Razvojna psihologija

3. Motorno ponašanje deteta u prvoj godini života može se svrstati u dve kategorije:motorna aktovnost i motorna kontrola? Da. + 4. Jedna od zakonitosti razvoja hvatanja je da dete u početku hvata predmete sa daleko više snage nego što je potrebno?Da. +

10. Ego je deo ličnosti koji nastoji da zadovolji nagonske potrebe uvažavajući objektivne okolnosti i moralna ograničenja koja u društvu postoje? Da. + 12. Stadijum razvoja koji Erikson naziva stvaranje naspram zastoja predstavlja najduži stadijum čovekovog života?Da. + 13. Smrt rodjitelja u detinjstvu izaziva razvojnu krizu,a u odraaskom dobu izaziva akcidentnu krizu? Da + 16. Pokazatelji koji se mere Apgar skalom su puls,refleksi,težina,disanje i boja kože? Ne. - (fali misicni tonus a tezina je visak) 17. Prevremeno rođene bebe se po rođenju brže razvijaju nego bebe rođene u terminu predviđenom za porođaj? DA + 19. Dečije emocije su površinske,kratkotrajne,česte i jake? Da. + 20. Progesteron je jedan od tri ženska hormona? NE - (u knjizi se nabrajaju dva hormona, progesteron i estrogen) 21. Čomski je autor jedne teorije razvoja govora?Da. + (kao i Skiner, Bandura, Braun) 22. Glasovna ekspanzija i glasovna kontrakcija spadaju u prelingvističku fazu razvoja govora?Da. + (preverbalnu) 23. Prema Katarini Bridžes iz neizdiferenciranog uzbuđenja koje postoji još na rođenju deteta,vremenom se prvo razvija ljubomora?Ne. - (zadovoljstvo i uznemirenost) 25. Kod prohodavanja dete malu površinu oslonca stopala nadoknađuje širokim raskorakom,snižavanjem težista tela i širenjem ruku tokom hoda?Da. + 9. Etolozi su okrenuti proučavanju kako nasledni faktori oblikuju ponašanje? (etiologija je nauka o uzrocima, etiolozi proucavaju u prirodnoj sredini jedinke, bez vestackih cinilaca) 10. U svakondevnom životu čiste osete niko ne doživljava?Da + 19. Iz podataka dobijenih posmatranjem se pouzdano može zaključiti o ljubomori?Ne - 22. Beba od 2meseca najraidje stavlja stvari u usta?Ne 23. Senzo-motorni stadijum traje do 12 meseca do detetove *****(ne mogu da pročitam poslednju reč)?Ne 38. Mehanizam koji po Pijažeu vodi ka razvojnim promenama je antropomorfizam?Ne - (kriza) 41. Senzitivni period u razvoju prvenstveno se odnose na period puberteta?Ne 42. Stadijum sticanja poverenja se odvija u ranom detinjstvu od 2-3 godine?Ne - (1. godina zivota, a tokom 2-3 je stadijum autonomije) 43. Poslednji stadijum u celokupnom životnom ciklusu naziva se stadijum identiteta?Ne - (stadijum integriteta) 44. Razvojne i akcidentne krize razlikuju se po mogućnosti da s ena njih propremimo?Da + 46. Stvaranje polnih ćelija naziva se mejoza?Da + 47. Dominantni geni su odgovorni za poremećaj a recesivni za odbranu od poremećaja?Ne - 52. Ljuto je perceptivni doživljaj koji možemo da osetimo na svakom delu jezika? (osecamo 4 vrste ukusa a ljuto je pojacan intenzitet ukusa - bilo koje vrste) 60. Kaznom na neki način moraju biti povređeni i nteresi kažnjavanoga da bi bila delotvorna? Da + 61. Glavna posledica kažnjavnaja je promena ponašanja?Ne -

1.Animizam i artificijelizam su karakteristični za preoperacioni stadijum razvoja inteligencija, a realizam i finalizam za stadijum konkretnih operacija.

2.Motorno ponašanje u prvoj godini života obeležava razvoj motorne ativnosti i motorne kontrole. DA + 3.Smrt roditelja u detinjstvu izaziva akcidentnu krizu, a u odraslom dobu razvojnu krizu. NE - (obrnuto) 4.Pažnja je glavni faktor usmeravanja percepcije. DA + 5.Upotrebna lateralizovanost nam pokazuje učestalost izvođenja nekog pokreta. NE - 6.Dečije emocije su površinske, kratkotrajne, učestale i snažne. DA + 7.Verovanje u snagu ranog učenja dovelo je do pojave pokreta za kompenzatorno obrazovanje. DA + 8.separaciona ansioznost se može prekinuti tek po ponovnom susretu sa majkom ili drugom traženom figurom. DA + 9.Socijalna uloga pola je definisana biološkim činiocima. NE - 10.Pojava glasovne kontrakcije olakšava učenje stranih jezika. NE - (otezava ih) 11. Stadijum usvajanja odgovornosti prema Eriksonu karakterističan je za razvojni period u kome deca kreću u obdanište. NE - (od kretanja u skolu do puberteta) 14.Pokazatelji od kojih se sastoji Apgar skor su :puls, refleksi, težina, disanje i boja kože. NE - 17.Jedan od kriterijuma prelaza u fazu odojčeta je kada dete nadoknadi telesnu težinu koju je izgubilo makon porođaja. DA + 24.Autonomnu moralnost karakteriše poštovanje autoriteta i objektivno shvatanje odgovornosti. NE - (to su karakteristike hetenomne moralnosti) 27.U adolescenciji se javljaju prva prava prijateljstva. DA + 28.Refleks Babinskog je odgovor novorođenčeta na glasan zvuk i izmicanje podloge. NE - (ovo je moroov refleks, refleks babinskog podrazumeva povlacenje prsta ili olovke po tabanu deteta od prstiju ka peti kada ono siri lepezasto prste...) 30.Prema Pijažeu egocentrični govor nema razvojnu funkciju, a prema Vigotskom predstavlja sredstvo mišljenja. DA + 31. Sazrevanje polnih ćelija je mejoza. NE - (stvaranje je mejoza) 33. U periodu usvajanja odgovornosti dete započinje pravu saradnju sa odraslima. DA + 34. Odlika embrionalne faze je razvoj organa. DA + 35. U fazi sticanja odgovornosti dete je sposobno na saradnju u poslovima odraslih. DA + 36. U tokog ranog detinjstva se razvijaju motorna kontrola i motorna aktivnost. DA + (tokom prve godine) 37. Glasovna kontrakcija olakšava učenje stranih jezika. NE - 38. U 8.mesecu majka postaje pravi objekat detetove ljubavi. DA - (kada se javi strah od stranaca, drugi organizator) 39. Pažnja je glavni faktor usmeravanja naše percepcije. DA +

Faze razvoja ploda: Zigot= 10-14 dana; plod oko 4mm Embrion = -8ned.; diferenciraju se organi i amnionska vrecica (vodenjak); glava 1/2 tela na kraju; dete oko 5g i 5cm; Fetus=do porodjaja; ubrzan rast; na kraju glava oko 1/4 tela; - 80% trudnoca neplanirano, 60% zeljeno, kad se obave direktna ispitivanja taj procenat je manji, oko 1/3 trudnica bezrezervno prihvata trudnocu i te su verovatno i planirale. - Ego je funkcija u strukturi licnosti koja ima zadatak da posreduje izmedju potreba i mogucnosti njihovog zadovoljenja (fizickih i socijalno-moralnih ogranicenja), vec u utrobi dete ima zacetke ove vrste adaptivne sposobnosti. - Trudnoca normalno traje 10 menstrualnih meseci (28*10=280 dana), od trenutka poslednje menstruacije, a 266 dana od oplodjenja. - Trudnoca zapocinje kada dete vise ne dobija dovoljno hrane putem pupcane vrpce. - Dugotrajna izlozenost nedostatku kisonika kod novorodjenceta naziva se anoksija, a potpuni prekid snabdevanja asfiksija. - Agpar-skor test sluzi za procenu vitalnosti bebe i nosi 10 bodova, u 5 disciplina po dva boda. Puls - Tonus misica - boja (koze) - refleksi (reakcija na drazenje oko nosa) - i disanje. Radi se u prvom i petom minutu po rodjenju. Umesto agpar-skor testa moze se uraditi i hemijski nalaz kiselosti krvi, ali za taj nalaz treba vaditi krv iz novorodjenceta... - Bebe se radjaju nesposobne za brigu o sebi, potreba im je briga okoline. Pojava radjanja u nezrelom obliku za prezivljavanje naziva se neotenijom ili fetalizacijom. - U prvim danima bebinog zivota dominiraju refleksne aktivnosti potrebne za prezivljavanje. Refleks je jednostavan, nehotican i nenaucen odgovor odredjenog dela tela na odredjene stimuluse. - Moroov refleks: iznenadna stimulacija, glasan zvuk ili izmicanje podloge rezultira pokretu slicnom zagrljaju usmerenom ka majci. - Babinski refleks: Povlacenjem prstom ili olovkom po golom tabanu bebe od prstiju ka peti rezultira lepezastim sirenjem palca i prstiju na nozi. - Nedonosce= novorodjence<2500gr - Prevremena = 2 nedelje < Normalnog porodjaja > 2 nedelje = Prenesena trudnoca - Dojenje je bitno i za fizicki i za psihicki razvoj deteta. Dete treba sto pre dati majci na dojenje. - Kraj novorodjenackog perioda nastupa otpadanjem sasusene pupcane vrpce i postporodjajnim nadonadjivanjem gubitka telesne tezine. - Nakon toga stupa faza odojceta. - Najrazradjeniju koncepciju razvojnih faza tokom citavog zivota dao je Erikson. - Stadijumi predstavljaju nepromenljiv sled faza u razvoju zivotnog ciklusa. Nova razvojna faza se ravlja pre nego sto se prethodna stabilizuje i taj prelaz iz jedne u drugu naziva se kriza. - Tacnije prelasci se putem kriza razvijaju. Svaka kriza je sansa za razvoj ali i rizik. - Postoji 8 perioda: Faza sticanja 1)poverenja; 2)autonomije; 3)inicijative; 4) Faza usvajanja odgovornosti; 5) F. formiranja identiteta; 6) faza intimnosti; 7) Faza reprodukcije i 8) Faza integriteta. 1-4 = detinjstvo 5 = mladalastvo 6-8 = odraslo doba - Svaka faza ima specifican rizik. Te faze se ne ukidaju prelaskom na sledecu vec svaki predjeni stadijum nastavlja da zivi oblikujuci licnost. Rano detinjstvo

- Motorno ponasanje tokom prve godine razvoja obuhvata motornu kontrolu i motornu aktivnost(nekontrolisani pokreti tela). Dete tokom razvoja stice sve vecu kontrolu. - Govorni razvoj pocinje preverbalnom fazom koju karakterisu dva procesa: glasovna ekspanzija i glasovna kontrakcija(smanjenje broja glasova i uskladjivanje sa glasovima drustvene okoline). Prelazak u lingvisticku fazu (11-14mesec) oznacen je pojavom prve reci. - Kognitivni razvoj (igre "kao da", ucenje cilju usmerenih pokreta i slicno) - Sociemocionalni razvoj. Emocionalni razvoj se fokusira na diferencijaciju bazicnih emocija. Zatim oko 6-10 nedelje javlja se socijalni osmeh kod deteta sa ciljem uspostavljanja kontakata. Razvija se i afektivna veza deteta i roditelja u oba smera. - U ovom periodu razvoj prolazi kroz tri stadijuma: 1. Stadijum sticanja poverenja nasuprot iskustvu nepoverenja. - 1.godina zivota (+) miran san, dobar apetit, opste stanje opustenosti, dete razvija poverenje u okolinu, u osobe na koje se moze osloniti, postojanost i kontinuitet nege je neophodan. Dete kasnije odavde razvija osecaj samopouzdanja... 2. Stadijum autonomije nasuprot stida i sumnje - 2-3 godine (dete uci svoj polozaj u porodici, postaje nezavisnije, istovremeno je izlozeno zahtevima od strane autoriteta sa svrhom kontrole). Uspostavljaju se oblici samokontrole koji izazivaju osecaj ponosa, nasuprot stida kao posledice ponavljanih pokusaja da se dete obuzda. 3. Razvoj inicijative nasuprot krivice - 4-5 godina Dete brzo i lako uci, igra se, nastoji da planira i ostvaruje planove, da ih demonstrira i slicno... Dete se uci dramatizaciji i prepoznavanju tih momenata a rizik je da ostane ceo zivot da igra uloge koje u ovom stadijumu uci. - Akceleracija je pojava ubrzanja u razvoju ( 1) povecanje brzine prolazenja kroz stadijume u odnosu na normu ili 2) ubrzano prelazenje ucenika iz razred u razred - skolska akceleracija ) - Postoji akceleracija u razvoju generacija, ljudi su sve veci i sve ranije stupaju u odnose i slicno... - Za polazak u skolu potrebno je da dete zadovolji niz kriterijuma, od fizickih, do kongitivnih, socijalnih, emotivnih i slicno... Minimalno 18kg i 100cm visine. Pozeljna je i definisana lateralizacija. Kada se dete spontano zainteresuje za citanje i pisanje dostiglo je minimalan prag pripremljenosti. Srednje detinjstvo traje od polaska u skolu (6-7g) do pojave puberteta (11-12g). - Dete raste sporije nego do tad ali ovladava velikim brojem vestina. Rastu misici i dete je sve snaznije i spretnije. Ucenje novih reci i gramatickih pravila sa polaskom u skolu. - Misljenje pocinje da lici na misljenje odraslog, postaje logicnije i sistematicnije. Jos uvek nedostaje apstraktno misljenje. - Broj socijalnih interakcija se znacajno povecava. Vrsnjacka grupa postaje veoma bitna (10-12g). Izbegava se interakcija sa osobama suprotnog pola. -Prijateljstva nisu vise privremen odnos vec imaju cvrscu osnovu koja se bazira na poverenju. Dublja prijateljstva pocinju da se razvijaju u periodu preadolescencije.Karakterise ih smanjenje egocentrizma i povecanje senzitivnosti za druge. - Dete pocinje da razume slozene emocionalne reakcije i da prepoznaje emocije kod drugih, sto je bitno za razvoj komunikacije. - Razvija se kontrola emocija. Po Eriksonu ovaj period obelezava se stadijumom - usvajanja odgovornosti nasuprot osecanja manje vrednosti. Rizik je sticanje osecanja inferiornosti ako naidje na potcenjivanje okoline za rezultate ili trud koje ulaze/postize. Od ove faze dete moze zaista pomagati odraslima.

Adolescencija.

Fizicki i motorni razvoj: Telesno i polno sazrevanje naizrazitije. Hormonalne promene dovode do labilnog emotivnog stanja i negativnih afekata. Telesni izgled postaje jako bitan. Kognitivni razvoj: oko 11-12 godine nastaje novi stadijum - stadijum formalnih operacija - javlja se apstraktno misljenje. Razvoj intimnih odnosa i veza pocinje u ovom periodu. Vaznost pripadanja grupi slabi a kognitivni razvoj omogucava bolje interpersonalno razumevanje koje postaje osnov za razvoj prijateljstava ciji se kvalitet razlikuje od onog u detinjstvu. Javlja se potreba za vecim stepenom intime u vrsnjackim odnosima. Javljaju se prava prijateljstva koja predstavljaju trajan odnos koji se temelji na istim interesima i uskladjenostima licnosti. Pojava heteroseksualnih veza. Prva heterseksualna iskustva su kljucna za dalji razvoj i buduce odnose. Formiranje identiteta je proces koji podrazumeva suocavanje adolescenta sa cinjenicom da mora da se osamostali, postane nezavisna i zrela licnost i odogovori na osnovna pitanja o sebi. Erikson naziva: fazu razvoja identiteta naspram zbrke identiteta. Ovo je period preuzimanja odgovornosti za sopstvenu buducnost, period donosenja odluka i slicno. Period najvece patnje.

Odraslo doba i starost

Mladje odraslo doba se smatra periodom najvece energije i stresa u razvoju odrasle osobe. Najupecatljiviji oblici generativnosti su preuzimanje profesionalne i roditeljske uloge. Srednje odraslo doba prace promene oznacene imenom kriza srednjih godina. Kod zena "otkucavanje bioloskog casovnika". Ova generacija se naziva "generacija u sendvicu" jer istovremeno brine o deci i roditeljima. Kasno odraslo doba i starost prati odlazak u penziju koje menja ritam dana i nacin uspostavljanja socijalnih kontakata. Ponovno oslanjanje na vrsnjake radi druzenja, ali ovaj put redukovano. Preuzimanje uloge babe/dede. Erikson, tri faze: 1) "intimnost naspram izdvojenosti" - kada mladi ljudi nalaze partnera i zasnivaju porodicu. Ritualizacija: udruzivanje; Negativno: elitizam - stvaranje ekskluzivnih grupa. 2) "stvaranje naspram zastoja" - faza u zivotnom ciklusu koja zauzima najvise vremena. (stvaranje porodice, karijera, potomstvo itd...). Ritualizacija: prenosenje znanja na mladje, Negativno: razvijanje autoritarizma, koriscenje autoriteta u odsustvu potrebe da neguje, nedobronamerni autoritet. 3) "integritet nasuprot ocajanju" - po zavrsetku profesionalne karijere, ako osoba primeti da zivot ima red i smisao sve je ok. Ocajanje se javlja kao svest o protracenom zivotu. Ritualizacija: mudrost, a negativno: sapijentizam, pretvaranje i lazno zauzimanje mudracke pozicije. Razvojne i akcidentalne krize Za razliku od razvojnih, akcidentalne krize su vezane za vanredne zivotne dogadjaje, smrt bliske osobe, razvod, teska bolest... Priprema gotovo nije moguca. Traume su posledice dogadjaja koji nastaju neocekivano i dramaticno ugrozavaju covekovu bezbednost i dobrobit. Uticaj trauma na psihicki zivot pojedinca najcesce je trajan, a na sve to on cak i ne mora biti primecen dugi niz godina kada se moze javiti iznenada. Posledice nisu nuzno negativne. ------------------------

Paznja je glavni faktor usmeravanja nase percepcije. Da se nasa paznja usmeri, osim volje i namere, mogu uticati i neke karakteristike drazi: intenzitet drazi, promena ili kontrast, ponavljanje drazi i novost. ---------- Jedina usmerena aktivnost deteta po rodjenju je ona koja se refleksno odbija. Igra dominira u detetovom razvoju od 3.-7. godine. Motorni razvoj sledi dva nacela: proksimo-distalni(dete prvo ovladava pokretima blizim osovini tela( i cefalo-kaudalni (dete prvo ovladava pokretma blizim glavi pa tek onda ekstremitetima) pravac razvoja. Zato spretnost ruku prethodi spretnosti nogu. Razvojna dislalija je poremecaj poznat kao tepanje, javlja se usled neravnomernog razvoja svih glasova. Razvojna dispraksija je poremecaj trapavosti, nespretnosti. Razvojna disleksija je poremecaj pocetnog usvajanja citanja. Zadnji glas ili slog praskavo izgovaraju. Razvojna disgrafija je poremecaj pisanja, deca drhtavo drze olovku, pritiscu olovku i slicno... Lateralizacija. Svaka polovina mozga ima svoju dominatnost ali za razlicite funkcije. Ranije se smatralo da: Govor i motorne funkcije pripadaju levoj hemisferi a sposobnost prostorne orjentacije, percepcije neverbalnih poruka i uskladjivanje emocionalnih ispoljavanja pripadaju desnoj. Naime u slucaju ostecenja neke od ovih sposobnosti mogu se razviji i u drugoj hemisferi. - Postoji upotrebna i gestualna laterizovanost, upotrebna je proizvod ucenja a gestualna urodjenih tendencija. ----- Emocionalni razvoj. - Svaka emocija ukljucuje tri komponente: 1. Fizioloske promene (srce, krvni sudovi, disanje, opsti metabolizam, secer u krvi, otpornost na povrede) 2. Promene u spoljasnjem ponasanju i 3. Subjektivni dozivljaj emocija - Decaci se uce da skrivaju emocije i to im ostecuje organizam, zato muskarci pre umiru od zena i razboljevaju se. - Decije emocije su: povrsinske (ne uticu na organe duboko), kratkotrajne, cesce i brze se smenjuju; i

snazne.

- Emocije mogu biti i rezultat bioloske urodjenosti ali i rezultat socijalnog usvajanja. ------ - Dete se ne veze za majku iskljucivo iz razloga zavisnosti od nje (nega), vec postoji i autonomna priroda potrebe za vezivanjem. - Proucavanje zivotinja u prirodnim uslovima naziva se Etiologija. - Postoji potreba za jedinkom iste vrste i bez prethodnog iskustva sa njom, odnosno ne zavisi samo od fizioloskih potreba (neke, koristi i slicno). - Sindrom hospitalizma (Rene Spic) nastaje gubitkom znacajne osobe koja o detetu brine. Dete moze umreti i ako se zadovolje bioloski uslovi za njegov zivot. - Po Spicu: osmeh je prvi organizator ljudske psihe. Javlja se u trecem mesecu obicno na pojavu ljudskog lica ili maske. Drugi organizator je strah u osmom mesecu. Tada dete razlikuje strance od poznatih ljudi i trazi majku. Tada majka postaje pravi objekat ljubavi. - Treci organizator je - semanticko "ne". Majka usled povecane pokretljivosti stice potrebu da unosi zabrane. Dete prvo ponavlja "ne" nastavljajuci sa zabranjenom aktivnoscu ali ubrzo shvata zabranu i prestaje sa aktivnoscu. Ne postaje prva rec sa specificnim znacenjem. Ovladavanjem negacijom akcija se zamenjuje porukama i time se dalje razvija komunikacija na daljinu. Javlja se oko 18. meseca bebinog zivota.

- Kada iz nekog razloga dete ostane razdvojeno od majke ono razvija anakliticku depresiju. Uslov je da su prethodno bili bliski. Ona je slicna depresiji kod odraslih ali nije ista vrsta. Ako razdvojenost nije dugo trajala nema ozbiljnijih posledica. - Afektivna vezanost nastaje kada detetov sistem kojim pozva na brigu i trazi zastitu dobije odgovor u vidu majcinog sistema kojim ona obezbedjuje brigu. - Detetov sistem Bolbi naziva signalna ponasanja (plac, osmeh, privijanje, sisanje, dozivanje, pracenje...). Njihova svrha je da dovedu majku deteti ili da dovedu dete majci. - Separaciona anksioznost se prekida kada se kontakt sa majkom ponovo uspostavi. Nakon nje sledi faza ocajanja pa faza ravnodusnosti ili afektivnog odvajanja. - Test strane situacije vrsi se da se proveri kvalitet afektivne veze majke i deteta. -------- Razvoj socijalizacije razvija se po sledecim periodima: 1. Asocijalni stadijum ( od rodjenja do 3-4god) 2. Egocentricni stadijum (od 3-4 do 7-8god) 3. Stadijum istrazivanja (od 7-8 do 13-14god) 4. Stadijum svesne organizacije socijalnih odnosa (posle 13-14god) - U prvoj fazi za dete druga deca ne postoje. U drugoj postoje ali ih dete posmatra vise kao stvari, harmonicni odnosi su slucajni, mnogo je cesce agresivan odnos prisutan. U trecem stadijumu dete otkriva odnose i pocinje da uzima u obzir misljenja drugih i slicno. - Tek u stadijumu svesne organizacije socijalnih odnosa deca postaju sposobna za zajednicko razmisljanje. Moralnost se odredjuje kao unutrasnja struktura koja kontrolise i nadzire ponasanje i bez prisustva spoljasnjeg nadzora. - Po Frojdu se nakon incestualnih zelja javlja strah (kod muskarca od kastracije) pa dolazi do razvitka Superega koji preuzima ulogu internalnog senzora i radja moralne afekte (stid, krivicu i ponos). Devojcice imaju slabije razvijen superego. -Po Pijazeu mladja deca ce uvek vise osuditi onaj dogadjaj koji ima vece posledice, bez obzira na nameru. Tako da ce pre osuditi onoga ko slucajno napravi vecu nego onoga ko namerno napravi manju stetu. - Po Pijazeu postoje dve faze moralnog razvoja: heteronomna moralnost (5-7god) i autonomna

moralnost (8-12god). -heteronomnu odlukuju: moralnost autoriteta i duznosti; postovanje slova , a ne duha zakona (naglasak na kaznjavanju, kazna radi kazne), dete takodje veruje u imanentnu pravdu, kaznjavanje ce stici od samih stvari ako ne stigne od coveka; objektivno shvatanje odgovornosti - dete vodi racuna o posledicama a ne o namerama dela. na ovom stadijumu decu odlikuju egocentrizam, realizam i prinuda od strane odraslih.

-Kolberg otkriva vrednost Pijazeovog ucenja i po njemu se moralni razvoj odvija kroz tri nivoa od koji

svaki ima po dva stadijuma (6 ukupno).

--------------------

- Razvojne promene karakterise relativna trajnost, sistematska povezanost promene sa protokom vremena i ireverzibilnost. - Prema teorijama stadijuma razvoj podrazumeva prolazak kroz odvojene kvalitativno razlicite stadijume. - Prema teorijama ucenja razvoj je postepen proces koji odlikuju pre svega kvantitativne promene. - Razvoj obuhvata relativno trajne, kvalitativne i kvantitativne promene koje po smeru mogu biti negativne i pozitivne (osim u slucaju patoloskih promena). - Normalno je najcesce definisano kao ono sto je prosecno (sto odlikuje najveci broj dece). U psihologiji se za ovako odredjen razvoj cesto koristi termin Normativan. - Razvojna psihologija je veceg opsega od decije psihologije.

- Konstruktivisticke teorije smatraju da je interakcija naslednih i sredinskih faktora bitna za razvoj. Psihoanaliza, Pijazeova i Bolbijeva teorija spadaju u konstruktivisticke. - Razvoj zivih bica (vrsta) tokom evolucije naziva se filogeneza a razvoj celokupnog zivotnog toga pojedinca ontogeneza. - Razvojnu psihologiju uglavnom interesuje ontogenetski razvoj. - Zahvaljujuci Darvinovoj teoriji evolucije opravdano je izvoditi zakljucke o ljudima na osnovu eksperimenata nad zivotinjama. - Antropomorfizam je tendencija tumacenja zivotinjskog ponasanja psihickim procesima i osobinama karakteristicnim za ljude. - Kanon stednje: ponasanje ne treba objasnjavati visin psihickim funkcijama ako je moguce nizim. - Redukcionizam je tendencija objasnjavanja slozenih psihickih ponasanja elementarnim bioloskim i biohemijskim mehanizmima. - Ranije su se razlike izmedju detinjstva i odraslosti posmatrale kao kvantitativne razlicitosti a ne kvalitativne. - Desavalo se da dete zivi sa dojkinjom u njenoj kuci i do 12te godine. - Seksualne igrarije sa decom nisu bile toliko strasno shvacene (Luj XIV) kao danas... - Oblasti ucenja i rada su ranije bile dosta tesnje povezane nego danas (segrti i slicno...). - Prva specificnost koja je uocena kod dece jeste bila njihova nesavrsenost. - U 18. veku je razvijena "Koncepcija o decijoj nevinosti" koja uvodi niz pravila kako ocuvati deciju nevinost i razviti samokontrolu. - Problemi puberteta nisu univerzalni u svim drustvima. Pojava menstruacije i obredi inicijacije kod muskaraca su dogadjaji koji "prevode" decaka ili devojcicu u period odraslosti. - Obredi inicijacije: izazovi (skok sa litice i slicno), izbijanje dva prednja zuba, obrezivanje ili neko drugo sakacenje polnih organa. - Adolescentske krize su prisutne u zapadnom drustvu, a zbog "momentalnog" prelaza iz detinjstva u odraslost one nisu prisutne u drugim drustvima (raznim plemenima i slicno...). Dakle nisu bioloski vec socioloski faktori kljucni. - Konvencija o pravima deteta podrazumeva 4 osnovne grupe prava: pravo na opstanak, pravo na razvoj, pravo na zastitu i pravo na participaciju. - Sistematska proucavanja psihickih fenomena pocinju tek krajem 19. - pocetkom 20tog veka. - Tek u doba renesanse budi se interesovanje za dete. - Prva koncepcija koja je dete izdvojila iz mase ostalih ljudi je shvatanje o decijoj nevinosti. Tokom reformacije ovo biva zamenjeno shvatanjem o decijoj gresnosti. - Carls Darvim je zasluzan sto je prekinut diskontinuitet izmedju coveka i zivotinja koji je crkva propagirala. - Stenli Hol je prvi sistematski proucavao decu, i smatra se utemeljivacem razvojne psihologije. Prvi je masovno upotrebio upitnik. - Drugi znacajan autor je Dzon Votson, po njemu psihologija treba da se bavi proucavanjem ponasanja jer jedino tako moze biti objektivna. On je osnivac bihejviorizma, pravca koji se vraca Lokovim shvatanjima - da su sredinski faktori presudni. - Sigmund frojd je doprineo uvodjenjem prakse psihoterapije i njegovim shvatanjem o psihoseksualnom razvoju. - Tri udarca narcizmu covecanstva: heliocentricno ucenje da zemlja nije centar vasione, Darvinovo povezivanje coveka sa zivotinjom i Frojdovo ucenje da coveka pokrecu nagoni, seksualni i agresivni. - Teorije integrisu veci broj cinjenica u sistem koji onda predstavlja objasnjenje za razlicite pojave u stvarnosti. Hipoteze su probna objasnjenja koje prethode stvaranju teorije. Cinjenice dobijaju smisao kada su interpretirane u teoriji.

- Lokov empirizam je uticao na razvoj Teorija ucenja, Rusoov nativizam u savremenim kognitivnim teorijama a Darvinov uticaj u Frojdovom biologizmu i etiologiji. Kognitivno-razvojni pristup: teorija Pijazea (konstruktivisticka teorija) - Dete je aktivno bice koje aktivno konstruise svoju spoznaju sveta. Obucavanje ne igra bitnu ulogu. - Kognitivne sposobnosti se razvijaju da bi se jedinka prilagodila uslovima spoljasnje sredine. - Osnovna funkcija inteligencije je adaptacija, sastavljena od asimilacije i akomodacije. - Razvoj se sastoji od 4 stadijuma (kvalitativne promene) kroz koje dete prolazi. Mehanizam koji dovodi do razvojne promene je konflikt (izmedju pogled na svet i realnosti). Kognitivno-razvojni pristup: teorija Vigotskog (kulturno-istorijska teorija) - Naglasavaju se socijalni i kulturni uticaji na razvoj. Deca od kulture dobijaju i materijal znanja ali i nacine misljenja. Posebnu ulogu igra jezik/govor. - Svi visi psihicki procesi zahtevaju znakovni sistem. - Aloplasticna (spolja oblikovana) priroda razvoja mentalnih delatnosti - misljenje i govor se razvijaju pod uticajem drustvenih faktora. - Pijaze se bavio proucavanjem spontanih pojmova nastalih bez uticaja ucenja, ali se nije bavio naucnim pojmovima koji se usvajaju procesom ucenja. Pijaze je mislio da naucni pojam ima isti razvoj kao i spontani. - Vigotski naglasava znacaj sistematizacije pojmova u skolskom uzrastu. Tek sistematizacijom u pojmovnom sistemu pojam postaje shvacen. Verbalna definicija je nacin usvajanja naucnih pojmova. - Lakse je dati definiciju naucnog pojma nego spontanog, jer su sistematski usvojeni. - Naucni pojam ide od verbalne definicije ka iskustvu, a spontani obrnuto. - Snage i slabosti naucnih i spontanih pojmova su u inverznom odnosu. Snaga spontanih je zasicenost iskustvom a to je slabost naucnih. Snaga naucnih je veca svesnost i voljnost prilikom upotrebe, dok kod spontanih stoji obrnuto. - Zona narednog razvoja predstavlja nivo potencijalnog razvoja. Svaka individua ima dve zone razvoja, aktuelnu i potencijalnu. Meri se ispitavnjem deteta prilikom resavanja problema u saradnji sposobnije osobe. - Inteligencija je kapacitet ucenja u saradnji. Kod majmuna imitacija je u aktuelnoj zoni razvoja a kod deteta u zoni narednog razvoja. - Egocentricni govor moze se javiti kao samopomoc (umesto saradnje druge osobe) pre nego sto se internalizuje u unutrasnji govor. Oba se koriste kao orudje misljenja. - Prema pijazeu Egocentricni govor nema razvojnu funkciju, a prema Vigotskom ima. Teorije ucenja - Teorije ucenja proisticu iz bihejviorizma i naglasavaju ulogu iskustva u oblikovanju ponasanja. - Ucenje je relativno trajna promena u ponasanju na osnovu iskustva. Klasicno Uslovljavanje - Neka prirodna reakcija se veze za neutralnu draz - Otkrio Pavlov. - Neutralna draz pojavljujuci se sa bezuslovnom drazi postaje uslovna draz i izaziva istu reakciju, koja se izazvana uslovnom drazi zove uslovna reakcija. Klasicno uslovljavanje zahteva vise ponavljanja da bi se stvorila veza neutralne drazi i prirodne reakcije. - Emocionalno uslovljavanje podrazumeva da se ta veza desi odjednom. Desava se na pojavu jakog zvuka i slicno sa nekom neutralnom drazi (mali Albert). - Uslovljavanjem nastaju skoro sve fobije. Prati ih pojava generalizacije, naime pored uslovne drazi reakcija se javlja i na njoj slicne drazi. - Pojava gasenja predstavlja postepeno slabljenje veze usvojene uslovljavanjem.

Instrumentalno uslovljavanje - Povezuju se ponasanje i posledice tog ponasanja. Deo je svake vaspitne strategije i dresiranja. - Ucenje putem pokusaja i pogreske je vrsta instrumentalnog uslovljavanja bez spoljasnjeg potkrepljivaca. - Naucena reakcija se bolje zadrzava ako nagradjivanje ne sledi svaki put vec u nepravilnim razmacima (isprekidano). Ucenje po modelu -... Ucenje uvidjanjem - Kljucno je misaono resavanje problema. Neke zivotinje mogu uciti na ovaj nacin. Ipak on je tipican za ljude. Psihoanaliticka teorija -Potisnuta neprijatna osecanja deluju patogeno, da bi se otklonile posledice moraju se dovesti u svesno. - Covekovim ponasanjem upravljaju seksualni i agresivni nagon. Po rodjenju samo oni upravljaju covekom i nalaze se u delu licnosti nazvanom "Id". - Tokom prvih nekoliko godina zivota pojavljuje se "Ego", deo licnosti cija je funkcija da nadje prikladne nacine(kulturno, socijalno i moralno) da se nagoni zadovolje . - Tokom kasnog predskolskog uzrasta razvija se "Superego" - savest. Roditeljska pravila postaju deo decije licnosti koje samo sebe sada kontrolise i upravlja. - U razvoju licnosti postoji 5 stadijuma: 1.oralna faza - tokom prve godine razvoja; 2.analna faza - oko 2-3. godine; 3.falusna faza - stupa oko 3-4. godine. Razvija se Edipov kompleks koji prouzrokuje indentifikaciju sa istpolnim roditeljem. 4.faza latencije - nastupa posle 5.godine. - dete je u osnovi formiralo licnost. 5.genitalna faza razvoja. - Razliciti delovi tela postaju centar interesovanja na osnovu zadovoljstva koje je u sustini seksualno. - Neadekvatan stepen razvoja dovodi do fiksacije na nekom od stadijuma u odraslom dobu. Etiologija - Svako ponasanje moze biti objasnjeno neposrednim i evolutivnim uzrocima. - Najvise ih interesuju urodjeni podsticaji ponasanja. - Urodjene obrasce ponasanja karakterisu: univerzalnost, nenaucenost, stereotipnost i specificna podrazljivost. - Odredjena ponasanja se dosta lakse usvajaju u odredjenim peridoima koji se nazivaju senzitivni periodi. Ta ponasanja se u drugim periodima prilicno tesko mogu usvojiti. - Tesko se moze govoriti da kod ljudi ima ovakvih urodjenih nacina ponasanja, dok je rano iskustvo kljucno za dalje ponasanje. Nasledni i sredinski doprinosi razvoju - Nativisti tvrde da je u razvoju kljucni nasledni faktor. - Empiristi tvrde da je u razvoju kljucno individualno iskustvo. Zovu se jos i Enviromentalisti. - "Ako p onda q" - uspesno resavanje je uslovljeno prvenstveno naslednim faktorima. - Veci je doprinos nasledja kada su u pitanju sposobnosti, a veci uticaj iskustva kada su u pitanju osobine licnosti. - Za proucavanje razvoja idealno je imati identicne blizance koji su odrasli u razlicitim sredinama. - Inteligencija je u znacajnoj meri odredjena naslednim faktorima. - Osobine licnosti sklonijih kriminalnim aktivnostima su: ekstravertovanost, emocionalna labilnost, egocentricnost, egoisticnost i agresivnost.

- Glavni mehanizam zamene celija u telu je deoba celija koja se naziva mitoza. - Stvaranje polnih celija naziva se mejoza. - Postoje dominantni i recesivni geni, recesivni se ispoljavaju samo kada se oba gena dogode da budu recesivna koja odredjuju jednu osobinu. - Genetski poremecaji preneseni dominantnim genom obicno nestaju jer osoba umire pre mogucnosti razmozavanja. Ni preko recesivnih gena se ne prenosi cesto jer dominantni geni suzbijaju pojavu recesivnih. - Treci nacin nasledjivanja poremecaja je preko ostecenja hromozoma. Kada hromozom ima visak ili manjak potrebnih delova moze doci do raznih poremecaja, izmedju ostalog do Daunovog sindroma. - Kriterijumi razlikovanja urodjenog od stecenog su: rano javljanje, univerzalnost i redosled u javljanju (nepromenljivi i isti kod pripadnika iste vrste). Problemi istrazivanja razvoja - Kvantitativna istrazivanja su ona kod kojih se podaci prikupljaju merenjem. Ukoliko nisu razvijeni odgovarajuci teorijski i prakticni okviri koji bi omogucili merenje koriste se kvalitativne metode. - Pojava koja nas interesuje naziva se zavisnom varijablom, dok se cinilac koji na zavisnu varijablu ima uticaja naziva nezavisnom varijablom. - Za eksperimentalna ispitivanja karakteristicno je da istrazivac sistematski manipulise nezavisnom varijablom da bi ispitao njen uticaj na zavisnu varijablu. - Prilikom neeksperimentalnih ispitivanja nemoguce je manipulisati nezavisnom varijablom. - Nezavisnom varijablom (uzrastom) u razvojnoj psihologiji je nemoguce manipulisati. - Ponavljanje merenja zavisne varijable na istom subjektu tokom vremena predstavlja longitudalno istrazivanje. Ona nisu vremenski i finansijski isplativa. - Ispitivati razlicite uzrasne grupe u istom trenutku predstavlja transferzalno istrazivanje. Ovako je moguce dobiti samo simulaciju razvoja jer ne pricamo o istim subjektima. - Tokom longitudalnog istrazivanja tokom uvek dolazi do gubljenja subjekata - ovo se naziva osipanje uzorka. Drugi problem ovog nacina je pojava kumulativnog delovanja instrumenta, ispitanici se navikavaju na testove. - Opasnost transferzalnog pristupa je da umesto uzrasnih razlika izmerimo generacijske razlike.