GRUPA SVETSKA BANKA JUGOISTOČNA EVROPApubdocs.worldbank.org/en/120261475173893480/srpski-SEERER10-za-web.pdf · GRUPA SVETSKA BANKA JUGOISTOČNA EVROPA REDOVNI EKONOMSKI IZVEŠTAJ

GRUPA SVETSKA BANKA

J U G O I S T O Č N A E V R O P A R E D O V N I E K O N O M S K I I Z V E Š T A J

Postojan rast uprkos rastućim rizicima

Jesen 2016.

Izdvajamo iz sadržaja Redovnog ekonomskog izveštaja br. 10:

Sve privrede zapadnog Balkana nastavljaju rast i beleže pozitivne pomake u pogledu

zaposlenosti i smanjenja siromaštva.

Investicije i dalje ostvaruju značajan doprinos privrednom rastu. Posle više godina

stagnacije, potrošnja se u svim zemljama ubrzala usled poboljšanja na tržištu rada i/ili viših

zarada u javnom sektoru i transfera.

U zemljama koje sprovode mere konsolidacije došlo je do poboljšanja fiskalnih računa, te su

deficiti i fiskalni rizici smanjeni a nivoi javnog duga stabilizovani. Međutim, u drugim

zemljama javni prihodi nisu rasli paralelno sa povećanom potrošnjom, što je poremetilo

fiskalnu ravnotežu i prouzrokovalo rast javnog duga.

Uzevši u obzir složeno globalno okruženje, da bi se privredni rast održao na

postojećem nivou i povećao biće potrebni trajna opredeljenost za rešavanje preostalih

eksternih slabosti, manja fiskalna neravnoteža i smelost u sprovođenju strukturnih

reformi.

Izveštaj br. 104327-ECA

Jugoistočna Evropa Redovni ekonomski izveštaj br. 10

Postojan rast uprkos rastućim rizicima

Jesen 2016.

Zahvalnice

Ovaj Redovni ekonomski izveštaj (RER) obuhvata ekonomska kretanja, izglede i ekonomske

politike u šest zemalja jugoistočne Evrope (JIE6): Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, BJR

Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.

Izveštaj dva puta godišnje izrađuju ekonomisti Svetske banke angažovani u zemljama JIE6.

Autorski tim čine Barbara Kunja (Barbara Cunha) (rukovodilac radnog tima i glavni autor),

Ekaterina Vostroknutova (rukovodilac radnog tima), Agim Demukaj, Sandra Hlivnjak, Johana

Jeger (Johanna Jaeger), Alena Kantarovič, Sanja Madžarević-Šujster, Olasupo Olusi, Lazar

Šestović, Hilda Šijaku (Hilda Shijaku), Bojan Šimbov, Ešli Tejnor (Ashley Taylor) i Mišel Tehada

(Michelle Tejada). En Grant (Anne Grant) je pružila pomoć pri uređivanju ovog broja, dok su

Budi Virasmo (Budy Wirasmo), Artjom Kolesnjikov i Robert Vaiharo (Robert Waiharo) zaslužni

za dizajniranje. Valentina Martinović, Nejme Kotere (Nejme Kotere), Samra Bajramović, Ivana

Bojić, Enkelejda Karaj, Hermina Vuković Tasić, Jasminka Šopova, Boba Vukoslavović i Dragana

Varezić pružili su pomoć timu autora.

Za distribuciju izveštaja, eksternu komunikaciju i odnose sa medijima nadležan je Tim za

eksternu komunikaciju, koji čine Lundrim Aliu, Anita Božinovska, Pol A. Kler (Paul A. Clare),

Ana Đokutaj (Ana Gjokutaj), Jasmina Hadžić, Elena Karaban, Artjom Kolesnjikov, Karl Henlon (Carl

Hanlon), Vesna Kostić, Džon Mekedon (John Mackedon), Mirjana Popović i Sanja Tanić.

Tim se zahvaljuje i Elen Goldstin (direktor za zemlju, jugoistočna Evropa), Džonu Penceru

(John Panzer) (direktor, Globalna praksa makroekonomije i fiskalnog upravljanja), Galini A.

Vinselet (Gallina A. Vincelette) (menadžer prakse, Globalna praksa makroekonomije i fiskalnog

upravljanja), Ivailu Izvorskom (menadžer prakse, Globalna praksa makroekonomije i fiskalnog

upravljanja) i menadžment timu za zemlju za jugoistočnu Evropu na smernicama koje su pružili

tokom izrade ovog izveštaja. Tim je takođe zahvalan na komentarima koje su na prethodne

nacrte ovog izveštaja dali predstavnici centralnih banaka i ministarstava finansija zemalja JIE6.

Ovaj i svi prethodni izveštaji RER za JIE mogu se naći na adresi www.worldbank.org/eca/seerer/

http://www.worldbank.org/eca/seerer/

Standardna izjava o odricanju od odgovornosti:

Ovaj izveštaj izradilo je osoblje Međunarodne banke za obnovu i razvoj/Svetske banke. Nalazi,

tumačenja i zaključci izneseni u ovom izveštaju ne odražavaju nužno stavove Odbora izvršnih

direktora Svetske banke niti vlada koje oni predstavljaju. Svetska banka ne garantuje tačnost

podataka sadržanih u ovom izveštaju. Prikaz granica, boja, oznaka i drugih informacija na bilo

kojoj mapi u ovom izveštaju ne predstavlja stav Svetske banke o međunarodno pravnom

statusu bilo koje teritorije, niti odobravanje i prihvatanje takvih granica.

Izjava o autorskim pravima:

Materijal u ovom izveštaju je zaštićen autorskim pravom. Kopiranje ili prenošenje ovog

izveštaja u celini ili njegovih delova bez dozvole može predstavljati kršenje zakona.

Međunarodna banka za obnovu i razvoj/Svetska banka podstiče distribuciju svojih

izveštaja i najčešće bez odlaganja daje dozvolu za reprodukovanje delova ovakvih

dokumenata. Dozvolu za fotokopiranje ili umnožavanje bilo kog dela ovog izveštaja

možete dobiti ako uputite zahtev sa potpunim informacijama na sledeću adresu: Copyright

Clearance Center, Inc., 222 Rosewood Drive, Danvers, MA 01923, USA, telefon 978-750-8400,

telefaks 978- 750-4470, http://www.copyright.com/. Sva ostala pitanja u vezi sa pravima i

licencama, uključujući i supsidijarna prava, treba uputiti na sledeću adresu: Office of the Publisher,

The World Bank, 1818 H Street NW, Washington, DC 20433, USA, telefaks 202-522-2422,

adresa elektronske pošte [email protected].

http://www.copyright.com/

mailto:[email protected]

JUGOISTOČNA EVROPA REDOVNI EKONOMSKI IZVEŠTAJ BR. 10

Sadržaj

Postojan rast uz povećane rizike 1

1. Pregled 3

2. Umerena privredna ekspanzija ali i povećani rizici 5

3. Stvoreno više radnih mesta, ali nezaposlenost ne jenjava 8

4. Eksterne pozicije i dalje su osetljive 11

5. Fiskalna konsolidacija je urodila plodom 13

6. Kreditiranje u porastu, ali i dalje otežano niskim kvalitetom sredstava 15

7. U kom pravcu dalje 17

Ključni ekonomski pokazatelji za zemlje JIE6 19

POSTOJAN RAST UZ POVEĆANE RIZIKE

Spisak grafikona

Grafikon 2.1. JIE6: Jačanje privrednog rasta 5

Grafikon 2.2. Investicije i potrošnja pokreću rast 6

Grafikon 3.1. Zaposlenost se uz napor kreće ka nivoima od pre krize 8

Grafikon 3.2. Nezaposlenost je i dalje visoka 8

Grafikon 4.1. Blago povećanje deficita tekućih transakcija u 2016, osim u Srbiji 11

Grafikon 4.2. Deficiti spoljnotrgovinske razmene negativno utiču na deficite tekućih transakcija 11

Grafikon 4.3. Smanjenje priliva SDI i portfolio investicija... 12

Grafikon 4.4. ...u većini zemalja JIE6 12

Grafikon 5.1. Mere fiskalne konsolidacije dovode do smanjenja deficita u Albaniji i Srbiji… 13

Grafikon 5.2. ...ali pritisci na potrošnju nisu praćeni rastom javnih prihoda u većini zemalja 13

Grafikon 5.3. Fiskalna konsolidacija pomaže stabilizaciju javnog duga u Albaniji i Srbiji 14

Grafikon 6.1. Jačanje privredne aktivnosti podstiče tražnju privatnog sektora za kreditima 15

Grafikon 6.2. Raciji adekvatnosti kapitala i dalje su adekvatni 16

Grafikon 6.3. Obim nenaplativih plasmana uglavnom je u padu 16

Spisak tabela

Tabela 1.1. Oporavak se konsoliduje do kraja 2018. 3

Tabela 2.1. Pozitivni izgledi za rast 6

Tabela 4.1. Nepovoljniji eksterni izgledi za zemlje JIE6 12

Tabela 5.1. JIE6: Fiskalna kretanja i izgledi 14

JIE6: Ključni ekonomski pokazatelji 21

Postojan rast uz povećane rizike


1. Pregled

Šest zemalja jugoistočne Evrope (JIE6) –

Albanija, Bosna i Hercegovina (BiH),

Kosovo, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija

– suočene su sa složenim globalnim

okruženjem. Očekivanja da će američki Fed

pooštriti monetarnu politiku dovode do

smanjenja likvidnosti širom sveta. Privredni

rast je svuda usporen, a ove godine se

privredni rast Evropske unije (EU), jednog od

glavnih izvoznih tržišta za zemlje JIE6,

procenjuje na niskih 1,6 odsto, što je čak i

manje od prošlogodišnjih 1,7 odsto.

Neizvesnost u Evropi povećana je usled

referendumske odluke Velike Britanije da

napusti EU, nastavka krize u Grčkoj, pritisaka

na italijanske banke, političkih tenzija u

Turskoj i tekuće izbegličke krize. „Bregzit“ je

ponovno pokrenuo debatu o budućnosti EU, a

upitan je i njegov mogući uticaj na države koje

su na putu pridruživanja. Međutim, zemlje JIE6

se i dalje čvrsto drže svojih ambicija za

integraciju u EU, pri čemu je više zemalja ove

godine otvorilo nova pregovaračka poglavlja.

Tabela 1.1. Oporavak se konsoliduje do kraja 2018.

Uprkos eksternom kontekstu, privredni

rast u zemljama JIE6 sve je stabilniji.

Prema našim projekcijama, stopa rasta će

se povećati sa 2,2 odsto u 2015. na 2,7

odsto u 2016, i to usled jačanja investicija

i oporavka potrošnje domaćinstava.

Ekspanzija na regionalnom nivou odražava

oporavak rasta, prvenstveno u Srbiji, ali i u

Albaniji (Tabela 1.1.). Investicije su i dalje

glavni pokretač rasta, i to naročito u Albaniji,

Crnoj Gori i Srbiji. Nakon više godina

stagnacije, potrošnja se takođe ubrzala,

najvećim delom kao posledica poboljšanog

stanja na tržištu rada (u Albaniji, na Kosovu i

u Srbiji) i viših zarada u javnom sektoru i

transfera (u BJR Makedoniji i Crnoj Gori).

Snažan privredni rast i reforme na tržištima

rada i dalje podstiču stvaranje radnih mesta u

privatnom sektoru. Uz brži privredni rast,

smanjena rigidnost tržišta rada dovela je u Srbiji

do rasta zaposlenosti od 4,7 odsto tokom prve

polovine 2016. Napori uloženi u prevođenje

radnika u legalne tokove doprineli su povećanju

zaposlenosti od 6,7 odsto u Albaniji. Međutim,

uprkos nedavnim poboljšanjima, zaposlenost je i

dalje ispod nivoa od pre krize u svim zemljama

JIE6 osim BJR Makedonije i Crne Gore. Realni rast BDP-a (u procentima)

2015 2016f 2017f 2018f Stopa nezaposlenosti je nastavila da opada u

većini zemalja osim u Crnoj Gori, gde je porasla,

i to delimično usled nedavno usvojenih mera

javne politike. Pa ipak, regionalni prosek je i

dalje visok i iznosi nekih 25 odsto.

SEE6 2.2 2.7 3.2 3.6

Izvori: centralne banke i statistički zavodi.

Pretnju kratkoročnim izgledima za zemlje

JIE6 predstavljaju negativni rizici, pri čemu

su naročito osetljive eksterne pozicije.

Očekuje se da će se deficit tekućih transakcija

(DTT) čitavog regiona u 2016. godini zadržati

na nivou od 6,4 odsto BDP-a, što je više

nego u 2015. jer je smanjenje deficita u Srbiji

kompenzovano

Albania 2.8 3.2 3.5 3.5

Bosnia and Herzegovina 3.0 2.8 3.2 3.7

Kosovo 3.9 3.6 3.9 3.7

Macedonia, FYR 3.7 2.0 3.3 3.7

Montenegro 3.2 3.2 3.6 3.0

Serbia 0.7 2.5 2.8 3.5

JUGOISTOČNA EVROPA REDOVNI EKONOMSKI IZVEŠTAJ BR.10

povećanjem deficita u susednim zemljama.

Veći deficiti spoljnotrgovinske razmene,

smanjeni iznosi doznaka i isplate dividendi

nerezidentnim investitorima osnov su

ovakvih kretanja u Albaniji i Crnoj Gori i na

Kosovu. Povećanje deficita u Bosni i

Hercegovini (BiH) i Albaniji može se objasniti

nižim prilivima prihoda i doznaka. Posle

značajnog porasta u 2015, učešće neto priliva

stranih direktnih investicija (SDI) u BDP-u

opalo je u 2016, ali se njima i dalje finansira

značajan deo DTT-a. Portfolio investicije u

opadanju su već nekoliko uzastopnih

perioda, što odražava negativna kretanja na

međunarodnim tržištima.

Zemlje koje su nastavile napore

usmerene ka fiskalnoj konsolidaciji

stabilizovale su svoj javni i javno

garantovani (JJG) dug po prvi put od

početka globalne krize. Fiskalna

konsolidacija počela je da pokazuje efekte, i

pomogla je da se prosečni fiskalni deficit

regiona smanji sa 3,6 odsto BDP-a u 2015.

na 3,4 odsto u 2016. U pozitivnim

rezultatima prednjačile su Albanija, BiH i

Srbija, koje su nastavile sprovođenje mera

fiskalne konsolidacije i u kojima se ove

godine po prvi put od 2009. očekuje

beleženje niskog ili smanjenog fiskalnog

deficita i smanjenog javnog i garantovanog

(JJG) duga. Nasuprot tome, očekuje se

pogoršanje fiskalnih pozicija Kosova, BJR

Makedonije i Crne Gore, što će dovesti do

većeg iznosa JJG duga.

U većini zemalja JIE kreditiranje privatnog

sektora polako se oporavlja. Uz povećanje

obima privredne aktivnosti u Srbiji je došlo i

do ponovnog povećanja obima kreditiranja.

Slično tome, masa novih kredita u porastu je i

u Albaniji, i to naročito kada je reč o

zaduživanju radi potrošnje, kao i na Kosovu,

gde stimulus predstavljaju niske kamatne

stope. Rast kredita ostao je pozitivan u BJR

Makedoniji i na Kosovu, iako je pad poverenja

negativno uticao na zaduživanje privrede

tokom prve polovine 2016. Kreditni rast je

slabiji u Crnoj Gori usled niže tražnje

korporativnog sektora za kreditima; činioci na

strani ponude ograničili su rast kredita i u BiH.

Iako su banke u regionu profitabilne, likvidne

i adekvatno kapitalizovane, stopa

problematičnih plasmana (NPL) i dalje je viša

nego pre krize.

Kratkoročni izgledi za privredni rast u

zemljama JIE6 su pozitivni, ali rizici

naglašavaju značaj strukturnih reformi za

uspešnu promenu orijentacije sa domaćih

ka eksternim izvorima rasta. Predviđa se

povećanje stope rasta u regionu sa 2,7 odsto

u 2016. na 3,6 odsto u 2018. usled povećane

domaće tražnje – investicija uz podršku

potrošnje – kao i usled oporavka izvoza.

Međutim, izgledi privrednog rasta u EU, kao i

drugi činioci koji dovode do neizvesnosti u

regionu, i dalje opterećuju prognoze rasta za

zemlje JIE6. Kako većina zemalja ili izlazi iz

izbornih ciklusa ili tek ulazi u njih, politička

neizvesnost dodatno otežava prisutne rizike,

mada početak novog političkog ciklusa pruža

priliku za pokretanje strukturnih reformi.

Problemi koji ograničavaju potencijalni rast u

zemljama JIE6 su stalno prisutna

nezaposlenost, slabo poslovno i regulatorno

okruženje, neadekvatan kvalitet javnih

usluga, plitka integracija u globalne tokove i

neodrživo korišćenje privrednih resursa.


2. Umerena privredna ekspanzija, ali i povećani rizici

Postoji verovatnoća da će stopa rasta u zemljama JIE6 dostići 2,7 odsto ove godine, i to prvenstveno usled oporavka u Srbiji, gde se očekuje rast BDP-a od 2,5 odsto (Grafikon 2.1). Nakon negativnog ili minimalnog rasta tokom 2014. i 2015, realni BDP ove najveće privrede među zemljama JIE6 oporavio se do nivoa zabeleženog pre krize – a Srbija je poslednja zemlja u regionu u kojoj je došlo do toga. Očekuje se da će druge zemlje JIE6 ponoviti rezultat iz prošle godine, uz blago poboljšanje u slučaju Albanije, stabilan rast u Crnoj Gori i neznatno usporavanje u Bosni i Hercegovini (na 2,8 odsto) i na Kosovu (na 3,6 odsto). Očekuje se naglo smanjenje rasta u BJR Makedoniji, i to sa 3,7 odsto u 2015. na 2 odsto u 2016, usled dugotrajne političke neizvesnosti koja nepovoljno utiče na privrednu aktivnosti, a

naročito na privatne investicije.

Grafikon 2.1. JIE6: Jačanje privrednog rasta

Investicije i dalje ostvaruju snažan

doprinos privrednom rastu. Očekuje se da će u

2016. investicije biti primarni pokretač

privrednog rasta u Albaniji, Crnoj Gori i

Srbiji, i značajan pokretač rasta na Kosovu i

u BiH (Grafikon 2.2). Privatne investicije u

velike infrastrukturne projekte već su

stimulisale rast u Albaniji (prvenstveno u

sektoru energetike) i Bosni i Hercegovini

(energetika i turizam). Kada je reč o Srbiji,

privatne investicije – u najvećoj meri

oslonjene na SDI u prerađivačku industriju i

građevinarstvo. Očekuje se da će Kosovo

moći da iskoristi prednosti kako javnih

investicija (prvenstveno u puteve) tako i

domaćih privatnih investicija. Privredni rast

Crne Gore podstiče veliki projekat izgradnje

autoputa koji se finansira iz javnih sredstava.

BJR Makedonija je jedina zemlja JIE6 u kojoj

se očekuje da obim investicija predstavlja

prepreku razvoju; javne investicije nisu se

pokazale kao dovoljne da nadomeste značajno

smanjenje privatnih ulaganja. Investitore je

obeshrabrila dugotrajna politička neizvesnost, te

tako investicije — po prvi put u poslednjih

šest godina – negativno utiču na privredni

rast BJR Makedonije.

Potrošnja je ponovo postala značajan

činilac privrednog rasta. Domaća potrošnja,

prvenstveni pokretač privrednog rasta u

periodu neposredno posle krize, odigrala je u

2015. relativno manju ulogu, ali se od tada

ubrzala. Nju pokreću privatna potrošnja, koja

je u najvećoj meri posledica pozitivnih

kretanja u privredi i na tržištu rada (u

Albaniji, Srbiji, BiH i na Kosovu) ili izdašnih

zarada u javnom sektoru i transfera (BJR

Makedonija, Kosovo i Crna Gora). Uz ponovno

povećanje uvoza, doprinos neto izvoza postaje

negativan u svim


Grafikon 2.2. Investicije i potrošnja pokreću rast

Dekompozija realnog rasta BDP

2012–15

2016

4 8

3

6

2

4

1

2

0 0

-1 -2

-2

ALB MNE KOS BIH

SRB

MKD

-4

ALB MNE

KOS

BIH

SRB

MKD

Potrošnja Investicije Neto izvoz Realni rast BDP Investicije Neto izvoz Realni rast BDP

Izvor: Statistički zavodi i projekcije Svetske banke.

zemljama osim Srbije, gde je izvoz

prerađivačke industrije stabilan, i Crne Gore,

zbog turizma. Za razliku od 2015, izvoz

usluga nije bio u stanju da nadomesti

dugotrajni uticaj niskih cena robe u Albaniji i

na Kosovu. Uvoz se u svim posmatranim

zemljama povećava, i to prvenstveno usled

potreba vezanih za investicije, kao i u manjoj

meri zbog povećane potrošnje uvozne robe.

Kratkoročni izgledi rasta za zemlje JIE6

su pozitivni (Tabela 2.1). Očekuje se

povećanje privrednog rasta u regionu sa

2,2 odsto u 2015. na 3,6 odsto u 2018. zbog

intenziviranja domaće tražnje usled

povećanja obima investicija, uz podršku

potrošnje, kao i zbog oporavka izvoza.

Očekuje se povećanje srednjoročne stope

rasta u Srbiji, BiH i BJR Makedoniji, i to na

osnovu diverzifikovanih ulaganja u

proizvodne aktivnosti i privatne

potrošnje. U Albaniji, na Kosovu i u Crnoj

Gori – zemljama u kojima su veliki javni

radovi deo ekspanzije – očekuje se

usporavanje privrednog rasta sa postepenim

smanjenjem obima projektnih aktivnosti.

Očekuje se, međutim, nastavak snažnog

rasta potrošnje, kome će podršku pružati

dalje poboljšanje stanja na tržištu rada.

Tabela 2.1. Pozitivni izgledi za rast

Albania 2.8 3.2 3.5 3.5

Bosnia and Herzegovina 3.0 2.8 3.2 3.7

Kosovo 3.9 3.6 3.9 3.7

Macedonia, FYR 3.7 2.0 3.3 3.7

Inflacija u zemljama JIE6 (u procentima,)

Izvor: Statistički zavodi i projekcije Svetske banke.

Izvozu će pogodovati stabilni izgledi za

EU.

Rizici koji prete pozitivnim izgledima vezuju

se za povećane eksterne pritiske. Spora

ekspanzija u EU, neizvesnost

Real GDP growth (percent)

2015 2016f 2017f 2018f

Montenegro 3.2 3.2 3.6 3.0

Serbia 0.7 2.5 2.8 3.5

SEE6 2.2 2.7 3.2 3.6

Doprinos rasta BDP-a (procenat)

Potrošnja 0.9 2.0 2.0 2.7

Investicije 1.7 1.3 1.4 1.0

Neto izvoz 0.3 -0.4 0.0 -0.2

Izvoz 1.8 1.8 2.3 2.4

Uvoz (-) -0.3 0.5 0.4 0.5

0.9 0.4 1.7 3.0


u pogledu mogućih efekata „bregzita“,

nastavak teškoća u Grčkoj, političke tenzije

u Turskoj i izbeglička kriza i dalje će

opterećivati izglede zemalja JIE6 za rast.

Mada se očekuje da će neposredni uticaj

„bregzita“ na zemlje JIE6 biti ograničen,

njegove posredne posledice koje nastaju

usled manje od očekivane stope

privrednog rasta u EU mogle bi biti

značajne. Uticaj bi se mogao preneti

posredstvom kanala trgovine, privrednog

rasta i finansijskog sektora; EU je najveći

trgovinski partner zemalja JIE6 i mesto

odakle potiče najveći deo SDI koje se

slivaju u ovaj region. Povećana volatilnost

mogla bi podstaći beg investitora u

kvalitetnije plasmane usled manje

sklonosti ka riziku, što bi moglo da utiče

na eksterno finansiranje posredstvom

kamatnih stopa, deviznog kursa i tokova

kapitala. U tom slučaju postalo bi značajno

teže zadovoljiti relativno velike potrebe

ovog regiona za finansiranjem. Rastuća

neizvesnost u pogledu stabilnosti

bankarskog sektora u Italiji ili drugim

zemljama EU pogođenih „bregzitom“

mogla bi da utiče na matične banke

regionalnih bankarskih posrednika, što bi

opet moglo dovesti do daljeg razduživanja

i manje dostupnosti kredita. Širom

regiona, međutim, domaće finansiranje i

okrenutost većine finansijskih/bankarskih

sistema „ka unutra“ predstavljaju

olakšavajuće okolnosti. Konačno, politička

napetost i bezbednosni problemi u Turskoj

mogli bi lako dovesti do smanjenja stope

privrednog rasta te države, što bi moglo

da ima umereni uticaj na zemlje JIE6 usled

trgovačkih i investicionih veza, ali bi

moglo dovesti do povećanja broja turista u

zemljama JIE6.

Kako većina zemalja ili izlazi iz izbornog

ciklusa ili ulazi u njega, politička

neizvesnost je povećana. Izbore u zemljama

JIE6 su u prošlosti često pratili povećanje

javne potrošnje ili manja efikasnost naplate

javnih prihoda. Čini se da su, ovaj put, bar

Albanija, BiH i Srbija uspele da izbegnu ovaj

šablon. Međutim, kako se izbori

približavaju, pritisak bi se mogao

intenzivirati, što bi opet moglo da uspori

konsolidaciju. Posledice dugotrajnih

političkih previranja u BJR Makedoniji i

neizvesnost vezana za izbore počinju da

slabe tamošnju ekonomiju. Iako su SDI i

tamo bile donekle otporne na negativne

uticaje, domaće investicije su drastično

smanjene. Na fiskalnoj strani, zarade,

penzije i transferi ove godine su značajno

povećani u BJR Makedoniji i Crnoj Gori,

dok bi u Albaniji neadekvatno planiranje i

upravljanje investicijama mogli dovesti do

gomilanja novih neizmirenih obaveza.

Konačno, na Kosovu, dugotrajna politička

nestabilnosti i nedostatak dogovora o

osetljivim temama, poput demarkacije

granice sa Crnom Gorom, počeli su da

obeshrabruju strane direktne investitore.

Stupanje na dužnost novih vlada moglo bi

da proizvede pozitivan momenat u pogledu

strukturnih reformi vezanih za radno pravo,

poslovno okruženje, efikasnost javnih

investicija i usluga i ekonomsku integraciju,

što bi moglo da pomogne da se ubrza i

privredni rast.


3. Stvoreno više radnih mesta, ali nezaposlenost ne jenjava

Snažan privredni razvoj i reforme na tržištu

rada u 2016. i dalje podstiču stvaranje novih

radih mesta, naročito u privatnom sektoru.

Zaposlenost je još uvek ispod nivoa od pre

krize u svim zemljama osim BJR Makedonije

i Crne Gore (Grafikoni 3.1. i 3.2.). Nedavno

započete reforme tržišta rada u Srbiji (2014) i

BiH (2015) počinju da daju rezultate. Zajedno

sa stabilnijom ekonomskom aktivnošću,

manja restriktivnost tržišta rada za posledicu

je imala godišnji rast zaposlenosti od 4,7

odsto u Srbiji, od čega je polovina novih

radnih mesta otvorena u legalnim tokovima.

Osim u Crnoj Gori, pozitivna kretanja na

tržištu rada za posledicu imaju smanjenje

visoke nezaposlenosti. Uprkos povećanju

participacije radne snage, nezaposlenost je

tokom prve polovine 2016. u Albaniji opala za

0,7 procentnih poena a u Srbiji za 1,1 procentni

poen. Nasuprot tome, smanjenje participacije

radne snage dodatno je potpomoglo smanjenje

nezaposlenosti u BiH (za 2,3 procentna poena) i

Makedoniji (za 1,8 procentnih poena). Crna

Gora je jedina zemlja u kojoj se nezaposlenost

pogoršala.

Grafikon 3.1. Zaposlenost se uz napor kreće ka nivoima od pre krize

Grafikon 3.2. Nezaposlenost je i dalje visoka

Indeks zaposlenosti, Q2 2008=100 Stopa nezaposlenosti, 2015 i 2016f, procenat 130 35

30

115 25

20

100

15

85 10

5

70 0

ALB

BIH

KOS MKD

MNE

SRB

— ALB ▬ BIH ▬ MKD ▬ MNE ▬ SRB ▬ SEE6 Stopa nezaposlenosti, 2016 Dugoročnanezaposlenost

— Stopa nezaposlenostie, 2015

Izvor: Statistički zavodi. Izvor: nacionalni statistički zavodi i ministarstva finansija, projekcije

Svetska banka.

U Albaniji, napori usmereni na prevođenje

zaposlenih u formalnu ekonomiju doprineli

su ekonomskom oporavku, što je dovelo do

porasta zaposlenosti od 6,7 odsto,

prvenstveno u sektoru usluga i

prerađivačkoj industriji. Uprkos nastavku

stvaranja radnih mesta u turizmu i

građevinarstvu, rast zaposlenosti u Crnoj

Gori slabiji je jer su brojne žene napustile posao

kako bi mogle da ostvare pravo na novu

doživotnu roditeljsku novčanu naknadu.

Uprkos pozitivnim kretanjima koja su

odnedavno prisutna, nezaposlenost u regionu i

dalje je visoka i u 2016. iznosi u proseku 25 odsto,

odnosno od 17 odsto aktivnog stanovništva u

Albaniji do oko 33 odsto na Kosovu; preko 66

odsto ovih nezaposlenih bez posla je duže vreme

(Grafikon 2.2.) Stopa nezaposlenosti mladih

skoro je dvostruko veća od iste stope za

stanovništvo radnog uzrasta, što ima implikacije

za buduće stvaranje prihoda (Okvir 3.1.).


Okvir 1. Nezaposlenost mladih u zemljama JIE6

U ovom trenutku skoro 25 odsto mladih u šest zemalja jugoistočne Evrope (JIE6) je neaktivno – nisu zaposleni

niti uključeni u obrazovanje ili bilo koji vid obuke. Nezaposlenost ne jenjava i još uvek je visoka, od 38,8 odsto u

Crnoj Gori do 54,3 odsto u Bosni i Hercegovini. Ovi problemi delimično odražavaju teškoće sa kojima su se

zemlje JIE6 suočile u oporavku od globalne finansijske krize iz 2008, koja je drastično povećala ionako visoku

nezaposlenost među mladima.

Privredni rast utiče na mogućnosti za zapošljavanje mladih više nego na šanse odraslih da nađu posao. Iako

je kriza nesrazmerno mnogo pogodila mlade, za stvaranje radnih mesta za mlade u periodu ekspanzije

potreban je manji obim privrednog razvoja nego za zapošljavanje odraslih.

Negativna kretanja na tržištu rada takođe upućuju na dublje strukturne probleme u zemljama JIE6, pri čemu

problem ne predstavlja samo visoka nezaposlenost u čitavom regionu, već i participacija radne snage, naročito

kada je reč o mladim ženama i pripadnicima manjina. Strogi propisi o radu ograničavaju mogućnosti za one

koji tek ulaze na tržište rada, dok su porezi na zarade relativno viši za zaposlene koji primanju manje plate i one

sa nepunim radnim vremenom – a u obe ove grupe nesrazmerno su više zastupljeni mladi – što opet odvraća

potencijalne zaposlene od ovakve vrste rada.

Pripadnicima radne snage koji po prvi put stupaju na tržište rada u zemljama JIE6 nedostaju veštine koje

poslodavci zahtevaju. Neadekvatan pristup inputima proizvodnje i nedostatak profesionalnih veza otežavaju

mladima kako ulazak u preduzetništvo tako i zapošljavanje. Konačno, pojedine kulturne norme mogu da

ograniče prilike za zapošljavanje mladih, a naročito žena i pripadnika nacionalnih manjina; u ovom smislu,

među politikama koje mogu pomoći da se prevaziđu ove teškoće su unapređenje pristupa kvalitetnoj i

priuštivoj brizi za decu i ulaganje dugoročnih napora za izmenu normi u cilju veće jednakosti prilika za sve.

Rešavanje izazova ciklično i strukturno nezaposlenih mladih zahteva odgovor u vidu naročito prilagođenih

politika. Od presudnog je značaja zadržati mlade na tržištu rada tokom perioda recesije i graditi njihov ljudski

kapital dok se tržište rada oporavlja. Kada je reč o strukturnoj nezaposlenosti mladih, ciljevi politika su

dalekosežniji: ovde je nužno ukloniti negativne podsticaje radu i zapošljavanju mladih koji su posledica

isključujućih propisa o radu i oporezivanja rada; omogućiti pojedincima koji po prvi put ulaze na tržište rada

da steknu veštine koje su tržištu potrebne; i unaprediti njihov pristup neophodnim inputima proizvodnje,

poput zemljišta, finansiranja i profesionalnih veza.

Izvor: Jugoistočna Evropa – Redovni ekonomski izveštaj, Posebna tema: Deset poruka o nezaposlenosti mladih u jugoistočnoj Evropi, Svetska banka (uskoro izlazi iz štampe)

Zajedno sa boljim rezultatima tržišta rada, niža inflacija je pomogla da se poveća kupovna moć

najsiromašnijih domaćinstava. Inflacija je tokom 2016. u regionu JIE6 smanjena, iako dolazi do

oporavka privrednog rasta. Pošto je dostigla nivo od 1 odsto 2015, očekuje se da će stopa inflacije porasti na

1,5 odsto tokom 2016, ali će pri tom biti u rasponu od 1,5 odsto u BiH do 2 odsto u Srbiji. Očekivano je

smanjenje potrošačkih cena u Crnoj Gori, njihova stagnacija na Kosovu i u BJR Makedoniji i postepeno

povećanje u Albaniji. Većina zemalja osetila je posledice niskih globalnih cena hrane i nafte, koje

nesrazmerno mnogo pogoduju domaćinstvima sa nižim prihodima. Kao posledica toga očekuje se

smanjenje siromaštva (definisanog kao 5 USD dnevno prema paritetu kupovne moći iz 2005) u 2016. širom

regiona.

4. Eksterne pozicije i dalje su osetljive

Deficiti tekućih transakcija zemalja u

regionu su se u proseku marginalno

pogoršali tokom 2016, pri čemu je

smanjenje u Srbiji nadomešteno

povećanjem u drugim zemljama. Globalna

finansijska kriza je prisilila države JIE6 da se

prilagode, te se prosečna eksterna

neravnoteža u ovim zemljama prepolovila

između 2007. i 2015. (Grafikon 4.1.). DTT

regiona je u 2016. ostao na nivou od 6,6 odsto,

što je marginalno više nego u 2015. Značajni

deficiti spoljnotrgovinske razmene i pad

priliva od doznaka pokretači su ovog trenda

u Albaniji, Crnoj Gori i na Kosovu; niži prilivi

prihoda i doznaka uzroci su povećanja

deficita u BiH i Makedoniji. U Srbiji su snažan

izvoz prerađivačke industrije i poboljšani

bilans trgovine uslugama doveli do smanjenja

DTT-a, suprotno regionalnom trendu.

Deficiti spoljnotrgovinske razmene su se

povećali u zemljama koje izvoze robu, ali

su se ponovo smanjili u onima koje

izvoze proizvode prerađivačke

industrije. Učešće izvoza robe u BDP-u

smanjeno je u Albaniji, na Kosovu i u Crnoj

Gori, prvenstveno zbog nastavka globalnog

trenda niskih cena robe. Nasuprot tome, u

Srbiji i BJR Makedoniji povećan je obim

izvoza proizvoda prerađivačke industrije,

čemu je pogodovao pozitivni rast u EU.

Istovremeno se povećao uvoz vezan za

investicione projekte i oporavak potrošnje.

U većini zemalja SDI su i dalje glavni izvor

eksternog finansiranja. Očekuje se da će

prilivi SDI pokriti između 20 i 100 odsto

DTT-a u regionu, uprkos tome što je

njihovo učešće u BDP-u ove godine

smanjeno u svim zemljama JIE6 osim

Makedonije. Uzroci pada SDI kreću se od

nižeg obima ulaganja u poslove sa robom

zbog niskih svetskih cena (Albanija),

isplate dividendi (Crna Gora); i kašnjenja

velikog investicionog projekta (Kosovo).

Već više uzastopnih perioda se beleži

smanjenje tokova portfolio investicija,

Grafikon 4.1. Blago povećanje deficita tekućih transakcija u 2016, osim u Srbiji

Grafikon 4.2. Deficit spoljnotrgovinske razmene negativno utiču na deficite tekućih transakcija

Percent of GDP 2015f 2016f 2017f 2018f


Grafikon 4.3. Smanjenje priliva SDI i portfolio investicija...

Grafikon 4.4. ...u većini zemalja JIE6

Four-quarter rolling sum, Euro mln Percent 5,000 15

4,000

10

3,000

2,000 5

1,000 0

0

-5 -1,000

-2,000

-10

ALB BIH KOS MNE MKD

SRB

SEE6

— FDI inflows ▬ Portfolio investment inflows ▬ Other investment inflows Net FDI to GDP 2016 2015–16 change in net FDI to GDP, pps

Izvor: nacionalni statistički zavodi i ministarstva finansija, projekcije

Svetska banka.

Izvor: nacionalni statistički zavodi i ministarstva finansija, projekcije

Svetska banka.

što odražava kako kretanja na svetskim

tržištima tako i političku neizvesnost u više

zemalja ovog regiona. Nije došlo do

značajnijih promena u pogledu odnosa

spoljne zaduženosti i BDP-a, iako ove zemlje i

dalje koriste prednosti povoljnih uslova

kreditiranja koji su i dalje prisutni. Ove zemlje

u slučaju ponovnog porasta eksterne

volatilnosti mogu da računaju na

međunarodne rezerve od između 4,5 i 7,3

meseci.

Na kratak rok se očekuje postepeno smanjenje

spoljnih disbalansa usled ubrzavanja izvoza. U

2017. i 2018. se očekuje smanjenje DTT-a u

svim zemljama osim Kosova i Crne Gore,

prvenstveno usled pogoršanja trgovinskog

bilansa. Očekuje se ubrzanje izvoza usluga u

celom regionu. Očekuje se povećanje obima

izvoza proizvoda u Srbiji i BJR Makedoniji, ali i

stagnacija izvoza proizvođača robe u zemljama

JIE6. Takođe se očekuje i pad uvoznih pritisaka

sa postepenim završetkom investicionih

projekata. Mada finansijska nestabilnost može

da izazove teškoće sa pokrićem DTT-a, SDI i

eksterni „amortizeri“ (poput solidnih eksternih

rezervi) pomažu da se ublaže pritisci na

finansiranje u većini zemalja ovog regiona.

Tabela 4.1. Nepovoljniji eksterni izgledi za zemlje JIE6

Izvoz robe 25.3 25.7 26.7 26.9

Trgovinski bilans -15.6 -15.2 -15.1 -15.2

DTT -6.2 -6.6 -6.6 -6.4

Strane direktne inv 6.0 4.7 4.8 4.8

Spoljni d u g 80.4 80.3 79.4 80.4

Izvori: centralne banke i statistički zavodi, projekcije Svetska banka.


5. Fiskalna konsolidacija je urodila plodom

Izgledno je da će fiskalna konsolidacija

dovesti do smanjenja prosečnog fiskalnog

deficita u regionu na 3,3 odsto BDP-a u

2016. sa 3,6 odsto u 2015. Dejstvo široko

rasprostranjenih kontracikličnih politika

primenjenih nakon svetske krize potrošilo je

fiskalne amortizere i dovelo do drastičnog

povećanja javnog duga u većini zemalja

regiona. Iako pad deficita koji se odnedavno

može zapaziti predstavlja dobrodošao trend,

postoje dve jasno razgraničene vrste

kretanja. Albanija, BiH i Srbija nastavljaju da

sprovode fiskalnu konsolidaciju u 2016, i

očekuje se da će značajno smanjiti svoje

fiskalne deficite (ili ih zadržati na istom

niskom nivou, što je slučaj u BiH). Nasuprot

tome, fiskalne pozicije se pogoršavaju na

Kosovu, u BJR Makedoniji i u Crnoj Gori usled

povećanih tekućih rashoda i značajnih priliva

kapitala za sprovođenje projekata.

Iako su se javni prihodi povećali u svim

zemljama JIE6, različiti obrasci potrošnje

dovode do razlika u fiskalnim ishodima.

Reforme politika i napori

usmereni na unapređenje naplate javnih

prihoda u 2015. godini doveli su do povoljnijeg

odnosa javnih prihoda i BDP-a u 2016. u

Albaniji, na Kosovu i u Makedoniji, što je

pomoglo da se kompenzuje usporavanje

jednokratnih prihoda u BiH. Jačanje privredne

aktivnosti doprinelo je poboljšanju stanja u

Srbiji i Crnoj Gori. Reforme kojima su u Srbiji

ograničeni veličina javnog sektora, kao i zarade

i transferi, počinju da pokazuju učinak, a

smanjenje tekuće potrošnje dovelo je do pada

odnosa ukupne potrošnje i BDP-a. U Albaniji,

učešće kako tekućih tako i kapitalnih rashoda u

BDP-u je opalo, a preostale obaveze su

izmirene. Smanjenje tekuće potrošnje u BiH

omogućilo je veću kapitalnu potrošnju a da pri

tom nije izvršilo pritisak na fiskalnu ravnotežu.

Sa druge strane, tekući rashodi su povećani na

Kosovu i u BJR Makedoniji u skladu sa

političkim ciklusom. Ekspanziju su u Crnoj Gori

pokretali socijalni transferi i kapitalni rashodi.

Grafikon 5.1. Mere fiskalne konsolidacije dovode do smanjenja deficita u Albaniji i Srbiji…

Grafikon 5.2. ...ali pritisci na potrošnju nisu praćeni rastom javnih prihoda u većini zemalja

Fiscal deficit, 2014–16, procenat BDP Contribution to change in fiscal deficit, 2016, percent of GDP 9

8

7

6

5

4

3

2

1

0

-1

-2

MNE ALB SRB MKD KOS

BIH

SEE6

4

2

0

-2

-4

MNE

ALB

SRB

MKD KOS

BIH

SEE6

2014 2015 2016 Expenditure Revenue Change in fiscal deficit

Izvor: nacionalni statistički zavodi i ministarstva finansija, projekcije Svetska banka.



Po prvi put od globalne krize, fiskalna

konsolidacija pomaže stabilizaciju

javnog i javno garantovanog (JJG) duga.

Privredni rast, manji fiskalni deficiti i niži

efekti deviznog kursa doprineli su padu

odnosa javnog i javno garantovanog duga i

BDP-a za između 0,2 i 0,5 procentnih poena

u Albaniji, BiH i Srbiji, čime je preokrenut

uzlazni trend beležen od 2009. (Grafikon

5.3.). Nasuprot tome, viši fiskalni deficiti i

državne garancije vezane za

infrastrukturne projekte doprinele su

povećanju ovog odnosa od između 1 i 3,6

procentnih poena na Kosovu i u BJR

Makedoniji i Crnoj Gori. Očekuje se

povećanje od 1,6 procentnih poena

ukupnog regionalnog odnosa JJG i BDP-a,

te da će on do kraja godine dostići nivo od

56,5 odsto, što je 20 procentnih poena više

nego pre početka globalne finansijske krize.

Grafikon 5.3. Fiskalna konsolidacija pomaže stabilizaciju javnog duga u Albaniji i Srbiji

Javni i garantovani dug, 2007, 2015, 2016, procenat BDP 90

82.6

Crne Gore i BJR Makedonije takođe se

finansiraju iz spoljnih izvora. Mada je

ovakav prelazak na spoljno finansiranje

pomogao da se smanje prosečne kamatne

stope i produži prosečna ročnost, države

regiona su tako postale izložene rizicima

negativnih promena spoljnog okruženja.

Zemlje JIE6 su posvećene fiskalnoj

konsolidaciji na kratak rok kako bi bile u

stanju da počnu da smanjuju javni dug.

Očekuje se da će do 2018. godine sve

zemlje smanjiti fiskalne deficite, pri čemu

će se stepen prilagođavanja kretati od 0,3

odsto BDP-a u BiH do 2,4 odsto u Albaniji.

Javni rashodi su pokretač konsolidacije.

Samo u Albaniji i BJR Makedoniji se

očekuje istovremeno povećanje javnih

prihoda. Očekuje se da će javni i javno

garantovani dug zemalja JIE6 početi da se

smanjuje do 2018, i to u svim državama

osim Kosova i Crne Gore. Iako je dug

Kosova i dalje nizak, nagli porast javnog

duga u Crnoj Gori izaziva sumnje u

njegovu srednjoročnu fiskalnu održivost.

80

70

60

50

40

30

20

10

0

MNE SRB ALB MKD BIH

KOS

SEE6

Tabela 5.1. JIE6: Fiskalna kretanja i izgledi

Javni prihodi 34.9 35.5 35.3 35.0

Javni rashodi 38.5 38.9 38.2 37.4

Balans -3.6 -3.4 -2.8 -2.3

Javni i garantovani dug

55.3 56.5 56.8 56.2

Izvori: nacionalni statistički zavodi i ministarstva finansija, projekcije Svetska banka

2016 2007 2015


Sve veće oslanjanje na spoljno finansiranje

izlaže zemlje JIE6 valutnom riziku i riziku

refinansiranja. Očekuje se da će se

izdavanjem evroobveznica pokriti veliki deo

potreba Albanije, BJR Makedonije i Crne Gore

za finansiranjem, te da će one zameniti

tradicionalne domaće izvore. Veliki

investicioni projekti koji čine značajan deo

javnog i javno garantovanog duga

14.

3

56.5

Procenat BDP 2015 2016f 2017f 2018f

76.

8 72.

5

49.6 43.

2


6. Kreditiranje u porastu, ali i dalje otežano kvalitetom sredstava

Rast kredita doživljava oporavak, i to

naročito u zemljama u kojima je ubrzanje

privredne aktivnosti stimulisalo tražnju.

U Srbiji je došlo do dramatičnog

ozdravljenja, pri čemu je posle

dvanaestomesečne kontrakcije od 2 odsto u

oktobru 2014. zabeležena ekspanzija od 12,2

odsto u julu 2016, i to usled snažnije tražnje,

uglavnom od srednjih privatnih preduzeća

(Grafikon 6.1.). Slično tome, obim novog

kreditiranja je porastao u Albaniji, naročito

kada je reč o segmentu potrošačkih kredita.

Pozitivan kreditni rast se nastavlja na

Kosovu, gde ga stimulišu niže kamatne

stope na kredite i sve manji obim

problematičnih plasmana, kao i u BJR

Makedoniji, iako ga je u toj zemlji usporio

pad poverenja iz prve polovine 2016.

Rast kredita je u Crnoj Gori i BiH iznosio

manje od 3 odsto, što odražava nižu

tražnju pravnih lica za kreditima u Crnoj

Gori i uticaj činilaca na strani ponude u

BiH.

Uopšteno govoreći, banke u zemljama JIE6

su dobro kapitalizovane i likvidne; u

strukturi finansiranja dominiraju domaći

depoziti čije učešće i dalje raste.

Razduživanje inostranih banaka — započeto

usled globalne finansijske krize i nastavljeno

zbog pritiska Evropske bankarske unije na

smanjenje bilansa stanja u pojedinim

matičnim bankama — povećalo je domaće

depozite i smanjilo prosečne odnose između

mase kredita i depozita. Depoziti su

bankama najveći izvor finansiranja, i u 2016.

čine od

Grafikon 6.1. Jačanje privredne aktivnosti podstiče tražnju privatnog sektora za kreditima


Grafikon 6.2. Raciji adekvatnosti kapitala i dalje su adekvatni

Grafikon 6.3. Obim nenaplativih plasmana uglavnom je u padu

Procenat Procentualni poeni NPLs as percent of total loans 25 2.0 30

1.5 25 20

1.0 20

15 0.5

15

10 0

10 -0.5

5

-1.0 5

0

SRB

KOS

MNE MKD

ALB

BIH

-1.5

0

SRB

KOS

MNE MKD

ALB

BIH

Q1/Q2 2016 Change since Dec-14 Average 2006–08 Dec-15 Dec-16 Peak since 2008 Pre crisis level, end 2007

Izvor: centralne banke. Izvore: centralne banke.

54 odsto ukupne pasive (u Albaniji) do skoro 86

odsto (na Kosovu). Prosečni odnos kredita i

depozita iznosio je sredinom 2016. oko 92

odsto, što predstavlja smanjenje u odnosu na

119 odsto zabeleženih 2008. Adekvatnost

kapitala bankarskog sistema dostigla je

prosečni nivo od 17,3 odsto u Q1 2016, što bi

trebalo da bude dovoljno da se apsorbuju

rizici čije je postojanje utvrđeno u sistemu

(Grafikon 6.2.).

Koraci u cilju unapređenja okvira za

rešavanje problematičnih plasmana doveli

su do silaznog trenda obima ovih plasmana

u većini zemalja JIE6. U Srbiji i Albaniji su

usvojene sveobuhvatne strategije za

rešavanje velikog obima problematične

aktive u bankarskom sistemu. Nedavno

istraživanje kvaliteta aktive sprovedeno u

Srbiji pokazalo je da nijedna od banaka

obuhvaćenih ispitivanjem nema koeficijent

adekvatnosti kapitala ispod regulatornog

minimuma od 12 odsto, ali da postoji i

potreba za dodatnom izmenom klasifikacije i

prilagođavanjem. Regulatorna tela sada

zahtevaju od banaka da otpišu problematične

plasmane u potpunosti pokrivene

rezervacijama starije od dve godine u

Makedoniji i tri godine u Albaniji. Na Kosovu

je uveden nov sistem privatnih izvršitelja koji

pruža podršku izvršenju na sredstvima

obezbeđenja u cilju naplate potraživanja, što

pomaže da se smanji iznos problematičnih

plasmana. U BiH, vlasti Republike Srpske su

preduzele mere, uključujući donošenje

novog Zakona o stečaju, za unapređenje

postupka stečaja privrednih društava i

vansudskog restrukturiranja. U Crnoj Gori

je 2015. Godine donet Zakon o

dobrovoljnom finansijskom

restrukturiranju, poznat kao „podgorički

pristup“, kojim se uređuje vansudsko

restrukturiranje ekonomski održivih

društava. Uprkos ovim naporima, nedavno

je došlo do povećanja problematičnih

plasmana u Albaniji, što se vezuje za stečaj

jedne velike bankarske grupacije.

Međutim, još mnogo toga ostaje da se

učini u celom regionu, jer su finansijski

rizici i dalje prisutni. Među njima su i

dalje visok nivo problematičnih

plasmana, pitanja vezana za kvalitet

aktive i odobravanje kredita u stranoj

valuti zajmoprimcima koji nisu osigurani

od valutnog rizika. Regionalni prosek za

problematične plasmane je oko 14 odsto, pri

čemu je njihov nivo u Albaniji i Srbiji još viši

(20 odnosno 19,6 odsto). Nedavna gašenja

više domaćih banaka ponovo su povećala

zabrinutost za kvalitet aktive i ukupno

zdravlje pojedinih banaka, naročito u BiH i

Crnoj Gori. Obim kreditiranja u stranoj valuti

visok je U Albaniji, BJR Makedoniji i Srbiji i

iznosi između 40 i 70 odsto ukupnog

kreditiranja, što stvara rizike za zajmoprimce

bez kreditnog osiguranja u slučaju da dođe

do kretanja nominalnog kursa.


7. U kom pravcu dalje

Uopšteno uzevši, srednjoročni izgledi za

privredni rast u zemljama JIE6 i dalje su

pozitivni, pod pretpostavkom da se nastavi

napredak u sprovođenju strukturnih

reformi. Pregovori o pristupanju EU

napreduju dobro. Oporavak privrednog rasta

se ove godine konsoliduje, a u 2017. i 2018. je

projektovan još veći rast. Usled privredne

ekspanzije nastavlja se otvaranje novih

radnih mesta (što predstavlja dobrodošlu

promenu u odnosu na situaciju iz nedavne

prošlosti), te se beleži nastavak rasta

zaposlenosti. Došlo je do poboljšanja i u

pogledu fiskalnih računa, pa su se u

pojedinim zemljama deficiti i fiskalni rizici

smanjili, a nivo duga stabilizovao.

Kreditiranje privatnog sektora se takođe

značajno oporavilo od početka godine.

Međutim, i dalje su prisutni značajni rizici,

pri čemu su eksterne pozicije naročito

osetljive. Sporost oporavka u EU,

neizvesnost vezana za prelivanje posledica

„bregzita“, nastavak krize u Grčkoj i

političke tenzije u Turskoj i dalje će

opterećivati izglede za privredni rast

zapadnog Balkana.

Prisustvo povećanih rizika sada, više nego

ikada, naglašava potrebu strukturnih

reformi kojima bi se učvrstio tek pokrenuti

proces okretanja od domaćih ka inostranim

izvorima rasta, uz veće oslanjanje na

investicije. Prednosti privrednog rasta koji

dovodi do stvaranja novih radnih mesta

moraju biti konsolidovane i predstavljati

polaznu osnovu za prekidanje začaranog

kruga emigracije, ograničenih reformi i

sporog razvoja. I, kao što je već napomenuto

u ovom izveštaju, da bi se to ostvarilo

naročito je hitno sprovesti reforme u sledećih

pet oblasti:

- eliminisati negativne podsticaje i

barijere za formalnu zaposlenost, kako

bi se omogućili brži privredni rast,

otvaranje novih radnih mesta i

smanjenje siromaštva;

- unaprediti poslovno okruženje i

regulatorni okvir kako bi se privredi dozvolilo

da otvori nova radna mesta, proširi obim

poslovanja i poveća produktivnost;

- povećati pravičnost, kvalitet i

delotvornost javnih službi i sistema

socijalne zaštite a istovremeno

smanjiti javni sektor;

- produbiti integracije sa globalnom

privredom kako bi zemlje ovog

regiona mogle u punoj meri da

iskoriste prednosti povećanja obima

izvoza;

- obezbediti održivo korišćenje energije

i prirodnih resursa i gazdovanje

životnom sredinom.

Ključni ekonomski pokazatelji za zemlje JIE6


JIE6

2012 2013 2014 2015f 2016f 2017f 2018f

Realni rast BDP-a (procenat)

Albanija 1.4 1.0 1.8 2.8 3.2 3.5 3.5

Bosna i Hercegovina -0.9 2.4 1.1 3.0 2.8 3.2 3.7

Kosovo 2.8 3.4 1.2 3.9 3.6 3.9 3.7

Makedonija, BJR -0.5 2.9 3.5 3.7 2.0 3.3 3.7

Crna Gora -2.7 3.5 1.8 3.2 3.2 3.6 3.0

Srbija -1.0 2.6 -1.8 0.7 2.5 2.8 3.5

JIE6 -0.4 2.5 0.3 2.2 2.7 3.2 3.6

Rast potrošačkih cena (procenat, krajem perioda)

Albanija 2.4 1.9 0.7 1.9 1.8 2.3 3.0

Bosna i Hercegovina 1.7 -1.4 -0.5 -1.3 -1.5 0.0 0.0

Kosovo 3.7 0.5 -0.4 -0.1 0.0 0.3 0.5

Makedonija, BJR 4.7 1.4 -0.3 -0.3 0.1 0.0 0.0

Crna Gora 5.1 0.3 -0.3 1.4 0.5 2.2 2.2

Srbija 12.2 2.2 1.7 2.1 2.0 3.5 3.5

JIE6 7.0 1.2 0.7 1.0 1.5 3.0 3.2

Javni rashodi (procenat BDP)

Albanija 28.2 29.2 32.3 31.3 29.6 28.4 27.5

Bosna i Hercegovina 45.8 44.8 45.8 42.6 43.7 44.4 43.6

Kosovo 28.5 28.1 27.0 27.3 29.4 28.2 29.2

Makedonija, BJR 36.0 34.2 34.0 34.5 35.2 35.1 34.6

Crna Gora 46.8 46.9 47.7 50.2 51.8 50.2 48.4

Srbija 46.6 43.5 46.3 44.8 43.7 42.6 42.0

JIE6 38.6 37.8 38.9 38.5 38.9 38.2 37.4

Javni prihodi (procenat BDP)

Albanija 24.8 24.0 26.3 26.5 27.1 27.3 27.3


Kosovo 25.9 25.2 24.4 25.4 26.9 26.6 26.6

Makedonija, BJR 32.1 30.2 29.8 30.9 31.1 31.7 31.6

Crna Gora 40.9 42.3 44.6 42.2 43.7 42.1 41.1

Srbija 39.4 37.9 39.7 41.1 41.2 40.4 40.3

JIE6 34.5 33.7 34.8 34.9 35.5 35.3 35.0


JIE6: Ključni ekonomski pokazatelji

2012 2013 2014 2015f 2016f

2017f 2018f

Fiskalni balans (procenat BDP)

Albanija -3.4 -5.2 -6.0 -4.8 -2.5 -1.1 -0.2

Bosna i Hercegovina -2.0 -2.1 -2.0 0.7 -0.6 -0.6 -0.3

Kosovo -2.6 -2.9 -2.6 -2.1 -2.5 -1.6 -2.6

Makedonija, BJR -3.8 -3.9 -4.2 -3.6 -4.1 -3.4 -3.0

Crna Gora -5.8 -4.6 -3.1 -8.0 -8.1 -8.1 -7.3

Srbija -7.2 -5.6 -6.6 -3.7 -2.5 -2.2 -1.7

JIE6 -4.1 -4.1 -4.1 -3.6 -3.4 -2.8 -2.3

Javni dug (procenat BDP)

Albanija 58.1 66.6 68.0 68.6 67.6 64.4 65.7


Kosovo 6.9 7.8 9.4 11.9 13.1 14.7 16.2

Makedonija, BJR 33.7 34.2 38.2 37.9 40.8 42.7 43.9

Crna Gora 65.4 66.8 68.8 68.1 72.3 76.4 78.6

Srbija 49.2 52.6 64.1 69.9 71.4 70.9 72.7

JIE6 41.6 44.3 48.4 49.7 51.1 51.5 51.6

Javni i garantovani dug (procenat BDP)

Albanija 62.1 70.4 72.1 72.7 72.5 69.6 65.7


Kosovo 8.2 9.0 10.6 13.1 14.3 15.9 17.3

Makedonija, BJR 38.3 40.5 45.9 46.4 49.6 52.2 54.1

Crna Gora 77.4 76.1 77.7 78.9 82.6 86.3 88.0

Srbija 57.4 60.9 71.8 77.2 76.8 75.2 72.7

JIE6 47.9 49.6 53.5 55.3 56.5 56.8 56.2

Izvoz robe (procenat BDP)

Albanija 15.4 17.6 9.0 8.3 7.0 6.9 6.8


Kosovo 5.6 5.5 5.8 5.6 5.2 5.3 5.4

Makedonija, BJR 30.4 29.1 32.5 33.4 34.0 35.0 36.4

Crna Gora 12.3 11.8 10.3 9.0 8.8 8.7 8.5

Srbija 26.5 30.7 31.9 34.5 36.1 38.6 39.1

JIE6 22.5 24.7 24.3 25.3 25.7 26.7 26.9


JIE6

2012 2013 2014 2015f 2016f 2017f 2018f

Trgovinski bilans (procenat BDP)

Albanija -18.0 -17.5 -20.9 -18.2 -20.8 -21.6 -21.9

Bosna i Hercegovina -24.0 -20.8 -22.7 -19.2 -17.3 -17.2 -17.7

Kosovo -34.3 -31.7 -31.0 -30.4 -31.7 -32.1 -32.9

Makedonija, BJR -22.4 -18.3 -17.6 -16.3 -16.4 -16.3 -15.9

Crna Gora -24.5 -20.1 -19.8 -18.7 -19.2 -19.5 -19.5

Srbija -17.5 -11.2 -10.9 -9.9 -8.2 -7.7 -7.2

JIE6 -20.9 -16.7 -17.3 -15.6 -15.2 -15.1 -15.2

Balans tekućih transakcija (procenat BDP)

Albanija -9.8 -10.5 -12.5 -11.7 -13.1 -13.0 -12.0

Bosna i Hercegovina -8.8 -5.7 -7.5 -5.5 -6.2 -6.1 -5.6

Kosovo -7.5 -6.4 -7.9 -9.1 -11.4 -12.6 -14.2

Makedonija, BJR -3.2 -1.6 -0.8 -1.4 -2.1 -1.7 -1.4

Crna Gora -18.5 -14.5 -15.2 -13.4 -14.2 -14.9 -15.2

Srbija -11.6 -6.1 -6.0 -4.8 -4.2 -3.9 -3.8

JIE6 -9.8 -6.5 -7.1 -6.2 -6.6 -6.6 -6.4

Spoljni dug (procenat BDP)

Albanija 56.8 64.4 72.4 74.2 74.6 74.9 75.9


Kosovo 30.0 30.2 31.2 33.4 33.9 34.6 35.1

Makedonija, BJR 66.1 64.0 70.3 69.9 72.0 71.4 70.9

Crna Gora 144.8 142.3 145.2 147.9 149.2 149.6 150.3

Srbija 81.2 75.1 78.4 80.1 77.6 73.8 0.0

JIE6 75.6 75.0 79.1 80.4 80.3 79.4 80.4

Stopa nezaposlenosti (prosek perioda, procenat)

Albanija 13.4 16.0 17.5 17.1 16.8 16.6 16.5

Bosna i Hercegovina 28.1 27.5 27.5 27.7 25.4

Kosovo 30.9 30.0 35.3 32.9 32.9 35.3 35.3

Makedonija, BJR 31.0 29.0 28.0 26.1 24.8 23.9 22.7

Crna Gora 19.8 19.5 18.0 17.6 17.8 17.8 18.5

Srbija 24.0 22.1 19.2 17.7 16.8 15.9 16.9

JIE6 23.9 23.3 22.4 21.3 20.3

Izvor: Svetska banka bazirano na nacionalnim izvorima


ALBANIJA 2012 2013 2014 2015 2016e 2017f

2018f

Rast realnog BDP-a (procenat) 1.4 1.0 1.8 2.8 3.2 3.5 3.5

Struktura (procentni poeni):

Potrošnja 0.1 1.4 2.5 -1.0 0.9 1.1 1.8

Investicije -2.8 -0.6 -1.2 2.9 2.8 2.5 2.0

Neto izvoz 4.7 -1.6 -2.1 0.8 -0.5 -0.1 -0.3

Izvoz -0.4 -7.2 0.9 -0.1 1.6 3.2 3.1

Uvoz (-) 5.1 5.6 -3.0 0.9 -2.1 -3.3 -3.4

Inflacija potrošačkih cena (procenat, prosek za period)

2.0 1.9 1.6 1.9 0.9 1.5 2.9

Javni prihodi (procenat BDP-a) 24.8 24.0 26.3 26.5 27.1 27.3 27.3

Javni rashodi (procenat BDP-a) 28.2 29.2 32.3 31.3 29.6 28.4 27.5

Od čega:

Fond zarada (procenat BDP-a) 5.2 5.2 5.1 5.1 4.7 4.7 4.7

Socijalna davanja (procenat BDP-a) 9.0 9.5 9.9 9.8 10 10 10

Kapitalna ulaganja (procenat BDP-a) 4.6 4.8 4.3 4.2 3.7 3.7 3.7

Fiskalni bilans (procenat BDP-a) -3.4 -5.2 -6.0 -4.8 -2.5 -1.1 -0.2

Primarni fiskalni bilans (procenat BDP-a) -0.3 -2.0 -3.1 -2.1 0.3 1.7 2.5

Javni i garantovani dug (procenat BDP-a)

62.1 70.4 72.1 72.7 72.5 69.6 65.8

Od čega: Spoljni (procenat BDP-a) 28.6 26.9 29.6 33.5 34.6 33.7 33.3

Izvoz robe (procenat BDP-a) 15.4 17.6 9.0 8.3 7.0 6.9 6.8

Uvoz robe (procenat BDP-a) 35.6 34.9 29.9 29.6 31.6 32.0 30.5

Neto izvoz usluga (procenat BDP-a) 2.2 -0.2 3.2 3.8 3.5 1.9

Trgovinski bilans (procenat BDP-a) -18 -17.5 -20.9 -18.1 -20.8 -21.6 -21.8

Priliv doznaka (procenat BDP-a) 9.2 7.1 7.2 6.9 6.7 6.4 6.1

Bilans tekućih transakcija (procenat BDP-a) -9.8 -10.5 -12.5 -11.7 -13.1 -13.0 12.0

Prilivi stranih direktnih investicija (procenat BDP-a) 6.5 9.2 8.2 7.4 7.1 7.1 6.5

Spoljni dug (procenat BDP-a) 56.8 64.4 72.4 74.2 74.6 74.9 75.1

Realni rast privatnih kredita (procenat, prosek za period)

1.4 -1.4 2.0 -0.8 4.2 4.0 4.0

Nenaplativi krediti (procenat bruto kredita, na kraju perioda)

22.5 23.5 22.8 18.2 20.0 n.a n.a

Stopa nezaposlenosti (procenat, prosek za period) 13.4 16.0 17.5 17.1 16.8 n.a n.a

Stopa nezaposlenosti mladih (procenat, prosek za period)

28.5 29.7 35.6 32.3 32 n.a n.a

Stopa učešća radne snage (procenat, prosek za period

57.3 52.5 53.7 55.7 56 n.a n.a

BDP po glavi stanovnika, PPP 10,109 10,255 10,645 10,926 11,517 11,920 12,337

Stopa siromaštva od US$5/na dan, PPP (procenat stanovništva)

47.5 47.2 46.7 46.2 45.5 n.a n.a

Izvor: Statistički zavod, različiti državni organi, procene Svetske banke

BOSNIA AND HERZEGOVINA 2012 2013 2014 2015 2016f 2017f

2018f

Rast realnog BDP-a (procenat) -0.9 2.4 1.1 3.0 2.8 3.2 3.7

Struktura (procentni poeni): Potrošnja 0.9 2.2 2.2 2.6

Investicije 0.2 1.0 1.3 1.8

Neto izvoz 2.0 -0.4 -0.3 -0.7

Izvoz 1.0 0.7 0.8 1.0

Uvoz (-) -0.9 1.1 1.2 1.7


2.0 -0.1 -0.9 -1.0 -1.4 -0.5 0.5



Od čega: Fond zarada (procenat BDP-a) 12.7 12.3 12.0 11.5 11.3 10.9 10.4

Socijalna davanja (procenat BDP-a) 16.8 16.5 17.1 16.6 17.7 16.3 15.0


Fiskalni bilans (procenat BDP-a) -2.0 -2.1 -2.0 0.7 -0.6 -0.6 -0.3

Primarni fiskalni bilans (procenat BDP-a) -1.2 -1.4 -1.2 1.6 0.5 0.5 0.9

Javni dug (procenat BDP-a) 36.6 37.7 41.8 41.9 41.5 39.7 37.4


44.3 40.8 43.0 43.3 43.2

Od čega: Spoljni (procenat BDP-a) 27.5 28.3 30.9 30.8 30.7 Izvoz robe (procenat BDP-a) 22.6 24.3 24.2 24.4 24.2 23.9 23.5


Neto izvoz usluga (procenat BDP-a) 7.0 6.8 7.0 7.1 7.5 7.3 7.1

Trgovinski bilans (procenat BDP-a) -24.0 -20.8 -22.7 -19.0 -17.3 -17.2 -17.7


Bilans tekućih transakcija (procenat BDP-a) -8.8 -5.7 -7.5 -5.5 -6.2 -6.1 -5.6

Prilivi stranih direktnih investicija (procenat BDP-a)

-2.0 -1.7 -2.6 -1.4 -1.1 -1.1 -1.1



2.9 2.4 1.8 2.5 2.6


13.5 15.1 14.2 13.7 13.2

Stopa nezaposlenosti (procenat, prosek za period)

28.1 27.5 27.5 27.7 25.4 Stopa nezaposlenosti mladih (procenat, prosek za period)

63.3 58.8 62.9 62.3 54.3


44.0 43.6 43.7 44.1 43.1

BDP po glavi stanovnika, PPP 9,400.9 9,798.3 10,084.5 10,491.8 10,937.6 11,472.1 12,162.0

Stopa siromaštva od US$5/na dan, PPP (procenat)


KOSOVO 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Rast realnog BDP-a (procenat) 2.8 3.4 1.2 3.9 3.6 3.9 3.7


Potrošnja 2.7 2.3 3.8 2.2 4.2 2.7 2.6

Investicije -4.4 -0.1 -1.4 2.8 1.7 2.3 2.7

Neto izvoz 4.5 1.2 -1.2 -1.1 -2.4 -1.1 -1.6

Izvoz 0.1 0.4 3.0 0.6 0.8 0.9 0.6

Uvoz (-) 4.4 0.8 -4.2 -1.6 -3.2 -2.0 -2.2


2.5 1.8 0.4 -0.5 0.0 0.3 0.5



Od čega:





Primarni fiskalni bilans (procenat BDP-a) -2.4 -2.5 -2.4 -1.8 -2.2 -1.5 -1.2


Od čega spoljni) 6.7 6.1 5.9 6.5 6.5 6.4 6.2




Neto izvoz usluga (procenat BDP-a) -34.3 -31.6 -31.0 -30.3 -31.6 -32.1 -33.0

Trgovinski bilans (procenat BDP-a) 12.0 11.7 12.5 13.0 13.4 13.8 14.3

Priliv doznaka (procenat BDP-a) -7.5 -6.4 -7.9 -9.1 -11.4 -12.6 -14.2

Bilans tekućih transakcija (procenat BDP-a) 4.5 5.3 2.7 5.6 3.7 4.5 5.2


Spoljni dug (procenat BDP-a) 5.8 1.9 3.0 7.3


7.5 8.7 8.5 6.2 4.7 4.2 3.9

Stopa nezaposlenosti (procenat, prosek za period) 30.9 30.0 35.3 32.9


55.3 55.9 61.0 57.7


36.9 40.5 41.6 37.6


Izvor: Statistički zavod, različiti državni organi, procene Svetske banke.

BJR MAKEDONIJA 2012 2013 2014 2015 2016f 2017f

2018f



Potrošnja 1.3 1.4 1.6 3.0 3.2 2.5 2.6

Investicije 2.7 0.1 3.8 0.0 -0.9 0.9 1.1

Neto izvoz -4.5 1.3 -1.7 0.7 -0.3 0.0 0.1

Izvoz 0.9 2.6 8.0 2.3 2.5 2.9 3.6

Uvoz (-) 5.4 1.3 9.7 1.6 2.8 3.0 3.5


3.3 2.8 -0.3 -0.3 -0.1 0.6 1.4



Od čega:








38.3 40.5 45.9 46.4 49.6 52.2 54.1











0.5 4.9 10.3 9.9 4.5 6.8 8.0


10.3 11.3 11.1 10.6 7.8 7.6 7.3

Stopa nezaposlenosti (procenat, prosek za period) 31.0 29.0 28.0 26.1 24.8 23.9 22.7


53.9 51.9 53.1 47.3 50.0 49.5 48.8


56.5 57.2 57.3 57.0 56.6 57.0 57.2



19.2 19.1 18.7 17.3 16.4


CRNA GORA 2012 2013 2014 2015e 2016f

2017f 2018f



Potrošnja -2.7 1.6 2.6 1.2 0.5 2.8 4.3

Investicije 0.5 0.5 0.5 3.0 1.9 0.1 -2.5

Neto izvoz -0.5 1.5 -1.2 -1.0 0.8 0.7 1.2

Izvoz -0.1 -0.5 -0.3 3.8 0.5 1.3 1.9

Uvoz (-) -0.4 2.0 -1.0 -4.8 0.4 -0.6 -0.6


4.1 2.2 -0.7 1.5 -0.5 1.5 2.2



Od čega:








77.4 76.1 77.7 78.9 82.6 86.3 88.0











-11.5 -0.1 -1.1 0.8 0.9 1.0 1.2


16.5 17.5 15.9 12.5 12.7 12.0 0.0



42.6 41.7 36.3 38.5 39.1 39.5 42.0


49.8 50.1 52.7 53.7 54.3 54.1 37.7



19.2 18.7 13.3 11.9 11.1 9.0 8.5


SRBIJA 2012 2013 2014 2015e 2016f

2017f 2018f

Rast realnog BDP-a (procenat) -1.0 2.6 -1.8 0.7 2.5 2.8 3.5


Potrošnja -1.2 -0.6 -1.1 -0.7 0.7 0.6 2.2

Investicije 0.6 -1.5 -0.1 1.1 1.3 1.6 1.2

Neto izvoz -0.4 4.8 -0.6 0.3 0.5 0.6 0.1

Izvoz 0.3 7.4 2.3 3.5 4.7 4.5 3.9

Uvoz (-) -0.7 -2.6 3.0 3.2 4.2 3.9 3.8


7.3 7.7 2.1 1.9 1.3 3.2 3.5



Od čega:





Primarni fiskalni bilans (procenat BDP-a) -5.3 -3.2 -3.7 -0.5 1.0 1.3 1.9



57.4 60.9 71.8 77.2 76.8 75.2 72.7











6.1 -1.9 -2.3 3.7 3.3 5.0 6.0


18.6 21.4 21.5 21.6 20.2 19.9 20.9



51.0 49.4 47.6 43.2 42.4 40.9 40.8


46.7 48.4 51.9 51.6 52.0 52.7 53.0




Documents

GRUPA SVETSKA BANKA JUGOISTOČNA EVROPApubdocs.worldbank.org/en/120261475173893480/srpski-SEERER10-za-web.pdf · GRUPA SVETSKA BANKA JUGOISTOČNA EVROPA REDOVNI EKONOMSKI IZVEŠTAJ