0 1

Naslov originalaJos Ortega y Gasset: El Espectador

Herederos de Jos Ortega y Gasset

UrednikZoran Hamovi}

Likovna opremaDragana Atanasovi}

Hose Ortega i Gaset

POSMATRA^

Priredi la i preve la sa {panskog

Bil jana Bukvi}

2 3

1998

4 5

Intelektualac kao posmatra~

Istina i perspektiva

Pilot izdanje Posmatra~a stajalo me je mnogobroj-nih pisama ispunjenih simpatijama, zanimanjem, znati-`eljom. Jedno od njih zavr{ava se re~ima: Ipak `alim{to ste se isklju~ivo posvetili ulozi posmatra~a.

Moram hitno umiriti ovog dalekog prijatelja te stoganazna~iti tek deo onoga {to podrazumevam pod odred-nicom Posmatra~. Celovitost misli pritajenih iza te re~imo`e se odmotavati jedino tokom `ivota samog dela.

Vratite se svom nekada{njem spokoju, daleki prija-telju koji mi pi{ete i koji da ste blagosloveni! nistesasvim ravnodu{ni prema onome {to ~inim ili, eventu-alno, vi{e ne ~inim: `ivot u [paniji, `eleli mi to ili ne,obavezuje nas na politi~ku akciju. Bliska budu}nost,vreme dru{tvenih previranja, sve sna`nije }e nas pri-moravati na nju. Upravo zbog toga ose}am potrebu daome|im jedan deo svoga bi}a i posvetim ga dubokomrazmi{ljanju. Jer to {to se doga|a meni, doga|a se svi-ma. Ve} pola veka u [paniji, a i izvan nje, politika od-nosno, povinovanje teorije korisnom u potpunosti jezavladala sferom duha. Krajnji izraz toga mo`e se pre-poznati u pragmati~noj filosofiji koja sr` istine, dakleonog teorijskog u verodostojnom zna~enju, pronalazi uprakti~nom, u korisnom. Tako se proces razmi{ljanjasvodi na potragu za dobrim sredstvima radi odre|enihciljeva, ne bave}i se pri tom samim ciljevima. Politikaje po mom uverenju upravo to: razmi{ljanje o korisnom.

6 7

Tokom pro{log stole}a vidno je nastojanje svim si-lama, preterano i isklju~ivo, ka gomilanju instrumena-ta. Bilo je to doba kulture sredstava. Rat je zatekaoEvropljane bez jasnih pojmova o ishodi{nim pitanjima,onima koja se mogu razjasniti samo ~istim i ne-kori-snim razmi{ljanjem. Stoga je najprirodnije da, reaguju-}i protiv te isklju~ivosti, sada zahtevamo kulturu po-slednjih stvari1 nasuprot kulturi sredstava.

Sme{tena na nivo drugorazredne duhovne delatno-sti, politika, odnosno razmi{ljanje o korisnom, predsta-vlja zdravu snagu koju ne smemo zanemariti. Ako bihbio u prilici da biram izme|u trgovca i boema, ne bihizabrao ni jedno ni drugo. Ali kada politika zacarujesve{}u i po~ne da upravlja celokupnim na{im duhov-nim `ivotom, to prelazi u vrlo ozbiljnu bolest. Razlog jejasan. Dok korisno prihvatamo samo kao korisno, ni{tanam se ne mo`e zameriti. No, ukoliko ta opsednutostkorisnim postane osnovna navika na{e li~nosti, kadgod budemo tra`ili istinu, te`i}emo da je pobrkamo sakori{}u. A od korisnog na~initi istinu definicija je la-`i. Carstvo politike je, dakle, carstvo la`i.

Od svega ~emu me je `ivot nau~io, moj najgor~i na-uk, onaj {to me najvi{e obespokojava i uzrujava, jesteuverenje da su istinoljubivi ljudi najre|a vrsta na zemlji.Vapiju}im pogledom brodolomnika tra`io sam oko sebeljude kojima bi istina bila va`na, ~ista istina, ono {tostvari jesu same po sebi, a jedva da sam na{ao ijednog.Tra`io sam ih u okolini i nadaleko, me|u umetnicima ime|u ratarima, me|u neukim svetom i me|u u~eni-ma. Poput Ibn Batute2 uzeo sam hodo~asni~ki {tap i,

kao i on, prokrstario svetom u potrazi za ovozemalj-skim svecima, za ljudima ozbiljne i spekulativne du{ekroz koje se prelama kristalni odraz bi}a stvari. I na{aosam ih svega nekoliko, svega nekoliko, zbog ~ega samo~ajan!

Da, ose}am o~ajnu poti{tenost, jer je du{i neop-hodno da se nadahnjuje srodnim du{ama, a onaj ko iz-nad svega voli istinu `eli da ga pro`me dah istinolju-bivih du{a. Ni{ta drugo nisam na{ao uokolo do politi-~are, ljude nezainteresovane da sagledaju svetonakvim kakav jeste, spremne jedino da upotrebestvari po svom naho|enju. Politika je prisutna na aka-demijama i u {kolama, u knjizi poezije i u istorijskojknjizi, u strogom dr`anju moralnog ~oveka i u raska-la{nom pona{anju razvratnika, u frizerskom salonu i umona{koj }eliji. Politika je i te kako prisutna ~ak i ulaboratorijama: hemi~ar i histolog unose u svoje eks-perimente bri`ljivo prikrivenu izbornu naklonost. Dabih na kraju, jednog dana, dr`e}i pred sobom jednu odnajslavnijih i najapstraktnijih knjiga koje su se pojavi-le u Evropi u poslednjih trideset godina, ~uo njenogautora kako ka`e na maternjem jeziku: Ja sam iznadsvega politi~ar. Taj ~ovek je napisao delo o infinitezi-malnoj metodi protiv pobedni~ke militaristi~ke stran-ke u svojoj zemlji.

Potrebno je, dakle, iznova se potvrditi obavezomprema istini, pravom na istinu.

U Knjizi o Stale`ima Huan Manuel3 ka`e: Svi Sta-le`i na svetu svode se na slede}a tri: prvi se naziva sta-

8 9

1 Re~ postrimeras u {panskom jeziku odnosi se na svaku od~etiri poslednje stvari koje ~ekaju ~oveka: smrt, Bo`ji sud, pakao islavu na nebu. Prim. prev.

2 Ibn Batuta (Ibn Battuta, 13041378), slavni arapski geografi istra`iva~ iz Tangera u Maroku; od 1325. do 1352. proputovao se-vernu Afriku, isto~nu Evropu, ju`nu i isto~nu Aziju, {to je opisao usvojim delima. Prim. prev.

3 Huan Manuel (Infante Don Juan Manuel, 12821348) bio jepripadnik kastiljanske vlastele i ne}ak kralja Alfonsa X. Mo}an, bo-gat, inteligentan i ve{t, u~estvovao je u politi~kom `ivotu tada{njeKastilje. Pred kraj `ivota se posve}uje literarnom stvarala{tvu;smatra se tvorcem {panske proze; ~uvena su njegova dela GrofLukanor, zbirka od pedeset i jedne pou~ne pri~e napisana vrhun-skim stilom i Knjiga o vitezu i {titono{i. Prim. prev.

le`om branitelja, drugi propovednika, a tre}i ratara.Oprostite, Infante, svet bi u tom slu~aju bio nepot-pun! Tra`im da se u njemu, na margini, na|e mesta zastale` nazvan posmatra~ima. Ime mu u`iva slavnu ge-nealogiju: smislio ga je Platon. U svojoj Dr`avi poseb-nu misiju dodeljuje onima koje ozna~ava re~julhqeamnev ljubitelji posmatranja. To su ljudi spe-kulativnog duha koje predvode filosofi, teoreti~ari, {to}e re}i oni kontemplativni.

Stoga je prvenstvena namera Posmatra~a: da po-digne bedem za odbranu od politike meni i onima ko-ji dele moju volju za nepomu}enim vi|enjem, za teo-rijom.

Piscu je, da bi uobli~io svoj trud, potrebna publi-ka, kao {to je likeru potrebna ~a{a u koju se izliva. Za-to Posmatra~ jeste potresno obra}anje upu}eno publi-ci sastavljenoj od ljubitelja posmatranja, ~itaocimakoje bi zanimale stvari bez obzira na posledice, makakve one bile, uklju~uju}i ~ak i moralne. ^itaocima{to poniru u misli, koji bi se radovali potrazi za fi-zionomijom objekata u svoj njihovoj osetljivoj, slo`e-noj strukturi. ^itaocima kojima se ne bi `urilo, sve-snim da svaka ~estita misao zahteva op{irno izra`ava-nje. ^itaocima koji bi dok ~itaju, uporedo i sami, usvojim mislima, preispitivali izlo`ene teme. ^itaoci-ma koji ne bi zahtevali da budu ube|eni, ali bi istovre-meno bili spremni da svakog ~asa do`ive preporod na-pu{taju}i jedan ustaljeni kredo i prihvataju}i neki dru-gi, nesvakida{nji. ^itaocima koji su mo`da, poput au-tora, sa~uvali antipoliti~ki deli} du{e. Sve u svemu:~itaocima koji nisu voljni da ~uju pridiku, da buduostra{}eni na mitingu i da o ljudima i stvarima prosu-|uju za kafanskim stolom.

Mu{karcima i `enama tako retke }udi obra}a se Po-smatra~, knjiga napisana tihim glasom.

Obi~no se, sa Geteom, sivilo teorije suprotstavlja `i-votu, blistavoj dugi bitisanja. Ne}u sada ulaziti u raspra-vu o pravom smislu takvog su~eljavanja. Ali morampreduprediti naopako razumevanje. Kada pro~itam da jeza Aristotela bla`enstvo, to jest savr{en `ivot, u teorij-skom uve`bavanju, u razmi{ljanju, ose}am u sebi kakomi bes nagriza po{tovanje prema Stagiraninu. ^ini mi sekrajnje preteranom mogu}nost koja proizlazi iz toga daje Bog, simbol sveg kosmi~kog kretanja, bi}e opsednutorazmi{ljanjem o razmi{ljanju. To svesrdno upinjanje dase do nebesa uzdignu svakodnevni posao i du`nosti ko-je ispunjavamo na zemlji, taj svrab nezadovoljstva sva-kog ponaosob onim {to jeste, ukoliko to {to jeste ne iz-gleda kao ne{to najbolje i vrhunsko, ~ini mi se ostatkompolitike koji istrajava ~ak i u najuzvi{enijim dijalektika-ma. Aristotel `eli da od Boga na~ini nenadma{nog pro-fesora filosofije.

Daleko sam od toga da stremim ne~em sli~nom. Netvrdim da je teoretisanje vrhunski domet; da bi prvo tre-balo da filosofiramo, a potom, ako nam se uka`e prilika,da `ivimo. Naprotiv, uveren sam u suprotno. Priznajemjedino da nad spontanim `ivotom teorija treba, s vreme-na na vreme, {irom da otvori svoje jasne zenice i da ta-da, dok nastaje, ona mora da se stvara ~isto i tragi~no, ucelosti. Zlo ka`e Platon dolazi u dr`ave od toga {tosvako ponaosob ne izvr{ava svoj zadatak. To je presudno:p seayto prttei. Izgleda mi zadivljuju}e, na pri-mer, to {to Don Huan prepu{ta svom srcu da klizi pomnogolikom `enskom svetu. Razbesnelo bi me kada biDon Huan teoretisao o ljubavi. Ne: neka radi ono za{taje stvoren! Jedna `ena ga i{~ekuje: mo`e ponovo da za-po~ne svoju ve~nu avanturu, slatku i gorku, u kojoj seru`e seju a trnje ni~e. Jer on se ne obavezuje da osvojiistinu dok se {epuri poput petla: bilo bi to beskorisno i,sem toga, nepristojno.

Bilo je neophodno naglasiti ovu razliku izme|ukontemplacije i `ivota `ivota sa njegovom politi~kom

10 11

artikulacijom interesovanja, `elja i ube|enja. Jer Po-smatra~ ima jo{ jednu, dodatnu nameru: on spekulira,osmatra ali ono {to `eli da vidi jeste `ivot onakav ka-kav proti~e pred njegovim o~ima.

Teoriji se s razlogom prebacuje sivilo, budu}i da sene bavi ni~im drugim do ispraznim, dalekim i rutin-skim problemima. Povest nauke o saznanju pokazujenam da je logika, osciliraju}i izme|u skepticizma i dog-matizma, gotovo uvek polazila od slede}eg pogre{noguverenja: ta~ka gledi{ta je la`na. Odatle su proisticaladva su~eljena razmi{ljanja: da, po{to ne postoji drugostanovi{te sem individualnog, onda ne postoji ni istina skepticizam; ili, da, po{to istina postoji, onda se mo-ra zauzeti nadindividualno gledi{te racionalizam.

Posmatra~ }e nastojati da se podjednako odmakneod oba ova ishoda, jer se oni udaljavaju od svog pola-znog stava. Meni se ~ini da je li~na ta~ka gledi{ta jedi-na koja omogu}ava sagledanje sveta u njegovoj istini-tosti. Sve ostalo je izve{ta~enost.

Lajbnic ka`e: Comme une mme ville regardede diffrents cts parat toute autre et est commemultiplie perspectivement, il arrive de mme, quepar la multitude infinie des substances simples tojest, svesti il y a comme autant de diffrents uni-vers, qui ne sont pourtant que les perspectives dunseul selon les diffrents points de vue de chaque mo-nade.4

Stvarnost, upravo zato {to je to {to jeste i {to se na-lazi izvan na{ih pojedina~nih umova, mo`e dopreti donjih samo umno`avaju}i se u hiljadu lica i hiljadu slika.

Odavde, iz Eskorijala5, strogog carstva kamena igeometrije u kojem se skrasila moja du{a, vidim ukrupnom planu savijenu gorostasnu ruku planinskogmasiva Gvadarame {to se pru`a ka Madridu. ^ovek izSegovije, sa svoje crvene zemlje, uo~ava u daljini su-protnu padinu. Da li bi bilo smisleno da nas dvojica ras-pravljamo o tome koje je od ova dva vi|enja istinito?Izvesno je da su oba, a jo{ je izvesnije upravo zato {tosu razli~ita. Kada bi ta na{a planina bila fikcija ili ap-strakcija ili halucinacija, zenice segovijanskog posma-tra~a mogle bi se podudarati sa mojima. Ali, stvarnostse ne mo`e druga~ije sagledati sem iz ta~ke koju svakipojedinac sudbinski zauzima u svetu. Njegova i mojata~ka gledi{ta su me|usobno povezane, i kao {to se nemo`e izmisliti stvarnost, ne mo`e se ni simulirati sop-stveno stanovi{te.

Istina, stvarnost, svet, `ivot zovite to kako `elite prelama se u bezbroj faseta, u neizmeran broj padinaod kojih je svaka okrenuta ka jednoj osobi. Ukoliko jeona znala da ostane verna svojoj ta~ki gledi{ta, ukolikose oduprla ve~itoj zavodljivosti da se sopstvena mre-`nja~a zameni nekom drugom, umi{ljenom, onda }eono {to ona vidi biti stvarni izgled sveta.

Ali i obrnuto: svaki ~ovek ima svoju misiju istine.Tu gde su moje zenice, nisu neke druge; onaj deostvarnosti koji vide moje zenice, ne vide druge. Neza-menjivi smo, neophodni smo. Samo me|u svim ljudi-ma bi}e ovaplo}eno ono ljudsko ka`e Gete. Unutar

12 13

4 Kao {to jedan isti grad izgleda potpuno druga~ije kada seposmatra sa razli~itih strana, te kao da biva umno`en razli~itimperspektivama, tako se isto doga|a da beskona~no mno{tvo jedno-stavnih supstanci vidi isto toliko razli~itih svetova koji, me|utim,nisu ni{ta drugo do perspektive jednog jedinog sveta vi|enog iz raz-li~itih ta~aka svake monade. Prim. prev.

5 Eskorijal (San Lorenzo de El Escorial) veliki komplekszgrada od sivog granita na ju`noj padini planinskog venca Sijera deGvadarame; pored ~uvenog manastira San Lorensa, koji je zadu-`bina Felipea II, ~ija je gradnja po~ela 1563. a okon~ana nakon 22godine, u sastav ovog zdanja ulaze jo{ i kraljevska letnja reziden-cija i grobnica {panskih kraljeva, po~ev{i od Karla V. Eskorijal jebriljantno sagra|en u strogom klasicisti~kom stilu; poseduje boga-tu riznicu umetni~kog blaga; velika manastirska biblioteka sadr`ioko 130.000 knjiga i oko 4.000 rukopisa. Prim. prev.

ljudskog roda svaka rasa, unutar svake rase svaki poje-dinac jeste jedan organ percepcije druga~iji od svihostalih, sli~an pipku koji dopire do drugima nedosti`nihdelova sveta.

Stvarnost se, dakle, nudi u vidu pojedina~nih per-spektiva. Ono {to je nekome u zadnjem planu, drugo-me je na prvom mestu. Pejza` ure|uje svoje veli~ine idaljine saobrazno na{oj mre`nja~i, a na{e srce stavljaakcente. Vizuelnu i intelektualnu perspektivu umno`a-va vrednosna. Umesto da raspravljamo, preto~imo na-{a vi|enja u blagorodnu duhovnu saradnju, i poput slo-bodnih obala {to se sjedinjuju u debeloj re~noj veni,stvorimo bujicu zbilje.

Blistavi mlaz `ivota proti~e brzo: zaustavimo ga natren osetljivom prizmom na{e li~nosti, a na suprotnojstrani, iznad papira ili knjige, prelomi}e se spektar du-ginih boja. Samo tako se teorija osloba|a molski sivogtona.

Posmatra~ }e sagledavati panoramu `ivota saosmatra~nice svoga srca. @eleo bih da poku{am da ne-iskrivljeno reprodukujem njegovu jedinstvenu per-spektivu. Ono {to bude jasnog poimanja osta}e kao ta-kvo; ali }e i}i i kao sanja ono {to bude satkano od sna.Jer jedan deo, jedan oblik zbilje jeste ma{ta, i u svakojcelovitoj perspektivi postoji ravan u kojoj se odvija `i-vot na{ih `elja.

Opisiva}u, dakle, padinu koju stvarnost meni {alje.Ukoliko ona nije najslikovitija, jesam li ja kriv? Budu}ida se nalazim u Eskorijalu, jasno je da mi svet izgledakarpetovetonski6.

Eto, takva namera me pokre}e. Kao {to se prime-}uje, ona i formalno isklju~uje `elju da ikome namet-nem svoja mi{ljenja. Naprotiv: `elim da zarazim ostalekako bi svako od njih ostao veran svojoj perspektivi.

Da li }e ne~emu ili nekome biti od koristi Posma-tra~? Nisam siguran u to; ali tuma~im kao dobar zna-men {to se ova zamisao rodila u eksploziji bezli~ne ra-dosti i vere u budu}nost ljudskog roda. Mnogo pre tru-ba {to pozivaju na juri{e u prolazne bitke, mi koji smodospeli do polovine `ivotnog puta ve} smo ~uli pojutar-je koje Sudbina ogla{ava lova~kim rogom. Pro`ive}e-mo ~asove kolektivne i li~ne gor~ine; ali u dnu svestiose}amo sigurnost i zahvaljuju}i njoj razaznajemo udaljini jednu bolju epohu.

Naziremo jedno bogatije, slo`enije, zdravije, otme-nije, spokojnije doba, plodnije naukom, religijom i za-dovoljstvima u kojem bi se mogle bolje razvijati li~nerazlike i otvarati beskrajne mogu}nosti emocijama,nalik na vrt sa drvoredima topola po kojem se mo`e{etati u nedogled.

No, zdrava nada polazi od volje kao strela od luka.To su{tinom ispunjenije doba zavisi od nas, od na{e ge-neracije. Na{a je du`nost da naslutimo novo; imajmoonda i hrabrosti da ga iska`emo. Ni{ta ne zahteva toli-ko ~istote i energije kao ova misija. Jer za nas prianjaono staro sa svim svojim privilegijama {to ih pru`ajunavika, autoritet i okon~ano delo. Na{e du{e, poputpredostro`nih devica, treba da bdiju sa upaljenim lam-pama i budu na oprezu pred neposrednom opasno{}u.Sa starim se mo`emo sresti na svakom koraku: u knji-gama, u obi~ajima, u re~ima i na licima ljudi. Ali ononovo, ono novo {to se uputilo ka `ivotu, mo`emo pre-poznati jedino ukoliko pa`ljivo, postojano i ~isto oslu-{kujemo {apate svoga srca. Barjaktare nastupaju}eg,dok se u nama zdru`uju stradanje i slava. Prepu{tenismo sami sebi; niko nas ne {titi niti nas usmerava.

14 15

6 Igra re~i. Karpetovetonske planine se pru`aju centralnimdelom Iberijskog poluostrva, od istoka ka zapadu, izme|u reka Ta-ho i Duero i ~ine granicu izme|u Stare i Nove Kastilje. Kao {to fi-zi~ki, odnosno geografski iscrtavaju sredi{nju nit [panije, tako uprenesenom zna~enju pridev karpetovetonski ozna~ava duhovnasvojstva koja se ti~u same {panske biti. Prim. prev.

Ukoliko nemamo vere u sebe, sve }e biti izgubljeno.Ukoliko je imamo odvi{e, ne}emo prona}i blago. Da-kle, verovati ali ne uzdati se. Da li je to mogu}e? Neznam da li je mogu}e, ali vidim da je neophodno.

Hegel je do{ao do ideje koja veoma lepo odra`avana{u te{ku situaciju, do imperativa koji nam propisujepravu meru skromnosti i ponosa. Imajte veli smelosti da pogre{ite.

Kona~no, to je isti onaj princip koji prema najnovi-jim biolo{kim saznanjima upravlja kretnjama infuzorijeu kapi vode: trial and error poku{aj i proma{aj kaonajpouzdaniji na~in da se stigne do cilja.

Intelektualac i Drugi

Intelektualac o kome }e se ovde govoriti nije pi-sac, niti nau~nik, ni profesor, ni filosof. Sve suto nazivi zanimanja, odnosno profesija, to jest dru-{tvenih uloga, javnih profila koje pojedinac prihvata ikoji ~oveku dok ih obavlja ne garantuju ni najmanjuautenti~nost nesputane intelektualne vokacije. Ovde}e biti re~i samo o Intelektualcu koji to zaista jeste,bez obzira ~ime se javno i o~igledno bavi. Biti Inte-lektualac je ne{to {to ne mora nu`no da ima ikakveveze sa ~ovekovim dru{tvenim ja. Ne postaje se Inte-lektualac zbog drugih, iz ovog ili onog razloga, sa ci-ljem da se zgrne novac, stekne slava, ili ne potone nauskovitlanoj pu~ini kolektiviteta. Neko je Intelektua-lac zbog samog sebe, uprkos samom sebi, protiv sa-mog sebe. Neizle~ivo.

Nesumnjivo je da pomenuta zanimanja i profesijene bi postojali da nekada davno nije bilo ljudi koji su bi-li pisci, nau~nici, profesori ili filosofi u tom neizle~i-vom, autenti~nom i izvornom obliku. Sve ono {to pred-stavlja dru{tvenu ulogu nastalo je kao stvarala~ki putodre|enog pojedinca. Ali, u tome i jeste problem! Odtog oblika `ivota koji je jedan ~ovek stvorio i sudbinskisledio, po njegovom nestanku, ostalo je ne{to nalik nalju{turu iz koje je i{~ezao delotvorni li~ni sadr`aj: ostaoje samo javni polo`aj, kao bezli~ni kalup u koji bi seprevarantski mogao u{unjati bilo ko. U tom smislu, sve

16 17

ono dru{tveno, sve ono kolektivno, varljivo je i nije ve-rodostojno predstavlja pozu, manir, titulu, masku.Naravno da najve}i broj intelektualaca koje sre}emouokolo nisu to zaista, ve} se samo pretvaraju da to je-su, ponekad s razlogom i od nemale koristi, ~asno slu-`e}i zanimanju kojem su se dru{tveno zavetovali,zvanju koje imaju. Ovaj izraz u na{em jeziku potpu-no je pogo|en. Otkriva nam da je zvanje forma ne~egljudskog, ali ipak prazna prazna, jer joj upravo nedo-staje ono delotvorno ljudsko. Tu prazninu mora ispuni-ti ili zaposednuti neko ko joj ponekad slu`i, a ponekad,{to je mnogo ~e{}e, to ne ~ini. Svejedno je! Dru{tvo sezadovoljava najmanjim ispunjenjem, odnosno izvr{e-njem obaveze nametnute zvanjem. Dru{tvo ima istao~ekivanja kao i onaj Andalu`anin, ubogo mazalo, kojibi zapo~inju}i novu sliku, svestan svog ni{tavnog sli-karskog ume}a, sebi obi~no govorio: Ako ispadne bra-da..., bi}e Sveti Antonije, a ako ne... Bezgre{no za~e-}e! Tako je od pamtiveka, i u svakom poretku. Prvose Juliju Cezaru dogodilo da, sa nesumnjivom original-no{}u, bude Julije Cezar. Kada su ga ubili, rimsko dru-{tvo je imalo potrebu da Cezar i dalje postoji. Ali, jedin-ka po imenu Cezar nestala je zauvek. Od nje je ostalasamo {upljina, to jest profil njene neophodnosti koju jeose}ao rimski svet. I od tog ~asa, Cezar je bio samo tastamena {upljina jedno zvanje, jedno poglavarstvokoje je trajalo pet vekova. Zvanje nad zvanjima, pogla-varstvo par ekselans koje je svet ikad video. No nekimnajneverovatnijim udesom desilo se da nijedan od bez-broj slede}ih Cezara nije bio ni izdaleka nalik Cezaru.Mnogi su zaposedali podru~je zvano Cezar, ali nije-dan to zapravo nije bio.

Isto tako u Francuskoj je, pre sto godina, `iveo ~o-vek koji je bio neka vrsta pesni~kog uragana ili `ive pli-me lirizma. Zvao se Viktor Igo. Poput elementarne ne-pogode kako rekoh, uragana uzdrmao je i zaplju-

snuo sve vidove francuskog `ivota. Njegova poezija jesirova, bez otmenosti, bez tajnovitih treperenja, ali jezato kiklopska, {iroke du{e, herkulovska, mikelan|e-lovska. Sr~anim stihovima opevao je ljubav, `enu, dete,jesenji list, drevnu legendu, slavnu bitku; do neba jeuzdizao Napoleona I, kamenovao Napoleona III, pole-misao o ~ovekovoj prirodi. Nije bilo ni~eg francuskog,ni ljudskog, pred ~im ne bi gromoglasno zazve~ao svo-jim ogromnim praporcima u ritmu veli~anstvenog, sve-op{teg karnevala. Jasno je da su Francuzi u njemu vi-deli ne{to {to nije postojalo jo{ od Vergilija, Homera iDantea: narodnog Pesnika, lirizam kao instituciju. IFrancuska je od tada uporno nastojala da uvek ima Pe-snika, kao {to je uvek imala predsednika Republike, ivelis nolis7 silom je popunjavala to mesto, tu veliku jav-nu {upljinu. Otuda proisti~e tragikomi~na situacija si-rotog Pola Valerija, poslednjeg mandarina francuskeknji`evnosti, autenti~nog Intelektualca, nepotrebno jei re}i, ali kratkog daha, nimalo narodnog, maniriste ko-ji je, budu}i da je imao malo toga da saop{ti, morao dase prenema`e, kao i svi duhom siroma{ni. Taj ~ovek,koji je mogao biti sjajan saradnik u nekom manje-vi{eprovincijskom ~asopisu, postao je, uz pompu, PesnikFrancuske. I od tada je slavni pajac do kraja `ivota mo-rao zadihano galopirati za vlastitim opravdanjem.

Dakle, ne me{ajmo stvari. Ovde se govori o Inte-lektualcu koji je intelektualac sa neo~ekivanom vero-dostojno{}u, koji je to neizle~ivo, nedoku~ivom i neu-moljivom Bo`jom zapove{}u. Kao {to je Cezarima ne-dostajao cezarizam, svet je krcat intelektualcima saskromnom dozom intelektualnosti ili potpuno bez nje.Me|utim, nemojte umi{ljati da je Intelektualac nekoko je, neizostavno, veoma pametan. Trebalo bi izbe}izabunu i po tom pitanju. Intelektualac je naziv za voka-

18 19

7 Htela ne htela. Prim. prev.

ciju. Talenat je naziv za obdarenost. I mada se vokacijaobi~no podudara sa talentom, ima slu~ajeva kada ne iduskupa. Mo`e se imati sna`na vokacija, a biti li{en talen-ta. Mo`e se imati talenat i biti bez ikakve vokacije. Bu-du}i da je mudro po}i od najgoreg, skoro sve {to name-ravam re}i o Intelektualcu va`i i kada bismo pretposta-vili da je tupav.

Nekoliko godina nakon {to sam zapo~eo svoj knji-`evni rad dakle, davno jednog lepog dana sam pred-osetio da }e se Intelektualcu, koji je tokom dva vekabio nadmo}na figura u zapadnim dru{tvima, veoma br-zo raspr{iti javni ugled i da }e se, shodno dijalekti~komekstremizmu oli~enom u hodu istorije, od toga da jesve, strmoglaviti da bude niko i ni{ta. Niko nije slutione{to sli~no budu}i da se i onda, kao i niz godina po-tom, ~inilo da Intelektualac u`iva trenutke svoje vr-hunske nadmo}i. Zato sam nemalo ponosan {to sam ta-ko rano prozreo sliku bliske budu}nosti. Sem toga, od-mah sam joj prilagodio svoj `ivot, izbegavaju}i a limi-ne8, izvesno je ne sve, ali ve}inu gluposti i gre{aka ukoje su drugi upadali. Zaista nikada nisam ra~unao dabi se na mene mogla obra}ati pa`nja, i nisam bio nitisam sada spreman da prihvatim izmi{ljotinu kako donekoga dopiru moje re~i.

To predose}anje sam imao u doba kada, kako samrekao na nedavnom predavanju o Vivesu9, Intelektua-lac obi~no do`ivljava prvi i strastan susret sa bitnim te-mama i velikim idejama koje }e razvijati do kraja svog`ivota. Dakle, to nije bilo koje doba. @ivotna hronologi-ja je veoma stroga. Svaka godina donosi ne{to drugo.

Re~ je o dvadeset i {estoj godini. Nesumnjivo, postojeizuzeci, ali i neka, veoma jasna zakonitost. Na primer,ideje formalisti~kog promi{ljanja, kao {to je matema-ti~ka misao, ranije se prihvataju. Ali ako je u pitanjupromi{ljanje su{tinskijih tema, onih koje se vi{e ti~usfere ljudskog, dvadeset {esta godina predstavlja obda-nicu obasjanu prvim zanosom, kada ogromni orlovi bu-du}ih ideja zarivaju kand`e u mozak mislioca i grabe sanjim, kao sa nevinim jagnjetom, put visina. Jer velikeideje nisu na{e, ve} smo mi njihov plen. Ne ostavljaju~oveka na miru do kraja `ivota: nemilosrdne i uporne,neprestano kljucaju Prometejevu utrobu. Skoro svakiIntelektualac ima bolesnu jetru. Uostalom, to `ivotnodoba nije nimalo zagonetno. Re~ je o godini u kojoj pri-rodno prestajemo da budemo prevashodno receptivni,i zabacuju}i preko le|a zave`ljaj nau~enog, nevinihmre`nja~a okre}emo se ka svetu.

Zapa`anje da }e se mase do~epati kormila istorije,kao i da su te mase duboko neobrazovane, pomoglo mije da predvidim svrgavanje Intelektualca s prestola,budu}i da su intelektualci prethodno po~inili ogromnugre{ku stvaraju}i kulturu za intelektualce, a ne za osta-li svet. Treba naglasiti da veliki za~etnici tako ne{to ni-su `eleli. Ni Bekon, ni Galilej, ni Dekart, ni [ekspir, niServantes. Kao i obi~no, naslednici su oni koji }e svepro}erdati ta nadobudna gospoda {to se ra|aju na ze-mlji koju su preci za njih ve} stekli.

Ali ostavimo se toga. Iz raznoraznih razloga, prednama je ve} Intelektualac li{en svoje dru{tvene nad-mo}i, vu~e se, ruku pod ruku sa ostalima, usredsre|ensamo na sebe, kao bilo koji ~ovek me|u bilo kojim lju-dima. U toj ravni se naro~ito zanimljivo ispoljava nje-gova osobena ljudska priroda.

Kao {to se de{ava sa svakim su{tinskim modusomda se bude ~ovek, Intelektualcu se ~ini da je biti Inte-lektualac ne{to najprirodnije na svetu, te u po~etku

20 21

8 Unapred. Pim. prev.9 Huan Luis Vives (Juan Luis Vives, 14921540), istaknuti

{panski humanista i filosof. Bio je prijatelj Erazma Roterdamskog;iza sebe je ostavio obimno delo pisano skoro isklju~ivo na latin-skom jeziku, ~ije ideje su, na neki na~in, prete~a modernoj psiho-logiji; originalan i dubok mislilac u oblasti pedagogije. Prim. prev.

smatra da su i ostali njegovi sugra|ani isti kao on. Jerto je su{tinski modus ljudske prirode: obuhvata sveljudsko, ali usmereno u odre|enom pravcu. I onaj ko jetakav prostodu{no veruje da to zna~i biti ~ovek po-istove}ivati ostale sa sobom, kao Karlos III koji nijepri{ao nijednoj drugoj `eni do svojoj ri|okosoj Sakson-ki, i bio ube|en da sve `ene miri{u na rusku ko`u10, jerje to miris ri|okosih.

Zahvaljuju}i ovome, Intelektualac `ivi dobar deosvog `ivota u stalnom quid pro quo11. U opho|enju sadrugima polazi od pretpostavke, kao od ne~ega {to jesamo po sebi razumljivo, da su i ostali ljudi tu iz istihrazloga kao i on, da pripadaju njegovom soju. Njegov`ivot je tako ~udesan da bi se iskreno prenerazio uko-liko bi otkrio da ostalima nije!... Da, su{ta je istina: `i-vot Intelektualca je ~udesan. On stalno `ivi na vrhu ne-kog Tavora, gde se odvijaju neprestana preobra`enja.Svaki trenutak i svaka stvar za njega su preokret, fan-tazmagorija, veliki spektakl, melodrama, polarna sve-tlost. Njegov kalendar sadr`i samo ~iste svetkovine.@ivot mu prolazi, doslovno ceo `ivot, u radu. Ali, da lise mo`e nazvati radom delanje Intelektualca? Njegovrad se sastoji upravo u tome da stvara ve~nu svetkovi-nu. Razume se da su u nekim drugim vremenima na-slu}ivali izvesnu bo`ansku crtu u njemu. Radi li Bog?Da, Bog neprestano dela, naro~ito Bog koji je VrhovniTvorac. Da li su dani Postanja bili radni? Zar se ne sti-~e utisak da se Bog snu`dio onog dana kada je re{io dase odmori, poput zidara? Da se nije mo`da u biblijskomtekstu potkrala mala gre{ka u izrazu? Ne}e li biti da je,

nastupanjem prve subote, po{to je stvorio svet i vi{enije imao {ta da radi, Bog natakao nao~are i bacio se nasastavljanje soneta pod naslovom: Svet? Morala bi sepodrazumevati jezi~ka gre{ka, jer, ina~e, da li je pisanjesoneta rad ili u`itak? Na stranu s tim, ali Intelektualacstalno, hteo to ili ne, ru{i i ponovo stvara sve {to se na-lazi u njegovom okru`enju. Zamislite da prisustvujemoprvim danima Postanja. Sitnica od spektakla! Balet, ni-kad vi|en do sada! Ma kakav Ni`inski, tu je Adam! Ka-kva Pavlova, tu je Eva! I jo{, prvostvorena ptica iz pr-vostvorene vatre! Dakle, svi dani Intelektualca poma-lo su takvi: svaki put iznova prisustvuje ra|anju stvarii prvi im daje blagoslov da budu ono {to jesu. On ide iziznena|enja u iznena|enje. Njegova svakodnevica sa~i-njena je isklju~ivo od iznena|enja. Zenice su mu ra{i-rene od divljenja. Hoda op~injen. Od ro|enja pijan. Iz-gleda pomahnitalo poput arhan|ela koji se preselio uzemaljsko naselje. Nepotrebno je i re}i: gledano iz od-re|enog ugla, izgleda kao do`ivotni naivko koji ve~itopada s Marsa. Dugo mu treba da shvati da je njegovoopho|enje prema bli`njem sme{no. Dugo mu treba daotkrije da taj bli`nji nije intelektualac, ve} upravo Dru-gi, onaj apsolutno Drugi. Uvek je prime}ivao ne{to~udno tokom razgovora s bli`njim. Stvari se nikada ni-su dobro odvijale. Kao da su {kripali to~kovi dijaloga.Svaki put kada bi on silovito krenuo ka visinama,bli`nji bi mu, ukoliko ga ne bi vukao unazad, bar pod-metao klipove. Ali kona~no svi}e dan koji sve razja-{njava. Uvi|a, na kraju, kristalno jasno da neslaganjenije slu~ajno, niti izazvano sporednim razlozima: nijere~ o razlici u temperamentima, odnosno telesnim so-kovima, niti u darovitostima. Razlikovanje je potpuno.Najve}e mogu}e. Re~ je o dva u korenu suprotna pri-stupa `ivotu, bitisanja na svetu. Kada to otkrije, Inte-lektualac ose}a duboku posramljenost, stra{an stid.Shvata da je samo ispao sme{an i ni{ta vi{e. Ima utisak

22 23

10 Odnosi se na poseban miris {tavljene tele}e ko`e koji se uRusiji dobija primenom jedinstvenog postupka obrade. Na Zapaduprave imitaciju tog mirisa {tavljenjem ko`e pomo}u ulja iz brezo-ve kore. Prim. prev.

11 Nesporazum, zbrka u li~nostima, zamena osoba, pometnjakao jedno od sredstava dramske tehnike. Prim. prev.

da je `iveo nag pred ostalima, u nagosti koja je mu~ni-ja od pukog pokazivanja ko`e, budu}i da je proveo ceosvoj `ivot pokazuju}i im svoju najdublju intimnost:svoje misli, svoja ose}anja spram sveta, stvari, drugihljudi, pro{losti, trenutnih doga|anja, budu}nosti koja sepomalja. Sada prime}uje da je to nepristojno ~initi, dapoziciju intelektualca treba prikriti, kao da si lopov, ili{pijun, kao da si prostitutka. Razmi{ljati o stvarima konceptualno ili poetski jeste ne{to bestidno. Istovre-meno je o~ajan i poti{ten zbog saznanja da bli`nji bez-nade`no nije intelektualac. Ranije je verovao da jeste,mo`da u manjoj meri nego on, da mu eventualno nedo-staje dragocena nadarenost, ili da ga `ivot primorava dapotiskuje erupcije svoje intelektualnosti. Ovo posled-nje bi ga ~esto potresalo, delovalo mu herojski. Taj ~o-vek je morao da hrani tuce uku}ana! Samo zato, i nizbog ~ega drugog, nije mogao kao on prihvatati `ivot!Mada ~esto i intelektualac ima buljuk familije... Ali sa-da, saznav{i da nije u pitanju ni{ta od toga, suo~ava se sanovom zagonetkom koja po~inje da ga kopka. Kako bli-`nji mo`e da `ivi kao Drugi? Kakva je to vrsta `ivljenja?

Potom, kao da `eli odagnati no}nu moru, prelazi ru-kom preko svoga ~ela govore}i: Stvar se mora istera-ti na ~istac! U ~emu je razlika izme|u mog `ivota i `i-vota tog Drugog? Dosetio se: Drugi `ivi uklopljen usvet stvari, koje su jednom za svagda onakve kakvenam se ~ine da jesu. Ni pukom slu~ajno{}u ne dovodiih u pitanje. Nikada ne dovodi u sumnju svet stvari, ~akni ne pomi{lja da je sumnja mogu}a. Stoga one za nje-ga imaju kona~na svojstva; ~itav svet je samo to {to jenadohvat i ni{ta vi{e, takav kakav jeste. Me|u stvari-ma kojih je Drugi svestan neke su zagonetne, tajnovi-te, nepoznate, ali mu ova njihova svojstva ne pobu|ujunikakvu posebnu reakciju. Kvaliteti stvari, kao boja ilioblik, izgledaju mu stvarni i prirodni. Ne uzbu|uju ga.Nema za njega razlike izme|u onoga {to misli da zna i

onoga {to mu se prikazuje kao zagonetka. Za njega nepostoji znati ili ne znati. Njegov odnos prema stvarimaje jednostavan on ra~una na njih. Isto kao {to zna datela imaju te`inu to jest, ra~una na njihovu te`inu ra~una tako|e i na to da je rak nepoznanica, da je tajnapostojanje sveta, da se ne zna za{to dru{tva idu kausponu i propasti.

Njegov `ivot isklju~uje svako preispitivanje vlasti-tog okru`enja ne bi li ga doveo u pitanje, analizirao,obesna`io, ponovo pretvorio u opsenu i utvaru. Napro-tiv, njegov `ivot proti~e u oslanjanju na ve} postoje}e,u kretnjama unutar tog nesumnjivog, ~vrstog, kom-paktnog i kona~nog sveta, prebivanju u njemu, manipu-lisanju stvarima kako bi se poslu`io njima te ih upotre-bio u svoju korist {to je vi{e mogu}e. On je ro|eni ego-ista. Najva`nije mu je da izbije na ~elo, obavi svoj po-sao, da njemu i njegovima bude dobro. Ukoliko je ~e-stit, na po{ten na~in. Ukoliko nije, uz smicalice. Kakoni najmanje nije zabrinut niti za svet niti za bilo {ta nasvetu, spokojno se posve}uje vlastitom interesu, svojojli~nosti ili svojoj porodici ili bar svojoj politi~koj stranci.Uvek i samo onom {to do`ivljava kao svoje.

Intelektualac se, dakle, ne spoti~e o Drugog iz ne-kih naro~itih i konkretnih pobuda. Spoti~e se, sasvimnesumnjivo, zato {to je njegov osnovni `ivotni stav su-protan, a to je morao primetiti jo{ od prve mimike iliprve re~i. Intelektualcu se ~ini da svet sa kojim se su-o~ava postoji samo zato da bi ga on doveo u pitanje.Stvari za njega nisu same po sebi potpune te ih neostavlja da mirno po~ivaju, ve} ih smesta analizira, ra-stavlja, posmatra iznutra, tra`i njihovu pozadinu;ukratko, stvari koje se pretpostavljaju pretvara u pro-bleme. Na prvi pogled deluje kao ru{itelj i ruke su mu,sli~no kasapinovim, uvek pune utrobe stvari. Ali, sveje potpuno suprotno. Intelektualac ne mo`e, ~ak i kadabi `eleo, da bude egoista u odnosu na stvari. On ih do-

24 25

vodi u pitanje. A to je najve}i znak ljubavi. Stvari ne po-stoje da bismo ih samo iskoristili, kao {to ~ini Drugi;Intelektualac svoj `ivot posve}uje slu`enju njima,stvaraju}i kult njihovog bi}a. Kult je, poput svih mo}-nih kultova, krvav; podrazumeva da ih treba skr{iti,zdrobiti, da bi ponovo bile stvorene u vrhunskom sjaju.On zna da stvari ne postoje u svoj svojoj puno}i ukoli-ko ~ovek ne otkrije njihovu ~udesnu bit zaklonjenu ko-prenom i tamom. Otuda `iveti za Intelektualca zna~istalno i freneti~no, iz petnih `ila, raditi na tome da sva-ka stvar istinski postane ono {to jeste, kako bi se uz-nela do sopstvene ispunjenosti. Eto zbog ~ega proizla-zi da su stvari ono {to zaista jesu tek i jedino u dodirusa Intelektualcem. To ponekad naslu}uje @ena. I to, na-ravno, duboko razgnevljuje Drugog. Ali gnev je ovdenedelotvoran. Stvarnost je bespovratno takva. Jerstvari koje Drugi upotrebljava i zloupotrebljava, kojimabarata i koje koristi u svom prljavom `ivotu, ba{ svenjih izmislio je Intelektualac. Sve. Automobil i aspirin;cvet, pesmu i `enu. Ili ste vi mo`da mislili da su se svete stvari, te ~udesne stvari, zatekle ovde tek tako, na-jednom? Sada }ete vi videti svoje. Sada kada Intelektu-alac, kao i toliko puta tokom istorije, bude nestao ilimakar, poput ptice gnjurca, na~as zaronio do najve}ihdubina. A dubina je ti{ina bez premca. Vide}ete kako}e ono ~udesno iz ~asa u ~as nestajati sa lica zemlje a`ivot, uklju~uju}i i `ivot Drugog, gubi}e dra`, uzbu|e-nje i zanos.

Da bi stvari mogle bivstvovati, `eleli vi to ili ne,neophodan je Intelektualac. Ono {to Drugi upotreblja-va kao realitete nije ni{ta drugo do gomila starih Inte-lektual~evih ideja, prepotopski fosilni ostaci njegovefantazije. Kada bi samo Drugi obitavao na planeti, ni{tane bi bilo kao {to je sad. Svaka stvar je, uistinu, legen-da, aksiom, stih i mit. Zato }e, na kraju, Drugi naljutitiIntelektualca. Nervira ga {to ovaj stvarima ne dopu{ta

da budu, ne bavi se njima, ve} podlo, opako, bezbo`no,koristi njihovo prisustvo. Drugi je, za Intelektualca,bezbo`nik, bezbo`nik u svakom pogledu. To je ~ovekkoji ne uzdrhti pred bo`anskim, a ono je sve. @iveti nasvetu a ne zapitati se o njemu, Intelektualcu izgledakao parazitizam.

Sada bi jo{ valjalo re}i da Intelektualac dru{tvenove} ne postoji, on je parija i prestupnik.

Ali izvesno je da Intelektualac, ~im shvati da je bli-`nji koji se pred njim nalazi u stvari Drugi, ne samo daispravlja gre{ku u svom nekada{njem opho|enju pre-ma njemu ve} je i iskreno odu{evljen njim. Uzbu|ujega, kao sve {to je verodostojno. I u`iva da ga gleda ona-kvog kakav je, kao vrednog i upornog mrava {to pada iopet se di`e na noge me|u d`inovskim vlatima trave,spoti~u}i se o sve i sva{ta, dok svojima nosi so~nu se-menku sre}no prona|enu. Ma do |avola, `iveo Drugi!Ono {to Intelektualac ne mo`e da podnese jesu falsifi-kati kojima je danas na{a planeta zatrpana. Jer postojiPseudo-Intelektualac, koji nije ni{ta vi{e do Drugi,skriven iza maske pisca, nau~nika, profesora, filosofa.Ali {to je najva`nije, danas se doga|a slede}e: Drugog,pravog Drugog, veoma je te{ko sresti. Zato {to se mo-derni Intelektualac, kao {to sam ve} rekao, pogibeljnookliznuo stvoriv{i kulturu ideja. O~ito je da se celokup-na kultura stvara pomo}u ideja, ali one prvenstvenotreba da budu ideje o stvarima, o ose}anjima, o na~eli-ma, o podvizima, o bogovima. Nema razloga da buduideje o idejama. Me|utim, kultura u poslednjih nekoli-ko vekova sve vi{e postaje intelektualisti~ka. Iz toga jeproiza{lo da je Drugi sada pun ideja, a budu}i nesposo-ban da barata njima, da vlada njima, on `arko `eli da `i-vi od ideja i, podrazumeva se, da ima svoje ideje. Ve}sam napomenuo da za Drugog postoji samo ono {to jenjegovo. Ranije se to nije doga|alo. On nije `eleo daima ideje. @iveo je od tradicija, uverenja, strasti i pako-

26 27

sti, koji ~ine prirodno ustrojstvo njegovog `ivota. Alisada `arko `eli da promi{lja, za{ta nije stvoren. Mu~noje posmatrati kako se ruka te intelektualne {impanzenapre`e da {~epa iglu ideje. Ishod je neizbe`an. Spon-tano `ive}i Drugi je, na svoj na~in, bio vredan divljenja,ali po~ev{i da razmi{lja, postao je malj {to spljeskavaideje, a kako se one motaju po glavama Intelektualaca,spljeskava, usput, i glave Intelektualaca.

Potpuno mi je jasno da Intelektualac tokom istori-je, s vremena na vreme, biva zadavljen. Shvatam daDrugog uznemirava i dovodi do besa taj ~ovek koji jeuvek izvan stvari i koji sam po sebi nije stvar, ve} fluid,oganj, magnet.

28 29

Svet oko nas

^ovekova socijalizacija

Po~ev{i od sredine pro{log veka, zapa`a se da je `i-vot u Evropi iz dana u dan sve vi{e izlo`en o~ima jav-nosti. To je poslednjih godina vrtoglavo napredovalo.Privatno bivstvovanje, osamljeno ili skriveno, nepristu-pa~no javnosti, svetu, okolini, postaje sve te`e i te`e.

Ova ~injenica naglo zadobija fizi~ka svojstva. Uli~-na buka. Ulica je postala gromoglasna. ^ovek je neka-da u`ivao u ti{ini kao jednoj od najmanjih sloboda. Pra-vo na odre|enu dozu ti{ine, poga`eno je. Ulica prodireu na{ privatni kutak, osvaja ga i utapa u vrevu javnog.Onaj ko bi po`eleo da se prepusti mislima, da se povu-~e u sebe, mora se privi}i da to ~ini uronjen u sveop-{tu graju, da bude gnjurac u okeanu kolektivne gungu-le. Fizi~ki se ne dopu{ta ~oveku da bude sam, da budenasamo sa sobom. @eleo to ili ne, mora da bude sa osta-lima. Bezimena buka bulevara i trga poput vlage probi-ja kroz zidove domova.

Sve {to je bilo dostojno po{tovanja naspram bes-kraja javnog, propada iz dana u dan. A naro~ito, poro-di~na citadela. @ivot porodice, maju{ne dru{tvene za-jednice okrenute ka unutra i narogu{ene prema veli-kom gra|anskom dru{tvu, sveden je na najmanju me-ru. [to je zemlja naprednija, porodi~nog `ivota je u njojmanje. Zaista je zanimljiv neposredan uzro~nik njenogubrzanog isparavanja. Oduvek se tvrdilo da je srce po-rodice ognji{te; i, kako to ve} obi~no biva, prvo se po-

30 31

{lo od romanti~nog tuma~enja. Ognji{te je i oltar (He-stija12) i kuhinja. Slava bila oltaru! Porodi~nom, prade-dovskom, doma}em svetili{tu!... Ali ~im je postalo te-{ko na}i ku}nu poslugu, ognji{te, pradedovski dom,porodi~ni oltar, po~eli su da i{~ezavaju. Na kraju se po-kazalo da stub porodice nije bio bog Lar, za{titnik og-nji{ta, niti pater familias, ve} jednostavno sluga. ^ak bise sa skoro nau~nom strogo{}u mogao formulisatifunkcionalni zakon o ovoj pojavi, poput onih koji va`e ufizici: danas u svakoj zemlji ima upravo onoliko poro-di~nog `ivota koliko u njoj ima ku}ne posluge. U Sjedi-njenim Ameri~kim Dr`avama, gde je te`e imati slu`av-ku nego `irafu, porodi~ni `ivot je stisnut do krajnjih gra-nica. Stoga se smanjila i veli~ina ku}e. ^emu, ako se uku}i ne mo`e boraviti? Bez posluge, neizbe`no je pojed-nostavljenje porodi~nog `ivota, a ~im je on postao pojed-nostavljen, postao je neprijatan. Slo`eni polureligiozniritual pripremanja kulinarskih |akonija oltar-kuhinja morao je da se minimizira. Izba~en iz doma, ~ovek sestrmoglavio u polje javnog. Lonac je bio bog Lar.*

Centrifugiranje porodice. Razlika u broju sati koji suse nekad provodili u ku}i i onih koji se danas provode. Unegda{njim dugim i sporim ~asovima okrenutosti ka

unutra, ~ovek je u sebi podsticao kristalizaciju jednogdela svoga bi}a, privatnog, ne javnog, ~ak antijavnog.

Dijagram promene debljine zidova od srednjeg ve-ka do danas mogao bi pokazati pomenutu evoluciju. UXIV veku ku}a je tvr|ava. Danas je zgrada sa spratovi-ma, ko{nica; ona sama predstavlja grad, a zidovi sukrhke pregrade koje nas jedva odvajaju od ulice. UXVIII veku ku}e su jo{ uvek prostrane i masivne. ^o-vek u njima boravi najve}i deo svog `ivotnog veka uskrovitoj i neprikosnovenoj samo}i. Samo}a marljivokuje na{u du{u kapaju}i na nju iz sata u sat. Poput ono-stranog kova~a, ona daje na{oj li~nosti ~vrstinu i reljef-nost. Pod dejstvom samo}e ~ovek utvr|uje svoju li~nusudbinu pa mo`e iza}i na ulicu a da ne postane u pot-punosti zatrovan dahom javnog, bezli~nog, lokalnog,kao kaznom. U osami se automatski prosejavaju i ra-zlu~uju na{e ideje, `udnje, strasti, te razaznajemo onezaista na{e od ostalih bezimenih, ambijentalnih, {to sunapadale po nama poput pra{ine po drumu.

Ne zna se kako }e se okon~ati ovaj proces. Evropaje do sada, tokom svoje istorije, negovala i {titila indi-vidualnost. Stremilo se ka tome da `ivot svaki put svesna`nije poprima li~no obele`je. To jest, da se svakoponaosob ose}a jedinstvenim u svom `ivljenju, da sno-si odgovornost za samog sebe, kako u u`itku, tako i udu`nosti i u bolu. I zar to nije istina, ~ista transcen-dentna istina o ljudskom `ivotu? Bilo to veli~anstvenoili jadno po ~oveka, ali `iveti, u samoj svojoj biti, zna~iostati sam sa sve{}u o jedinstvenoj i isklju~ivoj sud-bini koju svako ima. Ne `ivi se u dru{tvu. Svako mora`iveti svojim `ivotom i, kao ~a{u punu gor~ine i slasti,ispiti ga svojim jedinstvenim usnama. ^oveku se doga-|a da je okru`en dru{tvom; ali to doga|anje ne pretpo-stavlja sau~esni{tvo.

Me|utim, nema sumnje da smo danas izlo`eni neo-~ekivanoj promeni smera. Ve} dve generacije unazad

32 33

12 U starogr~koj mitologiji Hestija je boginja doma}eg ognji-{ta; kod Rimljana je to boginja Vesta. Prim. prev.

* Nije re~ samo o stilskoj figuri. U predelima Holandije se to-kom evropske istorije odvijao najzgusnutiji unutra{nji, odnosnoporodi~ni `ivot. Dakle, tamo je postojalo magijsko verovanje u cre-maillere, verige o koje je iznad ognji{ta bio obe{en prekrasni lonacili kotli}, jedan od najtipi~nijih proizvoda belgijske metalurgije.Svetost ognji{ta u srednjem veku ka`e @il Mi{le ne po~ivatoliko u ognju koliko u cremaillere koje vise iznad njega. U ratni~-kim pohodima, kada bi se vojnici razmileli kako bi harali i pusto-{ili, ne obaziru}i se pri tom ni na uzrast niti na pol, te zlostavljali`ene, devojke i decu, otimali bi i verige, nadaju}i se da }e ih takomimoi}i njihov gnev. (Istorija Francuske, tom VIII, str. 45). Prim. aut.

Evropljani te`e da obezli~e svoj `ivot. Sve prisiljava~oveka na gubitak jedinstvenosti i rasplinjavanje. Kao{to je ku}a postala porozna, takva je postala i li~nost,pa dah javnog ideje, pobude, ukusi prodire u na{ za-klon i svako od nas polako po~inje da ose}a kako bi mo-gao biti bilo ko. Da li je to samo finta, prolazna prome-na, korak unazad, odraz za najvi{i skok individualizaci-je? Ne zna se; ali je ~injenica da u ovom trenutku veli-ki broj Evropljana izopa~eno u`iva u odbacivanju svogindividualnog bi}a i pristaje na samorastvaranje u bi}ukolektiviteta. Zadovoljstvo zbog poistove}enja sa ma-som i gubitka sopstvene, isklju~ive sudbine, zaraznose {iri. ^ovek se socijalizuje.

To nije novina u ljudskoj istoriji. Skoro da je naj~e-{}e bilo tako. Retko je bilo obrnuto: `udnja da se budeli~an, neponovljiv, nezamenljiv, jedinstven. Sada{njade{avanja rasvetljavaju nam ~ovekov polo`aj u slavnimvremenima Gr~ke i Rima. Li~nosti se nije dopu{talasloboda da `ivi zbog sebe i za sebe. Dr`ava je polagalapravo na celokupno ~ovekovo bitisanje. Kada je Cice-ron po`eleo da se povu~e u svoj toskanski letnjikovac iposveti prou~avanju gr~kih knjiga, bio je prinu|en dase javno izvini i zatra`i da mu bude opro{teno privre-meno izdvajanje iz tela kolektiviteta. Ogroman zlo~inkoji je Sokrata stajao `ivota bila je njegova silovita `e-lja da poseduje osobenog, li~nog demona; to jest, indi-vidualno nadahnu}e.

Socijalizacija je u`asno naporna. Ona se ne zadovo-ljava zahtevom meni upu}enom da ono {to je moje pri-pada i drugima odli~na namera koja me nimalo ne lju-ti ve} me primorava da ono {to pripada drugima bu-de i moje. Recimo, da ja prihvatim tu|e, odnosno sva-~ije ideje i ukus. U potpunosti je zabranjeno svako iz-dvajanje, svako privatno posedovanje, pa ~ak i ube|e-nja za isklju~ivu, li~nu upotrebu.

Apstraktno bo`anstvo kolektiviteta opet sprovo-di svoju tiraniju i ve} izaziva pusto{enja diljem Evrope.[tampa je sebi dala za pravo da obelodanjuje na{ pri-vatni `ivot, da ga procenjuje, da mu presu|uje. JavnaVlast nas prisiljava da svakoga dana dru{tvu poklanja-mo sve ve}i deo na{eg `ivota. ^oveku se ne ostavljakutak za povla~enje, da ostane nasamo sa sobom. Ma-se protestuju besne na bilo koji vid na{eg ispoljavanjauzdr`anosti.

Poreklo tog antiindividualnog besa verovatno po~i-va u ~injenici da mase duboko u sebi ose}aju nemo} istrah pred sudbinom. Na jednoj izuzetno pronicljivoj istra{noj stranici Ni~e je zapisao kako su primitivnadru{tva, nemo}na pred `ivotnim neda}ama, svaki ori-ginalni, individualni, li~ni ~in progla{avala zlo~inom, a~oveka koji bi se usudio da svoj `ivot provodi u osami,zlo~incem. Moralo se pona{ati potpuno u skladu sa op-{teprihva}enim pravilima.

Sada, o~igledno, mnogi opet ~eznu za stadom. Sa`arom se prepu{taju onoj ovci koja jo{ uvek bleji u nji-ma. @ele da gaze kroz `ivot gusto zbijeni, po kolektiv-noj stazi, runo uz runo, pognute glave. Zbog toga mno-gi evropski narodi tumaraju u potrazi za pastirom i ov-~arskim psom.

Mr`nja prema liberalizmu ne poti~e iz drugog izvo-ra. Jer, pre nego diskutabilno politi~ko na~elo, liberali-zam ozna~ava su{tinsku ideju o `ivotu: uverenje dasvako ljudsko bi}e mora ostati slobodno kako bi ispuni-lo svoju individualnu i neotu|ivu sudbinu.

34 35

Posmatranje kao delanje

Hose Ortega i Gaset je nesumnjivo najve}e i najslavnijeime {panske misli modernog doba. Ro|en je u Madridu, 9.maja 1883. godine, gde je i umro 18. oktobra 1955. Poti~e izugledne {panske intelektualne porodice. Otac i deda su mubili novinari i knji`evnici: maj~in otac je bio osniva~ i vlasnikuticajnog lista El Imparcial u kojem je radio i Ortegin otac.Zato je Ortega ~esto isticao kako je ro|en iznad {tamparskerotacije.

Prvo obrazovanje sti~e u jezuitskoj {koli Miraflores delPalo u Malagi, u kojoj je savr{eno ovladao starogr~kim i la-tinskim jezikom. Na jezuitskom univerzitetu u Bilbaou 1897.zapo~inje studije prava, filosofije i knji`evnosti, da bi u svo-joj 19. godini, 1902, na univerzitetu u Madridu diplomirao fi-losofiju i knji`evnost, a 1904. i doktorirao iz oblasti istorijena istom univerzitetu. Potom odlazi u Lajpcig, Berlin i Mar-burg gde usavr{ava svoja znanja iz filosofije i estetike i upo-znaje se sa u~enjem neokantovaca. Posle Nema~ke dr`i nizizuzetno zapa`enih predavanja {irom Evrope i Amerike,oven~an slavom autenti~nog mislioca. Po~etkom 1910, sadvadeset {est godina, izabran je za profesora metafizike nauniverzitetu u Madridu, gde kao predava~, svojom original-no{}u, odmah zadobija simpatije studenata i postaje najomi-ljeniji profesor.

On prema{uje nau~nika koji stvara odre|eni filosofskisistem. Ve} tada dolazi do izra`aja njegova su{tinska osobe-nost: on je mislilac, profesor koji se, polaze}i od svog univer-zitetskog predmeta metafizike, dao u duhovno krstarenje[panijom svoga vremena. Njegova potraga za istinom, zapodu~avanjem u razmi{ljanju i razotkrivanjem bi}a stvari,njegova preokupacija onim {to je nazivao {irenjem duhov-ne svetlosti, nije se ograni~avala na katedru ve} se, polaze-}i od nje, od knjige i od modernog intelektualnog trga oli-~enog novinama, potpuno i celim srcem predao beskrajnom

nizu filosofskih, pedago{kih, sociolo{kih, eti~kih, esteti~kih,politi~kih i istorijskih problema koji ~ine okosnicu modernogevropskog `ivota, a nadasve {panskog `ivota.

Tako|e je tada uo~ljivo i Ortegino nastojanje ka duhov-noj obnovi [panije koja je 1898, gubitkom svojih poslednjihkolonija Kube i Filipina, do`ivela definitivni slom, potpunigubitak nekada{nje mo}i i slave. Najumnije {panske glavetoga vremena: Unamuno, Asorin, Valje-Inklan, Baroha, A.Ma}ado, Maestu, zdru`uju svoje snage u potrazi za izlaskomiz rasula koje je sna{lo njihovu otad`binu i svi oni, poznatikao generacija 98, prepoznaju put obnove u potrazi za au-tenti~nim {panskim nasle|em i u povratku vlastitim koreni-ma. Po~etak XX veka je doba punog stvarala~kog zamaha tegeneracije, ali Ortega, mada duhovno blizak njima, ne pripa-da im, ve} }e biti na ~elu slede}e: generacije Maranjona, Pe-resa de Ajale, Pikasa, Huana Ramona Himenesa. Naime, zarazliku od generacije 98, Ortega se nije zadr`ao na ~istoesteti~kom odnosu prema [paniji, ve} je oti{ao korak dalje upreispitivanju {panske tradicije, smelo razbijaju}i sva op{tamesta, okamenjene predrasude i ove{tale fraze, ali i nude}isvoja vi|enja preporoda. Jedno od njih nagovestio je u svojojprvoj zna~ajnijoj knjizi, Meditaciones del Quijote (Razmi-{ljanja o Kihotu), u kojoj je istakao evropeizaciju [panije, po-dizanje njenog duhovnog nivoa, kao nu`ni i primarni uslovobnove. Pri tom nagla{ava da evropeizacija [panije podrazu-meva povratak keltskim korenima, uspostavljanje ravnote`eizme|u njenog mediteranskog i germanskog nasle|a: Neprimoravajte me da budem samo [panac, ako je [panac zavas samo ~ovek sa sun~ane obale. Ne podsti~ite u mojoj du-{i bratoubila~ki rat; ne hu{kajte Iberijca u meni, sa njegovimdivljim, mahnitim strastima, protiv plavokosog i plavookogGermana, meditativnog i sentimentalnog, koji uzdi{e u pre-delima moje du{e gde caruje sumrak.

Dosledan svojim shvatanjima, Ortega }e se 1914, osla-njaju}i se na svoje dve upori{ne ideje nacionalizam i libe-ralizam baciti u arenu politike i osnovati [panski savez zapoliti~ko obrazovanje, kao i ~asopis koji }e nasloviti svojomsu{tinskom `ivotnom preokupacijom: Espaa. Ne{to kasni-je }e u~estvovati u osnivanju jo{ jednog ~asopisa, El Sol, ko-

36 37

ji }e ubrzo ste}i veliki ugled u {panskoj javnosti u periodupre gra|anskog rata.

U istom tom periodu, do po~etka gra|anskog rata, Orte-ga }e objaviti niz najzna~ajnih dela: Vieja y nueva poltica(Stara i nova politika), Posmatra~ (El Espectador), Espaa in-vertebrada (Beski~mena [panija), El tema de nuestro tiempo(Tema na{eg vremena), La deshumanizacin del arte (Dehu-manizacija umetnosti), Mirabeau o el poltico (Mirabo ili poli-ti~ar), Kant (Kant); sva ona }e biti prevedena {irom Evrope;godine 1923. osniva i ure|uje ~asopis Revista de Occidente,koji }e skupa sa istoimenom izdava~kom ku}om biti ki~maduhovne obnove i hispansku misao podi}i na evropski nivo.

Tokom tridesetih godina, kada objavljuje svoju klju~nuknjigu Pobuna masa (La rebelin de las masas), potom Mi-sin de la Universidad (Misija univerziteta), Goethe desdedentro (Gete iznutra), En torno a Galileo (O Galileju), Medi-tacin de la tcnica (Razmi{ljanje o tehnici), `ivot u [panijipoprima dramati~ne tonove i Ortega }e se ponovo osetiti po-zvanim da aktivno u~estvuje u njemu. Sa Maranjonom i Pe-resom de Ajalom osnova}e Grupaciju u slu`bi Republike,grupaciju za integralnu reformu {panskog `ivota, dr`ave idru{tva. On ma{ta o velikom nacionalnom frontu ili ve-likoj nacionalnoj partiji koja }e u naciji ujediniti rad i kapi-tal, kritikuje postoje}i republikanski poredak i parlamentari-zam sam po sebi, zbog ~ega osvaja simpatije desnice. Me|u-tim, on }e ovoga puta definitivno biti razo~aran u aktivnu po-litiku i zauvek }e se distancirati od nje. U vreme izbijanjagra|anskog rata 1936, ne opredeljuje se ni za jednu stranu,ve} u avgustu iste godine napu{ta zemlju. @ive}e u Parizu,Holandiji, Argentini, Engleskoj, Portugaliji i u tom egziluuglavnom }e }utati o zbivanjima u svojoj otad`bini.

Po povratku u [paniju, u jesen 1945, ne}e se vi{e uklju-~ivati u javni `ivot ve} }e se u samo}i predati intelektualnomradu i 1948. osnovati u Madridu Institut za dru{tvene nauke.Tada }e se pojaviti nova zna~ajna dela, pomenimo neka odnjih: Ideas y creencias (Ideje i ube|enja), Estudios sobre elamor (Studije o ljubavi), Historia como sistema (Istorija kaosistem), Teora de Andaluca (Teorija o Andaluziji). Posthum-no }e mu biti objavljena dela, Qu es la Filosofa? ([ta je Fi-

losofija?), Meditacin del pueblo joven (Razmi{ljanje o mla-dom narodu), Meditacin de Europa (Razmi{ljanje o Evropi).

No, vratimo se delu koje je trenutno pred nama. Posma-tra~ je sastavljen od osam tomova koji su izlazili u perioduod 1916. do 1934. Tih osam knjiga ~ine eseji, predavanja inovinski ~lanci pisani u obliku osobenog, neposrednog au-torovog obra}anja svojim ~itaocima, pa stoga mo`da oli~ava-ju njegove najskrovitije, najli~nije misli jer, kako ka`e samOrtega, Posmatra~eve ideje, teorije i komentari predsta-vljaju autorove li~ne zgode i nezgode, njegove avanture.Sa osmatra~nice svoga srca, on }e duhovnim okom posma-trati probleme koji mu pobu|uju permanentnu pa`nju: pro-blem [panije, filosofije, etike, sociologije ali i problemesvakodnevnog `ivota koji proti~e pred njim, sa svim sitni-cama od kojih je satkan. To ne za~u|uje ukoliko se ima naumu da bit njegovog strogog i preciznog filosofskog siste-ma ~ine ideja i u~enje o ljudskom `ivotu kao radikalnojstvarnosti (Ja sam ja i moje okru`enje) iz kojih }e usleditinova ideja o umu vitalnom umu i istorijskom umu kaosuprotnost Kantovoj ideji ~istog uma i Unamunovom dvoj-stvu um`ivot.

U samo}i vlastite meditacije, posmatra~ }e stavljati nasvoj radni sto i pomno razlu~ivati svaku od tih goru}ih temasa podjednakom intelektualnom strogo{}u koja }e umno`a-vati njene perspektive, prodiru}i u njenu dubinu ili drobe}ijoj utrobu u nemilosrdnoj potrazi za istinom stvari; za onim{to stvari jesu ili bar izgleda da jesu iz njegove perspektive,upu}uju}i, istovremeno, ~itaoca na puteve vlastitog preispi-tivanja i mo`da druga~ijeg, ali nu`no li~nog vi|enja istih tihproblema. Svaka tema je materija za duboko promi{ljanje istrog ogled, bez obzira da li je re~ o trenutnim pojavama, oozbiljnim filosofskim pitanjima ili o onim istorijskim, socio-lo{kim i politi~kim temama koje se najsna`nije doti~u nje-gove [panije, i sa kojima se on neprestano su~eljava preispi-tuju}i ih. Ovakav pristup podrazumeva eti~ku strogost i bes-kompromisnost ~istog, moglo bi se re}i asketskog, ispitiva-nja i potrage za istinom.

Taj intelektualni napor Ortega }e predstaviti ~itaocusvojim blistavim i veoma izra`ajnim stilom, u ~emu mu ne-

38 39

ma ravna, budu}u da filosofima obi~no nije svojstvena lite-rarna virtuoznost. Njegova uzorna proza, sporog ritma, u Po-smatra~u dosti`e stilsku perfekciju. Ona je precizna te boga-ta metaforama; budu}i da je stroga, jasna je; pro`ima ~itaocaali ga modulacijom svojih misli i podsti~e na uzlet ka vi{imsferama osmatranja `ivota; to je proza koja na tren zatreperidrhtajem vrhunskog poetskog dometa. Na potpuno osobenna~in Ortega je sjedinio vrline rasnog pisca, gospodara re~i,sa dinami~no{}u svojstvenom novinarskom stilu i zanatu ko-ji je ispekao jo{ u najranijoj mladosti i koji mu je nasle|empredalo porodi~no okru`enje; to nasle|e je izo{trilo njegovopronicljivo prodiranje u temu koju razmatra, povremenoobojeno neobi~nom duhovito{}u, i darovalo ga sposobno{}uda uvek jasno oseti puls aktuelnog.

Posmatra~ razmi{lja ozbiljno poput nau~nog istra`iva~a asvoje misli izra`ava na na~in vrhunskog pisca kome je u pot-punosti poznata i bliska stvarala~ka mo} jezika, vrednostre~i te knji`evnost kao jedna od lepih umetnosti. Upravo jeto {to je Ortega znao i umeo da ono {to duboko promi{lja ilepo iska`e, iritiralo neke koji su poku{ali da mu ospore vr-line i domete vrhunskog evropskog mislioca, nesumnjivojednog od najve}ih koje je dao XX vek, i da ga svedu u raz-mere izuzetnog pisca. Ortegi to nije smetalo, i sam je rekaoda je re~ o intimnom delu, upu}enom ~itaocima sa intim-no{}u, koje ne tra`i niti `eli veliku publiku. To intimnodelo do`ivelo je na stotine hiljada primeraka i bilo preve-deno na sve velike svetske jezike a me|u njima, evo, po pr-vi put, i na srpski.

Ovaj izbor eseja odre|ivale su dve te`nje: da se ~italacupozna sa onim Orteginim idejama i razmi{ljanjima koja i da-nas zra~e originalno{}u i `ivotno{}u, a ti~u se same bitievropskog duha, kao i da se, istovremeno, predstavi razu|e-nost autorove misli. Stoga su u ovaj izbor uvr{tena i dva ese-ja koji se nisu pojavili izme|u korica Posmatra~a, ali su pomi{ljenju prire|iva~a, poput dve klju~ne kockice u mozaiku,bili neophodni za sklapanje celovite slike. Re~ je o eseju In-telektualac i Drugi, koji se pojavio prvi put u ~asopisu La Na-cin iz Buenos Airesa, decembra 1940, i o eseju Srce i glava,objavljenom u istom ~asopisu, jula 1927.

Tako je sklopljena slika ovovekovnih lutanja evropskogduha, lutanja koja najblistaviji {panski mislilac, sa osmatra~-nice svoga srca, poput vedrog pesimiste, spoznaje samo kaokorak unazad, zalet neophodan za pobedonosni skok neuni-{tive i nadmo}ne evropske osobenosti. Skok kojim se dose-`u visine.

Biljana Bukvi}

40 41

Sadr`aj

Intelektualac kao posmatra~Istina i perspektiva / 7

Intelektualac i Drugi / 17

Svet oko nas^ovekova socijalizacija / 31Bolesna demokratija / 36

Naravou~enije: ne budite uzorni / 43Skica Salome / 50

Pismo mladom Argentincukoji studira filosofiju / 55Nove starinske ku}e / 62

CrticaKada nema radosti / 71

Psiholo{ke studijeSrce i glava / 75

Antropolo{ke studijeSmrt i vaskrsenje / 83

Istorijske studijeRatno tuma~enje istorije / 95

Filosofske studijeDve velike metafore / 113

Bog na vidiku / 132

PutopisiBele{ke jednog skita~kog leta / 139

Biljana Bukvi}Posmatranje kao delanje / 193

42 43

Bolesna demokratija

Sve dobro {to se dogodi u svetu, u [paniji ima bledodraz. Za razliku od toga, ono lo{e preslikava se neve-rovatno uspe{no pa ~ak kod nas postaje izra`enije ne-go igde.

Dok se u poslednje vreme u~tivost u Evropi ozbilj-no srozava, u [paniji je neu~tivost ve} zacarila na sva-kom koraku. Na{a iznemogla rasa polaskana je pozi-vom da prihvati plebejsko dr`anje, kao {to je bolesnotelo zahvalno na dozvoli da se po volji ispru`i. Plebeji-zam, koji trijumfuje {irom sveta, u [paniji sprovodi ti-raniju. A kako je svaka tiranija puna nedostataka, valja-lo bi spremati revoluciju protiv plebejizma, najnepod-no{ljivijeg tiranina.

Za dolazak tog izuzetno okrutnog suverena mora-mo zahvaliti trijumfu demokratije. U okrilju ove ple-menite ideje u javnu svest uvukla se izopa~ena afir-macija svega {to je nisko i vredno prezira.

Koliko puta se desilo isto! Dobra strana neke stva-ri privla~i ljude i ~im se stave u njenu slu`bu, brzo za-borave da postoje i mnoge druge tako|e dobre stvari sakojima ju je neophodno dovesti u sklad, zbog ~ega jepretvaraju u jad i bedu. Demokratija kao demokratija,odnosno strogo i isklju~ivo, kao na~elo politi~kog pra-va, deluje izvanredno. Ali demokratija koja je pobesne-la i iza{la izvan sopstvenih okvira, demokratija koja jeprodrla u religiju ili umetnost, u misli i gestikulacije, u

srce i obi~aje, jeste najopakija bolest koja mo`e sna}ijedno dru{tvo.

[to je su`eniji prostor delovanja svojstven nekojideji, to }e, srazmerno nastojanjima da se ona projek-tuje na sveukupni `ivot, njen uticaj biti sve razorniji.Zamislite da nam `ivot ure|uje neki ostra{}eni vegeta-rijanac koji stremi da posmatra svet sa visina svog ku-linarskog vegetarijanstva: u umetnosti bi zabranio svesem ba{tenskog pejza`a; u sferi nacionalne privredepodr`avao bi prevashodno poljoprivredu; od religije bijedino prihvatio drevna bo`anstva `itarica; za odevanjebi nam dozvolio da biramo samo izme|u tkanina od ku-delje, lana ili `uke, a kao filosof tvrdoglavo bi propagi-rao nekakvu transcendentalnu botaniku. Ali ni{ta ma-nje besmisleno ne deluje ni ~ovek koji bi, poput mno-gih danas, stao pred nas i ponosno izjavio: Ja sam, presvega, demokrata!

U takvim situacijama obi~no se setim pri~e o izve-snom mladom crkvenjaku koji nije znao svoju ulogu tokomliturgije i ~im bi ~uo sve{tenika, on bi izgovarao: Slava ihvala svetom Pri~e{}u!. Sve dok se sve{tenik, po{to muse smu~ila njegova upornost, nije okrenuo rekav{i mu:Drago dete, to je prava re~, ali u pogre{no vreme!

Nedopustivo je biti pre svega demokrata, budu}i dase ideja demokratije ne odnosi na prvi plan, nije presvega. Politika je sistem sredstava, ona je sastavnideo i dopuna `ivotu, jedna od mnogih stvari kojima tre-ba posvetiti pa`nju i usavr{avati ih kako bi na{ li~ni `i-vot bio manje izlo`en lomovima, te lak{e postizao svo-ju puno}u. Politika }e nas mo`da, u nekom dramati~-nom trenutku, poput pukotine na brani, mobilisati dapokrenemo na{e najbolje energije u `elji da pospe{imoili obezbedimo `ivotni napredak, ali ta okolnost nikadane mo`e biti normalna.

Pitanje politike zahteva najodlu~niju ipravku XIXveka. Naime, u XIX veku ozbiljno je bio izopa~en poriv

0 1

kojim se ure|uje perspektiva te su se ljudi tada, kaoposlednjim i kona~nim, bavili onim stvarima koje posvojoj biti mogu da budu samo prethodne. Savr{enstvotehnike predstavlja savr{enstvo spolja{njih sredstavakojima se podsti~e vitalnost. Stoga najskromniji naporula`emo kada se bavimo tehni~kim pobolj{anjima. Na-~initi od njega presudni poduhvat na{eg bitisanja, po-svetiti mu na{e najdelikatnije i najpostojanije snage,o~igledno zna~i zastranjivanje. Isto se doga|a sa politi-kom, ~iji je cilj da artikuli{e dru{tvo kao tehnika pri-rodu kako bi se pojedincu otvarao sve {iri prostor zauve}anje li~ne mo}i.

Budu}i da je demokratija puka pravna forma, ne-sposobna da iole usmeri sve one na{e `ivotne funkcijekoje nisu u domenu javnog prava, to jest skoro ce-lokupan na{ `ivot, ~im se od nje na~ini jedinstveno na-~elo bitisanja, ra|aju se najve}a preterivanja. Sveodjednom dolazi u suprotnost sa samim ose}anjem ko-je je pobudilo ~e`nju za demokratijom, jer se ona ra|aiz plemenite `elje da se plebs spase bednog polo`aja.Dakle, demokrata gaji naklonost prema plebsu, premasvemu {to ga ~ini plebsom, prema njegovim obi~ajima,manirima, intelektualnim odlikama. Ekstremni oblik tenaklonosti mo`e se prepoznati u kredu socijalista re~je o pravom religioznom kredu! kojim se proleterskapamet progla{ava za jedinu istinski sposobnu da se ba-vi visokom naukom i udovolji moralnim zahtevima. [tose ti~e manira, mogu da ka`em da se moj `ivot podu-darao sa procesom u kojem se vi{i polo`aj na dru{tve-noj lestvici osvajao prosta~kim opho|enjem. A to zna-~i da ~ovek nije izabrao najbolju epohu da se rodi. Jer,pre nego {to su se odabrani krugovi priklonili maniri-ma i re~niku Avasa13, jasno je da je prvo sama epohapoprimila prili~no duboke i pogubne odlike plebsa.

Svako takozvano demokratsko tuma~enje nekog `i-votnog ustrojstva koje ne spada u domen javnog prava,neizbe`an je odraz plebejizma.

Izvojevana pobeda demokratskog pokreta protiv togada se zakonom propisuju privilegije, uspostavljaju kasteitd., pro`eta je nemalo moralnom izopa~eno{}u koju na-zivam plebejizmom; ipak, od nje je bila ja~a plemenita po-buda da se ukine pravna nejednakost. U prethodnom re-`imu prava su bila izvor nejednakosti; njima se unapred,pre nego {to bi se ljudi i rodili, odre|ivao njihov polo`aj.Stoga smo s razlogom odbijali da takva prava nazovemopravima, ve} smo ih nazvali privilegijama, daju}i toj re~ipejorativno zna~enje. Zdrav nerv demokratije ispoljavase u izjedna~avanju privilegija, a ne prava. Uo~ite kakoljudska prava imaju negativan smisao, ona su pu{kar-nica koju nova dru{tvena organizacija, stro`e pravno ure-|ena od prethodne, podi`e iz straha od mogu}eg vaskr-senja privilegija.* Ve} poznatim i osvojenim ljudskimpravima trebalo bi dodati nova i nova, sve dok ne bi i{-~ezli i poslednji ostaci politi~ke mitologije. Budu}i da pri-vilegije, kao {to sam ve} rekao, nisu prava, njih ~ine na-talo`eni ostaci religijskih tabua.

Me|utim, nemogu}e je pretpostaviti da }e nekabudu}a, nova ljudska prava, koja kao na{e otkri}e itrijumf predajemo u ruke dolaze}ih generacija, tako|eimati dalek domet te da }e izmeniti lice dru{tva poputovih ve} ste~enih ili skoro ste~enih.** Stoga, ako bismopoku{ali da svedemo zna~enje demokratije na njenodelo, izjedna~avanje privilegija, onda se mo`e re}i dasu joj trenuci slave ve} prohujali.

Zaista, ukoliko se pravna organizacija dru{tva zadr-`i na tom polemi~kom i negativnom stupnju, pukom ra-zaranju religiozne organizacije dru{tva, ukoliko ~o-vek ne posmatra svoje demokratsko delo isklju~ivokao prvi napor ka uspostavljanju pravde, kojim smousekli {iroko re~no korito pravi~nosti da bismo unutarnjega stvarali jednu novu pravednu dru{tvenu struktu-ru neka bude pravedna, ali neka bude i struktura ta-da }e pojedinci istan~ane moralne osetljivosti prokletidemokratiju i okrenuti svoja srca ka pro{losti, nesum-

0 1

njivo organizovanoj na predrasudama; no, ipak organi-zovanoj. @ivot je, u svojoj biti i pre svega, struktura:~ak i najgora struktura bolja je nego nikakva.

Kako sam prethodno rekao da je nedopustivo bitipre svega demokrata, sada dodajem da je tako|e ne-dopustivo biti samo demokrata. Pravdoljubiv ~ovekne mo`e da se zaustavi na izjedna~avanju privilegija, natome da pravno ozakoni jednakost me|u ljudima u do-menu op{te ljudske jednakosti. Ose}a istu neodlo`nupotrebu da ozakoni, proglasi legitimnom, nejednakostme|u ljudima u domenu op{te ljudske nejednakosti.

To je kriterijum pomo}u kojeg razaznajemo grani-cu iza koje se demokratsko ose}anje degeneri{e u ple-bejizam. Ko god se razbesni kada vidi da se prema jed-nakima nejednako postupa, ali se uop{te ne potrese ka-da vidi da se prema nejednakima postupa jednako, nijedemokrata, ve} plebejac.

Doba kada je demokratija bila zdravo i poletno ose-}anje, pro{lo je. Ono {to se danas naziva demokratijomjeste degeneracija ljudskih srca.

Ni~e nam je otkrio mehanizam koji funkcioni{e u de-generisanoj javnoj svesti: nazvao ga je pakost. Kada ~o-vek ima ose}anje ni`e vrednosti usled nedostatka odre-|enih vrlina inteligencije, hrabrosti ili otmenosti po-sredno nastoji da se potvrdi u vlastitim o~ima nipoda{ta-vaju}i izuzetnost tih vrlina. Kao {to je izvanredno uo~iojedan poznavalac Ni~eovog dela, nije re~ o lisici i gro`|u.Lisica i dalje po{tuje, kao ne{to najbolje, zrelost ploda,te se zadovoljava samo negiranjem primamljivosti nedo-sti`nog gro`|a. Pakosnik ide korak dalje: on mrzi zre-lost i vi{e voli oporost nezrelog ploda. U pitanju je pot-puni preokret vrednosti: vrhunskom se, upravo zato {toje vrhunsko, ~ini capitis deminutio14, a na njegovo mestotrijumfalno se ustoli~uje ono bezvredno.

^ovek iz naroda obi~no ima ili je imao zdravu spo-sobnost divljenja. Kada bi ugledao neku groficu kako

promi~e u svojoj ko~iji, bio bi iskreno ushi}en i sa za-dovoljstvom bi okopavao zemlju na planeti na kojoj sepovremeno, bar na ten, mogu videti tako prekrasni pri-zori. On se divi i u`iva u rasko{i, ~arobnoj lepoti, kao{to se divimo zlatu i rubinima kojima sunce na umoruslavi svoj zalazak. Ko mo`e da zavidi zla}anoj rasko{isutona? ^ovek iz naroda nije prezirao sebe: znao je daje razli~it i ni`i u odnosu na plemstvo; ali njegovo srcenije razjedala otrovna pakost. Po~etkom Francuskerevolucije jedna ugljarka je kazala izvesnoj markizi:Gospo|o, sada }e se stvari preokrenuti; mene }e no-siti na rukama, a gospo|a }e tegliti ugalj. Neki od onihpakosnih drvenih advokata, ni{tarija koji su silomgurali narod u revoluciju verovatno bi je ispravio: Ne,gra|anko: sada }emo svi biti ugljari.

@ivimo okru`eni ljudima koji nemaju po{tovanjaprema sebi, i to skoro uvek s razlogom. Doti~ni bi `ele-li da se {to pre ukazom proglasi jednakost me|u ljudi-ma; jednakost pred zakonom nije im dovoljna: ~eznu da~uju sve~anu potvrdu kako smo svi jednaki u meri da-rovitosti, ose}ajnosti, prefinjenosti i uzvi{enosti srca.Svaki dan kojim se kasni u ostvarenju ove neostvariveuravnilovke predstavlja jo{ jednu surovu obdanicu timpakosnim stvorenjima, svesnim svoje nepovratneosude da budu intelektualni i moralni plebs na{e vrste.Kada ostanu sami, iz vlastitog srca navire im ose}anjeprezira prema sebi. Uzalud im je {to pomo}u prizem-nih lukavstava mo`da uspevaju da steknu vi|enije ulo-ge u dru{tvu. Taj prividni dru{tveni trijumf jo{ ih vi{etruje iznutra, razotkrivaju}i im krhku neravnote`u nji-hovog `ivota kojem svakog ~asa preti pravedno uru{a-vanje. Pred vlastitim o~ima prikazuju se kao sopstvenifalsifikatori, kao tragi~ni kova~i la`nog novca, gde kri-votvorena moneta oli~ava samog krivotvorca.

Ovakvo duhovno stanje, natopljeno razjedaju}im ki-selinama, ~e{}e se ispoljava u onim zanimanjima gde je

0 1

izmi{ljanje nepostoje}ih vrlina manje mogu}e. Zar imai~eg tu`nijeg od pisca, profesora ili politi~ara bez darovi-tosti, bez istan~anosti u opa`anju, bez uzvi{enosti u ka-rakteru? Kako li ti ljudi, razjedeni dubokim unutra{njimlomom, moraju gledati na sve {to prolazi ispred njih isi-javaju}i savr{enstvo i zdravo po{tovanje prema sebi?

Upravo zato novinari, profesori i politi~ari bez dara~ine Vrhovni Sto`er zavisti koja je, kako veli Kevedo15,ve~ito `uta i mr{ava jer grize a ne jede. Ono {to danasnazivamo javnim mnjenjem i demokratijom do-brim delom nije ni{ta drugo do gnojna izlu~evina tihzlobnih du{a.

Naravou~enije: ne budite uzorni

U svojoj knjizi Beski~mena [panija nagovestio samjednu doktrinu o nastanku dru{tava koja se drasti~norazlikuje od op{teprihva}enih. Po njoj, ljudsko dru{tvoima samo spoljne, nebitne sli~nosti sa takozvanim `i-votinjskim dru{tvima, koje evolucionizam uzima zapolaznu ta~ku njegovog razvoja. Istorijsko dru{tvo jesu{tinski razli~ita pojava od ~opora, stada, krda, jata,mravinjaka, ko{nice. Tako|e, nije nastalo ni razvojemporodi~ne zajednice. Pre bi se moglo re}i da se ona po-javljuje kasnije u odnosu na dru{tvo i to kao oblik izve-sne unutra{nje inkubacije u njemu samom. Dakle, dru-{tvo bi predstavljalo presudnu pojavu koja se ne mo`epojednostavljivati. Takvo uverenje podstaklo je Aristo-tela da govori o ~ovekovom politi~kom nagonu. Ali onne odre|uje jasno kakva bi bila funkcija tog nagona. Da

li je re~ o ne~emu {to neodre|eno nazivamo te`njomka dru`eljubivosti, odnosno ka pukom zbijanju u grupu,te bezobli~nom sa`ivotu? To ne bi bilo dovoljno. Nemadru{tva bez ~vrste strukture, makar ona bila i veomajednostavna. Nema dru{tva ukoliko me|u ~lanovimane postoji svest o pripadni{tvu istoj grupi.

Obilje svedo~anstava, pre svega etnolo{kih, primo-rava nas na pomisao da se dru{tvo ra|a iz nadmo}neprivla~nosti koju jedan ili nekoliko pojedinaca zra~eprema drugima. Nadmo}nost, izuzetnost odre|enogpojedinca automatski budi kod ostalih pokreta~kusnagu privla~enja, sle|enja. Manire, odnosno pona{a-nje te istaknute li~nosti odu{evljeni sledbenici prihva-taju kao nadindividualna na~ela. Ukoliko, dakle, uop{tetreba govoriti o nagonu, rekli bismo da se socijalni na-gon konkretno sastoji od poriva ka poslu{nosti koju ne-ki ljudi ose}aju prema ~oveku koji je u izvesnom smi-slu uzoran. Taj dinami~ki odnos izme|u uzornog ~ove-ka i `udnje okoline da ga sledi, da mu se prilagodi, po-javljuje se u svim dru{tvima, po~ev{i od najprimitivni-jih i iskonskih pa sve do onih najrazvijenijih koja suskoro ve} na izmaku. Tako je hri{}ansku Crkvu, u nje-noj najdubljoj su{tini i njenom najdubljem nervu, ute-meljio Hristos sa svojim poslu{nicima. Poslu{nost,sle|enje ili, kako se obi~no ka`e jednim pomalo ne-prikladnim izrazom opona{anje Hrista predstavlja-ju dinami~ku stvarnost koja je ustanovila hri{}anskuCrkvu. Tokom svog gigantskog razvoja, jasno je, po-primila je i jo{ mnoga druga svojstva. Ali sva ona `ivezahvaljuju}i toj sredi{njoj aktivnosti, tako da istorijskastvarnost Crkve u svakom trenutku zavisi od izgaranjau poslu{nosti koje bi vernici ose}ali slede}i Isusovuuzornost.

Razmi{ljaju}i dalje u tom pravcu, neminovno sti-~em sna`an utisak da ukoliko ~ovek postane uzor u ne-~emu, dosti`e najve}e ~oveku dopu{tene visine. Ali

0 1

sveukupna ~ovekova potencija krije u sebi i jednu ma-nu koja je obesna`uje i izvitoperuje. Nasuprot autenti~-noj uzornosti, postoji la`na i isprazna uzornost.

Prva razlika izme|u njih je u tome {to istinskiuzornom ~oveku nikada nije bio cilj da to zaista posta-ne. Povinuju}i se dubokoj nu`nosti svoga bi}a, on se izdubine srca posve}uje nekoj delatnosti lovu ili rato-vanju, ljubavi prema bli`njem ili nauci, veri u Boga iliumetnosti. Kroz to trenutno, neposredno, spontanopredavanje nekom delanju posti`e odre|eni stepen sa-vr{enstva i tada se, a da on to nije nameravao, kao ne-o~ekivana posledica i neo~ekivan ishod, doga|a da po-staje uzor drugim ljudima.

Kod la`nog uzora duhovna trajektorija suprotnog jesmera. On neposredno odlu~uje da bude uzor; u ~emui na koji na~in drugorazredno je pitanje, koje }e kasni-je poku{ati da re{i. Ne zanima ga nikakvo odre|eno de-lanje; ni u ~emu ne ose}a glad za savr{enstvom. Jedino{to ga privla~i, jedino za ~im `udi jeste taj socijalni efe-kat savr{enstva uzornost. Ne `eli da bude veliki lo-vac ili veliki ratnik, ni dobar, ni mudar, niti svetac. Ne`eli, u stvari, duboko u sebi, da bude bilo {ta. Jedino `e-li da bude drugima, u tu|im o~ima, obrazac i model.

On ne prime}uje kontradikciju sadr`anu u sop-stvenoj nameri. Jer uzornost je automatski i takore}imehani~ki ishod nekog savr{enstva, a ono se ne posti-`e ukoliko ne postoji freneti~na ljubav i strasno preda-vanje odre|enom delanju. U trenutku kada ju je sebipostavio kao cilj, takva uzornost smesta odvra}a njego-vu li~nost od iskrenog odu{evljenja za svaku konkret-nu aktivnost, tako da mu preostaje puka forma jednerealnosti koja se ostvaruje samo pomo}u nekakvog sa-dr`aja. Otuda sledi druga korenita razlika izme|u jed-nog i drugog tipa uzornosti. Dobar uzor ne mo`e to bi-ti ukoliko nije plodotvoran, tvorac ne~ega. Lo{ uzor nestvara ni{ta pozitivno ni vredno. Nije istinski ume{an,

niti mudar, pa ~ak ni dobar. Onaj ko ima nameru da bu-de dobar u o~ima drugih, nije to uistinu. Vidite kako jenamera da se bude uzoran, u samoj svojoj su{tini, oli-~enje nemorala.

Jalovost la`nog uzora neumitna je posledica njego-ve namere. Kako ne ose}a da ga autenti~no privla~i bi-lo kakvo pozitivno delanje niti u`iva posebnu nadare-nost za bilo {ta, stalno }e u svom `ivotu vi{e isticati sa-vr{enstvo u neradu nego u radu.

Poznavao sam i jo{ uvek poznajem neke od tihuzornih ljudi i uvek sam se izuzetno zabavljao po-smatraju}i lukavstvo kojim izbegavaju sve {to je stva-ranje, konkretan posao, dovijaju}i se da jalovost progla-se za pozitivnu vrednost. Tako }e la`ni uzor, u intelek-tualnoj sferi, veoma nagla{avati visokoparno apstrakt-no rasu|ivanje, insistiraju}i na onom {to je kompliko-vano, neizvesno i {to je, sve u svemu, su{ta afirmacijaili negacija. Ako posle dubokog razmi{ljanja o ne~emu,ozareni sopstvenim otkri}em, iznesemo svoju tvrdnju,la`ni uzor nam ne}e re}i: Zaista je tako, ili pak: Nesla`em se, ja mislim suprotno, ve} }e nam re}i: Mo-gu}e je, mogu}e je. Ko }e to znati?. Posle ovih re~iostajemo posti|eni, osramo}eni vlastitom umi{ljeno-{}u i povr{no{}u, a istovremeno zadivljeni superiorno-{}u {to caruje u tom ~oveku koji nikada ne zaboravljagenijalnu istinu da um mo`e biti u zabludi. I potrebannam je ~itav minut da bismo shvatili da na{a sentenca,uprkos svom sna`nom dogmatskom aspektu, nosi usebi tu sveop{tu sumnju koja neraskidivo prati svakoljudsko rasu|ivanje i koju samim tim nije ni potrebnouvek formulisati.

La`ni uzor tako|e nije po{tovalac knji`evnosti, zakoju naravno, kao po pravilu, nema dara. Po njegovommi{ljenju, knji`evnik se uvek izla`e riziku da mu umet-nost bude izgovor za samoisticanje. Budu}i da je la`niuzor po prirodi do sr`i ta{t sve {to radi ~ini kako bi

0 1

ostavio utisak na druge ili, {to je jo{ gore, na samog se-be, po{to se poput Narcisa pretvorio u posmatra~a sop-stvenog lika manija~ki je sklon da svuda prepoznaglad za samoisticanjem, jer mu je nepoznata jednostav-na i plemenita ljubav prema stvaranju.

Ve}ina [panaca ne ide na koridu. Iz ovih ili onihrazloga ta svetkovina im je dosadna ili je se gnu{aju.Me|utim, ponekad }e sticajem okolnosti i [panac kojiina~e ne ide na koridu tamo biti prisutan. Retko prisu-stvovanje kao i vanredni motivi zbog kojih je jednom ilinekoliko puta bio na koridi, daju mu za pravo da sebene smatra posetiocem korida. La`ni uzor i u takvoj pri-lici herojski ne}e pokleknuti. Onaj ko nema obi~aj daide na koridu, ako ponekad ode, ~ini to upravo zato {tone pridaje zna~aj tom odlasku. Negativnu i najprostiju~injenicu da nije posetilac korida la`ni uzor pretvara upozitivan podvig. Isto se de{ava i kada je re~ o lutriji.Iako ogroman broj na{ih zemljaka ne igra lutriju, ipakponekad to u~ine; me|utim, la`ni uzor }e i tad, smrtnoozbiljan, odbiti da igra daju}i tom prostom uzdr`avanjuherojski oreol.

Kada putuje, najvi{e }e voleti tre}u klasu. Ne zbogkonkretnih razloga nedostatka novca, `elje da po-smatra ni`e klase ve} isklju~ivo zbog toga da ne ideprvom.

Spremnost da se pridaje va`nost bezna~ajnim stva-rima nepogre{ivi je simptom la`ne uzornosti i neizbe-`no se ispoljava u svemu; jer onaj ko stalno od sebeo~ekuje jedino velike stvari, nije u stanju da se predanijednoj odre|enoj aktivnosti, budu}i da je opsednutsamo sopstvenom uzorno{}u.

Umesto da nastoji da se istakne u nekom va`nomzadatku iz sfere vi{ih ljudskih sadr`aja, posve}uju}i muse bez afektiranja, la`ni uzor mora prvo da prida va-`nost bezna~ajnim stvarima da bi onda u ne~emu mo-gao biti uzoran. A kako je mnogo lak{e ne raditi nego

raditi, njegov heroizam }e se pre svega sastojati od od-ricanja i uzdr`avanja. La`ni uzor nije svetac, ve} sve-tac na kvadrat, i kao takav buja me|u dekadentnimnarodima li{enim silovite gladi za `ivotom. [irom sve-ta je plebs ose}ao magijsko po{tovanje prema tim ~ud-nim ljudima koji se uzdr`avaju svecima na kvadrat.Za razliku od plebsa, oni najrobusniji slojevi uvek su ihprezirali, jer da bi po{tovali nekog ~oveka, nikada ga nepitaju {ta ne radi ve}, naprotiv, {ta radi.

Uzoran ~ovek mora da kompenzuje ni{tavnostsvojih normi (koje su negativno odre|ene i ti~u se be-zna~ajnih stvari) ogromnom, preteranom strogo{}u ko-jom ih se pridr`ava. Na taj na~in, izbegavaju}i svakiizuzetak od zacrtanog, njegovo pona{anje dobija izves-nu komi~nu veli~anstvenost. Otac Pija Barohe16 imaoje obi~aj da ironi~no pripoveda o svojim juna~kim pod-vizima u koje se ubrajalo i to da nikada nije gledao ni-jednu E}egarajevu17 dramu i da se jednom zatekao samsamcijat na Puerti del Sol18. Sli~ne stvari, samo shva-}ene ozbiljno, ~ine uobi~ajeno herojstvo uzornih lju-di i o njima bi se mogao pisati roman u nastavcima natemu vrline.

Moralno savr{enstvo, kao svako savr{enstvo,sportska je vrlina, ne{to {to se rasko{no dodaje onomneophodnom i preko potrebnom. Otuda, kao i u sva-kom sportu, moralno savr{enstvo treba da sadr`i zrnoironije i da sebe do`ivljava bez ikakve patetike. Pukamoralna ispravnost je ne{to ~ime je besmisleno bavitise, jer predstavlja minimum zahteva. Ali savr{enstvoniko od nas ne zahteva; mi ga sebi name}emo ili mu te-`imo apsolutno slobodnim izborom na{e volje i, ne-sumnjivo, zato {to nam to pri~injava zadovoljstvo. Sto-ga ~ovek koji je u ne~emu savr{en u`iva da ponekadodstupi od vlastitih na~ela i, da tako ka`emo, padne ugreh. Ne{to sasvim drugo je idolopoklonstvo premanjima, kao da ona u svojoj biti nose apsolutnu vrednost

0 1

te su sama po sebi neophodna. Na~elo savr{enstva jevredno jednostavno kao cilj u trci. Va`no je tr~ati kanjemu, no onaj ko do njega ne stigne ne}e zbog toga bi-ti ni ubijen, niti osramo}en.

Kada je tiranin Sirakuze naredio da mu i{ibaju sinazato {to je suvi{e dobro svirao flautu, postupio je ona-ko kako je trebalo da postupi. Jer samo neko kome je tozanimanje mo`e besprekorno da svira flautu, a zanima-nje flautiste ne prili~i prin~evom sinu. Tako|e je nedo-pustivo da se od uzornosti i vrline napravi profesija.Zato mudar ~ovek u`iva da s vremena na vreme poga-zi na~ela koja je sam sebi nametnuo, u`iva da naru{isvoju istinsku uzornost kako bi na~inio kratak predahizme|u vlastitog `ivota i apstraktnog savr{enstva kojemu je cilj. Na{e `ivljenje ne treba da bude paradigma,ve} spokojno proticanje izme|u modela, `ivljenje kojenas pribli`ava njima i istovremeno ih otmeno zaobilazi.Otprilike onako kako je Ni~e definisao dobru prozu:ona se ve~ito stvara po ugledu na stih, i skoro da se natren sa njim prepli}e, da bi mu ipak na kraju, u prelom-nom trenutku, tiho utekla na prstima.

Skica Salome

U morfologiji `enskog bi}a mo`da ne postoje ~ud-niji likovi od Judite i Salome, dveju dvoglavih `ena, bu-du}i da svaka od njih ima dve glave: svoju i onu odse-~enu.

Zanimljivo je da se unutar svake vrste stvarnostipojavljuju ekstremni slu~ajevi kojima ta vrsta kao danegira samu sebe pretvaraju}i se u svoju suprotnost.Re~ je o grani~nim prirodama koje, mogli bismo re}i,istovremeno pripadaju i jednom i drugom susednomcarstvu, poput izvesnih `ivotinja koje se skoro mogusmatrati biljkama, ili nekih hemijskih supstanci koje suna granici `ive plazme. U njima je prisutna tipi~na gre-{ka svojstvena svemu {to predstavlja krajnost i eks-trem; tako se ne zna pouzdano da li profil tela, oivi~enlinijom njihove konture, pripada telima ili okolnom pro-storu koji ih okru`uje i obavija.

Bri`ljivo usmeravana meditacija, koja se ne bi na-sukavala na hridi anegdota niti na sofisti~ku kazuistiku,otkrila bi nam su{tinu `enstvenosti u ~injenici da sejedno bi}e ose}a potpuno ispunjenim samo onda kadase celokupnom li~no{}u predaje drugoj osobi. Sveostalo {to `ena ~ini ili {to ona jeste samo je njeno do-punsko i drugorazredno obele`je. Toj ~udesnoj pojavimu`evnost se suprotstavlja svojim prainstinktom kojipodsti~e na osvajanje druge osobe. Postoji, dakle, jed-na prestabilirana harmonija izme|u mu{karca i `ene;za nju, `ivot je predavanje; za njega, `ivot je osvajanje,i oba ova predznaka }e se, upravo zato {to su suprotna,savr{eno poravnati.

Sukob izbija kada se u prainstinktu mu{karca i `e-ne pojave odstupanja i interferencije. Jer pogre{no jepretpostaviti da su konkretan mu{karac i konkretna`ena uvek i zaista to u potpunom i ~istom obliku. Pode-la ljudskih bi}a na mu{karce i `ene je, o~igledno, ne-precizna; stvarnost nas upoznaje sa silnim gradacijamaizme|u jednog i drugog termina. Biologija nam ukazu-

0 1

je da telesna seksualnost toliko neodlu~no lebdi iznadzametka da bi eksperimentalno bilo mogu}e podvrgnu-ti ga promeni pola. Svaka `iva jedinka predstavlja oso-benu jedna~inu u kojoj u~estvuju oba pola, i najte`e jeprona}i bi}e koje bi oli~avalo mu{karca od glave dopete ili `enu od glave do pete. To {to se de{ava satelesnom seksualno{}u jo{ je o~iglednije u sferi psiho-lo{ke seksualnosti. Mu{ki i `enski princip, Jin i Jangkod kineskih mislilaca, kao da se uvek iznova nadme-}u u svakoj du{i da bi na kraju dali razli~ite obrascekompromisa koji predstavljaju razne tipove mu{karacai `ena.

Tako su Judita i Saloma dva u najve}oj meri iznena-|uju}a varijeteta `enskog tipa, budu}i da predstavljajunajkontradiktorniji slu~aj: `enu grabljivicu.

Po{to je uzaludna `elja da se sa`eto i podjednakogovori i o jednom i o drugom liku, prinu|en sam da seograni~im tek na kroki prikaz Salome.

Biljka Saloma ni~e samo u vrhovima dru{tva. @ive-la je nekad davno u Palestini jedna razma`ena i dokonaprinceza, a danas bi ona mogla biti k}i nekog bankaraili petrolejskog magnata. Presudno je to da je njenovaspitanje, u ambijentu neograni~ene mo}i i samovo-lje, izbrisalo u njenom duhu dinami~ku liniju {to raz-dvaja stvarnost od uobrazilje. Sve njene `elje uvek subile zadovoljene a ono {to joj ne bi bilo po volji, bilo biodstranjivano iz njene okoline. Su{tinski podatak iz le-gende o Salomi, klju~ njenog psiholo{kog mehanizmakrije se u ~injenici da joj se ispunjavaju svi prohtevi.Budu}i da je za nju `elja isto {to i ostvarenje, u njenojdu{i su zakr`ljali svi oni mehanizmi koje mi ostali obi~-no primenjujemo kako bismo ispunili na{e `elje. Tako}e se na kraju te neuposlene energije sru~iti na turbi-nu same `elje, pretvaraju}i Salomu u ~udesnu fabriku~e`nje, uobrazilje, ma{te. Ve} to je znak izopa~ene`enstvenosti. Jer `ena, po svojoj prirodi, manje uo-

bra`ava i ma{ta nego mu{karac te se, zahvaljuju}itome, lak{e prilago|ava sudbini koja joj je predodre-|ena. Za mu{karca je predmet `elje obi~no ne{to {toje tvorevina uobrazilje, {to prethodi stvarnosti; za `e-nu, naprotiv, ne{to {to pronalazi u svetu stvarnosti.Tako se, na erotskom planu, ~esto doga|a da mu{ka-rac a priori, kao [atobrijan, stvori fantme damour19,nestvarnu sliku `ene kojoj posve}uje sav svoj zanos.Kod `ene se to izuzetno retko doga|a, i to ne slu~aj-no, ve} upravo zbog oskudice uobrazilje {to karakte-ri{e `ensku psihu.

Saloma je ma{tar poput mu{karca, i kako je taj svetnjene uobrazilje najstvarniji i najvredniji deo njenog `i-vota, on }e sa`eti njenu `enstvenost u izvitoperenumu`evnost. Dodajte tome upornost kojom legenda alu-dira na njeno neoskrnavljeno devi~anstvo. Preteriva-nje sa telesnim devi~anstvom, nemoderna opsesija dase produ`i devoja{tvo, obi~no se kod `ene povezuje samu{kim karakterom. Malarme je, o{trovido pretposta-vljaju}i, Salomu smatrao frigidnom. Njeno telo, tamno-puto i gipko, satkano od finih akrobatskih mi{i}a dokSaloma ple{e svetluca opto~eno dragim kamenjem iplemenitim metalima, budi u nama sliku neobljublje-nog gmizavca.

Saloma ne bi bila `ena kada ne bi imala potrebu dase preda drugome; ali `ena puna ma{te i frigidna, pre-daje se utvari, vlastitom snu. Tako sva njena `enstve-nost nestaje u dimenziji uobrazilje.

Me|utim, Saloma }e kona~no, uz pomo} svoje lju-bavne himere, otkriti rastojanje od stvarnosti do ma-{te. Mo}ni tetrarh ne mo`e i{tancovati mu{karca kojibi odgovarao slici {to se uvrtela u tu odva`nu glavicu.Ova se pri~a, uvek ista, iznova ponavlja: svaka Saloma,iako okru`ena izobiljem, tegli svoj mrzovoljni, otu`ni i,u su{tini, gor~inom natopljen `ivot. Nedostaje joj ~vr-sto tle na koje bi mogla iskrcati svoj svet utvara i, po-

0 1

put modiskinje {to isprobava haljine na kroja~koj lutki,tako i ona, na mu{karcima koji kraj nje prolaze, ispitu-je nestvarne konture svoga sna.

Jednog prekrasnog dana Saloma je, ipak, poverova-la da je na ovom svetu prona{la otelotvorenje svojihsnova. Ne pitajmo sada za{to. Mo`da je re~ samo o jed-nom quid pro quo: podudarnost njenog uzora sa tim ~o-vekom od krvi i mesa po imenu Jovan Krstitelj potpu-no je negativna. On je nalik njenom idealu samo po to-me {to je razli~it od ostalih mu{karaca. Salome suuvek u potrazi isklju~ivo za mu{karcem koji mora dabude toliko razli~it od ostalih, te skoro da pripada ne-kom novom, nepoznatom polu jo{ jedan pokazateljdeformisane `enstvenosti. Krstitelj je kosmat i ushi-}en; njegov glas se ori pustinjom dok propoveda religi-ju vodoisceljenja. Saloma nije mogla gore pro}i; JovanKrstitelj je ~ovek ideja, homo religiosus: su{ta suprot-nost Don Huanu koji je homme femmes20.

Tragedija }e neizbe`no prasnuti, poput eksplozivnehemijske reakcije.

Saloma voli svoju utvaru; predaje se njoj, a ne Jo-vanu Krstitelju. On joj je tek puko sredstvo kojim ote-lotvoruje sopstveno privi|enje. Saloma ne ose}a potre-bu da voli tog kosmatog ~oveka, ve} pre glad za njego-vom ljubavlju. Upravo ju je njena mu`evnost nu`no do-vela dotle da u erotski odnos ulazi pona{aju}i se kaomu{karac. Jer mu{karac ljubav do`ivljava prvenstvenokao silovitu `udnju da bude voljen, dok je `eni najva-`nije da ose}a vlastitu ljubav, toplo strujanje koje iznjenog bi}a zra~i ka voljenom i neodoljivo je vu~e kanjemu. Potrebu da bude voljena ona ose}a samo kaoposledicu, ona je u pozadini. Normalna `ena, ne zabo-ravite, sasvim je suprotna grabljivici {to se baca naplen; ona je plen koji se baca pred grabljivicu.