na nju.

- Ne znam. Ali smo skoro tamo.

- Pogledaj dole i prebroj ih, Gia.

- Ne, ti pogledaj dole i odbroj ih.

- Moj obraz krvari.

- Pa, ne pritiskaj tako jako kanap, Casey.

Uskoro e biti slobodne. Gianelle je to ponavljala samoj sebi ponovo i ponovo, da bi bol u

rukama drala dalje od nje, kako je ne bi porazila. Upravo sama pomisao, da vie ne ive pod

tuom kontrolom, uvek joj je dala snage i hrabrosti, da se suoi, ak i u njenim najgorim danima.

A sada ju je gurala, uprkos strahu od onoga to lei pred njima, njenim bolnim prstima, i

Caseynim stopalima na glavi.

- Budi paljiva, hoe li? - Bacila je pogled gore na papue Caseynih nogu.

- Mislim da ue klizi. - Casey je zavritala tako glasno, da je Gianelle bila sigurna da

probudila sve u dvorcu.

- Da li si upravo osetila to?

Dvostruki vor se odvezao, oko nogu Gianelleinog kreveta, a njih obe su pale na zemlju, za

preostalih nekoliko stopa. Gia je tvrdo sletela na stranjicu, nogu rairenih ispred nje. Casey je

sletela na nju, a ue je dolo sledee, obe ih udarajui po glavi. Zauzeta proklinjanjem ueta i

sebe raspetljavajui od njega, Gianelle nije primetila oveka, kako leerno stoji uz zid dvorca,

iako su bledi zraci meseine sijale direktno na njega. Kada je progovorio, Casey je zasiktala, a

Gianelle je bila na smrtnom putu.

18.


- Idete negde?

Prokletstvo, to je on radio ovde? Gianelle je snano udarala pesnicama na tvrdo tlo ispod

nje.Casey skoila na noge i dala se u tranje.

- Idi po nju, Balin. - Dante je zapovedio tamnijoj figuri sa Gianelle leve strane. - Odvedi je

nazad u njenu sobu i uveri je da neemo rei Dermott nita od ovoga.

Gianelle jo uvek nije pomerila ni mii. Pitala se, zato bi je ovaj neznanac zatitio, jo

jednom. eli neto. Ali ta? Takoe se zapitala, da li je ona dovoljno jaka da ga zadavi, sa

svojim uetom. Jo jednom je pogledala na njega i odluila, da bi to bio uzaludan

posao.Oajniki je elela da se propast strovali na njega, dok je tamo stajao sa prekrtenim

rukama na grudima i smenim cerekom, koji se irio preko lica. Zato, verovatno je gledao nju i

Casey celim putem prema dole.

- Koje me je zadesilo prokletstvo, da vas je poslalo ovde? - eljela je da zaplae. Poelela

je da vrisne, sruio je njene snove o bjegstvu na tlo ba kako se I sama sruila.

Dante se odmakao od zida i unuo pokraj nje.

- Da li uvek kaete prvu stvar, koja vam je na umu? Jer - Pogled mu se zaustavio na

obrisu njene noge, a onda polako navie, sve do golog bedra, gdje su se suknje plovile na gore

pri padu. Otkrio je, da je bilo gotovo nemogue, da otrgne svoj pogled i umalo je glasno

uzdahnuo, kada je povukla njen porub na dole. - Samo da znate, da me va prezir duboko boli.

Da mene nazovete prokletstvom- Gledao je put do njenih nogu i odmaknuo zalutali pramen

kose, sa njenog nosa.

- Zato niste zaspali kao ostali? - Zvuala je srceparajue poraeno u Danteovim uima, i

imao je potrebu, da je uzme u naruje i utei je.

- Nisam mogao da spavam. - rekao joj je, diui se na noge. Stajao je tano ispred nje i

zatvorio oi, tako da je mogao da se usredsredi na svoje rei, a ne na njene pune, nadurene

usne, tako zavodljivo nagnute prema njegovima. - Bio sam u etnju sa Baliom... zapravo,

govorili smo o vama.

Gianelle je suzila oi na njega.

- Usred noi?

- Oui. - On nije imao nameru da joj govori, da su on i Balin takoe ekali da svi zaspu, tako

da mogu da prebiraju po salonu Bryce Dermotta. Jo nita nisu nali , to ga povezuje sa

19.


Hereward Wake, kada je Dante uo, kako se arke molitve uzdiu odnekud izvan sunevog

prozora i izaao da istrai.

- Zato bi trebalo da raspravljate o meni, sa svojim ovekom Balinom? - Gianelle ga upita

nepoverljivo.

Nema poverenja u ovog misterioznog stranca, sa otrim oima i lopovskim osmehom. Nain

na koji je gledao na nju, naterao ju je da se osea, kao oskudno odevena devojka.

- Zar ne bih ja trebao da budem onaj, koji postavlja pitanja? - Zakoraio je oko nje i

sagnuo se da prikupi kanap na zemlji. - Na primer, zato vi i Casey pokuavate da

pobegnete?

Gianelle se okrenula da se ponovo suoi sa njim, ali je spustila pogled na zemlju.

- Nikada ne bi razumeli.

- Recite mi u svakom sluaju.

- Mi elimo da budemo slobodne.

Dante je imao oseaj, da je on bio prvi ovek, koji je uo, kako govori te rei. Njen sadanji

gospodar bi je sigurno kaznio, ako bi priznala, svoju elju njemu. Ipak, Dante je hteo da je pita,

zato bi htela da bude daleko od ovih debelih zidina, u kojima je zatiena, i sa kuhinjom, gde

kuvari pripremaju tople obroke, da napuni svoj stomak. Ali Gianelle verovatno nije tea, vie od

svilenog vela , ako je pogled na nju govorio istinu. A iveti sa ovekom, koji e je udariti, oito je

napravio ove debele zidove, njenim zatvorom, a ne njenom zatitom. Ali svet izvan Devonshire,

je toliko loiji, od tiranina, koji je iveo unutra. Dante je znao ovo, iz prve ruke.

- Gde ste vi i Casey planirale da idete posle toga? - Podigao je ue na gore, a zatim ga

bacio preko ramena.

- Gde god nas noge vode. - priznala je i podigla bradu, podseajui Dantea na ponosnu

kobilu.

- Nije ba promiljen plan. Imate li bode skriven negde na vaem telu?

Gianelle je zurila u njega trepui.

- Ne.

Zato nije mislila na noenje noa? Priznala je sebi to, da nemati jedan, je budalasto, ali

onda se podsetila, da ona ne zna, kako da ga koristi u svakom sluaju.

- Imamo vreicu kovanica. - Nakon to je to rekla, ona je zatvorila svoje oi i drala ih

stisnutim, jer je bilo prekasno, da to isto uini I sa ustima. Sad e zahtevati da zna, od koga su

20.


otuile kovanice.

- Pa, barem bi pljakai, koji e vas ubiti, dobili neto za svoje nevolje.

- Mi ne bi bile ubijene. - Gianelle je tvrdila, a onda skoila unazad, kada je doao blizu nje.

- Sa tim tananim rukama, -Utinuo joj je mii nadlaktice, neno izmeu palca i kaiprsta-

vi bi bili sreni da nanesete i jednu modricu, na lice svog napadaa.

Gianelle je poelela da testira tu teoriju, na njegovom obrazu, ali njegovi prsti su je milovali,

dok su skliznuli dolje niz ruku. Nean dodir poslao je jezu du njezine kime. Pokuala je da se

odmakne ali on primeni malo vie pritiska i drao je jo uvek.

- Ruke ene, ne bi trebalo da budu tako napuknute. Doite, pustite mene, da se pobrinem

za ovo krvarenje.

- Vi, da se brinete za mene? - Nasmejala bi se, da joj jo uvek nije bilo do plaa. Pre nego

to je mogla da odbije njegovu udnu ponudu, ipak, on je uukao njenu ruku pod svoj savijen

lakat i poeo da je vodi nazad unutra.

Gianelle se nije borila sa njim. Koja je bila svrha? On je osujetio njene planove za slobodu, ali

onda opet, ona je bila previe eljna i nije osmiljala planove.

- Zar zaista mislite, da bi Casey i ja pale u ruke razbojnika?

- Oui, petite, nagrada. Devojke nikada ne bi trebao da budu same u umi.

Neto u nainu na koji je izgovorio ove rei, onako kako je visina njegovog tona produbljena

sa tugom, uinio je, da mu Gianelle poveruje. Ipak, je zastala i bacila pogled eznutljivo preko

ramena, pre nego to su uli u dvorac.

Kuhinja je bila mrana. Dante je udario cevanicu u stol za seckanje, dovoljno teko da

zazveckaju staklene sudovi iznad njega. Silno je prokleo na francuskom, pre nego to ih je

skoro oboje poslao na prevrtanje preko bureta repe. Tresui njegovu ruku sa sebe, Gianelle je

prila stolici i zapalila dobru koliinu svea, pre nego to ih Dante postigne oboje ubiti. Kada je

zavrila sa paljenjem poslednje, okrenula se i uhvatila klimavo cerenje, koje joj je dobacio. Jo

uvek se ljutila na njega, zbog unitavanja njenog bega, ali na trenutak se oseala, vie od

svega nasmejano.

- Gde je podrum? - Upitao je.

Gianelle pokazala na vrata niz hodnik i promatrala, kako njegov nezgrapan oblik nestaje u

senci.

21.


- Samo se elim otarasit ovog ueta. Nemojte daleko.

- Ve smo to videli . - Gianelle je promrmljala, dok se okretala prema velikom ormaru, gde

Maeve drala neke iste krpe. Bilo je jo uvek neto svee vode u loncu pored tronoca. Ona

umoi tkaninu i pritisne uz krvave prste, sa francuskom kletvom.

- Evo, dopustite mi.

Boanske krvi, ipak je njegov glas iza nje, razbio i posljednju trunku njenih ivaca. Naglo se

okrenula i pogledala u njegove svjetlucave oi, a onda okrenula lice, od njega.

- Da li vas bole puno? - Njegov barunast glas bio je apat, koji je poslao svoj topli dah

preko njenog obraza. Odmahnula je glavom, dok on je poeo da isti njene rane. Bacila je

pogled na njega jednom, i onda ponovo. Susreo je njen pogled i nasmeio se.

- Tvoje oi su vrlo udne boje, moj gospodaru.

- Da li su vas one zastraile?

- Zato bi me oi uplaile? One su samo.....udne.Postoje siune takice zelene u njima,

koje nisam primetila ranije. - Njegova rupica se produbila, a Gianelle je mumlala kletvu ispod

glasa. Stvarno je bio arogantan bludnik. - Ima neto uasno iritirajue oko vas. - rekla je,

nadajui se, da e ubosti njegov ponos. - Vi ste kao svrab, koji dolazi u najnezgodnijem

trenutku. I bez obzira na to, koliko ga eali, on nee da ode.

Dante je prestao da brie prste i pustio da mu pogled ide polako, preko njenih oblina.

- Niste me jo izgrebali.

Gianelle je bila sigurna, da je to bila njena mata, ali ovek je zvuao, kao veliki muki lav, koji

prede.

- Moda i pre nego to jutro doe, moj gospodaru. - upozorila je, ohrabrena toplinom u

njegovim oima.

- Zovite me Dante. A ja bih voleo da budem poean upravo ovde.

Kliznuo je rukom u njenu, i s njom, na mesto tik ispod desnog rebra.Gianelle je odmah

povukla ruku nazad, a povue i krpu od njega.Uvek se postarala za sebe. Dante je zakoraio

oko nje i pravio se zauzetim premeravanjem kuhinje.

- Da li ste ikada uli Dermotta ili njegovog brata da govore o Hereward Wakeu?

- Hereward ta? - Pogledala je u njegova lea, dok je posegnuo za staklenom posudom

iznad stola za seckanje.Maeve i ostali bi pali mrtvi, da su videli paljiv nain, na koji je ona

primetila igranje svea, iznad njegove tamne kose, koja je pala izmeu mone irine njegovih

22.


ramena.

- Wake. - Dante je ponovio. Udario je ep na maloj teglici i okrenuo ga, usmeravajui na

Nju. - Da li je to ono, to ste koristili na Baronu Landry?

Gianelle je otvorila usta da porekne njegovu optubu poslednji put. Ali bilo je neto u

nemarnom nainu, na koji je pitao, sigurnost u njegovom pogledu, koji joj je rekao, da ne treba

da se zamara laganjem. I zato bi zaista trebala? Uhvatio ju je kako pokuavala da pobegne, ali

je nije odvuklao da bude kanjena.

Gianelle je znala da mu ne treba verovati, ali do sada, nije joj dao razlog za to. U stvari, on je

bio prvi ovek, koji joj je ikada postavljao pitanja, bez da je urlao na njene odgovore, ak i kada

je bila malo gruba. On je bio prvi plemi, koji ne samo da joj je dopustio da ga pogleda u oi, ve

je izgledalo da uiva u tome. Koliko god da je taj pojam bio lud, dao joj je oseaj jednako.

- Da li elite istinu o tome?

- To e biti osveavajua promena. - rekao je Dante. A njegove oi su brzo uhvatile senku

osmeha na usnama.

- Vrlo dobro, onda, moj gospodaru. Nikad nisam ula za tog Hereward Wake. I to je biber

to drite.

Dante je pogledao u posudu, a zatim doneo obod do nosa i udahnuo. Gianelle je pritisla svoju

ruku na usta, da prigui kikot, kada je kinuo i poslao oblak bibera u njenom pravcu.

- Oui, je biber. - On je obrisao oi, zaepio poklopac i vratio staklenku na svoje mesto.

Prsti su mu se preli na sledeu staklenku.

- Cimet. - rekla mu je Gianelle. - Iako ga Maeve ne koristi esto. To je vrlo skupo. Brat

mog gospodara ima koru i poslao je ovde sa drugog kontinenta, iako mi je poznato to ime.

- Indija. - Dante je pogledavao zain. - udno je to da mlai brat saksonskog baruna

moe sebi da priuti takav luksuz. - Osim ako nije pronaao nain, kako bi stekao novac za

usluge nepoznatih kralju. - A ovo? - Dante ukazao na drugu staklenku. - Jo jedan retki zain?

- To je kadulja. - Gianelle ga je postieno pogledala. - Mogu li slobodno da govorim, moj

gospodaru?

Polu-osmeh je igrao oko njegovih lepo isklesanih usana.

- Bilo bi mi veliko zadovoljstvo, ako biste.

Takvo uzvraanje je zaprepastio i produbilo njen zbunjeni izraz. On je svakako imao nain za

rasejanje neijih misli, a ona se zapitala postoji li svrha iza toga.

23.


- Kako to znate odakle cimet dolazi, ali ne znate kako u teglici biber izgleda?

- Volim cimet u mojoj medovini. - objasnio je Dante. - Ali ja ne pripremam svoju hranu.

- Naravno. - Osetila se glupo, to je dopustila sebi da zaboravi, da on verovatno nije ni

znao kako je njegova kuhinja izgledala.

- Usput izgledate prilino neodoljivo, kada sam vas zbunio.

- Vi me niste zbunili. - Gianelle je urno uzvratila. - I sledea teglica je narcis; prilino je

bez ukusa kad se osui i prikljui, kao dodatak razvratnom plemikom vinu.

Dante se nasmeio na nain, na koji je gledala u njega kada je izgovorila one posljednje tri

rei.

- A kakav uinak e to imati na razvratne plemie?

- Povraanje. - Gianelle je ekala njegovu reakciju sada, kada da su njegove optube

potvrene.On je slegnuo ramenima.

- Neugodno, ali bezopasno. Da li barun Landry zasluuje takvu bolest?

- Jeste. - Olakanje je opustlio krute vorove iza njenog vrata. Odjednom se oseala vrlo

pospano.

Dante je gledao njeno zevanje i razmiljao o ponudi da je odnese u njen krevet.

- Mogu li vam postaviti jedno pitanje, moj gospodaru?

- Naravno - odgovorio je nekim neujednaenim dahom, i pustio svoja vienja nje

ispruene ispod njega da nestaju.

- Da nije zasluio,da li bi ste me udarili?

Na trenutak, Dante je jednostavno zurio u nju. Znao je zato mu je postavila to srceparajue

pitanje, i to ga je razljutilo, da razmilja o ruci, koja silazi na tako krhku stvar kao to je ona.

- Ne, - odgovorio je neno, privlaei korak blie njoj. - Ja vas nikada ne bih udario,

Gianelle.

Oi su mu bile zadimljene i topple, kada je pogledala u njih; njegove grube crte lica, bile su

meko oznaene uz svetlost svee.

- Vi ste vrlo neobini, gospodaru Risande.

Uhvatio ju je za ruku i pokrio je sa svojom.

- Razmiljao sam isto o vama celu no. - Merde, morao je poljubiti, pre nego to ga otera u

ludilo.

24.


Prodorni vrisak je razbio njegove misli.

- ta je, dovraga.....?

Koraci snano udarali u svakom pravcu. Dvorac se probudio, dok je ena vritala ponovo i

ponovo.

Lord Bryce Dermott bio je mrtav. Bio je mrtav; otrovan je u svom krevetu.

Ne skidajui pogled s nje Dante je otpustio Gianelle ruku i odmaknuo se od nje. Srce joj je

gotovo stalo, kad je pogledao preko ramena u teglle iznad stola za seckanje.

25.


ETVRTO POGLAVLJE

oak velike dvorane je treperio od titranja svijeta I izbezumljenog apata Devonshirskih

slugu. Svi su dopraeni u dvoranu Edgaru Dermimu ,nije im nita vie reeno od onago to su

ve znali. Gospodar im je otrovan I umro je u snu. Lady Genevieve LaSalle, oito je u to vrijeme

bila sa njim u krevetu jer ga je prva otkrila.

- Kako su znali da je otrovan? - Margaret je upitala mali skup. - Moda ga je srce izdalo,

nakon bludnienja sa plemenitom bludnicom. ula sam ranije ove veeri Lady LaSalle kako se

po drugi put nudi Gospodaru Risandeu. Ja bih se kladila u svoju guzicu, da svaka ena, koja bi

mogla ii dva kruga sa tim pastuvom, verovatno bi ubila podnadulu abu poput naeg

gospodara.

- Gia? - Casey povue rukav svoje prijateljice. - Misli li da je mogue da ena ubije

oveka od voenja ljubavi sa njim?

- Ne znam. - odgovorila je Gianelle neodreeno i nastavila da zuri u vrata, ekajui da

Dante ue i proglasi je krivom. Vidjela je sumnju i suene oi, nakon to je pogledao one

staklenke. Priznala je da je otrovala barona Landrya. A sad e je isto tako optuiti I za trovanje

svog gospodara.

- Gia? - Casey opet povukla njen rukav. - Edgar Dermott e sada biti na gospodar, a ti

zna, kako okrutan on moe da bude.

Gianelle je potapala njenu ruku, da ponudi prijateljici neku utehu, od te zastraujue misli.

Nije da e patiti manje od njegove ruke. Ne, ona e da visi u dvoritu pre mraka, ako bude

sree. Proklela je Dantea Risande u pakao. Da je spavao kao i svi drugi, ona i Casey do sada bi

mogle biti na pola puta do kotske.

Vrata su se otvorila i muk koji se proirio preko velike dvorane je smirila Gianelleno srce.

Edgar Dermott je uao prvi. Koraao je dugim, promiljenim koracima prema sredini

dvorane.Tamana kosa mu je jo uvijek spljotena od spavanja,nona koulja nemarno uvuna

u pantalone. Dante je uao sledei sa Balinom, zatim sedam Devonshirskih straara. Njihovi

koraci su snano udarali u Gianelle ui. Pogled joj je susreo Dantea, ali je njegov izraz lica je

nije umirio. Nije joj pruio niti jedan optuujui odraz, ni je ohrabrujue klimnuo.

- Moj brat je ubijen. - Glas Edgara Dermotta je razbio tiinu izricajui presudu. - aa vina

je pronaena u njegovim odajama.Kad sam to vino dao jednoj od naih svinja u dvoritu,zvijer

26.


se izvrnula I ubrzo nakon toga umrla. - Neko jeknu sa Ginine desne strane. - Pretpostavljam da

je jedan od vas, i ja u.

- Rekao sam ti, Dermott. - Danteov snaan glas je nadglasao njegov. - Svi su osumnjieni

u ovom dvorcu, ukljuujui gospodara i ene koji jo nisu ispitani.

Dermott nije pogledao na Dantea, kada je govorio, ali je zatvorio oi i stiskao zube od

nestrpljenja.

- Grofe Risande, vi od svih ljudi bi trebali da znate, da plemi nee izvriti takvo uvredljivo

delo.

- Znam da nema tih stvari. - odgovorio je Dante hladno. - Ljudi, bez obzira na titulu,

sposobni su za mnoge stvari, ak i izdaju protiv svoga kralja.

Dermott se naceri izrugujui se neiskreno.

- Oprosti mi. Zaboravio sam, da sam govorio sa zastupnikom za poslugu.

- Govorite sa kraljevim izaslanikom, i kraljevskim komadantom njegova vojske. - Dante ga

je ispravio sa takvim ovlaenjem i komandom, da su dvojica slugu napravili kniks na svojim

mjestima.

Zastupnik sluga zaista, Dermott je pomislio, a njegov osmeh izbledeo. Normanska svinja je

osramotila ime Dermott veeras, kada je ukorio Brycea pred svima, u velikoj dvorani i to preko

sluge nita manje. Oboje e platiti za to. Da ga je Bryce prije pustio da ukroti curu, Gianella bi

se uurila, kod njegovih nogu, debela sa treim kopiletom, umesto to je stajala tu,

izazivajui Risanda, da je opet brani. Pa, veeras je zadnji put da e biti zatiena, od strane

bilo koga. Naravno, Bryce mu je uskratio zadovoljstvo da je tue i uzme u krevet, samo zato to

je Bryce toliko uivao da je ima za sebe. Brat mu je mrtav, a Gianelle napokon njegova, ali sada

je imao Risandea, da se nosi s njim. Koliko daleko bi kraljevski zapovjednik iao da je brani, kad

kraljev vlastiti zakon stavi na njega? Bio je to genijalan plan i to njegov, zaista. Ako optui

Gianelle za zloin, niko nije mogao da ga zaustavi, da uradi ta god je eleo, ak ni njen novi

branitelj. Edgard je samo alio to Risande nee biti tamo da gleda.

- Onda kao kraljev izaslanik, - rekao je uz kiseli osmeh, - vi ste svesni zakona. S obzirom

da sam brat rtve, to je moje pravo, da traim kanjavanje ubice. Ja slubeno traim, da ne

stojite na putu pravde. Jedan od tih slugu je uzeo ivot mog brata. - Okrenuo se i smestio svoj

pogled na Gianelle. - Video sam mrnju u njenim oima veeras. Uivala je u onom, to ste

27.


uradili mom bratu. ula je to ak dva puta, pre nego to je poelela smrt njenom gospodaru,

nakon to je moj brat kanjen za njenu drskost. I sam sam se razboleo, zbog toga to ju je samo

izgrdio. Avaj, moj brat se nije obazirao na moja upozorenja o njenoj izdaji. Sada je mrtav.

Sigurno neete nastaviti da je branite. "

- Da li imate dokaz o tome to vi govorite? - Upitao ga je Dante.

- Ja nju znam. Vi ne.

Dante je trgnuo pogled na Gianelle i nasmeio se. Imao je planove za otklanjanje uzroka i to

dovoljno brzo. On usmerio panju nazad na Dermotta.

- To nije dovoljno dobro, a poto se vae optube temelje, na nita vie od ranjenog

ponosa, ja u nastaviti da je titim.

Dante je znao da je sada otiao potpuno i neporecivo aavo, u svojoj tvrdoglavoj nameri da

zatiti Gianelle. Sve je ukazivalo na nju, kao poinioca. Nije znao nita o njoj, osim to je

neistreniranom oku,izgledala savreno pokorna. Ali Kriste, sprovela je svoju osvetu na Landryu,

kao obueni ubica. Bila je na pola uspona, napola visee na poprilinoj visini,na slabo vezanom

uetu,bjeei od ovjeka kojeg je oigledno mrzila,moda,osiguravajuu se da je nikad ne uhvati

ako ga je ubila.

Svaki instinkt u Danteu ga je upozorio, da bude oprezan sa njom. Zdrav razum mu je govorio

da je vjerovatno kriva,ali nije mario .Odluio je da je ima,nedozvoljavajui Edgardu Dermottu ili

ubojstvu da ga sprijee. Mali crv je poznavao zakon i verovatno e insistirati na ispitivanju da

se donese zakljuak,a to bi moglo potrajati mjesecima. Ako bi Dermott imao vremena da to

zatrai od kralja, Gianelle moe da se naredi, da ostane ovde, dok se ne pokae nevinom.

Dante nije mogao to da dozvoli. Kriva ili ne, on ju je eleo. Oui, ak i sada malo ratoborano

izvijanje usana izazivalo mu je tijelo da se ukruti, mislei gdje bi sve mogao natjerati te usne da

ga kuaju. Morao ju je izvui iz Devonshire, i to brzo.

- Vaa duboka zabrinutost za pravdu ne moe da se ne zapazi, Dermott. - rekao je on,

nadajui se, da e njegov plan uspeti. - Lino u voditi istragu ubistva. Kapetan moje strae, Sir

Balin DeGarge e odmah jahati nazad u Graycliff i skupiti dvanaest mojih najpronicljivih ljudi da

nam pomognu.Kada se vrate nastavit emo da propitujemo prvo plemie,poto e biti nestrpljivi

da napuste Devonshir.

Edgar Dermott oblikovao re oko usana, ali nije proizveo zvuk. Bio je zapanjen, a neverica se

uskoro pretvorila u gnev.

28.


- Oekujete da drite barone, grofove i vojvode, kao zatvorenike u dvorcu moga brata, dok

va ovek putuje u Dover i nazad?

- Nemojte misliti o njima kao zatvorenicima. - Dante ga zabljesne razarajuim cerenjem.

Zahtevam da ostanu ovde. Ako odbiju, onda moemo da ih uzmemo u obzir, kao zarobljenike.

Dante je znao da je to to je predloio rizino,ak toliko da moe dovesti u pitanje njegovo

prijateljstvo sa Williamom. Svaki plemi u dvorcu e ii pred kralja, onog trenutka im budu

puteni i napraviti formalne optube protiv njega, zbog odbijanja da ih pusti da odu. Izrekao je

tihu molitvu, da brat Bryce Dermotat shvati, da bi dranje toliko ljudi ovde, za dugo vremena,

ispraznilo ono to je ostalo od Devonshire blagajne. I ako izgubi sva svoja sredstva, nije ga

zabrinjavalo, ali Dante se nadao, da kvarenje imena Dermott bi.

- Siguran sam da e vam nakon par godina, vai vrnjaci oprostiti tetu, to ih sumnjiite

za ubistvo.

- Gospodaru moj, ne moe biti ozbiljan. Ja u poslati poslanicu kralju i.......

- I priekati, na njegov odgovor. - Dante je zakljuio umesto njega. - To e verovatno

potrajati malo vie vremena, moda sedmica ili dve. - Nagnuo se zadnjom stranom na sto,

prekriio ruke na grudima i uzdahnuo. - Ako moram da ostanem ovde, dodatne dve sedmice,

dok na vau poslanicu ne odgovori, kakav izbor imam? To je moja dunost.

Panika jurnula preko Dermottovih obraza, bojei ih u grimizno crvene.

- Moemo sada ispitati sluge, dok drugima dajemo dozvolu da odu. Kada se vai ljudi

vrate, oni mogu ispitat gospodare u njihovim dvorcima.

Dante je trenutak o tome razmiljao o tome,a onda odmahnuo glavom.

- Ne, to e nam oduzeti mesece u putovanju, verovatno i godinu dana, pre nego to mi

naemo ubicu. Zasigurno, ne elite da ekate tako dugo, da se nitkov dovede pravdi.

- Ne zanima me, koliko dugo to traje. Vi biste uinili sve to, kako bi zatitili ubicu? -

Dermott-ova se vilica stisnula tako, da je govorio izmeu stisnutih zuba. - Neu dopustiti da se

moje ime zaprlja, niti u ostati bez novca, zato to vi insistirate na.....

- Nema ubica. Ali istraga bi se mogla zavriti vrlo brzo. - Dante ga je presekao, a glas mu

vie nije bio ravnoduan, ve smrtonosan. - Samo treba da odredimo, ko e profitirati od smrti

vaeg brata. Vi ete poslati zahtev kralju Williamu da budete Gospodar Devonshire, hoete zar

ne?

Dermott je vidljivo probledeo, dok je Danteova neizgovorena pretnja postala jasna.

29.


- Ovo je zloin iz osvete, a ne profita. - tvrdio je on.

- To je tek treba da se utvrdi. - Dante je uzvratio. Okrenuo se i pretraio lica slugama.

Pobrinuu se, da se svi tretiraju pravedno. Bez obzira na to, koliko je vremena potrebno.

Predlaem da se svako povue svoje krevete, a i ja u uraditi isto. ekaju nas teki dani.

Preao je veliku dvoranu u nekoliko koraka i hteo da ode, kada ga je Dermottov glas

zaustavio. Pre nego to se okrenuo prema njemu, Dante je duboko uzdahnuo.

- Gospodine Risande, cenim vau elju da dovedete.. - On je stisnuo usne preko zuba,

mrzei to mora da prizna poraz - ubicu mog brata pravdi. Ali mora da postoji neki drugi nain.

Dante stavio kaiprst na usta i razmiljao o tome.

- Sada, kad ste to spomenuli, Kralj William e se vratiti u Englesku za nekoliko sedmica ili

tako neto. Kad on odrava sud, svi njegovi veliki vazali moraju da budu prisutni.Oni mogu tad

da podnesu izvjetaj o veeranjim zbivanjima. Nevini se nee uvrediti na to, jer svejedno

moraju da putuju u Winchester i rado e vam pomoi u hvatanju ubice.

Dermott je suzio oi na Dantea. Smicalica nije bila paljivo osmiljena, ali je prestala da bude

od znaaja, u trenutku kada je kraljevski zapovednik insistirao na zadravanju svih ovde.

Naravno, Dermott je mogao da se sloi, da dri vie od sedamdeset plemia u Devonshire,

samo da gleda ta bi Risande uinio sledee. Ali on nije imao pojma koliko daleko bi Norman

odveo ovu farsu, pa je popustio. Ono to je razbesnelo Dermott najvie, bilo je da Risande nije

mario, ako njegov plan bude otkriven ili ne. Arogantno kopile je stajao tamo smeei se,

izazivajui ga da ne raditi stvari na njegov nain. Dermott nije imao izbora, ali tu je bila jedna

uteha: Risande bi otiao do jutra, i sad kad je Bryce mrtav , ne bi bilo nikoga, ko bi ga zaustavio

od uzimanja Gianelle u njegov krevet.

- Imate moju zahvalnost zbog reavanja ovog problema, bez katastrofe, Lord Risande. Ali

vi ste izostavili jedan zavrni detalj. Ko e ispitati sluge?

Okreui se suoio se sa njima svima, Dante je dozvolio, da se njegov pobedniki osmeh

proiriti u veseli kez.

- Njihov zatitnik je dobre volje, naravno. Ja u biti voljan to uiniti ujutro, pre nego to

odem.

- Ali sad ve je skoro jutro , moj gospodaru. - Maeve je istakla.

- Tako je. Mi emo to uraditi sada, i biti brzi u tome. - Dante je vratio svoju panju na

oveka. Koji ga je mrko gledao . - Jo jedna stvar, Dermott. Uzimam Gianelle i Casey nazad do

30.


Dover sa mnom.

- Nipoto! Ne moe. Njihova nevinost nije......

- Ako odbije da ih pusti, ja neu imati izbora, nego da poduzmem kazneno delo i

donesem ti na listama, odakle mogu da te uverim, da e ih ti predati meni. Da li odbija? -

Dante se skoro nadao da hoe.

- Ti i ja emo imati na dan. - Dermott izdere. - Zavetujem se.

- Veselim se tome. - Danteov kao dijamant tvrd pogled zastao je na Dermott, dok je

gurnuo prste u dep svoje tunike. - Lopov nisam.

Pruio je Edgar Dermott dve srebrne kovanice, po jednu za svaku enu,koju je uzimao, i

napustio veliku dvoranu. Gianelle je elela da plae i nikada ne prestane. U stvari, oseala je

zamagljenje oi, koje ju je razbesnele jo vie. eljeti plakati I to raditi , su dve potpuno razliite

stvari. Nije plakala, od dana kada ju je njen otac napustio, ona se zavetovala, da nakon te

neskrivene dreke nikada to nee uraditi ponovo. Ali veeras je skoro izgubila kontrolu dva

puta, a Dante Risande je za to bio kriv. Priznala je, da je njenu slobodu oteo bez ustezanja, i to

je bio dovoljno dobar razlog, da narie, dok je plua ne zabole. Ali gledajui ga, kako je sjajno

preuzeo komandu nad Edgar Dermott, znajui da je uinio sve to je mogao da je zatiti, ak i

kada je verovao da je kriva, trebale bi joj godine da ga opjeva da je bila pjesnik. Oseala je

olakanje i ponovo je bila ispunjena nadom, kada je rekao Dermottu da uzima nju i Casey sa

sobom. Naravno, rekla je samoj sebi, da e ih osloboditi onog trenutka, kada napuste

Devonshire. ak je zamiljala da ih "zatitnik slugu" moda otprati gde god su htele da idu,

osiguravajui im siguran put do osloboenja. Ali onda, on je nju i Casey kupio. Oh, ako to nije

razlog za plakanje, onda ona nije znala ta jeste. Pesme su otile glatko. Gianelle je kripala

zubima, dok je naputala veliku dvoranu. I onako je mrzila pjesnike.

Dante je prouavao Gianelleno lice, dok je sedela u apsolutnoj tiini, preko puta od njega u

Dermottovoj galeriji.Pogledom je preao preko iznoenih nabora suknje,izranjavane prste vrsto

je stisnula u krilu.

- Da li ste moda to uinili?

- Uinila ta, milorde? - Zurila je u svoje ruke.

- Da li ste otrovali Bryce Dermott, Gianelle?

- Bila sam sa vama, moj gospodaru.

Dante proao rukama niz lice i pokuao da ostane strpljiv. Kao da je namjerno bila

dvosmislena.

31.


- Da li mislite da mi nije palo na pamet, da ste to mogli da uinite pre pokuaja bekstva?

- Ja u potpunosti priznajem, da nemam pojma, ta se deava u vaoj glavi.

- Gianelle, umoran sam. Vi ste poslednja osoba, koja e biti ispitivana. Odgovorite mi,

kako bismo mogli da beimo odavde.

- Oui, i ja sam umorna, takoe i bojim se, da sam zaboravila na pitanje.

To je to. Zalupio je dlanovima dole na svoja bedra i opsovao kletvu, koja pristoji samo u

drutvu mukaraca.

- Pogledaj me. - on je zahtevao. I ona jeste, ali samo na trenutak, pre nego to je posluno

spustila pogled ponovo. - ta je ulo u tebe? Da li izbegava da me gleda u oi zbog svoje

krivice?

- Ne bi bilo oseaja krivice u meni, zbog ubijanja oveka, kao to je Bryce Dermott, moj

Gospodaru. - rekla je dobroduno. - Da li viete na mene, jer sam ja sada va sluga?

Dante je pokuao da zadri svoje nezadovoljstvo, to ga je izazvala, da podigne glas. Shvatio

je, da je to vrlo teko.

- Vi niste moj sluga.

- Platili ste za mene. - inzistirala je. - Onda planirate da me oslobodite? I Casey takoe?

To, je bilo to. Sada je shvatio zato se ona toliko trudila i terala ga do ludila. elela je da je

pusti, da ode. Na trenutak je bio u iskuenju da to uini. Da joj ponudi zbogom i prestane da

razmilja, o ljubljenju tih zlovoljnih usta. Razmiljao je o mestima, na koje bi mogao da je

poalje, gdje e biti sigurna. Samostan mu je doao na pamet, ali je brzo odbacio ideju nje

pokrivene od glave do pete okrutnim crnim haljinama. Mnogo radije bi eleo da je vidi, kako lei

u njegovom krevetu, odevenu u haljinu mnogo providniju od prirode.Namrti se kad ga vizaja

kako mu razbija posudu o glavu udalji od izvornih misli.

- Ve sam vam rekao. Vi i Casey neete preivjeti, ni dan bez zatite. Ne mogu vam dati

ono to elite.

- Razumem, milorde. - Podrhtavanje u njenom glasu je reklo drugaije.

- Imate moju re, da ete biti slobodni, da radite ta elite u Graycliff dvorcu.

- Ja u eleti da ga napustim. Neu biti slobodna, da to uradim.

Doavola! Dante je eleo da ode i pronae straara s jakim nosom, da bi mogao udarati dok

ne napravi od njega krvavu kau. Nije imao pojma, kako da se nosi, sa ovim uperkom od ene.

I to ga frustriralo do pakla. Sve to je elela da uini, od kako ga je upoznala, bilo je da pobegne

32.


od njega. To je skresalo njegov ego i bio je prisiljen da joj dokae da je bolji ovjek od onih od

kojih je htijela da pobjegne.

- eka nas cijelodnevno jahanje, pre spavanja. Da li elite da ostanete ovde, jo nekoliko

sati i.....

- Ne. - odgovorila je urno. - Volela bih sada da odem. Naravno ako mogu da biram.

dodala je tiho.

- Moe. Zato sam vas pitao. - traak sekiracije u njegovom glasu, iskuavao je Gianelle

da se nasmei, ali tek nakon to je ustala na noge i okrenula se da napusti galeriju. I samo zato

to je rekao i kako je to rekao, napravio da ona zaboravi, koliko je ljuta na njega. Njoj nikada

nije bio dat izbor pre. - Da li dolazite? - Upitao je, ekajui na vratima.

Bog nek joj je u pomoi. Ukoliko ne pone da se ponaa, kao gospodar, moda ak i

zaboravi, koliko jako je elela, da ga ne voli. Sat vremena kasnije, Danteovo strpljenje je ponovo

testirano, dok je ekao na svom konju, da Gianelle i Casey skupe, ono malo stvari to su

posedovale, a zatim se oproste od svakog sluge u dvorcu. Ba kad je njegovo strpljenje

dostiglo svoj limit, Gianelle je zakoraila do njega i pogledala po dvoritu.

- Kojeg konja u ja jahati?

- Ovog. - Dante se nagnuo na dole, obmotao ruku oko njenog struka i podigao je.

Trgnula se, kad se njena stranjica tvrdo spustila na sedlo, i odmah poela da povlai suknju

dole preko kolena, da visi preko konjskog desnog boka i prilepila se na Danteova ramena, kad

je trznuo uzde. Casey je jahala na isti nain sa Balinom, na nekoliko koraka iza.

- Da li vam je udobno? - Upitao ju je Dante, dok su kasali iz Devonshire.

Gianelle htela da mu kae, da je oseala da joj je kima, kao suvo drvo spremno da pukne,

pri svakom koraku, koji je njegov konj napravio. Zadnjica joj je proklizavala, a ranjvi prsti ve su

je boleli, od stiskanja u njegovih vrstih ramena.

- Oui, ja sam fi...... - Njen zadnji deo je otiao prvi, prsti su ili zatim, a onda je ona sletela

licem, nadole u prainu.

- Merde! - Dante je opsovao i iskoio iz sedla. - Da li ste povreeni? - Gurnuo svoje ruke

ispod pazuha pa je postavi na noge.

- Ne. - Pljuvala je granicu iz usta i istresala prainu sa svoje suknje.

Dante ju je uhvatio za ramena i nagnuo glavu da uhvati njen pogled.

- Da li ste ikada jahali konja ranije? - Upitao je neno.

33.


- Naravno, mnogo puta. U redu... - priznala je, kad je podigao jednu obrvu sumnjiavo

prema njoj, - samo jednom. I ja sam bila vezana za to, tako da sam uspela da ostanem na konju.

Balin i Casey su ih proli sporim kasom. Kapetan je odmahnuo glavom na Dantea, ali nije

rekao nita.

- Hajde onda. Moraete da sedite napred. - Dante se popeo gore, a zatim se sagnuo

prema njoj i podigao je na krilo.

Ponovno se trgnula, jer su njegova bedra bila tvrda kao i sedlo. Mekoljila se, traei udobniji

poloaj, ali se namrtila na nain, kako se njena zadnjica uklapa, tako krasno izmeu njegovih

nogu.

- Ovo je greno! - Pobunila, ali nije mogla da porekne sigurnost njegovog naruja, kojom je

bila obavijena, kada je posegnuo za uzdama.

- Samo ako se premestite na mene tako ponovo. - Njegov glas je zatutnjao zavodljivo

nisko, kao bitke bubanj. Gianelle se drala ukoeno.

- Koliko dugo e trajati da stignemo do Dover?

- Tri dana. - Dante se nasmeio iznad nje i izvukao komad sena iz njene kose. - Svidee

vam se tamo, vilo. Litice jo uvek kradu dah od mene.....kao i vi.

uo je zvuk iz nje, poput podrugljivog gunanja i nagnuo naprijed, stavljajui svoje usne na

njeno uho.

- Moete slobodno da razgovarate sa mnom. - Znao je, da je njegov sledei zahtev bio

greka, jer pramenovi kose boje kovanoga zlata, uokvirili su njen neni profil, koji ga je opijao. -

I vole bi da gledate pogledate u mene kada govorite.

- Ako ba insistirate. - rekla je i okrenula svoje lice prema njegovom. - Imate varljivo

uglaen jezik.

Osmehuo se tako, da je poslao njen puls na jurianje.

- Voleo bih, da je to bio kompliment.

- Sigurna sam da ste dobili dovoljno da doete do kaputa, kojim je pokriven va ego, vrlo

lepo.

Iz navike, i elje da se zatiti protiv svetlucave moi njegovog pogleda, ona je izbegla njegov

pogled i osmehnula se Casey, koja je jahala pored nje, sa obrazom pritisnutim uz Balinova

lea. Njena prijateljica joj je uzvratila osmeh i zatvorila oi.

- Onda mislite da sam bludnk. - Bila je to vie izjava, nego pitanje.

34.


- Ne mislim o vama na jedan ili drugi nain. Ja samo govorim, iz onoga to sam primetila.

- I ta je to? - Dante je bio iznenaen, jer je uhvatio sebe, da je bio zamiljen zbog njene

ravnodunosti.

- ula sam vae ponude za Lady LaSalle, i vae armantno zbogom. A za enu, koja se

probudila sa mrtvacem, se oporavila dovoljno brzo. Obe erke Lady Humphrey i vojvode od

Stamforda su se kikotale nekontrolisano, kada ste im se obratili. Da li vi imate isti uinak na sve

ene?

- Sve, osim jedne.

Gianelle je klimnula glavom i opet se okrenula prema umi, koja se nazirala ispred.

- One, sa zdravim razumom, koji je jo uvek ostao u glavi.

Dante se namrtio u njen potiljak, a zatim sevnuo pogled na Balina kad je uo cerekanje

njegovog kapetana.

- Obrati panju na Casey. - zareao je. - Zaspala je, a skoro se prevrnula iz sedla.

Balin je usporio konja i posegnuo iza sebe, a Dante je stavio pete na svog konja. U poetku,

Gianelle se drala za Dantea, kao za goli ivot, dok su se oni brzo udaljavali. Ali vetar na

njenom licu i zamagljena slika predela, je napravio, da se osea, kao da je letela. Pritisnuta na

njegove grudi udobno se njihala u miiavom krugu njegovih ruku, i stigli su do ume.

- Ovaj put, - rekla je, putajui da njeno telo utone u san, - dola sam spremna.

Njena ruka je kliznula prema njenom bedru, a glava utonula u pregibu Danteove ruke.


PETO POGLAVLJE

Dante je sam sebe mrzeo zbog toga to ini to, ali kad je poela hrkati, podigao je njenu ruku

i osetio njeno bedro. Proaputao je bogohulnu kletvu, dok su njegovi prsti osetili, tvrdi oblik

bodea, ispod njene suknje.

- Dok je u snu, ti nitkove?- Balin mu je dobacio upozoravanje mrtei se..

- Ona ima bode, Balin, - Dante je apnuo prema njemu. - misli da bih je pipao, dok

spava?

Balin je ignorisao nepoverljiv odsjaj svoga gospodara.

- Ja iskreno ne znam, to bi ste uinili vie.

- ta je to trebalo da znai? I okreni se na trenutak, dok ne dohvatim njeno oruje.

- Ona vam je ula pod kou. - rekao mu je Balin, zadravajui oi n

Documents

Gospodar-čežnje