GRA

NSK

I SIN

DIK

AT

PREH

RAN

E, U

GO

STIT

ELJS

TVA

TU

RIZM

A,

POLJ

OPR

IVRE

DE

VOD

OPR

IVRE

DE

I DU

VAN

SKE

IND

UST

RIJE

IZDA

NJE O

DBOR

A PO

VERE

NIKA

IN

STITU

TA Z

A KU

KURU

Z “Z

EMUN

POL

JE”/

April

200

6.

KO K

A@E

DA N

E M

O@E?

KO K

A@E

DA N

E M

O@E?

DR

AG

E N

A[

E K

OL

EG

INIC

E I

KO

LE

GE

,

KA

DA

SM

O S

E T

RU

DIL

I D

A V

AM

UK

A@

EM

O N

A ^

INJE

NIC

U D

A J

E

PR

IVA

TIZ

AC

IJA

NA

[E

G I

NS

TIT

UT

A V

EO

MA

MO

GU

]A

ST

VA

R,

NIK

O N

AM

NIJ

E V

ER

OV

AO

. IZ

OL

OV

AN

I O

D S

TV

AR

NO

ST

I, A

SV

E ^

EK

AJU

]I

FA

MO

ZN

I Z

AK

ON

O N

AU

^N

O-I

ST

RA

@IV

A^

KO

M R

AD

U I

UL

JUL

JKA

NI

RE

DO

VN

IM P

RIM

AN

JIM

A, N

IST

E N

I S

LU

TIL

I D

A N

EK

OL

ICIN

A L

JUD

I M

O@

E

BE

Z P

RO

BL

EM

A R

E[

ITI

BU

DU

]I

ST

AT

US

IN

ST

ITU

TA

. IS

PO

ST

AV

ILO

SE

DA

NA

M P

OM

EN

UT

I Z

AK

ON

UO

P[

TE

NIJ

E N

I P

OT

RE

BA

N, Z

BO

G O

NO

G

NE

SR

E]

NO

G D

.P. U

NA

ZIV

U F

IRM

E. D

A J

E T

O T

AK

O, D

OK

AZ

UJE

MO

PIS

MO

M K

OJI

JE

NA

[ D

IRE

KT

OR

PO

SL

AO

MIN

IST

AR

ST

VU

NA

UK

E I

ZA

[T

ITE

@IV

OT

NE

SR

ED

INE

RE

PU

BL

IKE

SR

BIJ

E, B

EZ

ZN

AN

JA I

SA

GL

AS

-

NO

ST

I O

RG

AN

A U

PR

AV

LJA

NJA

IN

ST

ITU

TA

.

DA

LI

TR

EB

A U

VE

TA

R B

AC

ITI

60 G

OD

INA

IS

TR

A@

IVA

^K

OG

RA

DA

?

DA

LI

JE N

AM

A J

ED

INA

[A

NS

A D

A N

AS

NA

BR

ZIN

U K

UP

I N

EK

O K

O J

E

IST

O T

AK

O B

RZ

O S

TIG

AO

DO

VE

LIK

OG

NO

VC

A P

A S

AD

A M

O@

E D

A

"SP

A[

AV

A"

US

PE

[N

E F

IRM

E, D

OK

JO

[ N

E P

RO

PA

DN

U?

DA

LI

JE M

OG

U]

E D

A N

IKO

GA

NE

IN

TE

RE

SU

JE N

I[T

A D

AL

JE

OD

PE

RIO

DA

IZ

ME

\U

DV

E P

LA

TE

?

ILI

NA

M O

PE

T N

E]

ET

E V

ER

OV

AT

I A

KO

KA

@E

MO

DA

IL

I N

AM

OP

ET

NE

]E

TE

VE

RO

VA

TI

AK

O K

A@

EM

O D

A

I R

ED

OV

NIM

PL

AT

AM

A M

O@

E D

O]

I K

RA

J.

I R

ED

OV

NIM

PL

AT

AM

A M

O@

E D

O]

I K

RA

J.

DA

BIS

MO

SP

RE

^IL

I Z

LO

NA

ME

RN

O T

UM

A^

EN

JE P

RE

TH

OD

NE

RE

^E

NIC

E,

NA

PO

MIN

JEM

O D

A N

AM

NIK

AK

O N

IJE

DR

AG

O [

TO

I

TA

KV

A M

OG

U]

NO

ST

PO

ST

OJI.

T

AK

VA

MO

GU

]N

OS

T P

OS

TO

JI.

SV

E J

E M

OG

U]

E D

OK

MI

]U

TIM

O I

TR

PIM

O.

SV

E J

E M

OG

U]

E D

OK

MI

]U

TIM

O I

TR

PIM

O.

DA

LI

SE

JE

DIN

O N

A S

TR

AH

OV

DE

MO

@E

RA

^U

NA

TI

-

ST

RA

H O

D N

EM

A[

TIN

E I

GU

BIT

KA

RA

DN

OG

ME

ST

A.

SV

AK

A P

RIV

AT

IZA

CIJ

A J

E B

OL

NA

, A

LI

KO

D N

AS

M

O@

E B

ITI

I G

OR

AS

VA

KA

PR

IVA

TIZ

AC

IJA

JE

BO

LN

A,

AL

I K

OD

NA

S

MO

@E

BIT

I I

GO

RA

NE

GO

[T

O M

OR

A.

NE

GO

[T

O M

OR

A.

SSA

MO

ZB

OG

NE

ZA

INT

ER

ES

OV

AN

OS

TI

ZA

PO

SL

EN

IH

AM

O Z

BO

G N

EZ

AIN

TE

RE

SO

VA

NO

ST

I Z

AP

OS

LE

NIH

2

2B

ilte

n O

DB

OR

A P

OV

ER

EN

IKA

IN

STIT

UTA

ZA

KU

KU

RU

Z

PIS

MO

KO

JE O

TK

RIV

A N

AM

ER

E

Dok je o

ptu

`iv

ao d

ruge z

a n

e~asn

e n

am

ere

u p

rivati

zaciji, d

irekto

r G

ora

n S

ara

tli}

je

iza le|a s

vog U

pra

vn

og o

dbora

, S

kup{t

ine i s

vih

zaposl

en

ih u

puti

o p

ism

o M

inis

tars

tvu

za n

auku k

oje

razotk

riva n

jegove p

rave n

am

ere

KO

JE

NA

MER

IO D

A N

AJP

RE

OB

EZV

RED

I, A

ON

DA

KU

PI

INST

ITU

T Z

A K

UK

UR

UZ

, U

GA

SI N

AU

^N

O-I

STR

A@

IVA

^K

I R

AD

I EK

SPLO

ATI

[E P

RO

IZV

OD

NI

BR

END

I N

AC

ION

ALN

O B

LAG

OSE

MEN

SKO

G K

UK

UR

UZ

A 7

04,

434

PRIVATIZACIJA

3

Po{tovani gospodine Ministre!

Pre svega Vam se zahvaljujemo {to ste iz Va{eg kabineta dozvolili uvid u dokument br. 023-02-15 kojim se od Va{egministarstva tra`i saglasnost za privatizaciju.

Mi, dole potpisani nau~ni radnici kao i ostali zaposleni u nauci, {tite}i interese svih zaposlenih u Institutu za kuku-ruz ¨Zemun Polje¨, najo{trije se protivimo pismu koje Vam je uputio na{ sada{nji generalni direktor, dr Goran Saratli},od 27.02.2006. godine i isti~emo slede}e:

Direktor Saratli} nije nadle`an da pokre}e pitanje privatizacije Instituta. On je to uradio samovoljno i bez znanja isaglasnosti organa upravljanja i svih zaposlenih u Institutu. Pored toga u pismu Vama izneo je i neta~ne podatke koji seodnose na Institut za kukuruz ¨Zemun Polje¨.

Nije ta~no da je Institut za kukuruz Zemun Polje osnovan 1945 godine i da ima status dru{tvenog preduze}a sa100% dru{tvenog kapitala.

Institut za kukuruz Zemun Polje - Beograd pod sada{njim nazivom osnovan je 1961. godine Uredbom Izvr{nog ve}aNarodne Skup{tine Republike Srbije, br.132, od 25 marta 1961 godine i upisan u Registar nau~nih ustanova u Savetu zanau~ni rad Narodne Republike Srbije. DOKAZ: Sl. Glasnik NRS, br. 19/61 (u prilogu)

Osniva~i Instituta su:1. Izvr{no ve}e Narodne Skup{tine Narodne Republike Srbije2. Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu3. Poljoprivredno - {umarska komora NRSNavedeni osniva~i su osnovali Institut za kukuruz kao nau~nu ustanovu sa sedi{tem u Beogradu.Zadaci Instituta kao nau~ne ustanove u osniva~kom aktu jasno su definisani ~lanom 4 uredbe u osnivanju (Sl. glas-

nik 19/61 strana 293). U pomenutoj uredbi jo{ stoji: ¨Institut se organizuje i radi po odredbama Zakona o organizaci-ji nau~nog rada. Institut ne mo`e bez saglasnosti osniva~a otu|iti ili opteretiti osnovna sredstva koja mu daju osni-va~i. Ovu saglasnost daje Izvr{no ve}e na predlog osniva~a koji je Institutu dao sredstva koja se otu|uju ilioptere}uju.

U slu~aju prestanka rada Instituta, sva sredstva Instituta vra}aju se osniva~ima srazmerno njihovim udelima.U sprovo|enju uredbe stara}e se Savet za nau~ni rad Narodne Republike Srbije¨.

Pored citiranja ove odredbe isti~emo slede}e:Na osnovu Zakona o nau~no-istra`iva~koj delatnosti (Sl. glasnik RS, br. 52/93), Institut je iskoristio mogu}nost da se

pored nau~no-istra`iva~ke delatnosti bavi i privrednom delatno{}u, radi sticanja dobiti, pozivaju}i se na odredbe ~lana14. tog Zakona koji je davao mogu}nost da se Instituti organizuju u svom radu kao preduze}a. To je ugra|eno u StatutInstituta od 1997 godine, ali se osniva~ki akt Instituta nije promenio, niti je dovo|ena u pitanje njegova nau~no-istra`iva~ka delatnost iz oblasti biotehni~kih nauka ~iji su rezultati i bili osnov sticanja dohotka. Po navedenomZakonu, ispunili smo sve uslove za obavljanje nau~no-istra`iva~ke delatnosti, o ~emu svedo~i i Re{enje Va{egMinistarstva, br. 660-02-224/93-2. od 1.04.1994. godine.

U najnovijem Zakonu o Nau~no-istra`iva~koj delatnosti (Sl. glasnik RS, br.110/05) u odredbi ~lana 36. ovog Zakona,kao {to znate, izri~ito je predvi|eno:

¨Institut ~iji je osniva~ Republika, posluje sredstvima u dr`avnoj svojini ......... u skladu sa zakonom kojim se ure|ujusredstva u svojini Republike¨

Prema tome mi{ljenja smo da je (obzirom da je Institut za kukuruz ¨Zemun Polje¨ osnovala Republika jo{ 1961godine) imovina u njemu dr`avna.

Novi Zakon o Nau~no-istra`iva~koj delatnosti (Sl. glasnik RS, br.110/05) na specifi~an na~in koji se odnosi samo naInstitute, treba da omogu}i jednu vrstu reorganizacije i racionalizacije Instituta. {to se ti~e privatizacije i dokapitalizaci-je, predvi|eno je da se ona odvija prema posebnim programima a dr`ava }e zadr`ati kontrolu u gotovo svim slu~ajevi-ma nad radom Instituta - ili preko ve}inskog paketa akcija ili preko tzv. ¨zlatne akcije¨.

Ovo su ina~e Va{e re~i, u intervju u ¨Politici¨ od 16.02.2006. godine. Podr`avaju}i u potpunosti ovakav Va{ stav, mismatramo da bi bilo ishitreno zapo~injati bilo kakve pregovore o privatizaciji Instituta dok Nacionalni savet za nau~ni itehnolo{ki razvoj Republike Srbije ne utvrdi koji su Instituti ¨od strate{kog interesa za Republiku¨.

Mi{ljenja smo da }emo na osnovu na{eg dosada{njeg rada kao ugledna nau~na ustanova biti progla{eni za Institutod strate{kog zna~aja za Republiku Srbiju.

Ukoliko i do|e do privatizacije Instituta za kukuruz "Zemun Polje", neka ona bude sprovedena po odredbama ~lana51. i 52. novog Zakona o Nau~no-istra`iva~koj delatnosti. Kao {to znate, po tom Zakonu, Instituti nisu vezani rokovi-ma privatizacije koji su utvr|eni Zakonom o privatizaciji ( Sl. glasnik RS, br.38/01,18/03, 45/05.)

Prema tome neta~na je tvrdnja dr Gorana Saratli}a u pismu upu}enom Vama da se moramo privatizovati najkasnijedo marta 2007 godine. Mi se mo`emo privatizovati a i ne moramo. Zakon je u tom pogledu vrlo jasan.

Nadamo se da }ete ovo na{e pismo shvatiti kao vid na{ih najboljih namera kao zaposlenih u Institutu da se nanajbolji mogu}i na~in re{i status Instituta za kukuruz kako u interesu nau~nih radnika ali i svih zaposlenih tako iRepublike Srbije. Iz tih razloga Vas ili nekog od Va{ih pomo}nika pozivamo da u najskorije vreme do|ete na sastanakili tribinu koju bismo zajedno organizovali u Institutu za kukuruz gde bi se o svim ovim dilemama raspravljalo predsvim zaposlenim JAVNO. Pismo gospodina Saratli}a gde se tra`i saglasnost za privatizaciju dru{tvenog preduze}aupu}eno Vama bez znanja organa upravljanja, nau~nih radnika i ostalih zaposlenih je veliki razlog u na{u otvorenusumnju i bojazan da se sprema sumnjiva privatizacija na{eg kolektiva.

Molimo Vas da postupite po Zakonu!

S po{tovanjem

Nau~ni radnici Instituta za kukuruz "Zemun Polje"

MINISTARST

VO NAUKE I

ZA[TITE

@IVOTNE SR

EDINE REPU

BLIKE SRBIJ

E

Beograd

n/r Ministru

, prof. dr Ale

ksandru Pop

ovi}u

PISMOMINISTARSTVU

4 Bilten ODBORA POVERENIKA INSTITUTA ZA KUKURUZ

DOKUMENTI

Uredba o osnivanju Instituta

Institut za kukuruz je davne 1945 godine osnovan kao Zavod zaoplemenjivanje i proizvodnju bilja i kao takav je radio do 1961godine. Tada je u Slu`benom glasniku NRS br.19/61 objavljenaUredba o osnivanju Instituta za kukuruz na osnovu Ustavnogzakona o osnovama dru{tvenog i politi~kog ure|enja i Zakona oorganizaciji nau~nog rada. Izvr{no ve}e Narodne skup{tineNRS, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu iPoljoprivredno-{umarska komora NRS su zajedni~ki osnovalinau~nu ustanovu-Institut za kukuruz. Institut kao takav je orga-nizovan i radi po odredbama pomenutog Zakona i zadacimakoji su definisani u Uredbi o osnivanju. Od tada Institut je pretr-peo promene u nazivu pa od 1997 godine radi kao Institut zakukuruz D.P. Upravljanje Institutom je regulisano Zakonom opreduze}ima, Statutom Instituta i drugim op{tim aktimaInstituta. Ali jedno je izvesno: INSTITUT ZA KUKURUZ JENAU^NA INSTITUCIJA ZNA^AJNA ZA SRBIJU, JERPROIZVODNJOM SEMENA KUKURUZA KOJA JE UJEDNO IOSNOVNA DELATNOST INSTITUTA MO@E DA SE ZADO-VOLJI VI[E OD 60% POTREBA SRBIJE.Zakon o nau~no- istra`iva~koj delatnosti iz 2005 godine, pru`amogu}nost da i Institut za kukuruz ostane u ve}inskomvlasni{tvu dr`ave-Republike. Me|utim, rukovodstvo je mi{ljenjada mogu}a privatizacija po tre}em na~inu-kao sva dru{tvenapreduze}a, bez programa Vlade.

RegistracijaNa zahtev podnosioca registracione prijave, dr GoranaSaratli}a, dana 08.07.2005. godine, Agencija za privredneregistre donosi Re{enje da se u Registar privrednih subjekataregistruje Institut za kukuruz Zemun Polje D.P., sa 100%dru{tvenog kapitala. U istom Re{enju, koje je u Institutuzavedeno pod brojem 918/1 30.03.2006. godine, ne stojepodaci o vrednosti upisanog kapitala Instituta.To zna~i: AKO SE I DALJE PONA[AMO KAO DA SE TO DE[AVANEKOM DRUGOM OPROSTITE SE OD AKCIJA, D@ABA STERADILI!

KO JE UTVRDIO DA JE 100% DRU[TVENI KAPITAL?

SL. GLASNIK NRS BR. 19/6.MAJ 1961.

5Broj 02/April 2006.

Zavr{ni ra~un o poslovanju preduze}au protekloj godini je dokumenat ukojem se vidi uspe{nost-neuspe{nostposlovanja. Zavr{ni ra~un je javni doku-menat koji mora biti dostupan svima - pa~ak i u privatizovanim preduze}imaposlovodstvo mora da obavesti Skup{tinuakcionara o poslovanju. Samo u Institutuza kukuruz nije mogao biti dostupan nisindikatu "Nezavisnost". Ipak smo uspelida do|emo do bilansa stanja i bilansauspeha iako to ne predstavlja kompletanzavr{ni ra~un. Pored ta dva dokumentanedostaje izve{taj o nov~anim tokovimauz finansijske izve{taje, zatim poreskibilans i poreska prijava.

DUGUJEMO 8,23 MILIONA EVRAProdaja dr`avne zemlje samo je trenutno prikrila pravu sliku

o finansijskoj situaciji u kojoj se danas nalazi Institut.

o poslovanju u 2005. godini neumoljivo otkriva bolnu istinu -ozbiljno je ugro`ena sudbina Institituta i svih zaposlenih zbogposlovne politike koja je vodila prekomernom zadu`ivanju

[TA PI[E U ZAVR[NOM RA^UNU2004 2005

Poslovni gubitak – 16.782.000,00Finansijski gubitak 20.710.000,00

Neposlovni i vanredni dobitak (prodaja zemlje) 67.858.000,00Bruto dobit 30.366.000,00Porez na dobit 3.036.000,00NETO DOBIT 27.330.000,00

POSLOVNI RASHODI (Index 128)1. Nabavna vrednost robe 950.000,00 53.770.000,002. Tro{kovi materijala 478.427.000,00 528.771.000,003.Tro{kovi zarada 206.022.000,00 264.903.000,004. Tro{kovi amortizacije 23.778.000,00 23.171.000,005. Ostali poslovni rashodi 136.029.000,00 214.095.000,00

Izme|u ostalog:- tro{kovi sezonaca 21.078.000,00 27.694.000,00- tro{kovi reklame i propagande 2.351.000,00 13.389.000,00- tro{kovi ostalih usluga (zajed.proiz.ogle) 53.871.000,00 111.983.000,00

POSLOVNI PRIHODI (Index 121)I Na doma}em tr`i{tu 544.716.000,00 637.978.000,00II Na inostranom tr`i{tu 189.943.000,00 216.969.000,00

NEPOSLOVNI I VANREDNI PRIHODI (Index 1.636)1. Prodaja osnovnih sredstava 326.000,00 61.610.000,002. Prodaja materijala 4.176.000,00 112.000,003. Ostalo (sponzorstva, premije osiguranja) 3.351.000,00 66.736.000,00

NEPOSLOVNI I VANREDNI RASHODI (Index 708)

1. Gubici od prodaje mat.i osn. sr. 4.734.000,00 4.368..000,002. Rashodi iz ranijih godina 10.000,00 -3. Otpis obrtnih sredstava 63.000,00 52.584.000,004. Otpis 3.757.000,00 3.648.000,00UKUPNO 8.564.000,00 60.600.000,00

FINANSIJSKI PRIHODI (Index 123)1. Prihodi od kamate 56.000,00 897.000,002. Pozitivne kursne razlike 15.070.000,00 17.766.000,00UKUPNO 15.126.000,00 18.663.000,00

FINANSIJSKI RASHODI (Index 156)1. Rashodi kamate 10.368.000,00 23.639.000,002. Negativne kursne razlike 12.969.000,00 15.734.000,00UKUPNO 25.214.000,00 39.373.000,00

OBRAZLO@ENJAPOSLOVNI PRIHODI I RASHODI:

“Pove}anje poslovnih rashoda uodnosu na prethodnu godinu od 28%uslovilo je pove}anje zaliha koje }ese realizovati u narednom periodu”

PRIHODI OD PRODAJE: “Ukupni prihodi od prodaje proiz-

voda u 2005. godini iznosi854.947.000 din. i bele`i rast u odno-su na prethodnu poslovnu godinu16%. S tim {to je na doma}em tr`i{tuostvaren prihod od 637.978.000 din.(ve}i za 17%) dok je na ino tr`i{tuostvaren prihod od 216.969.000 din(ve}i za 14%) u odnosu na prethodnugodinu.”

NEPOSLOVNI PRIHODI:“Visok Index rasta neposlovnih

prihoda (1.636) u odnosu na pret-hodnu godinu izazvan je prilivomsredstava od prodaje osnovnih sred-stava - nekretnina. Pove}anje nepo-slovnih rashoda u odnosu na pret-hodnu godinu je rezultat ispravkevrednosti nenapla}enih potra`ivanjakako na doma}em tako i na inostra-nom tr`i{tu.”

FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI:Zbog pove}anog obima proizvod-

nje semenskog kukuruza (Ugovo-rena proizvodnja sa 57 proizvo|a~ana 4.000 ha) pove}ali su se tro{koviproizvodnje, otkupa i dorade proiz-vedenog semena. nedostaju}a obrt-na sredstva obezbe|ena su u vidukredita {to je izazvalo pove}anjefinansijskih rashodda na imekamate.”

ZAVR[NIRA^UN

6 Bilten ODBORA POVERENIKA INSTITUTA ZA KUKURUZ

U LA@I SU KRATKE NOGEDirektor Saratli} je na Zboru pred zaposlenima 30.decembra 2005. godine

izjavio da je sve pla}eno i da nikome ni{ta ne dugujemo!

Ogromna je razlika izme|u 2004. i 2005. godine, posebno u nabavljenoj i prodatoj robi. U 2005. godini je neprodate robe nazalihama u vrednosti od 19.111.000,00

Pove}ani tro{kovi reklame i propagande za 11 miliona dinara(570%) bez adekvatnih rezultata na tr`i{tu, jer je ukupan prihoduve}an za samo 21%

Otpis obrtnih sredstava jako velik - 52.584.000,00. Po ~ijoj odluci i za{to?

KREDITNA ZADU@ENJA:dugoro~na 14.063.000,00Kratkoro~ne fin. obaveze 322.182.000,00 (Ve}e za 192 miliona nego u 2004. godini)

Obaveze iz poslovanja (dugovi dobavlja~ima i proizvo|a~ima) 364.793.000,00Ostale kratkoro~ne obaveze 15.013.000,00UKUPNOkrediti i dugovanja u 2005. godini 716.051.000,00 = 8,23 miliona evra

Obaveze prema proizvo|a~ima i hipoteke date bankarima su om~a oko vrata

koju je Institutu namakao direktor Goran Saratli}

KAKO IZGLEDAJU OSTALI UGOVORI O KREDITIMA?[TA JE SVE DATO POD HIPOTEKU?

DUGOVI

7Broj 02/April 2006.

DNEVNI LIST "BLIC" Beogradska rubrikaurednik Ivan Mr|en

Po{tovani uredni~e

@elimo da Vam se zahvalimo {to ste 21.jan-uara u okviru teksta o progonu ~lanovagranskog sindikata "Nezavisnost" u Institutuza kukuruz "Zemun Polje" objavili istinituinformaciju o tome da je biv{i inspektor radau Ministarstvu za rad Ranka Milisavi} priml-jena na radno mesto pravnika u Institutu zakukuruz, po{to je prethodno ~ak u sedamnavrata, u ~etiri razli~ita slu~aja, donosilare{enja protiv na{ih zahteva, a ne samo ujednom, kako je to, u demantiju koji steobjavili, tvrdio Petar Piper, predsednikUpravnog odbora Instituta za kukuruz.Ranka Milisavi} je, pre svega, odbila zahtevna{e sindikalne organizacije za pokretnjepostupka zbog nezakonitog usvajanjaPojedina~nog kolektivnog ugovora, a onda jeosim mog, odbila i zahteve Milana Badnjarai @ivka Popovi}a, zbog {ikaniranja iuskra}ivanja prava.

Dolazak Ranke Milisavi} na posao u na{Institut tada{nji tekst u "Blicu" samo jeodlo`io, a pre nedelju dana, po~etkom aprila,ona je po~ela redovno da dolazi na posao iu~estvuje u radu kolegijuma preuze}a. Takoje iza{la na videlo "istina" u interpretacijiPetra Pipera predsednika UO Instituta, kojije va{e pisanje poku{ao da demantuje, a nasoptu`io da smo Vas obmanuli!

Dakle, Ranka Milisavi} je kao republi~kiinspektor rada donosila re{enja protiv mogprivremenog vra}anja na posao dookon~anja spora, a sad je, iako je sudski pos-tupak jo{ uvek u toku, primljena na posao uInstitutu, i to upravo na moje radno mesto,na radno mesto zaposlenog ~ije je zahtevekao inspektor odbijala!

Jasno je {ta je Ranku Milisavi} preporu~iloda da je Goran Saratli} zaposli u Institutu.Ova istina je iza{la na videlo, a uvereni smoda }e, kao ona, i sve ostale "istine" direktoraGorana Saratli}a i njegovih saradnika ispli-vati na povr{inu.

Zahvaljujemo Vam se na trudu da objaviteistinu, u ime granskog sindikata PUT"Nezavisnost" u Institutu za kukuruz "ZemunPolje"

Mr Boris Koji}, pravnik, s.r.

(Integralni tekst pisma koje je sa skra}enji-ma objavljeno u rubrici “Pisma ~italaca” 17.aprila 2006. godine)

[TA JE IZJAVIO PETAR PIPER U DEMANTIJU OBJAVLJENOM U “BLICU”:

“Neistinu predstavlja tvrdnja da je RankaMilisavi}, koja je, dok je radila kao [pravniku Inspekciji rada Ministarstva za rad, u vi{enavrata prijave sindikata “Nezavisnost”“odbijala kao neosnovane”. Istine radi,Ranka Milisavi} je u~estvovala kao inspektorsamo u jedbnom postupku, koji se odnosi napravnika mr Borisa Koji}a”

Rankin Paraf pored Goranovog potpisa

Demantovali su sami sebe

PROFESIONALNI ILJUDSKI (NE)MORALZA PRIMER

OSTAVKE“Molim Skup{tinu Instituta za kukuruz Zemun Polje” da me razre{i ~lanstva u

Upravnom odboru (UO) za koje me je imenovala Odlukom br. 13/2-2 od 21.12.2004.godine

Obrazlo`enje

Ve} du`i period vremena nisam zadovoljna na~inom rada UO u celini, a posebnoradom Predsednika UO i njegovim odnosom prema pojedinim ~lanovima ovog tela.

Mislim da su Institutu danas urgentno potrebni rukovode}i ljudi visokih Stru~nihkvaliteta priznati u dru{tvu, neostra{}enih ambicija, podr`ani od nau~nostru~nogKolegijuma, kao i od oba Sindikata i svih zaposlenih radnika Instituta da bi {to bezbolni-je po zaposlene pro{li tranziciju, svojinsku transformaciju, koja nas o~ekuje.

@elim da zahvalim svim ~lanovima Skup{tine na ukazanom poverenju kao irazumevanje za nastale okolnosti.”

Ostavke su potpisale Dr Dragica Ivanovi}, nau~ni savetnik i Dr Jelena Levi}, nau~ni savetnik 17.marta 2006. godine.

PRAVDA JE SPORA, ALI MOGU]ABrojni su sudski procesi koje sindikat “Nezavisnost” i pojedinci `rtve progona vode pred

redovnim sudovima da bi za{titili svoja prava i dokazali istinu

NOVI OTKAZ MILANU BADNJARUPosle otkaza koji je su dobili ~lanovi Odbora poverenika Sindikata “Nezavisnost” mr

Boris Koji} (sekretar), mr Rade Jovanovi} (predsednik), @ivko Popovi} (~lan), Odboru pov-erenika je 25. aprila 2006. dostavljeno “Upozorenje o postojanju razloga za otkaz Ugovorao radu Badnjar Milanu, dipl. ptravniku. Upozorenje koje je samo obavezna pravna forma uproceduri davanja otkaza potpisao je direktor Goran Saratli}, a parafirala je, naravno, novapravnica Ranka Milisavi}. Kuriozitet predstavl;ja ~injenica da je Ranka pro{le godine, kaopravnik u Inspektoratu rada Ministarstva odbila `albu Milana Badnjara koji je po kazni,odmah po dolasku Saratli}a za direktora, izba~en iz kancelarije u upravnoj zgradi ipreba~en u prostoriju u dvori{tu bez telefona, bez kompjutera, bez grejanja... da bi mu seonda kao stru~na nesposobnost pripisalo {to nije uradio posao popisa svih nekretnika uInstitutu!

Ovo }e biti drugi poku{aj izbacivanja Badnjara iz Instituta. Prvi put, po dolasku na vlastSaratli}a, posle sudskog spora, on je vra}en na posao.

NOVI OTKAZ MILANU BADNJARUKad je Odbor poverenika Sindikata “Nezavisnost” 19.jula 2005. godine uputio pismo

Upravnom odboru Instituta u kojem je iznesen stav sindikata o prodaji zemlje firmi“Knauf” direktor Goran Saratli} je podneo privatnu tu`bu protiv Gorice Cvijanovi}, BrankeRadovanovi}, Milana Badnjara, Neboj{e Radosavljevi}a, Milorada Paunovi}a, MiloradaRo{ulje, Lazara Jankovi}a, Nenada ^ovi}a i Gorana Todorovi}a zbog navodnog krivi~nogdela klevete iz ~l. 92 st.2 KZ RS.

Ova tu`ba je dobila svoj sudski epilog presudom Okru`nog suda koji je odbacioSaratli}evu `albu na prvostepenu presudu kojom je njegova tu`ba odbijena. Navodimodelove iz ovog re{enja:

Odlukom Skup{tine instituta br.17/2-2 od 14.03.2005. godine je izme|u ostalog navede-no da za svaki pojedina~ni zaklju~eni ugovor generalni direktor mora imati saglasnostupravnog odbora instituta za kukuruz Zemun polje. Iz napred navedenog proizilazi da jeprivatni tu`ilac ugovor sa firmom “Knauf’ zaklju~io pre davanja saglasnosti upravnogodbora instituta od 29.07.2005. godine, a imaju}i u vidu prvu odluku skup{tine instituta od14.03.2005. godine. (...)

Imaju}i u vidu napred navedeno po nala`enju Okru`nog suda prvostepeni sud je pravil-no na{ao da navodi iz stava sindikata nezavisnost u dopisu generalnog direktora br. 10-310/1 od 19.07.2005. godine, a koji je upu}en za 38 sednicu UO broj 315 od 25.07.2005godine su posledica namere okrivljenih da za{tite opravdani integriteta zaposlenih u pre-duze}u, a bez namere omalova`avanja privatnog tu`i`oca, koji su i po nala`enju Okru`nogsuda imali osnovanog razloga da poveruju istinitost ovih navoda, pa je i po nala`enjuokru`nog suda prvostepeni sud pravilno doneo odluku... Presudu je potpisala predsednikve}a sudija Savka Gogi}

SARATLI] PUNI REPUBLI^KI BUD@ETIzre~ena je i osma kazna mandatna kazna od 20.000 dinara koju mora da plati Institut

za kukuruz zbog neizvr{enja re{enja Inspekcije rada iz decembra pro{le godine o privre-menoj meri vra}anja na posao Mr Radeta Jovanovi}a do okon~anja sudskog spora.

Direktoru Saratli}u se i dalje vi{e isplati da pla}a kazne nego da dozvoli predsednikuSindikata “Nezavisnost” da se vrati na posao. [ta je nekoliko stotina hiljada, pa i miliondinara {tete po blagajnu Instituta, prema koristi koji on o~ekuje od privatizacije koju ne}eometati Rade Jovanovi} i sindikalci “Nezavisnosti”!

Sporni stav sindikata nezavisnost u dopisu generalnog direktora(...) po nala`enju prvostepenog suda predstavlja legitiman obliksindikalne borbe sindikata nezavisnost u kome ukazuju na neza-konito postupanje privatnog tu`ioca prilikom potpisivanja ugovo-ra o ustupanju prava kori{}enja zemlji{ta firmi “Knauf”. (Iz obrazlo`enja osloba|aju}e presude u korist ~lanova sindikata)

Odeljenja koja NEMAJU adekvatan broj predstavnika po ~l. 34 Statuta Instituta

Odeljenja koja IMAJU adekvatan broj predstavnikapo ~l. 34 Statuta Instituta

Treba 5 ~lanova

Ima 2 ~lana

Odeljenje za oplemenjivanje

Treba 1 ~lan

nemapredstavnika

Odeljenje za doradu semena

Treba 1 ~lan

nemapredstavnika

Odeljenje marketinga

Treba 4 ~lana

Ima 3 ~lana

Odeljenje zajedni~kih

poslova

Treba 1 ~lan

nemapredstavnika

Laboratorija zaispitivanje

kvaliteta semena

Treba 1 ~lan

Ima 3 ~lana

Odeljenje komercijalnih

poslova

Treba 1 ~lan

Ima 2 ~lana

Odeljenje za NTS

Odeljenje za gajenje i iskori{}avanje

kukuruza

Odeljenje za osnovno seme

Odeljenje za proizvodnju

Odeljenje za finansijsko

knjigovodstvene poslove

SKUP[TINAINSTITUTA ZA KUKURUZ

UPRAVNI ODBOR NADZORNI ODBOR

“Obra}amo se Skup{tini sa predlogom da se preispitaju mandati pojedinih ~lanova ovog saziva, po ~lanu 55. ta~ka 5 Statuta Instituta za kukuruz “Zemun Polje” DP.

Nakon izbora do{lo je do promene radnih mesta ~lanova koji su izabrani za odre|ena odeljenja. Tako se desilo da Odeljenje za ople-menjivanje sada ima 3 predstavnika umesto 5, dok se istovremeno broj predstavnika iz Odeljenja zajedni~kih poslova povwe}ao na 5umesto 4 predstavnika. Tako|e, odeljenje marketinga nema svog predstavnikaa odeljenje komercijalnih poslova ima 3 predstavnika.

Odeljenje za doradu semena i laboratorija za ispitivanje kvaliteta semena uop{te nemaju predstavnika.

Zbog bitnih odluka koje Skup{tina donosi smatramo da je neophodno da svaki deo procesa rada ima svog predstavnika u skup{tini.”

Odbor poverenika Sindikata “Nezavisnost” uputio je 8. februara 2006. Skup{tini Instituta za kukuruz “Zemun Polje”

PREDLOG ZA PREISPITIVANJE MANDATA ^LANOVA SKUP[TINE

Bilten ODBORA POVERENIKA GS PUT “Nezavisnost” INSTITUTA ZA KUKURUZ “ZEMUN POLJE”11080 Zemun, Slobodana Baji}a 1; Kontakt: 063/383-172