Е Т И М О Л О Г И Ј Е

1. СТ СЛ ОВ. Б А Г-b P t ,CKPJ1ET

',

рус. багорг ,скрлетна боја', мрус. бахор ,id.

' је, колико

ј а знам, досад необјашњена реч.

Међутим, исто као што слов. gnefo ,смеђ, смеђе-

црвен' спада ка грч. kviccc ,дим

' Berneker, Slav. Etym. Wb.

s. v. па има, према томе, првобитно значење ,за1горело',

раније значење речи баггрг мож е лако бити ,пламен,

горуће црвен'. Она се даје, под том претпоставком* до-

вести у везу са грч. сразуш ,пећи', ј ер семантички ниј е

ни најмање невероватно — упор. рус. oazđni b, ,ватра која

ј ош тиња под пепелом' —

да ј е њено полазно значење

било ,ж арити'.

Гласовно треба поћи од праоблика *bhogoros.

2. СРП. ДОДОЛЕ.

„Дддоле" иду ао селу од куће до куће, т е иј евају

и слут е да удари кииха. Једна се дј евој ка свуче до ко-

шуље са свиј ем, па се онако гола увиј е и облож и разно-

личном т равом и цвећем т ако, да ј ој се кож а не види

ни мало, и т о се зове додола ; па онда зађу од куће до

куће. К ад дође пред кућу, онда додола игра сама, а све

друге дј евој ке ст ану у ред и пј евај у различне пј есме; по

т ом домаћица или какво друго чељаде, узме пун кот ао

или кабло воде, т е излиј е на додолу . а она игра и окреће

се. У додолским се пј есмама припиј ева на крај у уз сваку

врсшу : ој додо ! ој додоле! Наша дода Бога моли \ ој

додо, ој додоле! \ Да удари росна киша | Ој додо, ој до-

доле! Вун, Срп. рј ечн.3 133.

Нашој речи дидола одговара у албанском dordol'etse.

Она значи по Mitkos-y, Albanesische Helden-Hochzeitsliedet

и. Sprichworter (Zeitschr. J. Volkerkunde hgs. v. Veckenstedt

II. 57.) дете окићено лишћем које о духовима полевају по

глави водом, док други певају да измоле кишу, дакле

исто што и срп. додола, једино што је dordol'ets дете

2 3 2 П Р И Л 0 3 ст

а дддола девој ка. М. Vasmer Stud. zur alb. Wortf orsch.

I 64 изводи алб. реч из српске са секундарно уметнутим r

као meršine из мешина, а оставља при том необјашње-

ну срп. реч истога значења. Али сем у овом значењуdordol

'ets т . долази, и то у гегиском диалекту, још у

значењу ,птичје страшило'. Поменућу само да у рум. ко-

релату за наше ариоруше, алб. peperone, нгр. Jtepitepouva,

у рум. papaluga, не значи само, auf blossem Leibe in Laub

gehii ltes Zigeunermadchen, đas bei der Dii rre vor den Bau-

ernhausern tanzt und singt. mit Wasser begossen und

beschenkt wird£ него и ,Schreckgestalt

' Н. Tiktin, Rumanisch-

deutsches Worterb. 118. не улазећи за сада у то које је

од т а два значења првобитно.

Алб. dordol'ets ,птичје страшило

' ј е слож еница. Она

се има рашчланити у dor - dol' - .dor спада к алб. dor-beri

,стадо', кој е N . Jokl, Studien zur alb. Etym. u. Wortf or-

schung I 16 и д. врло убедљиво пореди са грч. xh']p, стслов.

zverb (праобл. *ghuer) ; други саставни део dol

' налазим

у алб. dot'ane ,нануле

' које је такође композитум и чијем— апе из иевр. *audhsna одговара, као колектив, стслов.

usnij e ,corium'; у алб. спада к апе још mb- ab .навући

ципеле' (праобл. *audho), које G. Меуег, Alb. etym. Wb.

264., не видећи везе међу овим корадикалима, држи да

је туђа реч, па је изводи погрешно из романскога итал.

basso д оњи део'.

Dordol'ets значи ,;ројЗг|тро\- р.в p.op cpi]v а v^ pdbjtou eig

тои£ ki'].t ouc avapTcr ji evov' XpiGT0'

p0pi6i]: , Ле̂ . r fjc a/.p. уХ.

104. Према томе још необјашњени део наше сложенице

мож е се, полазећи од праоблика delna, и селгантички

довести у везу са стирс. delb ,облик' (из *delw~

), dolbud

,figmentum', сткимр. delu, нкимр. delw ,figura

'. Све ове

речи спадају ка невр. корену dele- ,резати, вештачки

направити' у грч. 6ai-6dXXui ,вештачк и направити

', 5ai5aXov

,уметнина', стинд. dulayati ,резати

' итд. Walde, Lat. etym.

IVb? s. v. dolo. Овамо спада — са прелазом значења

,равно пресечено' > ,плоштина

' Fick III3 120 — и лит.

delna ,длан'. Иевр. праоблик литавске речи је

*delna, а

на тај се своди формално, преко праалб. *dalla, и алб.

doll у dol'-ane. и dor-dol

'-ets.

Етимолошка анализа објашњује потпуно значење и

ове последње речи, где се извршио прелаз значења ,figura'

> ,страшило', које не треба нарочито тумачити.

Срп. додола се не поклапа фонетски с данашњим

алб. dordol'-ets, него одговара једном алб. облику без r .

Овај је настао иравилно из иевр. *gueri-delna где се r мо-

рало изгубити пред спирантом б из првобитно интерво-

калнога — d —, као н. пр. у алб. buze ,уста' из *burze

Е Т И М 0 Л 0 Г И Ј Е 2 3 3

ка лит. burnđ ,уста', герм. beran ,id

'. N . Jokl о. с. 11. Алб.

облик из којега је узета српска реч дддола је, према

томе, *do8oll-, а rd данашњега dordol

'ets је обновљено

утицајем simplicia dor и dol'.

3. СЛОВ. К О Z 0 L , К О Z U L Y

,котарица од коре од дрвета' мора да је, по G. Меуег-у

Alb. etym. Wb. 408 због алб. škoze f. ,буква, платан' по-

зајмица из илирскога, а тако исто и пољ. kozub, kozub.

М ени се, напротив, чини, да koz - ниј е позајмица него

реч сродна с албанским škoze. G. Меуег је наиме пре-

видео да са по м ену т и м сл ов . р еч и м а, к ам о сп ада и сл о в.

kozarec ,чаша (од коре од дрвета)' стоји у прегласу рус.

,котарица од коре од дрвета'. Да се тај преглас

објасни треба поћи од праоблика *kowag, одакле *kowdg

> kuz у високом степену, а у редукционом *kweg - > koz

са правилним прелазом консонант а -f- wd у консонанш -ј

- о.

Ово w које сам претпоставио да бих објаснио слов ̂koz- :

kuz - находи се и ван граница словенских ј езика и то

управо у алб. škoze ј ер ту z место б ( > d) показује јасно

да се изгубило ј едно w.

4. KORVJ9

рус.-диал. ош - KopoBt mb, от - кров£ш1>, auftauen, abste-

hen, losgehen z. B. von der Griitze, die sich аш Topf an-

gesezt hat', српхрв. кравим, ошкравим je за Berneker-a

Slav: etym. Wb. s. v. реч нејасна порекла.

Korvj o je деноминатив из korvo ,Eiskruste, Kruste von

Grii tze' итд. a спада ка слов. kora — рус. kopd, слов. kora

,Rinde, Kruste, Eisscholle'. За w(e)

- основу у слов. korvh

упор. англс. haerđan ,scrotum' (из *xaru -

pj-) Trautmann,

Bezzenberger Beitrage XXX 329.

Из *korvђ ,кора

' образовало ce otr, - korvi ti ; значење

,auftauen, losgehen' прешло j e позније од слож енице на

сим пл ек с ср п . кр авим , к ао н . п р . у п озн ат о м пр им ер у

слов. rešiti ,везати' в. лит. r iszu ,id

' преко *ot-rešiti .

5. С Л О В - K O CT b P t .

Berneker, Slav. etym. Wb. 584 доводи праслов. *kostbr o

или *kostrh (рус. косшеро, ,хрпа дрва, ломача, два хвата

дрва', слов. kostdr, ломача

', чеш. kostroun, kiik s kol iky

na sušeni pice, kozlik, kostrbal , ein Gestel l zum T rocknen

des Klees', пољ. kostra f., у везу ca kostb.

2 3 4 I I г и Л 0 з и

Промена значења ,кост' —

,парче дрва' није необична,

али се Бернекерово мишљење ипак не мож е прихватити

због значења ,ломача'. Међутим словинц. kii

'oscoul ,го-

мила дрва за лож ење', које спада овамо, показује јасно

да се ту ради о ј едној речи слож еној са префиксом ko-

(*ко — stelh) . За ко- в. Berneker Slav. Etym. Wb. 531; слов.

*-stbn , — strz ,ломача

' може ce поредити ca лат. strues

,хрпа наслаганих ствари', struo ,наређаги једно над другим,

саградити', гот. strauj an, нвнем. streuen. У старој алтерна-

цији према овоме стој и *stele у слов. stelj o као и у *stelh:

словинц. k ii'osćoul .

6. СТ СЛОВ. R-b Kt Nb ,ГОЉЕНИЦА

'

Berneker, Slav. Etym. Wb. s. v. доводи ту реч у везуса слов. čučg, а то значи да би у к гк гт суфикс био— гјњ. То ј е и сувише несигурно, а да не би био оправ-

дан покушај да се khkohb рашчлани у к Ђ-кгпђ. — К гњ

ј е из праслов. *kumnj os (= иевр. *knmj os), за- knm- упор.

грч. Kvfp r} ,гољеница', ствнем. hanumma ,стражњи бут

'

и стирски спат ,нога'. Како се не да утврдити прелаз

т пј < пј , него се, насупрот, очекује ј едно — т ј , требаће

поћи од ј едне иевр. п- основе *knmen, ј ер би *knmnj ćs било

дало -koiij i, упор. чешки kmen уз knij e из *к гт п- Berne-

ker , Slav. etym. Wb. 663.

Т еж е j e пречистити ca првим саставним делом к г~.

Поређење са стинд. префиксом ки- није убедљиво, а исто

тако ј е тешко претпоставити ј едну стару редупликацијуи ако она а prior i не би била немогућа. По мом схва-

тању ј е највероватније да ј е, народном етимологијом,

утицала реч khlka ,бедро', па се прво к г-

у к г-к гт даје

објаснити укрштавањем ових облика. За такове појаве

види н. пр. нвнем. Auge место *age према прагерм.*auzo ,ухо

'.

9 . T E L E G A

Рус.-стслов. шелђга, ,6tcppoc currus (?)' на пр. оселг

иодЂ шел$гоп иодарлж енЂ, рус. шел$га (шелега ?), иро-

сшал кресшлнскал или нмскал иовор ка1, мрус. шали (ша-

л&а ?) и у значењу ,деревлннић шреугол1>никб аодз илу-

гомб', буг. шеленга petit chariot couvert tire par un cheval

',

срп. шељиг, ок о два добра прста пошироко дрво кој е се

савије овци или кози око врата те о њему виси звоно,

савиј ен прут којега се крајеви забоду доље у јарам волуоко врата одатле се у гдје којим крајевима Хрватске и

сав јарам зове шељиге; шељизе, шаљиге ,currus unijugus'

Е Т И И О Л О Г И Ј Е 2 3 5

слов. telega ,der innere lange Spindel des Ochsenjoches,'

Pl. telege > ,jarem, Ochsenjoch', taliga ,pri jarem dvoje

zavitih, tenko iztesanih in k višku molečih prekelj , Schieb-

truhe'. У слов. има још toliga ,Schiebkarren

'. Чеш. taltga

.Karren', пољ. telega ,id

'. Ј1ит. talenga, tolenga j e позај

-

м и ц а и з с л о в е н с к о г а .

Јасно је, да су све ове речи истога порекла. Против

покушаја да се оне схвате као позајмице из турскога talik

говори већ и географски момент : те речи нема у осман-

скотурском ; она ће, дакле, бити и ту позај мица.

Већ је G. Меуег, Alb. etym. Wb. 428 изводио срп.

шељиг, дрво које се савије к ози или овци око врата те

о њему виси звоно : савијен прут, којега се крајеви доље

забоду у јарам волу око врата' из алб. tevl

'igu т ., das

gebogene Holz das dem Ochsen um den Hals laufend ihn

an das Joch schliest, Ring kul'ari i zg

'eSese.

Меуег спаја 1. c., колебајући ce, алб. tevl'igu ca

рум. tavđl ,Rolle' a то рум. taval треба да je, по његову ми-

шљењу, у вези са слов. valj ati ,volvere'. Ово се последње

не мож е усвојити. Ако се наиме узме да ј е рум. tavalese из

ваљаши онда остаје необјашњено не само ta —, него и /

упор. за ово последње срп. хаљина > рум. haina срп. босиљак"

> рум. busioc итд. Напротив, није тешко довести у везу рум.

taval с алб. tevl'igu, ако рашчланимо ову реч у tev-l

'igu.

l'igu спада ка иевр. *lejg

- ,везати

': лат. ligare, мрус.

po-lyhati sa ,уортачити ce', лит. laigonas ,шура

' = Aois(ovr iav

cpparpiav, сгвнем. ge-leich ,зглоб, спој' Walde, L at. etym.

Wb.- 429. — За развој значења ,везати' > ,јарам

' упор.

алб. П к> ,везати' — zg'eбв ,волујски јарам

' N. Jokl, Stu-

dien cit. 98 и d. стинд. yugdm, грч. šuyov, гот. j uk, лит.

j iingas итд. према лат. j ungere ,везати'.

Први саставни део tev - је иевр. * towds "> праалб.

* tavah ,клинац

' ка грч. т и-Хос ,дрвени клинац

', лит. tulis

,клинац у оси к ола к оји спречава да точак не испане',

англс. poll ,клинац на веслу'. Рум. tav(e) al је из праалб.

tavah ;

— за проширење с тим суфиксом в. 0 . Qmsusianu

Hist. de la langue roum. I 250.

Према томе првобигно значење алб. tev - l'igu ј е

,волу око врата савијено дрво (= ,ј арам' l

'igu), причврш-

ћено клинцем (tev-) за рудо

', а схватање свега тога као

једне целине и као ,прстена' ј е, ван сваке сумње, позније.

За овај последњи прелаз значења има лепа паралела усардинском: loriga ,прстен

' ка loru J ochriemen

' (у који

се увлачи рудо и учврсти једним клинцем) М. L. Wag-

ner, Worter u. Sachen II 208. Ни прелаз значења, ,јарам'

— ,кола

' не прави никаквих тешкоћа : упор. н. пр. слов.

2 3 6 п р и л . о з и

агћт Ђ ,јарам': грч. &pp.u ,кола

', грч.

'СеОуос ,јарам

': стлат.

ј оих - menta ,запрега'.

Уз поменуте промене значења слов. облици се ра-

зилазе и фонетски *teleg- *

telj ig- *talig

-. Све то се не да

објаснити славистичким средствима, него се за узрок томе,

као и акценатској разлици има потраж ити у језику из ко-

ј ега ј е та реч Јзета.

Слож еница *tđvd-loiga развила сеправилно y*ta[ vj f teg ,

чији ј е акценат очуван у срп. буг. шалига, док рум. te-

leaga и слов. telega претпоставља алб. tale'g

-, које се

мож е лако објаснити утицајем симплекса *leg(e) . У Plur.

ј е због /- прегласа настало у алб. правилно lig-, упор. алб.

tevL igeU:, па се исто, као н. пр. и у алб. gel' ,петао

'

с место gal према Plur. лат. gall i алб. ~

^>gel' образовало

аналогијом у Sing. *tevl'igu > слов. toliga.

Под утицајем симлекса *tav (в. рум. tav - alesć) об-

новљено ј е v у алб. tevl'igu, а томе се има приписати и

а у * tal

'ig

- који претпостављају облици : слов. taliga,чеш. taliga итд.

8. СЛОВ. С U L А ,ЗАВК ЖЉАЈ'

ј е позајмица из алб. tsul'e f . ,џак брашна

', грч.-

алб. tsui'e ,завежљај

'.

Сама алб. реч је слож ена из te -\- *duI

'e. За ts

из te -ј- d упор. алб. dark ,чопор

' из *te +

*dark и да-г-

корум. tarc ,eine kleine Hiitte zum Schutze der neuge-

borenen Lammchen' G. IVeigand, Jahrb. d. rum. Inst. XVI,

214, tn-iarc, ,absetzen' т. j . одбити јање од матере ; упор.

и tsure ,хрид' из te -

|- дигпа у којем је *Durna из

*Rrna у прегласу са иевр. carn — гомила камења

', ако

ј е ово из krnd-, јер би, као ирски carn- овај облик мо-

гао да наставља и krno-, те би обе ове речи могле бити

идентичне. За ирс. carn в. Walde, Mitt. d. Geogr. Ges.

(Wien) 1898, 479 и д.

Овако би се дало објаснити и слов. сар < алб. tsap

,јарац' из te - (

- *dap = лат. caper које још М. Vasmer, Kri-

tisches zur slav. Etymolog ie Roczn. Siaw. V 152, поводећи

ce за Коршом, Arch. J. slav. Phil . IX 494 изводи из тур-

с к о г а kez au .

9. СТ СЛОВ. Ч Р Ђ Д А

стоји у прегласу са kordo, срп. крд. Berneker, Slav. etym*

Wb. 666 држ и ово објашњење несигурним и мисли да

ће кг,рдб бити пре позајмица из германскога и то из гот-

ског kaiirdr ,стадо'. Али аргументи, које он наводи про-

тив везе kordr, са чр£да не могу да је оспоре, јер ј е д н а к и

К I И М 0 А 0 Г I I Ј Е 2 3 7

нреглас долази и у албанском корадикалу, ј едино што туима 5- као и у лит. skerdžus ,пастир

'.

Алб. herbe f ., (гег.) ,гнездо' —

упор. и er i -a у Borgo

Erizzo код Задра G. Weigand, Jahrb. d. rum. Inst.

XVII 227 — из праалб. *xardih = иевр. *skrdis. За * (s) krd

— упор. српхрв. крд истога степена. Из високе основе,

која одговара *skrdih, иевр. *skerdis имамо правилно

праалб. * tšerdih па даље, скраћењем а пред консо-

нантском групом у е алб. tšerSf ,гнездо'.

X . Барнћ.