Hegel sistemISTORIJA FILOZOFIJERe "filozofija" je grkog porekla, i predstavlja sloenicu od dve rei: 1) philia, to znai ljubav, prijateljstvo, i sophia, to oznaava mudrost. Filozof predstavlja ljubitelja mudrosti. Filozof tei mudrosti, a ono prema emu samo teimo, to ne posedujemo. Filozof, zato, nije mudrac, mudrac se na grkom kae sophos, ve ljubitelj mudrosti, philosophos.

Hegel kae da je "dolo vreme da se filozofija uzdigne do nauke", tj. da je dolo vreme da ona "odbaci ime ljubavi prema znanju i da postane stvarno znanje". Hegel smatra da prethodni filozofski sistemi jo uvek ne predstavljaju nauku, znanje, mudrost, ve samo filozofiju, ljubav prema mudrosti. Meutim, on im ne odrie svaku pretenziju na znanje ili na istinu. Prethodni filozofski predstavljaju samo relativno, parcijalno znanje, odnosno relativnu, parcijalnu istinu. Tek njegov sistem predstavlja apsolutnu ili potpunu istinu. ta vie, svi ostali, tj. prethodni filozofski sistemi predstavljaju samo delove, momente Hegelovog filozofskog sistema. Hegelov filozofski sistem tako predstavlja sveobuhvatnu sintezu celokupne istorije filozofije. Filozofski sistemi se meusobno opovrgavaju. Svaki filozof misli da je svojim filozofskim sistemom doao do potpune, tj. do apsolutne istine, a da su prethodni filozofofski sistemi apsolutno i potpuno lani. Filozofski sistemi se, prema tome, meusobno iskljuuju. Oni se nalaze se u odnosu uzajamne kontradikcije ako je jedan laan, drugi mora biti istinit, i obrnuto. Drugim reima, oni se nalaze u odnosu teze i antiteze. Na primer, ako je istinito da postoji samo jedna supstancija, onda mroa biti lano da postoje dve supstancije. Hegel, meutim, tvrdi, da njegov sistem predstavlja sintezu prethodnih filozofskih sistema. Kako je mogue spojiti, sastaviti ono to je kontradiktorno?(ANIMACIJA - luk)

Hegel smatra da istorija filozofije predstavlja dijalektiko kretanje, dijalektiki proces. Jedan filozofski sistem predstavlja tezu, njemu kontradiktorni sistem igra ulogu antiteze, a neki naredni filozofski sistem sintetizuje prethodna dva filozofska sistema i predstavlja tezu, u odnosu na koju se sledei filozofski sistem pojavljuje kao antiteza. Tako, recimo, racionalizam predstavlja tezu, empirizam antitezu, a kriticizam sintezu. Kriticizam, pak, kao subjektivni idealizam vri funkciju teze, iju antitezu predstavlja objektivni idealizam, dok apsolutni idealizam predstavlja sintezu subjektivnog i objektivnog idealizma. Hegel smatra da vremenski niz, redosled filozofskih sistema predstavlja razvoj jedne te iste filozofije. Hegelov filozofski sistem predstavlja kraj, zavretak tog procesa razvoja. I kao to kod biljke cvet ne moe nastati pre pupoljka, a plod pre cveta, isto tako redosled filozofskih sistema nije sluajan, ve nuan.

(DIJAGRAM Hegelova dijalektika)

APSOLUT = UM = IDEJAHegel kae, "to je stvarno, to je umno, a to je umno to je stvarno". Istorija filozofije predstavlja samo jedan deo, jedan aspekt ukupnog razvoja. Istorija filozofije predstavlja samo jedan deo/aspekt razvoja duha, a razvoj duha ini samo jedan deo razvoja uma. "Jedina misao, koju filozofija donosi sa sobom, jeste jednostavna misao uma, da um vlada svetom, dakle da je u svetskoj istoriji zbivanje bilo umno. Um je supstancija, naime ono, usled ega i u emu sve to je realno ima svoj bivstvovanje i egzsitenciju, i beskonana mo, jer um nije tako nemoan da bi doterao samo do ideala, do onoga "treba da" i postojao samo izvan realnosti, ko zna gde," (Hegel, Filozofija istorije). Um, prema Hegelu, predstavlja apsolut.(DIJAGRAM eling sistem) Hegel, meutim, kritikuje elinga zato to je shvatio apsolut kao "metak ispaljen iz pitolja". Drugim reima, eling uvodi apsolut kao pretpostavku. Nasuprot tome, prema Hegelu, apsolut predstavlja proizvod, rezulta dijalektikog procesa. Dijalektika predstavlja proces nastanka, stvaranja, proizvodnje apsoluta. Osim toga, Hegel kae da eling shvata apsolut kao "no u kojoj su sve krave crne". eling je tvrdio da je apsolut potpuni identitet subjekta i objekta, da je to taka u kojoj nema nikakve razlike. Hegel smatra da je apsolut sinteza subjekta i objekta, pa prema tome, pretpostavlja razliku izmeu onoga to je sintetisano.

Samopostavljanje umaU dijalektikom procesu dolazi do samopostavljanja uma ili duha. Taj dijalektiki proces najvie lii na neko putovanje odlaska od kue, lutanja i vraanja kui, ali obogaen novim iskustvima.

1) U prvom koraku ili momentu, duh postavlja samog sebe. To je teza.

2) U drugom koraku ili momentu, duh postavlja svoju suprotnost. To je antiteza. Negirajui sebe, duh "izlazi iz sebe" u svoju spoljanjost, postaje neto drugo u odnosu na samog sebe. To drugo Hegel naziva prirodom. (DIJAGRAM Fihte: Ja VS ne-Ja)

3) U treem koraku duh se vraa samome sebi i u samog sebe, tj. iz svoje spoljanjosti vraa se u svoju unutranjost. To je sinteza. Duh se nije, naime, vratio na prvobitno stanje. On se u izlasku izvan sebe trajno promenio, i ono izvan sebe uneo u sebe kao neto to je njegovo ili to je on sam, ili to je on sam proizveo.HEGELOV SISTEM(DIJAGRAM Hegelov sistem)

LOGIKANAUKA O BITKUKvalitet

Kvantitet

Mera

NAUKA O BITIBit

Pojava

Stvarnost

NAUKA O POJMUSubjektivni pojam

Objekt

Ideja

FILOZOFIJA PRIRODEMEHANIKA

FIZIKA

ORGANIKA

FILOZOFIJA DUHASUBJEKTIVNI DUHAntropologija

Fenomenologija

Psihologija

OBJEKTIVNI DUHPravo

Moralitet

Obiajnost

APSOLUTNI DUHUmetnost

Religija

Filozofija

Logika

Nauka o istoj ideji, tj. o ideji u apstraktnom elementu miljenja. ta znai to da je ideja ista? Za alkohol se, recimo, kae da je ist. To znai da ne sadri primese neke druge susptancije, tj. da je odvojen (=apstrahovan) od svega drugog. ista ideja, po analogiji, ne sadri primese neega drugog, odnosno ista ideja predstavlja neto apstrahovano od svega drugog. Drugim reima, ideja je uvek ideja neke stvari. Ideja je uvek u vezi sa nekom realnou koja je shvatljiva putem te ideje, i koja predstavlja ostvarenje te ideje. Ideja uzeta u apstraktnom elementu miljenja, predstavlja ideju razmatranu samu po sebi, potpuno nezavisno od bilo kakve realnosti. Logika prati razvoj ideje, potpuno nezavisno od prirode i drutva, odnosno istorije, i celokupne realnosti uopte.Filozofija prirodeAko ideja predstavlja tezu, odnosno afirmaciju, priroda predstavlja antitezu, odnosno negaciju ideje. Zapravo, cela egzistencija i sutina prirode sastoje se u tome da priroda nije. Jedini odgovor koji se moe dati na pitanje "ta je priroda" glasi: "priroda nije ideja". Osim toga, priroda ne predstavlja nita drugo. Ona ima isto negativnu egzistenciju i sutinu. Zato Hegel definie prirodu na sledei nain:1) priroda predstavlja drugobitak ideje u prirodi ideja se nalazi izvan sebe same, ili, priroda je drugo u odnosu na samu sebe

2) priroda je samootuenje ideje.

Filozofija duhaU duhu se ideja iz drugobitka i samootuenja vratila sebi samoj i stekla svest o sebi. Apsolutnu ili totalnu svest o sebi, duh postie u filozofiji. Filozofija predstavlja zakljuak ili zavretak samorazvoja, tj. samospoznaje duha.