hrana_zivina

HRANAIVINU HRANA ZA ZAVETERINARSKI ZAVOVETERINARSKI ZAVOD SUBOTICA

KVALITET PRE SVEGA

Veterinarski Zavod Subotica

HRANA ZA IVINU HRANA ZAIVINU

VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

1

IVINARSTVOPodela kokoi se najee vri na osnovu proizvodnih osobina i namene pojedinih rasa. Prema ovoj klasifikaciji razlikujemo 5 tipova kokoi: 1. Lake rase za jaja 2. Teke mesnate rase 3. Kombinovane rase (za jaja i meso) 4. Rase za borbu 5. Dekorativne rase

Lake rase za jaja - Kokoi ovog tipa su relativno male telesne teine (1,5-2,0 kg) ali su

sposobne za visoku efikasnu proizvodnju. Kokice ovog tipa su ranostasne, pronose esto ve u etvoromesenom uzrastu. Pilii brzo rastu i operjavaju. Karakteristika ovih rasa je bela boja ljuske jaja. Najznaajnije rase u ovom tipu su: Leghorn i Minorka.

Teke mesnaTe rase - Imaju karakteristino veliko teko i zaobljeno telo, ija je osnova snaan kostur. Teina kokoi iznosi 3-4 kg, a petlova preko 5 kg. Nosivost je od 50 do 120 jaja sa svetlomrkom ili mrkom bojom ljuske. Pilii operjavaju relativno sporo, a kokice pronose tek za 6-8 meseci. Instinkt leanja je jako izraen. Ove rase se ne koriste za proizvodnju mesa zbog neekonominih reproduktivnih sposobnosti. Njihov znaaj se ogleda u tome to se zbog svoje teine koriste za stvaranje kombinovanih rasa za proizvodnju mesa ili se industrijski ukrtaju sa kombinovanim rasama za proizvodnju tovnih pilia - brojlera. Najznaajnije rase u ovom tisu su: Cochinchina (Cochin), Brahma i Langsan. kombinovane rase (rase za proizvodnju jaja i mesa), su sa gledita dananje proizvodnje najznaajnije pa su samim tim i najzastupljenije. Postale su sloenim kombinacijskim ukrtanjem lakih rasa za jaja i tekih mesnatih rasa. Zajednika karakteristika ovih rasa je da se odlikuju ranostasnou i nosivou sa dosta velikom telesnom teinom. Selekcijom je mogue forsirati lake tipove sa boljom nosivou ili neto tee za meso. Klasifikacija kombinovanih rasa se vri prema zemlji porekla. Linijski hibridi su od najveeg znaaja u savremenoj, intenzivnoj ivinarskoj proizvodnji, bilo da se radi o proizvodnji brojlera ili jaja za konzum. Pod terminom linija u stoarstvu (ivinarstvu) podrazumevamo populaciju uu od rase koja ima za cilj koncentraciju korisnih osobina bitnih za proizvodnju. Rasa ovde ne gubi nimalo na znaaju jer se i dalje pomou njih stvaraju nove linije. Osnivai linija su muka grla koja se odlikuju dobrim osobinama koje prenose na potomstvo s velikom sigurnou. Linije se odlikuju otpornou, ranim pronoenjem, krupnim jajima, operjavanjem i drugim pozitivnim osobinama. Osnovni cilj stvaranja linija je da se parenjem grla razliitih linija dobije visokokvalitetno potomstvo. Da bi se dolo do traenih proizvodnih osobina esto se ukrtaju i vie linija a krajnji proizvod komercijalni hibrid je samo za direktnu upotrebu i ne koristi se za dalju reprodukciju jer dolazi do cepanja svojstva. U savremenom stoarstvu razlikujemo linijske hibride za proizvodnju jaja, laki linijski hibridi i hibridi za proizvodnju mesa ili teki linijski hibridi.2VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

Teki Linijski hibridi se odlikuju brzim porastom, dobrim iskoriavanjem hrane i otpornou. Imaju iroke i izduene grudi sa kratkim nogama. U proseku svi ovi hibridi za 52 dana postiu 1,8 kg telesne teine uz utroak od 2,2-2,3 kilograma hrane. Prema najnovijim ispitivanjima hibrida za proizvodnju mesa dolo se do sledeih proizvodnih rezultata za pojedine hibride u tovu od 42 dana: ISA304 postie 1.720 grama uz utroak 1,9 kg hrane za kilogram prirasta, Arbor Acres 2.075 grama, konverzija 1,74 kg, Ross 1.745 grama, konverzija 1,85 kg. Euribrid Hibro 1.715 grama, konverzija 1,86 kg, Hubbard 1.895 g konverzija 1,83 kilograma hrane za kilogram prirasta. Kod nas su najrasprostranjeniji hibridi tipa: hibro, cabb, hubard, ross, loman, preluks bro, peterson i dr. Laki Linijski hibridi dele se u dve grupe: za proizvodnju jaja bele ljuske nastaju korienjem linija Leghorn rase. Odlikuje se visokom nosivou, oko 275 jaja godinje. Laki su i pojedu malo hrane, ivahni i temperamentni. Meu ovim hibridima poznati su seve, starkos, babkok B 300, beli hiseks i dr. Uporedna ispitivanja u naoj proizvodnji pokazala su sledee proizvodne karakteristike: broj jaja po kokoi babcock B 300(280-300), Dekalb XL-Link (270-300), ROSS Ross white (280-300), Shaver S288 (280-305), Lohman White (285-305), Euribrid Hisex white (285-295), Hubbard White Leghorn (270-295). Najveu potronju hrane po jajetu ima Hubbard a najmanju Dekalb i Euribrid hibridi.Linijski hibridi za proizvodnju jaja obojene ljuske zbog vee potranje su vie zastupljeni u svetu. Kod nas su najvie gajeni Dekalb g-link (sa proizvodnjom od 280 jaja po nosilji), Lohman Brown (275-285), Golden Comet, ISAbrown (280), Tetra SL, Tetra SL-Brown (280-290), Euribrid Hisex Brown (290), Hisex Brown, SSL 1 Preluks R. Linijski hibridi za proizvodnju jaja obojene ljuske krupniji su, tei i otporniji od hibrida za proizvodnju jaja bele ljuske, lako se odgajaju i mirnijeg su temperamenta. Jaja se koriste iskljuivo za konzum i jata se dre bez petla. Jo jedna karakteristika znaajna za praksu je da se polovi linijskih hibrida za proizvodnju jaja obojene ljuske razlikuju po boji (autoseks) to se uoava ve kod jednodnevnih pilia.

MENADMENT BROJLERSKOG JATAGusTina naseLjenosTi:Pravilna gustina naseljenosti je od sutinskog znaaja za uspeh brojlerskog proizvodnog sistema jer osiguravate odgovarajui prostor za optimalne rezultate tova. Nepravilna gustina naseljenosti moe da dovede do problema sa nogama, oteenjima, modricama i mortalitetom. Iseljenje dela jata iz objekta je jedan od pristupa za odravanje optimalne gustine naseljenosti. Mnogo razliitih gustina naseljenosti se koristi irom sveta. Najea gustina naseljenosti se kree izmeu 30 kg do maksimalno 42 kg ive mere na jedan m2 (kg/m) podne povrine.

Pred useLjenje:

Klju uspenog odgoja brojlera je sistematian i efikasan program menadmenta. Ovaj program mora da se zapone znatno pre dolaska samih pilia. Pripremanje farme pre useljenje kao deo programa menadmenta obezbeuje osnove za efikasno i profitabilno brojlersko jato.

oPrema

Nakon to potvrdite da broj pilia koji e biti useljen odgovara kapacitetu opreme, instalirajte neophodnu opremu za odgoj i proverite da li je sva oprema funkcionalna. Proverite da li su sistemi pojenja, hranjenja, grejanja i ventilacije pravilno postavljeni.VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

3

GrejaLice

Potvrdite da su sve grejalice namontirane na odgovarajuu visinu. Preporuljivo je da kombinujete radijalne sa vazdunim grejalicama. Faktori koje treba uzeti u obzir pri izboru sistema zagrejavanja: Maksimalna ambijentalna temperatura. Neophodna zadana temperatura (zavisi od starosti jata). Proizvodnja toplote od strane samog jata. Stopa ventilacije. Gubitak toplote kroz zidove, krov i pod. Budite paljivi ukoliko odluujete o veliini i broju grejalica a ne znate gore pomenute faktore.

TermosTaTi iLi sonde

Postavite ih u visini pilia i u sredini odgojne povrine. Minimalni i maksimalni termometri treba da su postavljeni u suprotni ugao u odnosu na termostat. Opseg temperatura treba da se belei svakog dana i ne bi smeo da odstupa vie od 2C. Objekat treba predgrevati tako da i temperatura i vlaga budu stabilizovani 24 sata pre samog useljenja.

venTiLacija

Minimalna ventilacija treba da se aktivira odmah kada i predgrevanje kako bi se izbacili otpadni gasovi i sva prekomerna vlaga. Zatvorite curenja vazduha kako bi eliminisali promaju.

PojiLice

Treba obezbediti 14 do 16 pojilica/1000 pilia (ukljuujui i dodatke) unutar odgojne povrine od ega 8 do 10 pojilica mogu biti zvonaste pojilice. Pojilice treba da su u potpunosti isprane kako bi se uklonili bilo kakvi ostaci sanitarija. Proverite da li je krajnji ventil na liniji u poziciji zatvoreno. Podesite pritisak vode tako da kapljica na svakoj nippli bude vidljiva, bez kapanja. Proverite da nema curenja vode ili vazdunih mehuria. Pobrinite se da same nipple budu u ravni sa oima pilia. Voda mora da bude ista i svea. Dodatne pojilice treba da budu postavljene na taj nain da ih pilii poveu sa glavnim sistemom pojenja.

4


hraniLice

Pre punjenja uklonite svu vodu preostalu nakon pranja. Dodatne hranilice treba da obezbedite u toku prvih 7 do 10 dana i to u obliku papira, tacni ili poklopaca. Tacne treba da budu obezbeene u kapacitetu jedna na 100 pilia. Dodatne hranilice treba da budu postavljene izmeu glavnog sistema hranjenja i linija pojenja i treba da su u blizini kvoka-grejalica. Ukoliko koristite papir kao dodatne hranilice, hranidbena povrina treba da ini minimalno 25% odgojne povrine. Preporuljivo je da na papir stavljate 50-65 rama hrane po piletu. Od najvee je vanosti da dodatne hranilice ne ostanu prane jer e to predstavljati stres za pilie i smanjie apsorpciju umanane kesice. Dodatne hranilice treba da dopunite sveom hranom tri puta dnevno, sve dok svi pilii ne budu u stanju da dosegnu glavni sistem hranjenja. Ovo se najee deava na kraju prve nedelje. Hranu treba obezbediti u obliku kvalitetnih peleta ili u prahu. Ne ostavljajte hranu i vodu direktno ispod grejalica jer ovo moe dovesti do smanjenja dnevnog obroka i hrane i vode. Automatski sistem hranjenja treba da bude postavljen na samom podu kako bi bio laki pristup za pilie. Gde god je to mogue preplavite hranom automatski sistem.

PodLoGa

Proverite da li je podloga ujednaeno rastresena i da li joj je temperatura 32C. Ukoliko se koriste kvoke, temperatura podloge treba da bude 40,5C ispod izvora toplote. Zbijte podlogu oko automatskog sistema hranjenja kako bi ste poboljali pristupanost za pilie. Temperaturu podloge treba zabeleiti pre svakog useljenja pilia. Ovo e vam pomoi u ocenjivanju efikasnosti predgrevanja.

Useljenje pilia

Kada je to mogue, u objekat treba da uselite pilie koji vode poreklo od jata iste starosti. Pobrinite se da nikakva neoekivana odlaganja ne spree useljenje pilia odmah po dolasku u objekat. Kanjenje useljenja moe da dovede do dehidracije, to e rezultirati veim uginuem i smanjie stopu prirasta pilia. Pobrinite se da u svaki objekat bude useljen odgovarajui broj pilia. Reguliite osvetljenje u objektu u toku useljenja kako bi ste umirili pilie i smanjili stres. Pilie treba paljivo useliti i ujednaeno distribuirati u blizini hrane i vode, du cele odgojne povrine. Kada koristite papir kao dodatne hranilice postavite pilie na samu hranu, odnosno papir. Prebrojte vei broj kutija sa piliima kako biste proverili da li su pilii pravilno izbrojani u inkubatorskoj stanici. Najbolje je da prebrojite jedan red kutija. Izvaite 5% kutija kako biste utvrdili teinu jednodnevnih pilia. Od sutinske je vanosti da kutije pune pilia ne ostanu naslagane na odgojnoj povrini jer moe doi do rapidnog pregrevanja i mogueg guenja. Kutije treba ukloniti iz objekta odmah nakon useljenja pilia. Osvetljenje treba vratiti na puni intenzitet odmah nakon to se svi pilii usele u objekat. Najei tipovi osvetljenja su sijalice sa Volframovom niti i fluoroscentne sijalice. Sat ili dva nakon useljenja proverite sve sisteme i napravite odgovarajua prilagoavanja, ukoliko su potrebna. Paljivo posmatrajte distribuciju pilia u toku prvih dana. Ovo moe biti odlian indikator bilo kakvih eventualnih problema sa sistemom hranjenja, pojenja, ventilacije ili grejanja.VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

5

karakTerisTike kvaLiTeTnoG PiLeTa

Dobro osueno, dugo paperje. Jasne, okrugle, aktivne oi. Izgleda aktivno i vitalno. Ima u potpunosti zarastao pupak. Noge treba da su svetle i votane na dodir. Bez crvenih zglobova. Ne sme da ima bilo kakve deformitete (npr. obogaljene noge, uvrnute vratove i kljunove).

MenadMent odgoja

Vanost perioda odgoja u ivotu pilia nikada ne moe da bude prenaglaena. Svi dodatni napori uinjeni u fazi odgoja e biti kasnije nagraeni u vidu krajnjih rezultata tova. Vie razliitih istraivanja su pokazala da 1 gram telesne teine vie sedmog dana e proizvesti dodatnih 6 grama telesne teine 35-og dana starosti. Proverite pilie dva sata nakon useljenja. Proverite da li im je ugodno sa stanovita temperature. Pilii kojima je pretoplo e pokuati da se odmaknu od izvora toplote, pokuavae da dou do daha, bie mirni a krila e im se skupiti. Pilii kojima je hladno e se okupiti oko izvora toplote, grupisae se i bie buni. Pilii koji imaju odgovarajuu tepmeraturu e biti rasprostranjeni ujednaeno, pokazivae razliito ponaanje (jee, pie, odmarae se i druiti) i pijukati.

ceLi objekTi

Odgoj na celoj povrini objekta se koristi u objektima sa vrstim zidovima i na objekte smetene u blaim klimatskim uslovima. Najznaajniji aspekt za odgoj na celoj povrini objekta je da se stvori ambijent bez oscilacija temperature.

deo objekTa

Odgoj u samo jednom delu objekta se esto koristi u pokuaju smanjenja trokova grejanja. Farmeri koji koriste deo povrine objekta za odgoj imaju nekoliko tehnika za pregraivanje objekta. Najee se koriste zavese od poda do plafona. vrsta barijera visine 20 cm bi trebala da se postavi na podu, ispred zavese ali tako da nikakav propuh ne stigne do pilia. Upotrebljava se centralno lociran izvor toplote i svetla za privlaenje.

svetla za privlaenje

Uz radijalne grejalice, postavljena na centralno mesto odgojne povrine svetla za privlaenje se postavljaju direktno iznad izvora toplote kako bi privukla pilie do vode i hrane. Ova svetla je najbolje koristiti u prvih pet dana nakon useljenja. Petog dana treba postepeno poveati intenzitet pozadinskih sijalica i dostii normalno osvetljenje celog objekta do desetog dana.

vreme za Proirenje

Momenat u kome e pilii biti puteni na celu povrinu objekta zavisi od nekoliko faktora ukljuujui i povrinu originalne odgojne povrine, programa kontrole kokcidioze i kontrole ambijentalnih uslova. Piliima bi trebalo omoguiti pristup celoj povrini objekta izmeu 10 i 14 dana starosti zavisno od klimatskih uslova. Pri tome temperatura du celog objekta mora biti ujednaena.

TemPeraTura Poda

Pri starosti od jednog dana, temperatura poda treba da bude najmanje 32C uz vazdune grejalice a ukoliko se koriste kvoke temperatura bi trebala biti 40,5C, ispod izvora toplote. 6VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

venTiLacija

Ventilacija distribuira toplotu du objekta i odrava dobar kvalitet vazduha na odgojnoj povrini. Mali pilii su mnogo podloniji problemima uzrokovanim loim kvalitetom vazduha nego stariji pilii. Nivo amonijaka treba da se odrava ispod 10 ppm sve vreme tova. Sve do 14. dana starosti, minimalnu ventilaciju bi trebalo koristiti za spreavanje nenamernih rashlaivanja pilia. Starost pilia 0-14 dana 15021 dan 22-28 dana 28 dana + Metara u sekundi Miran vazduh 0,5 0,875 1,75-2,5 Stopa u minuti Miran vazduh 100 175 250-500

Mini pojilice ili rUne pojilice

Treba ih obezbediti u odnosu 6/1000 pilia. Nikad ne treba dozvoliti da se osue. Moraju se istiti i dopunjavati po potrebi. Odravajte maksimalni nivo vode u pojilicama sve dok pilii ne porastu dovoljno da ponu prosipati vodu. Treba ih ukloniti priblino 48 sati nakon useljenja. Treba ih postaviti neznatno iznad podloge kako bi se odrao kvalitet vode ali ipak ne toliko visoko da bi bio ugroen pristup pilia.

zvonasTe PojiLice

Pojilice treba drati na takvoj visini da rub uvek bude u visini sa leima pilia. esto ocenjivanje i prilagoavanje visine je od sutinskog znaaja. Moraju se redovno istiti kako bi se spreilo taloenje zagaivaa. Dubina vode bi trebala biti 0,5 cm od ruba pojilice prvog dana useljenja, a postepeno je trebate smanjivati do 1,25 cm sedmog dana starosti, odnosno do veliine nokta palca. Zvonaste pojilice treba da imaju teg kako bi se smanjilo prosipanje vode.

niPPLe PojiLice

Nipple pojilice treba da se postave na visinu koja je u nivou oiju pilia u toku prvih 2-3 dana a zatim je odravajte neznatno iznad glave pilia. Pritisak vode treba da je podeen tako da na nippl uvek postoji kapljica vode ali da ipak nema curenja vode. Noge pilia treba da su uvek u potpunosti na podlozi a pilii nikada ne smeju da se propinju na prste da bi dosegli vodu.

MenadMent hranilica

Hranu treba obezbediti u vidu peleta i postavljenu na tacnu, poklopce ili listove papira i to minimalno 10 dana nakon useljenja. Hranilice treba podizati u toku celog perioda rasta, tako da rub valova ili hranilice uvek bude na nivou sa leima pilia. Nivo hrane u hranilici treba da se odrava tako da hrana uvek bude na raspolaganju piliima a da se sa druge strane minimizira rasipanje hrane.VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

7

FAzA RASTAProGram osveTLjenjaProgrami osvetljenja koji su dizajnirani tako da ogranie prekomeran rast u periodu od 7 do 21 dana su isto tako doveli do smanjenja mortaliteta usled ascitesa, sindroma iznenadne smrti, problema sa nogama i uginua usled meanja pilia. Istraivanja su pokazala da programi osvetljenja koji ukljuuju period mraka dui od 6 sati dovede do poboljanja razvoja imunolokog sistema. Pravilna stimulacija aktivnosti u prvih 5-7 dana je neophodna za postizanje optimalne konverzije hrane, rasta kostiju i razvoja imunolokog sistema. Najpopularniji i najuspeniji program osvetljenja koji se danas koristi ukljuuje samo jednu fazu mraka, pri emu se dui periodi mraka koriste u fazi rasta a zatim se postepeno poveava svetli period do nivoa stalnog ili gotovo stalnog osvetljenja jednu nedelju ili vie pre klanja.

dobrobiTi ProGrama osveTLjenja

Period mraka je prirodniji i manje stresan za pilie. Kosturu i kardiovaskularnom sistemu je omogueno da se pravilno razviju. U toku perioda odmora uva se energija to vodi poboljanju konverzije hrane. Stopa prirasta moe biti izjednaena ili ak i bolja od stope prirasta pilia tovljenih pri konstantnom svetlu kada se pravilno iskoristi i postigne kompenzatorni rast.

KljUne taKe Koje trebate Uzeti U obzir Kada Koristite prograM osvetljenja

Bilo koji program osvetljenja prvo testirajte, pre nego to ga ponete stalno primenjivati. Obezbedite 24 sata svetla prvog dana po useljenju kako biste osigurali uzimanje odgovarajue koliine vode i hrane. Druge noi iskljuite svetlo kako biste ustanovili tzv. off vreme (vreme iskljuenja svetla). Jednom kada ustanovite vreme iskljuivanja svetla vie nikad ga ne smete promeniti. Pilii e navii na pribliavanje off vremena i stoga e na vreme napuniti voljke i piti vodu pre nego to se svetla iskljue. Koristite jedan blok mraka u toku perioda od 24 sata. Ponite sa produavanjem mranog perioda kada pilii dostignu 150-160 grama. Smanjenje perioda mraka pre prikupljanja pilia e smanjiti plaljivost pilia. U toku toplotnog udara, piliima treba omoguiti da jedu u toku noi a moda e biti potrebno i smanjenje perioda mraka.

zavrna faza

Zavrna faza predstavlja period od 7 do 10 dana pre kalanja pilia. Ovaj vremenski period se moe koristiti za popravljanje telesne mase pilia dok se pripremate za skupljanje i klanje pilia.

naknadni PrirasT

Naknadni (kompenzatorni) prirast je period ubrzanog rasta pilia koji je u stvari rezultat kontrole rasta koja je nametnuta u toku ranije faze. Ukoliko koristite programe kontrole hrane ili svetlosti, naknadni prirast moe biti realizovan u toku zavrne faze. Naknadni prirast je najvei kada se pilii tove do najmanje 42 dana starosti.

8


procedUra sKUpljanja pilia

Povlaenje hrane treba da se izvri 8 do 12 sati pre prikupljanja pilia kako bi se smanjila mogunost zagaenja mesa. Svrha povlaenja hrane je da se isprazni probavni trakt i na taj nain sprei mogunost kontaminacije mesa fekalijama u toku evisceracije. Kada pilii poste 8 do 12 sati, creva se gotovo u potpunosti isprazne ali ipak ostanu dovoljno vrsta da izdre evisceraciju bez pucanja. Kada podignete linije hranjenja, ipak vodite rauna da neto hrane ostane tako da se sluajno ne dogodi da pilii ostanu bez hrane dui vremenski period od planiranog.

PriPrema za skuPLjanje

Pilii moraju imati vode sve do samog skupljanja. Smanjite intenzitet svetla za vreme skupljanja. Ukoliko nije mogue regulisati intenzitet svetla, upotrebite plave ili zelene sijalice jer e one smiriti pilie i smanjiti aktivnost. Uklonite ili podignite svu opremu koja moe smetati pri prikupljanju. Prikupljanje pilia se preporuuje nou, jer su pilii tad manje aktivni.

ishrana

Sve recepture Veterinarskog zavoda Subotica" a.d. su napravljene tako da obezbede energiju i hranljive materije koje su od sutinskog znaaja za zdravlje i efikasnu brojlersku proizvodnju. Osnovne neophodne hranljive komponente su voda, sirovi proteini, energija, vitamini i minerali. Oblik hrane varira u velikoj meri jer sam obrok moe biti pripremljen u obliku prakaste hrane, peleta i ekstrudata. Uopteno govorei sa peletiranom hranom je mnogo lake rukovati, u poreenju sa prakastom hranom. Govorei dalje sa stanovita hranljivosti, dalje procesuirana hrana dovodi do evidentnih poboljanja u efikasnosti jata i stopi prirasta u poreenju sa prakastom hranom.

fazno hranjenje

Sa klasinog stanovita receptura za starter, grover i finier hranu su sastavni deo programa rasta brojlera.

POTPUNE SMEE zA TOV BROJLERASmea PSB/starter 22%Potpuna smea za tov pilia I U potpunosti zadovoljava potrebe brojlerskih pilia za sirovim proteinima, ispunjavajui sve zahteve u aminokiselinama. Sadri odgovarajui nivo energije za normalno odravanje metabolikih funkcija pileta i rast telesne mase. Vitamini sa mikro i makro mineralnim materijama se nalaze u optimalnom odnosu. Koristi se za tov pilia od 1 do 21 dana tova.

Smea PSB/grover 19%Potpuna smea za tov pilia I U potpunosti zadovoljava potrebe brojlerskih pilia za sirovim proteinima, ispunjavajui sve zahteve u aminokiselinama. Sadri odgovarajui nivo energije za normalno odravanje metabolikih funkcija i rast telesne mase. Vitamini sa mikro i makro mineralnim materijama se nalaze u optimalnom odnosu. Koristi se za tov pilia od 21 do 5 dana pred klanje.VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

9

Smea PSB/finier 17%Potpuna smea za tov pilia III U potpunosti zadovoljava potrebe brojlerskih pilia za sirovim proteinima, ispunjavajui sve zahteve u aminokiselinama. Sadri odgovarajui nivo energije za normalno odravanje metabolikih funkcija i rast telesne mase. Vitamini sa mikro i makro mineralnim materijama se nalaze u optimalnom odnosu. Koristi se za tov pilia zadnjih pet dana tova, ne sadri kokcidiostatik i riblje brano tako da ne dolazi do rezidua antibiotika i mirisa na ribu. Smeu PSB/F sa 17% proteina je neophodno koristiti 5 dana pred klanje. Postignuti rezultati zavise od naina dranja, zoohigijenskih uslova u objektu, zdravstvenog stanja jata, genetskog potencijala roditeljskog jata i njegove starosti, naina doziranja hrane (rastura) itd. U praksi ovi rezultati mogu varirati. Starost nedelja 1 2 3 4 5 6 7 Telesna masa (g) 152 386 758 1252 1816 2390 2940 Prirast (g)/dan 23 32 44 55 61 63 65 Utroak hrane (g) 130 425 980 1809 2894 4131 5418

DOPUNSKE SMEE zA TOV BROJLERASuperprotein PS-1 40%Dopunska smea za tov pilia Superprotein PS-1 je smea visoke proteinske i energetske vrednosti, koncipiran za lako i jednostavno pripremanje potpunih smea za optimalan tov pilia. Sadri i vitaminsko mineralne komponente sa svim ostalim neophodnim nutritivnim materijama. U cilju ostvarivanja eljenih proizvodnih rezultata neophodno je pridravati se odnosa zadatih u tableti. 10VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

PredLoG za PravLjenje sTarTer smeeNaziv hraniva Kukuruz Penica Superprotein PS-1 Ukupno proteina % 50 10 40 21,2

PredLoG za PravLjenje Grover smeeNaziv hraniva Kukuruz Penica Superprotein PS-1 Ukupno proteina % 55 10 35 19,4

PredLoG za PravLjenje finier smeeNaziv hraniva Kukuruz Penica Superprotein PS-1 Ukupno proteina % 60 15 25 16,6

PREMIKSI zA TOV BROJLERAVitaminsko mineralne predsmee su optimalna kombinacija vitamina, mikro i makro mineralnih materija sa dodacima aminokiselina, aditiva i aroma. U koliinama koje su neophodne da se u potpunoj smei obezbedi njihova idealna koncentracija potrebna za maksimalan rast i razvoj pilia od poetka do kraja tova.

PredLoG obroka sTarTer smee za brojLereNaziv hraniva Kukuruz Riblje brano Sojina sama Sojino zrno Suncokretova sama Vetamix -3 Ukupno proteina % 55 3 23 10 6 3 22,08


11

PredLoG obroka sTarTer smee za brojLereNaziv hraniva Kukuruz Penica Ulje Riblje brano Sojina sama Suncokretova sama Vetamix -3 Ukupno proteina % 40 14 4 3 28 8 3 21,97

PredLoG obroka Grover smee za brojLereNaziv hraniva Kukuruz Sojina sama Sojino zrno Suncokretova sama Vetamix -3 Ukupno proteina % 60 18 13 6 3 19,4

PredLoG obroka Grover smee za brojLereNaziv hraniva Kukuruz Penica Ulje Sojina sama Suncokretova sama Vetamix -3 Ukupno proteina % 48 15 2 24 8 3 18,80

PredLoG obroka finier smee za brojLereNaziv hraniva Kukuruz Sojina sama Sojino zrno Suncokretova sama Vetamix -3 Ukupno proteina % 60 18 13 6 3 19,4

12


PredLoG obroka finier smee za brojLereNaziv hraniva Kukuruz Penica Sojina sama Suncokretova sama Vetamix -3 Ukupno proteina % 52 15 20 10 3 18,3

PredLoG obroka finier smee za brojLereNaziv hraniva Jeam Kukuruz Sojina sama Suncokretova sama Vetamix -3 Ukupno proteina % 15 53 17 12 3 17,3

MENADMENT ODGOJA RODITELJSKIH PAROVAMenadMent hraneKoke se hrane po volji u toku dve nedelje a nakon toga obrok se kontrolie kako bi se spreilo prekoraenje ciljne teine na kraju 4-te nedelje starosti. Roditeljski petlovi treba da ostvare normativ telesne teine svake nedelje u toku prve 4 nedelje kako bi se obezbedila uniformnost jaja i odgovarajui telesni razvoj. Hrana se daje po volji u toku prve nedelje a nakon toga se kontrolie tako da petlovi ne preu ciljnu teinu u 4-oj nedelji starosti. Ukoliko petlovi ne postignu ciljnu telesnu teinu u toku prve etiri nedelje preporuljivo je da imate dui period hranjenja po volji. Petlove treba odgajati odvojeno od koka najmanje do este nedelje starosti ali za postizanje najboljih rezultata preporuljivo je u potpunosti odvojeno odgajanje petlova i koka sve do 20-21 nedelje starosti. Obezbedite jednu tacnu za hranjenje na svakih 75 jednodnevnih pilia. Vodite rauna da ova dodatna hrana bude svea. Nemojte dozvoliti piliima da konzumiraju ustajalu hranu. Za petlove, u toku perioda hranjenja po volji, obezbedite 4,0 cm hranidbenog prostora u valovu ili 45 petlova po hranilici. U toku odgoja kada se kontrolie hranjenje, obezbedite minimalno 15,0 cm hranidbenog prostora po ptici kako za koke, tako i za petlove. Ukoliko koristite hranilice obezbedite 11,5 cm po ptici. Hrana treba da se distribuira svim pticama du cele farme za manje od 3 minuta. Nedeljno poveanje hrane treba da se bazira na ciljnoj teini. 13


POTPUNE SMEE zA PRIPLODNE PILIESmea PS-1 20%Potpuna smea za pilie za priplod I U potpunosti zadovoljava sve potrebe priplodnih pilia za sirovim proteinima, ispunjavajui pre svega zahteve u aminokiselinama. Sadri odgovarajui nivo energije za normalno odravanje metabolikih funkcija. Vitamini sa mikro i makro mineralnim materijama se nalaze u optimalnom odnosu. Koristi se za odgoj priplodnih pilia od 1 do 60 dana.

Smea PS-1 19%

Potpuna smea za pilie za priplod I U potpunosti zadovoljava sve potrebe priplodnih pilia za sirovim proteinima, ispunjavajui pre svega zahteve u aminokiselinama. Sadri odgovarajui nivo energije za normalno odravanje metabolikih funkcija. Vitamini sa mikro i makro mineralnim materijama se nalaze u optimalnom odnosu. Koristi se za odgoj priplodnih pilia od 1 do 60 dana.

Smea PS-3 15%

Potpuna smea za pilie za priplod III U potpunosti zadovoljava sve potrebe priplodnih pilia za sirovim proteinima, ispunjavajui pre svega zahteve u aminokiselinama. Sadri odgovarajui nivo energije za normalno odravanje metabolikih funkcija. Vitamini sa mikro i makro mineralnim materijama se nalaze u optimalnom odnosu. Koristi se za odgoj priplodnih pilia od 60 dana do pronoenja.

Smea PS-3 16% Smea PS-3 17% Smea PS-3 18%

Potpuna smea za pilie za priplod III



14


PREMIKSI zA PODMLADAK PRIPLODNE IVINEVitaminsko mineralne predsmee su optimalna kombinacija vitamina, mikro i makro mineralnih materija sa dodacima aminokiselina, aditiva i aroma. U koliinama koje su neophodne da se u potpunoj smei obezbedi njihova idealna koncentracija potrebna za normalne metabolike funkcije i razvoj.

PredLoG za PravLjenje Ps-i smeeNaziv hraniva Kukuruz Penica Sojina sama Suncokretova sama Vetamix -1 Ukupno proteina % 50 15 24 8 3 19,04

PredLoG za PravLjenje Ps-i smeeNaziv hraniva Jeam Kukuruz Sojina soiva Suncokretova sama Vetamix -1 Stono brano Ukupno proteina % 12 48 24 8 3 5 19,06

PredLoG za PravLjenje Ps-iii smeeNaziv hraniva Jeam Kukuruz Sojina sama Suncokretova sama Vetamix -1 Ukupno proteina % 18 55 12 12 3 15,5


15

PredLoG za PravLjenje Ps-iii smeeNaziv hraniva Jeam Kukuruz Sojina sama Suncokretova sama Vetamix -1 Ukupno proteina % 18 56 11 12 3 15,14

osnovnu koncePciju Proizvodnje konzumnih jaja Treba baziraTi na:1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. Savremenim tehniko-tehnolokim reenjima proizvodnje Dranju visokoproduktivnih linijskih hibrida Striktnom pridravanju tehnolokih normi proizvodnje Dranju samo jedne vrste, jednog proizvodnog usmerenja (proizvodnja konzumnih jaja), jednog hibrida, i jedne starosti u isto vreme Ishrani kompletnim, dobro izbalansiranim smeama Veterinarskog zavoda Subotica" a.d. Dranju u objektima zatvorenog tipa Maksimalnom koritenju ivinarnika; dranju 20-25 koka po 1m2 podne povrine (iskoritenje prostora u visinu po nivoima). Tehnoloki proces proizvodnje konzumnih jaja mora poeti nabavkom 17-to nedeljnih starih kokica, njihovom dranju u proizvodnji minimalno 12 meseci i nakon toga zamenom za novo jato. Racionalnom koritenju objekta, to zahteva da se izluene koke nosilje u to kraem periodu isele, a objekat oisti, opere, dezinfikuje i odmori. Sve ove radnje trebaju se zavriti za 20 dana Dranju koka nosilja u baterijama (4-5 koka u svakom kavezu), sa savremenom automatskom opremom za hranjenje i napajanje, po koncepciji savremenog ivinarnika Redovnom izgnejavanju objekta van kruga ivinarnika, koje mora biti mehanizovano Snabdevanju ivine dovoljnom koliinom svee vode, sistemom za automatsko napajanje iz odvoda preko dozatora za vodu Osiguravanju skladinog prostora koji mora biti adekvatno sagraen i dovoljnog kapaciteta da se u njemu skladite jaja, koncentrat ili drugi materijal u zavisnosti od njegove namene. Jaja se uvek moraju skladititi u posebnu prostoriju, jer su ona vrlo kvarljiva i brzo upijaju neprijatne mirise. Striktnom pridravanju mera preventive, dezinsekcije i deratizacije propisanim od strane veterinarske slube. Odravanju udobnih makroklimatskih uslova u objektu, stalnim odravanjem opreme u funkcionalnom stanju Primeni odgovarajueg svetlosnog programa prema tehnolokim uputstvima o uzgoju ivine Zaduenju radnika (lana domainstva) koji e savesno i predano obavljati radne obaveze u procesu proizvodnje Redovnoj evidenciji proizvodnje jaja, utroka hrane i svim promenama na nosiljama, opremi i objektu kako bi se moglo blagovremeno intervenisati u sluaju neeljenih situacija.

14. 15. 16. 17. 18.

Proizvodnja jaja poinje s useljavanjem kokica u objekat ili u kaveze baterija kod baterijskog sistema. Pre toga, a po zavretku prethodnog proizvodnog ciklusa, objekte i opremu treba 16VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

temeljno oistiti, oprati i dezinfikovati, a po mogustvu ostaviti da se odmori". Neposredno pred useljavanje kokica mora da se proveri funkcionisanje opreme, u valove stavi hrana, a u pojilice voda. Ako je jato vee, kokice se dopremaju posebnim vozilom u transportnim kavezima. Prvo treba preduzeti mere da tek prispele kokice ne stradaju od toplotnog udara u toku toplog vremena skinuti cirade sa bonih strana vozila. Vozilo sa kikicama treba to pre isprazniti, ali paljivo postupati sa ivinom. Kokice se hvataju za obe noge, vodei pri tome rauna da im se noge i krila u toku useljavanja ne povrede ili ne polome. Useljavanje se obavlja tako da se prvo pune kavezi najudaljeniji od ulaza u objekat, a na kraju oni najblii ulazu. Kada su sve kokice useljene, obilaze se svi kavezi i proverava se da li su sve kokice na nogama, da li jedu ili piju vodu. Ako se koriste pojilice - kapaljke, pomou prikladnog tapia dodirnuti u svakom kavezu jednu kapaljku dok voda ne pone da curi, kako bi kokice uoile gde je voda.

KoKice pronesU ve U UzrastU 18 nedelja

Prva jaja (ponosci) pojavie se obino nakon 18 nedelja uzrasta kokoi, a 19. nedelja se najee smatra prvom nedeljom noenja (nosivost tada obino iznosi 10-30%). Nakon tog vremena nosivost brzo raste, tako da u periodu od 23. do 27. nedelje dostie maksimum, koji moe da iznosi i 95%. Potom lagano pada, proseno za 0,7% nedeljno, tako da pri kraju perioda iskoriavanja kokoi (uzrast 72-76 nedelja) iznosi 65%. Period pronoenja karakterie se pojavom sitnih jaja, dvouia, jaja sa mekom ljuskom ili bez ljuske i sl., ali posle nekoliko nedelja, sa normalizacijom noenja, ove pojave se svode na najmanju meru. Tok i nivo nosivosti kod razliitih rasa i hibrida moe da se razlikuje u zavisnosti od uslova dranja i ishrane podmlatka, zdravstvenog stanja, uslova dranja i ishrane nosilja i sl., ali u celini posmatrano postoje veoma male razlike u proizvedenoj jajanoj masi izmeu hibrida. Normativi proizvodne tehnologije propisuju veoma visok postotak nosivosti - od 300 do 350 jaja po useljenoj kokoi do 74. nedelja uzrasta. Meutim, u uslovima nae proizvodnje nosivost od 280 jaja je zadovoljavajua. Masa jajeta takoe je veoma vana osobina koja u mnogome utie na ekonominost proizvodnje. Selekcionim radom tei se da nosilja snese to vei broj jaja mase izmeu 55 i 60 grama (trgovaka klasa B i A) ija je trina vrednost visoka. Takva jaja po svojim drugim osobinama (vrstoa ljuske, lako uklapanje u postojee kartonske uloke i sl.) omoguavaju lako obavljanje uobiajenih postupaka - transport i prodaju

jaja skuPLjaTi najmanje i Tri PuTa dnevno

Jaja se skupljaju u nove kartonske uloke neposredno iz sabirnih valova kaveza baterija ili gnezda. Poeljno je da se jaja sakupljaju vrlo esto, najmanje 3 puta dnevno, kako bi se bolje ouvao njihov unutranji kvalitet (koji brzo opada ako se jaja nakon noenja dre na visokoj temperaturi), ali i da bi se smanjila mogunost oteenja ljuske u sabirnim valovima, trakama ili gnezdima. Nakon skupljanja jaja se lageruju u posebnoj prostoriji - skladitu, koje mora biti zamraeno, isto i dobro provetreno. Pre toga odvajaju se ona sa prljavom, naprslom ili razbijenom ljuskom, odnosno jaja bez ljuske, koja moraju odmah da se troe, ili ih razbijati i njihov sadraj izmean u tzv. melan u plastinim kesama zamrzavati i uvati.


17

POTPUNE SMEE zA NOSILJE KONzUMNIH JAJASmea N 18%Potpuna smea za nosilje za jaja za konzum II U potpunosti zadovoljava sve potrebe koka nosilja za sirovim proteinima. Sadri odgovarajui nivo energije za normalno odvijanje metabolikih funkcija. Vitamini sa mikro i makro mineralnim materijama se nalaze u optimalnom odnosu. Koristi se za ishranu koka nosilja jaja za konzum. Kompletnu smeu je potrebno davati u ogranienim koliinama od 110-130 grama uz stalno prisustvo vode za pie.

Smea N 17%

Potpuna smea za nosilje za jaja za konzum II U potpunosti zadovoljava sve potrebe koka nosilja za sirovim proteinima. Sadri odgovarajui nivo energije za normalno odvijanje metabolikih funkcija. Vitamini sa mikro i makro mineralnim materijama se nalaze u optimalnom odnosu. Koristi se za ishranu koka nosilja jaja za konzum. Kompletnu smeu je potrebno davati u ogranienim koliinama od 110-130 grama uz stalno prisustvo vode za pie.

Smea N 17% sa karofilom(potpuna smea za nosilje jaja za konzum II)

Smea N 16%

Potpuna smea za nosilje za jaja za konzum II U potpunosti zadovoljava sve potrebe koka nosilja za sirovim proteinima. Sadri odgovarajui nivo energije za normalno odvijanje metabolikih funkcija. Vitamini sa mikro i makro mineralnim materijama se nalaze u optimalnom odnosu. Koristi se za ishranu koka nosilja jaja za konzum. Kompletnu smeu je potrebno davati u ogranienim koliinama od 110-130 grama uz stalno prisustvo vode za pie.

Smea N 16% sa karofilom(potpuna smea za nosilje jaja za konzum II)

18


DOPUNSKE SMEE zA KOKE NOSILJESuperprotein N 33%Dopunska smea za nosilje jaja za konzum Superprotein N je visoke proteinske i energetske vrednosti, koncipiran za lako i jednostavno pripremanje potpunih smea sa kojima dobijate optimalnu, zdravu i racionalnu ishranu koka nosilja. Sadri i vitaminsko mineralne komponente sa svim ostalim neophodnim nutritivnim materijama. U ilju ostvarivanja eljenih proizvodnih rezultata neophodno je pridravati se odnosa zadatih u tabeli. Naziv hraniva Kukuruz Penica Superprotein N 33% Ukupno proteina Naziv hraniva Lucerka Kukuruz Superprotein N 33% Ukupno proteina % 55 10 35 17,15 % 5 60 35 17,2

PREMIKSI zA KOKE NOSILJE I PODMLADAK IVINE (zAVRNA)Vitaminsko mineralne predsmee su optimalna kombinacija vitamina, mikro i makro mineralnih materija sa dodacima aminokiselina, aditiva i aroma. U koliinama koje su neophodne da se u potpunoj smei obezbedi njihova idealna koncentracija potrebna za normalne metabolike funkcije i razvoj.

Vetamix -2sa 1 dozom karofila

Vetamix -2sa 2 doze karofila

Premix za jaja 10% Jaja - kolor 1-2%za bojanje umancetaVETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

19

Naziv hraniva Kukuruz Penica Ulje Sojina sama Suncokretova sama Premix za jaja Ukupno proteina Naziv hraniva Kukuruz Jeam Ulje Sojina sama Suncokretova sama Premix za jaja Ukupno proteina Naziv hraniva Lucerka Kukuruz Jeam Ulje Sojina sama Suncokretova sama Dikalcijum fosfat Vetamix -2 Ukupno proteina

% 47 12 2 16 12 10 16,26 % 44 15 2 16 12 10 16,00 % 4 43 13 3 14 13 7 3 16,00

20


ISHRANA URKIU odgoju uraka, za razliku od kokoaka, mogui su vei propusti pa i ekonomski gubici. Zato ne shvatajte suvie olako ovaj posao ma koliko slian bio uzgoju brojlera ili koka nosilja. Ishrana tovnih uria mora da bude tako organizovana da obezbedi normalan porast i razvoj. Poto se u toku porasta hranidbeni zahtevi meaju po pitanju proteina i energije, potrebno je u toku tova koristiti etiri do pet razliitih potpunih smea. Standardan program ishrane bi trebalo da bude sledei:

Smea u-1 28%

proteina (potpuna smea za urie u porastu u tovu I) Smea U-1 upotrebljava se peletiranom obliku, za ishranu uria, od 1 do 28 dana.

Smea u-2 24%

proteina (potpuna smea za urie u porastu u tovu II) Smea U-2 upotrebljava se peletiranom obliku, za ishranu uria, od 4 do 8 nedelje.


21

Smea u-3 20%

proteina (potpuna smea za urke u porastu u tovu III) Smea U-3 upotrebljava se peletiranom obliku, za ishranu uraka, od 8 nedelje do 16 nedelje starosti.

Smea u-4 16%

proteina (potpuna smea za urke utovu IV) Smea U-4 upotrebljava se u peletiranom obliku, za ishranu uraka, od 4 meseca do kraja tova. Prva smea je branasta ili je u obliku finih mrvica tzv. loma, dok su ostale etiri smee peletirane. Pelete treba da su uniformnog oblika i veliine, prenika 4-5 mm urii se hrane po volji, odnosno, potrebno im je obezbediti da hranu uvek imaju na raspolaganju.

Potpune smee su bazirane na kukuruzu i sojinoj sami, kao osnovnim makrokomponentama. Takoe, ve JE naglaeno da je u ishrani uraka potrebno obezbediti i odreen procenat proteina animalnog porekla, to se obino ispunjava ukljuivanjem ribljeg brana. Uee ribljeg brana mora biti adekvatno izbalansirano. U poetnim smeama, udeo ribljeg brana se kree izmeu 7-10%, ali kako tov odmie udeo se smanjuje na 2-5%, kako bi se izbegao problem. Obezbeenje vode je, takoe, veoma vaan deo ove tehnologije. Voda treba da je uvek na raspolaganju uriima, pri emu je neophodno da je ista, odnosno, hemijski i bakterioloki ispravna. U vodu se moe, preventivno, staviti blagi dezinficijens ili vitaminski preparat (prema odgovarajuoj deklaraciji). Za jednodnevne urie treba obezbediti u prvom napoju mlaku vodu. urii se mogu napajati iz obinih posuda razliitih limenih cilindrinih pojilica, ili to mogu biti visee automatske pojilice koje su direktno prikljuene na vodovod. Smatra se da je jedna plastina pojilica zapremine tri litra dovoljna za 40 grla, dok je jedna visea pojilica dovoljna za 125 grla. Prilikom napajanja uria potrebno je obratiti panju na adekvatnu visinu pojilica od poda, jer se ona mea sa uzrastom uria. Sprovoenje zdravstvene zatite je neophodna mera u tovu uraka. Sem obezbeenja brojnih zoohigijenskih mera u cilju obezbeenja adekvatnog mikroklimata, panju treba usmeriti i na zatitu od pojave eventualnih oboljenja, putem vakcinacije. Takoe permanentna kontrola zdravstvenog statusa grla je vana za uspeh tova. Na kraju, treba istai da se u poslednje dve do tri godine javlja veliko interesovanje, jer su mnogi uoili da je tov uraka profitabilan posao. Ipak, ne treba zaboraviti injenicu da brojni strunjaci iz oblasti ivinarstva smatraju da je tov uria najsloenija i najdelikatnija tehnologija u oblasti ivinarstva. U praksi, se zato esto deavaju propusti i greke koje dovode do gubitaka. 22VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

PROIzVODNI PROGRAM POTPUNIH SMEA zA URKE NOSILJESmea u-N 16% proteina(potpuna smea za urke nosilje) Smea u-N upotrebljava se u peletiranom obliku, za ishranu uraka nosilja.

PROIzVODNI PROGRAM 1% PREMIKSA zA URKEViamin u-F (1%-ni premix za urie i fazanie) - sa kokcidiostatikom ili bez kokcidiostatika Viamin U - F stavlja se u smee za tov uria i fazania 1%.

PROIzVODNI PROGRAM 3% PREMIKSA zA URKEVetamix u-F (3%-ni premix za urie i fazanie) - sa kokcidiostatikom ili bez kokcidiostatika Vetamix U - F stavlja se u smee za tov uria i fazania 3%.


23

Veterinarski Zavod Subotica

www.vetzavod.comVeterinarski Zavod Subotica a.d. Beogradski Put 123, 24106 Subotica, Srbija tel: +381 24 62 41 00 / fax: +381 24 56 77 36 www.vetzavod.com 24VETERINARKI ZAVOD SUBOTICA

Veterinarski Zavod Subotica a.d. Beogradski Put 123, 24106 Subotica, Srbija tel: +381 24 62 41 00 / fax: +381 24 56 77 36 www.vetzavod.com

Documents

hrana_zivina