ХУМОР У КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ

Humor prozima decčiju književnost. Bez humora stavljenog u funkciju igre, literatura za decu gotovo da nije moguća, kao što bez njega nije zamisliv svet detinjstva. Dete voli smeh i svetla raspoloženja, veselo raspoloženje čini ga sretnim i zdravim u psihofizičkom smislu. Humor je oblik ljudske bezbednosti, ogledalo čovekove duše, simbol zdravlja. Zadovoljstva i sreće. Za razliku od odraslih, deci je malo potrebno da budu srećna, zbog toga se ona češće smeju. Dečiji smeh je uvek prirodan i iskre. Dete nije opterećeno životnim tegobama. Smeh je za dete i neka vrsta njegovog društvenog pražnjenja. Zato elemente humora nalazimo čak i u nekim uspavankama, a naročito u pesmama o životinjama – gde nerodni pesnik gradi humor dovođenjem životinja u položaj koji ne odgovara njihovoj prirodi. Humor nema samozabavljačku ulogu, nego je on često metod kojim se ublažava gorčina života, duševna bol, ili način iskazivanja didaktičkih pouka. Pod uticajem crkve humor i smeh su degradirani. Smeh i smejanje pririsivani su đavolu i deca kao i odrasli treba da se klone komedije.Crkva je smatrala da je tragedija superiornija i viša vrednost u odnosu na komiku; komično predstavlja opuštanje i bezbožnost, površnost i neodgovornost, neozbiljno shvatanje života i sveta. Kada je srpski narod bio izložen zlu i nedaći, humor je bio sredstvo protiv straha i nasilja, ali i pored toga knjiž. je zaobilazila komične teme. U teoriji je registrovano više vrsta humora, ali i unutar čistog dečijeg humora pravljena je razlika.Cenio se humor koji je proizišao iz novog pregrupisavanja reči, iz sukoba njihovog značaja i zvuka, iz zanimljive i poučne teme, ali i NONSENSNI humor. Nije prihvatana komika nastala iz podsmeha, uvreda, podvala i šeprtluka. Smisao za smešno u književnosti za decu treba da ima prvenstveno zabavljačku funkciju. Smeh kod dece uzima se kao dokaz da su razumela poruku i smisao priče i pesme.

Humor je šala, vedro raspoloženje, osećanje za smešno. To je smisao za komiku, duhovitost, pošalica, dosetka, nezaobilazno prikazivanje ljudskih mana.

Humor je jedna od bitnih umetničkih kvaliteta književnosti za decu, bez kojega ona ne bi mogla opstati. U mnoštvu dela koje dete čita, humor treba da ima najviše mesta, baš kao što i u životu veselost ispunjava njegov veći deo. Smeh dece primetno se razlikuje od smeha odraslih. Dečiji smeh izvorski je svež, čist i bezbrižan; njega podstiče snažna životna radost, naivnost i sponatnost. Smeh dece se najčešće zasniva na odudaranju od uobičajenog u životu, na neusaglašenosti između želje i mogućnosti, na iznenadnom dovođenju ličnosti u neodgovarajući položaj i sl. Npr. Dete se smeja drugu koji ne ume da se igra itd. Kod dece se javlja i tzv. Smeh iz zadovonjstva; npr. U kupanju, brčkanju i prskanju vodom, u valjanju po snegu ili travi i sl. Kod deteta se vrlo često javlja smeh u igri: npr. U trčanju do nekog cilja, u očekivanju iznenađenja na kraju igre i sl. Dečiji smeh je specifičan.

U književnosti za decu je vrlo često humor naivnosti, naročito ako su u pitanju tekstovi za mlađe. Takav humor je najblaži. Iz njega zrače smešak, naklonost, simpatija čitaoca prema malom junaku pesme ili priče. Primeri su pesme Grigora Viteza Dvije ruke, J. J.Zmaja Opomena materi, Gvida Tartelje Bata i pače, D. Lukića Razmišljanje, i dr. U Lukićevoj pesmi, humor proističe iz dečijeg bukvalnog poimanja sveta, a to je jedan vid dečije naivnosti. Pesnici teže da se prenesu u položaj deteta i da prikažu stvarnost onako kako je dete vidi. Time stvaraju niz naivnih predstava o svetu i ljudima.

1. Dečji šeretluk je takođe vrlo pogodan za građenje humora. On može da nastane i u igri a posebno u odnosu prema roditeljima i starijima uopšte ako oni prihvate takav odnos. Primer: G Vitez – Za trojicu, B. Ćopić – Oglasi kupusnog lista (oglas Zamena i Nađeno). Primera ima i kod D. Radovića, D. Lukića, LJ. Ršumovića, M. Antića i drugih pisaca.

2. Anegdostki humor se zasniva na neočekivanom obrtu toka pesme ili priče, odnosno odnosno na neočekivanoj poenti, koja je obavezno duhovita i izaziva smeh. Ovaj vid humora blizak je deci, jer ona vole prijatna iznenađenja koja su u skladu sa njihovom veselošću. Anegdotski obrt treba da bude u krugu dečijih interesovanja i da razrešava zaplet onako kako dete voli. Primer: D. Lukić – Svejedno, B. Ćopić – Bolesnik na tri sprata, D. Radović – Lav, M. Alečković – Što smetate detetu itd.

3. Nonsensni humor se gradi na alegoričnosti sadržine, misli i reči. On odudara od zdrave logike, od prirodnog reda stvari i prihvaćenog načina života. Nonsensna poezija je stvarana radi humorističnih efekata. Nonsensni humor je jajčistiji vid humora jer je sam sebi cilj, a time blizak detetu i

njegovoj iracionalnoj prirodi. To je igra besmisla, igra neobuzdane fantazije, pri čemu se teži apsurdui duhovitom iznenađenju. Primer: A. Popović – ljubičasti odžačar, D. Radović - Da li mi verujete, B. Ćopić – Liščeva zakletva, D. Lukić – Pardon, Zmaj - Moj lov.

Sličan nonsensnom je i humor koji se gradi igrom reči. On je igralački, odgovara prirodi detinjstva i njegovim potrebama, pa ga deca vole i prihvataju. Humor se postiže kovanicama, teško izgovorljivim sklopom reči i neobičnim zvukom pojedinih reči, i nalazimo ga u narodnim brzalicama i razbrajalicama.

Sličan je i humor koji se gradi izokrenutim rasporedom reči. Takav vid humora koristio je i Zmaj, npr. U Pesmi o Maksimu. Izrazitiji vid ovog humora nalazimo u Ćopićevoj Izokrenutoj priči.

Humor može da se gradi i bukvalnim izvođenjem neobičnih i nepostojećih imenica od pojedinih glagola. Primer: D. Radović - Na slovo B, LJ. Ršumović – Odakle su delije, B. Ćopić - Doživljaji mačka Toše (pomoću bukvalnog shvatanja nekih poznatih govornih izraza).

Polazeći od komičnog osećanja rime, pesnici ponekad zgodno odaberu čitav niz reči sa istim završetkom i na taj način postignu humoristički efeka. Primer: G. Vitez – Vrste luka.

Životinje takođe pružaju obilje mogućnosti za građenje humora. Ovaj humor se gradi dovođenjem životinja u položaj koji im ne odgovara, hiperboličnim istivanjem nekih njihovih osobina, opisivanjem njihovog života sa podsmehom i sl. Primer: Zmaj – Žaba čita novine.

Vrlo zanimljiv humor postiže se i oživljavanjem stvari i prirodnih pojava. Primer: Ršumovićeva pesma o cipelama. Neiscrpan izvor humora je i dečija radozbalost, hvalisavost, laž, lenjost, strašljivost, svađa, oponašanje, avanturizam i sl.

Humorističko prikazivanje odraslih je, takođe, blisko deci. Primer: Ćopićev Čiča – Lijan (Orlovi rano lete).