0 1

Naslov originalaJosé Ortega y Gasset: El Espectador

© Herederos de José Ortega y Gasset

UrednikZoran Hamovi}

Likovna opremaDragana Atanasovi}

Hose Ortega i Gaset

POSMATRA^

Priredi la i preve la sa {panskog

Bil jana Bukvi}

2 3

1998

4 5

Intelektualac kao posmatra~

Istina i perspektiva

Pilot izdanje Posmatra~a stajalo me je mnogobroj-nih pisama ispunjenih simpatijama, zanimanjem, znati-`eljom. Jedno od njih zavr{ava se re~ima: „Ipak `alim{to ste se isklju~ivo posvetili ulozi posmatra~a.“

Moram hitno umiriti ovog dalekog prijatelja te stoganazna~iti tek deo onoga {to podrazumevam pod odred-nicom Posmatra~. Celovitost misli pritajenih iza te re~imo`e se odmotavati jedino tokom `ivota samog dela.

Vratite se svom nekada{njem spokoju, daleki prija-telju koji mi pi{ete i koji – da ste blagosloveni! – nistesasvim ravnodu{ni prema onome {to ~inim ili, eventu-alno, vi{e ne ~inim: `ivot u [paniji, `eleli mi to ili ne,obavezuje nas na politi~ku akciju. Bliska budu}nost,vreme dru{tvenih previranja, sve sna`nije }e nas pri-moravati na nju. Upravo zbog toga ose}am potrebu daome|im jedan deo svoga bi}a i posvetim ga dubokomrazmi{ljanju. Jer to {to se doga|a meni, doga|a se svi-ma. Ve} pola veka u [paniji, a i izvan nje, politika – od-nosno, povinovanje teorije korisnom – u potpunosti jezavladala sferom duha. Krajnji izraz toga mo`e se pre-poznati u pragmati~noj filosofiji koja sr` istine, dakleonog teorijskog u verodostojnom zna~enju, pronalazi uprakti~nom, u korisnom. Tako se proces razmi{ljanjasvodi na potragu za dobrim sredstvima radi odre|enihciljeva, ne bave}i se pri tom samim ciljevima. Politikaje po mom uverenju upravo to: razmi{ljanje o korisnom.

6 7

Tokom pro{log stole}a vidno je nastojanje svim si-lama, preterano i isklju~ivo, ka gomilanju instrumena-ta. Bilo je to doba kulture sredstava. Rat je zatekaoEvropljane bez jasnih pojmova o ishodi{nim pitanjima,onima koja se mogu razjasniti samo ~istim i ne-kori-snim razmi{ljanjem. Stoga je najprirodnije da, reaguju-}i protiv te isklju~ivosti, sada zahtevamo kulturu po-slednjih stvari1 nasuprot kulturi sredstava.

Sme{tena na nivo drugorazredne duhovne delatno-sti, politika, odnosno razmi{ljanje o korisnom, predsta-vlja zdravu snagu koju ne smemo zanemariti. Ako bihbio u prilici da biram izme|u trgovca i boema, ne bihizabrao ni jedno ni drugo. Ali kada politika zacarujesve{}u i po~ne da upravlja celokupnim na{im duhov-nim `ivotom, to prelazi u vrlo ozbiljnu bolest. Razlog jejasan. Dok korisno prihvatamo samo kao korisno, ni{tanam se ne mo`e zameriti. No, ukoliko ta opsednutostkorisnim postane osnovna navika na{e li~nosti, kadgod budemo tra`ili istinu, te`i}emo da je pobrkamo sakori{}u. A od korisnog na~initi istinu – definicija je la-`i. Carstvo politike je, dakle, carstvo la`i.

Od svega ~emu me je `ivot nau~io, moj najgor~i na-uk, onaj {to me najvi{e obespokojava i uzrujava, jesteuverenje da su istinoljubivi ljudi najre|a vrsta na zemlji.Vapiju}im pogledom brodolomnika tra`io sam oko sebeljude kojima bi istina bila va`na, ~ista istina, ono {tostvari jesu same po sebi, a jedva da sam na{ao ijednog.Tra`io sam ih u okolini i nadaleko, me|u umetnicima ime|u ratarima, me|u neukim svetom i me|u „u~eni-ma“. Poput Ibn Batute2 uzeo sam hodo~asni~ki {tap i,

kao i on, prokrstario svetom u potrazi za ovozemalj-skim svecima, za ljudima ozbiljne i spekulativne du{ekroz koje se prelama kristalni odraz bi}a stvari. I na{aosam ih svega nekoliko, svega nekoliko, zbog ~ega samo~ajan!

Da, ose}am o~ajnu poti{tenost, jer je du{i neop-hodno da se nadahnjuje srodnim du{ama, a onaj ko iz-nad svega voli istinu `eli da ga pro`me dah istinolju-bivih du{a. Ni{ta drugo nisam na{ao uokolo do politi-~are, ljude nezainteresovane da sagledaju svetonakvim kakav jeste, spremne jedino da upotrebestvari po svom naho|enju. Politika je prisutna na aka-demijama i u {kolama, u knjizi poezije i u istorijskojknjizi, u strogom dr`anju moralnog ~oveka i u raska-la{nom pona{anju razvratnika, u frizerskom salonu i umona{koj }eliji. Politika je i te kako prisutna ~ak i ulaboratorijama: hemi~ar i histolog unose u svoje eks-perimente bri`ljivo prikrivenu izbornu naklonost. Dabih na kraju, jednog dana, dr`e}i pred sobom jednu odnajslavnijih i najapstraktnijih knjiga koje su se pojavi-le u Evropi u poslednjih trideset godina, ~uo njenogautora kako ka`e na maternjem jeziku: Ja sam iznadsvega politi~ar. Taj ~ovek je napisao delo o infinitezi-malnoj metodi protiv pobedni~ke militaristi~ke stran-ke u svojoj zemlji.

Potrebno je, dakle, iznova se potvrditi obavezomprema istini, pravom na istinu.

U Knjizi o Stale`ima Huan Manuel3 ka`e: „Svi Sta-le`i na svetu svode se na slede}a tri: prvi se naziva sta-

8 9

1 Re~ postrimerías u {panskom jeziku odnosi se na svaku od~etiri poslednje stvari koje ~ekaju ~oveka: smrt, Bo`ji sud, pakao islavu na nebu. – Prim. prev.

2 Ibn Batuta (Ibn Battuta, 1304–1378), slavni arapski geografi istra`iva~ iz Tangera u Maroku; od 1325. do 1352. proputovao se-vernu Afriku, isto~nu Evropu, ju`nu i isto~nu Aziju, {to je opisao usvojim delima. – Prim. prev.

3 Huan Manuel (Infante Don Juan Manuel, 1282–1348) bio jepripadnik kastiljanske vlastele i ne}ak kralja Alfonsa X. Mo}an, bo-gat, inteligentan i ve{t, u~estvovao je u politi~kom `ivotu tada{njeKastilje. Pred kraj `ivota se posve}uje literarnom stvarala{tvu;smatra se tvorcem {panske proze; ~uvena su njegova dela GrofLukanor, zbirka od pedeset i jedne pou~ne pri~e napisana vrhun-skim stilom i Knjiga o vitezu i {titono{i. – Prim. prev.

le`om branitelja, drugi propovednika, a tre}i ratara.“Oprostite, Infante, svet bi u tom slu~aju bio nepot-pun! Tra`im da se u njemu, na margini, na|e mesta zastale` nazvan posmatra~ima. Ime mu u`iva slavnu ge-nealogiju: smislio ga je Platon. U svojoj Dr`avi poseb-nu misiju dodeljuje onima koje ozna~ava re~ju′ληθεαµ⊇νεϖ – ljubitelji posmatranja. To su ljudi spe-kulativnog duha koje predvode filosofi, teoreti~ari, {to}e re}i – oni kontemplativni.

Stoga je prvenstvena namera Posmatra~a: da po-digne bedem za odbranu od politike meni i onima ko-ji dele moju volju za nepomu}enim vi|enjem, za teo-rijom.

Piscu je, da bi uobli~io svoj trud, potrebna publi-ka, kao {to je likeru potrebna ~a{a u koju se izliva. Za-to Posmatra~ jeste potresno obra}anje upu}eno publi-ci sastavljenoj od „ljubitelja posmatranja“, ~itaocimakoje bi zanimale stvari bez obzira na posledice, makakve one bile, uklju~uju}i ~ak i moralne. ^itaocima{to poniru u misli, koji bi se radovali potrazi za fi-zionomijom objekata u svoj njihovoj osetljivoj, slo`e-noj strukturi. ^itaocima kojima se ne bi `urilo, sve-snim da svaka ~estita misao zahteva op{irno izra`ava-nje. ^itaocima koji bi dok ~itaju, uporedo i sami, usvojim mislima, preispitivali izlo`ene teme. ^itaoci-ma koji ne bi zahtevali da budu ube|eni, ali bi istovre-meno bili spremni da svakog ~asa do`ive preporod na-pu{taju}i jedan ustaljeni kredo i prihvataju}i neki dru-gi, nesvakida{nji. ^itaocima koji su mo`da, poput au-tora, sa~uvali antipoliti~ki deli} du{e. Sve u svemu:~itaocima koji nisu voljni da ~uju pridiku, da buduostra{}eni na mitingu i da o ljudima i stvarima prosu-|uju za kafanskim stolom.

Mu{karcima i `enama tako retke }udi obra}a se Po-smatra~, knjiga napisana tihim glasom.

Obi~no se, sa Geteom, sivilo teorije suprotstavlja `i-votu, blistavoj dugi bitisanja. Ne}u sada ulaziti u raspra-vu o pravom smislu takvog su~eljavanja. Ali morampreduprediti naopako razumevanje. Kada pro~itam da jeza Aristotela bla`enstvo, to jest savr{en `ivot, u teorij-skom uve`bavanju, u razmi{ljanju, ose}am u sebi kakomi bes nagriza po{tovanje prema Stagiraninu. ^ini mi sekrajnje preteranom mogu}nost koja proizlazi iz toga – daje Bog, simbol sveg kosmi~kog kretanja, bi}e opsednutorazmi{ljanjem o razmi{ljanju. To svesrdno upinjanje dase do nebesa uzdignu svakodnevni posao i du`nosti ko-je ispunjavamo na zemlji, taj svrab nezadovoljstva sva-kog ponaosob onim {to jeste, ukoliko to {to jeste ne iz-gleda kao ne{to najbolje i vrhunsko, ~ini mi se ostatkompolitike koji istrajava ~ak i u najuzvi{enijim dijalektika-ma. Aristotel `eli da od Boga na~ini nenadma{nog pro-fesora filosofije.

Daleko sam od toga da stremim ne~em sli~nom. Netvrdim da je teoretisanje vrhunski domet; da bi prvo tre-balo da filosofiramo, a potom, ako nam se uka`e prilika,da `ivimo. Naprotiv, uveren sam u suprotno. Priznajemjedino da nad spontanim `ivotom teorija treba, s vreme-na na vreme, {irom da otvori svoje jasne zenice i da ta-da, dok nastaje, ona mora da se stvara ~isto i tragi~no, ucelosti. Zlo – ka`e Platon – dolazi u dr`ave od toga {tosvako ponaosob ne izvr{ava svoj zadatak. To je presudno:πÜ σεαψτο¬ πρÜττει. Izgleda mi zadivljuju}e, na pri-mer, to {to Don Huan prepu{ta svom srcu da klizi pomnogolikom `enskom svetu. Razbesnelo bi me kada biDon Huan teoretisao o ljubavi. Ne: neka radi ono za{taje stvoren! Jedna `ena ga i{~ekuje: mo`e ponovo da za-po~ne svoju ve~nu avanturu, slatku i gorku, u kojoj seru`e seju a trnje ni~e. Jer on se ne obavezuje da osvojiistinu dok se {epuri poput petla: bilo bi to beskorisno i,sem toga, nepristojno.

Bilo je neophodno naglasiti ovu razliku izme|ukontemplacije i `ivota – `ivota sa njegovom politi~kom

10 11

artikulacijom interesovanja, `elja i ube|enja. Jer Po-smatra~ ima jo{ jednu, dodatnu nameru: on spekulira,osmatra – ali ono {to `eli da vidi jeste `ivot onakav ka-kav proti~e pred njegovim o~ima.

Teoriji se s razlogom prebacuje sivilo, budu}i da sene bavi ni~im drugim do ispraznim, dalekim i rutin-skim problemima. Povest nauke o saznanju pokazujenam da je logika, osciliraju}i izme|u skepticizma i dog-matizma, gotovo uvek polazila od slede}eg pogre{noguverenja: ta~ka gledi{ta je la`na. Odatle su proisticaladva su~eljena razmi{ljanja: da, po{to ne postoji drugostanovi{te sem individualnog, onda ne postoji ni istina– skepticizam; ili, da, po{to istina postoji, onda se mo-ra zauzeti nadindividualno gledi{te – racionalizam.

Posmatra~ }e nastojati da se podjednako odmakneod oba ova ishoda, jer se oni udaljavaju od svog pola-znog stava. Meni se ~ini da je li~na ta~ka gledi{ta jedi-na koja omogu}ava sagledanje sveta u njegovoj istini-tosti. Sve ostalo je izve{ta~enost.

Lajbnic ka`e: „Comme une même ville regardéede différents côtés paraît toute autre et est commemultipliée perspectivement, il arrive de même, quepar la multitude infinie des substances simples – tojest, svesti – il y a comme autant de différents uni-vers, qui ne sont pourtant que les perspectives d’unseul selon les différents points de vue de chaque mo-nade.“4

Stvarnost, upravo zato {to je to {to jeste i {to se na-lazi izvan na{ih pojedina~nih umova, mo`e dopreti donjih samo umno`avaju}i se u hiljadu lica i hiljadu slika.

Odavde, iz Eskorijala5, strogog carstva kamena igeometrije u kojem se skrasila moja du{a, vidim ukrupnom planu savijenu gorostasnu ruku planinskogmasiva Gvadarame {to se pru`a ka Madridu. ^ovek izSegovije, sa svoje crvene zemlje, uo~ava u daljini su-protnu padinu. Da li bi bilo smisleno da nas dvojica ras-pravljamo o tome koje je od ova dva vi|enja istinito?Izvesno je da su oba, a jo{ je izvesnije – upravo zato {tosu razli~ita. Kada bi ta na{a planina bila fikcija ili ap-strakcija ili halucinacija, zenice segovijanskog posma-tra~a mogle bi se podudarati sa mojima. Ali, stvarnostse ne mo`e druga~ije sagledati sem iz ta~ke koju svakipojedinac sudbinski zauzima u svetu. Njegova i mojata~ka gledi{ta su me|usobno povezane, i kao {to se nemo`e izmisliti stvarnost, ne mo`e se ni simulirati sop-stveno stanovi{te.

Istina, stvarnost, svet, `ivot – zovite to kako `elite– prelama se u bezbroj faseta, u neizmeran broj padinaod kojih je svaka okrenuta ka jednoj osobi. Ukoliko jeona znala da ostane verna svojoj ta~ki gledi{ta, ukolikose oduprla ve~itoj zavodljivosti da se sopstvena mre-`nja~a zameni nekom drugom, umi{ljenom, onda }eono {to ona vidi biti stvarni izgled sveta.

Ali i obrnuto: svaki ~ovek ima svoju misiju istine.Tu gde su moje zenice, nisu neke druge; onaj deostvarnosti koji vide moje zenice, ne vide druge. Neza-menjivi smo, neophodni smo. „Samo me|u svim ljudi-ma bi}e ovaplo}eno ono ljudsko“ – ka`e Gete. Unutar

12 13

4 „Kao {to jedan isti grad izgleda potpuno druga~ije kada seposmatra sa razli~itih strana, te kao da biva umno`en razli~itimperspektivama, tako se isto doga|a da beskona~no mno{tvo jedno-stavnih supstanci vidi isto toliko razli~itih svetova koji, me|utim,nisu ni{ta drugo do perspektive jednog jedinog sveta vi|enog iz raz-li~itih ta~aka svake monade.“ – Prim. prev.

5 Eskorijal (San Lorenzo de El Escorial) – veliki komplekszgrada od sivog granita na ju`noj padini planinskog venca Sijera deGvadarame; pored ~uvenog manastira San Lorensa, koji je zadu-`bina Felipea II, ~ija je gradnja po~ela 1563. a okon~ana nakon 22godine, u sastav ovog zdanja ulaze jo{ i kraljevska letnja reziden-cija i grobnica {panskih kraljeva, po~ev{i od Karla V. Eskorijal jebriljantno sagra|en u strogom klasicisti~kom stilu; poseduje boga-tu riznicu umetni~kog blaga; velika manastirska biblioteka sadr`ioko 130.000 knjiga i oko 4.000 rukopisa. – Prim. prev.

ljudskog roda svaka rasa, unutar svake rase svaki poje-dinac jeste jedan organ percepcije druga~iji od svihostalih, sli~an pipku koji dopire do drugima nedosti`nihdelova sveta.

Stvarnost se, dakle, nudi u vidu pojedina~nih per-spektiva. Ono {to je nekome u zadnjem planu, drugo-me je na prvom mestu. Pejza` ure|uje svoje veli~ine idaljine saobrazno na{oj mre`nja~i, a na{e srce stavljaakcente. Vizuelnu i intelektualnu perspektivu umno`a-va vrednosna. Umesto da raspravljamo, preto~imo na-{a vi|enja u blagorodnu duhovnu saradnju, i poput slo-bodnih obala {to se sjedinjuju u debeloj re~noj veni,stvorimo bujicu zbilje.

Blistavi mlaz `ivota proti~e brzo: zaustavimo ga natren osetljivom prizmom na{e li~nosti, a na suprotnojstrani, iznad papira ili knjige, prelomi}e se spektar du-ginih boja. Samo tako se teorija osloba|a molski sivogtona.

Posmatra~ }e sagledavati panoramu `ivota saosmatra~nice svoga srca. @eleo bih da poku{am da ne-iskrivljeno reprodukujem njegovu jedinstvenu per-spektivu. Ono {to bude jasnog poimanja osta}e kao ta-kvo; ali }e i}i i kao sanja ono {to bude satkano od sna.Jer jedan deo, jedan oblik zbilje jeste ma{ta, i u svakojcelovitoj perspektivi postoji ravan u kojoj se odvija `i-vot na{ih `elja.

Opisiva}u, dakle, padinu koju stvarnost meni {alje.Ukoliko ona nije najslikovitija, jesam li ja kriv? Budu}ida se nalazim u Eskorijalu, jasno je da mi svet izgledakarpetovetonski6.

Eto, takva namera me pokre}e. Kao {to se prime-}uje, ona i formalno isklju~uje `elju da ikome namet-nem svoja mi{ljenja. Naprotiv: `elim da zarazim ostalekako bi svako od njih ostao veran svojoj perspektivi.

Da li }e ne~emu ili nekome biti od koristi Posma-tra~? Nisam siguran u to; ali tuma~im kao dobar zna-men {to se ova zamisao rodila u eksploziji bezli~ne ra-dosti i vere u budu}nost ljudskog roda. Mnogo pre tru-ba {to pozivaju na juri{e u prolazne bitke, mi koji smodospeli do polovine `ivotnog puta ve} smo ~uli pojutar-je koje Sudbina ogla{ava lova~kim rogom. Pro`ive}e-mo ~asove kolektivne i li~ne gor~ine; ali u dnu svestiose}amo sigurnost i zahvaljuju}i njoj razaznajemo udaljini jednu bolju epohu.

Naziremo jedno bogatije, slo`enije, zdravije, otme-nije, spokojnije doba, plodnije naukom, religijom i za-dovoljstvima – u kojem bi se mogle bolje razvijati li~nerazlike i otvarati beskrajne mogu}nosti emocijama,nalik na vrt sa drvoredima topola po kojem se mo`e{etati u nedogled.

No, zdrava nada polazi od volje kao strela od luka.To su{tinom ispunjenije doba zavisi od nas, od na{e ge-neracije. Na{a je du`nost da naslutimo novo; imajmoonda i hrabrosti da ga iska`emo. Ni{ta ne zahteva toli-ko ~istote i energije kao ova misija. Jer za nas prianjaono staro sa svim svojim privilegijama {to ih pru`ajunavika, autoritet i okon~ano delo. Na{e du{e, poputpredostro`nih devica, treba da bdiju sa upaljenim lam-pama i budu na oprezu pred neposrednom opasno{}u.Sa starim se mo`emo sresti na svakom koraku: u knji-gama, u obi~ajima, u re~ima i na licima ljudi. Ali ononovo, ono novo {to se uputilo ka `ivotu, mo`emo pre-poznati jedino ukoliko pa`ljivo, postojano i ~isto oslu-{kujemo {apate svoga srca. Barjaktare nastupaju}eg,dok se u nama zdru`uju stradanje i slava. Prepu{tenismo sami sebi; niko nas ne {titi niti nas usmerava.

14 15

6 Igra re~i. Karpetovetonske planine se pru`aju centralnimdelom Iberijskog poluostrva, od istoka ka zapadu, izme|u reka Ta-ho i Duero i ~ine granicu izme|u Stare i Nove Kastilje. Kao {to fi-zi~ki, odnosno geografski iscrtavaju sredi{nju „nit“ [panije, tako uprenesenom zna~enju pridev karpetovetonski ozna~ava duhovnasvojstva koja se ti~u same {panske biti. – Prim. prev.

Ukoliko nemamo vere u sebe, sve }e biti izgubljeno.Ukoliko je imamo odvi{e, ne}emo prona}i blago. Da-kle, verovati ali ne uzdati se. Da li je to mogu}e? Neznam da li je mogu}e, ali vidim da je neophodno.

Hegel je do{ao do ideje koja veoma lepo odra`avana{u te{ku situaciju, do imperativa koji nam propisujepravu meru skromnosti i ponosa. „Imajte“ – veli –„smelosti da pogre{ite.“

Kona~no, to je isti onaj princip koji prema najnovi-jim biolo{kim saznanjima upravlja kretnjama infuzorijeu kapi vode: trial and error – poku{aj i proma{aj kaonajpouzdaniji na~in da se stigne do cilja.

Intelektualac i Drugi

Intelektualac o kome }e se ovde govoriti nije „pi-sac“, niti „nau~nik“, ni „profesor“, ni „filosof“. Sve suto nazivi zanimanja, odnosno profesija, to jest dru-{tvenih uloga, javnih profila koje pojedinac prihvata ikoji ~oveku dok ih obavlja ne garantuju ni najmanjuautenti~nost nesputane intelektualne vokacije. Ovde}e biti re~i samo o Intelektualcu koji to zaista jeste,bez obzira ~ime se javno i o~igledno bavi. Biti Inte-lektualac je ne{to {to ne mora nu`no da ima ikakveveze sa ~ovekovim dru{tvenim ja. Ne postaje se Inte-lektualac zbog drugih, iz ovog ili onog razloga, sa ci-ljem da se zgrne novac, stekne slava, ili ne potone nauskovitlanoj pu~ini kolektiviteta. Neko je Intelektua-lac zbog samog sebe, uprkos samom sebi, protiv sa-mog sebe. Neizle~ivo.

Nesumnjivo je da pomenuta zanimanja i profesijene bi postojali da nekada davno nije bilo ljudi koji su bi-li pisci, nau~nici, profesori ili filosofi u tom neizle~i-vom, autenti~nom i izvornom obliku. Sve ono {to pred-stavlja dru{tvenu ulogu nastalo je kao stvarala~ki putodre|enog pojedinca. Ali, u tome i jeste problem! Odtog oblika `ivota koji je jedan ~ovek stvorio i sudbinskisledio, po njegovom nestanku, ostalo je ne{to nalik nalju{turu iz koje je i{~ezao delotvorni li~ni sadr`aj: ostaoje samo javni „polo`aj“, kao bezli~ni kalup u koji bi seprevarantski mogao u{unjati bilo ko. U tom smislu, sve

16 17

ono dru{tveno, sve ono kolektivno, varljivo je i nije ve-rodostojno – predstavlja pozu, manir, titulu, masku.Naravno da najve}i broj intelektualaca koje sre}emouokolo nisu to zaista, ve} se samo pretvaraju da to je-su, ponekad s razlogom i od nemale koristi, ~asno slu-`e}i zanimanju kojem su se dru{tveno zavetovali,„zvanju koje imaju“. Ovaj izraz u na{em jeziku potpu-no je pogo|en. Otkriva nam da je zvanje forma ne~egljudskog, ali ipak prazna – prazna, jer joj upravo nedo-staje ono delotvorno ljudsko. Tu prazninu mora ispuni-ti ili zaposednuti neko ko joj ponekad slu`i, a ponekad,{to je mnogo ~e{}e, to ne ~ini. Svejedno je! Dru{tvo sezadovoljava najmanjim ispunjenjem, odnosno izvr{e-njem obaveze nametnute zvanjem. Dru{tvo ima istao~ekivanja kao i onaj Andalu`anin, ubogo mazalo, kojibi zapo~inju}i novu sliku, svestan svog ni{tavnog sli-karskog ume}a, sebi obi~no govorio: „Ako ispadne bra-da..., bi}e ’Sveti Antonije’, a ako ne... ’Bezgre{no za~e-}e’!“ Tako je od pamtiveka, i u svakom poretku. Prvose Juliju Cezaru dogodilo da, sa nesumnjivom original-no{}u, bude Julije Cezar. Kada su ga ubili, rimsko dru-{tvo je imalo potrebu da Cezar i dalje postoji. Ali, jedin-ka po imenu Cezar nestala je zauvek. Od nje je ostalasamo {upljina, to jest profil njene neophodnosti koju jeose}ao rimski svet. I od tog ~asa, Cezar je bio samo tastamena {upljina – jedno zvanje, jedno poglavarstvokoje je trajalo pet vekova. Zvanje nad zvanjima, pogla-varstvo par ekselans koje je svet ikad video. No nekimnajneverovatnijim udesom desilo se da nijedan od bez-broj slede}ih Cezara nije bio ni izdaleka nalik Cezaru.Mnogi su zaposedali podru~je zvano „Cezar“, ali nije-dan to zapravo nije bio.

Isto tako u Francuskoj je, pre sto godina, `iveo ~o-vek koji je bio neka vrsta pesni~kog uragana ili `ive pli-me lirizma. Zvao se Viktor Igo. Poput elementarne ne-pogode – kako rekoh, uragana – uzdrmao je i zaplju-

snuo sve vidove francuskog `ivota. Njegova poezija jesirova, bez otmenosti, bez tajnovitih treperenja, ali jezato kiklopska, {iroke du{e, herkulovska, mikelan|e-lovska. Sr~anim stihovima opevao je ljubav, `enu, dete,jesenji list, drevnu legendu, slavnu bitku; do neba jeuzdizao Napoleona I, kamenovao Napoleona III, pole-misao o ~ovekovoj prirodi. Nije bilo ni~eg francuskog,ni ljudskog, pred ~im ne bi gromoglasno zazve~ao svo-jim ogromnim praporcima u ritmu veli~anstvenog, sve-op{teg karnevala. Jasno je da su Francuzi u njemu vi-deli ne{to {to nije postojalo jo{ od Vergilija, Homera iDantea: narodnog Pesnika, lirizam kao instituciju. IFrancuska je od tada uporno nastojala da uvek ima Pe-snika, kao {to je uvek imala predsednika Republike, ivelis nolis7 silom je popunjavala to mesto, tu veliku jav-nu {upljinu. Otuda proisti~e tragikomi~na situacija si-rotog Pola Valerija, poslednjeg mandarina francuskeknji`evnosti, autenti~nog Intelektualca, nepotrebno jei re}i, ali kratkog daha, nimalo narodnog, maniriste ko-ji je, budu}i da je imao malo toga da saop{ti, morao dase prenema`e, kao i svi duhom siroma{ni. Taj ~ovek,koji je mogao biti sjajan saradnik u nekom manje-vi{eprovincijskom ~asopisu, postao je, uz pompu, PesnikFrancuske. I od tada je slavni pajac do kraja `ivota mo-rao zadihano galopirati za vlastitim opravdanjem.

Dakle, ne me{ajmo stvari. Ovde se govori o Inte-lektualcu koji je intelektualac sa neo~ekivanom vero-dostojno{}u, koji je to neizle~ivo, nedoku~ivom i neu-moljivom Bo`jom zapove{}u. Kao {to je Cezarima ne-dostajao cezarizam, svet je krcat intelektualcima saskromnom dozom intelektualnosti ili potpuno bez nje.Me|utim, nemojte umi{ljati da je Intelektualac nekoko je, neizostavno, veoma pametan. Trebalo bi izbe}izabunu i po tom pitanju. Intelektualac je naziv za voka-

18 19

7 Htela ne htela. – Prim. prev.

ciju. Talenat je naziv za obdarenost. I mada se vokacijaobi~no podudara sa talentom, ima slu~ajeva kada ne iduskupa. Mo`e se imati sna`na vokacija, a biti li{en talen-ta. Mo`e se imati talenat i biti bez ikakve vokacije. Bu-du}i da je mudro po}i od najgoreg, skoro sve {to name-ravam re}i o Intelektualcu va`i i kada bismo pretposta-vili da je tupav.

Nekoliko godina nakon {to sam zapo~eo svoj knji-`evni rad – dakle, davno – jednog lepog dana sam pred-osetio da }e se Intelektualcu, koji je tokom dva vekabio nadmo}na figura u zapadnim dru{tvima, veoma br-zo raspr{iti javni ugled i da }e se, shodno dijalekti~komekstremizmu oli~enom u hodu istorije, od toga da jesve, strmoglaviti da bude niko i ni{ta. Niko nije slutione{to sli~no budu}i da se i onda, kao i niz godina po-tom, ~inilo da Intelektualac u`iva trenutke svoje vr-hunske nadmo}i. Zato sam nemalo ponosan {to sam ta-ko rano prozreo sliku bliske budu}nosti. Sem toga, od-mah sam joj prilagodio svoj `ivot, izbegavaju}i a limi-ne8, izvesno je ne sve, ali ve}inu gluposti i gre{aka ukoje su drugi upadali. Zaista nikada nisam ra~unao dabi se na mene mogla obra}ati pa`nja, i nisam bio nitisam sada spreman da prihvatim izmi{ljotinu kako donekoga dopiru moje re~i.

To predose}anje sam imao u doba kada, kako samrekao na nedavnom predavanju o Vivesu9, Intelektua-lac obi~no do`ivljava prvi i strastan susret sa bitnim te-mama i velikim idejama koje }e razvijati do kraja svog`ivota. Dakle, to nije bilo koje doba. @ivotna hronologi-ja je veoma stroga. Svaka godina donosi ne{to drugo.

Re~ je o dvadeset i {estoj godini. Nesumnjivo, postojeizuzeci, ali i neka, veoma jasna zakonitost. Na primer,ideje formalisti~kog promi{ljanja, kao {to je matema-ti~ka misao, ranije se prihvataju. Ali ako je u pitanjupromi{ljanje su{tinskijih tema, onih koje se vi{e ti~usfere ljudskog, dvadeset {esta godina predstavlja obda-nicu obasjanu prvim zanosom, kada ogromni orlovi bu-du}ih ideja zarivaju kand`e u mozak mislioca i grabe sanjim, kao sa nevinim jagnjetom, put visina. Jer velikeideje nisu na{e, ve} smo mi njihov plen. Ne ostavljaju~oveka na miru do kraja `ivota: nemilosrdne i uporne,neprestano kljucaju Prometejevu utrobu. Skoro svakiIntelektualac ima bolesnu jetru. Uostalom, to `ivotnodoba nije nimalo zagonetno. Re~ je o godini u kojoj pri-rodno prestajemo da budemo prevashodno receptivni,i zabacuju}i preko le|a zave`ljaj nau~enog, nevinihmre`nja~a okre}emo se ka svetu.

Zapa`anje da }e se mase do~epati kormila istorije,kao i da su te mase duboko neobrazovane, pomoglo mije da predvidim svrgavanje Intelektualca s prestola,budu}i da su intelektualci prethodno po~inili ogromnugre{ku stvaraju}i kulturu za intelektualce, a ne za osta-li svet. Treba naglasiti da veliki za~etnici tako ne{to ni-su `eleli. Ni Bekon, ni Galilej, ni Dekart, ni [ekspir, niServantes. Kao i obi~no, naslednici su oni koji }e svepro}erdati – ta nadobudna gospoda {to se ra|aju na ze-mlji koju su preci za njih ve} stekli.

Ali ostavimo se toga. Iz raznoraznih razloga, prednama je ve} Intelektualac li{en svoje dru{tvene nad-mo}i, vu~e se, ruku pod ruku sa ostalima, usredsre|ensamo na sebe, kao bilo koji ~ovek me|u bilo kojim lju-dima. U toj ravni se naro~ito zanimljivo ispoljava nje-gova osobena ljudska priroda.

Kao {to se de{ava sa svakim su{tinskim modusomda se bude ~ovek, Intelektualcu se ~ini da je biti Inte-lektualac ne{to najprirodnije na svetu, te u po~etku

20 21

8 Unapred. – Pim. prev.9 Huan Luis Vives (Juan Luis Vives, 1492–1540), istaknuti

{panski humanista i filosof. Bio je prijatelj Erazma Roterdamskog;iza sebe je ostavio obimno delo pisano skoro isklju~ivo na latin-skom jeziku, ~ije ideje su, na neki na~in, prete~a modernoj psiho-logiji; originalan i dubok mislilac u oblasti pedagogije. – Prim. prev.

smatra da su i ostali njegovi sugra|ani isti kao on. Jerto je su{tinski modus ljudske prirode: obuhvata sveljudsko, ali usmereno u odre|enom pravcu. I onaj ko jetakav prostodu{no veruje da to zna~i biti ~ovek – po-istove}ivati ostale sa sobom, kao Karlos III koji nijepri{ao nijednoj drugoj `eni do svojoj ri|okosoj Sakson-ki, i bio ube|en da sve `ene miri{u na rusku ko`u10, jerje to miris ri|okosih.

Zahvaljuju}i ovome, Intelektualac `ivi dobar deosvog `ivota u stalnom quid pro quo11. U opho|enju sadrugima polazi od pretpostavke, kao od ne~ega {to jesamo po sebi razumljivo, da su i ostali ljudi tu iz istihrazloga kao i on, da pripadaju njegovom soju. Njegov`ivot je tako ~udesan da bi se iskreno prenerazio uko-liko bi otkrio da ostalima nije!... Da, su{ta je istina: `i-vot Intelektualca je ~udesan. On stalno `ivi na vrhu ne-kog Tavora, gde se odvijaju neprestana preobra`enja.Svaki trenutak i svaka stvar za njega su preokret, fan-tazmagorija, veliki spektakl, melodrama, polarna sve-tlost. Njegov kalendar sadr`i samo ~iste svetkovine.@ivot mu prolazi, doslovno ceo `ivot, u radu. Ali, da lise mo`e nazvati radom delanje Intelektualca? Njegovrad se sastoji upravo u tome da stvara ve~nu svetkovi-nu. Razume se da su u nekim drugim vremenima na-slu}ivali izvesnu bo`ansku crtu u njemu. Radi li Bog?Da, Bog neprestano dela, naro~ito Bog koji je VrhovniTvorac. Da li su dani Postanja bili radni? Zar se ne sti-~e utisak da se Bog snu`dio onog dana kada je re{io dase odmori, poput zidara? Da se nije mo`da u biblijskomtekstu potkrala mala gre{ka u izrazu? Ne}e li biti da je,

nastupanjem prve subote, po{to je stvorio svet i vi{enije imao {ta da radi, Bog natakao nao~are i bacio se nasastavljanje soneta pod naslovom: Svet? Morala bi sepodrazumevati jezi~ka gre{ka, jer, ina~e, da li je pisanjesoneta rad ili u`itak? Na stranu s tim, ali Intelektualacstalno, hteo to ili ne, ru{i i ponovo stvara sve {to se na-lazi u njegovom okru`enju. Zamislite da prisustvujemoprvim danima Postanja. Sitnica od spektakla! Balet, ni-kad vi|en do sada! Ma kakav Ni`inski, tu je Adam! Ka-kva Pavlova, tu je Eva! I jo{, prvostvorena ptica iz pr-vostvorene vatre! Dakle, svi dani Intelektualca poma-lo su takvi: svaki put iznova prisustvuje ra|anju stvarii prvi im daje blagoslov da budu ono {to jesu. On ide iziznena|enja u iznena|enje. Njegova svakodnevica sa~i-njena je isklju~ivo od iznena|enja. Zenice su mu ra{i-rene od divljenja. Hoda op~injen. Od ro|enja pijan. Iz-gleda pomahnitalo poput arhan|ela koji se preselio uzemaljsko naselje. Nepotrebno je i re}i: gledano iz od-re|enog ugla, izgleda kao do`ivotni naivko koji ve~itopada s Marsa. Dugo mu treba da shvati da je njegovoopho|enje prema bli`njem sme{no. Dugo mu treba daotkrije da taj bli`nji nije intelektualac, ve} upravo Dru-gi, onaj apsolutno Drugi. Uvek je prime}ivao ne{to~udno tokom razgovora s bli`njim. Stvari se nikada ni-su dobro odvijale. Kao da su {kripali to~kovi dijaloga.Svaki put kada bi on silovito krenuo ka visinama,bli`nji bi mu, ukoliko ga ne bi vukao unazad, bar pod-metao klipove. Ali kona~no svi}e dan koji sve razja-{njava. Uvi|a, na kraju, kristalno jasno da neslaganjenije slu~ajno, niti izazvano sporednim razlozima: nijere~ o razlici u temperamentima, odnosno telesnim so-kovima, niti u darovitostima. Razlikovanje je potpuno.Najve}e mogu}e. Re~ je o dva u korenu suprotna pri-stupa `ivotu, bitisanja na svetu. Kada to otkrije, Inte-lektualac ose}a duboku posramljenost, stra{an stid.Shvata da je samo ispao sme{an i ni{ta vi{e. Ima utisak

22 23

10 Odnosi se na poseban miris {tavljene tele}e ko`e koji se uRusiji dobija primenom jedinstvenog postupka obrade. Na Zapaduprave imitaciju tog mirisa {tavljenjem ko`e pomo}u ulja iz brezo-ve kore. – Prim. prev.

11 Nesporazum, zbrka u li~nostima, zamena osoba, pometnjakao jedno od sredstava dramske tehnike. – Prim. prev.

da je `iveo nag pred ostalima, u nagosti koja je mu~ni-ja od pukog pokazivanja ko`e, budu}i da je proveo ceosvoj `ivot pokazuju}i im svoju najdublju intimnost:svoje misli, svoja ose}anja spram sveta, stvari, drugihljudi, pro{losti, trenutnih doga|anja, budu}nosti koja sepomalja. Sada prime}uje da je to nepristojno ~initi, dapoziciju intelektualca treba prikriti, kao da si lopov, ili{pijun, kao da si prostitutka. Razmi{ljati o stvarima –konceptualno ili poetski – jeste ne{to bestidno. Istovre-meno je o~ajan i poti{ten zbog saznanja da bli`nji bez-nade`no nije intelektualac. Ranije je verovao da jeste,mo`da u manjoj meri nego on, da mu eventualno nedo-staje dragocena nadarenost, ili da ga `ivot primorava dapotiskuje erupcije svoje intelektualnosti. Ovo posled-nje bi ga ~esto potresalo, delovalo mu herojski. Taj ~o-vek je morao da hrani tuce uku}ana! Samo zato, i nizbog ~ega drugog, nije mogao kao on prihvatati `ivot!Mada ~esto i intelektualac ima buljuk familije... Ali sa-da, saznav{i da nije u pitanju ni{ta od toga, suo~ava se sanovom zagonetkom koja po~inje da ga kopka. Kako bli-`nji mo`e da `ivi kao Drugi? Kakva je to vrsta `ivljenja?

Potom, kao da `eli odagnati no}nu moru, prelazi ru-kom preko svoga ~ela govore}i: „Stvar se mora istera-ti na ~istac! U ~emu je razlika izme|u mog `ivota i `i-vota tog Drugog?“ Dosetio se: Drugi `ivi uklopljen usvet stvari, koje su jednom za svagda onakve kakvenam se ~ine da jesu. Ni pukom slu~ajno{}u ne dovodiih u pitanje. Nikada ne dovodi u sumnju svet stvari, ~akni ne pomi{lja da je sumnja mogu}a. Stoga one za nje-ga imaju kona~na svojstva; ~itav svet je samo to {to jenadohvat i ni{ta vi{e, takav kakav jeste. Me|u stvari-ma kojih je Drugi svestan neke su zagonetne, tajnovi-te, nepoznate, ali mu ova njihova svojstva ne pobu|ujunikakvu posebnu reakciju. Kvaliteti stvari, kao boja ilioblik, izgledaju mu stvarni i prirodni. Ne uzbu|uju ga.Nema za njega razlike izme|u onoga {to misli da zna i

onoga {to mu se prikazuje kao zagonetka. Za njega nepostoji znati ili ne znati. Njegov odnos prema stvarimaje jednostavan – on ra~una na njih. Isto kao {to zna datela imaju te`inu – to jest, ra~una na njihovu te`inu –ra~una tako|e i na to da je rak nepoznanica, da je tajnapostojanje sveta, da se ne zna za{to dru{tva idu kausponu i propasti.

Njegov `ivot isklju~uje svako preispitivanje vlasti-tog okru`enja ne bi li ga doveo u pitanje, analizirao,obesna`io, ponovo pretvorio u opsenu i utvaru. Napro-tiv, njegov `ivot proti~e u oslanjanju na ve} postoje}e,u kretnjama unutar tog nesumnjivog, ~vrstog, kom-paktnog i kona~nog sveta, prebivanju u njemu, manipu-lisanju stvarima kako bi se poslu`io njima te ih upotre-bio u svoju korist {to je vi{e mogu}e. On je ro|eni ego-ista. Najva`nije mu je da izbije na ~elo, obavi svoj po-sao, da njemu i njegovima bude dobro. Ukoliko je ~e-stit, na po{ten na~in. Ukoliko nije, uz smicalice. Kakoni najmanje nije zabrinut niti za svet niti za bilo {ta nasvetu, spokojno se posve}uje vlastitom interesu, svojojli~nosti ili svojoj porodici ili bar svojoj politi~koj stranci.Uvek i samo onom {to do`ivljava kao svoje.

Intelektualac se, dakle, ne spoti~e o Drugog iz ne-kih naro~itih i konkretnih pobuda. Spoti~e se, sasvimnesumnjivo, zato {to je njegov osnovni `ivotni stav su-protan, a to je morao primetiti jo{ od prve mimike iliprve re~i. Intelektualcu se ~ini da svet sa kojim se su-o~ava postoji samo zato da bi ga on doveo u pitanje.Stvari za njega nisu same po sebi potpune te ih neostavlja da mirno po~ivaju, ve} ih smesta analizira, ra-stavlja, posmatra iznutra, tra`i njihovu pozadinu;ukratko, stvari koje se pretpostavljaju pretvara u pro-bleme. Na prvi pogled deluje kao ru{itelj i ruke su mu,sli~no kasapinovim, uvek pune utrobe stvari. Ali, sveje potpuno suprotno. Intelektualac ne mo`e, ~ak i kadabi `eleo, da bude egoista u odnosu na stvari. On ih do-

24 25

vodi u pitanje. A to je najve}i znak ljubavi. Stvari ne po-stoje da bismo ih samo iskoristili, kao {to ~ini Drugi;Intelektualac svoj `ivot posve}uje slu`enju njima,stvaraju}i kult njihovog bi}a. Kult je, poput svih mo}-nih kultova, krvav; podrazumeva da ih treba skr{iti,zdrobiti, da bi ponovo bile stvorene u vrhunskom sjaju.On zna da stvari ne postoje u svoj svojoj puno}i ukoli-ko ~ovek ne otkrije njihovu ~udesnu bit zaklonjenu ko-prenom i tamom. Otuda `iveti za Intelektualca zna~istalno i freneti~no, iz petnih `ila, raditi na tome da sva-ka stvar istinski postane ono {to jeste, kako bi se uz-nela do sopstvene ispunjenosti. Eto zbog ~ega proizla-zi da su stvari ono {to zaista jesu tek i jedino u dodirusa Intelektualcem. To ponekad naslu}uje @ena. I to, na-ravno, duboko razgnevljuje Drugog. Ali gnev je ovdenedelotvoran. Stvarnost je bespovratno takva. Jerstvari koje Drugi upotrebljava i zloupotrebljava, kojimabarata i koje koristi u svom prljavom `ivotu, ba{ svenjih izmislio je Intelektualac. Sve. Automobil i aspirin;cvet, pesmu i `enu. Ili ste vi mo`da mislili da su se svete stvari, te ~udesne stvari, zatekle ovde tek tako, na-jednom? Sada }ete vi videti svoje. Sada kada Intelektu-alac, kao i toliko puta tokom istorije, bude nestao ilimakar, poput ptice gnjurca, na~as zaronio do najve}ihdubina. A dubina je ti{ina bez premca. Vide}ete kako}e ono ~udesno iz ~asa u ~as nestajati sa lica zemlje a`ivot, uklju~uju}i i `ivot Drugog, gubi}e dra`, uzbu|e-nje i zanos.

Da bi stvari mogle bivstvovati, `eleli vi to ili ne,neophodan je Intelektualac. Ono {to Drugi upotreblja-va kao realitete nije ni{ta drugo do gomila starih Inte-lektual~evih ideja, prepotopski fosilni ostaci njegovefantazije. Kada bi samo Drugi obitavao na planeti, ni{tane bi bilo kao {to je sad. Svaka stvar je, uistinu, legen-da, aksiom, stih i mit. Zato }e, na kraju, Drugi naljutitiIntelektualca. Nervira ga {to ovaj stvarima ne dopu{ta

da budu, ne bavi se njima, ve} podlo, opako, bezbo`no,koristi njihovo prisustvo. Drugi je, za Intelektualca,bezbo`nik, bezbo`nik u svakom pogledu. To je ~ovekkoji ne uzdrhti pred bo`anskim, a ono je sve. @iveti nasvetu a ne zapitati se o njemu, Intelektualcu izgledakao parazitizam.

Sada bi jo{ valjalo re}i da Intelektualac dru{tvenove} ne postoji, on je parija i prestupnik.

Ali izvesno je da Intelektualac, ~im shvati da je bli-`nji koji se pred njim nalazi u stvari Drugi, ne samo daispravlja gre{ku u svom nekada{njem opho|enju pre-ma njemu ve} je i iskreno odu{evljen njim. Uzbu|ujega, kao sve {to je verodostojno. I u`iva da ga gleda ona-kvog kakav je, kao vrednog i upornog mrava {to pada iopet se di`e na noge me|u d`inovskim vlatima trave,spoti~u}i se o sve i sva{ta, dok svojima nosi so~nu se-menku sre}no prona|enu. Ma do |avola, `iveo Drugi!Ono {to Intelektualac ne mo`e da podnese jesu falsifi-kati kojima je danas na{a planeta zatrpana. Jer postojiPseudo-Intelektualac, koji nije ni{ta vi{e do Drugi,skriven iza maske pisca, nau~nika, profesora, filosofa.Ali {to je najva`nije, danas se doga|a slede}e: Drugog,pravog Drugog, veoma je te{ko sresti. Zato {to se mo-derni Intelektualac, kao {to sam ve} rekao, pogibeljnookliznuo stvoriv{i kulturu ideja. O~ito je da se celokup-na kultura stvara pomo}u ideja, ali one prvenstvenotreba da budu ideje o stvarima, o ose}anjima, o na~eli-ma, o podvizima, o bogovima. Nema razloga da buduideje o idejama. Me|utim, kultura u poslednjih nekoli-ko vekova sve vi{e postaje intelektualisti~ka. Iz toga jeproiza{lo da je Drugi sada pun ideja, a budu}i nesposo-ban da barata njima, da vlada njima, on `arko `eli da `i-vi od ideja i, podrazumeva se, da ima svoje ideje. Ve}sam napomenuo da za Drugog postoji samo ono {to jenjegovo. Ranije se to nije doga|alo. On nije `eleo daima ideje. @iveo je od tradicija, uverenja, strasti i pako-

26 27

sti, koji ~ine prirodno ustrojstvo njegovog `ivota. Alisada `arko `eli da promi{lja, za{ta nije stvoren. Mu~noje posmatrati kako se ruka te intelektualne {impanzenapre`e da {~epa iglu ideje. Ishod je neizbe`an. Spon-tano `ive}i Drugi je, na svoj na~in, bio vredan divljenja,ali po~ev{i da razmi{lja, postao je malj {to spljeskavaideje, a kako se one motaju po glavama Intelektualaca,spljeskava, usput, i glave Intelektualaca.

Potpuno mi je jasno da Intelektualac tokom istori-je, s vremena na vreme, biva zadavljen. Shvatam daDrugog uznemirava i dovodi do besa taj ~ovek koji jeuvek izvan stvari i koji sam po sebi nije stvar, ve} fluid,oganj, magnet.

28 29

Svet oko nas

^ovekova socijalizacija

Po~ev{i od sredine pro{log veka, zapa`a se da je `i-vot u Evropi iz dana u dan sve vi{e izlo`en o~ima jav-nosti. To je poslednjih godina vrtoglavo napredovalo.Privatno bivstvovanje, osamljeno ili skriveno, nepristu-pa~no javnosti, svetu, okolini, postaje sve te`e i te`e.

Ova ~injenica naglo zadobija fizi~ka svojstva. Uli~-na buka. Ulica je postala gromoglasna. ^ovek je neka-da u`ivao u ti{ini kao jednoj od najmanjih sloboda. Pra-vo na odre|enu dozu ti{ine, poga`eno je. Ulica prodireu na{ privatni kutak, osvaja ga i utapa u vrevu javnog.Onaj ko bi po`eleo da se prepusti mislima, da se povu-~e u sebe, mora se privi}i da to ~ini uronjen u sveop-{tu graju, da bude gnjurac u okeanu kolektivne gungu-le. Fizi~ki se ne dopu{ta ~oveku da bude sam, da budenasamo sa sobom. @eleo to ili ne, mora da bude sa osta-lima. Bezimena buka bulevara i trga poput vlage probi-ja kroz zidove domova.

Sve {to je bilo dostojno po{tovanja naspram bes-kraja javnog, propada iz dana u dan. A naro~ito, poro-di~na citadela. @ivot porodice, maju{ne dru{tvene za-jednice okrenute ka unutra i narogu{ene prema veli-kom gra|anskom dru{tvu, sveden je na najmanju me-ru. [to je zemlja naprednija, porodi~nog `ivota je u njojmanje. Zaista je zanimljiv neposredan uzro~nik njenogubrzanog isparavanja. Oduvek se tvrdilo da je srce po-rodice ognji{te; i, kako to ve} obi~no biva, prvo se po-

30 31

{lo od romanti~nog tuma~enja. Ognji{te je i oltar (He-stija12) i kuhinja. Slava bila oltaru! Porodi~nom, prade-dovskom, doma}em svetili{tu!... Ali ~im je postalo te-{ko na}i ku}nu poslugu, ognji{te, pradedovski dom,porodi~ni oltar, po~eli su da i{~ezavaju. Na kraju se po-kazalo da stub porodice nije bio bog Lar, za{titnik og-nji{ta, niti pater familias, ve} jednostavno sluga. ^ak bise sa skoro nau~nom strogo{}u mogao formulisatifunkcionalni zakon o ovoj pojavi, poput onih koji va`e ufizici: danas u svakoj zemlji ima upravo onoliko poro-di~nog `ivota koliko u njoj ima ku}ne posluge. U Sjedi-njenim Ameri~kim Dr`avama, gde je te`e imati slu`av-ku nego `irafu, porodi~ni `ivot je stisnut do krajnjih gra-nica. Stoga se smanjila i veli~ina ku}e. ^emu, ako se uku}i ne mo`e boraviti? Bez posluge, neizbe`no je pojed-nostavljenje porodi~nog `ivota, a ~im je on postao pojed-nostavljen, postao je neprijatan. Slo`eni polureligiozniritual pripremanja kulinarskih |akonija – oltar-kuhinja –morao je da se minimizira. Izba~en iz doma, ~ovek sestrmoglavio u polje javnog. Lonac je bio bog Lar.*

Centrifugiranje porodice. Razlika u broju sati koji suse nekad provodili u ku}i i onih koji se danas provode. Unegda{njim dugim i sporim ~asovima okrenutosti ka

unutra, ~ovek je u sebi podsticao kristalizaciju jednogdela svoga bi}a, privatnog, ne javnog, ~ak antijavnog.

Dijagram promene debljine zidova od srednjeg ve-ka do danas mogao bi pokazati pomenutu evoluciju. UXIV veku ku}a je tvr|ava. Danas je zgrada sa spratovi-ma, ko{nica; ona sama predstavlja grad, a zidovi sukrhke pregrade koje nas jedva odvajaju od ulice. UXVIII veku ku}e su jo{ uvek prostrane i masivne. ^o-vek u njima boravi najve}i deo svog `ivotnog veka uskrovitoj i neprikosnovenoj samo}i. Samo}a marljivokuje na{u du{u kapaju}i na nju iz sata u sat. Poput ono-stranog kova~a, ona daje na{oj li~nosti ~vrstinu i reljef-nost. Pod dejstvom samo}e ~ovek utvr|uje svoju li~nusudbinu pa mo`e iza}i na ulicu a da ne postane u pot-punosti zatrovan dahom javnog, bezli~nog, lokalnog,kao kaznom. U osami se automatski prosejavaju i ra-zlu~uju na{e ideje, `udnje, strasti, te razaznajemo onezaista na{e od ostalih bezimenih, ambijentalnih, {to sunapadale po nama poput pra{ine po drumu.

Ne zna se kako }e se okon~ati ovaj proces. Evropaje do sada, tokom svoje istorije, negovala i {titila indi-vidualnost. Stremilo se ka tome da `ivot svaki put svesna`nije poprima li~no obele`je. To jest, da se svakoponaosob ose}a jedinstvenim u svom `ivljenju, da sno-si odgovornost za samog sebe, kako u u`itku, tako i udu`nosti i u bolu. I zar to nije istina, ~ista transcen-dentna istina o ljudskom `ivotu? Bilo to veli~anstvenoili jadno po ~oveka, ali `iveti, u samoj svojoj biti, zna~iostati sam – sa sve{}u o jedinstvenoj i isklju~ivoj sud-bini koju svako ima. Ne `ivi se u dru{tvu. Svako mora`iveti svojim `ivotom i, kao ~a{u punu gor~ine i slasti,ispiti ga svojim jedinstvenim usnama. ^oveku se doga-|a da je okru`en dru{tvom; ali to doga|anje ne pretpo-stavlja sau~esni{tvo.

Me|utim, nema sumnje da smo danas izlo`eni neo-~ekivanoj promeni smera. Ve} dve generacije unazad

32 33

12 U starogr~koj mitologiji Hestija je boginja doma}eg ognji-{ta; kod Rimljana je to boginja Vesta. – Prim. prev.

* Nije re~ samo o stilskoj figuri. U predelima Holandije se to-kom evropske istorije odvijao najzgusnutiji „unutra{nji“, odnosnoporodi~ni `ivot. Dakle, tamo je postojalo magijsko verovanje u cre-maillere, verige o koje je iznad ognji{ta bio obe{en prekrasni lonacili kotli}, jedan od najtipi~nijih proizvoda belgijske metalurgije.„Svetost ognji{ta u srednjem veku“ – ka`e @il Mi{le – „ne po~ivatoliko u ognju koliko u cremaillere koje vise iznad njega.“ U ratni~-kim pohodima, „kada bi se vojnici razmileli kako bi harali i pusto-{ili, ne obaziru}i se pri tom ni na uzrast niti na pol, te zlostavljali`ene, devojke i decu, otimali bi i verige, nadaju}i se da }e ih takomimoi}i njihov gnev“. (Istorija Francuske, tom VIII, str. 4–5). –Prim. aut.

Evropljani te`e da obezli~e svoj `ivot. Sve prisiljava~oveka na gubitak jedinstvenosti i rasplinjavanje. Kao{to je ku}a postala porozna, takva je postala i li~nost,pa dah javnog – ideje, pobude, ukusi – prodire u na{ za-klon i svako od nas polako po~inje da ose}a kako bi mo-gao biti bilo ko. Da li je to samo finta, prolazna prome-na, korak unazad, odraz za najvi{i skok individualizaci-je? Ne zna se; ali je ~injenica da u ovom trenutku veli-ki broj Evropljana izopa~eno u`iva u odbacivanju svogindividualnog bi}a i pristaje na samorastvaranje u bi}ukolektiviteta. Zadovoljstvo zbog poistove}enja sa ma-som i gubitka sopstvene, isklju~ive sudbine, zaraznose {iri. ^ovek se socijalizuje.

To nije novina u ljudskoj istoriji. Skoro da je naj~e-{}e bilo tako. Retko je bilo obrnuto: `udnja da se budeli~an, neponovljiv, nezamenljiv, jedinstven. Sada{njade{avanja rasvetljavaju nam ~ovekov polo`aj u slavnimvremenima Gr~ke i Rima. Li~nosti se nije dopu{talasloboda da `ivi zbog sebe i za sebe. Dr`ava je polagalapravo na celokupno ~ovekovo bitisanje. Kada je Cice-ron po`eleo da se povu~e u svoj toskanski letnjikovac iposveti prou~avanju gr~kih knjiga, bio je prinu|en dase javno izvini i zatra`i da mu bude opro{teno privre-meno izdvajanje iz tela kolektiviteta. Ogroman zlo~inkoji je Sokrata stajao `ivota bila je njegova silovita `e-lja da poseduje osobenog, li~nog demona; to jest, indi-vidualno nadahnu}e.

Socijalizacija je u`asno naporna. Ona se ne zadovo-ljava zahtevom meni upu}enom da ono {to je moje pri-pada i drugima – odli~na namera koja me nimalo ne lju-ti – ve} me primorava da ono {to pripada drugima bu-de i moje. Recimo, da ja prihvatim tu|e, odnosno sva-~ije ideje i ukus. U potpunosti je zabranjeno svako iz-dvajanje, svako privatno posedovanje, pa ~ak i ube|e-nja za isklju~ivu, li~nu upotrebu.

Apstraktno bo`anstvo „kolektiviteta“ opet sprovo-di svoju tiraniju i ve} izaziva pusto{enja diljem Evrope.[tampa je sebi dala za pravo da obelodanjuje na{ pri-vatni `ivot, da ga procenjuje, da mu presu|uje. JavnaVlast nas prisiljava da svakoga dana dru{tvu poklanja-mo sve ve}i deo na{eg `ivota. ^oveku se ne ostavljakutak za povla~enje, da ostane nasamo sa sobom. Ma-se protestuju besne na bilo koji vid na{eg ispoljavanjauzdr`anosti.

Poreklo tog antiindividualnog besa verovatno po~i-va u ~injenici da mase duboko u sebi ose}aju nemo} istrah pred sudbinom. Na jednoj izuzetno pronicljivoj istra{noj stranici Ni~e je zapisao kako su primitivnadru{tva, nemo}na pred `ivotnim neda}ama, svaki ori-ginalni, individualni, li~ni ~in progla{avala zlo~inom, a~oveka koji bi se usudio da svoj `ivot provodi u osami,zlo~incem. Moralo se pona{ati potpuno u skladu sa op-{teprihva}enim pravilima.

Sada, o~igledno, mnogi opet ~eznu za stadom. Sa`arom se prepu{taju onoj ovci koja jo{ uvek bleji u nji-ma. @ele da gaze kroz `ivot gusto zbijeni, po kolektiv-noj stazi, runo uz runo, pognute glave. Zbog toga mno-gi evropski narodi tumaraju u potrazi za pastirom i ov-~arskim psom.

Mr`nja prema liberalizmu ne poti~e iz drugog izvo-ra. Jer, pre nego diskutabilno politi~ko na~elo, liberali-zam ozna~ava su{tinsku ideju o `ivotu: uverenje dasvako ljudsko bi}e mora ostati slobodno kako bi ispuni-lo svoju individualnu i neotu|ivu sudbinu.

34 35

Posmatranje kao delanje

Hose Ortega i Gaset je nesumnjivo najve}e i najslavnijeime {panske misli modernog doba. Ro|en je u Madridu, 9.maja 1883. godine, gde je i umro 18. oktobra 1955. Poti~e izugledne {panske intelektualne porodice. Otac i deda su mubili novinari i knji`evnici: maj~in otac je bio osniva~ i vlasnikuticajnog lista El Imparcial u kojem je radio i Ortegin otac.Zato je Ortega ~esto isticao kako je ro|en „iznad {tamparskerotacije“.

Prvo obrazovanje sti~e u jezuitskoj {koli Miraflores delPalo u Malagi, u kojoj je savr{eno ovladao starogr~kim i la-tinskim jezikom. Na jezuitskom univerzitetu u Bilbaou 1897.zapo~inje studije prava, filosofije i knji`evnosti, da bi u svo-joj 19. godini, 1902, na univerzitetu u Madridu diplomirao fi-losofiju i knji`evnost, a 1904. i doktorirao iz oblasti istorijena istom univerzitetu. Potom odlazi u Lajpcig, Berlin i Mar-burg gde usavr{ava svoja znanja iz filosofije i estetike i upo-znaje se sa u~enjem neokantovaca. Posle Nema~ke dr`i nizizuzetno zapa`enih predavanja {irom Evrope i Amerike,oven~an slavom autenti~nog mislioca. Po~etkom 1910, sadvadeset {est godina, izabran je za profesora metafizike nauniverzitetu u Madridu, gde kao predava~, svojom original-no{}u, odmah zadobija simpatije studenata i postaje najomi-ljeniji profesor.

On prema{uje nau~nika koji stvara odre|eni filosofskisistem. Ve} tada dolazi do izra`aja njegova su{tinska osobe-nost: on je mislilac, profesor koji se, polaze}i od svog univer-zitetskog predmeta – metafizike, dao u duhovno krstarenje[panijom svoga vremena. Njegova potraga za istinom, zapodu~avanjem u razmi{ljanju i razotkrivanjem bi}a stvari,njegova preokupacija onim {to je nazivao „{irenjem duhov-ne svetlosti“, nije se ograni~avala na katedru ve} se, polaze-}i od nje, od knjige i od „modernog intelektualnog trga oli-~enog novinama“, potpuno i celim srcem predao beskrajnom

nizu filosofskih, pedago{kih, sociolo{kih, eti~kih, esteti~kih,politi~kih i istorijskih problema koji ~ine okosnicu modernogevropskog `ivota, a nadasve {panskog `ivota.

Tako|e je tada uo~ljivo i Ortegino nastojanje ka duhov-noj obnovi [panije koja je 1898, gubitkom svojih poslednjihkolonija – Kube i Filipina, do`ivela definitivni slom, potpunigubitak nekada{nje mo}i i slave. Najumnije {panske glavetoga vremena: Unamuno, Asorin, Valje-Inklan, Baroha, A.Ma}ado, Maestu, zdru`uju svoje snage u potrazi za izlaskomiz rasula koje je sna{lo njihovu otad`binu i svi oni, poznatikao „generacija ’98“, prepoznaju put obnove u potrazi za au-tenti~nim {panskim nasle|em i u povratku vlastitim koreni-ma. Po~etak XX veka je doba punog stvarala~kog zamaha tegeneracije, ali Ortega, mada duhovno blizak njima, ne pripa-da im, ve} }e biti na ~elu slede}e: generacije Maranjona, Pe-resa de Ajale, Pikasa, Huana Ramona Himenesa. Naime, zarazliku od „generacije ’98“, Ortega se nije zadr`ao na ~istoesteti~kom odnosu prema [paniji, ve} je oti{ao korak dalje upreispitivanju {panske tradicije, smelo razbijaju}i sva op{tamesta, okamenjene predrasude i ove{tale fraze, ali i nude}isvoja vi|enja preporoda. Jedno od njih nagovestio je u svojojprvoj zna~ajnijoj knjizi, Meditaciones del „Quijote“ (Razmi-{ljanja o Kihotu), u kojoj je istakao evropeizaciju [panije, po-dizanje njenog duhovnog nivoa, kao nu`ni i primarni uslovobnove. Pri tom nagla{ava da evropeizacija [panije podrazu-meva povratak keltskim korenima, uspostavljanje ravnote`eizme|u njenog mediteranskog i germanskog nasle|a: „Neprimoravajte me da budem samo [panac, ako je [panac zavas samo ~ovek sa sun~ane obale. Ne podsti~ite u mojoj du-{i bratoubila~ki rat; ne hu{kajte Iberijca u meni, sa njegovimdivljim, mahnitim strastima, protiv plavokosog i plavookogGermana, meditativnog i sentimentalnog, koji uzdi{e u pre-delima moje du{e gde caruje sumrak.“

Dosledan svojim shvatanjima, Ortega }e se 1914, osla-njaju}i se na svoje dve upori{ne ideje – nacionalizam i libe-ralizam – baciti u arenu politike i osnovati [panski savez zapoliti~ko obrazovanje, kao i ~asopis koji }e nasloviti svojomsu{tinskom `ivotnom preokupacijom: España. Ne{to kasni-je }e u~estvovati u osnivanju jo{ jednog ~asopisa, El Sol, ko-

36 37

ji }e ubrzo ste}i veliki ugled u {panskoj javnosti u periodupre gra|anskog rata.

U istom tom periodu, do po~etka gra|anskog rata, Orte-ga }e objaviti niz najzna~ajnih dela: Vieja y nueva política(Stara i nova politika), Posmatra~ (El Espectador), España in-vertebrada (Beski~mena [panija), El tema de nuestro tiempo(Tema na{eg vremena), La deshumanización del arte (Dehu-manizacija umetnosti), Mirabeau o el político (Mirabo ili poli-ti~ar), Kant (Kant); sva ona }e biti prevedena {irom Evrope;godine 1923. osniva i ure|uje ~asopis Revista de Occidente,koji }e skupa sa istoimenom izdava~kom ku}om biti ki~maduhovne obnove i hispansku misao podi}i na evropski nivo.

Tokom tridesetih godina, kada objavljuje svoju klju~nuknjigu Pobuna masa (La rebelión de las masas), potom Mi-sión de la Universidad (Misija univerziteta), Goethe desdedentro (Gete iznutra), En torno a Galileo (O Galileju), Medi-tación de la técnica (Razmi{ljanje o tehnici), `ivot u [panijipoprima dramati~ne tonove i Ortega }e se ponovo osetiti po-zvanim da aktivno u~estvuje u njemu. Sa Maranjonom i Pe-resom de Ajalom osnova}e Grupaciju u slu`bi Republike,grupaciju za „integralnu reformu {panskog `ivota, dr`ave idru{tva“. On ma{ta o velikom „nacionalnom frontu“ ili „ve-likoj nacionalnoj partiji“ koja }e u naciji ujediniti rad i kapi-tal, kritikuje postoje}i republikanski poredak i parlamentari-zam sam po sebi, zbog ~ega osvaja simpatije desnice. Me|u-tim, on }e ovoga puta definitivno biti razo~aran u aktivnu po-litiku i zauvek }e se distancirati od nje. U vreme izbijanjagra|anskog rata 1936, ne opredeljuje se ni za jednu stranu,ve} u avgustu iste godine napu{ta zemlju. @ive}e u Parizu,Holandiji, Argentini, Engleskoj, Portugaliji i u tom egziluuglavnom }e }utati o zbivanjima u svojoj otad`bini.

Po povratku u [paniju, u jesen 1945, ne}e se vi{e uklju-~ivati u javni `ivot ve} }e se u samo}i predati intelektualnomradu i 1948. osnovati u Madridu Institut za dru{tvene nauke.Tada }e se pojaviti nova zna~ajna dela, pomenimo neka odnjih: Ideas y creencias (Ideje i ube|enja), Estudios sobre elamor (Studije o ljubavi), Historia como sistema (Istorija kaosistem), Teoría de Andalucía (Teorija o Andaluziji). Posthum-no }e mu biti objavljena dela, Qué es la Filosofía? ([ta je Fi-

losofija?), Meditación del pueblo joven (Razmi{ljanje o mla-dom narodu), Meditación de Europa (Razmi{ljanje o Evropi).

No, vratimo se delu koje je trenutno pred nama. Posma-tra~ je sastavljen od osam tomova koji su izlazili u perioduod 1916. do 1934. Tih osam knjiga ~ine eseji, predavanja inovinski ~lanci pisani u obliku osobenog, neposrednog au-torovog obra}anja svojim ~itaocima, pa stoga mo`da oli~ava-ju njegove najskrovitije, najli~nije misli jer, kako ka`e samOrtega, Posmatra~eve „ideje, teorije i komentari predsta-vljaju autorove li~ne zgode i nezgode, njegove avanture“.Sa osmatra~nice svoga srca, on }e duhovnim okom posma-trati probleme koji mu pobu|uju permanentnu pa`nju: pro-blem [panije, filosofije, etike, sociologije ali i problemesvakodnevnog `ivota koji proti~e pred njim, sa svim „sitni-cama“ od kojih je satkan. To ne za~u|uje ukoliko se ima naumu da bit njegovog strogog i preciznog filosofskog siste-ma ~ine ideja i u~enje o ljudskom `ivotu kao radikalnojstvarnosti (Ja sam ja i moje okru`enje) iz kojih }e usleditinova ideja o umu – vitalnom umu i istorijskom umu – kaosuprotnost Kantovoj ideji ~istog uma i Unamunovom dvoj-stvu um–`ivot.

U samo}i vlastite meditacije, posmatra~ }e stavljati nasvoj radni sto i pomno razlu~ivati svaku od tih goru}ih temasa podjednakom intelektualnom strogo{}u koja }e umno`a-vati njene perspektive, prodiru}i u njenu dubinu ili drobe}ijoj utrobu u nemilosrdnoj potrazi za istinom stvari; za onim{to stvari jesu ili bar izgleda da jesu iz njegove perspektive,upu}uju}i, istovremeno, ~itaoca na puteve vlastitog preispi-tivanja i mo`da druga~ijeg, ali nu`no li~nog vi|enja istih tihproblema. Svaka tema je materija za duboko promi{ljanje istrog ogled, bez obzira da li je re~ o trenutnim pojavama, oozbiljnim filosofskim pitanjima ili o onim istorijskim, socio-lo{kim i politi~kim – temama koje se najsna`nije doti~u nje-gove [panije, i sa kojima se on neprestano su~eljava preispi-tuju}i ih. Ovakav pristup podrazumeva eti~ku strogost i bes-kompromisnost ~istog, moglo bi se re}i asketskog, ispitiva-nja i potrage za istinom.

Taj intelektualni napor Ortega }e predstaviti ~itaocusvojim blistavim i veoma izra`ajnim stilom, u ~emu mu ne-

38 39

ma ravna, budu}u da filosofima obi~no nije svojstvena lite-rarna virtuoznost. Njegova uzorna proza, sporog ritma, u Po-smatra~u dosti`e stilsku perfekciju. Ona je precizna te boga-ta metaforama; budu}i da je stroga, jasna je; pro`ima ~itaocaali ga modulacijom svojih misli i podsti~e na uzlet ka vi{imsferama osmatranja `ivota; to je proza koja na tren zatreperidrhtajem vrhunskog poetskog dometa. Na potpuno osobenna~in Ortega je sjedinio vrline rasnog pisca, gospodara re~i,sa dinami~no{}u svojstvenom novinarskom stilu i zanatu ko-ji je ispekao jo{ u najranijoj mladosti i koji mu je nasle|empredalo porodi~no okru`enje; to nasle|e je izo{trilo njegovopronicljivo prodiranje u temu koju razmatra, povremenoobojeno neobi~nom duhovito{}u, i darovalo ga sposobno{}uda uvek jasno oseti puls aktuelnog.

Posmatra~ razmi{lja ozbiljno poput nau~nog istra`iva~a asvoje misli izra`ava na na~in vrhunskog pisca kome je u pot-punosti poznata i bliska stvarala~ka mo} jezika, vrednostre~i te knji`evnost kao jedna od lepih umetnosti. Upravo jeto {to je Ortega znao i umeo da ono {to duboko promi{lja ilepo iska`e, iritiralo neke koji su poku{ali da mu ospore vr-line i domete vrhunskog evropskog mislioca, nesumnjivojednog od najve}ih koje je dao XX vek, i da ga svedu u raz-mere izuzetnog pisca. Ortegi to nije smetalo, i sam je rekaoda je re~ o „intimnom delu, upu}enom ~itaocima sa intim-no{}u, koje ne tra`i niti `eli veliku publiku“. To „intimnodelo“ do`ivelo je na stotine hiljada primeraka i bilo preve-deno na sve velike svetske jezike a me|u njima, evo, po pr-vi put, i na srpski.

Ovaj izbor eseja odre|ivale su dve te`nje: da se ~italacupozna sa onim Orteginim idejama i razmi{ljanjima koja i da-nas zra~e originalno{}u i `ivotno{}u, a ti~u se same bitievropskog duha, kao i da se, istovremeno, predstavi razu|e-nost autorove misli. Stoga su u ovaj izbor uvr{tena i dva ese-ja koji se nisu pojavili izme|u korica Posmatra~a, ali su pomi{ljenju prire|iva~a, poput dve klju~ne kockice u mozaiku,bili neophodni za sklapanje celovite slike. Re~ je o eseju In-telektualac i Drugi, koji se pojavio prvi put u ~asopisu La Na-ción iz Buenos Airesa, decembra 1940, i o eseju Srce i glava,objavljenom u istom ~asopisu, jula 1927.

Tako je sklopljena slika ovovekovnih lutanja evropskogduha, lutanja koja najblistaviji {panski mislilac, sa osmatra~-nice svoga srca, poput vedrog pesimiste, spoznaje samo kaokorak unazad, zalet neophodan za pobedonosni skok neuni-{tive i nadmo}ne evropske osobenosti. Skok kojim se dose-`u visine.

Biljana Bukvi}

40 41

Sadr`aj

Intelektualac kao posmatra~Istina i perspektiva / 7

Intelektualac i Drugi / 17

Svet oko nas^ovekova socijalizacija / 31Bolesna demokratija / 36

Naravou~enije: ne budite uzorni / 43Skica Salome / 50

Pismo mladom Argentincukoji studira filosofiju / 55Nove starinske ku}e / 62

CrticaKada nema radosti / 71

Psiholo{ke studijeSrce i glava / 75

Antropolo{ke studijeSmrt i vaskrsenje / 83

Istorijske studijeRatno tuma~enje istorije / 95

Filosofske studijeDve velike metafore / 113

Bog na vidiku / 132

PutopisiBele{ke jednog skita~kog leta / 139

Biljana Bukvi}Posmatranje kao delanje / 193

42 43

Bolesna demokratija

Sve dobro {to se dogodi u svetu, u [paniji ima bledodraz. Za razliku od toga, ono lo{e preslikava se neve-rovatno uspe{no pa ~ak kod nas postaje izra`enije ne-go igde.

Dok se u poslednje vreme u~tivost u Evropi ozbilj-no srozava, u [paniji je neu~tivost ve} zacarila na sva-kom koraku. Na{a iznemogla rasa polaskana je pozi-vom da prihvati plebejsko dr`anje, kao {to je bolesnotelo zahvalno na dozvoli da se po volji ispru`i. Plebeji-zam, koji trijumfuje {irom sveta, u [paniji sprovodi ti-raniju. A kako je svaka tiranija puna nedostataka, valja-lo bi spremati revoluciju protiv plebejizma, najnepod-no{ljivijeg tiranina.

Za dolazak tog izuzetno okrutnog suverena mora-mo zahvaliti trijumfu demokratije. U okrilju ove ple-menite ideje u javnu svest uvukla se izopa~ena afir-macija svega {to je nisko i vredno prezira.

Koliko puta se desilo isto! Dobra strana neke stva-ri privla~i ljude i ~im se stave u njenu slu`bu, brzo za-borave da postoje i mnoge druge tako|e dobre stvari sakojima ju je neophodno dovesti u sklad, zbog ~ega jepretvaraju u jad i bedu. Demokratija kao demokratija,odnosno strogo i isklju~ivo, kao na~elo politi~kog pra-va, deluje izvanredno. Ali demokratija koja je pobesne-la i iza{la izvan sopstvenih okvira, demokratija koja jeprodrla u religiju ili umetnost, u misli i gestikulacije, u

srce i obi~aje, jeste najopakija bolest koja mo`e sna}ijedno dru{tvo.

[to je su`eniji prostor delovanja svojstven nekojideji, to }e, srazmerno nastojanjima da se ona projek-tuje na sveukupni `ivot, njen uticaj biti sve razorniji.Zamislite da nam `ivot ure|uje neki ostra{}eni vegeta-rijanac koji stremi da posmatra svet sa visina svog ku-linarskog vegetarijanstva: u umetnosti bi zabranio svesem ba{tenskog pejza`a; u sferi nacionalne privredepodr`avao bi prevashodno poljoprivredu; od religije bijedino prihvatio drevna bo`anstva `itarica; za odevanjebi nam dozvolio da biramo samo izme|u tkanina od ku-delje, lana ili `uke, a kao filosof tvrdoglavo bi propagi-rao nekakvu transcendentalnu botaniku. Ali ni{ta ma-nje besmisleno ne deluje ni ~ovek koji bi, poput mno-gih danas, stao pred nas i ponosno izjavio: „Ja sam, presvega, demokrata!“

U takvim situacijama obi~no se setim pri~e o izve-snom mladom crkvenjaku koji nije znao svoju ulogu tokomliturgije i ~im bi ~uo sve{tenika, on bi izgovarao: „Slava ihvala svetom Pri~e{}u!“. Sve dok se sve{tenik, po{to muse smu~ila njegova upornost, nije okrenuo rekav{i mu:„Drago dete, to je prava re~, ali u pogre{no vreme!“

Nedopustivo je biti pre svega demokrata, budu}i dase ideja demokratije ne odnosi na prvi plan, nije „presvega“. Politika je sistem sredstava, ona je sastavnideo i dopuna `ivotu, jedna od mnogih stvari kojima tre-ba posvetiti pa`nju i usavr{avati ih kako bi na{ li~ni `i-vot bio manje izlo`en lomovima, te lak{e postizao svo-ju puno}u. Politika }e nas mo`da, u nekom dramati~-nom trenutku, poput pukotine na brani, mobilisati dapokrenemo na{e najbolje energije u `elji da pospe{imoili obezbedimo `ivotni napredak, ali ta okolnost nikadane mo`e biti normalna.

Pitanje politike zahteva najodlu~niju ipravku XIXveka. Naime, u XIX veku ozbiljno je bio izopa~en poriv

0 1

kojim se ure|uje perspektiva te su se ljudi tada, kaoposlednjim i kona~nim, bavili onim stvarima koje posvojoj biti mogu da budu samo prethodne. Savr{enstvotehnike predstavlja savr{enstvo spolja{njih sredstavakojima se podsti~e vitalnost. Stoga najskromniji naporula`emo kada se bavimo tehni~kim pobolj{anjima. Na-~initi od njega presudni poduhvat na{eg bitisanja, po-svetiti mu na{e najdelikatnije i najpostojanije snage,o~igledno zna~i zastranjivanje. Isto se doga|a sa politi-kom, ~iji je cilj da artikuli{e dru{tvo – kao tehnika pri-rodu – kako bi se pojedincu otvarao sve {iri prostor zauve}anje li~ne mo}i.

Budu}i da je demokratija puka pravna forma, ne-sposobna da iole usmeri sve one na{e `ivotne funkcijekoje nisu u domenu javnog prava, to jest skoro ce-lokupan na{ `ivot, ~im se od nje na~ini jedinstveno na-~elo bitisanja, ra|aju se najve}a preterivanja. Sveodjednom dolazi u suprotnost sa samim ose}anjem ko-je je pobudilo ~e`nju za demokratijom, jer se ona ra|aiz plemenite `elje da se plebs spase bednog polo`aja.Dakle, demokrata gaji naklonost prema plebsu, premasvemu {to ga ~ini plebsom, prema njegovim obi~ajima,manirima, intelektualnim odlikama. Ekstremni oblik tenaklonosti mo`e se prepoznati u kredu socijalista – re~je o pravom religioznom kredu! – kojim se proleterskapamet progla{ava za jedinu istinski sposobnu da se ba-vi visokom naukom i udovolji moralnim zahtevima. [tose ti~e manira, mogu da ka`em da se moj `ivot podu-darao sa procesom u kojem se vi{i polo`aj na dru{tve-noj lestvici osvajao prosta~kim opho|enjem. A to zna-~i da ~ovek nije izabrao najbolju epohu da se rodi. Jer,pre nego {to su se odabrani krugovi priklonili maniri-ma i re~niku Avasa13, jasno je da je prvo sama epohapoprimila prili~no duboke i pogubne odlike plebsa.

Svako takozvano demokratsko tuma~enje nekog `i-votnog ustrojstva koje ne spada u domen javnog prava,neizbe`an je odraz plebejizma.

Izvojevana pobeda demokratskog pokreta protiv togada se zakonom propisuju privilegije, uspostavljaju kasteitd., pro`eta je nemalo moralnom izopa~eno{}u koju na-zivam plebejizmom; ipak, od nje je bila ja~a plemenita po-buda da se ukine pravna nejednakost. U prethodnom re-`imu prava su bila izvor nejednakosti; njima se unapred,pre nego {to bi se ljudi i rodili, odre|ivao njihov polo`aj.Stoga smo s razlogom odbijali da takva prava nazovemopravima, ve} smo ih nazvali privilegijama, daju}i toj re~ipejorativno zna~enje. Zdrav nerv demokratije ispoljavase u izjedna~avanju privilegija, a ne prava. Uo~ite kako„ljudska prava“ imaju negativan smisao, ona su pu{kar-nica koju nova dru{tvena organizacija, stro`e pravno ure-|ena od prethodne, podi`e iz straha od mogu}eg vaskr-senja privilegija.* Ve} poznatim i osvojenim „ljudskimpravima“ trebalo bi dodati nova i nova, sve dok ne bi i{-~ezli i poslednji ostaci politi~ke mitologije. Budu}i da pri-vilegije, kao {to sam ve} rekao, nisu prava, njih ~ine na-talo`eni ostaci religijskih tabua.

Me|utim, nemogu}e je pretpostaviti da }e nekabudu}a, nova „ljudska prava“, koja kao na{e otkri}e itrijumf predajemo u ruke dolaze}ih generacija, tako|eimati dalek domet te da }e izmeniti lice dru{tva poputovih ve} ste~enih ili skoro ste~enih.** Stoga, ako bismopoku{ali da svedemo zna~enje demokratije na njenodelo, izjedna~avanje privilegija, onda se mo`e re}i dasu joj trenuci slave ve} prohujali.

Zaista, ukoliko se pravna organizacija dru{tva zadr-`i na tom polemi~kom i negativnom stupnju, pukom ra-zaranju „religiozne“ organizacije dru{tva, ukoliko ~o-vek ne posmatra svoje demokratsko delo isklju~ivokao prvi napor ka uspostavljanju pravde, kojim smousekli {iroko re~no korito pravi~nosti da bismo unutarnjega stvarali jednu novu pravednu dru{tvenu struktu-ru – neka bude pravedna, ali neka bude i struktura – ta-da }e pojedinci istan~ane moralne osetljivosti prokletidemokratiju i okrenuti svoja srca ka pro{losti, nesum-

0 1

njivo organizovanoj na predrasudama; no, ipak organi-zovanoj. @ivot je, u svojoj biti i pre svega, struktura:~ak i najgora struktura bolja je nego nikakva.

Kako sam prethodno rekao da je nedopustivo biti„pre svega“ demokrata, sada dodajem da je tako|e ne-dopustivo biti „samo demokrata“. Pravdoljubiv ~ovekne mo`e da se zaustavi na izjedna~avanju privilegija, natome da pravno ozakoni jednakost me|u ljudima u do-menu op{te ljudske jednakosti. Ose}a istu neodlo`nupotrebu da ozakoni, proglasi legitimnom, nejednakostme|u ljudima u domenu op{te ljudske nejednakosti.

To je kriterijum pomo}u kojeg razaznajemo grani-cu iza koje se demokratsko ose}anje degeneri{e u ple-bejizam. Ko god se razbesni kada vidi da se prema jed-nakima nejednako postupa, ali se uop{te ne potrese ka-da vidi da se prema nejednakima postupa jednako, nijedemokrata, ve} plebejac.

Doba kada je demokratija bila zdravo i poletno ose-}anje, pro{lo je. Ono {to se danas naziva demokratijomjeste degeneracija ljudskih srca.

Ni~e nam je otkrio mehanizam koji funkcioni{e u de-generisanoj javnoj svesti: nazvao ga je pakost. Kada ~o-vek ima ose}anje ni`e vrednosti usled nedostatka odre-|enih vrlina – inteligencije, hrabrosti ili otmenosti – po-sredno nastoji da se potvrdi u vlastitim o~ima nipoda{ta-vaju}i izuzetnost tih vrlina. Kao {to je izvanredno uo~iojedan poznavalac Ni~eovog dela, nije re~ o lisici i gro`|u.Lisica i dalje po{tuje, kao ne{to najbolje, zrelost ploda,te se zadovoljava samo negiranjem primamljivosti nedo-sti`nog gro`|a. „Pakosnik“ ide korak dalje: on mrzi zre-lost i vi{e voli oporost nezrelog ploda. U pitanju je pot-puni preokret vrednosti: vrhunskom se, upravo zato {toje vrhunsko, ~ini capitis deminutio14, a na njegovo mestotrijumfalno se ustoli~uje ono bezvredno.

^ovek iz naroda obi~no ima ili je imao zdravu spo-sobnost divljenja. Kada bi ugledao neku groficu kako

promi~e u svojoj ko~iji, bio bi iskreno ushi}en i sa za-dovoljstvom bi okopavao zemlju na planeti na kojoj sepovremeno, bar na ten, mogu videti tako prekrasni pri-zori. On se divi i u`iva u rasko{i, ~arobnoj lepoti, kao{to se divimo zlatu i rubinima kojima sunce na umoruslavi svoj zalazak. Ko mo`e da zavidi zla}anoj rasko{isutona? ^ovek iz naroda nije prezirao sebe: znao je daje razli~it i ni`i u odnosu na plemstvo; ali njegovo srcenije razjedala otrovna „pakost“. Po~etkom Francuskerevolucije jedna ugljarka je kazala izvesnoj markizi:„Gospo|o, sada }e se stvari preokrenuti; mene }e no-siti na rukama, a gospo|a }e tegliti ugalj.“ Neki od onih„pakosnih“ drvenih advokata, ni{tarija koji su silomgurali narod u revoluciju verovatno bi je ispravio: „Ne,gra|anko: sada }emo svi biti ugljari.“

@ivimo okru`eni ljudima koji nemaju po{tovanjaprema sebi, i to skoro uvek s razlogom. Doti~ni bi `ele-li da se {to pre ukazom proglasi jednakost me|u ljudi-ma; jednakost pred zakonom nije im dovoljna: ~eznu da~uju sve~anu potvrdu kako smo svi jednaki u meri da-rovitosti, ose}ajnosti, prefinjenosti i uzvi{enosti srca.Svaki dan kojim se kasni u ostvarenju ove neostvariveuravnilovke predstavlja jo{ jednu surovu obdanicu tim„pakosnim“ stvorenjima, svesnim svoje nepovratneosude da budu intelektualni i moralni plebs na{e vrste.Kada ostanu sami, iz vlastitog srca navire im ose}anjeprezira prema sebi. Uzalud im je {to pomo}u prizem-nih lukavstava mo`da uspevaju da steknu vi|enije ulo-ge u dru{tvu. Taj prividni dru{tveni trijumf jo{ ih vi{etruje iznutra, razotkrivaju}i im krhku neravnote`u nji-hovog `ivota kojem svakog ~asa preti pravedno uru{a-vanje. Pred vlastitim o~ima prikazuju se kao sopstvenifalsifikatori, kao tragi~ni kova~i la`nog novca, gde kri-votvorena moneta oli~ava samog krivotvorca.

Ovakvo duhovno stanje, natopljeno razjedaju}im ki-selinama, ~e{}e se ispoljava u onim zanimanjima gde je

0 1

izmi{ljanje nepostoje}ih vrlina manje mogu}e. Zar imai~eg tu`nijeg od pisca, profesora ili politi~ara bez darovi-tosti, bez istan~anosti u opa`anju, bez uzvi{enosti u ka-rakteru? Kako li ti ljudi, razjedeni dubokim unutra{njimlomom, moraju gledati na sve {to prolazi ispred njih isi-javaju}i savr{enstvo i zdravo po{tovanje prema sebi?

Upravo zato novinari, profesori i politi~ari bez dara~ine Vrhovni Sto`er zavisti koja je, kako veli Kevedo15,ve~ito `uta i mr{ava jer grize a ne jede. Ono {to danasnazivamo „javnim mnjenjem“ i „demokratijom“ do-brim delom nije ni{ta drugo do gnojna izlu~evina tihzlobnih du{a.

Naravou~enije: ne budite uzorni

U svojoj knjizi Beski~mena [panija nagovestio samjednu doktrinu o nastanku dru{tava koja se drasti~norazlikuje od op{teprihva}enih. Po njoj, ljudsko dru{tvoima samo spoljne, nebitne sli~nosti sa takozvanim „`i-votinjskim dru{tvima“, koje evolucionizam uzima zapolaznu ta~ku njegovog razvoja. Istorijsko dru{tvo jesu{tinski razli~ita pojava od ~opora, stada, krda, jata,mravinjaka, ko{nice. Tako|e, nije nastalo ni razvojemporodi~ne zajednice. Pre bi se moglo re}i da se ona po-javljuje kasnije u odnosu na dru{tvo i to kao oblik izve-sne unutra{nje inkubacije u njemu samom. Dakle, dru-{tvo bi predstavljalo presudnu pojavu koja se ne mo`epojednostavljivati. Takvo uverenje podstaklo je Aristo-tela da govori o ~ovekovom politi~kom nagonu. Ali onne odre|uje jasno kakva bi bila funkcija tog nagona. Da

li je re~ o ne~emu {to neodre|eno nazivamo te`njomka dru`eljubivosti, odnosno ka pukom zbijanju u grupu,te bezobli~nom sa`ivotu? To ne bi bilo dovoljno. Nemadru{tva bez ~vrste strukture, makar ona bila i veomajednostavna. Nema dru{tva ukoliko me|u ~lanovimane postoji svest o pripadni{tvu istoj grupi.

Obilje svedo~anstava, pre svega etnolo{kih, primo-rava nas na pomisao da se dru{tvo ra|a iz nadmo}neprivla~nosti koju jedan ili nekoliko pojedinaca zra~eprema drugima. Nadmo}nost, izuzetnost odre|enogpojedinca automatski budi kod ostalih pokreta~kusnagu privla~enja, sle|enja. Manire, odnosno pona{a-nje te istaknute li~nosti odu{evljeni sledbenici prihva-taju kao nadindividualna na~ela. Ukoliko, dakle, uop{tetreba govoriti o nagonu, rekli bismo da se socijalni na-gon konkretno sastoji od poriva ka poslu{nosti koju ne-ki ljudi ose}aju prema ~oveku koji je u izvesnom smi-slu uzoran. Taj dinami~ki odnos izme|u uzornog ~ove-ka i `udnje okoline da ga sledi, da mu se prilagodi, po-javljuje se u svim dru{tvima, po~ev{i od najprimitivni-jih i iskonskih pa sve do onih najrazvijenijih koja suskoro ve} na izmaku. Tako je hri{}ansku Crkvu, u nje-noj najdubljoj su{tini i njenom najdubljem nervu, ute-meljio Hristos sa svojim poslu{nicima. Poslu{nost,sle|enje – ili, kako se obi~no ka`e jednim pomalo ne-prikladnim izrazom „opona{anje Hrista“ – predstavlja-ju dinami~ku stvarnost koja je ustanovila hri{}anskuCrkvu. Tokom svog gigantskog razvoja, jasno je, po-primila je i jo{ mnoga druga svojstva. Ali sva ona `ivezahvaljuju}i toj sredi{njoj aktivnosti, tako da istorijskastvarnost Crkve u svakom trenutku zavisi od izgaranjau poslu{nosti koje bi vernici ose}ali slede}i Isusovuuzornost.

Razmi{ljaju}i dalje u tom pravcu, neminovno sti-~em sna`an utisak da ukoliko ~ovek postane uzor u ne-~emu, dosti`e najve}e ~oveku dopu{tene visine. Ali

0 1

sveukupna ~ovekova potencija krije u sebi i jednu ma-nu koja je obesna`uje i izvitoperuje. Nasuprot autenti~-noj uzornosti, postoji la`na i isprazna uzornost.

Prva razlika izme|u njih je u tome {to istinskiuzornom ~oveku nikada nije bio cilj da to zaista posta-ne. Povinuju}i se dubokoj nu`nosti svoga bi}a, on se izdubine srca posve}uje nekoj delatnosti – lovu ili rato-vanju, ljubavi prema bli`njem ili nauci, veri u Boga iliumetnosti. Kroz to trenutno, neposredno, spontanopredavanje nekom delanju posti`e odre|eni stepen sa-vr{enstva i tada se, a da on to nije nameravao, kao ne-o~ekivana posledica i neo~ekivan ishod, doga|a da po-staje uzor drugim ljudima.

Kod la`nog uzora duhovna trajektorija suprotnog jesmera. On neposredno odlu~uje da bude uzor; u ~emui na koji na~in drugorazredno je pitanje, koje }e kasni-je poku{ati da re{i. Ne zanima ga nikakvo odre|eno de-lanje; ni u ~emu ne ose}a glad za savr{enstvom. Jedino{to ga privla~i, jedino za ~im `udi jeste taj socijalni efe-kat savr{enstva – uzornost. Ne `eli da bude veliki lo-vac ili veliki ratnik, ni dobar, ni mudar, niti svetac. Ne`eli, u stvari, duboko u sebi, da bude bilo {ta. Jedino `e-li da bude drugima, u tu|im o~ima, obrazac i model.

On ne prime}uje kontradikciju sadr`anu u sop-stvenoj nameri. Jer uzornost je automatski i takore}imehani~ki ishod nekog savr{enstva, a ono se ne posti-`e ukoliko ne postoji freneti~na ljubav i strasno preda-vanje odre|enom delanju. U trenutku kada ju je sebipostavio kao cilj, takva uzornost smesta odvra}a njego-vu li~nost od iskrenog odu{evljenja za svaku konkret-nu aktivnost, tako da mu preostaje puka forma jednerealnosti koja se ostvaruje samo pomo}u nekakvog sa-dr`aja. Otuda sledi druga korenita razlika izme|u jed-nog i drugog tipa uzornosti. Dobar uzor ne mo`e to bi-ti ukoliko nije plodotvoran, tvorac ne~ega. Lo{ uzor nestvara ni{ta pozitivno ni vredno. Nije istinski ume{an,

niti mudar, pa ~ak ni dobar. Onaj ko ima nameru da bu-de dobar u o~ima drugih, nije to uistinu. Vidite kako jenamera da se bude uzoran, u samoj svojoj su{tini, oli-~enje nemorala.

Jalovost la`nog uzora neumitna je posledica njego-ve namere. Kako ne ose}a da ga autenti~no privla~i bi-lo kakvo pozitivno delanje niti u`iva posebnu nadare-nost za bilo {ta, stalno }e u svom `ivotu vi{e isticati sa-vr{enstvo u neradu nego u radu.

Poznavao sam i jo{ uvek poznajem neke od tih„uzornih“ ljudi i uvek sam se izuzetno zabavljao po-smatraju}i lukavstvo kojim izbegavaju sve {to je stva-ranje, konkretan posao, dovijaju}i se da jalovost progla-se za pozitivnu vrednost. Tako }e la`ni uzor, u intelek-tualnoj sferi, veoma nagla{avati visokoparno apstrakt-no rasu|ivanje, insistiraju}i na onom {to je kompliko-vano, neizvesno i {to je, sve u svemu, su{ta afirmacijaili negacija. Ako posle dubokog razmi{ljanja o ne~emu,ozareni sopstvenim otkri}em, iznesemo svoju tvrdnju,la`ni uzor nam ne}e re}i: „Zaista je tako“, ili pak: „Nesla`em se, ja mislim suprotno“, ve} }e nam re}i: „Mo-gu}e je, mogu}e je. Ko }e to znati?“. Posle ovih re~iostajemo posti|eni, osramo}eni vlastitom umi{ljeno-{}u i povr{no{}u, a istovremeno zadivljeni superiorno-{}u {to caruje u tom ~oveku koji nikada ne zaboravljagenijalnu istinu da um mo`e biti u zabludi. I potrebannam je ~itav minut da bismo shvatili da na{a sentenca,uprkos svom sna`nom dogmatskom aspektu, nosi usebi tu sveop{tu sumnju koja neraskidivo prati svakoljudsko rasu|ivanje i koju samim tim nije ni potrebnouvek formulisati.

La`ni uzor tako|e nije po{tovalac knji`evnosti, zakoju naravno, kao po pravilu, nema dara. Po njegovommi{ljenju, knji`evnik se uvek izla`e riziku da mu umet-nost bude izgovor za samoisticanje. Budu}i da je la`niuzor po prirodi do sr`i ta{t – sve {to radi ~ini kako bi

0 1

ostavio utisak na druge ili, {to je jo{ gore, na samog se-be, po{to se poput Narcisa pretvorio u posmatra~a sop-stvenog lika – manija~ki je sklon da svuda prepoznaglad za samoisticanjem, jer mu je nepoznata jednostav-na i plemenita ljubav prema stvaranju.

Ve}ina [panaca ne ide na koridu. Iz ovih ili onihrazloga ta svetkovina im je dosadna ili je se gnu{aju.Me|utim, ponekad }e sticajem okolnosti i [panac kojiina~e ne ide na koridu tamo biti prisutan. Retko prisu-stvovanje kao i vanredni motivi zbog kojih je jednom ilinekoliko puta bio na koridi, daju mu za pravo da sebene smatra posetiocem korida. La`ni uzor i u takvoj pri-lici herojski ne}e pokleknuti. Onaj ko nema obi~aj daide na koridu, ako ponekad ode, ~ini to upravo zato {tone pridaje zna~aj tom odlasku. Negativnu i najprostiju~injenicu da nije posetilac korida la`ni uzor pretvara upozitivan podvig. Isto se de{ava i kada je re~ o lutriji.Iako ogroman broj na{ih zemljaka ne igra lutriju, ipakponekad to u~ine; me|utim, la`ni uzor }e i tad, smrtnoozbiljan, odbiti da igra daju}i tom prostom uzdr`avanjuherojski oreol.

Kada putuje, najvi{e }e voleti tre}u klasu. Ne zbogkonkretnih razloga – nedostatka novca, `elje da po-smatra ni`e klase – ve} isklju~ivo zbog toga da „ne ideprvom“.

Spremnost da se pridaje va`nost bezna~ajnim stva-rima nepogre{ivi je simptom la`ne uzornosti i neizbe-`no se ispoljava u svemu; jer onaj ko stalno od sebeo~ekuje jedino velike stvari, nije u stanju da se predanijednoj odre|enoj aktivnosti, budu}i da je opsednutsamo sopstvenom uzorno{}u.

Umesto da nastoji da se istakne u nekom va`nomzadatku iz sfere vi{ih ljudskih sadr`aja, posve}uju}i muse bez afektiranja, la`ni uzor mora prvo da prida va-`nost bezna~ajnim stvarima da bi onda u ne~emu mo-gao biti uzoran. A kako je mnogo lak{e ne raditi nego

raditi, njegov heroizam }e se pre svega sastojati od od-ricanja i uzdr`avanja. La`ni uzor nije svetac, ve} „sve-tac na kvadrat“, i kao takav buja me|u dekadentnimnarodima li{enim silovite gladi za `ivotom. [irom sve-ta je plebs ose}ao magijsko po{tovanje prema tim ~ud-nim ljudima koji se uzdr`avaju – „svecima na kvadrat“.Za razliku od plebsa, oni najrobusniji slojevi uvek su ihprezirali, jer da bi po{tovali nekog ~oveka, nikada ga nepitaju {ta ne radi ve}, naprotiv, {ta radi.

„Uzoran“ ~ovek mora da kompenzuje ni{tavnostsvojih normi (koje su negativno odre|ene i ti~u se be-zna~ajnih stvari) ogromnom, preteranom strogo{}u ko-jom ih se pridr`ava. Na taj na~in, izbegavaju}i svakiizuzetak od zacrtanog, njegovo pona{anje dobija izves-nu komi~nu veli~anstvenost. Otac Pija Barohe16 imaoje obi~aj da ironi~no pripoveda o svojim juna~kim pod-vizima u koje se ubrajalo i to da nikada nije gledao ni-jednu E}egarajevu17 dramu i da se jednom zatekao samsamcijat na Puerti del Sol18. Sli~ne stvari, samo shva-}ene ozbiljno, ~ine uobi~ajeno herojstvo „uzornih“ lju-di i o njima bi se mogao pisati roman u nastavcima natemu vrline.

Moralno savr{enstvo, kao svako savr{enstvo,sportska je vrlina, ne{to {to se rasko{no dodaje onomneophodnom i preko potrebnom. Otuda, kao i u sva-kom sportu, moralno savr{enstvo treba da sadr`i zrnoironije i da sebe do`ivljava bez ikakve patetike. Pukamoralna ispravnost je ne{to ~ime je besmisleno bavitise, jer predstavlja minimum zahteva. Ali savr{enstvoniko od nas ne zahteva; mi ga sebi name}emo ili mu te-`imo apsolutno slobodnim izborom na{e volje i, ne-sumnjivo, zato {to nam to pri~injava zadovoljstvo. Sto-ga ~ovek koji je u ne~emu savr{en u`iva da ponekadodstupi od vlastitih na~ela i, da tako ka`emo, padne ugreh. Ne{to sasvim drugo je idolopoklonstvo premanjima, kao da ona u svojoj biti nose apsolutnu vrednost

0 1

te su sama po sebi neophodna. Na~elo savr{enstva jevredno jednostavno kao cilj u trci. Va`no je tr~ati kanjemu, no onaj ko do njega ne stigne ne}e zbog toga bi-ti ni ubijen, niti osramo}en.

Kada je tiranin Sirakuze naredio da mu i{ibaju sinazato {to je suvi{e dobro svirao flautu, postupio je ona-ko kako je trebalo da postupi. Jer samo neko kome je tozanimanje mo`e besprekorno da svira flautu, a zanima-nje flautiste ne prili~i prin~evom sinu. Tako|e je nedo-pustivo da se od uzornosti i vrline napravi profesija.Zato mudar ~ovek u`iva da s vremena na vreme poga-zi na~ela koja je sam sebi nametnuo, u`iva da naru{isvoju istinsku uzornost kako bi na~inio kratak predahizme|u vlastitog `ivota i apstraktnog savr{enstva kojemu je cilj. Na{e `ivljenje ne treba da bude paradigma,ve} spokojno proticanje izme|u modela, `ivljenje kojenas pribli`ava njima i istovremeno ih otmeno zaobilazi.Otprilike onako kako je Ni~e definisao dobru prozu:ona se ve~ito stvara po ugledu na stih, i skoro da se natren sa njim prepli}e, da bi mu ipak na kraju, u prelom-nom trenutku, tiho utekla na prstima.

Skica Salome

U morfologiji `enskog bi}a mo`da ne postoje ~ud-niji likovi od Judite i Salome, dveju dvoglavih `ena, bu-du}i da svaka od njih ima dve glave: svoju i onu odse-~enu.

Zanimljivo je da se unutar svake vrste stvarnostipojavljuju ekstremni slu~ajevi kojima ta vrsta kao danegira samu sebe pretvaraju}i se u svoju suprotnost.Re~ je o grani~nim prirodama koje, mogli bismo re}i,istovremeno pripadaju i jednom i drugom susednomcarstvu, poput izvesnih `ivotinja koje se skoro mogusmatrati biljkama, ili nekih hemijskih supstanci koje suna granici `ive plazme. U njima je prisutna tipi~na gre-{ka svojstvena svemu {to predstavlja krajnost i eks-trem; tako se ne zna pouzdano da li profil tela, oivi~enlinijom njihove konture, pripada telima ili okolnom pro-storu koji ih okru`uje i obavija.

Bri`ljivo usmeravana meditacija, koja se ne bi na-sukavala na hridi anegdota niti na sofisti~ku kazuistiku,otkrila bi nam su{tinu `enstvenosti u ~injenici da sejedno bi}e ose}a potpuno ispunjenim samo onda kadase celokupnom li~no{}u predaje drugoj osobi. Sveostalo {to `ena ~ini ili {to ona jeste samo je njeno do-punsko i drugorazredno obele`je. Toj ~udesnoj pojavimu`evnost se suprotstavlja svojim prainstinktom kojipodsti~e na osvajanje druge osobe. Postoji, dakle, jed-na prestabilirana harmonija izme|u mu{karca i `ene;za nju, `ivot je predavanje; za njega, `ivot je osvajanje,i oba ova predznaka }e se, upravo zato {to su suprotna,savr{eno poravnati.

Sukob izbija kada se u prainstinktu mu{karca i `e-ne pojave odstupanja i interferencije. Jer pogre{no jepretpostaviti da su konkretan mu{karac i konkretna`ena uvek i zaista to u potpunom i ~istom obliku. Pode-la ljudskih bi}a na mu{karce i `ene je, o~igledno, ne-precizna; stvarnost nas upoznaje sa silnim gradacijamaizme|u jednog i drugog termina. Biologija nam ukazu-

0 1

je da telesna seksualnost toliko neodlu~no lebdi iznadzametka da bi eksperimentalno bilo mogu}e podvrgnu-ti ga promeni pola. Svaka `iva jedinka predstavlja oso-benu jedna~inu u kojoj u~estvuju oba pola, i najte`e jeprona}i bi}e koje bi oli~avalo „mu{karca od glave dopete“ ili „`enu od glave do pete“. To {to se de{ava satelesnom seksualno{}u jo{ je o~iglednije u sferi psiho-lo{ke seksualnosti. Mu{ki i `enski princip, Jin i Jangkod kineskih mislilaca, kao da se uvek iznova nadme-}u u svakoj du{i da bi na kraju dali razli~ite obrascekompromisa koji predstavljaju razne tipove mu{karacai `ena.

Tako su Judita i Saloma dva u najve}oj meri iznena-|uju}a varijeteta `enskog tipa, budu}i da predstavljajunajkontradiktorniji slu~aj: `enu grabljivicu.

Po{to je uzaludna `elja da se sa`eto i podjednakogovori i o jednom i o drugom liku, prinu|en sam da seograni~im tek na kroki prikaz Salome.

Biljka Saloma ni~e samo u vrhovima dru{tva. @ive-la je nekad davno u Palestini jedna razma`ena i dokonaprinceza, a danas bi ona mogla biti k}i nekog bankaraili petrolejskog magnata. Presudno je to da je njenovaspitanje, u ambijentu neograni~ene mo}i i samovo-lje, izbrisalo u njenom duhu dinami~ku liniju {to raz-dvaja stvarnost od uobrazilje. Sve njene `elje uvek subile zadovoljene a ono {to joj ne bi bilo po volji, bilo biodstranjivano iz njene okoline. Su{tinski podatak iz le-gende o Salomi, klju~ njenog psiholo{kog mehanizmakrije se u ~injenici da joj se ispunjavaju svi prohtevi.Budu}i da je za nju `elja isto {to i ostvarenje, u njenojdu{i su zakr`ljali svi oni mehanizmi koje mi ostali obi~-no primenjujemo kako bismo ispunili na{e `elje. Tako}e se na kraju te neuposlene energije sru~iti na turbi-nu same `elje, pretvaraju}i Salomu u ~udesnu fabriku~e`nje, uobrazilje, ma{te. Ve} to je znak izopa~ene`enstvenosti. Jer `ena, po svojoj prirodi, manje uo-

bra`ava i ma{ta nego mu{karac te se, zahvaljuju}itome, lak{e prilago|ava sudbini koja joj je predodre-|ena. Za mu{karca je predmet `elje obi~no ne{to {toje tvorevina uobrazilje, {to prethodi stvarnosti; za `e-nu, naprotiv, ne{to {to pronalazi u svetu stvarnosti.Tako se, na erotskom planu, ~esto doga|a da mu{ka-rac a priori, kao [atobrijan, stvori fantôme d’amour19,nestvarnu sliku `ene kojoj posve}uje sav svoj zanos.Kod `ene se to izuzetno retko doga|a, i to ne slu~aj-no, ve} upravo zbog oskudice uobrazilje {to karakte-ri{e `ensku psihu.

Saloma je ma{tar poput mu{karca, i kako je taj svetnjene uobrazilje najstvarniji i najvredniji deo njenog `i-vota, on }e sa`eti njenu `enstvenost u izvitoperenumu`evnost. Dodajte tome upornost kojom legenda alu-dira na njeno neoskrnavljeno devi~anstvo. Preteriva-nje sa telesnim devi~anstvom, nemoderna opsesija dase produ`i devoja{tvo, obi~no se kod `ene povezuje samu{kim karakterom. Malarme je, o{trovido pretposta-vljaju}i, Salomu smatrao frigidnom. Njeno telo, tamno-puto i gipko, satkano od finih akrobatskih mi{i}a – dokSaloma ple{e – svetluca opto~eno dragim kamenjem iplemenitim metalima, budi u nama sliku „neobljublje-nog gmizavca“.

Saloma ne bi bila `ena kada ne bi imala potrebu dase preda drugome; ali `ena puna ma{te i frigidna, pre-daje se utvari, vlastitom snu. Tako sva njena `enstve-nost nestaje u dimenziji uobrazilje.

Me|utim, Saloma }e kona~no, uz pomo} svoje lju-bavne himere, otkriti rastojanje od stvarnosti do ma-{te. Mo}ni tetrarh ne mo`e i{tancovati mu{karca kojibi odgovarao slici {to se uvrtela u tu odva`nu glavicu.Ova se pri~a, uvek ista, iznova ponavlja: svaka Saloma,iako okru`ena izobiljem, tegli svoj mrzovoljni, otu`ni i,u su{tini, gor~inom natopljen `ivot. Nedostaje joj ~vr-sto tle na koje bi mogla iskrcati svoj svet utvara i, po-

0 1

put modiskinje {to isprobava haljine na kroja~koj lutki,tako i ona, na mu{karcima koji kraj nje prolaze, ispitu-je nestvarne konture svoga sna.

Jednog prekrasnog dana Saloma je, ipak, poverova-la da je na ovom svetu prona{la otelotvorenje svojihsnova. Ne pitajmo sada za{to. Mo`da je re~ samo o jed-nom quid pro quo: podudarnost njenog uzora sa tim ~o-vekom od krvi i mesa po imenu Jovan Krstitelj potpu-no je negativna. On je nalik njenom idealu samo po to-me {to je razli~it od ostalih mu{karaca. Salome suuvek u potrazi isklju~ivo za mu{karcem koji mora dabude toliko razli~it od ostalih, te skoro da pripada ne-kom novom, nepoznatom polu – jo{ jedan pokazateljdeformisane `enstvenosti. Krstitelj je kosmat i ushi-}en; njegov glas se ori pustinjom dok propoveda religi-ju vodoisceljenja. Saloma nije mogla gore pro}i; JovanKrstitelj je ~ovek ideja, homo religiosus: su{ta suprot-nost Don Huanu koji je homme à femmes20.

Tragedija }e neizbe`no prasnuti, poput eksplozivnehemijske reakcije.

Saloma voli svoju utvaru; predaje se njoj, a ne Jo-vanu Krstitelju. On joj je tek puko sredstvo kojim ote-lotvoruje sopstveno privi|enje. Saloma ne ose}a potre-bu da voli tog kosmatog ~oveka, ve} pre glad za njego-vom ljubavlju. Upravo ju je njena mu`evnost nu`no do-vela dotle da u erotski odnos ulazi pona{aju}i se kaomu{karac. Jer mu{karac ljubav do`ivljava prvenstvenokao silovitu `udnju da bude voljen, dok je `eni najva-`nije da ose}a vlastitu ljubav, toplo strujanje koje iznjenog bi}a zra~i ka voljenom i neodoljivo je vu~e kanjemu. Potrebu da bude voljena ona ose}a samo kaoposledicu, ona je u pozadini. Normalna `ena, ne zabo-ravite, sasvim je suprotna grabljivici {to se baca naplen; ona je plen koji se baca pred grabljivicu.

Saloma ne voli Jovana Krstitelja, ona ima potrebuda on nju voli, da ona njega osvoji; povinuju}i se tojmu{koj `elji, obru{i}e se na njega svim silama koje

mu{karac obi~no koristi da bi okolini nametnuo svojuvolju. Eto za{to ta `ena, umesto da kao druge u svojimrukama nosi buket ljiljana, me|u svojim dugim, mer-mernim prstima dr`i odrubljenu glavu. Ta glava je njendragoceni, `ivotni plen. Ritmi~kim korakom, uz uvija-nje tela, gavranovskog hebrejskog lica, promi~e krozlegendu, dok joj iznad uko~ene glave i staklastih o~ijuizviruje du{a, narogu{ena poput jastreba ili sokola,spremna za napad...

No pri~a je isuvi{e zamr{ena i op{irna da bih je ov-de mogao ispri~ati celu. Pri~a o tragi~nom flertu izme-|u Salome, princeze, i Jovana Krstitelja, intelektualca.

Pismo mladom Argentincu koji studira filosofiju

Veoma me je obradovalo va{e pismo, dragi prijate-lju. Nalazim u njemu ne{to {to je neuobi~ajeno prepo-znati kod mladog ~oveka, a posebno kod mladog Ar-

0 1

gentinca. Pitate me o nekim stvarima dopu{taju}i mo-gu}nost da su vam nepoznate. Ta pora neznanja kojuostavljate otvorenom u blistavoj sferi va{eg duha,spas}e vas. Kroz nju }e prodreti jedno nadmo}no zna-nje. Verujte mi: ni{ta nije tako plodotvorno kao nezna-nje svesno sebe. Od Platona pa sve do danas najbri-ljantniji mislioci nisu na{li bolju definiciju znanja od na-slova koji je veliki Kuzanski dao jednom svom delu: Dedocta ignorantia21. Znanje je, prevashodno i iznad sve-ga, u~eno neznanje. Iz jednostavnog razloga {to su re-{enja, kada znamo da znamo, u svakom smislu ne{todrugorazredno u odnosu na probleme. Ukoliko se ne-ma jasna predstava o problemima, mo`e se pogre{nopristupiti njihovom re{avanju. Sem toga, ma koliko dasu re{enja izvesna, njihova nespornost zavisi od izve-snosti problema. Dakle, shvatiti neki problem zna~iuo~iti pred sobom konkretno postojanje ne~ega {to neznamo {ta je; stoga je to znanje o sopstvenom nezna-nju. Ko strasno ne ose}a tu `ivu ranu, tu {upljinu kojuproblem dubi u nama, sokratovski u`itak u konkretnomneznanju, nesposoban je za intelektualno ve`banje.

Nikada nisam tajio da sam pro`et ve}im o~ekivanji-ma od argentinske mladosti nego od {panske. Kako jeovom mom predose}anju ukazana po~ast da bude ras-trubljeno na sve strane, pristajem da ga ukratko defini-{em u `elji da ne budem pogre{no shva}en. Svepostojanije prijateljstvo izme|u odre|enih grupa ar-gentinske omladine i moga dela primorava me da im sapredumi{ljajem pohrlim te iska`em pa`nju, kao {to miname}e i odre|eni obzir, ali i iskrenost.

Utisak koji ostavlja jedna nova generacija povoljanje u potpunosti samo ukoliko nam ona uliva nadu i po-verenje. Argentinska mladost koju poznajem nadahnju-je me – za{to to ne re}i? – vi{e nadom nego povere-njem. Nemogu}e je u~initi i{ta va`no na svetu ukolikose ne objedini slede}i par vrlina: snaga i disciplina. No-

va generacija ima zavidnu koli~inu `ivotne snage, {to jeprvi uslov svakog istorijskog poduhvata; zato pola`emnade u nju. Ali istovremeno strahujem da je u potpuno-sti li{ena unutra{nje discipline – bez koje se snaga to-pi i isparava; zato nemam poverenja u nju. Nije dovolj-na radoznalost da bi se krenulo u susret stvarima; neo-phodna je i sna`na umna strogost kako bismo zagospo-darili njima.

U ~asopisima i knjigama za mlade, koji mi sti`u izArgentine, otkrivam – ~ast izuzecima – previ{e emfa-ze i premalo jasnosti. Kako verovati emfati~nim ljudi-ma? Ni{ta nije toliko preko potrebno Ju`noj Americikao gu{enje emfaze u svim sferama. Mora se krenutika stvarima, mora se krenuti ka stvarima, bez odlaga-nja. Ju`noamerikanac je, dragi prijatelju – iz razloga ko-je sada nisam u prilici da izlo`im – sklon narcizmu ionome {to vi nazivate „paradom“. Kada posmatra stva-ri, ne zadr`ava pogled na njima, ve} nastoji da ih upo-trebi poput ogledala u kojem tra`i sopstveni odraz.Otuda, umesto da prodre u njihovu unutra{njost, skorouvek ostaje na njihovoj povr{ini, opsednut `eljom daprika`e sebe i svoje plasti~ne poze. Ali nauka i knji`ev-nost ne o~ekuju da poziramo pred stvarima, ve} damahnito grunemo u njihovu unutra{njost vo|eni mu-{kom gla|u za prodiranjem.

U vama preovladava osetljivost u odnosu na ja-snost i ukoliko to ne promenite, u intelektualnoj sferi– jedinoj na koju se osvr}em – u celini }ete zavisiti odEvrope. Budu}i da ste osetljivi, svaka plodotvorna iblagodatna ideja koja se za~ne u Evropi protre{}e, `e-leli vi to ili ne, fini prijemnik va{eg organizma; ali, ka-da potom budete po`eleli da reagujete na primljenuideju – da je podvrgnete proceni, opovrgavanju, vred-novanju i su~eljavanju sa nekom drugom – otkri}ete usebi tu podlo`nost impresijama, tu neodre|enost – na-zovimo je pravim imenom – nedostatak jasnog, sigur-

0 1

nog u sebe, pouzdanog kriterijuma koji se sti~e samostrogom disciplinom.

Uvek me je zbunjivao nesklad koji obi~no postojikod Ju`noamerikanca, nesklad izme|u njegove ~estosjajne inteligencije i nemo}i za mise au point22, da imakriterijum. Mo`da u trenucima li~ne iskrenosti svakipravi ju`noameri~ki intelektualac opa`a tu ~udnu, ta-janstvenu pojavu nezadovoljavaju}eg nivoa vlastitogkriterijuma. Kolika god da je njegova emfaza ka spolja-{njem – emfaza koja se ponekad uzdi`e do nadmenosti– trezor nepotkupljivog koji svaki ~ovek nosi duboko usebi opominje ga da ne bude preterano siguran u sebepri slo`enom upravljanju idejama. Zbog ~ega je to tako?Usudio bih se da pru`im obja{njenje, ali bi me ono pri-moralo da u|em u pomalo zamr{ena pitanja etni~kepsihologije. Bilo bi neophodno suprotstaviti se tradici-onalnom shvatanju koje pretpostavlja da su ljudske du-{e manje ili vi{e istovetne u svim vremenima – bez ve-}ih razlika sem sadr`ajnih – i previ|a da su ponekad, posvojoj strukturi (anatomski i fiziolo{ki), potpuno razli-~ite. Sem toga, o nekim temama valja raspravljati samou okru`enju odabrane manjine i ne potezati ih kadapreti opasnost da budu pogre{no shva}ene. Kona~no,vi i sami mo`ete sebi do~arati nameravano obja{njenjeusredsre|uju}i se na ~injenicu da bi argentinsku ose-tljivost, ovu ve} preterano razvijenu funkciju, budu}ida pripada skupu opa`ajnih funkcija, trebalo lokalizova-ti u perifernoj zoni psihe, dok operisanje kriterijumom,jo{ uvek nepotpuno razvijeno (ponavljam, isklju~ivo usferi nauke i knji`evnosti), predstavlja poduhvat usme-ren od unutra{njeg ka spolja{njem koji napada najin-timnije, centralne zone svesti.

To bi zna~ilo da je novoj generaciji, kako bi upotpu-nila svoje veli~anstvene sposobnosti, neophodna stro-ga unutra{nja disciplina. Voleo bih da vidim kod tihmladih ljudi odlu~an zahtev za njom. Ali doga|a se da

vidim suprotno: nestrpljivu `elju da reformi{u Svet,Dru{tvo, Dr`avu, Univerzitet – sve ono {to pripadaspolja{njem, a da prethodno ne reformi{u i duboko iz-nutra ne obnove svoju li~nost. Po tom pitanju nikadane}u paktirati sa vama i bi}u nepopustljiv. Sve {to, smi-{ljeno ili ne, podsti~e mlade ljude da napuste veli~an-stven kosmi~ki sport oli~en mlado{}u i udalje se odnjega kako bi se bavili takozvanim „ozbiljnim“ stvari-ma – politikom, reformom sveta – {tetno je. Neka bu-du sve te stvari „ozbiljne“ koliko god ho}ete, ali svakoko je ~vrsto ube|en da je ono {to je „ozbiljno“ istovre-meno va`no i su{tinsko, rob je ~iste predrasude. Poli-tika, reforma jednog neodre|enog formalnog zdanjakoje nazivamo Dr`avom, uvek je posledica prethodnihverodostojno stvarala~kih delanja. Isto to mislim i obogatstvu. Stabilno i postojano bogatstvo je, naposlet-ku, emanacija energi~nih du{a i jasnih umova. A taenergija i jasno}a posti`u se samo jednostavnim sport-skim treningom li{enim koristoljubivosti.

Uzmimo, pre svega, ~istu nauku, nauku kojoj nijecilj nikakva prakti~na primena. Kolosalna ~injenicanam skre}e pa`nju da je civilizacija koja je stekla naj-ve}u materijalnu, prakti~nu prevlast nad svetom –evropska – istovremeno bila i civilizacija najnerazu-mljivije i najnestvarnije matematike. Anti~ki svet jestvorio jedino slabu i nespretnu tehniku – koja je, pomom uverenju, mo`da najkonkretniji uzro~nik njegovepropasti – jer nije negovao matematiku i razmi{ljanjesa dovoljnom sportskom rado{}u. Recite mi {ta bi bilood na{e tehnike bez Dekartove analiti~ke geometrije ibez Lajbnicovog calcul des infiniment petits23! U slede-}em radu koji }e mi biti objavljen – Marta i Marija, iliRad i Sport – vide}ete kako su tokom istorije takozva-ne „ozbiljne“ i korisne stvari bile samo bedna preliva-nja, odba~eni vi{ak, ne{to poput bak{i{a koji je ~istosportsko nadmetanje ostavljalo za sobom.

0 1

Umesto da pozivam mladog ~oveka u pateti~nepodvige, uz la`no uzvi{en izraz lica, ja bih mu poru~io:„Dragi moj prijatelju: nauka, umetnost, uklju~uju}i imoral, nisu te{ke, sve{teni~ki ’ozbiljne’ stvari. U pita-nju je puka igra. Tu igru, budu}i da nam nije dato da jeizbegnemo, mo`emo, a da se ne obrukamo, i lo{e odi-grati ali, ~ak i kao nametnuta, ona uvek zahteva da da-mo sve od sebe kako bismo je odigrali najbolje {to mo-`emo. Upravo nedostatak spolja{nje ’ozbiljnosti’ – onanije neophodna – spontano je obdaruje strogom unu-tra{njom ’ozbiljno{}u’. Recite mi zar je uop{te potreb-no razmi{ljati o tome da li bi se infinitezimalni ra~unmogao izmisliti iz ’ozbiljnih’ pobuda i pod prinudom, iznasu{ne potrebe i u ta~no odre|eno vreme? Dakle,mladi prijatelju: vi lo{e igrate, ne znate da igrate i mo-rate to da nau~ite.“

O~ekujem mnogo od argentinske intelektualnemladosti, ali ima}u poverenja u nju samo kada vidimnjenu re{enost da se veoma ozbiljno posveti velikomsportu – jasno}i uma.......................................................

Po ko zna koji put – a izvesno je pre glasova koji sa-da, izvan [panije, nagove{tavaju ne{to sli~no – napo-minjem da se istorija odvija u skladu sa velikim biolo-{kim ritmovima u koje ubrajam i ritam `ivotnog doba.„Postoje vremena mladi}a i vremena staraca“, rekaosam u Temi na{eg doba. Na~in da se prepozna kojem `i-votnom dobu pripada jedna epoha jeste da se utvrdi dali ono ~ime se zanima i bavi, ono {to joj daje glavnoobele`je, ima „ozbiljan“ ili „veseo“ ton. Sve stvari nasvetu mogu se podeliti na ove dve vrste tonaliteta. Po-stoje tu`ni i veseli pejza`i. I ta razlika u njihovoj izra-`ajnoj nijansi ne poti~e, kako se obi~no misli, od pukeprojekcije na{ih subjektivnih stanja na po prirodi neu-tralni pejza`. Tu`an pejza` – neki olovnosivi i modriklanci poput Somosjere, Pikerasa – sam po sebi je ta-

kav. I veseo ~ovek prime}uje naviru}u tugu kojom pej-za` pritiska li~nost, ali ga uskiptalost njegove unutra-{nje radosti {titi i ~ini imunim. Isto kao kada, po izla-sku iz zagrejane prostorije, vatra akumulirana u na{emtelu spre~ava da u njega prodre spolja{nja hladno}a ko-ju ose}amo, ne dozvoljava joj da pre|e „crtu“, da pre-|e granicu na{e ko`e.

Jasno je da postoje „ozbiljne“ stvari, poput politikei industrije, prava i ekonomije, ali one su ~isti formali-zmi i samim tim tu`ne, sive, bez unutra{nje samodo-voljnosti. Nesumnjiva je „ozbiljnost“ ~inovnika i ra~u-novo|e; uop{teno govore}i, te`ina bur`uja odraz jenjegove zaokupljenosti ozbiljnim stvarima. Nasuprotnjima, nauka, naro~ito vrhunska nauka – filosofija,smeje se i puca od radosti u Platonovim dijalozima pu-nim graje {to li~i na |a~ku ciku. Nimalo iznena|uju}eukoliko se prisetimo da je filosofiju izmislila nekolicinanasmejanih staraca u razgovoru sa mladi}ima koji suizlaze}i iz gimnazije ~inili nesta{luke pred svojim vas-pita~ima, odnosno „pedagozima“. Dominacija telesnogsporta, prepunog mi{i}ave radosti, mo`da je nagove-{taj budu}eg lica `ivota. Izgleda da se Evropa predajespasonosnoj detinjastosti. O toj temi bih jednog dana`eleo potanko da pri~am, jer je smatram vrhunski va-`nom. Duboko, instinktivno slutimo da je na{im starimevropskim nacijama, posle etape tu`nog rada kojom jevladala idiosinkrazija bur`uja i radnika, potrebna etapadetinjastosti i mladala{tva. Jer je duh – ukoliko je uop-{te mogu}e razdvojiti ga od krvi i mesa – uvek starijiod tela, budu}i da predstavlja ostatak drevne duhovno-sti. Za{to bi, stoga, bilo lo{e da nastupi doba koje bi da-lo prednost telu radi uspostavljanja ravnote`e naru{e-ne preteranim veli~anjem duha, vekovima unazad? Do-ba oporavka Evrope. Svaki oporavak uga|a telu i uz tosvojstveno mu je ne{to, ne znam {ta, {to pripada sve-tu ~arobne detinjastosti.

0 1

Nove starinske ku}e

Po madridskim ulicama svakoga dana zati~emo sveve}i broj „madridskih“ ku}a. I Sevilja je, verovatno, naisti na~in preplavljena „seviljskim“ stilom. Pitam se dali ova pojava predstavlja ohrabruju}u ili pora`avaju}u~injenicu. Da bi se dobio odgovor, trebalo bi u}i u sr`stvari. A sr` je u glavi vlasnika ili arhitekte koji je nau-mio da sagradi novu starinsku ku}u.

Nova starinska ku}a!... Evo izraza za kojim nisamtragao. Spontano je do{ao pod pero, poput psa kojegmahinalni pokret na{e ruke poziva da nam se prostrepred nogama. Vrlo rado bih ga dr`ao podalje od ~itaocado kraja teksta kako on ne bi saznao moj stav o pitanjukoje }u razmatrati. Ali vi{e nema leka; ovaj izraz preu-ranjeno otkriva {krtu naklonost koju gajim ne prema„madridskoj“ ili „seviljskoj“ ku}i, ve} prema stanju du-

ha koji }e 1926. sagraditi ku}u iz XVII ili XVIII veka.Ukoliko analiziramo duhovno stanje onoga ko izvo-

di takav performans, otkri}emo slede}e ~inioce:Prvo. @elju da se sagradi ne obi~na, ve} ku}a sa sti-

lom. Ovo je jedina hvale vredna komponenta koju nala-zim u nadahnu}u tih graditelja ruina i proizvo|a~a sta-rina. Do pre nekoliko godina u Madridu su se podizalesamo jednostavne ku}e, bedne stambene zgrade, i nijese iskazala ni najmanja po`rtvovanost u postizanjueventualne privla~nosti oblika. Tri generacije [panacaispoljavale su najodlu~nije poricanje stila. Da se to od-bacivanje svake lepote povinovalo nekom pozitivnomna~elu – kao kod kvekera24 koji odbija svako slu`enjeestetici, jer mu se ~ini nemoralnim – ogoljenost zgra-da bi se pretvorila, protivno nameri, u novu i neo~eki-vanu privla~nost, te bi neizbe`no predstavljala stil. Ve-oma plemenita supstanca lepote ne tra`i od nas da jesmi{ljeno i poimence zahtevamo; dovoljno je da ne bu-demo licemerni, odnosno da po{tujemo vlastiti `ivotdaju}i mu bilo kakav iskren i disciplinovan smer, pa daon automatski bude ispunjen stilom, obojen lepotom.

Ove nove ku}e iz XVII i XVIII veka, kojima je sadaMadrid preplavljen, najavljuju da {panski `ivot polakozadobija smer i povinuje se disciplini. Njihovi graditeljiprinose `rtvu uzvi{enoj lepoti; ~ine gest `rtvenog pro-livanja vina kada se odasipa neznatna koli~ina vlastitihdobara u ~ast bo`anske sile. I lepota, nesumnjivo, sadr-`i ne{to bo`ansko. Bar slede}a dva atributa: onostranaje i problemati~na je.

Drugo. U trenutku kada je graditelj osetio glad zastilom, neposredan i logi~an korak bio bi da je utoli ta-ko {to }e ga stvoriti. Me|utim, graditeljeva senzibil-nost klizi panoramom minule umetnosti koja ~uva ve}stvorene stilove, pa od svih njih bira jedan. ^ini mi seda takvo pona{anje povla~i za sobom niz korenitih gre-{aka. Pobroja}u neke: a) On zaboravlja da je umetnost

0 1

uvek stvaranje, a ne odabiranje ve} stvorenog. Stvara-nje, ne samo umetnika tvorca ve} i pa`ljivog promatra-~a. Jedna glupava estetika navikla nas je da re~ju umet-nik nazivamo onoga ko izra|uje delo, kao da onaj ko unjemu istinski u`iva ne bi tako|e to morao biti. Stvara-nje i prijem dela su u umetnosti recipro~ne operacije.b) Taj zaborav je porodio ideju da se me|u stilovimamo`e izabrati jedan, kao {to se bira {e{ir u {e{ird`ini-ci, ideju koja pretpostavlja postojanje nekakve esteti~-ke samovolje, {to je nespojivo sa dostojanstvom i je-dinstvenom su{tinom umetnosti. Zato je ona potvrda ieho ve} pomenutog zaborava. Kad bi se imalo na umuda „osetiti“ umetnost tako|e predstavlja oblik stvara-la{tva, onda se ne bi mogla olako podvesti pod ukus po-stoje}a razuzdanost stvarala~kog izra`avanja, jer „oukusima ne vredi raspravljati“. Stil koji stvara svakaepoha, i u okviru nje svaki umetnik, ne ispoljava se kaoposledica izbora, a pogotovo ne hirovitog izbora. On jejedinstven plod, predodre|en i neminovan, koji zavisiod bi}a epohe i bi}a njom pro`etog pojedinca. Stogasledi da: c) Svaka epoha mora imati svoj izvorni stil i onnikada ne mo`e biti stil neke druge epohe. ^ovek kojiima verodostojnu esteti~ku osetljivost opire se da je-dan minuli stil oseti svojim; isto tako se opire da pri-hvati, osim ako ne umi{lja da usvaja, ne~ije tu|e detekao svoje. Usvajanje je ironi~no, metafori~ko, lukavosmi{ljeno o~instvo. Usvojitelj je „kao“ otac. Na{a na-klonost ka bilo kom pro{lom stilu jedino mo`e biti iro-ni~na. Oblik te ironije prili~no je razli~it. Recimo, gle-dano iz ugla danas vladaju}eg stila, vi{e nam se dopa-daju oni negda{nji stilovi koji su mu nagla{eno sli~ni.No istovremeno prime}ujemo da je takva sli~nost na-dasve apstraktna i pristrasna. Anti~ki stil, iako najsrod-niji modernom, ima izvesna svojstva strana dana{njemvremenu. Stoga mu na{a naklonost daruje samo polu-prisustvo, izmi{ljenu aktuelnost koja, kona~no, poti~e

od moderne umetnosti. d) Mnogi su uvereni da ta ne-pristrasnost spram stilova, ta duhovna sloboda {to do-pu{ta u`ivanje u bilo kojem, ozna~ava nadmo}nu vrli-nu, mada upravo ona svedo~i o zakr`ljaloj osetljivostikoja ne opa`a su{tinske razlike me|u njima. [to je ne-ko bi}e istan~anije i savr{enije, manje je njegovo ose-}anje slobode u `ivotu, a ve}e ose}anje nu`nosti da sepovinuje jasno odre|enoj putanji i sudbini. ^injenica jeda onaj ko podjednako slu`i dvema razli~itim stvarima,ne slu`i ~asno ni jednoj ni drugoj. Isto je i sa ~ovekomkoji misli da podjednako u`iva u opre~nim stilovima;on, zapravo, ne opa`a finu strukturu nijednog.

Nepristrasnost ima smisla isklju~ivo kada delosmestimo u pro{lost da bismo ga pa`ljivo osmotrili du-bokim, hladnim i istorijskim pogledom. Nepristrasnismo prema mrtvima: prema slikarima Altamire, prema\otu, prema Ticijanu, prema Velaskezu; ali ne premaSuloagi25 ili prema Pikasu.

Nepristrasnost predstavlja drugi oblik ironije. Ne-dovoljno je zapa`ena rasprostranjenost ironije u na{em`ivotu, mo`da zato {to o njoj imamo sku~enu ideju.Uvek se ironi~no ophodimo prema nekoj stvari, ma ko-joj sferi ona pripadala, ~im nas ona ne doti~e niti je usprezi sa su{tinskim jezgrom na{e li~nosti. Na{e „ja“koje tada uspostavlja odnos sa njom – da bi je proceni-lo, po{tovalo, volelo ili osudilo – ne predstavlja onukrajnju ta~ku, poslednji oslonac preostalog dela na{eli~nosti, ve} jedno manje ili vi{e la`no „ja“ koje ad hocupu}ujemo na specijalni zadatak: da se pozabavi objek-tom. @ivljenjem u dru{tvu obi~no zatomljujemo posre-dovanje na{eg verodostojnog „ja“ tako {to ovla{}ujemonekakvo dru{tveno „ja“ – mi smo autori tog izuma – daupravlja na{im re~ima i delima; zato ga sme{tamo nasamu periferiju na{eg bi}a, kako bi se posredstvom„konvencionalizama“ povezalo sa dru{tvenim „ja“ lju-di sa kojima se susre}emo.

0 1

I u „istorijskom“ vi|enju jednog umetni~kog delatako|e deluje to la`no, relativno bestrasno, mlako i pu-no obzira „ja“.

Tre}i oblik ironi~nog odnosa prema pro{lim stilovi-ma je onaj koji nadahnjuje na{u slabost prema „antikvi-tetima“. Ne unosimo – ne bismo „smeli“ da unesemo,ukoliko ta~no shvatamo {ta se u nama de{ava – ne uno-simo, velim, „ozbiljno“ fotelju Luj XV u na{ stan. Dr`i-mo je tu poput nekog ~udovi{nog, rundavog psa: kaoduhovit apsurd, kao neobi~nu figuru, upravo zbog nje-ne savr{ene nepovezanosti sa na{im stvarnim `ivo-tom. Uloga antikvarnice analogna je ulozi zverinjaka.Na{ esteti~ki stav prema starinskom politiranom se-kreteru ne razlikuje se mnogo, u su{tinskom smislu,od na{eg `ivotnog stava prema `irafi.

Jedna od neophodnih i prirodnih sposobnosti `ivogorganizma je lu~enje – nazovimo to tako – izmi{ljotina,poput dru{tvenog „ja“ o kojem sam ve} govorio. Alidoga|a se da je mnoge ljude progutala pozama{na koli-~ina sopstvenih la`i. (Naj~e{}e sre}emo osobe kojimaje potpuno zagospodario dru{tveni „konvencionali-zam“.) Time se obja{njava potreba da se neki salon izXX veka mo`e „ozbiljno“ opremiti name{tajem izXVIII veka. Umesto neposrednog i istinskog po{tova-nja, ironi~no po{tujemo davna{nji stil.

Tre}e. Graditelju „madridskih“ ku}a presudno na-dahnu}e naj~e{}e poti~e iz pobude koja ne pripada sfe-ri estetike. ^uo sam kako se govori da postoje „nacio-nalni“ ili rasni stilovi i da je na{a „du`nost“ da ostane-mo verni ~istokrvnoj „tradiciji“. Sve u svemu: ulivamose u ve~nu temu „nacionalizma“. To osetljivo pitanjevaljalo bi posebno razmatrati, kad tad.

Danas zaista nisam `eleo ni{ta drugo sem da do-|em, i da to ima nekog smisla za ~itaoca, do slede}eimperativne formule.

Prilikom opremanja stana ili gradnje ku}e `ivotna

nam je du`nost, nadahnuta po{tovanjem prema sebi, dapoku{amo prona}i lepotu polaze}i od dana{njih potre-ba i formi. I bolje je proma{iti slu`e}i tom stremljenjunego posti}i pun pogodak zahvaljuju}i banalnoj odlucida se opona{a neki stari stil.

Niko ne bi iza{ao na ulicu odeven poput FelipeaIV. Napravio bi od vlastitog `ivota i samog sebe jadnumaskaradu. Onda, u ~emu je razlika izme|u izlaska naulicu u takvoj ode}i i `ivota u novoj starinskoj ku}i?Ku}a je, kako ka`u arapski nomadi za svoj {ator, ruhoporodice.

0 1

0 1

Kada nema radosti

Kada nema radosti, du{a se povla~i u skroviti kutakna{eg bi}a i od njega pravi svoju jazbinu. S vremena navreme tu`no zacvili ili poka`e zube svemu {to promi~epokraj nje. I ~ini nam se da sve `ivo putuje skrhano podteretom sopstvene sudbine, bez imalo snage da zaple-{e s njim na ramenima. @ivot nam pru`a panoramusveop{teg ropstva. Ni treperavo drvo, ni planinski ve-nac koji se talasasto utapa u svoju bol, ni stari spome-nik {to uzaludno istrajava u zahtevu da mu se dive, ni~ovek koji, bilo kuda da se uputio, uvek ima gr~ na licukao da savladava uzbrdicu – ni{ta i niko ne ispoljava ve-}u `ivotnost od one strogo potrebne da nam nahranibol i podr`i bezna|e.

Kada nema radosti, ube|eni smo da smo do{li dostra{nog otkri}a. Ukoliko nedostatak radosti poti~e odfizi~kog bola, sa ~udnom o~igledno{}u opa`amo crnu li-niju koja oivi~ava svako bi}e i zatvara ga u sebe, bezprozora ka spolja{njem svetu, kako bi rekao Lajbnic, alii bez beskraja koji je ovaj zadovoljni ~ovek stavio unu-tar svake jedinke. Pomo}u bola, kao pomo}u mikrosko-pa, dolazimo do otkri}a o sveop{toj usamljenosti.

A kako se dra` i radost i bogatstvo stvari sastoje unjihovim bezbrojnim odsjajima koje me|usobno prela-maju i upijaju – kao da sve zajedno ple{u sardanu26 –sumnja u su{tinsku usamljenost sveta usporava mupuls. Gase se odbljesci {to su svetlucali na njegovim

0 1

bokovima; ni{ta ne zvoni niti odzvanja; usta su nema,u{i gluve, a vazduh iznutra kao paralizovan, nemo}anda zatreperi. Sve uokolo je fantazmagorija, nestvarnasvetkovina svetlosti zarobljene na tren iznad gustihve~ernjih oblaka – mislimo. I skoro da, u nedostatkuradosti, u`ivamo da se pogledom damo u potragu zapovijenim, skrhanim ple}ima svega `ivog {to sledi svojusamljeni~ki put. Pa slutimo kako svuda postoji nekiskriveni nerv i da se neko silno zabavlja ubadaju}i garitmi~ki. U zvezdi, u morskom valu, u ~ovekovom sr-cu, jednoli~no dobuje neiscrpan bol...

0 1

Srce i glava

Tokom pro{log veka gigantski je pro{irena periferi-ja `ivota. Pro{irena i dovedena do savr{enstva: znamomnogo novih stvari, posedujemo ~udesnu materijalnu idru{tvenu tehniku. Zbir ~injenica, podataka o svetu ko-jim barata um prose~nog ~oveka, narastao je basno-slovno. Ta~no, ta~no. Kultura je napredovala, ka`e se.Neta~no, neta~no. Ne kultura, ve} samo jedna njena di-menzija, intelektualna kultura. I dok je ona o~iglednonapredovala – nauke, podaci, znanja o svetu su nagomi-lani, a tehnika kojom ovladavamo materijom postalablistava – u potpunosti je zanemareno negovanje dru-gih sfera ljudskog bi}a, onih koje ne pripadaju intelek-tu, glavi; nadasve, prepu{teno je stihiji srce koje, uga-slo i bez discipline, pluta licem `ivota. Intelektualni na-predak pratilo je emotivno nazadovanje; kulturu glave,nekultura srca. Ve} i ~injenica da se re~ „kultura“ od-nosi samo na sferu intelektualnog obelodanjuje po~i-njenu gre{ku. Naime, potrebno je skrenuti pa`nju da jetu re~, koju su Nemci veoma koristili u svojim delima,prvi put upotrebio jedan [panac, Luis Vives, a on je tajizraz, cultura animi, odabrao da bi njime prvenstvenoozna~io negovanje srca. Ovaj detalj zavre|uje utolikove}e po{tovanje ako znamo da je u Vivesovo doba, urenesansi, potpuno vladao intelektualizam: sve dobrose o~ekivalo od glave. Danas pak polako naslu}ujemoda to nije istina, da se u veoma konkretnom i strogom

zna~enju koren glave nalazi u srcu. Zbog toga je apso-lutno pogubna neravnote`a u `ivotu dana{njeg Evro-pljanina, neravnote`a izme|u napredovanja u oblastiintelekta i nazadovanja u emotivnom obrazovanju. Dokse ne postigne ravnote`a izme|u obe ove ~ovekovemo}i, sve dok pronicljivo razmi{ljanje ne po~nu da po-dr`avaju i obezbe|uju ne`na ose}anja, kultura }e biti usmrtnoj opasnosti. Slabost koja se ve} opa`a na sva-kom koraku poti~e iz te bolesne neravnote`e. Zanimlji-vo je podsetiti se da je jo{ pre jednog veka Ogist Kontzapazio prve simptome te slabosti i o{trovido ih dijag-nosticirao kao sr~ani poreme}aj; stoga je, u cilju izle~e-nja tra`io, kako je on govorio, hitnu „organizaciju ili si-stematizaciju ose}anja“.

Iznena|uje postojanost ~ovekovog uverenja da sumisli presudno jezgro njegovog bi}a. Da li je to ta~no?Ukoliko bi nas neko primorao da se osamimo i suo~imosa jedinstvenim i su{tinskim sredi{tem na{e li~nosti,da li bismo se tada susreli samo sa sopstvenim poima-njem? Bilo gde da na~inimo rez u istoriji, zaista }euvek ispred nas iskrsnuti ~ovek koji se ~vrsto dr`i zasvoj intelekt, kao za vlastiti koren. Ukoliko se obrati-mo starodrevnoj indijskoj mudrosti, prona}i }emo re-~enice poput ovih iz Veda: „^ovek je ono {to su nje-gove ideje. Delanje poslu{no sledi misao, poput to~kako~ije koji sledi volovski papak.“ Ako na~inimo ogro-man skok, ~ak do XVI veka, ~u}emo Dekarta koji iz-nova ponavlja to isto: Que suis-je? Je ne suis qu’unechose qui pense27. ^ovek, mislena trska, re}i }e potom,barokno, Paskal.

I obrazlo`enje koje se nudi uvek je isto. Sve {to po-stoji u nama, a nije znanje, pretpostavlja ga ili mu sle-di. Ose}anja, ljubavi i mr`nje, htenje ili nehtenje, pret-postavljaju prethodno saznanje o objektu. Kako se mo-`e voleti ne{to nepoznato? Kako ga `eleti? Ignoti nu-lla cupido. Nil volitum quin praecognitum28.

0 1

Obrazlo`enje je toliko sna`no te preti da nemilo-srdno spljeska svakoga ko bi se usudio da tvrdi suprot-no. Ko bi se usudio da izjavi, a da ne kro~i u sferu ap-surda, kako jeste mogu}e voleti ne{to {to nikada ni-smo videli i o ~emu nemamo nikakvu predstavu? Da-kle, kao {to je ve} re~eno, glava ide ispred srca: njego-va mo} je drugorazredna, ono poput nerazdvojnog pra-tioca sledi utabani trag glave.

Me|utim, me|utim... Da bismo pojednostavili pro-blem, a da ne pri~inimo veliku {tetu, svedimo saznanjena jedan od njegovih elementarnijih oblika: na vi|enje.Zaklju~ak koji }e iz takvog postupka uslediti i koji }ekao pravilo va`iti za vi|enje, jo{ sna`nije }e va`iti zaslo`enije oblike saznanja: pojam, ideju, teoriju. Nijeslu~ajno da skoro sve re~i kojima se izra`avaju intelek-tualne funkcije sadr`e vizuelne metafore: ideja zna~ivid i vi|enje; teorija je kontemplacija, pa`ljivo proma-tranje.

Dakle, usu|ujem se da postavim pitanje: da li ne{tovolimo zato {to smo ga prethodno ve} videli, ili se kraj-nje ozbiljno mo`e re}i da sve {to vidimo, vidimo upravozato {to smo ga voleli ~ak i pre nego {to smo ga videli?

Pitanje je od presudnog zna~aja kako bi se razlu~i-lo {ta je primarno u ljudskoj li~nosti.

U bilo kojem pejza`u, u bilo kojem okru`enju daotvorimo o~i, broj vidljivih stvari prakti~no je beskona-~an, ali mi svakog trenutka mo`emo videti samo njihovograni~en broj. Zrak vi|enja se mora usredsrediti namalu grupu objekata i skrenuti sa ostalih, napustiti ih.Druga~ije re~eno: mo`emo videti jednu stvar ukolikone vidimo druge, ukoliko smo privremeno slepi za njih.Videti jedno podrazumeva ne videti drugo, kao {to ~u-ti jedan zvuk zna~i ne ~uti ostale. Vi{estruko je pou~-no imati na umu taj paradoks: u vi|enju, prirodno, nu-`no u~estvuje izvesna doza slepila. Da bi se videlo, ni-je dovoljno da postoji aparat ~ula vida i vidljiv objekat,uvek okru`en drugim vidljivim objektima; preko je po-

trebno da upravimo zenice ka tom objektu i da ih od-vratimo od ostalih. Sve u svemu, da bi se videlo, neop-hodno je usredsrediti se. Ali usredsrediti se upravozna~i unapred tra`iti objekat – u izvesnom smislu,predvideti ga pre nego {to ga vidimo. Stoga izgleda davi|enje pretpostavlja predvi|anje, a ono nije delo ni ze-nica ni objekta, ve} jedne prethodno date sposobnostikoja je zadu`ena da usmeri o~i, da njima istra`i okoli-nu: to je pa`nja. Bez minimuma pa`nje ni{ta ne bismovideli. A pa`nja nije ni{ta drugo do naklonost premanekim objektima koja u nama ve} unapred postoji. Po-stavite u jedan isti pejza` lovca, slikara i ratara: o~i sva-kog od njih vide}e razli~ite detalje polja: u stvari, vide-}e tri razli~ita pejza`a. I nemojte re}i da je lovac najvi-{e zavoleo svoj lova~ki pejza` po{to je prethodno videoslikarev i ratarev. Ne: nije ih ni video, nikada ih zbiljane}e ni videti. Od samog po~etka, uvek kada se nalaziou polju, usredsre|ivao se skoro isklju~ivo na one ele-mente predela koji su va`ni za lov.

Eto, ~ak i u tako jednostavnom saznajnom postup-ku kao {to je vi|enje, koji sam po sebi mora biti veo-ma sli~an kod svih ljudi, bivamo usmeravani unapredodre|enim sistemom interesovanja ili naklonosti, aon nas ~ini prijem~ivim za jedne stvari i nepri-jem~ivim za druge.

Ovu konstataciju pobija zapa`anje da se ponekadsnaga samog objekta name}e na{oj pa`nji. Ukoliko bisada, odjednom, u blizini odjeknuo pucanj iz topa, na{apa`nja bi, u ve}oj ili manjoj meri, napustila psiholo{keteme koje upravo razmatramo i usredsredila se na bu-ku koju bismo prirodno ~uli. Nesumnjivo je da bi se todogodilo, ali obja{njenje da je na{a pa`nja pobu|ena pu-kom fizi~kom ~injenicom buke, bilo bi pogre{no. Kadabi veoma sna`an zvuk uvek prouzrokovao da ga ~uje-mo, onda ljudi koji `ive kraj vodopada ne bi bili gluvi zanjega; naprotiv, ako bi sna`na buka odjednom prestala,

0 1

~uli bi ne{to {to je fizi~ki manje, {to je fizi~ki ni{tavno:ti{inu. Za ~oveka koji `ivi kraj slapova njihova uobi~a-jena buka, ma koliko da je glasna, nema `ivotnu zani-mljivost, i stoga nije prijem~iv za nju te je zato i ne ~u-je. Topovski prasak iz na{eg primera nametnuo bi namse iz sli~nih razloga kao i pomenuta ti{ina, a oni se mo-gu svesti na jedan: zbog novine. Usled hiljadu `ivotnihpogodnosti ~oveka zanima novina i obi~no je uvek br-zo opazi. Dakle, prethodno zapa`anje ne samo da neopovrgava na{u tezu nego je upravo potvr|uje. ^ujemosve {to je novo – prasak topa ili ti{inu – jer je u namaunapred budna pa`nja za novine.

Videti, uvek zna~i gledati; ~uti, uvek zna~i slu{ati i,u celini, sva na{a saznajna mo} samo je blje{tavi re-flektor, kula svetilja ~iji sjajni snop neko, sme{ten izanje, usmerava ~as ka jednom, ~as ka drugom kvadran-tu sveta, raspore|uju}i po beskrajnom i nepomi~nomlicu svemira ovde svetlost, tamo senku. ^ovek se da-kle, u poslednjoj instanci, ne mo`e svesti na saznanje,budu}i da ono zavisi od izvesnog sistema naklonostikoji mnogo dublje i ve} unapred postoji u nama. Jedandeo tog sistema naklonosti svima nam je zajedni~ki i,zahvaljuju}i njemu, prepoznajemo zajednicu svojstve-nu na{oj vrsti i u izvesnoj meri uspevamo da se razu-memo; ali na tu zajedni~ku osnovu svaka rasa i svakaepoha i svaki pojedinac dodaju osobenu modulacijusopstvenih naklonosti i to je ono {to nas deli, razlikujei ~ini jedinstvenim, {to uslovljava da je pojedincu ne-mogu}a potpuna komunikacija sa drugom osobom. Po-dudaramo se samo u sferi najspolja{njijeg i najbanalni-jeg; kako materija postaje ne`nija, bitnije na{a, namadragocenija, nerazumevanje raste, te oni najosetljiviji,poslednji od poslednjih predela na{eg bi}a, zauvekostaju sudbinski hermeti~ki zatvoreni za bli`nje. Pone-kad, poput zarobljene zveri, ska~emo po tom kavezukoji je samo na{e bi}e, silno `ude}i da uteknemo iz

sopstvene tamnice i preselimo se ka prijateljskoj ili vo-ljenoj du{i; no sudbina, mo`da ipak nesalomiva, sputa-va nas. Du{e, poput nemih zvezda, kru`e jedne okodrugih, ali doveka jedne izvan drugih, osu|ene na ve~-nu su{tinsku samo}u. Ipak se veoma malo mo`e po{to-vati li~nost koja nikada i nijednom nije zaronila do tihposlednjih dubina same sebe, do dubina gde je neizle-~ivo sama.

0 1

0 1

Smrt i vaskrsenje

Sva na{a delanja, a jedno od njih je i razmi{ljanje, ve-~ito se ni`u kao pitanja ili kao odgovori na onaj deo sve-ta koji za nas postoji u svakom trenutku. Na{ `ivot je di-jalog u kojem je pojedinac samo jedan od sagovornika:drugi sagovornik je pejza`, okolina. Kako se mo`e shva-titi jedno bez drugog? Savremena biologija – sa Ruom,sa Dri{om, sa Pavlovom, sa fon Ikskjulom – po~inje daispravlja metode XIX veka u prou~avanju `ivotnog feno-mena, ne tra`e}i organsko jedinstvo u izdvojenom telunaspram sredine koja je homogena i istovetna za sve,ve} u funkcionalnoj celovitosti koju ~ine svako pojedi-na~no telo i njegova sredina. Pauk se ne razlikuje od ~o-veka zato {to druga~ije reaguje na stvari, ve} pre svegazato {to vidi jedan druga~iji svet nego ~ovek. I on jeupravo isto toliko `ivotno savr{en ili nesavr{en unutarsvoga sveta, sa svojim nemilosrdnim lova~kim navika-ma, koliko i onaj nesre}nik iz Asizija koji, `ive}i u svomsvetu, ljubi gnojne ~ireve kugom zara`enih.

I {to je u nama dublje i li~nije na{e delanje, ono sesa sve ve}om isklju~ivo{}u odnosi na deo sveta prednama, i samo na njega. Ponekad otkrivamo u na{emdelanju ne{to nalik na nespokoj i oklevanje, na nemir ipometenost. Francuski jezik to stanje veoma istan~anoizra`ava re~ju dépaysé29; {to zna~i da smo tada „obes-pejza`eni“, odnosno da smo izgubili dodir sa na{im pej-za`om. Tu zbrku ne prime}ujemo u spolja{njem svetu,ve} u nama samima. Kao da nam je otkinuta polovina

bi}a, ose}amo bol amputacije u polovini koja nam jepreostala.

Vratimo mislima pozadinu iz koje su potekle: sti-dljivo ih naslu}ujemo kao ne{to {to se nalazi u na{empejza`u, {to se nazire pred na{im o~ima poput bresto-va du` reke, poput vijugavih dimova iznad seoskih dim-njaka. To isto su prime}ivali i najvrliji ljudi: Dekart nepropu{ta da nam saop{ti kako je do nove sveop{te re-formatorske nau~ne metode do{ao izvesnog popodne-va u toploj sobi jedne germanske ku}e; a i Platon, ot-krivaju}i nam u Fedru nauku o ljubavi, nauku nad nau-kama, postarao se da nam Sokrata i njegovog prijateljaprika`e kako razgovaraju jednog pakleno vru}eg popo-dneva, na obali Ilislisa, opru`eni u hladu visokog i ra-sko{nog platana, dok se iznad njihovih glava razliva pojhelenskih cvr~aka.

Slede}a razmi{ljanja o Eskorijalu30 dogodila su se uvreme praznovanja Uskrsa.

Bio je po~etak aprila, kada je na Gvadarami vremeveoma prevrtljivo. Zima {to zami~e jo{ uvek ume da seosorno okrene i u svojoj odstupnici poku{a nekolikoposlednjih nasrtaja na mlado nadiru}e prole}e. Ta bor-ba se bije visoko iznad granitnog ~ela manastira, na{egvelikog lirskog kamena. Tamo se nalazi jedno prili~no{iroko par~e naj~istijeg plavetnila, kao istrgnuto, opko-ljeno belim oblacima, oblacima {to `urno sti`u nagomi-lavaju}i se u ratni~kom vihoru, poput eskadrona konja-nika na `drepcima oblih sapi i grudi. To su na{i {panskioblaci koji se gusto nabiraju u vertikalne zavese pre-krivaju}i nebo nekim baroknim zanosom; to su oni istioblaci koje na{i zlatari i na{i skulptori stavljaju iza klo-nulih glava mnogih Hristova, oblaci slave i pobede na-kon smrti.

Manastir je ogromna grobnica iznad koje ovo april-sko nebo li~i na pozornicu pripremljenu za vaskrsenje.

Ipak, ne bi bilo zgodno da u|emo u San Lorenso

0 1

preko kamenom poplo~anog platoa: izlo`ili bismo seopasnosti. Za dane bòja elementarnih sila napravljen jepodzemni prolaz koji nam omogu}ava da stignemozdravi i ~itavi u unutra{njost zdanja. Jer u Eskorijaluprebiva jedno ~udovi{no bi}e, sve od prekosti i sr~ano-sti, strasti i volje, koje tih dana dr`i u potpunoj pokor-nosti celu okolinu. Re~ je o vetru, neukrotivom vetru.Spu{ta se sa Merinere, odozgo sa visova, spu{ta se va-ljaju}i sve pred sobom i razbija ~elo o zapadni ugao ma-nastira; urlaju}i od bola, po{to u glisandu preleti prekocrnomodrih kamenih dirki krovova, skotrljava se nizobronke, u kovitlacima zauzima dolinu i u poslednjemvelikom skoku kre}e u pohod na Madrid.

Nije bez razloga vetar uvek u ljudskoj ma{ti biosimbol bo`anstva, ~istog duha. U Bibliji se obi~no Bogpredstavlja u obliku neke vrste mo}nog juga, a i Urije-la, an|ela ideja, prati i najavljuje siloviti huk vetra. Dokpod materijom podrazumevamo sve {to je nepomi~no,pomo}u ideje duha tra`imo princip koji slavi pobedunad materijom, koji je pokre}e i protresa, uobli~ava ipreobli~ava i koji se u svakom trenu bori protiv njenenegativne vlasti, protiv njene tragi~ne pasivnosti. I za-ista, u vetru otkrivamo stvorenje koje, uz minimummaterije, ima maksimum pokretljivosti: njegova bit jekretanje, tra`enje upori{ta u samom sebi, iskorak iz sa-moga sebe, dosezanje nedosti`nih daljina prevazila`e-njem granica sopstvenog bi}a, ve~no i uvek. Skoro da inije telo, sav je od akcije: njegova su{tina je njegov ne-mir. I to je, na neki na~in, kona~no, duh: nemir i drhtajnad be`ivotnom masom Sveta.

Ukoliko `elimo da unutar manastira prona|emo ne-{to dostojno tog besnog vetra {to {iba platoom ispredmanastira i protresa kro{nje drve}a, moramo se uputi-ti u kapitolske odaje i zadr`ati pred El Grekovim31 Sve-tim Mauricijem.

Poznato je da je kritski slikar poslao ovo platno Fe-

lipeu II32 konkuri{u}i za zvanje dvorskog slikara. Delonije zadovoljilo i El Greko ostaje do smrti prikovan zaToledo.

Prizor predstavljen na slici jedan je od najzanosni-jih iz predanja Zlatne legende33. Tebanska legija, sasta-vljena od 6.666 vojnika, odbila je da prizna paganskabo`anstva. Imperator tada nare|uje da bude desetko-vana. Po{to je ispunjena decimalna presuda, po`njeve-ne mlade glave i vazduh natopljen reskim mirisom kr-vi koja isparava, Mauricije okuplja svoje legionare iobra}a im se ovim jednostavnim re~ima: „^estitamvam jer sam video va{u spremnost da umrete za Hri-sta; sledimo na{e drugove u mu~eni{tvu.“

Taj trenutak, su{tinska vibracija tih re~i, ~ine ElGrekovu temu. Na slici je grupa mu{karaca dubokoutonulih u sebe, a ipak, i u dubokoj me|usobnoj kon-verzaciji i komunikaciji. Kao da se svaki od njih spustiodo dna svoga bi}a i tamo zatekao ostale.

Oni ~ine grupu zaverenika: kuju zaveru o vlastitomnestanku. Ja tu sliku zovem „poziv u smrt“, i u rucisvetog Mauricija, koja podrhtava i uliva poverenje doknjegove re~i ube|uju prijatelje da im je du`nost mreti,suo~avam celu eti~ku raspravu. Izme|u te ruke, kao iruke na{eg Don Huana kada pod svetlo{}u sve}e u ne-kom zloslutnom kartaro{kom }umezu stavlja svoj `ivotna jednu kartu, postoji tajna bliskost koja veoma zavre-|uje duboko promi{ljanje.

Na ovoj slici, kao i na svim italijanskim slikama, li-kovi imaju izraze koje u prvi mah ne razumevamo. Onise zaista ne sre}u u obi~nim, svakodnevnim `ivotnimprilikama. Da li to zna~i da su nestvarni? Na{a uro|e-na sklonost ka neverici u herojsko ~ini da sumnjamo ustvarnost ovih izraza kojima se iskazuju uzorni podvizii su{tinska ose}anja. Ne{to poput plebejskog ambijen-ta podsti~e nas da `ivot odmeravamo metrom na{ih be-`ivotnih sati. Ali Mauricije je ovde na vrhuncu vlasti-

0 1

tog bitisanja, odbacuje sve ta~ke oslonca sopstvenom`ivotu, odlu~an da ga preda na poklon. Zar mislite da biovakvoj volji prili~ilo neko uobi~ajeno dr`anje?

Izrazi lica, ve} sam rekao, predstavljaju reakcije naono {to se vidi i ~uje, na okolni pejza`. Ne upadajmo ugre{ku pretpostavljaju}i da je Mauricije Tebanac videoisti pejza` kao i mi. Naprotiv, moramo po}i od njegovogdr`anja kao od {ifre krcate zna~enjem da bismo rekon-struisali svet koji sagledava njegova du{a. Sebi posta-vljamo isto ono pitanje koje postavljamo i pred \okon-dom: {ta li to, {ta li to vidi ta `ena te se tako sme{ka?

Dr`anje svetog Mauricija je eti~ko dr`anje bezpremca.

Dobro ili zlo o kojem govori etika uvek je dobro ilizlo jednog htenja, jedne `elje. Stvari nisu ni dobre nilo{e, ve} je to na{a `elja ili nedostatak `elje.

Dakle, uo~ite kako dva potpuno razli~ita zna~enjamo`e imati re~ `elja. U svakodnevnoj upotrebi, kadaka`emo da ne{to `elimo, ne pretendujemo da tvrdimoda bismo bili zadovoljni ukoliko bismo ostali sami nasvetu mi i to ne{to {to `elimo. Ne: na{a `elja za ne~impostoji jer nam ono izgleda neophodno za neku drugustvar, koju tako|e `elimo zbog ne~eg drugog. Od ovihlanaca `elja, u kojima jedna `elja slu`i drugoj, tka sesukno na{eg `ivljenja po navici. Jednim delom du{eslu`imo drugom delu, i tako iz dana u dan. Ovakve `e-lje – `elje „za“, korisne `elje – pretvaraju prebivali{tena{e du{e u piljarnicu.

Ali, kakva je sli~nost mogu}a izme|u tog `eljenja ukojem `elja sledi `elju i onoga kada ne{to `elimo zbognjega samog, bez ikakvog daljnjeg cilja? Na{e trgova~-ko `eljenje, na{a volja u engleskom stilu – a ovo ka`embudu}i da je utilitarizam oli~enje engleskog morala –sve stvari sme{ta u beskona~ne lance u kojima je sva-ka karika sredstvo za slede}u, te stoga ima relativnuvrednost u odnosu na mesto koje zauzima u nizu. Ali

ona druga~ija vrsta `eljenja, nova i mnogo ~istija posvojoj prirodi, izvla~i jednu stvar iz tog lanca i, izdvoje-no, ne stavljaju}i je u odnos ni sa ~im drugim, rasko{noi bez ikakve koristi, samom njom je potvr|uje. Predovakvim stavom na{e volje svi drugi stavovi imaju pu-ko ekonomsko zna~enje, jer su ~e`nje za stvarima kaosredstvima. Eti~ko `eljenje, naprotiv, pretvara stvari uciljeve, zaklju~ke, poslednje bedeme `ivota, presudnestvari. Tada u nama skon~ava trgova~ko balansiranje,na{ duh prestaje da bude mno{tvo elementarnih jedin-ki od kojih svaka ima svoju malu sebi~nu `udnju koju jenu`no zadovoljiti. Na scenu stupa najdublji sloj na{eli~nosti koji, u toj nesvakida{njoj prilici, prikuplja svena{e rasute snage dovode}i nas u saglasje sa nama sa-mima, budu}i da tada i samo tada bivamo ono {to istin-ski jesmo, da bi nas spojio sa `eljenim objektom, bezostatka i straha. ^inilo bi nam se nepodno{ljivim da `i-vimo u svetu u kojem `eljeni objekat ne bi postojao;sebe bismo videli kao sopstvene utvare, neverne sebi.

Zbog toga sveti Mauricije uzima vlastiti `ivot – kaoi `ivote svojih legionara – i odbacuje ga daleko od sebe.Upravo zato, jer kada bi ga sa~uvao, to vi{e ne bi bionjegov `ivot. Da bi se uzdigao do sopstvenog bi}a, dabi bio veran sebi, neophodno je da se celovito predasmrti. Uvek je volja da se umre potraga za vaskrse-njem. I sam ~in odricanja od vlastitog `ivota ozna~avavrhunsku potvrdu li~nosti: predstavlja povratak sa pe-riferije ka sopstvenom duhovnom centru.

Ve}ina nas ume da `eli samo u ekonomskom zna~e-nju te re~i: da srlja od objekta do objekta, od dela do de-la, bez smelosti da bilo {ta zahteva kao svoj kona~nicilj. Treba imati talenta za `elje, kao {to se mo`e imatitalenat za razmi{ljanje, ali malo njih je sposobno da po-vrh onoga {to je dru{tveno korisno i {to upravlja na{impostupcima, koje nam name}e ovakvo ili onakvo pona-{anje, otkrije svoje apsolutno li~no htenje. @iveti obi~-

0 1

no zna~i predati se stvarima da nas one nose, umestoda nas vodi vlastita ruka.

Stoga obele`je moralnog dela vidim u potpunompro`imanju sa onim {to se `eli. Kada ~itavim bi}em ne-{to `elimo, bez ostatka, bez straha, u celini – ispunilismo svoju du`nost, jer je na{a najve}a du`nost vernostsebi. Dru{tvo u kojem bi svaki pojedinac imao hrabro-sti da bude veran samom sebi, bilo bi savr{eno dru-{tvo. [ta zna~i biti ~ovek od integriteta ako ne ~ovekkoji je u celosti ono {to jeste, a ne klupko kompromisa,prohteva, ustupaka drugima, tradiciji, predrasudama?

U tom smislu Don Huan mi izgleda kao lik izuzet-ne moralnosti. Uo~ite kako ~asno Don Huan hodi sve-tom u potrazi za ne~im {to bi potpuno upilo u sebe nje-govu snagu voljenja: neutoljivo `udi da doku~i odre|e-ni cilj. Ali ne dosti`e ga; njegova misao je skepti~na ~aki kada su mu grudi juna~ke. Izgleda mu da ni{ta nemapreimu}stvo nad ostalim stvarima: ni{ta nije vrednije,sve je jednako. No bilo bi van pameti smatrati ga povr-{nim ~ovekom. Uvek dr`i u ruci vlastiti `ivot, i kakomu sve izgleda jednako vredno, pa i njegovo srce, spre-man je da ga zalo`i za bilo {ta, recimo za `andara herc.To je tragedija Don Huana: on je junak bez cilja.

El Greko je ~itavog `ivota slikao smrti i vaskrsenja.Nije mu bilo pojmljivo pasivno `ivljenje. Ljudi na nje-govim portretima imaju fosforescentne du{e, hitre dastradaju u poslednjoj buktinji.

Se}am se dubokog utiska koji sam do`iveo jednogdana pre nekoliko godina u Parizu po{to sam savladaobezbroj stepenika ku}e u ulici Koleknur gde, na po-slednjem spratu, Suloaga ima svoj atelje.

To je jedna izuzetno skromna, skoro prazna prosto-rija, i ~ini mi se da usred rasko{i Pariza njena ~etiri zi-da potvr|uju pravo na pusto{ i surovost koje se naziruu pozadini svakog Suloaginog platna. Samo je na jed-nom od zidova visila slika: El Grekova Apokalipsa, ili

bolje re~eno donji deo ove kompozicije koju je Suloagauspeo da prona|e prilikom jednog od svojih krstarenjaKastiljom. Re~ena slika, budu}i da se izdvaja od osta-lih u inventaru El Grekovih dobara {to je nedavnoprimetio gospodin San Roman, mora da je bila jedna odpotonjih koje je naslikao Domeniko Teotokopulos, jerli~i na poslednje vi|enje materije tog duha koji }e sa-goreti u plamenu vlastitog `ara. U krupnom planu, saleve strane, ogromna figura svetog Jovana, starog dev-ca, ruku podignutih ka nebu, u nedvosmislenom gestuu`asa i prizivanja. A iza njega, ispod ljutog boja koji uvisinama biju oblaci, usplamtela i naga tela nadahnuta`eljom da se rasto~e i utope u tu skoro duhovnu, pro-zra~nu dramu nebesa. I ni{ta vi{e. Da li je potrebnoi{ta vi{e? Apokalipsa je uzorna slika; pred njom ose}a-mo, u`asno bliskom, najjednostavniju i najdublju temuslikarstva: malo materije {to }e zaplamsati.

0 1

0 1

Ratno tuma~enje istorije

Ekonomsko tuma~enje istorije jedna je od velikihideja XIX veka. Od po~etka sam se `arko borio protivnje, kao i protiv jedne druge, tako|e velike, {ire i radi-kalnije misli ~ija je ona samo posledica – utilitaristi~-kog tuma~enja fizi~kog i duhovnog `ivota. No, ~im samse borio protiv nje, jasno je da je visoko cenim. Neshvatam kako se mo`emo boriti protiv ne~eg {to nepo{tujemo. Samo nas velike zablude podsti~u da se snjima uhvatimo u ko{tac. A jedna ideja sti~e razmerevelike zablude samo onda kada za sobom povla~i izu-zetno va`nu istinu. Druga~ije se ne bi mogla odr`ati nanogama, ste}i vatrene pristalice i umno`avati se. Veli-ka zabluda uvek predstavlja veliku istinu, preteranu i`estoku.

Pojava ove teorije istorije imala je ogroman zna~aj.Mo`e se re}i da od tog trenutka po~inje da postoji ne-{to {to bi zaslu`ilo da se nazove istorijskom naukom.Ona je odjednom otkrila da hrpa ~injenica o ljudima ni-je tek naizmeni~no smenjivanje doga|aja izazvanih pu-kim slu~ajem, nego da iza tog privida kapi vode u kojojrazuzdano bujaju mikrobi, `ivot istorije ima svojustrukturu, jednu duboku zakonitost koja njim neumo-ljivo upravlja. Iza veoma zamr{ene i promenljive scenena kojoj se odvijaju doga|aji vlada strogo ekonomskoustrojstvo svake epohe. Ono je supstanca istorijskogprocesa.

0 1

Od tada se, ponavljam, istorija ne zadovoljava pri-povedanjem pojedina~nih de{avanja, ve} te`i da rekon-strui{e sveop{ti mehanizam de{avanja.

Me|utim, uloga koja je bila data ekonomskom ~ini-ocu bila je preuveli~ana, jer je od njega stvarala jedinuautenti~nu istorijsku realnost dok je obezvre|ivala sveostale – pravo, umetnost, nauku, religiju – progla{ava-ju}i ih za ~istu „nadgradnju“, puki odraz i projekcijuunutra{nje ekonomske mehanike. Upravo u tome jepreterivanje, na koje je ve} sto puta ukazano. Ali za-hvaljuju}i njemu, zauvek je probu|ena pa`nja za eko-nomske ~injenice svake epohe, koje su ranije neopa`e-no prolazile kraj istoriografa.

Kako je bila veli~anstvena ta svetlost {to je napre-~ac obasjala tamu pro{losti kada su Marks i njegovi sa-borci ubacili u duboku pe}inu, punu odjeka i senki, ba-klju ove smele misli! Delovala je kao o~igledna istinakoju su same ~injenice uzvikivale i nametale. I istovre-meno – podudarnost je zanimljiva! – dok je bilo o~i-gledno da poti~e od spolja{njih ~injenica, izgledalo je ida je izronila, kao lirsko proro~anstvo, iz dubine du{a.Skoro uvek se to de{ava sa velikim idejama: istovre-meno ih vidimo i spolja i iznutra, kao istine i kao `elje,kao kosmi~ke zakonitosti i kao ispovesti na{eg duha.Mo`da je i nemogu}e otkriti u spolja{njem svetu nekuistinu koja ve} nije uobli~ena, poput veli~anstvenog de-lirijuma, duboko u nama. U slu~aju ekonomskog tuma-~enja istorije, nema sumnje da je bilo tako. Dru{tvenobivstvovanje je u XIX veku zaista prvenstveno zavisilood ekonomskog faktora. Marksova ideja je, bar grossomodo34, bila verodostojna za to stole}e i delimi~no zanekoliko prethodnih. Savremeni ~ovek se malo-poma-lo pretvarao u homo oeconomicusa. Zanimalo ga je, iz-nad svega, da nagomila „sredstva“, „oru|a“. @ivot muje nadahnjivala `udnja za korisnim. Do nebesa je uzdi-zao instrument, oru|e. Frenklin je ve} bio definisao

~oveka kao animal instrumentificuma (danas, posleKelerovih iscrpnih istra`ivanja u „stanici za prou~ava-nje antropoida“, na Tenerifama, ne mo`e se spokojnogledati na ovu definiciju). Marks }e zavrteti panoramuistorije oko „sredstava, instrumenata za proizvodnju“.Onaj ko ih poseduje, taj vlada. Istorija je borba da ih sedomognemo. Novi, druga~iji oblik instrumenata, uslo-vljava promenu pejza`a ~ove~anstva.

Toliko je vera u instrument sna`no prisutna u mi-slima tada{njeg vremena da je prostorno veoma udalje-ni mislioci, ne znaju}i jedni za druge, otkrivaju u najra-zli~itijim sferama. Be~ki arhitekta Gotfrid Semper po-ku{ava da uspostavi „tektoniku plasti~nih umetnosti“na osnovu koje rekonstrui{e istoriju umetnosti polaze-}i od prvobitne keramike, pretpostavljaju}i da esteti~-ki oblici poti~u od instrumenata i tehnike pomo}u ko-jih se stvara korisni predmet. Evolucija stilova se pre-vashodno podudara sa evolucijom tehnike za proizvod-nju. Darvin, kona~no, ne ~ini ni{ta drugo sem {to re~i„organ“ vra}a njeno etimolo{ko zna~enje – instru-ment. Organski oblik je zbir oru|a za `ivot. Pa {ta? Isame ideje – „istine“ – posmatraju se kao instrumenti,nazivaju se working-hypothese, alat za umni rad.

Da li je, sre}om, sve to ~ista zabluda? Nikako to nemislim. Ovo vi|enje XIX veka – strogo uzev{i, celogsavremenog doba – ta~no je; ali ne i jedino ta~no. Ko-rist, posebno ekonomska – „sredstva za proizvodnju irobnu razmenu“ kako ka`e Marks – jeste veliki to~akistorije, ali on je sistemom zup~anika povezan sa mno-gim drugim i skupa sa njima se okre}e. Ta ma{ina jemnogo slo`enija; toliko slo`ena da jo{ uvek ne nazire-mo njen celovit projekat. I verovatno }e do otkri}a pre-ostalih njenih delova tako|e do}i silom budu}eg nizapreterivanja. Njeno otkrovenje }e sobom doneti trenu-tak mahnitosti, a potom }e biti neophodno vratiti seprisebnosti.

0 1

Ekonomsko tuma~enje istorije ro|eno u pro{lomveku prili~no jasno osvetljava stvarnost na{e epohe;ali, ~im se primeni na neke druge, najednom se uo~avanjegova maglovitost. Ne; istorijom nisu oduvek auto-kratski vladala sredstva za proizvodnju i robnu razme-nu, niti ona jednoli~no po~iva na ekonomskoj borbi iz-me|u klasa. ^ak, dru{tvene klase nisu uvek bile eko-nomske klase. Mo`da to nikada nisu ni bile u potpuno-sti, sem tokom poslednja dva stole}a, {to bi onda pred-stavljalo istorijski izuzetak. Recimo, kaste u Indiji nisuekonomski ustrojene; najvi{a kasta, bramani, siroma-{na je, ne poseduje ni{ta. Verodostojni braman je „onajkoji je shvatio“, onaj koji je mudar prirodom svoje rasei bo`anskom zapovesti. Veber je ukazao u svojim zadi-vljuju}im studijama iz sociologije religije da verovanjane samo da nisu puke posledice vladaju}eg ekonom-skog modela ve}, iako izlo`ena njegovom uticaju, ona ite kako duboko uti~u na njega.

Kako, po~ev{i od 1800. godine, sve dublje zalazimou pro{lost unutar evropskog istorijskog ciklusa, takoMarksova teorija biva sve manje o~igledna. Neki ~ini-oci, koji danas zaista izgledaju drugorazredni, izbijaju uprvi plan i suvereno modeliraju telo istorije. To nas na-vodi na pomisao da se ne menja samo ko`a istorijskestvarnosti, vidljive ~injenice na njenom licu, ve} se, sasvakim novim dobom, menja i su{tinska i skrivenastruktura nali~ja dru{tva. Tvrdoglavo nastojati da seutvrdi jedan jedini ve~ni princip koji bi bio vrhovniupravitelj dru{tvenih promena, bila bi glupost. Bli`e jeistini da su prisutne razli~ite trajne sile koje, druga~ijeustrojene i spojene, donose velike istorijske promene.Nedavno je [eler uo~io da u izvesnim epohama pre-vlast imaju biolo{ke snage – krv, rasa – {to je slu~aj kodveoma mladih naroda; u drugim epohama kolektivni `i-vot tirani{u politi~ki ~inioci – Dr`avni razlozi, dinasti~-ki interesi itd. – a samo potpuno zrela doba, koja su ve}

na ivici propadanja, uzdi`u i progla{avaju ekonomskiprincip za vladaoca istorije.

To zna~i da ne}emo dospeti do zadovoljavaju}eg ni-voa razumevanja istorijskog procesa ukoliko prethodnone prou~imo i ne odvagamo uticaj svake ljudske delat-nosti na ostale sfere `ivota.

Jedno od tih istra`ivanja obuhvatalo bi ono {to na-zivam ratnim tuma~enjem istorije. Nije re~ o povratkuna neku istoriografiju koja bi pripovedala o bitkama,ve} o tome da se uka`e na plasti~nu mo} koju je u sva-koj epohi imao na~in osvaja~akog rata i kojom je delo-vao na ure|enje `ivota. Iznena|uje da do sada nije bilavi{e iskori{}ena jedna ideja koju je jo{ Aristotel nehaj-no nagovestio u svojoj Politici rekav{i da je „u svakojDr`avi Suveren ratnik i u Vlasti u~estvuju oni koji ima-ju oru`je“.

Ova misao mogla bi poslu`iti kao polazi{te ratnomtuma~enju istorije, koje bi ~inilo savr{en kontrategekonomskom tuma~enju. Prema tom tuma~enju, `ivotne bi u svakoj epohi bio u skladu sa sredstvima za pro-izvodnju, za stvaranje, ve} naprotiv, sa sredstvima zarazaranje. Modifikacija bojnog oru`ja stvara druga~ijukonfiguraciju dru{tva. Oblik politike bio bi primerenobliku rata, a javna vlast bi se uvek pojavljivala u ruka-ma onih koji imaju oru`je.

II

Ratnom tuma~enju istorije i Marksovoj ideji zajed-ni~ko je ube|enje da je borba istorijska stvarnost, kaoi to da se u njoj ne bore ljudi, ve} sredstva. ^ini se daje dru{tvena mo} u svakoj epohi raspodeljena premakvalitetu i koli~ini sredstava za razaranje koje svaki ~o-vek poseduje. Zaista, ova misao o borbi kao supstratukosmi~ke stvarnosti, kako fizi~ke tako i istorijske, le`i

0 1

duboko u utrobi moderne du{e. Pre znati`eljnog ispiti-vanja trebalo bi naglasiti ~injenicu da je cela modernafizika osmi{ljena na osnovu zakona sudara koji je for-mulisao Ren. Suprotno tome, nau~nici nisu znali {ta darade sa idejom „sveop{teg privla~enja“ koja je, kaokruna Njutnove mehanike, uvek li~ila na nekakav ma-gijski pojam, heterogen u odnosu na sve ostale nau~nepojmove, kao banuo iz nekog drugog duhovnog sveta,druga~ijeg od ovog modernog. A ni{ta manje nije zani-mljiva sama ~injenica da sa Ajn{tajnom po~inje novovreme, mo`da zato {to je on bio prvi koji je istakao tuideju „privla~enja“ i njom, takore}i, pro`eo celokupnumehaniku.

Nije Marks izmislio mehanizam borbe za obja{nje-nje istorijskih promena. Jo{ je Gizo tuma~io istorijuFrancuske kao ve~ni sukob dve klase: aristokratije ibur`oazije. Njihova neprestana prepirka, po Gizou, vo-di se u oblasti prava. Marks je samo preneo supstancukoja stvara i razvrstava antagonisti~ke dru{tvene gru-pe iz sfere prava u sferu ekonomije, slede}i Sen-Simo-na, istinskog oca te tvorevine.

Bojim se da je istorija po kojoj je stvarnost borba isamo borba, la`na istorija usredsre|ena jedino na pat-hos a ne i na ethos ljudskog sa`ivota; to je istorija dra-mati~nih trenutaka jednog naroda, ne njegovog `ivot-nog kontinuiteta; istorija njegovih mahnitosti, ne nje-govog normalnog pulsa; sve u svemu, to nije istorijave} feljton. Ali to je, naravno, samo po sebi, otkrovenjeza nas da je u pro{lom veku bilo sluha isklju~ivo zaistorijsku ra{timovanost. Istinu govore}i, taj vek je bio– premda veliki i ekstreman – kloaka u koju su se uli-le sve bujice pesimizma {to su, po~ev{i od kraja rene-sanse, neprestano navirale. Od epohe Don Kihota ka-zaljka evropske ravnote`e neumoljivo se naginje ka tu-zi. (Setite se da su u XIX veku pisali Bajron, [openha-uer, Flober i Dostojevski. Ogroman, neverovatan talas

pesimizma!)U `elji da nagovestim deo onoga {to bi podrazume-

valo „ratno tuma~enje istorije“ podvu}i }u nekoliko ~i-njenica. Evropa ne bi bila mogu}a bez Rima, koji stvaranjenu prvu skicu i neku vrstu temeljnog ustrojstva. Ali,istovremeno, Rima ne bi bilo da nije bilo Gr~ke. Iz jed-nostavnog razloga. U jednom trenutku je izgledalo da jeZapad osu|en na orijentalizaciju. Re~ je o epohi u kojojstrahovita persijska nacija hita ka na{em kontinentu.Gr~ka lomi ki~mu njene mo}i sa Miltijadom i Temisto-klom na Maratonskom polju i kod Plateje. Kako? Za{to?Kakva se ~udotvorna ~arolija spustila na atinski narod,veoma malobrojan i veoma mlad tada, koja mu je pomo-gla da uni{ti takvu nacionalnu silu, jednu od najsna`ni-jih i najzrelijih koje je svet ikada video, Persijance? Dali im je pomogla magija? Nipo{to. Upravo suprotno. Je-dan sjajan izum pronicljivog helenskog uma. Gr~ka,Rim, Evropa bili su mogu}i zahvaljuju}i falangi.

Persijanci su imali neustra{ivu i ogromnu vojsku,ali su se borili kao bezobli~na masa i zbrkana gomila.Grci, u poretku falange. Izgleda da je ovaj izum pripa-dao Dorcima i, poput mnogih drugih stvari, bio uvezenu Atinu iz Sparte. Prenosimo u celosti razmi{ljanja naj-boljeg istori~ara ratovodstva, Hansa Delbrika. Zavre-|uju pa`nju:

„Homerovi junaci su pojedina~ni ratnici. Da jeHektor mogao da dovede u red i disciplinuje svoje Tro-jance, sva Ahilova snaga i ume}e raspr{ili bi se predtim ~vrstim strojevima. Ahil primorava na beg stotineTrojanaca jer je nadmo}niji od svakog Trojanca ponao-sob i ne postoji sila koja bi ih okupila protiv njega. ^aki da se nekolicina njih ujedinila, ne bi bio mogu} povo-ljan ishod, jer nije postojala nikakva sigurnost da prvikome bi zapretilo Ahilovo neproma{ivo koplje ne biprestra{en utekao; njega bi u begu sledio najbli`i, i re-dom tako dok ne bi pobegla cela trupa. Samo jedna bo-

0 1

lje ure|ena i brojnija grupa, koja nakon dugog obu~ava-nja i uve`bavanja zna da odr`i svoju koheziju i da se po-vinuje jednom zapovedniku, mo`e garantovati zajed-ni~ki opstanak ~ak i u smrtnoj opasnosti. Ose}anje daostali ne}e podbaciti, koje ispunjava svakog pojedinca,poma`e da se lak{e izdr`i jer umanjuje opasnost {topreti svakom ponaosob. Onome ko je opkoljen sa svihstrana, fizi~ki je spre~en beg. Kohezija, sama po sebi,stvara ratni~ku snagu; ona prema{uje uticaj pojedinca,te je svejedno da li je on re{en da joj svojim u~estvova-njem doprinese ili ne. Takvu koheziju i zajedni{tvo na-zivamo ’takti~kim telom’. Takti~ko telo je mno{tvo rat-nika sa jedinstvenom voljom. Ono mo`e da bude toliko~vrsto da se u njega mogu uklju~ivati i u ratne svrheupotrebiti nimalo ratni~ki, pa ~ak i neprijateljski ele-menti. Kralj Fridrih II Veliki ubacivao je neprijateljskezarobljenike u svoje disciplinovane bataljone. Sve-ukupna vojna snaga kre}e se izme|u dve krajnosti: li~-ne hrabrosti i obu~enosti, sa jedne strane, i ~vrstinetakti~kog tela, sa druge; ili, druga~ije re~eno, izme|uvite{tva i discipline. Vrhunski domet je postignut kadase obe sjedine, kao {to je to u~inila spartanska falanga –linearni poredak od prete`no osam redova – u kojoj jesvaki pojedinac od detinjstva bio podu~avan juna{tvu i`iveo nadahnut jedino idejom ratni~ke ~asti. Sa~uvanalegenda otkriva nam poreklo te falange. Jedan bog jeobe}ao Lakedemonjanima da }e uvek pobe|ivati kada uboj budu ulazili uz zvuke flauta i ako se ne budu boriliprotiv flautista. Boriti se uz flaute zna~i stupati u ritmu,poretku i stroju, sve u svemu, u takti~kom telu. I zani-mljivo je primetiti da }e se flaute i bubnjevi, kao ritmi~-ka sredstva, ponovo pojaviti u istoriji kada landskneht35

bude priveo kraju rat sa srednjovekovnim ’vite{tvom’~iji su pripadnici tako|e bili pojedina~ni borci.“

Eto, tim velikim razornim sredstvom baratali suAtinjani u sudaru sa d`inovskom masom persijske silena Maratonskom polju.

Drugi rat dobijen je na moru. Temistokle je imaogenijalnu zamisao da stvori veliku flotu kojoj bi seudahnula disciplina kopnene vojske. No to je donelonov ogroman preobra`aj atinske unutra{nje politike iujedno predstavlja zadivljuju}i primer kako rat uti~e naistoriju prava; kako, zaista, prema Aristotelovoj ideji,„upravljaju oni koji ratuju, i u Vlasti u~estvuju oni kojiimaju oru`je“, stvaraju}i tako oblike vrhovne vlasti, likDr`ave.

Svakom brodu – triremu – bilo je potrebno od 150do 180 vesla~a: tri reda od po {ezdesetak vojnika, ka-petan i kormilari. Atinjani su pripravili ~ak 127 brodo-va. To pretpostavlja kontingent od nekih 25.000 ljudi.Do tada su ratovali samo slobodni ljudi, nikad robovi, iaristokratija – eupatridi. I struktura atinske dr`ave jesvojom su{tinom po~ivala na aristokratskim na~elima.Kako je bilo neophodno da se za flotu mobili{e sav spo-soban mu{ki svet u Atini, moralo se dati oru`je ~ak i te-tima, najni`oj klasi poreskih obveznika koja nije slu`i-la u falangi. Upravo stoga velika osvaja~ka politika ko-jom je Temistokle zapahnuo Atinu nosi sa sobom,usled potrebe za novom vojnom tehnikom, celovito us-postavljanje demokratije. Sa uve}anjem osvaja~ke voj-ske automatski je usledilo protezanje vrhovne vlasti nanajgoru klasu, koja ~ak nije bila ni slobodna. Ova ~inje-nica je ujedno {amar ekonomskom tuma~enju istorije,budu}i da teti ne osvajaju Vlast po{to su se do~epalisredstava za proizvodnju i robnu razmenu; oni su i da-lje siroma{ni i nemaju ni{ta, a sredstva za politi~ki uti-caj sti~u tako {to su bogati re{ili da im ih ustupe jer suim teti neophodni za jedno novo ratno ustrojstvo. Vidi-mo, dakle, da se pro{irenje vojne slu`be na sve pripad-nike dr`ave i demokratija ra|aju skupa, upravo iz osva-ja~kih apetita – isto se dogodilo i u XIX veku. Bilo bidobro da „zagri`ene demokrate“ duboko razmisle ou~estalosti pojave, tokom istorije, da je osvaja~ka poli-

0 1

tika plod demokratije i, obrnuto, demokratija zalogosvaja~ke politike.

Otprilike u to isto doba u Gr~koj postoji jedna stro-go aristokratska Dr`ava: Sparta. ^ini je samo 12.000Spartanaca, nasuprot 180.000 helota36 i 50.000 perije-ka37. Kako su oni uspevali da dr`e u pokornosti tolikobrojniju masu? Re{enje tajne nudi otkri}e da Spartancinisu dozvoljavali helotima u~estvovanje u ratovima;najvi{e {to bi im dopustili je da im budu {titono{e, alinikada im nisu davali oru`je. U njihovoj vojsci je jedinomogao u~estvovati izvestan broj perijeka, ali on nikadanije smeo da nadma{i broj Spartanaca.

Kao {to demokratija pretpostavlja vojnu slu`busvih pripadnika dr`ave, aristokratija neumitno od rato-vanja stvara privilegiju. Uvek upravljaju – kako je na-govestio Aristotel – oni koji imaju oru`je. Srednji vekje sazdan na aristokratskim na~elima, budu}i da je, sa-mo za manjinu, ljubomorno ~uvao tu privilegiju da sebude izlo`en opasnosti i u~estvuje u odbrani. Iz nje }ese roditi kult rata, kult vite{kog dr`anja srednjovekov-nog velmo`e. Dok mistik koji `udi da izvojuje veli~an-stvenu pobedu na drugom svetu, kle~i i moli za smrt,varvarin Zigvard Silni, Anglo-Danac, grmi u agoniji:„Podignite me! @elim da umrem kao vojnik, a ne izva-ljen kao krava. Navucite mi pancirnu ko{ulju, stavitemi {lem, dodajte mi {tit u levu ruku i moju zlatnu seki-ru u desnicu, da izdahnem pod oru`jem.“

Ta ljubav prema sredstvu za razaranje koje omogu-}ava u`itak u upravljanju preto~ena je u himne punezanosa ~iji eho odzvanja istorijom, pa nas nimalo ne iz-nena|uje {to su u svoja slavna vremena Arabljani ima-li petsto naziva za sablju.

III

Ponekad je uticaj ratne tehnike na istorijske sud-bine do te mere prilago|en sitnicama da izgleda ko-mi~no.

Gr~kom istorijom kru`i jedno skoro groteskno pre-danje koje veli da su u doba svog rasula Spartanci mo-lili nadmenu Atiku da im po{alje nekog generala. Kakobi im se narugali, Atinjani su im poslali Tirteja, starogpesnika, grbavog i sme{nog. No on je nau~io lakonskemladi}e da pevaju njegove pesme i u svakoj prilici do-vodio ih do pobede. Od tada Sparta po~inje da se opo-ravlja i njena mo} raste, sve do kona~ne veli~anstvenepobede nad Heladom.

^ini se da ova maglovita legenda sada biva jasnija.Tirtej je zbilja bio sme{na li~nost, ostareli general istaromodni pesnik. Nove generacije vojnika i pesnikapodsmevale su se njegovom arhai~nom stilu u vojnojstrategiji i poeziji. Naro~ito su njegove pesme, ispeva-ne u starinskom metru, odse~nog ritma, suprotstavlja-li lak{im i lepr{avijim formama nove poezije. Ali tidrevni ritmovi, stvoreni u epohi stro`e ratni~ke disci-pline, bili su njen simbol i imali snagu da zbiju korakkao kod falange. Veoma jednostavan ritam hipnoti{epojedinca i sna`no ga uglavljuje u jedinstvo takti~kogtela. Zahvaljuju}i tome usledio je trijumf Spartanaca.Tirtej je obnovio drevnu i strogu taktiku. Njegova ulo-ga je na neki na~in sli~na onoj koju je imao Hinden-burg38 u poslednjem velikom ratu.

Ratni~ka disciplina je od pamtiveka bila jedna odnajve}ih istorijskih sila. Svaka druga disciplina, a naro-~ito ona koja je neophodna za svaku slo`enu industrij-sku delatnost, poti~e iz tog duhovnog poretka koji je~ovek izumeo radi vojevanja. Kada jedan genijalni [pa-nac39 bude poku{ao da zaustavi misti~no rasulo nazva-no i oli~eno protestantizmom, prona}i }e lek u svojimvojni~kim navikama i osnova}e „dru`inu“ ~ije }e vas-pitanje i re`im delovanja proisticati iz moralnih „zapo-

0 1

vesti“ koje je on, re~nikom kapetana, nazvao „duhov-nim ve`bama“. Jedna od njih su i ~uvene duboke mislio „Dvema zastavama“, koje kao da su mu navirale is-pred {atora na bojnom polju u purpurno svitanje budu-}eg krvavog dana. (Posle Duhovnih ve`bi usledila jedruga strahovita knji`ica „zapovesti“, kojom su se no-ve istorijske snage organizovale u stra{ne eskadrone:Komunisti~ki manifest. Ne mogu se ~itati njene strani-ce a da se halucinantno ne ~uje ritmi~ki mar{ jednebeskrajne gomile koja nastupa.)

Iznena|uju}a delotvornost pripisana rimskoj pesni-ci od prvog trenutka njenog pojavljivanja na pozorniciistorije posledica je, pre svega, poja~avanja discipline.Atinska vojska imala je samo disciplinu koja mehani~kiproizlazi iz takti~kog tela i njegove uve`banosti. Nedo-stajao je faktor strogosti. Svaki vojnik je, usred bitke,mogao da se buni pred areopagom protiv svog strate-ga, koji nije imao nikakva ovla{}enja. Otuda ~esta sme-njivanja generala tokom bitke. Rim pak, sasvim suprot-no, predaje apsolutna ovla{}enja vojnom poglavaru:konzulu.

Kao primer vladaju}e strogosti navodi se jedna odretkih verodostojnih pripovesti o Rimu iz perioda prepunskih ratova: godine 425. konzul Aulije Pastumnijeodrubio je glavu svome sinu zato {to je ovaj napustiovojnu formaciju, uhvatio se u ko{tac sa jednim neprija-teljskim vojnikom i stupio u pojedina~nu borbu iz kojeje iza{ao kao pobednik.

Istina je da se rimsko javno telo striktnije od helen-skog oblikuje oko anatomije vojske. Bira~i se dele naklase, a princip klasifikacije je struktura oru`ane sile.Ona je do`ivela zadivljuju}i napredak u odnosu na fa-langu. Duga~ka i tanka falanga opasno vijuga bojnimpoljem. Ima slabu pozadinu i nije te{ko u njoj napravitiklin kroz koji bi prodro neprijatelj. S le|a je uvek mo-gu}e da bude opkoljena, a na krilima je to stalna opa-

snost. Iz svega proizlazi da prekomerno produ`ena li-nija samo naizgled predstavlja snagu. Rimljani su do{lina genijalnu ideju, veoma sli~nu onoj koju su imali sta-ri graditelji kada su iz romanske konstrukcije izvukliprozra~no gotsko zdanje, po{to im je odjednom sinuloda masa produ`etka zida nije neophodna i da su sasvimdovoljni potporni stubovi. Tada su ukinuli, odnosno iz-bili zidove i ostavili samo dinami~ke nerve zdanja. Pu-kim odbacivanjem elegantno su re{ili problem kako dase dobije ve}a, ~vr{}a i svetlija gra|evina. Na isti na~inpostupa i Rimljanin, razbija falangu na manje delove iono {to uklanja s ~ela, prebacuje u pozadinu. Dobija semanipul, takti~ko telo od 120 ljudi, skoro kvadratnogoblika, jednako spreda kao i s bokova, kojem je te`epri}i s le|a i koje je, pre svega, izvanredno pokretno.Kada prva linija negde popusti, vojnici iz pozadine ma-nipula odmah priska~u da je popune. Dakle, manipul sesastoji od dve centurije od po 60 ljudi. Centurija i cen-turion su kova~i rimske istorije. Centurija je istovre-meno bila i izborna jedinica u kojoj se organizovalo gla-sa~ko telo.

Pored ove dve inovacije – konzulovih ovla{}enja imanipula – od ne manje va`nosti su i slede}e: pilum40

i vojni logor. Gr~ki hoplit41 se bori dugim kopljem; Ri-mljanin, kratkim baca~kim kopljem i na taj na~in raz-dvaja sukob u dve etape: prvu obuhvata rat na daljinu iona je ujedno priprema za drugu etapu, neposrednuborbu ma~em. Sem toga, vojska no}u nije odlazila napo~inak a da prethodno nije iskopala {anac oko mestagde se nalazila, i iza njega pobola plot: ovaj utvr|eni lo-gor, pokaza}e se kasnije, bi}e velika snaga rimskog na-roda.

Rimski narod! Mo`da bi valjalo da se pozabavimota~nim zna~enjem ovog izraza. Uvek kada je javnaVlast progovarala, ona je to ~inila u ime Senata i naro-da – Senatus populusque romanus – S.P.Q.R. kako je

0 1

stajalo na zvani~nim skiptrima (oni se i danas pojavlju-ju u seviljskim litijama, pa je jedan prostodu{ni sporti-sta, zadivljen, pro~itao SPORT). Prvo {to iznena|uje jeupravo ta dvojnost: Rim o~igledno nije ne{to jedin-stveno, ve} ga ~ini dvojstvo: Senat i narod. Kada jeRim prestao da bude to dvoje i postao jedno – poput da-na{njih nacija – prestao je da postoji. Ta dvojnost sadr-`i neprocenjivu prirodnu snagu, koju bi bilo blagorodnoizlo`iti kao temu za razmi{ljanje savremenim poli-ti~arima. Ona skriva tajnu rimske veli~ine – ka`em taj-nu, jer je zaista re~ o zagonetki, o najiracionalnijem dr-`avnom ure|enju koje je ikada postojalo tokom istorijei uprkos tome, ili mo`da upravo zahvaljuju}i tome, naj-delotvornijem. No sada nije prilika da toliko idemo u{irinu.

@eleo sam re}i da ukoliko Senatus populusque pre-vedemo kao Senat i narod, dobi}emo doslovan, ali po-gre{an prevod. Pod re~ju narod danas podrazumevamogra|ansko telo. Me|utim, verodostojno zna~enje re~ipopulus, onda kada se pojavila, bilo je – oru`ano telo.Ukoliko bi neko `eleo da izrazi najdublje zna~enje ovesintagme, u skladu sa duhom starog Rima, morao bi daparadoksalno obrne pojmove i ka`e: narod i vojska.Rimskom umu Senat je bio sinonim gra|anskog tela:~inili su ga zemljoposednici, stare porodice ili gens, na-rod, pleme koje je u`ivalo sveto pravo na `enidbu, con-farreatio, na osnovu kojeg su mogli da imaju nasledni-ke. Naslednici su nasle|ivali sve, posed i obilje prava,kao jedini sinovi oca, patera, i zato se zovu patriciji.Ostali, u ~isto pravnom smislu, nemaju oca ve} samoza~etnika; oni su nara{taj, proles – odatle poti~e re~proleteri. Ti stari ratari, gra|ani, bore se sa oru`jem uruci, ali im je potrebna pomo} u vojnim pohodima teorganizuju telo ratnika – populus – sastavljeno od sit-nih zemljoposednika iz okolnih ravnica. Momzen dovo-di ovu re~ u vezu sa glagolom populari, koji ne zna~i

naseliti, ve} naprotiv, raseliti, poharati. (@rtva nasiljazvala se popa.) Populus prvobitno obavlja samo fizi~keposlove u ratu, a u politiku ulazi na silu, vojni~kim{trajkovima. ^im bi se neprijatelj pribli`io gradu na se-dam bre`uljaka, populus bi odbijao da u~estvuje u ratu.Otuda proisti~u bezbrojna i legendarna povla~enja sajednog na drugi breg – Aventin, Kapitol, Celijan itd. –o kojima su mnogi u~eni ljudi razbijali glave.

^istokrvni Rimljanin iz slavnih vremena Republikenije mogao zamisliti gra|anina koji nije ratar. Iz jedno-stavnog razloga, jer nije mogao zamisliti da se mo`e bi-ti gra|anin a ne biti ratnik. Evo za{to. Ratnik se tadasam starao o snabdevanju neophodnim `ivotnim po-trep{tinama, {to je bilo nemogu}e ukoliko nije imaosvoje imanje. Ali nije mu zemlja neposredno obezbe|i-vala vlast, ve} oru`je koje mu je ta zemlja obezbe|iva-la. Zbog toga ne}e ste}i politi~ka prava sve dok ne po~-ne da se bori, uprkos tome {to je odavno ve} bio ze-mljovlasnik. Mo`e se re}i da je posle rata sa Samni}a-nima42 ovaj ruralni plebs uspeo da zavrne ruku gospo-di iz Senata i da se istinski preobrati u populus roma-nus.

Nemogu}e je shvatiti istoriju starog Rima ukolikose zanemari ta dvojnost izme|u krupnih zemljoposed-nika koji `ive u gradu i vlasnika sitnih poseda nastanje-nih u okolini. Izme|u njih, sve do Cezarove epohe,bukti velika politi~ka borba. Gospoda iz Senata su ~i-novnici; ratari iz okoline su ratnici. Oni su potrebni jed-ni drugima i ta potreba }e biti za~etnik zadivljuju}e, or-ganske kohezije rimskih podviga do II veka pre Hrista.

Iz svega se vidi da najgra|anskija i najbezazlenijare~, narod, ona kojoj pribegavaju mirotvorci, ima obes-pokojavaju}e ratno poreklo. I {to je jo{ zanimljivije, toisto, u nekim jezicima, va`i i za re~ koja simboli{e miri idilu – selo: na nema~kom ona glasi Dorf, {to je u sta-ronema~kom iz severne oblasti imalo oblik thorp, iz ko-

0 1

jeg poti~e dana{nja re~ trupa; u ruskom jeziku selo je

polk i zna~i puk vojske.

0 1

Dve velike metafore

Povodom dvestogodi{njiceKantovog ro|enja

Kada neki pisac osporava upotrebu metafora u filo-sofiji, samo pokazuje da ne zna ni {ta je filosofija ni {taje metafora. Nijedan filosof ne bi zastupao takvo stano-vi{te.* Metafora je nezamenjivo duhovno oru|e; ona jeoblik nau~nog razmi{ljanja. Neretko se mo`e dogoditida nau~nik gre{i u njenoj upotrebi i da onda kada je one~emu razmi{ljao posredno ili metafori~ki, biva ube-|en da je razmi{ljao neposredno. Takve gre{ke se, ja-sno, ne mogu oprostiti i zahtevaju ispravku; istu onukoju preduzima fizi~ar kad se zabuni u ra~unu. Nikozbog toga ne}e zaklju~iti da matematiku treba odstra-niti iz fizike. Gre{ka u primeni neke metode ne opovr-gava samu metodu. Poezija je metafora; ni nauka semetaforom ne koristi ni{ta vi{e. Tako|e bi se moglo re-}i: ni ni{ta manje.

Sli~an fobiji od nau~ne metafore je i preterani strahod takozvanog „problema re~i“. [to je neki um povr-{niji, pokazuje ve}u sklonost da svaku raspravu okva-lifikuje kao puku verbalnu polemiku. Me|utim, ni{tanije tako retko kao autenti~na polemika o re~ima. Jer jejedino dobar poznavalac gramatike kao nauke u stanjuda vodi raspravu o re~ima. Za sve ostale re~ nije samovokabula, ve} uvek izvesno zna~enje koje je prati. To-

kom rasprave o re~ima veoma nam je te{ko da izbeg-nemo polemiku o njihovim zna~enjima. Ona predsta-vljaju tradicionalne koncepte koje izla`e stara logika.A kako koncept pak nije ni{ta drugo do misaona usme-renost na neku stvar, pretpostavljene verbalne polemi-ke sve{}e se, zaista, samo na sva|e o stvarima. Pone-kad se de{ava da je razlika izme|u dva zna~enja ili dvakoncepta – samim tim, izme|u dve stvari – neznatna,{to prakti~nog ili tupog ~oveka ne zanima. Tada se sve-ti svom sagovorniku, optu`uju}i ga za logomahiju. Lju-dima slepim za boje najvi{e bi odgovaralo da su svema~ke sive. Ali uvek }e postojati i nekolicina sposobnada oseti vrhunski u`itak u sitnim razlikama me|u pred-metima; uvek }e biti vrsnih takmi~ara {to }e se nad-metati u istan~anosti, te kada po`elimo da ~ujemo za-nimljive ideje, hrli}emo ka njima, polemi~arima o re-~ima.

Isto tako, ~itaju}i neku filosofsku knjigu, neve{tduh ili duh nesklon meditaciji ne}e biti u stanju da pri-hvati tek kao metaforu misao koja je isklju~ivo metafo-ri~ka. Prihvati}e in modo recto43 ono {to je re~eno inmodo obliquo44, pripisuju}i autoru sopstvenu manu. Fi-losofska misao, vi{e no ijedna druga, mora stalno bla-go da se preta~e iz doslovnog u prenosno zna~enje,umesto da se zaustavi na jednom od njih. Kjerkegorpripoveda kako je u nekom cirukusu buknuo po`ar.Vlasnik cirkusa, nemaju}i pri ruci nikog drugog, zadu-`uje klovna da tu vest saop{ti publici. Ali kada je publi-ka stra{nu vest ~ula iz usta klovna, pomislila je da jere~ o jo{ jednoj {ali, pa nije napu{tala {atru. Po`ar sepro{irio i publika je stradala kao `rtva pomanjkanjasopstvene umne visprenosti.

Metafora ima u nauci dve upotrebe razli~itog ran-ga. Kada pronalaza~ otkrije neku novu pojavu, to jestkada uobli~i neku novu zamisao, mora da je imenuje.Budu}i da nova re~ drugima ne bi ni{ta zna~ila, prinu-

0 1

|en je da pribegne riznici uobi~ajenog jezika, gde jesvaka re~ ve} povezana sa nekim zna~enjem. Da bi bioshva}en, on bira re~ ~ije bi uobi~ajeno zna~enje mogloimati izvesnu sli~nost sa novim. Tako termin sti~e no-vo zna~enje preko i posredstvom starog, ne napu{taju-}i ni staro. To je metafora. Kad psiholog otkrije da sena{e predstave povezuju, ka`e da se udru`uju, to jestda se pona{aju kao ljudske jedinke. Me|utim, onaj koje prvi nazvao skup ljudi „socijalnom sredinom“, dao jenovo zna~enje re~i „socio“; ona je ranije ozna~avala sa-mo ~oveka koji nekoga sledi, sledbenika, jer poti~e odglagola sequor. Platon je bio ube|en da istinska stvar-nost nije ova promenljiva koju vidimo, ve} ona druga,nepromenljiva, koju ne vidimo, ali je savr{eno naslu}u-jemo: nenadma{na belina, vrhovna pravda itd. Da biozna~io te stvari, nevidljive na{im o~ima, ali ne ina{em umu, uzeo je iz narodnog jezika re~ „slika“.Praslika, ideja – ukazuju}i tako da um vidi savr{enijeod o~iju.

U `elji da malo pojasnimo temu, prvo }emo odredi-ti termin „metafora“ kako ne bi izazvao zabunu u uobi-~ajenom zna~enju te re~i. Metafora je preno{enje zna-~enja. No ~injenica je da mnoga preno{enja zna~enjanisu ono {to nagove{tavamo nazivom metafora. Evonekoliko o~iglednih primera.

„Moneta“, iskovana od metala, ozna~ava predmetkoji posreduje u trgovini. „Moneta“ je prvobitno zna~i-la: „ona koja upozorava, opominje i predskazuje“. Timre~ima se prizivala boginja Junona. U Rimu je postojaohram „Junone Monete“ pokraj koga se nalazila i kovni-ca novca. Predmet koji se tu izra|ivao preuzeo je Juno-nin epitet. Upotrebljavaju}i re~ „moneta“, danas nikoni ne pomi{lja na oholu boginju.

„Kandidat“ je bio ~ovek obu~en u belo. Kada se ustarom Rimu birao gra|anin za zvanje magistrata, on bise predstavljao bira~kom telu u sve~anoj beloj odori.

Danas je kandidat svako ko konkuri{e za neku slu`bu,bez obzira na boju ode}e koju nosi. [tavi{e, danas je usve~anim prilikama prikladnije obu}i crno odelo.

„Stupiti u {trajk“ se na francuskom ka`e: semettreen grève. Za{to grève zna~i {trajk? Onaj ko ovu re~ ko-risti to ni ne naslu}uje, niti ga to zanima. Pomenuta re~mu jednostavno ozna~ava {trajk. Grève je prvobitno ufrancuskom jeziku zna~ilo „pe{~ana obala“. ZgradaGradskog ve}a u Parizu bila je podignuta na obali reke.Ispred nje se pru`ala pe{~ana obala, grève, pa je trg is-pred Gradskog ve}a nazvan place de la Grève. Na tomtrgu su se okupljale skitnice; potom, radnici bez poslakoji su tu i{~ekivali neku ponudu. Izraz faire grève do-bio je zna~enje „ostati bez posla“, a danas zna~i ciljanonapu{tanje radnog mesta. Celu ovu istoriju re~i grèverekonstruisali su filolozi, no radnik je nema na umu ka-da je upotrebljava.

Bili su to primeri preno{enja zna~enja bez metafo-re. U njima re~ prelazi iz jednog zna~enja u drugo, na-pu{taju}i pri tom prvobitno.

Kada govorimo o „dnu du{e“, re~ „dno“ ozna~avaodre|ene duhovne pojave strane prostornom i tele-snom, iz sfere gde ne postoji povr{ina ni dno.

Imenuju}i re~ju „dno“ odre|eni deo du{e, jasnonam je da pomenutu re~ ne upotrebljavamo neposred-no, ve} posredno u odnosu na njeno doslovno zna~e-nje. Kada ka`emo „crveno“, odmah i neposredno po-mi{ljamo na odre|enu boju. Nasuprot tome, kad ka`e-mo da du{a ima „dno“, u prvom trenutku pomi{ljamona dno nekog bureta ili ne~eg sli~nog, a potom zanema-rujemo to zna~enje, odbacujemo svaku aluziju na fizi~-ki prostor i pripisujemo ga du{i. Da bi bilo metafore,moramo biti svesni te dvozna~nosti. Nepodesno kori-stimo neki naziv sa sve{}u da je on nepodesan.

Ali ako je nepodesan, za{to ga koristimo? Zar ne bi-smo radije izabrali neki direktan i podesan naziv? Ako

0 1

bi to {to se naziva „dnom du{e“ na{em umu bilo jasnokao {to nam je jasna crvena boja, nema sumnje da bi-smo imali direktan i poseban naziv kojim bismo gaozna~ili. Ali ne samo da nam je te{ko da ga imenujemo,nego ~ak i da ga zamislimo. U pitanju je kliska stvar-nost {to izmi~e klje{tima na{eg uma. Sada uo~avamodrugu, dublju i bitniju upotrebu metafore u saznajnomprocesu. Ne samo da nam je neophodna kako bismodrugima, pomo}u nekog naziva, pribli`ili na{e misli ve}nam je i nu`no potrebna kako bismo i sami mogli ra-zmi{ljati o izvesnim slo`enim objektima. Osim {to jesredstvo izra`avanja, metafora je su{tinsko sredstvopoimanja. Da vidimo za{to.

Stjuart Mil je rekao: kada bi sve {to je vla`no bilohladno i sve {to je hladno bilo vla`no, i kada bi se touvek pojavljivalo skupa, verovatno bismo jo{ uveksmatrali da je re~ o jednom te istom kvalitetu. Isto ta-ko, kad bi se na{ ceo celcijati svet sastojao od plavihpredmeta i plavetnilo se pru`alo unedogled, najte`e binam bilo da imamo jasnu i razgovetnu svest o plavetni-lu. Kao {to pas lak{e nanju{i komad mesa koji se nji{e,jer tad stvara obla~i} mirisa u vazduhu, tako i opa`aj imisao br`e love promenljivo od postojanog. Ljudi koji`ive pokraj vodopada obi~no ne ~uju njegov huk, a ka-da bi se kojim slu~ajem bujica zaustavila na tren, opa-zili bi ne{to {to se najmanje o~ekuje: ti{inu.

Stoga Aristotel defini{e percepciju kao sposobnostopa`anja razlika. Uo~ava se ono {to je promenljivo i ne-stalno, dok se postojano i nepromenljivo niti opa`a ni-ti vidi. Upravo zato Gete, paradoksalno i u kantovskomduhu, ka`e da stvari ~ine razlike koje im mi odre|uje-mo. Ti{ina, koja nije ni{ta sama po sebi, za nas je stvar-nost u ~asu kada postane ne{to razli~ito, druga~ije odbuke. Kada bi naglo oko nas utihnuli svi {umovi i mipostali brodolomci okru`eni morem ti{ine, prepali bi-smo se kao da se neko strogo, stra{no lice nadnelo nad

nama da nas ispituje. Nisu, dakle, svi objekti podjednako podesni da o

njima razmi{ljamo, da o njima steknemo izdvojenu ide-ju, precizno odre|enu i jasno profilisanu. Na{ duh }etada morati da se osloni na jednostavne i doku~iveobjekte kako bi mogao da razmi{lja o onim slo`enim inepristupa~nim.

Zna~i: metafora je intelektualni postupak kojimuspevamo da sagledamo ono {to se nalazi daleko izvanna{e mo}i poimanja. Pomo}u onoga {to nam je najbli`ei ~ime najbolje vladamo mo`emo uspostaviti misaonubliskost sa onim nama dalekim i veoma nepristu-pa~nim. Metafora je dopuna na{oj intelektualnoj ruci ipredstavlja, u logici, {tap za pecanje ili pu{ku.

To ne zna~i da zahvaljuju}i njoj pomeramo granicepoimanja. Njom se samo slu`imo kako bismo prakti~nou~inili pristupa~nim ono {to se ve} nazire u okviru na-{ih mogu}nosti. Bez nje bi na na{em misaonom hori-zontu postojala jedna divlja zona koja bi samo u na~elubila pod na{om vla{}u, dok bi nam, su{tinski, ostala ne-poznata i neukro}ena.

Kako metafora ima dopunsku ulogu u nauci, na njuse obra}ala pa`nja samo u poeziji, kojoj je ona sastavni~inilac. No za estetiku je metafora zanimljiva zbog ras-ko{nog vatrometa lepote. Stoga nije bilo posvedo~enoda je metafora istina, odnosno uvid u stvarnost. Samimtim se mo`e zaklju~iti da je poezija u jednoj svojoj di-menziji i istra`ivanje, te da otkriva pozitivne i uobi~a-jene ~injenice u istoj meri kao i nau~no ispitivanje.

U Pesmi posve}enoj gradu Logronju Lope de Vega45

opisuje jedan vrt:

U fontanama mnogim, vide}e{ kupa se lahor,~ije su vode, iako razli~ite uvek, al’ uvek kao slo`ni hor. Vide}e{ gde nebo ranjavaju kristalna koplja nepobediva,

0 1

i vodenog biserja val {to zemlju celiva; i te{ku draperiju sa odsjajem kristalnimgde se razliva u naborima, bri`ljivo slo`enim.

Lope de Vega zami{lja vodoskoke fontana kao kri-stalna koplja. O~igledno je da vodoskoci nisu kristalnakoplja. No, uprkos tome, mi smo zadivljeni i o~arani {toih je tako nazvao.

Kao dva suprotstavljena zahteva, poezija aplaudiraonome {to nauka prezire. I obe su u pravu. Jedna pre-uzima od metafore upravo ono {to druga odbacuje.

Vodoskok i kristalno koplje su dva konkretnaobjekta. Konkretan je svaki objekat koji mo`emo iz-dvojeno opa`ati. Nasuprot tome, apstraktan objekatmo`e se opa`ati samo skupa sa jo{ nekoliko drugih.Boja je apstraktan objekat, jer se ona uvek vidi ras-prostrta po nekoj povr{ini, ogromnoj ili najmanjoj mo-gu}oj, ovakvog ili onakvog oblika. I obrnuto, povr{inaje vidljiva samo ako ima neku boju. Boja i povr{ina su,dakle, osu|ene da zauvek opstaju zajedno; nikada sene sre}u jedna bez druge, niti postoje odvojeno, madasu razli~ite. Na{ um, uz izvestan napor, uspeva da ihprividno razdvoji: taj napor se naziva apstrakcijom. Ap-strahuje se jedan objekat kako bi se drugi prividno iz-dvojio i tako jasno razlikovao od njega.

Konkretni objekti su sastavljeni od onih elemen-tarnijih, ali i apstraktnijih. Tako, kristalno koplje sadr-`i, izme|u ostalih mnogobrojnih svojstava, odre|enioblik i odre|enu boju; }ud mu je da ranjava, u ~emu mupoma`e neka ruka. Na isti na~in, iz vodoskoka mo`emoapstrahovati njegov oblik, boju i uzlaznu putanju kojapoti~e od hidrauli~nog pritiska. Gledani u celini, vodo-skok i koplje razlikuju se umnogome; ali ako izdvojimosamo ta tri apstraktna elementa, otkri}emo da su oniistovetni. Oblik, boja i dinami~nost isti su i kod vodo-skoka i kod koplja. Izneti ovakvu tvrdnju zna~i biti stro-

go nau~an, jer ona izra`ava realnu ~injenicu: delimi~nuistovetnost izme|u vodoskoka i koplja.

Zvezda i broj su ne{to potpuno razli~ito. Me|utim,kad Njutn formuli{e zakon gravitacije i ka`e da je silauzajamnog privla~enja izme|u dva tela direktno sra-zmerna masama tih tela i obrnuto srazmerna kvadratunjihovog rastojanja, on samo otkriva delimi~nu, ap-straktnu istovetnost koja postoji izme|u nebesnih kan-dila i jednog niza brojeva. Zvezde se me|u zvezdamapona{aju kao brojevi izme|u sebe. Pitagorejac koji bi,dr`e}i se toga, zaklju~io: „dakle, zvezde su brojevi“,dodao bi Njutnu upravo ono {to i Lope de Vega dodajeistinskoj, iako delimi~noj istovetnosti izme|u kristal-nog koplja i vodoskoka. Nau~ni zakon se ograni~ava napotvr|ivanje delimi~ne istovetnosti apstraktnih delovadve konkretne stvari; poetska metafora podme}e pot-punu jednakost izme|u njih.

To najzad pokazuje da je intelektualna delatnostposve}ena nauci manje ili vi{e istovetna onoj u poezijii u `ivotnim podvizima. Ove delatnosti se toliko ne raz-likuju ponaosob, koliko se razlikuju ustrojstvo i svrhasvake od sfera kojima su podre|ene. Samo je o tomere~ kada je u pitanju metafori~ko razmi{ljanje. Iakosvuda delatno, u nauci }e ono uvek biti podre|eno dru-ga~ijem, ~ak suprotnom zadatku od onoga koji od njegao~ekuje poezija. Metafora polazi od delimi~ne istovet-nosti izme|u dve stvari da bi, potom, iznela la`nu tvrd-nju o njihovoj potpunoj istovetnosti. Takvo preteriva-nje, izvan granica istine, daje joj poetsku vrednost. Onapo~inje da isijava lepotu u ~asu kada njen deli} istineizvodi zaklju~ak. No, s druge strane, nema poetskemetafore bez otkrivanja stvarne istovetnosti. Analizi-rajte bilo koju metaforu i u njenim nedrima }e se uvek,sasvim nedvosmisleno, pojaviti ta pozitivna, rekli bi-smo nau~na istovetnost izme|u apstraktnih elemenatadveju stvari.

0 1

Nauka upotrebljava metaforu kao sredstvo u obr-nutom smeru. Polazi od potpune istovetnosti izme|udve konkretne pojave, znaju}i da je ona la`na, da bi sepotom zadr`ala samo na delimi~no obuhva}enoj istini.Psiholog koji govori o „dnu du{e“ vrlo dobro zna da du-{a nije {to i bure sa dnom; ali `eli da nam do~ara posto-janje izvesnog psihi~kog sloja koji u strukturi du{e imaistu ulogu kao dno u posudi. Nasuprot poeziji, nau~nametafora usmerena je od ve}eg ka manjem. Prvo po-tvr|uje potpunu istovetnost, a zatim je negira, zadr`a-vaju}i samo deo nje. Zanimljivo je da verbalno izra`a-vanje metafore, u praskozorje ljudske misli, neprikri-veno ispoljava dvostrukost te operacije koja podrazu-meva prvo potvr|ivanje, a potom negiranje. Kada ved-ski pesnik `eli da ka`e „~vrst kao stena“, on to izra`a-va slede}im re~ima: Sa parvato na acyutas – ille, firm-us, non rupes. ^vrst je, ali nije stena. Na isti na~in pe-snik posve}uje Bogu svoju himnu non suavem cibum,koja je slatka, ali nije {e}erlema. Obala ri~e, „ali nijebik“; kralj je dobar, „ali nije otac“.

Junak poseduje izvestan duhovni kvalitet u mno-{tvu drugih osobina koje tvore njegov celovit i konkre-tan lik. Potrebno je da u~inimo veliki napor kako bismotaj kvalitet ome|ili od svega ostalog te o njemu zaseb-no razmi{ljali. Stoga, zajedno sa vedskim pesnikom,koristimo metaforu o steni. ^vrstina stene je apstrak-tan pojam koji nam je ve} prili~no poznat i uobi~ajen; unjoj otkrivamo ne{to {to je zajedni~ko sa juna{tvom.Sjedinjujemo stenu i junaka, zatim uz njega ostavljamo~vrstinu, a odbacujemo stenu.

Da bismo o ne~emu mogli izdvojeno da razmi{lja-mo, potrebna nam je mentalna oznaka koja bi sabralana{u mo} apstrakcije, u~vrstila je daju}i joj telo, pru`a-ju}i joj udobno boravi{te. Nazivi, zapisane misaone sli-ke, jesu trezor tih iscrpljuju}ih rasu|ivanja na{eg uma.Kada je objekat o kojem ho}emo da razmi{ljamo veo-

ma neuobi~ajen, moramo se osloniti na ve} poznateoznake i, kombinuju}i ih, iscrtati novi profil.

Na{e pismo je prakti~nije od kineskog jer se temeljina mehani~kom principu. Ima oznaku za svako slovo; ali,budu}i da nijedno izdvojeno slovo nema zna~enja, ne iz-ra`ava misao, na{em pismu, strogo uzev{i, manjka smi-sao. Kinesko, me|utim, neposredno ozna~ava ideje te jemnogo bli`e misaonom toku. Pisati ili ~itati na kineskomzna~i razmi{ljati i, obrnuto, razmi{ljati je skoro isto {to ipisati ili ~itati. Zbog toga znaci kineskog pisma ta~nijeodra`avaju misaoni proces nego znaci na{eg pisma. Ta-ko, kad je hteo da izdvojeno razmi{lja o tugi, Kinez je ot-krio da mu nedostaje znak za nju. Tada je spojio dva ide-ograma: jedan koji je zna~io „jesen“ i drugi koji se ~itakao „srce“. I tuga je osmi{ljena i zapisana kao „jesen sr-ca“. Pre nekoliko godina46 prodrla je u um tih nebesni-ka47 ideja republike. U drevnom znakovniku nije biloslike kojom bi se predstavila ta ~udna ideja. Pedesetvekova Kinezi su `iveli u patrijarhalnoj monarhiji. Biloje, dakle, neizbe`no da se kombinuju razli~iti znaci, tese tako „republika“ pi{e pomo}u tri znaka koji zna~e„blagost-rasprava-vladavina“. Republika je za Kinezevladavina meke ruke utemeljena na raspravi.

Metafora }e tako|e biti jedan od kombinovanih ide-ograma, {to nam omogu}ava da te{ko dostupnim ap-straktnim objektima pru`imo izdvojeno postojanje.Stoga }e njena upotreba biti sve neminovnija kako sevi{e budemo udaljavali od stvari kojima baratamo usvakodnevnom `ivotu.

Nemojmo zaboraviti, ljudski um se razvijao malo--pomalo, prema redosledu biolo{kih nu`nosti. Prvo jebilo neophodno da ~ovek makar u najmanjoj meri ovla-da sferom fizi~ke stvarnosti. ^ulno pojmljive ideje okonkretnim telima prve su se kristalisale i ustalile.One ~ine najstarije, najstabilnije i najudobnije pribe-`i{te na{ih intelektualnih reakcija. U njima uvek tra`i-mo uto~i{te kad misao izgubi gipkost i po`eli da pre-

0 1

dahne. Razlu~iti du{u od `ivog tela ve} podrazumevatrud apstrahovanja, koji se jo{ uvek nije u potpunostikristalisao i ustalio u na{em umu. Filosof i psihologmoraju ispuniti svoju du`nost da ovladaju ve{tinomopa`anja du{evnog. Duh, du{a ili kako god `elite na-zvati skup pojava koje pripadaju sferi svesti, stalno jesjedinjen s telom; kad god se o tim pojavama `eleloodvojeno razmi{ljati, uvek se pribegavalo istom na~i-nu, davala im se telesnost. ^oveku je bio potreban vi-{emilenijski trud kako bi prepoznao tu ~istu zapretenudu{u koju je ose}ao u sebi ili slutio da obitava u drugim`ivim telima. Nastanak li~nih zamenica upu}uje na po-vest tog truda i pokazuje kako se polako oblikovala ide-ja „ja“ u sporoj refleksnoj kretnji od oboda spolja{njegsveta ka centru unutra{njeg. Umesto „ja“, u po~etkuse govorilo „moje meso“, „moje telo“, „moje srce“,„moje grudi“. ^ak i mi danas, kad sa izvesnim patosomizgovorimo „ja“, spu{tamo ruku na grudi ~ine}i gestkoji ukazuje na talog drevnog telesnog poimanja su-bjekta. ^ovek po~inje da sti~e svest o sebi pomo}ustvari koje mu pripadaju. Prisvojna zamenica prethodili~noj. Ideja „moje“ prethodi ideji „ja“. Zatim se, mno-go kasnije, akcenat preme{ta sa „na{ih“ stvari na na{udru{tvenu li~nost. Uloga koju imamo u dru{tvu, a onaina~e ~ini najspolja{njiji obod na{e li~nosti, preuzimapredstavu o na{em istinskom bi}u. U japanskom jezikune postoje ni „ja“ ni „ti“. Lice koje govori re}i }e za se-be: „bezna~ajni ~ovek“, „neznalica“, a umesto „ti“ go-vori}e „uva`eno telo“, „visost“ itd. O sebi se govori utre}em licu, kao da je re~ o nekom od okolnih predme-ta, te etikecija preuzima zadatak da nam u datoj situa-ciji razjasni ko je od sagovornika Bezna~ajan ^ovek ako Uva`eno Telo. U jeziku plemena Hupa (SevernaAmerika), zamenica „on“ razli~ita je u zavisnosti od to-ga da li se odnosi na odraslog ~lana plemena, na dete ilina starca. Treba, dakle, re}i da su dru{tvene titule –poput na{ih „ekselencija“, „svetost“, „eminencija“ –

prethodile jednostavnom „ja“ i „ti“.Stoga nije ~udno {to u leksici postoji tek nekoliko

re~i koje izvorno ozna~avaju du{evne pojave. Skoro ce-lokupna terminologija koju psiholog danas koristi ~istaje metafora: re~ sa zna~enjem iz fizi~kog sveta dobijazadatak da sekundarno izrazi du{evne pojave.

Na{e unutarnje bi}e, koje nalazimo razlu~uju}i gaod na{eg tela, ipak je relativno konkretno. Ima jo{ ap-straktnijih, te`e doku~ivih objekata za ~ije promi{ljanjemetafora predstavlja daleko potrebnije oru|e.

Jasno i razgovetno spoznati neki objekat zna~i raz-mi{ljati o njemu zasebno, izdvojiti ga snopom misli odsvega ostalog. Zbog toga nam je lak{e da uo~imo pro-menljivo od postojanog. Promena izme{ta slo`enustvarnost, ~ine}i da se njeni elementi pojavljuju razli-~ito kombinovani. Vla`no se ponekad pojavljuje skupasa toplim, a drugi put sa hladnim. Kada se objekat uklo-ni iz neke kombinacije, ostavlja u njoj obris svoje pra-znine poput deli}a koji nedostaje u mozaiku.

Posledica toga je da }e jedan objekat biti utoliko te-`e spoznati {to je ve}i broj mogu}nosti u kojima se spa-ja i prepli}e. Njegova uporna postojanost otupela je na-{a ~ula prema njemu.

Dakle: postoji jedan objekat koji je uklju~en u sveostale, koji je njihov sastojak i deo njih, na isti na~inkao {to je crvena nit upredena u svako u`e engleskeKraljevske mornarice. Taj sveop{ti, sveprisutni, sve-mo}ni objekat, koji svuda, u svakom objektu, obznanju-je svoje neumitno prisustvo – na{a je svest.

Ne mo`emo razgovarati ni o jednoj stvari a da onanije u sprezi sa nama, i ta njena najmanja veza sa namaje veza svesti. Dva objekta, najrazli~itija koja bi se mo-gla zamisliti, imaju ipak ne{to zajedni~ko – objekti suza na{ um, objekti su za jedan isti subjekat.

Sada je jasno da ni{ta ne mo`e biti te`e spoznati,opaziti, opisati i odrediti do tu sveop{tu, sveprisutnu i

0 1

svemo}nu pojavu: svest. Zahvaljuju}i njoj pojavljujunam se sve ostale stvari, mi ih shvatamo. Ona je upra-vo to pojavljivanje i to shvatanje samo po sebi. I}i }e ukorak, poput neizbe`nog pratioca, uz svaku drugu po-javu, jednoli~no, neumoljivo, ne odsustvuju}i nikada.Ako smo, zahvaljuju}i tome {to se vla`nost jednom po-javljuje uz hladno}u, a drugi put uz toplotu, uspeli darazlu~imo hladno od vla`nog, kako odrediti ono {to jesamo pojavljivanje, svest? Ukoliko je metafora ikad bi-la neizbe`na, nema sumnje da je to upravo sad.

Ova sveop{ta pojava sprege subjekta i objekta, fe-nomen shvatanja, mo`e se pojmiti samo pore|enjemsa nekim posebnim oblikom povezanosti {to postoji iz-me|u objekata. Ishod }e biti metafora. A uvek kada op-{tu pojavu tuma~imo posebnom, onom koja nam je pri-stupa~nija, izla`emo se riziku eventualnog previda daje re~ o nau~noj metafori pa da ih, kao u poeziji, poisto-vetimo. Izuzetno je pogibeljno okliznuti se pri ovompoduhvatu. Jer od ideje koju stvorimo o svesti zavisina{e celokupno poimanje sveta, a od njega pak zavisina{ moral, na{a politika, na{a umetnost. Eto kako celozdanje svekolikog sveta i `ivota po~iva na maju{nom,prozra~nom telu jedne metafore.

Zaista, dva najve}a razdoblja ljudske misli – anti~kodoba, sa svojim srednjovekovnim produ`etkom, i mo-derno doba, zapo~eto renesansom – `ivela su od dvapore|enja; Eshil bi rekao, od senke dva sna. Te dve ve-like metafore istorije filosofije, sa aspekta poetskih do-meta, na najni`em su nivou. I najskromniji pesnik bi ihprezirao.

Kako anti~ki ~ovek do`ivljava tu iznena|uju}u ~i-njenicu da se stvari pred nama pojavljuju pru`aju}inam prizor svojih bezbrojnih fizionomija? Obratite pa-`nju u ~emu je problem. Gledamo planinski venac Gva-darame. Visok je skoro dve hiljade metara, granitni je iplavi~astosiv. Na{ um nema nikakvu veli~inu; fizi~ki

se ne rasprostire, li{en je boje i ~vrstine. Objekat i su-bjekat, dakle, poseduju antagonisti~ke atribute, me|u-sobno se suprotstavljaju, ne mogu imati nikakav uza-jamni odnos osim onog kojim isklju~uju jedan drugog.Me|utim, dok gledamo planinu, objekat i subjekat ula-ze u pozitivan odnos, stapaju se, postaju jedno. ^inje-nica da postoji svest primorava nas na pomisao da dvapotpuno razli~ita pojma istovremeno predstavljaju je-dan te isti. To je kontradikcija. I problem. Pred kontra-diktornom ~injenicom na{ duh gubi ravnote`u. Tamanje pomislio kako je A jednako B, ve} je prisiljen da seispravi i da misli kako A nije B; i tek {to je nekako pre-{ao na to novo stanovi{te, opet mora da se vrati naprvobitno, pa tako ve~no u krug. Od tog sna`nog tala-sanja razum dobija morsku bolest, nema priliku da seodmori i predahne. Da bi ga se oslobodio, on reaguje;to jest zaokuplja se mi{lju kako da prevlada kontradik-ciju, da re{i problem. [tap u vodi je i prelomljen i nijeprelomljen. [ta }emo sad! Biti ili ne biti, pitanje je: tobe or not to be; that is the question.

Ovo pitanje sadr`i, mogli bismo re}i, dva nivoa. ^i-njenica da mi ne{to shvatamo nesumnjivo otkriva da seto ne{to, u na{em primeru planina, „nalazi“ u nama.Ali, kako mo`e planina od dve hiljade metara stati uduh koji se fizi~ki ne rasprostire? Prvi nivo bi sadr`a-vao jednostavan opis toga da su stvari prisutne u sve-sti. Drugi nivo predstavljalo bi obja{njenje kako nasta-je, iz kojih razloga i pod kojim uslovima to prisustvo.Obe strane problema moraju ostati jasno odvojene. Niu anti~ko niti u moderno doba to nije u~injeno. Pobrkanje opis same pojave sa njenim obja{njenjem. Ako bi nasneko pitao: „Za{to je Huan takav?“, mi bismo ga, prenego {to mu odgovorimo, morali upitati: „Ka`i mi ko jeHuan?“. Pre rasprave o uzrocima koji su doveli do ovo-ga {to se sada doga|a u [paniji, bilo bi dobro bar done-kle odrediti {ta je to {to se zaista doga|a.

0 1

Za anti~kog ~oveka, kada subjekat shvata postoja-nje nekog objekta, ulazi sa njim u isti odnos kao kadase dve materijalne stvari sudare, pri ~emu jedna osta-vlja svoj trag u onoj drugoj. Metafora o pe~atu koji uvosku ostavlja svoj filigranski, reljefni otisak odmah seustoli~uje u helenskom umu, da bi vekovima i vekovi-ma potom usmeravala sve ljudske ideje. Ve} se u Pla-tonovom Theaitetu pominje ekmageion, vo{tana plo~ana kojoj pisar stiletom48 ostavlja izrezbarene tragove.Ta slika – i Aristotel }e je ponoviti u svom delu O du-{i, knjiga III, poglavlje IV – preslikava}e se tokom ce-log srednjeg veka, i u Parizu i u Oksfordu, u Salaman-ki i u Padovi; vekovima }e je u~itelji ubrizgavati u legi-je mladih glava.

Po ovom tuma~enju, subjekat i objekat bili bi isto {toi bilo koja druga dva fizi~ka predmeta. Postoje i traju ne-zavisno jedan od drugoga i izvan tog odnosa u koji pone-kad stupaju. Objekat koji vidimo postojao je i pre no {toje bio vi|en, a postoja}e i dalje, onda kada ga vi{e ne bu-demo videli; um je i dalje um i ako ne razmi{lja ni o ~emui ne vidi ni{ta. Kada se um i objekat sudare, potonji osta-vlja u umu svoj utisnuti `ig. Svest je utiskivanje, otisak.

Pomenuta doktrina do`ivljava svest, tj. odnos izme-|u subjekta i objekta kao realan doga|aj, realan koliko isudar dva tela. Zbog toga je nazvana realizmom. Oba ele-menta su podjednako realna, stvar sa jedne, um sa drugestrane, a realno je i dejstvo stvari na um. Na prvi pogled,nikakva nepravda nije naneta nijednom pojmu. Me|utim,ako se malo udubimo, primeti}emo kako prihvatiti mo-gu}nost da se jedna materijalna stvar utiskuje u drugunematerijalnu zna~i tretirati ih obe podjednako, odnosnouzeti za ozbiljno pore|enje sa voskom i pe~atom. Subjek-tu se pri tom ~ini nepravda u korist objekta. Suptilno sene po{tuje njegova autenti~nost.

Iz tog semena ni~e anti~ka koncepcija sveta. Podpojmom „biti“ ona podrazumeva da se jedna stvar nala-

zi me|u drugima. Sve one postoje oslonjene jedna nadrugu i tvore ogromno zdanje sveta. Subjekat nije ni{tavi{e do jedna od tolikih postoje}ih stvari uronjenih u ve-liki „okean bi}a“, kako je govorio Dante. Njegova svestje maleno ogledalo, tek puki odraz okoline. „Ja“ ne igraveliku ulogu u anti~kom poimanju sveta. Grci tu re~ ni-kada nisu koristili u svojoj filosofiji. Platon vi{e voli daka`e „mi“, nadaju}i se da }e zajedni{tvo poroditi snagu.Grk i Rimljanin }e, u skladu s tim, tra`iti merilo pona{a-nja, normu, eti~ki zakon, ne bi li li~nost prilagodili ko-smosu. Stoik, koji sa`ima klasi~nu tradiciju, pri`eljkujejedino da `ivi „u skladu sa prirodom“, celovito i bestra-sno poput prirode. To „ja“, vapiju}e ispru`ena ruka slep-ca – Aristotel ka`e da je du{a poput ruke – prinu|eno jeda se probija napipavaju}i bogaze sveta kako bi ih pretvo-rilo u re~no korito kojim }e spokojno te}i.

U renesansi – koja daleko od toga da predstavlja po-vratak anti~koj klasici, kako ka`u oni {to poput papagajaponavljaju sve {to jednom ~uju, ve} je naprotiv njenoprevazila`enje – za sto osamdeset stepeni obr}e se to~aktuma~enja svesti.

Slika vo{tane plo~e neprimerena je ~injenici koju bi`elela razjasniti. Kada pe~at oblikuje vosak, pred namasu o~igledni i pe~at i `ig koji je on ostavio. Mo`emo,dakle, porediti pe~at i njegov `ig. Ali gledaju}i planinuGvadaramu, mi gledamo samo njen otisak u nama, a neobjekat. Da je u pitanju halucinacija, ne bismo primeti-li ni najmanju razliku. Stoga }e biti uvek riskantnapretpostavka re}i da objekti postoje izvan i nezavisnood na{e svesti. Mi nemamo autenti~nu informaciju onjima, sem kada se nalaze u na{em umu, kada ih vidi-mo, zami{ljamo ili promi{ljamo. Druga~ije re~eno, ~i-njenica da su stvari u izvesnom smislu u nama, nesum-njiva je. Za razliku od toga, uvek }e biti sumnjivo i pro-blemati~no postojanje stvari izvan nas. Nesumnjivu ~i-njenicu razja{njavati pretpostavkom, makar najmanje

0 1

sumnjivom ~injenicom, besmisleno je. Dekart se odlu-~io za veliku novinu. Jedino pouzdano postojanje stva-ri je onda kada se o njima razmi{lja. Stvari, dakle, umi-ru kao realnosti da bi se rodile kao cogitationes49. Ali„misli“ nisu ni{ta drugo do razli~ita stanja subjekta, sa-mog ja, moi même, qui ne suis qu’une chose qui pense50.Sa te ta~ke gledi{ta, svesni odnos mora dobiti novo tu-ma~enje, sasvim suprotno anti~kom. Pe~at i vo{tanuplo~u zamenjuje nova metafora: sadr`ilac i njegov sa-dr`aj. Stvari ne dolaze u svest iz spolja{njosti nego suone njen sadr`aj – one su ideje. Nova doktrina nazivase idealizmom.

Svest, odnosno shvatanje, strogo uzev{i, generi~kije naziv. Postoji mnogo posebnih oblika shvatanja: nijeisto videti ili ~uti, odnosno nije isto opa`anje {to i ma-{tanje ili pak ~isto razmi{ljanje. Anti~ka filosofija dajeprednost opa`anju u kojem objekat kao da zaista dolazido subjekta i utiskuje se u njega. Moderno doba se, na-protiv, usredsre|uje na uobrazilju. U imaginativnojsvesti ne izgleda kao da objekti sti`u do nas svojim vla-stitim nogama, ve} smo mi ti koji ih proizvodimo. Do-voljno je da smo za to raspolo`eni, pa da iz najcrnjeg ni-{tavila izvu~emo `drebe kentaura i da ga, u jednom ne-stvarnom prole}nom danu, dok mu rep i griva vijore navetru, poteramo u galop preko smaragdnih polja za be-lim neuhvatljivim nimfama. Imaginacijom stvaramo iponi{tavamo objekte, sastavljamo ih i rastavljamo. Bu-du}i da sadr`aji svesti ne mogu do}i iz spolja{njeg sve-ta – kako planinski masiv mo`e u}i u mene? – mora}eda izrone iz dubina subjektivnog. Svest je stvaranje,kreacija.

Ova naklonost ka svetu uobrazilje tipi~na je za mo-derno doba. Gete je dlan sveta video kao dlan „ve~nevragolanke, ve~no mlade Jupiterove k}eri, Fantazije“.Lajbnic }e realnost svesti na monadu, koja je obdarenasamo spontanom mo}i predstavljanja. Kant }e zavrteti

svoj sistem, kao ~igru, oko Einbildungskrafta, oko uo-brazilje. [openhauer }e nam re}i da je svet na{a pred-stava, velika fantazmagorija, nestvarno platno pokret-nih slika koje projektuje skrivena kosmi~ka sila. Nimladi Ni~e ne}e druga~ije objasniti svet do kao igrokazjednog Boga koji se dosa|uje. „Svet je san i dim u o~i-ma ve~nog nezadovoljstva.“

Za sve to vreme, ja je do`ivelo najneverovatnijipreokret sre}e. Poput zapleta u isto~nja~kim skaskama– prosjak se probudio kao kraljevi}. Lajbnic se usudioda ~oveka nazove un petit Dieu51. Kant je ja postavio zavrhovnog zakonodavca prirode. A Fihte, neodmerenkao i obi~no, bi}e zadovoljan tek kada izjavi: Ja je sve.

0 1

Bog na vidiku

Zemljina orbita ima svoj perihel i afel: trenutak ka-da je na{a planeta najbli`a Suncu i trenutak kada je naj-udaljenija od njega. Neki zvezdani posmatra~ koji biugledao Zemlju u ~asu dok be`i od Sunca pomislio bi damu se ona nikada vi{e ne}e vratiti, ve} da }e se svako-ga dana, sve vi{e i vi{e, ve~no udaljavati. No, ukolikomalo pri~eka, vide}e da se Zemlja, blago menjaju}i pra-vac svoga leta, te zakrivljuju}i sopstvenu putanju, jo{br`e vra}a ka Suncu, kao golubica svom golubarniku ibumerang ruci koja ga je bacila. I na istorijskoj orbiti,sli~no se doga|a sa ~ovekovim umom u odnosu premaBogu. Postoje epohe odium Dei, velikog bega od bo-`anskog u kojima ta silna planina zvana Bog skoro pot-puno nestaje sa linije horizonta. Potom bi usledilo do-ba zrenja, kada bi naglo, u netaknutoj ~ari jedne devi-~anske obale, iz zavetrine izronila hrid bo`anskog. Sa-da je kucnuo ~as kada na sav glas treba viknuti iz kor-pe na jarbolu: Bog na vidiku!

Nije u pitanju nikakva pobo`nost; ~ak, mo`da, nireligioznost. Bez namere da to podrazumeva i najma-nje neuva`avanje religija, ali vreme je za pobunu protivnjihove te`nje za isklju~ivim prisvajanjem Boga, {toobi~no ~ine i {to nije za~u|uju}e. Budu}i da su ostalekulturne delatnosti napustile problem bo`anskog, reli-gija je jedina koja se njim i dalje bavi, zbog ~ega su ve}

skoro svi zaboravili da je Bog tako|e i tema iz sferesvetovnog.

Religija je skup naro~itih predanosti koje ljudskobi}e usmeravaju ka vi{oj stvarnosti: predanost veri,ljubavi, molitvi, kultu. Ali bo`anski realitet ima i drugupadinu gde se rasplamsavaju druga~ija duhovna dela-nja, savr{eno strana religioznosti. Zato je neophodnore}i da postoji i jedan lai~ki Bog, i taj Bog, ili to kriloBoga, sada je na vidiku.

Ovo periodi~no pojavljivanje i nestajanje bo`an-skog verovatno }e iznenaditi svakog ko misli da je sa-svim dovoljno, kako bismo ne{to videli, da to ne{to po-stoji i da je vidljivo. Ne zapa`a se do koje mere je ne-ophodno da bismo videli jedno, da budemo slepi za dru-go. Ljudski um je sku~en; u svakom trenutku u njegastaje samo nekolicina predmeta. Ukoliko bismo `elelida budemo svesni prisustva svih vidljivih stvari koje sunam pred o~ima u prostoriji u kojoj se nalazimo, ne}e-mo uspeti da opazimo nijednu. Ne mo`emo videti akone gledamo, a gledati zna~i fiksirati objekat vizuelnimzrakom, preziru}i, ne-vide}i ostale. Na{ pogled bivausmeravan pa`njom, te voditi ra~una o jednom, isto-vremeno zna~i zanemariti drugo. I sa na{im umom ucelini doga|a se isto kao i sa na{im pogledom. Svetlosnisnop na{eg uma osvetljava jedan objekat tako {to sveostale uranja u tamu. Stoga nije dovoljno da se ne{to na-lazi pred nama da bismo ga opazili; potrebno je jo{ i daga organ receptor potra`i i da mu se prilagodi. Oko seprilago|ava vi|enju ne~ega {to je u daljini ili blizini, {toje desno ili levo. Me|utim muskularno prilago|avanjeoka posledica je prilago|avanja pa`nje na{e celokupnesvesti, tog integralnog organa opa`anja.

Kao beskona~na panorama, uvek o~igledna, ~itavaVaseljena pru`a se pred nama; ali svakog trenutka zanas postoji samo jedan njen deli}. ^ovekova pa`nja, po-put blje{tavog brodskog reflektora krstari po neizmer-

0 1

noj povr{ini stvarnosti obasjavaju}i ~as jedan, ~as drugideo nje. To krstarenje pa`nje odre|uje ljudsku istoriju.Svaku epohu oli~ava odre|eno ustrojstvo pa`nje, odre-|eni sistem prvenstava i zanemarivog, o{trovidosti islepila. ^ak, ukoliko bismo iscrtali profil pa`nje nekeepohe, verovatno bismo mogli definisati i nju samu.

Epoha koja nam je prethodila odlikovala se veomaneobi~nim ustrojstvom pa`nje koje se, u najkra}em,mo`e odrediti kao „agnosticizam“. Upravo je ona saneizrecivim zadovoljstvom skovala ovaj naziv. Ve} namnegativan smisao tog pojma izaziva smeh. To je istokao kada bi se neko zvao Ne-Pedro ili Ne-Huan. I, zai-sta, agnostik je onaj „koji ne `eli da zna izvesne stva-ri“. Re~ je, o~ito, o osobi koja svemu pretpostavlja pre-dostro`nost i razboritost: podvigu – povla~enje; pogot-ku u centar – strah od proma{aja. A ~injenica je da ne-znanje koje pri~injava zadovoljstvo agnostiku nije ne-znanje o bilo kojim stvarima, ve} upravo o onim prvimi potonjim. Presudnim.

Danas nam ve} biva te{ko da vaskrsnemo sli~nostanje duha. Jer agnostik ne progla{ava neposrednu i„pozitivnu“ stvarnost za jedinu postoje}u – {to bi bilobesmisleno – ve}, naprotiv, priznaje da neposrednastvarnost nije celovita stvarnost; da iza vidljivog morapostojati ne{to, ali upravo zbog svoje biti, ono se nemo`e svesti na iskustveno poimanje. Stoga okre}e le-|a onostranom i ne haje za njega.

Posledica toga je da agnosti~ki pejza` nije ome|enposlednjim granicama. Sve je u njemu prvi plan, zbog~ega je li{en elementarnog zakona perspektive. Re~ jeo kratkovidom pejza`u i osaka}enoj panorami. Sve pr-vorazredno i presudno, odstranjeno je. Pa`nja je usred-sre|ena isklju~ivo na drugorazredno i povr{no.

Uz hvale vredne i o{troumne izgovore odustaje seod otkri}a tajne poslednjih stvari, „temeljnih“ stvari,te pogled ostaje prikovan isklju~ivo za „ovaj svet“. Jer

„ovaj svet“ je ono {to preostaje od Vaseljene kada jojistrgnemo sve temeljno: svet bez utemeljenja, bez le-`i{ta, bez oslonca, mehur {to no{en burom i olujompluta povrh nekog nedoku~ivog elementa.

Agnostik oli~ava organ opa`anja prilago|en isklju-~ivo neposrednoj stvarnosti. Takvo ~udno ustrojstvopa`nje biva nam jasnije kada ga uporedimo sa njego-vom suprotno{}u: gnosticizmom. Dakle, gnostik pola-zi od ga|enja prema „ovom svetu“. To neizmerno ga-|enje spram svega {to je ~ulima mogu}e opaziti pred-stavlja jednu od najneobi~nijih pojava u Istoriji. Ve} sekod Platona uo~ava po~etak takve odbojnosti, koja }ekao neukrotiva plima sve vi{e rasti. U I veku ~itav me-diteranski Istok pijan je od ga|enja prema zemaljskomte na sve strane, poput zato~ene zveri, tra`i pukotinuza beg. Du{e poseduju zapanjuju}u prilago|enost ono-stranom, zapanjuju}u u meri totalne krajnosti i isklju-~ivosti. Za njih postoji samo bo`ansko, to jest samo ono{to je u svojoj biti udaljeno, posredno, transcendentno.Ga|enje spram „ovog sveta“ je toliko da gnosticizam~ak ne dopu{ta ni mogu}nost da je on Bo`ja tvorevina.Zato je jedna od najsjajnijih figura iz vremena kada jehri{}anstvo bilo u svom povoju, Marsion, ube|en da jesvet delo izopa~enog bi}a, velikog neprijatelja Boga.Sledstveno tome, istinska tvorevina istinskog Boga bi-la bi „izbavljenje“. Stvaranje je bilo naopak poduhvat;dobar, bo`anski poduhvat jeste „rastvaranje“, to jestizbavljenje.

Gnosti~ki pejza` je suprotan „pozitivisti~kom“. Sa-dr`i jedino poslednje granice, nema ni{ta u prvom pla-nu; on, u svojoj biti, predstavlja neki „drugi“ svet. Zato,dok je za agnostika klju~na re~ „iskustvo“ – koja izra`a-va pa`nju usmerenu na „ovaj“ svet – za gnostika jeklju~na re~ „spasenje“, kojom se izra`ava `elja za be-gom iz ovoga sveta i usmeravanje pa`nje na onaj drugi.

0 1

Nasuprot ova dva antagonisti~ka i podjednako is-klju~iva prioriteta, na{a pa`nja trebalo bi da budeusredsre|ena na nekakvu sredi{nju liniju, upravo onukoja iscrtava granicu izme|u jednog i drugog sveta. Talinija pripada „ovom“ svetu, jer se on u njoj okon~ava,i stoga ima obele`je „pozitivnog“. Ali, istovremeno, utoj liniji je i po~etak onostranog te je, tako|e, i tran-scendentna. Svedoci smo da su danas sve posebne na-uke, usled pogubnog dejstva njihovih unutra{njih eko-nomija, prinu|ene da se suprotstavljaju toj liniji vlasti-tih poslednjih problema koji su, u isti mah, i prvi pro-blemi velike nauke o Bogu.

0 1

Bele{ke jednog skita~kog leta

I

Na putovanju

Kakav neizmerni u`itak, krstariti kastiljanskim pu-teljcima! Budu}i da je zemlja toliko ogoljena, kao nadlanu vide se putevi priljubljeni uz talase planete. Ba-caju se strmoglavce, neustra{ivo, dole u ponor, a ve}slede}eg trena u velikom, gipkom skoku osvajaju bre-`uljak preko puta; naslu}uje se da slede svoju trasu ve-selo pevu{e}i, iako je nejasno otkuda poti~e ta njihovave~na, neprikosnovena mladost. Ponekad, po rasplinu-tim `utim i crvenim pejza`ima li~e na krupni slikarevpotpis.

Usred neprestane smene polja s jedne i druge stra-ne, oni oli~avaju vrlu postojanost. Uvek isti, vezuju~vorove – kamene stubi}e kolobrana – povinuju}i seDirekciji za javne radove, pa spajaju pejza`e razapinju-}i i zate`u}i niti osnove, da bi potom gustom potkompreplitali kako delove unutar svake pokrajine tako injih me|usobno, tkaju}i veliki sag [panije. Kada bi jed-ne no}i nestali, kada bi ih neki drznik ukrao, [panija bise na{la u pometnji, postala bi bezobli~na masa, svakibusen bi ostao zatvoren u sebe, le|ima okrenut ostali-ma, divlji i nepristupa~an. Mre`a puteljaka je krvotoknacije koji je ujedinjuje i, istovremeno, omogu}ava da

0 1

celim telom struji jedinstvena duhovnost. To je ~estoisticano u traktatima iz politi~ke ekonomije i najednombivamo iznena|eni primetiv{i da su slu~ajno u pravu.

Ali putevi imaju i svoje patnje, neki moralne, drugitelesne. Iznenada, susretne se put sa druga dva ili tri –raskrsnica, trivijum ili kvadrivijum. [ta ~initi? Kojim}e putem nastaviti put? Neodlu~nost je tako mu~na!Jedan od najmudrijih ljudi koje je Izrael ikada imao (ovegodine treba da govorim o toj istaknutoj li~nosti u nje-govoj otad`bini, Kordobi), veliki Majmonid52, napisaoje slavno delo, rezime sveukupne su{tinske mudrosti,i naslovio ga Vodi~ za kolebljive. Naravno! Jedna od naj-u`asnijih stvari u `ivotu je nedoumica, okolnost kadasmo primorani da se odlu~imo za jednu izme|u mnogihjednakih mogu}nosti. [to se vi{e napre`e, razum svevi{e tone u neodlu~nost i sve dublje uvi|a, re~eno sapunim po{tovanjem, su{tinu Buridanovog magarca53

koji je u njemu. Preko je potrebna avanturisti~ka sr~a-nost, Paskalova „kocka“, pa na raskrsnici zaigrati na„krunu“ ili „pismo“.

[to se ti~e fizi~kih patnji, postoji jedna surova,stra{na. Vijuga tako spokojno zemljani puteljak, kadodjednom – tras! – u njega se zariva gvozdeni put. Re~je o trenutku, ali veoma bolnom, hirur{kom. Dvostru-ka gvozdena injekcija zabada se u telo zemljanog pu-teljka probadaju}i ga tu i tamo. Jadni~ak ostaje zauvekbolestan na tom mestu pa je potrebno imobilisati gadvema rampama i dovesti bolni~ara da bdi nad njim.^esto, dok prolazimo, vidimo gazu natopljenu krvljukojom bolni~ar ma{e u znak opasnosti.

I tako dalje... itd.Peh. Doga|a nam se na visoravni koja se, iza pla-

ninskog tesnaca, pru`a do Avile. @uto prostranstvo`itarica grubo naru{avaju ogromne gomile stena bo-je opala. Kontrast izme|u vatrenozlatne boje `itnihpolja i o{trog, mrtva~ki bledog kamenjara, strmih i

surovih litica, toliko nepojmljivog i neopravdanog,unosi nemir u du{u. ^ovek se pita da li je ovo stenjeZemlja izbljuvala ili je kao tvrdo prokletstvo palo saNeba.

Dok mehani~ar, sukub54 ispod trbuha automobila,otklanja kvar, a ja proklinjem sudbinu i sunce koje nassurovo pr`i, nestaju dva de~aka {to su po{la sa mnom.Gde li su se mogla izgubiti ta deca u neizmernoj pu-sto{i pejza`a? Prise}am se haiku pesme o umrlom de-~aku:

Kojim lovi{tima danas hodi maleni lovac vilin konjica?

I u`as ovog prizora po~e mi zapljuskivati mozak ta-lasima jeze.

Ali deca se ubrzo pojavljuju, u daljini, na vrhu jed-nog od tih stenovitih zamkova, uz veselu ciku, dok ve-tar vitla malenim propelerima njihovih ruku... Penju sei spu{taju po o{troj pùti stena, skrivaju se, a onda izvi-ruju, odapinju zami{ljene strele i ludiraju se ispod bes-krajnog nebesnog svoda.

Svet je mekana plastelinska masa za ogromnude~ju `ivahnost koja je, za tili ~as, od surovog kame-njara napravila veli~anstvenu igra~ku. Mo`da je po-malo neprimerena na{a blagonaklonost spram dece.Prirodnije bi bilo da je obrnuto: da oni na nas gledajublagonaklono jer `ivot u nama ve} jenjava. Ali oni...Ljubomora, razroga~enost od straha i zadivljenosti,ve~ita uzbu|enost, nadahnjuju `ivotnu snagu deteta,koja d`inovskim `drelom veselo guta velike pejza`e ivelika nespokojstva; jednim jedinim pokretom bo`an-ske otmenosti ona uzima u svoje ruke to ogromnomodroljubi~asto kamenje pretvaraju}i ga u zgodnuigra~ku.

Malo dalje odatle nalazi se Martin Munjos de lasPosadas – selo prepuno zanimljivih starina. Za{titnica

0 1

mesta je Bogorodica koja se pomalo ~udno priziva –Gospa od Prezira.

Tijera de Kampos55. @ito, polja zrelog `ita. U nedo-gled more zlatnog klasja koje se talasa sa naletima ve-tra. Brodolomci u njemu, `eteoci, zamahuju rukamapod pripeklim suncem kako bi se do~epali plave obalehorizonta.

II

Kolonade i ki{a

U `ivotu [panije morala je da nastupi jedna veli~an-stvena epoha: epoha u kojoj se grade veliki trgovi sakolonadama, a one se u nekim varo{icama nadovezujujedne na druge stvaraju}i cele zasvo|ene ulice. Tolikonam je bliska ova uzvi{ena slika pro{losti da ne uo~a-vamo jasno njenu veli~anstvenost. Bar meni, prizna-jem, do sada nije palo na pamet zna~enje ideje gradakao i napora potrebnog za njeno ostvarenje. Pitam seda li dana{nje doba, bez obzira na svu svoju te`nju kabogatstvu i prohteve za komforom, mo`e da se pohva-li i~im sli~nim.

Cena tog poduhvata bila je ogromna za ono vreme.Rasko{na stabla i kapiteli stubova davali su svakoj ku}iizgled palate i obavezivali na masivnu, slo`enu i skupukonstrukciju. I jo{ uz to, na onim gradskim mestima gdeje zemlji{te bilo najskuplje, vlasnici su se svojevoljnoodricali jednog dela kako bi ga pretvorili u javni prolaz.

Ta ideja podrazumeva danas nemogu}u duhovnuistan~anost. Pretpostavljala je saglasnost i zajedni~ku`rtvu svih vlasnika u prilog apstrakcije zvane grad. Te-`ilo se ugodnoj {etnji, bezbednom prolazu, pobedi nadki{om. U gradu je ki{a odvratna jer predstavlja ne-opravdanu invaziju kosmosa, prvostvorene prirode, na

jedan ogra|en prostor, upravo onaj koji je, poput urba-nog, i stvoren zato da bi se bar unutar malog vanprirod-nog kruga odstranilo to iskonsko i kosmi~ko. Kod di-vljaka nas najvi{e zapanjuje ~injenica da je bez gnu{a-nja prijem~iv za prirodu, {to mo`e da `ivi valjaju}i se ublatu, u neposrednom dodiru sa zmijom i `abom kra-sta~om. Trebalo je da nastupi vreme veli~anstvenihmu~nina koje je „tabuiziralo“ polovinu kosmosa pro-gla{avaju}i je odvratnom. I zanimljivo je da se ovo uz-vi{eno gnu{anje uglavnom odnosilo na vla`nost. Sta-novnici brazilskih Kariba se, po tvr|enju velikog etno-loga Karla fon den [ajnena, ne odvajaju jedan od dru-gog kada vr{e malu nu`du. Uop{te, izgleda ve} dovolj-no potvr|ena Bahofenova proro~ka ideja da je prvo-bitno razdoblje kulture vreme veli~anja blatnjave pri-rode u kojoj ta kultura `ivi. To je najpohotljivije i naj-mra~nije doba: `ivot se odvija u sojenicama iznad mr-tvaja, monstruozno plodnih – biljkama, insektima,gmizavcima, ljudima. Sa matrijarhatom se uspostavljaprevlast `ene, plodne i vla`ne. Bo`anstva su tu`na icelokupno ljudsko bitisanje pro`ima te`ak i memljivvazduh kaljuga.

Grad je poku{aj izdvajanja koje ~ini ~ovek kako bi`iveo izvan i nasuprot kosmosu, uzimaju}i od njega sa-mo one odabrane, izbru{ene i ome|ene delove. Ali...sada lije ki{a i voda ima neku magijsku mo} sjedinjava-nja. Vla`na ko`a bolje ose}a predmete pri dodiru – sto-ga kineski mandarini po`udno vla`e prste kako bi pot-puno u`ivali glade}i kugle od `ada. ^im smo iza{li izku}e, odvratni pljusak ponovo nas stapa sa pejza`om ineki neuhvatljivi drhtaj, mo`da talog milenijskih isku-stava, podse}a nas na `ivot u baru{tinama, na grozne iprljave trenutke prijateljstva sa zmijom i `abom.

Bogorodica od Sita

0 1

Me|utim, pljusak u polju ponekad je zanosno ~aro-ban. ^uvam u se}anju jednu muzi~ku, skoro betove-novsku, sliku oluje u Kastilji.

Pro{lo je od tada ve} dovoljno godina i ta slika jedobila stilizovane obrise. Na sapima mazge pohodiosam mesta Sidovih pute{estvija, koja je, po niti drev-nog speva, rekonstruisao uva`eni profesor MenendesPidal56. Iz Medinaselija, gde je po svoj prilici `iveo tvo-rac po{tovanja dostojnog juna~kog speva, uputio samse ka Baraoni de las Bruhas. To je najvi{a oblast u [pa-niji i jedna od najsiroma{nijih. Puteva skoro da nema.To~ak se ne koristi. Sav prevoz se obavlja na `ivotinj-skim le|ima, me|u kojima trijumfuje malena mazgagracioznih linija, mladun~e magarice, jedno zaista ne-`no, vi`ljasto magarence, prekrasne nju{ke i finih, tan-kih nogu. Kad god ugledam te malene mazge, tako ti-pi~no {panske, tako arhai~ne, uvek pomislim kako sko-ro u potpunosti predstavljaju ostvarenu ~e`nju velikogHuana Ramona Himenesa57 iz vremena kada je pripre-mao ilustrovano izdanje svoga dela Sivac i ja – ~arobneknjige, izuzetne i jednostavne istovremeno, ~edne izvezdane, koju bi na{a dr`ava, da nije tako zaostala, to-liko ruinirana, trebalo da kao nagradu deli deci u svim{kolama {irom [panije. Ilustrator nikako nije uspevaoda nacrta magare iz pesnikovih snova, pa je pesnik gor-ko jadikovao i tra`io da mu naslika ne`no, krhko, vi`lja-sto magare. „@elim magare od stakla“ – preklinjao jeHuan Ramon o~ajnog ilustratora. Da, te malene graci-ozne mazge skoro kao da su od stakla. Milina je videtiih po kr{evitim vrletima Sijera Ministre, Miedesa, Bar-konesa, do kojih se uspinju samo ovca i ~i~ak, posled-nji stanovnici nenastanjivog.

Bio je mesec avgust, sparan, pun nemira, kada sena ovoj hladnoj zemlji jo{ uvek obavlja `etva. Sela subila opasana zlatnim pojasom gumana, sa kojih su go-

mile povr{enog `ita svetlucale poput `utih dragulja. Upodne sam stigao u Romaniljos, seoce brodolomac napu~ini klasja. U{ao sam u kr~mu kako bih se sklonio odprejakog sunca. Njen ulaz je, za razliku od spolja{nje ja-re, izgledao kao osve`avaju}a tama. Iz tog mraka, tremje li~io na filmsku traku prepunu svetlosti i nekako ne-stvarnu. Putem su prolazili ratari obu~eni po sorijanski– u pantalonama do ispod kolena, sa maramom preba-~enom preko ramena – tela sitnog i `ilavog poput ~oko-ta vinove loze, preplanule puti, sne`nih zuba. Za njima,malene mazge uz zveket klepetu{a oko vrata, natova-rene vre}ama zlatno`utog je~ma, tek povr{enog. Savnarod, i mu{karci i `ene, razmileo se po gumnima ra-de}i u`urbano, jer u to doba prete ki{e te usev mo`e is-truliti ukoliko se brzo ne pokupi.

Jedan okrugli, stra{ni, zlokobni, magijski oblakpomalja svoje crno rame na horizontu, unose}i neku~udnu dramati~nost u pejza`. Iznenada preko pragaulazi kovitlac pra{ine, koji pali tamu bezbrojnim zla}a-nim svetla{cima: sitnim slamkama {to lete u krug izaslepljuju. Malo potom sna`an nalet vetra, pa za njimjo{ jedan. Promi~e nekoliko krupnih kapi koje se ras-prskavaju u pra{ini na putu. Prolaznici grabe `urnimkorakom. Kapi postaju u~estalije, a onda se prolamasna`na grmljavina. Oblak prekriva horizont. Spu{tase do druma, u trijumfalnom galopu, kao da na njemujezdi neki varvarski bog. Po~inje ki{a. Ljudi prolazetr~e}i. Pljusak postaje sve ja~i. Nova grmljavina dro-bi oranice. Bi~ munje goni vazdu{aste konje oblaka.Od kovitlaca pra{ine vi{e se ni{ta ne vidi i tada je iz-nenada u ulaz grunula gu`va mu{karaca i `ena koji tutra`e uto~i{te. Smeh, cika, spontana razularenost se-ljana. U kontrasvetlu, prislonjena uz okvir vrata, sto-ji jedna devojka. Crveni `ipon grli joj bedra a kratkabela bluza zategnuta je poput jedra pod dvostrukimnaletima gipkog lahora njenih grudi. Zlatne je kose,boje je~ma, i plavih o~iju, boje kladenca. Stoji na jed-

0 1

noj nozi, a stopalom druge, na ~ijoj visoko podignutojbutini le`i sito koje pridr`ava rukom, oslanja se nadovratak.

Kroz graju se ~uje piskutav glas neke starice sme-`uranog i crnog lica, sibilskih o~iju, koja kazuje bestid-nosti, ponesena situacijom, naelektrisana munjom igomilom. Pri~a o doma}im vilama dok njene zenice vi-de u vazduhu Prijapa, oploditelja `etve od pamtiveka.Devojka koja stoji u vratima sme{ka se slu{aju}i je ikao da, snagom su{tog devi~anstva, razvodnjava i poni-{tava bludnu aluziju. Toliko je lepa i tako ~edna da samre{io da je obo`avam i da joj se molim kao Bogorodiciod Sita. Grmljavina se sti{ava, kovitlaci se smiruju. Na-ilazi vla`no zahla|enje sa mirisom sena i oblaka. Pone-ko izlazi iz kr~me. Ponovo se ~uju klepetu{e na male-nim gracioznim mazgama i prvi sun~ev zrak zapli}e seu devoj~inoj kosi. Simfonijski crescendo58 ove prirodnepojave prati ne`ni diminuendo59. Pejza` se vra}a svomritmu. I ja iznova kre}em na put. U suton, sa bre`uljkaobraslog crnikom, nazirem u daljini Baraonu de lasBruhas. Iznad ravnice – jedne od najvi{ih u [paniji –uzdi`e se kupasti bre`uljak. Sa njegovog vrha crkvaosmatra okolinu, a ispod nje, za breg se, obavijaju}i ga,~vrsto priljubilo naselje. ^im sam kro~io u njega, zapa-njen otkrivam da su mu `itelji ludi. U silovitom stam-pedu jure ~as tamo, ~as ovamo, pogleda uprtog u nebo.Narod halucinira i budi halucinacije. Kakva ga je pri-rodna sila uzela pod svoje? Svet ide kao da sledi ne-kakvo privi|enje, neki jezik vatre kao na Duhove...

Iz jedne ko{nice pobegao je roj p~ela i me{tani suse dali u potragu za njim kako bi ga uhvatili. Roj se ko-na~no zaustavio na gornjoj ivici kule, najvi{oj ta~ki uselu, i poslednji zrak sunca pretvara ga u sjajan, uskip-teli zlatni grozd.

III

Grimase zamkova

U ovom lovu na pejza`e, {to i jeste na{e putovanje,kapitalni ulovljeni primerci su zamkovi i katedrale.Dok promi~u tako ispred nas, njihovi oblici i hromati-zam izgledaju mnogo prefinjenije. Me|utim, ogromna,~udovi{na pojava katedrale ili zamka na mekoj liniji ho-rizonta ~ini da se trgnemo {irom ra{irenih zenica,spremni da se prepustimo izlivu sna`nog ose}anja. Po-stoji, nesumnjivo, u dnu na{eg bi}a jedan neuni{tivi ~i-talac jeftinih romana kao i melodramati~ni mulj koji na-mah uskipti ~im ova kamena ~udovi{ta gestikuliraju}iu|u u na{e vidno polje...

S leve strane, tamo u daljini, plovi kroz `uto klasjekatedrala iz Segovije, poput ogromne tajanstvene pre-kookeanske la|e koja svojom masivno{}u potire osta-tak naselja. U ovo doba dana maslinaste je boje i zbogopti~ke varke izgleda kao da se kre}e ka nama gaze}i`itarice svojom apsidom. Izme|u njenih lukova, ba{kao izme|u u`adi i pripona nekog jedrenjaka, vide separ~i}i plavetnila...

Potom slede zamkovi: Fuentes de Valdepero, Mon-son, Agilar de Kampo... Iskreno govore}i, mar{ruta ko-ju sam ovog puta izabrao ne obiluje zamkovima. No,nije va`no: kada se neki pojavi, on poput egzorcista de-luje na uspomene i ~ini da se u pam}enje useljavaju ku-le i zup~asti zidovi. Kao stado na zvi`duk pastira, hrleiz mra~nih zatona uspomena, jedan za drugim, drevnizamkovi. Svaki sa sobom vu~e, o bokove opasan, pra-te}i pejza` koji mu daje osoben izgled, uvek prenagla-{en, avetinjski, mese~arski... Evo ga zamak na Atiensi:rascvetava se visoko gore, iznad onog drugog, prirod-nog, sa~injenog od stena naglo uzdignutih iznad siro-ma{ne zemlje. Atiensa, grebena o{trih! – ka`e pesnik uPesmi o Sidu, a zatim, sa izvesnom melanholijom na-stavlja: Atiensa, sa kulama koje Mavari podigo{e! Uz-dignuta kamena osnova ima oblik karavele na ~ijem

0 1

pramcu se uzdi`e ostatak kule. Sve to se vidi na neko-liko milja izdaleka, u besciljnom plutanju izme|u nebai zemlje. Evo zamka iz Berlange, srebrnaste boje,prilepljenog na `ivoj steni, na ogromnoj, glatkoj, pljo-snatoj kre~nja~koj steni koja se, gledano izdaleka, tako-|e presijava poput srebra, pa skupa kao da ~ine bareljefna metalnom tanjiru. U njegovom podno`ju su zidinerenesansne palate koja je, ako ne gre{im, pripadala voj-vodi od Kastilje, a dole, jo{ ni`e, i sada se nalazi `enskisamostan sa prostranim vrtom. Na glavnoj kuli, u ranapopodneva, provodio sam duge ~ase posmatraju}i mo-nahinje u daljini kako se zabavljaju u svojoj ba{ti bes-prekornog izgleda. Jurile bi jedna drugu kao mahnite,odi{u}i zarobljenom `ivahno{}u ljupkog harema, uvekspremnog za duhovna ven~anja... Tu je i zamak izMombeltrana; sme{ten je u kotlini u podno`ju planineGredos, savr{en u celosti, pun oblih formi; bdi nad li-vadom i pet ku}a iz Mombeltrana koje pasu po njoj...Evo ga zamak iz Leire, tik uz Pirineje, kolevku kralje-vine Navare: grub, prost, patuljastih i nezgrapnih luko-va – prvi primerak iz doba romanike; njegove arkadesu toliko tesne, pa u ma{ti naslu}ujemo {ta bi se dogo-dilo ukoliko se neki gotski {lem ne bi ta~no podudaraos njima. U pozadini su bukve, ~etinari, celokupna pla-ninska flora. [panija se grani~i sa vla`nom Evropom...Zamak Hadrake. Ponovo {krta zemlja, pepeljaste ili cr-vene boje. Strma kupa skoro vertikalnih padina, a uravnote`i, na njenom vrhu, agresivna gromada {to pr-kosi okolini. Ogromne mimike, gigantske grimase uro-njene u onostrani svet pam}enja! Skoro uvek okrnjeni,sme{teni na suverenske visine, zamkovi imaju nekizubast izgled i u golim pejza`ima, sa planinskim ven-cem u svom podno`ju, ostavljaju utisak kalcinirane vi-lice kojoj je preostao samo jo{ jedan kutnjak.

Sada se, dakle, mo`e razumeti sasvim izvestan me-lodramati~ni efekat koji zamkovi podsti~u u na{oj ne-dovoljno rafiniranoj senzibilnosti. U vizuelnoj fauni ko-

ju putnik-lovac proganja, katedrale i zamkovi predsta-vljaju neku me|uvrstu, ne{to izme|u ~iste prirode i ~i-sto ljudskog. Usamljen pejza` bez ijednog zdanja pukaje geologija. Varo{ica ili selo nose u sebi odvi{e ljud-skog; rekao bih odvi{e gra|anskog, ve{ta~kog. Kate-drala i zamak su, naprotiv, istovremeno i priroda i isto-rija. Izgledaju kao prirodni izdanci na stenovitoj podlo-zi zemnog {ara, a istovremeno, njihove osmi{ljene lini-je poseduju znamenje ljudskog. Zahvaljuju}i njima pej-za` se poja~ava i preobra`ava u scenu. Kamen se, biva-ju}i i dalje ono {to jeste, puni dramatikom duhovnognaboja. Ta sinteza }e uvek u`ivati tajnu naklonost du{aneokamenjenih u okvirima strogog racionalizma. U su-{tini, kada ~ovek iznutra posmatra vlastiti um, u njego-voj gra|anskoj i svakodnevnoj upotrebi, ne po{tuje ga.Naprotiv, kada ga posmatra spolja, kao kosmi~kupojavu, kao prirodnu silu, taj isti um ga uzbu|uje. Tadaopa`a da je um, to jest misao, kona~no isto toliko ~istai prirodna sila poput sile gravitacije ili nagona.

Ima epoha u kojima ~ove~anstvo sa ve}om lako-}om to zaboravlja i tada `ivi samo ono unutarljudsko,ostaju}i slepo i gluvo za ostatak kosmosa. To su epo-he agore, trga, akademije i parlamenta, u kojima sesvet nekako neodre|eno zami{lja kao ne{to {to sepovinuje op{tinskim zakonima, gde mala ~ovekovapamet odlu~uje o svemu, bez magle i tajnovitosti. Tosu nesumnjivo jasne epohe, ali uboge, bez `ivotnogsoka. Re~ je o „klasi~nim“ epohama u kojima se duhsvodi na ograni~eno, provincijalno bivstvovanje, i ukojima previ{e ozbiljno do`ivljava sam sebe.

IV

Ideje zamkova

0 1

Po{to su uzburkani na{a melodramati~na senzibil-nost i romanti~arski mulj koje nosimo u du{i – kao ne-izbe`an talog u ljudima ~ija su ple}a bremenita dugomistorijom – zamkovi nam upu}uju ideje. Ti isti ~udno-vati oblici koji nas uzbu|uju, neposredno potom, pozi-vaju nas na meditaciju. Njihova privla~nost, pomalo ne-zgrapna, razmetljivo slikovita, proisti~e, kona~no, iznjihove krajnje egzoti~nosti, kao u slu~aju `irafe iliokapija60. U su{tini, re~ je o ku}ama koje su izvesni lju-di izgradili da bi u njima `iveli. Ali, u tome i jeste stvar:kako izgleda njihov `ivot ako je zamak dom u kojem seon odvija? O~igledno, u pitanju je jedan sasvim druga-~iji `ivot od na{eg i od onoga {to se danas uop{te mo-`e zamisliti. Zato nas pojava kamenog ~udovi{ta sa bi-cepsima u vidu velikih kula i divljom grivom zup~astihzidova, groteski i konzola, jednim udarcem odbacuje nasuprotan pol ~ovekovog opho|enja prema `ivotu.

Neki gr~ki ili rimski atrijum, arena, ili pak odeon,izgledaju bliskiji i nama i na{em `ivotu nego ova utvr-|enja za napad i odbranu, {to osamljena po obroncima,namrgo|ena i agresivna, ve~ito grizu plavetnilo nebasvojim stara~kim vilicama.

Zaista, anti~ko postaje srodno modernom kada sezamak umetne kao tertium comparationis61. Zamakpredstavlja ono nemoderno u svom apsolutnom obliku.Anti~ko je vi{e „moderno“ no ovo su{tinsko, veli~an-stveno varvarstvo. Nije, dakle, za ~u|enje {to se mo-dernizam hrani klasicizmom ni {to moderne nauke imoderne revolucije odjekuju gr~ko-latinskim nazivima.Na{em javnom `ivotu – intelektualnom i politi~kom –bliskiji su agora i forum nego balkon za ma~evanje.

I, kona~no, za{to je to tako? Iz veoma jednostavnogi veoma dubokog razloga, zbog su{tinske razlike. Sred-nji vek je bio doba li~nosti. Antika je doba bezli~nosti.Moderno doba je po povr{ini, svom javnom `ivotu, ta-

ko|e doba bezli~nosti. Danas ~ovek nije ni{ta – nema nikakva prava niti

li~ne kvalitete – ukoliko nije gra|anin neke Dr`ave. JerDr`ava je kolektivitet koji prethodi svakom pojedincu.„Drugi“ imaju prvenstvo u odnosu na nas budu}i da suuslov na{eg dru{tvenog, moralnog i pravnog bivstvo-vanja. Dakle, primarni ekstrakt na{eg bi}a ~ini osnovasatkana od kolektiviteta. Isto se doga|a i u anti~komsvetu. Pojedinac bi ve} na po~etku bio pripadnik nekoggrada i samo kao takav imao je ljudsko postojanje.

Srednjovekovni gospodin, naprotiv, nije unapredznao za Dr`avu. Posedovao je svoja prava samim tre-nutkom ro|enja ili ih je pak sticao svojom mi{icom. Taprava su mu pripadala zato {to je on bio li~nost i pre makakvog priznavanja od nekog autoriteta. Pravo se pri-pisivalo li~nosti, bilo je privilegija. Javni `ivot je bio,strogo uzev{i, privatni `ivot. Dr`ava je usledila kaodrugorazredna pojava, kao splet li~nih odnosa. Takavna~in juridi~kog ose}anja nametao je su{tinsku nepo-stojanost prava. Danas se onaj ko misli da ima odre|e-no pravo ose}a sigurnim. Onda je to bilo ne{to nesi-gurno u doslovnom zna~enju te re~i, ne{to {to niko nedaje niti potpisuje, ve} je imati i zadr`ati pravo zna~ilosticati ga iz ~asa u ~as. Vlastelinsko pravo u samomsvom korenu nosi rat nasuprot anti~kom i modernomkoja }e postati sinonimi za mir.

Neka se ovo pogre{no ne shvati te ne pretpostavida je srednjovekovnom gospodinu pravo ozna~avalo si-lu. Re~ je o ne~em mnogo suptilnijem. Ose}aj te go-spode spram juridi~kih pitanja i{ao je do hiperestezije.Savr{eni „~ovek za“, prema idealu toga doba, morao jebiti {kakljiv na sve {to bi eventualno ugro`avalo prava.Nespretnost s kojom se u [paniji pristupalo srednjove-kovnim temama – sve do pojave Menendesa Pidala imladih istori~ara pravne nauke – bila je uzrok {to se uSidovom liku, prototipu plemi}a, nigde ne nagla{ava

0 1

njegova osobena crta vrsnog poznavaoca prava. Me|u-tim, upravo to ozna~ava re~ Campeador – „Bojov-nik“62. Dakle, ne borac, ve} poznavalac prava; i zato seon uvek spori, jo{ od polaganja zakletve u Santa Gadeikoja }e se pretvoriti u izlaganje protiv kralja AlfonsaVI, budu}i da se Sid suprotstavljao njegovom preuzi-manju krune. (Nadam se da delo Sidov `ivot RamonaMenendesa Pidala po prvi put jasno ilustruje tu crtunajslavnijeg Kastiljanca bez koje bi on ostao samo izre-zbarena groteska na pramcu broda.)

Sila ne zna~i pravo za te ljude, ve} pravdu. Germa-ni su veoma kasno prihvatili nadle`nost suda koji pre-su|uje i ka`njava. Javni sudija obezli~ava spor. Dosled-no svojoj personalisti~koj senzibilnosti, ti narodi sa Se-vera su smatrali da onaj ko misli da ima odre|eno pra-vo treba sam da ga brani. Za njih je, na neki na~in, jed-no te isto imati pravo i mo}i o~uvati ga. Tako je bilo odpamtiveka. „Ni{ta nije izazvalo toliko silovit besGermana uperen protiv njihovih osvaja~a“ – ka`e Sik usvojoj Istoriji propasti anti~kog sveta – „kao to {to su vi-deli da im dele pravdu na rimski na~in. Zato su, me|uzarobljenicima u teutobur{koj {umi birali samo sudijekako bi ih pogubili posle najprefinjenijih mu~enja. I ni-je sam sadr`aj prava toliko podsticao ta mu~enja – iusgentium 63 Rimljana bio je i vi{e nego rastegljiv kako bise prilagodio obi~ajima svih pokorenih naroda – ve}javna pravda sama po sebi, upravo obaveza da se povi-nuju odre|enom autoritetu kao i njegovo me{anje uprivatna pitanja pojedinaca, sve to skupa je ’slobod-nom’ Germanu izgledalo nepodno{ljivo.“

Ako od onog spolja{njeg, prividnog, uvek konfu-znog i kontradiktornog, zaronimo ka dubinama duha{to nadahnjuje visoka stremljenja germanskog prava,mislim da }emo uistinu prona}i pomenuti otpor pre-ma rastakanju li~nog u sferi javnog. „Sloboda“ je, zaCicerona, zna~ila carstvo utvr|enih zakona. Biti slo-

bodan zna~i koristiti se zakonima, `iveti u skladu snjima. Za Germana je zakon uvek ne{to drugorazred-no, {to nastaje po{to ~ovek spozna svoju li~nu slobo-du i tek tada, svojom slobodnom voljom, on stvarazakon.

No, zar nije upravo to princip modernog liberali-zma? Zar moderne demokratije, ispod prividne podu-darnosti sa anti~kim demokratijama, ne nadahnjujejedna antagonisti~ka ideja koju nikada nisu doku~ili niGrci ni Rimljani, ideja da sloboda prethodi zakonu i Dr-`avi? Demokratija, liberalizam! Ovi pojmovi su tolikozbrkani u dana{njim glavama te paradoksalno zvu~inajprostija istina: liberalizam je plod koji su, rasuti poobroncima, iznedrili zamkovi. Vide}emo za{to.

V

Ideje zamkova: liberalizam i demokratija

Podvrgavaju}i hemiju na{e du{e lakmusu zamkova,~inimo plodonosan ogled. Dobijamo tako, iako ga ni-smo unapred predvideli, kristalni talog koji predstavljazakonitost evropskog duha.

U prvi mah zamkovi nam nagove{tavaju `ivot pot-puno suprotan na{em. Pobegli smo od njih i na{li uto-~i{te u anti~kim demokratijama kao nama bliskijim ob-licima javnog bivstvovanja – prava i Dr`ave. No u na-stojanju da se osetimo gra|anima poput drevnogAtinjanina ili Rimljanina, otkrivamo neki ~udan otpor unama. Anti~ka Dr`ava u potpunosti prisvaja ~oveka neprepu{taju}i mu ni najmanji deli} njegovog bi}a za li~-nu upotrebu. To totalno rastakanje u kolektivnom telupolisa ili civitasa sabija nas u nekakve podzemne korenena{e li~nosti. O~igledno, nismo do te mere strogo i jedi-

0 1

no gra|ani koliko izgleda kada, poneseni govorni~kim`arom, grmimo po mitinzima i novinskim uvodnicima.

Ba{ tada nam se ~ini da nam iza svojih teatralnihgrimasa zamkovi otkrivaju riznicu nadahnu}a koja seprecizno podudaraju sa onim najdubljim u nama. Njiho-ve kule su podignute da odbrane li~nost od Dr`ave.Gospodo: @ivela sloboda!

Ali, kako smo samo do pre jednog trena uzvikivali:@ivela demokratija!, odjednom se ose}amo pomalo ra-zapeti izme|u oba ova zanosna pokli~a. I zaista, ta ra-zapetost predstavlja evropsku istoriju tokom poslednjadva veka. Liberalizam i demokratija se brkaju u na{imglavama i ~esto, `ele}i jedno, uzvikujemo drugo.

Stoga je potrebno s vremena na vreme skinuti pra-{inu predrasuda sa oba pojma, svode}i svaki od njih nastriktno zna~enje. Jer liberalizam i demokratija su dvestvari ~ija polazi{ta nemaju ni{ta zajedni~ko, te }e, nakraju, i njihova stremljenja dobiti antagonisti~ki smisao.

Demokratija i liberalizam predstavljaju dva potpu-no razli~ita odgovora na dva pitanja politi~kog prava.

Demokratija daje odgovor na slede}e pitanje: kotreba da vr{i javnu Vlast? Odgovor glasi: vr{enje javneVlasti pripada kolektivitetu gra|ana.

Ali to pitanje ne razmatra do kojih granica sme da seprote`e javna Vlast. Samo se odre|uje subjekat koji jenosilac vlasti. Demokratija predla`e da svi vladamo, tojest da se svi suvereno upli}emo u dru{tvena pitanja.

Liberalizam, pak, daje odgovor na jedno drugo pita-nje: bilo ko da vr{i javnu Vlast, kakva moraju biti njegovaograni~enja? I nudi slede}i odgovor: javna Vlast, bez ob-zira da li je sprovodi pojedinac autokrata ili pak ceo narod,ne mo`e biti apsolutna, jer ~ovek ima izvesna unapred da-ta prava koja su izvan svakog doma{aja Dr`ave. Re~ je,dakle, o te`nji da se ograni~i uplitanje javne Vlasti.

Sada se dovoljno jasno pomalja heterogeni karak-ter oba principa. Mo`e se biti veoma slobodoljubiv i ni-

malo demokrati~an, ili pak obrnuto, veoma demokrati-~an i nimalo slobodoljubiv.

Anti~ke demokratije bile su apsolutisti~ke vlasti,apsolutisti~kije od vlasti ma kog evropskog monarha izepohe tzv. „apsolutizma“. Grci i Rimljani nisu znali zaslobodarsko nadahnu}e. [tavi{e, ideja da pojedinacograni~ava Dr`avnu vlast i da samim tim jedan deo li~-nosti ostaje izvan javne jurisdikcije nije se ni mogla na-staniti u klasi~nim umovima. To je germanska ideja,pripada karakteru koji re|a kamen na kamen grade}izamak. Tamo gde nije dopro germanizam, nije se uko-renio ni liberalizam. Kada su u Rusiji `eleli da uklonecarski apsolutizam, bila je nametnuta demokratija kaoni{ta manje apsolutisti~ka vlast. Bolj{evik je antiliberal.

Javna Vlast te`i da nikad i nigde ne prepozna bilo ka-kvo ograni~enje. Sasvim joj je svejedno da li se nalazi sa-mo u jednim rukama ili u rukama svih. Bila bi dakle naj-naivnija zabluda verovati da se snagom demokratije mo-`e izbe}i apsolutizam. Naprotiv. Nema okrutnije auto-kratije od raspr{enog i neodgovornog samovla{}a demo-sa. Zato onaj {to svim srcem ljubi slobodu, sa nevericomi podozrenjem posmatra vlastitu demokratsku ostra{}e-nost i, takore}i, obuzdava samog sebe.

Nasuprot javnoj Vlasti, Dr`avnom zakonu, liberali-zam ozna~ava privatno pravo, privilegiju. Li~nost osta-je, u ve}em ili manjem stepenu, po{te|ena uplitanjavrhovne vlasti, kojima ona uvek te`i. Dakle: taj auten-ti~ni princip privilegije koji pripada li~nosti nije posto-jao u istoriji sve dok ga za sebe nije izvojevala nekoli-cina gotskih, frana~kih, burgundskih plemi}a. Sasvimje drugorazredna stvar {to bi nam danas ove ili one pri-vilegije izgledale neprihvatljive. Ono {to je va`no i pre-sudno jeste to {to je na na{oj planeti bio uspostavljenprincip slobode ili, kako bi oni jo{ preciznije rekli, „slo-bodnog raspolaganja samim sobom“. Kasniji razvojsvodio se na raspravu koja je i{la u dva pravca: o vrsti

0 1

akcija i sadr`aja u kojima li~nost treba da ostane slo-bodna i, sa druge strane, o tome ko ima pravo na slo-bodu. Po ovom pitanju, kao i u mnogim drugim stvari-ma, zapadne bur`oazije nisu u~inile ni{ta drugo sem{to su opona{ale davno izmi{ljene manire starih feu-dalnih aristokratija. „Prava ~oveka“ oli~avaju principslobode i ni{ta vi{e. Kroz njih se apstraktnije i uop{te-nije ispoljava pravna senzibilnost srednjeg veka, kojuzbog sopstvene kratkovidosti vidimo kao nama stranui suprotnu. Gospoda iz tih ~udovi{nih ku}a koje naziva-mo zamkovima podu~ila su slobodoljublju mase Galo--Romana, Kelto-Iibera, Toskanaca.

Zanimljivo je zapaziti da kada u Francuskoj neko izredova crkve i antiliberala stvara istoriju, uvek insisti-ra na galoromanskom supstratu koji predstavlja apso-lutisti~ki faktor u francuskoj naciji. Nasuprot tome, slo-bodarski duh, ba~en u zasenak zbog predrasuda o sred-njem veku koje caruju u poslednje vreme, ne usu|ujese da afirmi{e frana~ki supstrat, mada prema njemuose}a tajnu privla~nost. Me|utim, francuska slobodar-ska tradicija pojavljuje se, jasnije nego igde, u nizu de-la koja su napisali pripadnici plemstva kako bi, suo~enisa invazijom kraljeve vlasti, uspostavili svoje nekada-{nje privilegije. Tako je kod Bulenvijea, a i kod Monlo-zijea. (Preporu~ujem za rezime lektiru Lettres sur l’hi-stoire de France, koju Tjeri stavlja iznad svojih Mero-vin{kih pri~a. Autor ne dovodi u sumnju pitanje koje miovde doti~emo. Samim tim, potpuno i spontano se na-zire slobodarski duh feudalizma, podrazumevaju}i podfeudalizmom ceo proces od invazije varvara do krajaXIV veka.)

Imam utisak da }e se na{e predstave o srednjemveku uskoro promeniti. Jo{ uvek nismo vi~ni jedno-stavnom i pronicljivom posmatranju ~injenica. Reci-mo, nema~ki istori~ari, posti|eni {to su njihovi ger-manski oci bili tako malo demokrati~ni, tvrdoglavo in-

sistiraju na o~iglednim ~injenicama kako bi pokazali dasu oni ipak znali za javno pravo. Naravno da su znali.Re~ je o odve} su{tinskoj stvari u `ivotu jedne zajed-nice da bi se kraj nje moglo pro}i, a ne primetiti je. Je-dino je pitanje {ta ima prevlast: privatno nad javnim,ili obrnuto. German je vi{e ljubio slobodu nego demo-kratiju. Mediteranac, pak, vi{e demokratiju nego slo-bodu. Engleska revolucija je jasan primer liberalizma.Francuska, demokratizma. Kromvel `eli da ograni~ivlast kralja i Parlamenta. Robespjer `eli da vladajuklubovi. Zato }e droits de l’homme64 sti}i u francuskuUstavotvornu skup{tinu posredstvom SjedinjenihAmeri~kih Dr`ava. Francuze – Mediterance – vi{e jezanimala jednakost – égalité.

VI

Ideje zamkova:ratni~ki duh

Kona~no, kao {to sam ve} rekao, zamak nije ni{tadrugo do ku}a koju su izvesni ljudi sagradili s nameromda u njoj provedu `ivot. Ali, u tome je stvar: kakav li jemorao biti taj `ivot kada je zamak dom? Izgled i svrsis-hodnost na{eg doma su, u doslovnom zna~enju, odrazna{e svakodnevice. Zamak pretpostavlja rat iz dana udan, `ivljenje kao ratovanje.

Previ{e nam je te{ko ~ak i da zamislimo strukturu du-{e kojoj `iveti zna~i ratovati. Po na{em mi{ljenju `ivot jesve drugo, samo ne to. Rat do`ivljavamo kao neo~ekivanobrt koji nas je zadesio sa ciljem da nam zatre `ivot. Toli-ko nam se ~ini negacijom svega {to je po na{em shvata-nju `ivot, da u ratu jedva vidimo i{ta vi{e sem smrti.

Od Spensera je uobi~ajeno da se ratni~ki duh su-protstavlja industrijskom duhu i da se, bez truna okle-

0 1

vanja, sve simpatije upu}uju potonjem. ^ovek pro{logveka bio je sre}an ako bi ga okarakterisali kao industri-jalca, bez imalo ratni~kih crta. Rat mu je izgledao kaone{to varvarsko – {to je `iva istina – a varvarstvo kaoapsolutno zlo – {to ve} nije tako izvesno.

Re~ „varvarstvo“ je, u kolokvijalnoj upotrebi, izgu-bila svoje pravo zna~enje i zadr`ala samo ono pejora-tivno, diskvalifikuju}e. Isti je slu~aj i sa re~ju „divlja-{tvo“. Zaboravlja se da i jedna i druga ozna~avaju dvevrste duhovnosti koje tvore dva neizbe`na stupnjaistorijskog razvoja, poput detinjstva i mladosti u `ivotupojedinca. I koliko bi bilo pogre{no smatrati da je jedi-no normalan i vredan po{tovanja period zrelosti – kaoda su detinjstvo i mladost bile dve bolesti – isto tolikobi bilo pogre{no omalova`avati varvarstvo i divlja{tvo.Neumesno je poklanjati dalju pa`nju op{tepoznatoj ~i-njenici: civilizacija je k}i varvarstva i unuka divlja{tva.Jasno mi je da bi doba li{ena istorijske svesti, nespo-sobna da u celokupnoj stvarnosti uo~e svoj razvoj isvoje poreklo, prihvatala samo civilizaciju ne znaju}ida u varvarstvu otkriju i{ta drugo do negativne vred-nosti.

Bilo bi zaista `alosno kada bi se kulturan ~ovek od-rekao svoje kulture i ponovo vratio na nivo varvarina.No mo`da je izuzetno zna~ajno ista}i da bi bilo najsavr-{enije kada bi kulturan ~ovek o~uvao `ivom izvesnu ri-znicu varvarskog, kao {to je nesumnjivo najbolje kadaje u li~nosti zrelog ~oveka ostalo nepresu{no vrelomladosti, pa ~ak i detinjastosti. Svako ko bi upoznaonekog znamenitog ~oveka, bivao bi iznena|en otkri-}em da mu je du{a detinja. Razvoj se ne ogleda u tomeda danas poni{tava ju~e, ve} naprotiv, u tome da sa~u-va ono su{tinsko od ju~e koje je imalo vrlinu da stvoribolje danas.

Ova skromna odbrana varvarstva mogla bi se sma-trati paradoksalnom ili o{troumnom; ali, u su{tini, re~je o najjednostavnijoj, jasnoj i o~iglednoj istini. Sve se,

kona~no, svodi na zapa`anje da se kultura ne ra|a izkulture, ve} iz prekulturnih potencija i vrlina ~iji plodsazreva u kulturi. Koren svake kulture je u varvarstvui svako obnavljanje kulture za~eto je u toj riznici var-varskog, a kada je ona iscrpljena, kultura presu{uje,stagnira i umire. Pogre{no je, dakle, `eleti jedno bezdrugog. Onaj ko `eli novu kulturu sutra, mora u dana-{njoj Evropi sa~uvati izvestan minimum varvarskih vr-lina. Na{ slavni Kampoamor65 bi rekao:

Uzgajaju}i salatu u SalernuDioklecijan je ~esto govorio:leptire leti ne mo`e da ima onaj ko ne gaji gusenice dok vlada zima.

Najbriljantniji umovi danas ose}aju zabrinutostzbog mogu}nosti da su u Evropi ve} iscrpljeni vitalniresursi na kojima nu`no po~iva kultura. A, iznad svega,ratni~ki duh.

* * *

Svaki podvig sadr`i dva sastojka: sna`nu `elju daga ostvarimo i, istovremeno, budi u nama strah od opa-snosti koju izaziva. [ta je u odnosu na njih na{a prvareakcija, pre bilo kakve pomisli i rasu|ivanja? Da li je unama sna`nija `elja za delanjem ili strah koji poziva nabeg? Ratni~kim duhom nazivam onu uobi~ajenu sr~a-nost koja u riskantnosti podviga ne nalazi dovoljan raz-log da ga izbegne. Kod industrijskog duha, naprotiv, od-lu~uje procena o opasnosti, jer se `ivot shvata kaostalan oprez. Rat je, konkretno, samo jedan od mno-gih oblika u kojem se ratni~ki duh mo`e ispoljiti. Nje-gova su{tinska crta je da predstavlja smrtnu opa-snost. Razume se da bi ta re~ mogla poprimiti obrisesveukupne opasnosti, jer se u ratu smi{ljeno organi-

0 1

zuje i priprema stradanje neprijatelju. Razlog {to uratni~kom duhu `elja za akcijom nadvladava strah odopasnosti le`i jedino u dubokom ose}anju samopou-zdanja. I obratno, u `i`i industrijskog duha deluje du-boko nesamopouzdanje.

Varvarska epoha predstavlja vrhunac vere u sebe.To je njena neizmerna vrlina koju bi bilo zgodno naka-lemiti na na{e doba zgr~eno od opreznosti i zabrinuto-sti. Ni divljak koji `ivi u neprestanom strahu, niti kul-turan ~ovek koji `ivi ispunjen sumnjom i nesamopou-zdanjem, nemaju taj neizmerni dar varvarina: veru usopstvene snage.

Na dekadentnog Rimljanina, punog sumnje u se-be, kolebljivog, pla{ljivog, varvarin je, pre svega,ostavljao utisak bahatog ~oveka. Ta bahatost nije bilani{ta drugo do prirodno, strahovito samopouzdanje ishodno tome – a ne zbog ta{tine – sna`no samopo-{tovanje. Kada budu u{li u odlu~uju}i sukob, Rimlja-nin – koji je oli~enje vitalne dekadencije – prene}e po-{tovanje sa sebe na svoju kulturu i izgleda}e mu di-vlja~ki {to je German ne}e ni najmanje uva`avati. AliGerman ima previ{e vere u sebe te mu nije bilo po-trebno da se dokazuje svojim snishodljivim i kultnimodnosom prema kulturi. Ima mnogo idolatrije, magij-skog strahopo{tovanja i poniznosti u toj divinizacijikulture i stalnom kle~anju pred njenom mo}i. @elimoda nas ona opravda i spase, umesto da sami sebeopravdamo i spasemo.

No jasno je da je ratnik jedno, a vojnik ne{to sa-svim drugo. Srednji vek nije znao za militarizam. Voj-nik predstavlja degeneraciju ratnika koga je korumpi-rao industrijalac. Vojnik je naoru`ani industrijalac, bi-rokrata koji je izmislio barut. Organizovala ga je Dr`a-va za borbu protiv zamkova. Sa njegovom pojavom po-~inje rat na daljinu, apstraktni rat topa i pu{ke.

VII

Ideje zamkova:smrt kao stvarala~ki ~in

Vredelo bi se potruditi da u na{e vreme vaskrsneteorijsko su~eljavanje ratni~kog i industrijskog duha.Svet se mnogo promenio od Spensera do danas, a na-ro~ito sr` sveta – na{e srce. Neznatnim pomeranjimakojima je ono izlo`eno odgovaraju gigantske promeneu globalnoj perspektivi. Spenseru se industrijski duh~inio vanredno dobrim, a ratni~ki vanredno lo{im. Da-nas polako uvi|amo da ta dva duhovna modusa, iakosuprotstavljena, uti~u jedan na drugi oboga}uju}i iograni~avaju}i se me|usobno, ne nude}i nam pri tomizbor izme|u jednog ili drugog, ve} plodnu sintezu. Uovome, kao i u svemu ostalom, ispoljava se tipi~na `ud-nja na{eg doba da ve~ito te`i povezivanju suprotnosti, ane njihovom isklju~ivanju. Umesto „ili jedno ili drugo“ose}amo da bi bolje bilo obuhvatiti „i jedno i drugo“.

Ratni~ki duh polazi od suprotnog `ivotnog ose}anjau odnosu na ono koje pulsira u industrijskom duhu. Toje, kao {to sam ve} rekao, ose}anje pouzdanja u sebe iu svet koji ga okru`uje. Nije ~udno {to ga je ono vodi-lo ka optimisti~koj koncepciji sveta. Jer, zaista zvu~iparadoksalno da u srednjem veku, koji nam je jednaglupava istoriografija oslikala kao vreme mra~nja{tva iteskobe, cvetaju optimisti~ke filosofije, dok se u na{emoderno doba ne mo`e ~uti skoro ni{ta drugo sem gla-sova pesimizma. Da nije mo`da ratni~ki duh pun samo-pouzdanja jer ne poznaje zla ovoga sveta? Nikako: spo-znao je, poput [openhauera, svu kosmi~ku bol, slutiopasnost i nagla{ava teskobu `ivljenja. Ali, upravo je utome stvar!... Pred istom ~injenicom, pred istom bol-nom stvarno{}u i opasno{}u spontano zauzima supro-

0 1

tan stav. Ratni~ka sr~anost, puna zadivljuju}e gladi za`ivotom, ispija naiskap svoje bitisanje, okom ne trep-nuv{i, skupa sa bolom i opasno{}u koje ono nosi u se-bi. Njih sagledava kao su{tinski nedeljive od samog `i-vota; one ga ni najmanje ne opovrgavaju, te stoga ra~u-na na njih i, umesto da `ivot organizuje skoro isklju~i-vo re{en da ih izbegne, ratnik ih prihvata. Ovo prihva-tanje opasnosti koja je na pomolu, bez `elje da je izbeg-ne, ve} da zagazi u nju, upravo je uobi~ajeno za ratni-ka, to je dom oli~en zamkom.

Danas po~injemo da ose}amo iznenadnu simpatijuprema takvoj prirodi gledaju}i je kako u nimalo arhai~-nom obliku buja u sportu. Po mom mi{ljenju, razlika iz-me|u sporta i igre je upravo u tome {to sport uklju~u-je opasnost, pa makar se ona ogledala samo u izuzet-nom fizi~kom naporu. Umesto da izbegava opasnost,sportista joj hrli u susret, {to ga i ~ini sportistom.

Zanimljivo je da je onaj ko ne ose}a naro~itu `elju za`ivotom te bitisanje do`ivljava kao sveop{tu teskobu,{to se naj~e{}e doga|a modernom ~oveku, spreman dapristane na sve samo da bi ostao `iv. Moral modernogdoba odnegovao je jedno tiransko afektiranje po kojemje sve prihvatljivije nego smrt. Za{to, ako je `ivot takolo{? Gledano iz drugog ugla, vrhunska vrednost ̀ ivota jesadr`ana u mogu}nosti da ga izgubimo blagovremeno iblagodatno – kao {to je vrednost novca u tome da ga po-tro{imo. Odnosno, koliko je uop{te vredan `ivot koji sene izla`e bilo kakvom riziku, ve} se samo tegli i otaljavau sopstvenoj praznini? Da li }e nam ideal postati ustroj-stvo planete kao ogromne bolnice i gigantske klinike?

Takvo ose}anje svojstveno je industrijskom duhu,bur`ujskoj naravi. Po svaku cenu `eli da `ivi i ne prista-je da u smrti prepozna najsu{tinskiji atribut `ivota.Stoga dovitljivo primenjuje jedini postupak kojim gamo`e produ`iti, a to je da ga svede na najmanju mogu-}u meru, ba{ kao {to ~ine i neke `ivotinjske vrste pa-

daju}i u zimski san. Biolozi su toj pojavi dali ime vitaminima. Njome se `ivot produ`ava srazmerno nekori-{}enju. Sti~e se du`ina po cenu `estine. Nije li lakomi-sleno odlu~iti se, tek tako, za ekstenzitet na u{trb in-tenziteta? Za{to etika dugog `ivota mora da trijumfujenad etikom uzvi{enog `ivota?

Ni etika ni biologija se jo{ uvek nisu dovoljnousredsredile na kapitalnu ~injenicu – neumitnost smr-ti. Nedavno je jedan veliki fiziolog (Erenberg) pokazaokako se `ivot ne mo`e definisati bez smrti. @ivot je lan-~ani hemijski proces u kojem svaka reakcija neminov-no podsti~e slede}u, a ona opet slede}u, sve dok se neistro{i ceo predodre|eni sudbinski niz. Od prvog tre-nutka, poput to~ka zakotrljanog na stazi, ispaljeni hitac`ivota hrli ka svom i{~eznu}u: potpuno je isto re}i dase `ivi kao i da se umire. Fenomen umiranja stvara seu samom za~etku. Nemogu}e je menjati nemilosrdniproces: mogu}e je samo ve{ta~ki ga zauzdati, sa malimzaka{njenjem odlo`iti po~etak svake nove reakcije.@ivot usporenog ritma bi}e du`i od onoga ~iji je ritamprestissimo66 ali, u kona~nom ishodu, sa aspekta hemi-je, u njemu ne}e biti vi{e `ivota. Broj reakcija je isto-vetan, kao {to je isti broj slika na filmskoj traci gledaliih ubrzano ili usporeno. Ose}anja i misli su strahovitipospe{itelji hemije `ivota koji je, poput fijuka bi~a, go-ne u pomamni galop ili, kako bi rekao Grasijan67, onisu: „postiljoni68 `ivota koji uobi~ajenom protoku vre-mena daju veli~anstveno ubrzanje“.

Ali ako se, hemijski gledano, dobija isto usporava-njem ili ubrzavanjem biolo{kog ritma, onda verovatnopostoji virtuelna razlika me|u tim brzinama. Zgusnut`ivot poprima druga~ije oblike od onoga koji je razvod-njen u dugom vremenu. Ti oblici predstavljaju razli~itaherojstva, re~ kojom, u su{tini, imenujemo svakounapred i dobrovoljno prihvatanje smrti.

Neshvatljivo je za{to imperativ koji nam nala`e da

0 1

`ivotom raspola`emo po svojoj volji te da njim upra-vljamo posve}uju}i ga uzvi{enim ciljevima ne treba dase prote`e i na smrt. Ako je ona sastavni deo, ~inilac `i-vota, onda kao {to treba promi{ljeno utro{iti `ivot, istotako bi trebalo utro{iti i smrt, celishodno, svrhovito.

Neki plemenitiji moral od ovog vladaju}eg ne biprihvatio na~elo koje nas podsti~e da izbegavamo sva-ku opasnost sa ciljem da uplovimo u prirodnu smrt. Jerto je hemijska, prisilna, nevoljna smrt, kao smrt zve-ri ili biljke, a mo`da i kao smrt sveta. ^ini se da bi bi-lo ljudski dostojanstvenije upravo upotrebiti ~injenicui snagu smrti, koriste}i se njome prema ustrojstvuvlastite volje. Taj bolji moral morao bi ~oveku skrenu-ti pa`nju da mu je `ivot dat kako bi ga smisleno izla-gao opasnostima.

Industrijski duh }e na kraju, i ne slute}i, biti od po-mo}i u ostvarivanju na~ela ratni~kog duha. Nadahnutu`asnim strahom od smrti izmislio je ~udotvorne teh-nike za savladavanje Prirode: mehaniku koja otklanjasuvi{an fizi~ki napor; medicinu koja umanjuje brojsmrtnih slu~ajeva usled bezazlenih bolesti; zajedni~kuekonomiju koja nam olak{ava materijalnu egzistenciju,ali istovremeno i ukida pravo raspolaganja sopstvenim`ivotom; podlo nas primorava na njegovo dugo trajanjebudu}i da ona bdi nad njim. Sve ove zadivljuju}e teko-vine uperene protiv hemijske smrti prepu{taju nam navolju potragu za izborom dobrovoljne smrti; jer, kakosu u velikoj meri otklonjene prirodne opasnosti, dopu-{teno nam je da slobodnije ispitamo neke nove koje }e-mo sami izmisliti. Na taj na~in se oba suprotstavljenaimpulsa pribli`avaju istoj ta~ki – jednom novom moralu.Posle dva veka be`anja od smrti potrebno je ponovo ne-govati umetnost umiranja. Skupa sa bezbrojnim bolnica-ma, bankama i osiguravaju}im dru{tvima, bilo bi sjajnoumno`avati dru{tva za rizik. Kao i u tolikim drugim po-recima, sport je spontano zapo~eo ovaj trud vredan na-

{eg doba, bave}i se organizovanjem opasnosti.Hemijska smrt je podljudska. Besmrtnost je nadljud-

ska. Ljudski je samo to da smr}u raspola`emo slobodno,plemenito i blagodatno. Budimo pesnici ̀ ivljenja koji svom`ivotu znaju prona}i pravu rimu u nadahnutoj smrti.

VIII

Ideje zamkova:~ast i ugovor

Tokom srednjeg veka odnosi me|u ljudima po~iva-li su na na~elu poverenja, koje je ukorenjeno u ose}a-nju ~asti. Moderno dru{tvo se, naprotiv, zasniva naugovoru. Ni{ta ne mo`e jasnije pokazati opre~nost iz-me|u su{tinskih ose}anja koja su ispunjavala ova dvarazdoblja. Poverenje je, sama re~ ka`e, verovanje ute-meljeno na strogom pravilu. ^ovek se vezuje za dru-gog ~oveka nekom skrivenom vezom koja ostaje zako-pana duboko u njima. Ugovor je pak cini~na potvrda ne-verovanja u bli`njeg kada s njim sklapamo dogovor, tega vezujemo za sebe materijalnim predmetom – papi-rom ugovora – koji ostaje izvan oba ugovara~a i mo}i}e, u datom ~asu – podlo poput materije – da se ustre-mi protiv njih. Te{ko priznanje o modernom dobu! Vi-{e veruje u materiju, upravo zato {to nema duha, jernije li~nost. I zaista, ovo doba je poku{alo da uzdigne fi-ziku na nivo teologije.

Analogno prethodnom, onaj ko ne ispuni obavezu izugovora naziva se prestupnikom i na njega se sru~ujeautomatski predodre|ena kazna, spolja{nja kazna, nov-~ana ili zatvorska. Me|utim, onaj ko izneveri povere-nje i postupi ne~asno, biva progla{en izdajnikom i svakazna se uglavnom svodi na tu oznaku. To jest kazna iliosuda sastoji se jedino u javnoj poruzi, jer samo poru-

0 1

ga ka`njava li~nost, ranjava izunutra.Van pameti je re}i da se u srednjem veku mnogo

govorilo o ~asti me|u gospodom iz zamkova, ali da suu stvarnosti oni obi~no bili najdrskiji razvratnici ispu-njeni pohlepom i bezo~no{}u. Naravno! I u na{e vremeugovori ~esto bivaju neispunjeni ili fino izigrani, {toprimorava na odr`avanje ogromnog sudskog aparata.Kada se porede razli~ita vremena, potrebno je izvr{itidvostruko ra~unovodstvo. Treba porediti stvarnostjednog sa stvarno{}u drugog doba, i odvojeno njihoveideale ili va`e}a na~ela. Na jednoj strani „aktiva“; nadrugoj „pasiva“. Sve drugo bilo bi neumesno. U priro-di svakog ideala je nemogu}nost ostvarenja. Njegova jeuloga da se uzdigne iznad stvarnosti i da sa nebesnihvisina, simboli~ki, deluje na nju, poput zvezde {to oba-sjava brod. Sever i Jug nisu luke u koje se mo`e uplo-viti: oni su daleka i ultrarealna privi|enja koja odre|u-ju putanje i {araju pravce.

Projektovanje ideala je ~ovekova fiziolo{ka funkci-ja. Kao {to imamo sistem organa, obdareni smo i zbi-rom na~ela; i dok nam jedni iscrtavaju odre|eni profil,drugi odre|uju na{ osobeni lik.

Ideali kao sport

Ti ideali, uvek neostvarivi, kona~no su samo jednaod karakteristi~nih stvarnosti svake epohe, jedan odizdanaka biljke zvane ~ovek, ponikao u njoj. I ponekad,dok uronjeni u misli o nekom pro{lom stole}u uo~ava-mo stalno odsustvo istih onih na~ela koja su nepresta-no bila proklamovana u to vreme, ne mo`emo odagna-ti sumnju kako sav taj pompezni galimatijas ideala ne-}e imati drugi cilj do da u~ini mogu}im jedan dvostru-ki `ivot, umi{ljen i retori~an, da izazove ve{ta~ku opi-jenost i zanos i omogu}i nam da se razmahnemo u glu-

mi. Toliko je ljudi koji iz najboljih namera imaju potre-bu da, osim svoje stvarne sudbine, priu{te sebi u `ivo-tu i neku vrstu izmi{ljenog drugog nivoa gde bi mogliizvoditi gala komediju te ostvariti plasti~ne slike vrli-ne, asketizma, `rtvovanja!

Ovom soju pripadaju svi umi{ljeni u sopstvenu„misiju“ – spasa politike jednog naroda, reforme dru-{tva, o~uvanja ~istote umetnosti. Skoro uvek su to po-jedinci koji smu{eno ose}aju nedostatak li~nih sposob-nosti za primarnu i stvarnu sudbinu koja im je odre|e-na, pa moraju da se bave tim drugim, maglovitim i hi-rovitim zanimanjem kako bi sebi simulirali kompenza-ciju. Stoga }e pisac skromnog talenta – jednog dana bihvoleo da razradim ovu u`asnu, tragi~nu temu: „Pisacbez talenta“ – morati da ube|uje samog sebe, a i osta-le, da pisati ne zna~i imati ideja, ma{te, Bo`jeg dara,ose}aja za melodi~nost re~i itd., ve} braniti socijalizamili boriti se za slobodu. [ta bi, zaista, ostalo od doti~nogjadnika kada ne bi verovao u tako ne{to! Jer braniti so-cijalizam ili boriti se za slobodu veoma je lako; imatiideje, pak, veoma je te{ko, toliko te{ko da mu se to ni-kad nije ni dogodilo.

Ova kompenzatorska funkcija ideala mnogo je ~e{}anego {to se ~ini. ^ovek te`i da pomo}u njih dovede uravnote`u manjkavost svoje stvarne sudbine i upravozato {to nije ni jak ni zdrav poku{ava da pred ogledalomizigrava vrlog atletu. Priznajem da su mi vrlina i „misi-ja“ nepodno{ljive ukoliko ne posti|uju onoga ko ih po-seduje do te mere da svim silama i neprestano nastojida ih sakrije i kamuflira iza protivre~nih maski.

La` u vidu uzvi{ene igre ili veli~anstvenog sporta,{to obi~no karakteri{e ideale, otkriva se malo-pomalo,kako se doti~na epoha primi~e koncu. Tako je bilo i savite{kim idealom. Nikad se nije vi{e preterivalo sa „vi-te{kim“ dvobojima, retorikom i dekorom kao krajemXIV i tokom XV veka, tj. onda kad je dru{tvena stvar-

0 1

nost ve} bila uobli~ena druga~ije, nespojivo sa ovimmanirima. Ponekad nas, kod pisaca koji najvi{e veli~a-ju vite{ka na~ela, koji razglabaju pri~e o turnirima i slu-`enju damama, o krsta{kim pohodima na nevernike iodbrani ~asti, iznenadi podrugljiva grimasa. „Poslednjerazdoblje srednjeg veka jedan je od tih zavr{nih perio-da u kojima se `ivot vi{ih krugova skoro sasvim pre-tvorio u dru{tvenu igru. Stvarnost je opora, gruba i su-rova; stoga je preto~ena u bajno sanjarenje o vite{komidealu na kojem se gradi velika fantazmagorija. @elja jeda se `ivot predstavi iza maske Lanselota. Re~ je omonstruoznoj i smi{ljenoj samoobmani ~ija se bolnaneistinost mo`e podneti samo uz pomo} blagog pod-smeha {to skriva sopstvenu la`. U ~itavoj vite{koj kul-turi XV veka vlada krhka ravnote`a izme|u dubokeodanosti idealu i lakog podsmeha.“ (Johan Hojzinga, Je-sen srednjeg veka)

Tako se u jednoj pesmi @ana de Bomona veli:

Dok u kr~mama sedimo i rujna vina ispijamo,i dok nas gledaju dame {to nam uz bok sede,dugih, belih vratova, biserima zavodljivo oki}ene, blistavih o~iju, lepotom obasjane – krv nam navire i srca nam biju juna~ki... Tada pobe|ujemo Jomona i Agulana,a oni za drugim stolom, Olivijea i Rolana.Ali kada bojnim poljem na konjima treba da jezdimo, tada o rame {tit obesimo, a ubojita koplja oborimo,i od ljutog mraza skroz pomodrimo.Kada nam, levo i desno, drugovi posustaju,a neprijateljske konjice nezadr`ivo ka nama nastupaju,tada bismo rado u neku duboku pe}inu pobeglida nas niko ne prona|ei ne vidi kako smo iz boja odbegli.

No upravo ta nedoumica i sumnja u vlastiti idealdovode do njegovog prekomernog veli~anja i barokni-

jeg prikazivanja. I zato }e se svet zabavljati dok bude~itao da, ukoliko me pam}enje dobro slu`i, Giljermo deOranhe u jednom vite{kom dvoboju zadaje ali i zadobi-ja ki{u udaraca posle kojih ne mo`e skinuti {lem ve} jeprimoran da odjuri do kova~a, stavi glavu na nakovanj iponovo izdr`i isti broj novih udaraca ~eki}em. Ili pakpovest o ko{ulji koju pripoveda jedan belgijski truba-dur. Izvesna dama redom {alje trojici svojih udvara~ajednu te istu svoju bluzu, pod uslovom da je nose naturniru bez ikakvog oklopa preko. Samo tre}i prihvatasurov izazov: biva ranjen, a bluza natopljena krvlju. Ta-kvo juna{tvo nagra|eno je daminom ljubavlju; no njenudvara~ tada zahteva uzvratno `rtvovanje i tra`i odsvoje dame da obu~e i nosi tu bluzu, svu krvavu, na za-bavi koja }e se odr`ati posle turnira.

IX

Ideje zamkova:sluge

Pisci demokratske ortodoksije pocrvene od stidakad pro~itaju da je Servantes sebe nazivao „slugom“grofa od Lemosa69. Pored nedostatka istorijske svesti,{to im je ina~e svojstveno, oni misle da se tom re~juponi`ava i blati njihov stale`. Me|utim, u ovom Ser-vantesovom izrazu jo{ uvek odjekuje, slaba{nim i po-tmulim ehom, smisao jedne od najlep{ih i najplemeni-tijih institucija za~etih u zamkovima.

Danas se re~ „sluga“ ne shvata. Njeno etimolo{kozna~enje – „biti sluga zbog nekoga“ – nema ni~eg zajed-ni~kog sa uobi~ajenim zna~enjem – „biti ne~iji sluga“.Ipak, opstala je jedina dodirna ta~ka u oba slu~aja, a toje pretpostavka da je gospodar hranilac svoga sluge.Pod „slu`enjem“ se podrazumeva pokoran rad, pri ~e-

0 1

mu se za uzvrat dobija izdr`avanje, kao plata, nadnicaza taj rad.

Retko kad se tako jasno pokazuje nemogu}nost iz-dvajanja jedne ~injenice iz sfere ljudskog `ivota od osta-lih prisutnih u nekoj epohi, budu}i da joj samo sve oneskupa daju osobenu nijansu. Zato {to su srednjovekov-ne „sluge“ „slu`ile“ svoje gospodare potpuno isto kao{to to ~ine i dana{nje, a ipak, istovetan ~in slu`enjaimao je krajnje razli~ito zna~enje nekad i sad.

Kada u na{e vreme jedan ~ovek slu`i drugoga, topredstavlja ni`i, na izvestan na~in poni`avaju}i posao.Jasno je za{to je tako, jer danas caruje op{teprihva}e-na bajka da smo svi jednaki. Slu`enje podrazumevapodre|enost i predstavlja delatnost koja po~iva na na-~elu povinovanja onom ko je hijerarhijski iznad nas;slu`enje razbija nivo jednakosti jer podrazumeva pri-stanak na sopstvenu degradaciju spu{tanjem ispodtog nivoa. Ali zamislimo na trenutak suprotnu pretpo-stavku: da su ljudi u biti nejednaki, da su jedni vred-niji i zna~ajniji od drugih. Tada }e za onoga ko manjevredi svako pribli`avanje onome ko vi{e vredi biti bla-gotvorno; preciznije, zna~i}e uspinjanje u hijerarhiji.Dakle, slu`enje je organski oblik tog pribli`avanja, ane tek puka slu~ajnost. Slu`enje je, stoga, oblik zajed-ni~kog `ivota u kojem onaj ni`i deli deo izuzetnih pre-imu}stava svojstvenih onom vi{em. Iz tog dubokograzloga, u srednjem veku slu`enje oplemenjuje ume-sto da poni`ava, jer predstavlja sredstvo za uspinjanjeunutar hijerarhijskog sistema ljudskih vrednosti.

U zamkovima se slu`enje nije shvatalo kao rad, pase shodno tome nije ni pla}alo. Na{e ideje iz ekonomi-je ozbiljno su osiroma{ene i pojednostavljene; skoro dane znamo za drugi oblik nagra|ivanja sem nov~ane is-plate. Ljudski rad se pla}a potpuno isto kao i svakadruga roba. I on, poput robe, ima svoju tr`i{nu cenu. Usrednjem veku slu`enje se nagra|ivalo, ali bez pomisli

da se plati. Kako se mogu platiti briga i trud jednog ~o-veka prema drugom? Oni bi tada bili omalova`eni iobezvre|eni. Mislim da ono {to danas zovemo „tro{ko-vi za reprezentaciju“, kao ideja, najpribli`nije odgovaranekada{njoj nagradi za slu`enje. To je upravo i ono {toje Servantes o~ekivao od grofa od Lemosa. U srednjemveku je svaki ~ovek koji nije pripadao stale`u zanatlijaimao jasno nazna~enu dru{tvenu ulogu koju je pratioodre|eni dekor, odnosno odgovaraju}i re`im `ivota. Ismatralo se du`no{}u dru{tva da svakom pojedincuobezbedi potrebna sredstva koja bi bila potpora njego-voj dru{tvenoj ulozi i funkciji. Ne, dakle, radi dobrobitipojedinca, ve} samoga dru{tva, i to je bila obaveza naj-vi{ih hijerarhijskih krugova. Takva je uostalom i izvan-redna doktrina o raspodeli dobara nagove{tena kodsvetog Tome. Pravedan princip raspodele nije, kao da-nas, odre|ivala koli~ina rada koju pojedinac ulo`i, ve}stepen dopu{tene slobode i rasko{i koju mu je name-tao vlastiti nivo. Bogatstvo i obim bogatstva nisu se za-snivali na pravu za posedovanjem, nisu bili posledicapukog sticanja, ve} ih je, potpuno suprotno, odre|ivalaobaveza na potro{nju vi{ka, jasno odre|ena za svakidru{tveni polo`aj. Ova ideja poticala je iz tada{njeg op-{teprihva}enog ekonomskog modela: pravio se bud`etrashoda, umesto bud`eta prihoda, kako radi modernikapitalizam. Proizvodnju je odre|ivala potro{nja, a nekao {to se kasnije dogodilo, da potro{nju odre|uje pro-izvodnja, {to je, govore}i jezikom upu}enih, su{tinskacrta kapitalizma. I {to je – zabele`imo i to na margini –izopa~enje prirodnog i ispravnog poretka. Jer bogat-stvo nije ni{ta vi{e do sredstvo kojim sebi mo`emo pri-u{titi ono {to nam je potrebno ili {to `elimo. Najboljiredosled bi, izgleda, bio da prvo imamo potrebu ili `e-lju za ne~im, a tek potom da razmi{ljamo o sticanjuneophodne koli~ine novca koja nam omogu}ava da tonabavimo. No, modernom ~oveku polazi{te je `elja za

0 1

bogatstvom, odnosno `elja za pukim sredstvom za na-bavku. Stoga beskrajno uve}ava proizvodnju, ne zbogpotrebe za proizvodom, ve} u `elji da zgrne jo{ ve}ebogatstvo. Tako se proizvod, roba, pretvara u sredstvo,a novac i bogatstvo u krajnji cilj.

Ali, i pored svega, jo{ nije re~eno ono najva`nije inajplemenitije {to odlikuje instituciju „slugu“. U sred-njem veku su razli~iti sudbinski putevi dovodili do va-zalnog polo`aja. Bilo je vazala silom prilika, koji su u tajpolo`aj dospevali sticajem okolnosti, kada bi se spora-zumom pot~injavali mo}nijem od sebe. Sem njih, po-stojali su i „prirodni vazali“, oni koji bi se rodili podvlastelinskim krovom. Prirodni vazal ne}e nikad, jedi-no u slu~aju izdaje, mo}i da napusti svoga gospodara.Vlastelin bi obi~no ukazivao ~ast nekolicini svojih pri-rodnih vazala dovode}i njihovu decu od najranijeg de-tinjstva u svoju ku}u i svoju porodicu. Tu bi sticaliobrazovanje `ive}i skupa u otmenom domu i na vi{emnivou. Gospodar bi ih „slu`io“; to jest podu~avao bi ih,napajaju}i ih moralnom tradicijom koja se od davninaoblikovala u njegovom domu. „Sluga“ bi izvr{avao ku}-ne obaveze i bio poput usvojenog deteta, li~no dubokovezan za privatni `ivot svojih gospodara. Po pravilimakoja je nalagalo tada{nje vreme, svaki plemi} je slaosvoju decu da budu sluge u ku}i plemi}a koji je pripa-dao slede}em, vi{em stupnju velike dru{tvene hijerar-hije. Tako su deca infansona70 bila sluge u ku}ama vel-mo`a, koji su svoju decu slali u ku}e grofova, a ovi svo-je potomke u kraljevsku palatu. Vrhunsku po~ast pred-stavljali bi slu~ajevi poput Sidovog koji je, budu}i da jebio samo infanson, poslao svoje k}eri da slu`e na dvo-ru. (Stih 2086 Pesme o Sidu)

To je smisao „ku}ne ~eljadi“, plemenite i vaspitnedru{tvene institucije koja je vekovima postojala u zam-kovima.

X

Nastavljamo putovanje: Kantabrija. Nastupaju grbovi!

Zamkovi su nas previ{e zadr`ali re~itom gestikula-cijom svojih zidina. Ali, treba nastaviti putovanje.Uklju~ujemo motor. Automobil kojim sam krenuo naovo pute{estvije veoma je star i ve} je nekoliko putaprokrstario skoro celom [panijom, verao se po gotovosvim klisurama i jurio po bezbrojnim dolinama du` na-{ih prastarih re~nih korita. Sli~an je starom slugi kojigun|a, ali obavlja posao. S vremena na vreme otpao bimu poneki to~ak i nastavljao da se kotrlja po strnjici;gledaju}i ga kako obdaren nekakvom magi~nom sna-gom i no{en vetrom hitro grabi napred, pomi{ljali bi-smo na tren da se pred nama vrti pravi To~ak sre}e.

Iza nas ostaje su{na [panija i, preko planina, upra-vo stupamo u vla`nu [paniju71. Zemlja, do malopre go-la, pepeljasta ili crvena, sada je prekrivena obiljem ze-lenila i uz to su`ena i raspar~ana na male ome|ene do-line. Vi{e nema ratni~kih zamkova {to grizu plavetnilokrezubom vilicom svojih zup~astih zidina; umesto njih,pojavljuju se kasone72 od zagasitog ili po~a|avelog ka-mena. Zamkovi Kastilje ostavljaju utisak izgladnelihratnika. Ova boravi{ta idalga73 nagove{tavaju spokoj iumereno blagostanje. Bogatstvo, nikad. Ne znam ni zajedan pejza` u celoj [paniji koji bi u potpunosti do~araosliku rasko{i. To bi bio tek poneki kutak, tu i tamo po-neko zdanje; recimo Eskorijal.

Sa blagim varijantama, tip kasone – senovite, na-mrgo|ene, natmurene zgrade – ponavlja se od Asturi-je pa sve do kraja Navare i predstavlja arhitektonskore{enje koje daje osobenost celoj Kantabriji. U su{tini,kasona nije preterano velika ku}a, ali jasno ostavlja

0 1

ogroman spomen na sebe. Njena veli~ina nije u njenimdimenzijama, ve} u njenoj pretenziji i proporciji ili, akobi se tako moglo re}i, u ideji koju ove ku}e imaju sameo sebi. (Setimo se da je Vijer de L’Il Adam74 slavu de-finisao kao ideju o sebi koju svako nosi u svom srcu.)Zaista, ova zdanja poseduju neku ozbiljnost, samo-usredsre|enost, samodovoljnost, te ih prihvatamo kaopalate. U pore|enju sa njima, zamkovi iz prostranih ka-stiljanskih predela izgledaju nedoraslo, nervozno, uz-nemireno, pomalo nesigurni u svoju ulogu u svetu.Ova boravi{ta su poput nekih ljudi; na primer DanijelaSuloage75, kerami~ara koji je bio ~ovek veoma niskog,skoro patuljastog rasta, no gorostasnih, mikelan|elov-skih crta lica; kad god ga se setim, projektuju}i ga naprazno nebo memorije, on zadobija monumentalne raz-mere. Bio je patuljasti d`in, kao {to su ogromne ovemalene ku}e postavljene na po~asnu stra`u du` kanta-brijskih puteljaka.

[ta se to de{ava sa njihovim zidovima, tako ozbilj-nim i te{kim da se u na{oj ma{ti odjednom nabiraju ustrahovit grb? Zanimljivo je primetiti kako u su{noj[paniji ogromni zamkovi skoro da nemaju grbove, ili suoni minijaturni, dok ove ku}e kantabrijskog plemstvakrase grbovi kolosalnih dimenzija. Bajkovito se rascve-tavaju na golim zidovima ~udesne erupcije plasti~nosti{to poput tumora gordosti ni~u iz kamena, krepkog iasketskog. Zadovoljne svojim potpuno ispunjenim `i-votom, povukle su se iz smelih pustolovina i sada sne-vaju davna{nje podvige. Taj san o juna{tvu negda{njegjunaka preta~e se kroz zidove u obliku najslavnije fan-tazmagorije te, poput nepresu{nih gra{ki znoja, izbija-ju heraldi~ka fauna, oli~ena baskijskim vukovima, gui-puskoanskim76 kitovima, asturijskim medvedima, gir-lande rasko{nog perja, pesnice s ma~evima, pramcimornarskih brodova. Nemogu}e je na~initi ni nekolikokoraka a da nas pateti~no ne zaustavi neki zid pokazu-ju}i nam svoje heraldi~ke bicepse.

Tako|e treba skrenuti pa`nju na jednu va`nu podu-darnost. Ta zami{ljena linija du` [panije iza koje po~i-nju da bujaju grbovi istovremeno obele`ava i kraj gra-dova. Odavno je Korpus Barga77 istakao ~injenicu da nabaskijskoj zemlji ne postoji urbano naselje. Ju`njak ne-}e mo}i da prepozna svoju ideju grada kad ugleda te ra-{trkane ku}e, koje kao da be`e jedna od druge ~ine}isela na severu. Andaluzijski ili kastiljanski grad jestekompaktna skulptura; kantabrijski grad je takore}i pej-za`, centrifugalno naselje gde je svaka zgrada zavitlanaka poljima.

Nastavak izlaganja bi nas uveo u neka slo`ena razmi-{ljanja o kantabrijskom ruralizmu. Budu}i da je cela [pa-nija ruralna, potrebna je velika istan~anost da bi se jasnodefinisala autenti~na osobenost svakog regionalnog rura-lizma. Ali mi se ~ini nesumnjivim da na severu postojinagon ka urbanoj disperziji. Recimo, nema nacionalnegrupacije koja bi bila pozvanija da izgradi urbano naselje,kompaktno i bez pora, nego {to su to `itelji Bilbaoa. Me-|utim, kad je Bilbao trebalo pro{iriti, izbegnuto je zvani~-no re{enje predlo`eno od gradskih vlasti. Istinsko pro{i-renje Bilbaoa nije ono koje je tako nazvano urbanisti~kimplanom, ve} su to Neguri, Algorta, Las Arenas – centri-fugalna naselja sa ravnicom u svom sredi{tu. (Morfologi-ja gradova bila bi izuzetno podsticajna tema!)

Dakle, autenti~no urbano naselje podrazumeva do-minaciju trga, agore ili foruma. Ako se top defini{e kaorupa okru`ena ~elikom, bilo bi sasvim ispravno re}i daje grad prazan prostor, odnosno trg okru`en fasadama.Ostatak ku}e iza fasade nije od su{tinskog zna~aja zagrad (neka ~italac osve`i svoju predstavu o Atini i Ri-mu). Ovim se `eli re}i da grad postoji samo tamo gdejavno ima prevlast nad privatnim, Dr`ava nad porodi-com. U celoj Kantabriji doga|a se suprotno; instinktkonsangviniteta trijumfuje nad politi~kim instinktom ito nam namah obja{njava disperzivnost naselja i hiper-trofiju grbova. Kantabrijci i Baskijci su ponosni na po-

0 1

rodi~nu tradiciju i `ive ozareni genealo{kom iluzijom.Porodi~no stablo sna`no grabi deo ravnice, jer mu jepotrebno duboko korenje kojim }e hraniti svoju mile-nijsku vegetativnu sudbinu. Se}am se da sam jednompro~itao kod oca Gevare78 – ne znam da li u njegovimpismima ili u delu Prezir prema prestonici i pohvala se-lu – kako je u njegovo vreme svako ko je `eleo da gasmatraju bogatim za sebe govorio da je Kastiljanac, noonaj ko bi vi{e voleo da ga smatraju aristokratom govo-rio bi da je Baskijac. Danas se neko relativno, veomarelativno bogatstvo – u [paniji nema bogatih – preseli-lo u Kantabriju; ali genealo{ki ponos istrajava i dalje ta-mo gde je postojao od davnina; unutra{nja vatra zbogkoje se u delirijumu preznojavaju heraldi~kim zname-njima prekriveni zidovi kasona i dalje neprestano bukti.

XI

Santiljana del Mar: pre ulaska u pe}inu

Santiljana del Mar79, svojim izgledom drevnog po-zori{nog dekora u kojem bi se bez predaha mogle reci-tovati desime80 , podsti~e nas da potra`imo utehu u pe-}ini Altamiri. Muka nam je od tradicionalne umetnosti;toliko smo je se nagledali pa je veoma te{ko o~ekivatiod nje da izazove bilo kakvo po{tovanja vredno dejstvona na{e nerve. Romanska umetnost, gotska umetnost,renesansa! Na{e reakcije na njih postale su do te mereuobi~ajene, skoro da ve} predstavljaju refleksne rad-nje. Unapred nam je poznat onaj zup~anik {to }e se po-krenuti u nama pri pojavi lepog dela. Nedostaje namsvekoliko i{~ekivanje avanture i ~uda. Jer, bez njih ne-ma istinske estetske emocije. Ljudi obi~no, dodu{e po-gre{no, tako nazivaju jedno udobno, sigurno zadovolj-

stvo, nalik bra~nom, koje se mora roditi u nama svakiput kad nam se neki objekat, veoma poznat, veoma sla-van i veoma bez duhovne drame, nanovo prika`e. Re~je o konvencionalnom do`ivljaju koji se, u su{tini, ve}unapred nosi u du{i, pre same pojave dela. To je ono{to dobar bur`uj voli: da se ne potresa; da se stvari po-dudaraju sa prethodno stvorenom predstavom o nji-ma; da krivi toranj u Pizi bude zaista kriv; da gotskakatedrala ima prelomljene lukove; da Velaskezovoplatno poput psetanceta {eni pred svojom ove{talomdefinicijom.

Me|utim, istinska estetska emocija ra|a se samokod onoga ko se nije pripremio za nju, te ve} uobli~ioizraz divljenja. Moglo bi se i ovako razmi{ljati: ukolikozaista ima toliko lepih stvari kao {to se veli, onda nasnjihova lepota mo`e ili ubiti, budu}i da nas suvi{e ~e-sto potresa, ili je pak lepota tako mlaka i bezazlenasupstanca da ne zavre|uje ni da je pomenemo. Mislimda je umetnost izgubila smisao usled masovnog umno-`avanja i sni`avanja cene. Umetnost bi trebalo smatra-ti avanturom koja se dogodi tek ponekad, veoma retko.I povrh svega, nenadano. Idemo kroz `ivot brinu}i svo-ju brigu a onda nas odjednom ne{to {~epa, izbaci iz ko-`e, udahne nam mahnitost, povu~e ka onostranim pro-stranstvima kao {to bo`anski jugo ~ini sa prorocima.Nema umetnosti bez ekstaze, u najstro`em zna~enjute re~i: „biti izvan sebe“.

^ove~anstvu je potrebno da povremeno protresedrvo umetnosti kako bi sa njega pootpadali svi truliplodovi. Za blagodat same umetnosti neophodno je bitiveoma zahtevan; njeno dostojanstvo ne dopu{ta na{upopustljivost, ve} naprotiv, strogo zahteva na{u spre-mnost da se sa njom uhvatimo u ko{tac, kako bi nas ta-ko primorala na pokornost. Drugim re~ima, ako i daljenastavimo sa gomilanjem divljenja, svako slede}e sto-le}e uve}ava}e masu pretpostavljene lepote i krajem

0 1

narednog milenijuma ni~eg vi{e ne}e biti na planeti dogrobalja i muzeja.

Trebalo bi istrgnuti umetnost iz ruku dobrog bur-`uja, u ~ijem je ropstvu, i u~initi je neudobnom; to jestverodostojnom. Umesto prilago|avati je tromim du{a-ma, nu`no je poku{ati ne{to sasvim suprotno: {ibatiljude da bi bili sposobni za nju.

Na prvi pogled, ovakav stav mo`e delovati kao pre-terivanje. Me|utim, dozvolite mi da se jo{ malo zadr`imna njemu. Problem je mnogo te`i i manje kapriciozannego {to se ~ini u prvi mah. To isto {to se doga|a saumetno{}u, mada u manjoj meri, doga|a se i sa naukom,te }e mo`da biti jasnije ukoliko se na nju osvrnemo.

Smatram da hitno treba ukinuti konvencionalnikult prema nauci propagiran tokom poslednjeg veka.Razlog je slede}i. Onog ~asa kada je zavladala predra-suda u korist nauke, postali smo manje zahtevni premanjoj, a sa druge strane, ra{irila se iluzorna i la`na idejao njenoj misiji i mo}i. Svest o njenoj koristi posti}i }ese po cenu krivotvorenja te iste koristi. Jednog lepogdana neminovno }e se otkriti prevara i dobar bur`uj }etada proglasiti „bankrot nauke“, a mo`da i krah kultu-re. Potkaza}e svu pseudonauku koja se rodila u okriljunjenog kulta. Ovo nije puka hipoteza. Poslednji rat pru-`io je priliku takvim tvrdnjama. Dobar bur`uj je `iveou ube|enju kako je misija nauke, a i kulture uop{te, daokon~a ratove i da mu `ivot u~ini udobnim. Mo`da mi-sli i da je misija umetnosti da usre}i i okrepi njegovek}eri. A budu}i da istina nije takva, ve} sasvim suprot-na, osvanu}e dan kada }e se okrenuti protiv umetnostiprogla{avaju}i je tabuom.

Zar nije mudrije smatrati da su umetnost i, na svojna~in, nauka dve izuzetno problemati~ne stvari, u bitiveoma sumnjive, {tavi{e ~iste te`nje nekolicine poje-dinaca koji ih neguju iz prostog zadovoljstva, bez ika-kve pateti~ne pretenzije, kao {to su mogli da igraju {ah

ili love leptire? Sve {to bi iznad ovog skromnog nivoauspelo da se afirmi{e imalo bi neporecivu snagu.Umetnost i nauka su nenadani darovi {to padaju pred~oveka, premda se ne zna ni kako, ni kad, niti iz kojih~arobnih prostora poti~u. Zato ~ovek ne sme ra~unatina njih niti temeljiti svoj svakodnevni `ivot na tako sla-bo verovatnim ostrvima.

Upravo obrnuto, od ljudi treba zahtevati `rtvu da bise oslobodili. U davna vremena ~ovek je prolivao malosvog najboljeg vina kao zakletvu na vernost odsutnimbogovima, ne o~ekuju}i pri tom ni{ta veliko od njih.Nauci i umetnosti nije potrebna na{a blagonaklonost,kao ni op{tenarodni niti preterani zanos. Jedino, s vre-mena na vreme, trun istan~ane pa`nje, budne i kriti~-ke – kako bi se uo~ilo eventualno ~udo.

Mora se, me|utim, izuzeti jedan deo nauke: ekspe-rimentalni. Ostavimo po strani pitanje nivoa koji mu uhijerarhiji saznanja pripada. Ne preporu~ujemo ga kaoznanje, ve} kao korist. U njemu je klju~ tehnike, a zatehniku je zainteresovan ~itav svet. Logi~no je da se odsvih ljudi zahteva saradnja na polju tehni~kog progresa,koji sam po sebi nije ni problemati~an niti ~udotvoran.Sasvim je izvesno da bi se, ukoliko se udvostru~i broj la-boratorija i pobolj{aju njihove dotacije, te ukoliko se pro-nalaza~ima obe}a bogata nagrada, skoro u dan mogaopredvideti pronalazak leka protiv raka i tuberkuloze, ot-kri}e novih oblika energije koji bi nam umanjili naporitd., itd. Postoji jedan oblik nauke – tehnika – ka kojoj jepo{teno podsticati i usmeravati zanos {irokih masa. Ne-}e biti prevarene, ve} }e biti pozvane da se `rtvuju zaono {to ih zaista zanima. Tehni~ka re{enja.

Ali umetnost i ~ista nauka `ive od toga da buduproblemati~ne i iskreno mogu zanimati samo di~neekipe pustolova. Ne podi`imo temelj ni na ~em drugomdo na istini, ~vrstom tlu. Ipak, neko }e dodati da i oneiziskuju sredstva, socijalnu pomo}. Savr{eno. Neka im

0 1

je obezbe|uju posebne dru{tvene grupe, istinski ose-tljive na te bo`anske pustolovine.

Ovde, pred ovom pe}inom, gde se izgleda davnorodila umetnost, uvi|amo da je ona vrhunska slu~aj-nost. Ne mo`e se unapred smisliti kao zlo~in ili trgovi-na. Ti ljudi iz Altamire prona{li su je ne tra`e}i je. Po-javila se nad njima poput otkrovenja, poput bizona.

XII

Santiljana del Mar:~udotvorna senka {tapa

Vodi~ otvara gvozdenu kapiju {to {titi crno oko {pi-lje u koju treba da u|emo. Stupamo na vla`an, klizav,kamenit teren. Odjednom ose}amo kako nas je tamaprogutala i po~ela da nas drobi, da nas `va}e svojim ne-vidljivim ~eljustima. Sigurno je nekakav sli~an ulazmorao postojati i na onom mestu koje se u keltskoj le-gendi naziva ^istili{tem svetog Patrika. Ljudi koji bi seiz njega vratili nikada se vi{e ne bi nasmejali. Zamisli-te, ovo je muzej! Na{e {krte simpatije prema muzeji-ma umetnosti pomalo su ubla`ene. Izvanredno, muzeju tami! Ruke gu`vaju tminu napipavaju}i u njoj mogu-}e staze, ali noga se spoti~e i u munjevitom propadanjupogibeljno klizi ka sredi{tu Zemlje.

Utom vodi~ pali acetilensku lampu. Neukrotiva `e-lja da vidimo slavne bizone ne da nam mira. Podi`emopogled ka svodu81 pe}ine. No, tamo su heloti! Sablasni,~udovi{ni! Promi~u povr{inom kamena. Ipak, ne; u pi-tanju je gre{ka. To {to smo ugledali bile su na{e vlasti-te drhtave senke koje je na svod projektovala lampaspu{tena na zemlju. A bizoni? Postoji neki ironi~nioprez kod ovih prvoro|enih figura, koje odbijaju da seolako predaju profanoj mre`nja~i. O~igledno je tlo {pi-

lje danas mnogo uzdignutije nego nekad, te ne omogu-}ava dovoljnu udaljenost kako bi se ceo crte`, skorouvek pozama{nih dimenzija, sklopio u sliku. Potrebnoje da vodi~ usmerava na{ pogled, nazna~avaju}i vrhom{tapa konture svake `ivotinje. Me|utim, kako bi se iz-vo|enjem toga deo po deo osakatilo ~udesno delo, vo-di~ je smislio postupak koji se odli~no uklapa sa prizo-rom, sa mestom, sa magijskim zna~enjem ovih crte`a.Lampa projektuje senke turista preko altamirskog de-kora, enormno uve}ane. Tako da prvo {to ugledaju je-su njihove vlastite i banalne siluete. (Saiski u~enik lu-ta po svetu u potrazi za istinom; o~ajan i skrhan, vra}ase u saiski hram, prilazi oltaru, cepa veo {to prekrivaIzidinu tajnu i otkriva... svoju sliku, vlastiti lik u ogle-dalu.) Ali, me|u tim senkama titra i senka {tapa u rucivodi~a; vrh ove senke, virtuelan i bestelesan, klizi posvodu i, poput ~udotvorca, vol{ebno pokre}e svu pale-olitsku faunu koju je pre dvadeset hiljada godina zau-stavila, danas ljubi~asta, utroba ove pe}ine.

Ve} drugi put pose}ujem tajanstvenu pe}inu a uti-sak zapanjenosti koju je izazvala prva poseta samo jepoja~an. Savr{enstvo i slo`enost te pe}inske umetno-sti uzdrmali su, duboko u nama, legije u~aurenih ideja,odve} sigurnih u sebe. Nema sumnje: pe}ina Altamirajedno je od veli~anstvenih dela nenadano darovano na-{em dobu. Jednim udarcem ono je utrostru~ilo horizontljudske memorije, istorije, civilizacije. I kao svako novodelo velikog kalibra, primorava nas da znatno pro{irimona{ sistem ideja, kako bi i za njega bilo mesta.

Ta ~injenica iznosi na videlo sabla`njavaju}e fasete.Zar nije skandalozno da se slikarstvo – jedna toliko te-{ka stvar po re~ima slikara – ve} na po~etku odlikujesavr{enstvom? Zaista, i egipatska umetnost ponudilaje sli~nu naznaku. I tamo se odmah stiglo do plasti~nogsavr{enstva. Kako su divljaci iz Altamire mogli da izvu-ku iz sebe istan~anost, ritmi~nost, skladnost, kojima su

0 1

oven~ane ove figure? Ipak, razmi{ljamo, na{a za~u|e-nost je pomalo retori~na. Svakodnevno prime}ujemosli~nu stvar. Nemali broj najboljih dana{njih umetnika,kada se bolje pogleda, ispoljava paleolitski karakter.Ovo nije re~eno zlonamerno. Re~ je o zapa`anju kojesu verovatno i mnogi ~itaoci ve} uo~ili. Zadivljuju}a de-la stvaraju ljudi primitivne, apsolutno grube du{e.Mu~no je slu{ati ih dok govore o vlastitim delima, jernam bude sumnju u svoje autorstvo. Zbog toga, kao uo-stalom i zbog svega ostalog, postoji velika razlika iz-me|u knji`evnosti i drugih umetnosti. Mada nije ne-mogu}e, ipak je retko da dobra knjiga zra~i prostim ineukim duhom. Kako objasniti to razli~ito ustrojstvo?Ja ne znam; ali ova ~injenica mi deluje kao ozbiljna pri-medba slikarstvu i vajarstvu, koja }e ih jednog dana sti-}i. Mo`da je poslednji vek sve pretumbao i, uzdi`u}iove dve umetnosti na previsok hijerarhijski nivo, kraj-nje nepravedno ih poistovetio sa poezijom. Niko se ne~udi grubosti dobrog rezbara ili tka~a. Vrlo je mogu}eda }e budu}a, neminovna hijerarhijska obnova svihvrednosti i ljudskih delatnosti ponovo nivelisati umet-nosti kako bi se izbegla zagonetna zbrka. U nekim slu-~ajevima veliku snagu ima argument ad hominem82.

Nije potrebno re}i da altamirski slikari nisu bilisvesni lepote koju im pripisujemo. Njihova namera ni-je bila da stvore umetnost, ve} ne{to mnogo va`nije:magiju. Me|u svim tim bizonima, jelenima, divljim ko-njima i divokozama ima nekoliko ljudskih ruku. U po-~etku, sa aspekta racionalisti~kog obja{njenja, pretpo-stavljalo se da se umetnik dlanom, jo{ uvek vla`nim odsupstance kojom je slikao, oslanjao o svod. Ali kasnijeje ista takva ruka otkrivena na drugim preistorijskimcrte`ima. Sem toga, nije u pitanju negativ, otisak ruke,ve} naslikana ruka.

Tajna u koju smo kro~ili ulaze}i u ovu {pilju nijeona sama niti banalna tama njenog mra~nog prostora:

ta tajna je du{a primitivnog ~oveka. Po njoj je danas na-uka po~ela nespretno da baulja i da ispru`enih rukurazmi~e pore tmine. Svakoga dana njegova psiha izgle-da nam sve dalja, prili~no druga~ija od na{e.

Po na{em shvatanju, dve stvari koje su u ne~emusli~ne ne moraju imati nikakve me|usobne veze. Mu-nja i oru`je su podudarni u svojoj ubojitosti; ali to nasne}e navesti na zaklju~ak da su istovetni. Na{i objektiposeduju izvesnu krutost, nekomunikativni su. Primi-tivni ~ovek ne razmi{lja tako. Iz sli~nosti izme|u dvestvari njegov um izvodi zaklju~ak o njihovoj istovetno-sti, o njihovom sudelovanju u istoj supstanci. Ukolikose ne{to ~ini s jednom stvari, odra`ava}e se u drugoj,budu}i da su obe jedna ista stvarnost. Lijane se obavi-jaju oko stabla drveta poput ruku mu{karca oko volje-ne `ene. Drugim re~ima, ako ~ovek popije sok isce|eniz lijana, grli}e `enu koja ga je njim poslu`ila. Tako sera|a magijski napitak. A budu}i da sli~nost postoji ~aki me|u veoma udaljenim stvarima, sve one }e formira-ti magijske nizove ili lance i biti udru`ene u neobi~negrupe skupova ~iji je ujedinitelj istovetna magijskasupstanca. Svet primitivnog ~oveka ima sasvim druga-~iju konfiguraciju nego svet na{e stvarnosti i bio bisli~niji svetu na{e poezije kada bismo je shvatali ozbilj-no. Zagristi ru`u, za devojku zna~i `elju da njeni obra-zi postanu rumeni poput boje latica koje `va}e u usti-ma. Kod nekih divljih plemena, devojka koja `eli sa~u-vati zanosnu liniju svojih grudi ne sme da se pribli`avaobali mora, jer talasi, budu}i konkavni kao dojke, dokse razbijeni o obalu povla~e postaju konveksni poputopu{tenih grudi koje venu. Kada predugo pada ki{a, vra~sa ostrvlja u Toresovom moreuzu unosi u sebe, nijezgodno re}i gde, jednu crvenu kuglicu, a zatim je polakoizbacuje. To ima za posledicu pobedu Sunca nad oblaci-ma, pa }e ono iznova zablje{tati punim sjajem. Sferni ob-lik je bio dovoljan da bi se poistovetile zvezda i lopta.

0 1

Primitivna du{a nalazi neku ~udesnu prohodnostizme|u razli~itih stvarnosti, {to omogu}ava prelaz izjedne u drugu kao da su one ispunjene metafizi~kimporama ili da su gasovite u svojoj biti. To je uslov kojiomogu}ava magijsku tehniku i nadahnu}e simbolima.

Da zaklju~imo: me|usobna sli~nost odre|enihstvari je izvanredna i ogleda se u njihovim predstava-ma ili slikama. Nacrtani lik, po na{em shvatnju, ne po-seduje nikakvu vlastitu stvarnost i mo`da su zato na{izahtevi pomalo nepravedni. Naravno da su ~oveku bilipotrebni milenijumi kako bi sebe ubedio da naslikanibizon, napokon, vi{e nije bizon. Isto se de{ava i sa ime-nom koje prvobitni um do`ivljava kao jedan od oblikasame imenovane stvari. Eskimi veruju da se ~ovek sa-stoji iz tri dela: tela, du{e i imena. Imenovati, dakle, naizvestan na~in, zna~i posedovati stvar. Zato je bilo veo-ma uobi~ajeno da se u drevna vremena de~aku daju dvaimena: jedno la`no, koje se javno saop{tava i drugoistinsko, za koje zna samo majka, i koje }e kasnije po-veriti njegovoj supruzi. Ostatak ove nominalne magijezadr`ao je i pobo`ni ~italac kada se krsti „u ime Oca,Sina i Svetoga Duha“.

Pro~itajmo, kona~no, magijski hijeroglif iz pe}ine uAltamiri: bizon i njemu pridodata ruka poru~uju – mi}emo uhvatiti bizona. Re~ je o hraniteljskom i pomalotauromahijskom obredu...

Izlazimo odavde kako bismo ponovo uputili pogledka zvezdama.

XIII

Na pla`i

Pla`e su `enski delovi obala, dok rtovi simboli{unjihovu mu{kost.

Velika pla`a u Bijaricu zakrivljuje se poput bi~a ka-ko bi dr`ala u pokornosti svoje ukro}ene hridi. Pola tu-ceta je tih monstruma oker ko`e koji izranjaju iz vodei izgledaju na{minkano i la`no. Previ{e su nedostajaliovom golom moru, bez brodova i melanholi~nog prote-zanja sprudova, te nije ~udo {to njihovo prisustvo budisumnju. Za{to moraju imati tako neprirodan oblik? Za-{to moraju biti iste kao hridi kakve u ma{ti zami{ljajumlade kasirke? I budu}i da nam ceo Bijaric izgleda ve-{ta~ki, razmi{ljamo kako ove hridi, odve} prikladne, ni-su posledica spontanog geolo{kog nadahnu}a, ve} ih jetu postavio sindikat za turizam sa ciljem da u~ine zano-snom morsku obalu tako {to }e plavetnilo, uz huk mor-skih talasa, pretvarati u belinu. I pena zaista opasujenjihove vratove poput sne`nog ~ipkastog okovratnikakakav obi~no nose dresirane foke u cirkusima.

U „Baskijskom restoranu“

Iznad pla`e, u prizemlju hotela „Grand“ je „Baskij-ski restoran“, u koji ulazimo da ru~amo. Velika drvenanadstre{nica oslonjena na nekoliko jarbola natkriljujeprostor sa stolovima. Kroz otvorene bokove, direktnosa mora, dopire slan vetar mlate}i platnene roletne ko-je pod njegovim naletima fiju~u kao brodska jedra. Ima-mo utisak da smo zaista na brodu. Na ulazu, mlada Ba-skijka ma|ioni~arskom brzinom odla`e na{e {e{ire.Predstavlja lep primerak baskijske rase. O~iju pomalokosih, nosa veoma kratkog, ko`e zategnute preko jago-dica, sve sa blagim nagove{tajem mongolskog tipa kojije tako ~est u baskijske `ene.

Ubrzo prime}ujemo da smo stigli u presudni ~asplovidbe. Skoro svi stolovi su puni. Trenutak je za hi-tan manevar. Nostromi, obu~eni u crno, izdaju `ustranare|enja mornarima i brodskim malima, koji `urno

0 1

odlaze i dolaze, ponekad sudaraju}i se u gu`vi, nesum-njivo zbog ozbiljnosti kriti~nog trenutka. Za jednimstolom, sam, uko~en, hladnokrvan, neki Englez poputkomodora, torpeduje okolinu svojim ogromnim mono-klom.

Za tili ~as jedan od nostroma sti`e i do na{eg stola.Prethodi mu le{. Ve} smo primetili da se taj ritual po-navlja sa svakim novoprido{lim gostom. Sasvim izve-sno, re~ je o umilostivljuju}oj `rtvi koja se kod mnogihprimitivnih naroda iznosi pred stranca kao znak blago-naklonosti. U pitanju je ogromna riba opru`ena prekoduga~kog ovalnog tanjira. Riba je sivkastoplava; pre-krivena je obrednim `elatinom i raznovrsnim za~inima{to li~e na tetova`u po njenom hladnom telu. Zaistapredstavlja umetni~ko delo. Kao da ju je sam Pikasoaran`irao. Izra`avamo divljenje, no ona je ve} kod sle-de}eg stola kako bi i dalje trijumfovala oven~ana post-humnom slavom.

Me|u potro{a~ima najvi{e je Amerikanki. Starikontinent prepun je Amerikanki koje sti`u iz preko-okeanskih prostranstava odlu~ne u nameri da svesmu}kaju. Plivaju, veslaju, piju, pu{e, flertuju, igrajugolf, ple{u do iznemoglosti, u [paniji se bore s bikovi-ma, i dokazuju svoju kulturu }askaju}i o spiritizmu. Va-`no je samo ne zaustavljati se.

Preko puta nas su dve Jevrejke, a malo podalje ne-koliko dama iz Argentine. Izuzetne, lepr{ave, ne`ne,skoro nestvarne u svojoj besprekornoj garderobi, i jed-ne i druge deluju krajnje moderno. Me|utim, dok ihgledam, asocijacija je neizbe`na, ne mogu a da iza nji-hovih prozra~nih profila ne vidim neizmerna stada ova-ca. Jevrejke prividno prate biblijska jagnjad a kreolke,bezbroj merino ovaca iz pampe. Ove mr{avice, oveprefinjene i krhke gracije bile bi nezamislive bezogromnih stada jer i ona svoja runa nose nesvesno.Moj prijatelj i ja usput razgovaramo o veli~anstvenoj

pobedi pastirskih naroda nad hananskim cisternama83

i ju`noameri~kim nanduima84.Ambijent odi{e nekom vedrom `ovijalno{}u koja

izo{trava um ~ine}i ga gipkim. Zna se da su Francuzivi~ni tome da za~ine obrok atmosferom istan~anog za-nosa. Naro~ito otkad su sklopili savez sa anglosakson-skim koktelom.

Me|utim, na{a najdublja divljenja po~inju da se iz-dvajaju i upravo ih zadobija jedna `ena koja ulazi u dru-{tvu druge i u pratnji besprekorno otmenog starca. Za-{to nam ta `ena pobu|uje toliku pa`nju, punu po{tova-nja i ne`nosti? Za{to bismo `eleli da joj budemo prija-telji, a ova fraza, koja je sada morala biti izgovorena,obavijena je blagim i zna~ajnim osmehom koji kao da jezauzdan nekom duhovnom niti? Sve one ostale, veomaelegantne `ene, nisu nam bile ni najmanje zanimljive.Zbog ~ega? Tema je izuzetno slo`ena i primorala bi nasda obelodanimo neke pomalo surove tajne. Moralo bise re}i da elegantna `ena ~esto uop{te nije privla~na.[ta da joj radimo? Ne mo`e se biti sve. Ali to bi, opet,zahtevalo poja{njenje, jer se obi~no ima potpuno po-gre{na ideja o eleganciji. Elegancija se pretvara u slu-`bu, i kao takva, u ropstvo, najsurovije i najpostojanije.„Elegantna“ `ena je po ceo bogovetni dan u slu`bi svo-je elegancije. Mora se pojaviti na petnaest mesta dnev-no jer je na njih elegantno oti}i. Ona uvek `ivi u gu`vi.To je ve} dovoljno da ne bude zanimljiva. Prekrasna `e-na koja trenutno zaokuplja na{u pa`nju celim svoji bi-}em zra~i neprocenjivim blagom ste~enim ~asovimasamo}e. Vidi se da svakim novim danom sebi posve}u-je {irok prostor, osloba|aju}i sebe od „drugih“. U he-miji postoje odre|ene kristalizacije koje nastaju samona najmirnijim mestima, izvan doma{aja i najmanjeg ti-traja, u najskrovitijem kutku laboratorije. Tako je i zanajvaljanije duhovne reakcije {to oboga}uju i kristali{uli~nost potreban mir, duboka opu{tenost, potpuno ne-

0 1

delanje kako bi nastalo ~udotvorno klijanje. Ova se `e-na ovde ne}e vratiti do kraja leta. Vidi se da ne leti nasve strane, da ne prihvata uobi~ajenu ponudu mogu}-nosti, ve} da ih bira i zadr`ava samo nekoliko, bri`ljivoprobranih. I taj bo`anski gest biranja – kada se odbacu-je mno{tvo da bi se zadr`alo samo jedno – dominira ce-lom njenom li~no{}u. Zato se svaka elegancija, stigav-{i do nje, zaustavlja i ~ini dubok naklon. U njenoj gar-derobi skladno se prepli}u razli~ite mode, ali za ton sti-{ane, kao da ih je neka ruka, polo`ena iznad, davnoukrotila. I, kona~no, glavna razlika: ostale `ene koje senalaze ovde izgledaju prisutne celim bi}em. Ona je,pak, stalno odsutna; najbolji deo nje ostao je negde da-leko, neraskidivo pridru`en njenoj samo}i, kao nimfehamadrijade koje nisu mogle da napuste stablo sa ko-jim su srasle. Otkrili smo razlog na{eg zanimanja. Za-nimljivo je ono {to se naslu}uje, a ne vidi se. Ova `enaposeduje tajni hinterland85...

Posmatranje kao delanje

Hose Ortega i Gaset je nesumnjivo najve}e i najslavnijeime {panske misli modernog doba. Ro|en je u Madridu, 9.maja 1883. godine, gde je i umro 18. oktobra 1955. Poti~e izugledne {panske intelektualne porodice. Otac i deda su mubili novinari i knji`evnici: maj~in otac je bio osniva~ i vlasnikuticajnog lista El Imparcial u kojem je radio i Ortegin otac.Zato je Ortega ~esto isticao kako je ro|en „iznad {tamparskerotacije“.

Prvo obrazovanje sti~e u jezuitskoj {koli Miraflores delPalo u Malagi, u kojoj je savr{eno ovladao starogr~kim i la-tinskim jezikom. Na jezuitskom univerzitetu u Bilbaou 1897.zapo~inje studije prava, filosofije i knji`evnosti, da bi u svo-joj 19. godini, 1902, na univerzitetu u Madridu diplomirao fi-losofiju i knji`evnost, a 1904. i doktorirao iz oblasti istorijena istom univerzitetu. Potom odlazi u Lajpcig, Berlin i Mar-burg gde usavr{ava svoja znanja iz filosofije i estetike i upo-znaje se sa u~enjem neokantovaca. Posle Nema~ke dr`i nizizuzetno zapa`enih predavanja {irom Evrope i Amerike,oven~an slavom autenti~nog mislioca. Po~etkom 1910, sadvadeset {est godina, izabran je za profesora metafizike nauniverzitetu u Madridu, gde kao predava~, svojom original-no{}u, odmah zadobija simpatije studenata i postaje najomi-ljeniji profesor.

On prema{uje nau~nika koji stvara odre|eni filosofskisistem. Ve} tada dolazi do izra`aja njegova su{tinska osobe-nost: on je mislilac, profesor koji se, polaze}i od svog univer-zitetskog predmeta – metafizike, dao u duhovno krstarenje[panijom svoga vremena. Njegova potraga za istinom, zapodu~avanjem u razmi{ljanju i razotkrivanjem bi}a stvari,njegova preokupacija onim {to je nazivao „{irenjem duhov-ne svetlosti“, nije se ograni~avala na katedru ve} se, polaze-}i od nje, od knjige i od „modernog intelektualnog trga oli-~enog novinama“, potpuno i celim srcem predao beskrajnomnizu filosofskih, pedago{kih, sociolo{kih, eti~kih, esteti~kih,politi~kih i istorijskih problema koji ~ine okosnicu modernogevropskog `ivota, a nadasve {panskog `ivota.

Tako|e je tada uo~ljivo i Ortegino nastojanje ka duhov-noj obnovi [panije koja je 1898, gubitkom svojih poslednjihkolonija – Kube i Filipina, do`ivela definitivni slom, potpuni

0 1

gubitak nekada{nje mo}i i slave. Najumnije {panske glavetoga vremena: Unamuno, Asorin, Valje-Inklan, Baroha, A.Ma}ado, Maestu, zdru`uju svoje snage u potrazi za izlaskomiz rasula koje je sna{lo njihovu otad`binu i svi oni, poznatikao „generacija ’98“, prepoznaju put obnove u potrazi za au-tenti~nim {panskim nasle|em i u povratku vlastitim koreni-ma. Po~etak XX veka je doba punog stvarala~kog zamaha tegeneracije, ali Ortega, mada duhovno blizak njima, ne pripa-da im, ve} }e biti na ~elu slede}e: generacije Maranjona, Pe-resa de Ajale, Pikasa, Huana Ramona Himenesa. Naime, zarazliku od „generacije ’98“, Ortega se nije zadr`ao na ~istoesteti~kom odnosu prema [paniji, ve} je oti{ao korak dalje upreispitivanju {panske tradicije, smelo razbijaju}i sva op{tamesta, okamenjene predrasude i ove{tale fraze, ali i nude}isvoja vi|enja preporoda. Jedno od njih nagovestio je u svojojprvoj zna~ajnijoj knjizi, Meditaciones del „Quijote“ (Razmi-{ljanja o Kihotu), u kojoj je istakao evropeizaciju [panije, po-dizanje njenog duhovnog nivoa, kao nu`ni i primarni uslovobnove. Pri tom nagla{ava da evropeizacija [panije podrazu-meva povratak keltskim korenima, uspostavljanje ravnote`eizme|u njenog mediteranskog i germanskog nasle|a: „Neprimoravajte me da budem samo [panac, ako je [panac zavas samo ~ovek sa sun~ane obale. Ne podsti~ite u mojoj du-{i bratoubila~ki rat; ne hu{kajte Iberijca u meni, sa njegovimdivljim, mahnitim strastima, protiv plavokosog i plavookogGermana, meditativnog i sentimentalnog, koji uzdi{e u pre-delima moje du{e gde caruje sumrak.“

Dosledan svojim shvatanjima, Ortega }e se 1914, osla-njaju}i se na svoje dve upori{ne ideje – nacionalizam i libe-ralizam – baciti u arenu politike i osnovati [panski savez zapoliti~ko obrazovanje, kao i ~asopis koji }e nasloviti svojomsu{tinskom `ivotnom preokupacijom: España. Ne{to kasni-je }e u~estvovati u osnivanju jo{ jednog ~asopisa, El Sol, ko-ji }e ubrzo ste}i veliki ugled u {panskoj javnosti u periodupre gra|anskog rata.

U istom tom periodu, do po~etka gra|anskog rata, Orte-ga }e objaviti niz najzna~ajnih dela: Vieja y nueva política(Stara i nova politika), Posmatra~ (El Espectador), España in-vertebrada (Beski~mena [panija), El tema de nuestro tiempo

(Tema na{eg vremena), La deshumanización del arte (Dehu-manizacija umetnosti), Mirabeau o el político (Mirabo ili poli-ti~ar), Kant (Kant); sva ona }e biti prevedena {irom Evrope;godine 1923. osniva i ure|uje ~asopis Revista de Occidente,koji }e skupa sa istoimenom izdava~kom ku}om biti ki~maduhovne obnove i hispansku misao podi}i na evropski nivo.

Tokom tridesetih godina, kada objavljuje svoju klju~nuknjigu Pobuna masa (La rebelión de las masas), potom Mi-sión de la Universidad (Misija univerziteta), Goethe desdedentro (Gete iznutra), En torno a Galileo (O Galileju), Medi-tación de la técnica (Razmi{ljanje o tehnici), `ivot u [panijipoprima dramati~ne tonove i Ortega }e se ponovo osetiti po-zvanim da aktivno u~estvuje u njemu. Sa Maranjonom i Pe-resom de Ajalom osnova}e Grupaciju u slu`bi Republike,grupaciju za „integralnu reformu {panskog `ivota, dr`ave idru{tva“. On ma{ta o velikom „nacionalnom frontu“ ili „ve-likoj nacionalnoj partiji“ koja }e u naciji ujediniti rad i kapi-tal, kritikuje postoje}i republikanski poredak i parlamentari-zam sam po sebi, zbog ~ega osvaja simpatije desnice. Me|u-tim, on }e ovoga puta definitivno biti razo~aran u aktivnu po-litiku i zauvek }e se distancirati od nje. U vreme izbijanjagra|anskog rata 1936, ne opredeljuje se ni za jednu stranu,ve} u avgustu iste godine napu{ta zemlju. @ive}e u Parizu,Holandiji, Argentini, Engleskoj, Portugaliji i u tom egziluuglavnom }e }utati o zbivanjima u svojoj otad`bini.

Po povratku u [paniju, u jesen 1945, ne}e se vi{e uklju-~ivati u javni `ivot ve} }e se u samo}i predati intelektualnomradu i 1948. osnovati u Madridu Institut za dru{tvene nauke.Tada }e se pojaviti nova zna~ajna dela, pomenimo neka odnjih: Ideas y creencias (Ideje i ube|enja), Estudios sobre elamor (Studije o ljubavi), Historia como sistema (Istorija kaosistem), Teoría de Andalucía (Teorija o Andaluziji). Posthum-no }e mu biti objavljena dela, Qué es la Filosofía? ([ta je Fi-losofija?), Meditación del pueblo joven (Razmi{ljanje o mla-dom narodu), Meditación de Europa (Razmi{ljanje o Evropi).

No, vratimo se delu koje je trenutno pred nama. Posma-tra~ je sastavljen od osam tomova koji su izlazili u perioduod 1916. do 1934. Tih osam knjiga ~ine eseji, predavanja inovinski ~lanci pisani u obliku osobenog, neposrednog au-

0 1

torovog obra}anja svojim ~itaocima, pa stoga mo`da oli~ava-ju njegove najskrovitije, najli~nije misli jer, kako ka`e samOrtega, Posmatra~eve „ideje, teorije i komentari predsta-vljaju autorove li~ne zgode i nezgode, njegove avanture“.Sa osmatra~nice svoga srca, on }e duhovnim okom posma-trati probleme koji mu pobu|uju permanentnu pa`nju: pro-blem [panije, filosofije, etike, sociologije ali i problemesvakodnevnog `ivota koji proti~e pred njim, sa svim „sitni-cama“ od kojih je satkan. To ne za~u|uje ukoliko se ima naumu da bit njegovog strogog i preciznog filosofskog siste-ma ~ine ideja i u~enje o ljudskom `ivotu kao radikalnojstvarnosti (Ja sam ja i moje okru`enje) iz kojih }e usleditinova ideja o umu – vitalnom umu i istorijskom umu – kaosuprotnost Kantovoj ideji ~istog uma i Unamunovom dvoj-stvu um–`ivot.

U samo}i vlastite meditacije, posmatra~ }e stavljati nasvoj radni sto i pomno razlu~ivati svaku od tih goru}ih temasa podjednakom intelektualnom strogo{}u koja }e umno`a-vati njene perspektive, prodiru}i u njenu dubinu ili drobe}ijoj utrobu u nemilosrdnoj potrazi za istinom stvari; za onim{to stvari jesu ili bar izgleda da jesu iz njegove perspektive,upu}uju}i, istovremeno, ~itaoca na puteve vlastitog preispi-tivanja i mo`da druga~ijeg, ali nu`no li~nog vi|enja istih tihproblema. Svaka tema je materija za duboko promi{ljanje istrog ogled, bez obzira da li je re~ o trenutnim pojavama, oozbiljnim filosofskim pitanjima ili o onim istorijskim, socio-lo{kim i politi~kim – temama koje se najsna`nije doti~u nje-gove [panije, i sa kojima se on neprestano su~eljava preispi-tuju}i ih. Ovakav pristup podrazumeva eti~ku strogost i bes-kompromisnost ~istog, moglo bi se re}i asketskog, ispitiva-nja i potrage za istinom.

Taj intelektualni napor Ortega }e predstaviti ~itaocusvojim blistavim i veoma izra`ajnim stilom, u ~emu mu ne-ma ravna, budu}u da filosofima obi~no nije svojstvena lite-rarna virtuoznost. Njegova uzorna proza, sporog ritma, u Po-smatra~u dosti`e stilsku perfekciju. Ona je precizna te boga-ta metaforama; budu}i da je stroga, jasna je; pro`ima ~itaocaali ga modulacijom svojih misli i podsti~e na uzlet ka vi{imsferama osmatranja `ivota; to je proza koja na tren zatreperi

drhtajem vrhunskog poetskog dometa. Na potpuno osobenna~in Ortega je sjedinio vrline rasnog pisca, gospodara re~i,sa dinami~no{}u svojstvenom novinarskom stilu i zanatu ko-ji je ispekao jo{ u najranijoj mladosti i koji mu je nasle|empredalo porodi~no okru`enje; to nasle|e je izo{trilo njegovopronicljivo prodiranje u temu koju razmatra, povremenoobojeno neobi~nom duhovito{}u, i darovalo ga sposobno{}uda uvek jasno oseti puls aktuelnog.

Posmatra~ razmi{lja ozbiljno poput nau~nog istra`iva~a asvoje misli izra`ava na na~in vrhunskog pisca kome je u pot-punosti poznata i bliska stvarala~ka mo} jezika, vrednostre~i te knji`evnost kao jedna od lepih umetnosti. Upravo jeto {to je Ortega znao i umeo da ono {to duboko promi{lja ilepo iska`e, iritiralo neke koji su poku{ali da mu ospore vr-line i domete vrhunskog evropskog mislioca, nesumnjivojednog od najve}ih koje je dao XX vek, i da ga svedu u raz-mere izuzetnog pisca. Ortegi to nije smetalo, i sam je rekaoda je re~ o „intimnom delu, upu}enom ~itaocima sa intim-no{}u, koje ne tra`i niti `eli veliku publiku“. To „intimnodelo“ do`ivelo je na stotine hiljada primeraka i bilo preve-deno na sve velike svetske jezike a me|u njima, evo, po pr-vi put, i na srpski.

Ovaj izbor eseja odre|ivale su dve te`nje: da se ~italacupozna sa onim Orteginim idejama i razmi{ljanjima koja i da-nas zra~e originalno{}u i `ivotno{}u, a ti~u se same bitievropskog duha, kao i da se, istovremeno, predstavi razu|e-nost autorove misli. Stoga su u ovaj izbor uvr{tena i dva ese-ja koji se nisu pojavili izme|u korica Posmatra~a, ali su pomi{ljenju prire|iva~a, poput dve klju~ne kockice u mozaiku,bili neophodni za sklapanje celovite slike. Re~ je o eseju In-telektualac i Drugi, koji se pojavio prvi put u ~asopisu La Na-ción iz Buenos Airesa, decembra 1940, i o eseju Srce i glava,objavljenom u istom ~asopisu, jula 1927.

Tako je sklopljena slika ovovekovnih lutanja evropskogduha, lutanja koja najblistaviji {panski mislilac, sa osmatra~-nice svoga srca, poput vedrog pesimiste, spoznaje samo kaokorak unazad, zalet neophodan za pobedonosni skok neuni-{tive i nadmo}ne evropske osobenosti. Skok kojim se dose-`u visine.

0 1

Biljana Bukvi}Sadr`aj

Intelektualac kao posmatra~Istina i perspektiva / 7

Intelektualac i Drugi / 17

Svet oko nas^ovekova socijalizacija / 31Bolesna demokratija / 36

Naravou~enije: ne budite uzorni / 43Skica Salome / 50

Pismo mladom Argentincukoji studira filosofiju / 55Nove starinske ku}e / 62

CrticaKada nema radosti / 71

Psiholo{ke studijeSrce i glava / 75

Antropolo{ke studijeSmrt i vaskrsenje / 83

Istorijske studijeRatno tuma~enje istorije / 95

Filosofske studijeDve velike metafore / 113

Bog na vidiku / 132

PutopisiBele{ke jednog skita~kog leta / 139

Biljana Bukvi}Posmatranje kao delanje / 193

0 1

Hose Ortega i Gaset

POSMATRA^

priredila i prevela sa {panskogBiljana Bukvi}

Izdava~ko preduze}eCLIO

Zmaja od No}aja 12

za izdava~aZoran Hamovi}

recenzentTrivo In|i}

lektura i korekturaSlavica Koledin

tehni~ki urednikGordana Nikoli}

slika na korici

Domeniko Teotokopulos, El Greko:Vitez sa rukom na grudima,

muzej Prado, Madrid

{tampaAB {tamparija

Beograd

0 1

0 1