Velimir Luki}

I SMRT DOLAZINA LEMNODrama u tri slike

202 Velimir Luki}

Velimir LUKI], ro|en i umro u Beogradu, 02. 10. 1936. – 1997.

Diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, odsekdramaturgije.

Radio kao novinar, a zatim bio dramaturg, direktor drame iupravnik Narodnog pozori{ta u Beogradu. Objavqivao pesme, dramsketekstove i pisao scenarija. Drame i pesme su mu prevedene na engleski,francuski, ma|arski, ruski, poqski i druge jezike. Kwi`evne tek-stove objavqivao je u brojnim ~asopisima i listovima.

DRAME: Letwa balada, 1956; Kotva, 1956; Okameweno more, 1962;Drugi `ivot kraqa Osvalda, 1963; Bertove ko~ije ili Sibila, 1963;Valpurgijska no}, 1964; Matemati~ki rat, 1967; Afera nedu`neAnabele, 1969. (Sterijina nagrada za tekst savremene drame 1969.); Ismrt dolazi na Lemno, 1970; Zavera ili dugo praskozorje, 1974. (Ste-rijina nagrada za tekst savremene drame 1974.); Zla no}, 1976; Saga okomandosima, 1978; Santa Marija dela salute, 1980; Tebanska kuga1987.

PESME: Poziv godine, 1954; Leto, 1956; ^udesni predeo, 1961;Madrigali i druge pesme, 1967; Negde je ~as, 1977; Rub, 1982; Magla ilik, 1984.

LICA

NEOPTOLEM

ODISEJ

LANASA

FILOKTET

I smrt dolazi na Lemno 203

Velimir LUKI]

I SMRT DOLAZI NA LEMNODrama u tri slike

PRVA SLIKA(Ostrvo Lemno)

ODISEJ: I ka`e{ da ne}e da po|e! Nisi na{ao prave re~i. Hteo sida bude{ verolomnik i da sa~uva{ ~ast. Zapamti: nema~asti kada je u pitawu pobeda, moramo pobediti i to jena{a ~ast.

NEOPTOLEM: Ostavi me. Za{to sve ovo ~inim. Ne}u i ne `elim vi{e.Neka ostane u svojoj jazbini sa smradom, neka previjasvoju ranu i neka uroni zauvek tamo, u taj mrak i pusto{.[ta mene zanima sve to, taj ludi Filoktet, taj va{ rat, taupla{ena i neosvojiva Troja? Ho}u da idem. ^im serazdani i javi se prvi vetar jutarwi, eto me na moru.Uze}u svoj brod. Po}i }u da tra`im neku zemqu, otaybinui zemqu, svejedno. Ja ne mogu da pripadam svojoj sudbini,vi ste stigli pre mene. Ja ho}u svoju sudbinu, ho}u svojrat, ho}u svoju Troju.

ODISEJ: Ovo je jedina Troja i druge ne}e biti. Svi }emo ponetislavu wenog kraja, neko mawe neko vi{e. Na{a slava ne}euvek zavisiti samo od na{ih dela.

NEOPTOLEM: Nego od ~ega? Kako se u tom va{em svirepom ratu, hao-ti~nom sistemu, sti`e do slave?

ODISEJ: Zavr{i}e se rat, mora se jednom zavr{iti. Mi sada znamoko je najzaslu`niji, znamo ko Hektorove ratnike goni ikrvave plastove sla`e. Divimo se onima koji to ~ine.Sada su oni izabranici. Ali dolazi mir. Zna{ li {ta jemir.

NEOPTOLEM: Ne zanima me.

ODISEJ: Ima{ pravo. Mir je u stvari stra{niji od rata. U ratugine{ od yilita, strele, ma~a. A u miru: od sebe i od re~isvojih i tu|ih. Ja vi{e volim da poginem od ma~a, alivolim da ubijam re~ima. Re~i su ove: otrov, `ivot, smrt.Ti ne razume{, ti mali, ti si sav smu{en, i nikada ne}e{biti isto {to i tvoj otac Ahil. Primi to kao istinu ineka te ona ne progoni, po ovom svetu. Prona|i spokoj usvojoj osredwosti. Ahil nikada ne}e{ biti.

NEOPTOLEM: Dosta o mom ocu. Ja mu se divim, ja ga obo`avam, ali nekabude daleko od mene kao {to }u ja uvek biti daleko odwega.

204 Velimir Luki}

ODISEJ: Vidi{ tvoj otac...

NEOPTOLEM: Ita~ki kraqu, dosta!

ODISEJ: Ne voli{ istinu...

NEOPTOLEM: Ne volim tvoju istinu, kao {to ti ne voli{ moju, i kao{to niko ne voli tu|u istinu. I {ta je ona? Privid! Jane}u da je vidim. Pod Trojom je Ahil junak, a Neoptolemwegov sin, ali oti}i }u daleko, tamo gde sam ja samo ja,tamo gde Troje ne}e biti i gde ne}e biti mog bo`anskogoca.

ODISEJ: Rekao sam ti ve}...

NEOPTOLEM: Da nema druge Troje, da nema druge slave, da nema drugogAhila.

ODISEJ: Da.

NEOPTOLEM: Na}i}u ih.

ODISEJ: Nikada.

NEOPTOLEM: Tra`i}u ih. Na}i }u novu Troju.

ODISEJ: Za{to? Ona prava ti se ve} nudi.

NEOPTOLEM: Kako? Reci mi, boqe mi reci kako, i reci mi jo{ kuda timre~ima smera tvoj opasni um?

ODISEJ: Zna{ proro~anstvo?

NEOPTOLEM: Pqujem na to. Ja sam mislio da si mudar, kraqu Itake.

ODISEJ: Pitam te da li zna{ proro~anstvo?

NEOPTOLEM: Treba li da verujem tom sumanutom Helenu? Onaj kojiizdaje sebe izdaje sve, kada je pobegao iz Troje izdao jePrijama, kada je do{ao u na{ logor izdao je Agamemnona isve nas. Ne}u da slu{am wegovo brbqawe.

ODISEJ: Ne veruje{ u bogove, u bo`je provi|ewe, u bogovimanadahnute proroke.

NEOPTOLEM: [ta ho}e{, na to pitawe ne}u da ti odgovorim. Neka tibude dosta to da mislim da je Helen smutqivac.

ODISEJ: Helen je vidovit. Helen sagledava doga|aje budu}e i stapavremena {to teku sa onim {to dolaze. U vremenu budu}emvideo je na{ trijumf.

NEOPTOLEM: Rekao sam da ne verujem u tu brbqariju.

I smrt dolazi na Lemno 205

ODISEJ: Rekao je Helen: kada do|e Filoktet sa lukom, Troja }epasti. Razume{ li. Ko odvede Filokteta sa lukom bi}epobednik Troje. I ne}e slavu doneti najve}u oni {tosvakog ~asa udovice stvaraju u Prijamovom gradu, ve} ti ija.

NEOPTOLEM: Ja ne verujem u sve to. Ne verujem u Filokteta, ne verujem,u wegov luk. Pogotovu sada kada sam ga video, to jenajobi~niji luk.

ODISEJ: To je Heraklov luk. Heraklo mu ga je podario na samrtnojloma~i {to mu je Filoktet zapali.

NEOPTOLEM: Vi ste izmislili ~itav svet i ja treba da se povinujem timglupostima.

ODISEJ: Tvoj otac se nikada nije pitao da li treba da veruje iline. On je `iveo po znamewima tog sveta, on je te`iouzorima tog sveta. Zato je on Ahil, a ti }e{ uvek bitisamo wegov sin. I Neoptolem, {ta zna~i to, to bukvalnozna~i: mladi ratnik, i ime ti je bezli~no. Nije ni trunkasjaja Ahilova pre{la u tebe.

NEOPTOLEM: Ali zato je pre{la u Patrokla, sa kojim moj di~ni otac ipod Trojom spava.

ODISEJ: I bogovi mogu da vole. Zna{ li koga je Zevs sve obqubio.

NEOPTOLEM: Ceo va{ svemir je izmi{qen i moj bo`anski otac najve}eje stra{ilo tog sveta. Po{to pijan~i celu no} sa Pa-troklom i miluje ga do bezumqa, zaspi bolesnim snom, aonda ga ujutru probude, okupaju, nama`u melemom, stave muna ramena najtvr|e oklope i na noge i na prsa, i puste gana bespomo}ne, skoro goloruke, upla{ene Trojance, kojeon, onako jo{ od pi}a omamqen i Patroklova tela, be-somu~no se~e. Onda se vrati sav krvav i suludih o~iju, aDanajci mu kli~u, broje le{eve {to ih ostavi, skidaju muoklop, kupaju i ma`u, i ponovo Patrokla dovode. Eto to jeva{ uzor.

ODISEJ: A {ta ti drugo radi{, isto to, samo sa mawe uspeha i samawe ma{te. I ti se tu~e{, ali ne tako uspe{no kao on, iti pije{, ali ne tako mnogo kao on, i bludni~i{ saLanasom ali ne u`iva{ u woj kao on u Patroklu, niti onau tebi kao Patrokle u wemu. Ti si Lanasu i na Lemnoovamo doveo, pla{e}i se wene nezadovoqnosti.

206 Velimir Luki}

NEOPTOLEM: @ao mi je {to je Itaka daleko i {to ne mogu tvojojPenelopi pre tebe, ona bi najboqe mogla da objasnikoliko je Lanasa nezadovoqna.

ODISEJ: Posle ovih re~i ubio bih te da mi nisi tako potreban.

NEOPTOLEM: Gle Odisej brani svoje ogwi{te, svoju ~ast. Kada je ~astdrugih u pitawu onda nema prepreka i posustajawa zavisoke razloge, a kada je tvaja mala ~ast povre|ena, kada jeu pitawu samo re~ {to skrnavi put tvoje `ene, onda ubija.

ODISEJ: Mi nismo do{li na Lemno da ispovedamo svoje nezado-voqstvo. Zapamti, ta si ni{ta, a mo`e{ postati ne{to,zato smo i do{li na Lemno. Da ti postane{ ne{to.

NEOPTOLEM: To mi kod vas i od vas ne treba.

ODISEJ: Drugog sveta nema. Uostalom budi ni{ta, ja }u sam dauzmem i Filokteta i luk.

NEOPTOLEM: Ti se boqe ne pojavquj. Filoktet stalno tvoje ime spo-miwe i pri~a kako si ga sramno pre toliko godinaostavio ovde, na Lemnu. Rekao mi je za tebe da pripada{onoj vrsti zbog koje }e qudski rod uvek patiti.

ODISEJ: Ja bih umeo mnogo ta~nije i gore da ka`em i o sebi i owemu i o tebi.

NEOPTOLEM: Ja sam se sa tim slo`io a verujem i u ovo {to sadagovori{. Ti bi mogao i samog boga da ocrni{ ako sma-tra{ da je to tebi potrebno.

ODISEJ: Neoptoleme zna{ li {ta mi je pri~ala Lanasa dok si tibio kod Filokteta?

NEOPTOLEM: Ja ti zabrawujem da razgovara{ sa wom.

ODISEJ: Meni niko ne mo`e ni{ta da zabrani.

NEOPTOLEM: Ja mogu.

ODISEJ: Lanasa je rekla...

NEOPTOLEM: Umukni.

ODISEJ: Rekla mi je ...

NEOPTOLEM: Evo mog ma~a, zari}u ti ga u la`qivo grlo.

ODISEJ: Ja se ne pla{im tvog ma~a a ti strepi{ od mojih re~i.

NEOPTOLEM: Tvoje su re~i kuga.

I smrt dolazi na Lemno 207

ODISEJ: Rekla mi je tu`na Lanasa, o kraqu Ita~ki, za{to jeNeoptolem tako ni{tavan, za{to je tako nemo}an, pust ibesciqan, za{to je tako bezli~an...

NEOPTOLEM: Ti si to woj rekao.

ODISEJ: Onda mi je pri~ala kako je uvek sawala da pripadne nekom~ije ime sa strahom i uva`ewem izgavaraju. Re~e da jestra{ni `ivot wen pored tebe u logoru gde se svaki danposle boja o nekom pri~a, o nekom peva, a nikada o wenomNeoptolemu. ^ak i o neprijatequ Hektoru Danajci sapo{tovawem govore, ali Neoptolema niko u usta ne uzi-ma. Re~e mi jo{ kako je jednog kasnog popodneva ugledalaHektora na bojnim dvokolicama, kako pod zidinama pre-pla{ene ratnike Danajske goni i poveri mi se kako je`elela da bude taj odsutni sun~ev zrak {to se na wegovomoklopu i {lemu bqeska. O ta sre}na `ena {to ga grliposle, umornog i ostvarenog. Ja grlim maglu, Ita~kikraqu, zavr{ila je Lanasa.

NEOPTOLEM: Za{to joj nisi rekao i objasnio da je sve ve} podeqeno uovom svetu, za rat i za mir. Nema tu mesta za Neoptolema.Mogu ja se}i, goniti, gu{iti Trojance, ubiti sve {to`ivi u Prijamovim zidinama, ali samo se o Ahilu, Ajan-tu, Ajaksu. Agamemnonu i drugim ve} utvr|enim i zva-ni~nim herojima govori. Ja se borim boqe nego Ahil, jasam hrabriji od wega, ve{tiji, sigurniji od wega, alinisam Ahil. To si udesio ti i tvoj Agamemnon. Ja mogu ida sru{im Troju, ali vi }ete opet pevati o sebi.

ODISEJ: To je istina. Ali to je istina koju mi ho}emo i mi tipru`amo ruku, postani neko uz nas, ali onako kako miho}emo i kako smo zamislili.

NEOPTOLEM: Ho}u da odem nekud sa Lanasom.

ODISEJ: Ona nikuda ne}e po}i sa tobom.

NEOPTOLEM: Vara{i se. Ona ne pripada tebi i tvojim prijateqima.Ovoga puta se, `estoko vara{.

ODISEJ: Lanasa!

Ulazi Lanasa.

LANASA: Izvoli, kraqu Ita~ki.

ODISEJ: Lanasa qubi{ li ti jo{ Neoptolema?

LANASA: Vi{e ne, kraqu.

208 Velimir Luki}

ODISEJ: Reci mu i za{to, Lanasa.

LANASA: Wega to ne zanima.

ODISEJ: Reci mu.

LANASA: Ne mogu vi{e da slu{am wegove jadikovke. Wega pro`imazavist kraqu Ita~ki, on zavidi svima, on ho}e da budeboqi od svih, al bezvoqan je i ni{ta ne ume da u~ini.Na{e su no}i pune besmislenih re~i i uzdaha. On po celuno} brbqa o tome kako je najboqi i najve}i ratnik, i kakomu to niko ne priznije i kako se ceo svet udru`io dawegovu slavu zata{ka. Ka`e za sve vas da ste podle du{e,da nemate ~asti, da ste se prodali jedni drugima i da jednidruge la`ete kriju}i istinu i slave}i la`. Prokliwesvog oca Ahila, sve mu osporava, kao da Ahil ne se~eTrojance ve} travu {to pod Prijamovim gradom ni~e.

NEOPTOLEM: Lanasa, boqe da te nikada nisam sreo, i nikad preoteo.Koliko te stra`ara ~uvalo kada sam te preoteo, reci ti{to u moju voqu sumwa{...

LANASA: Spavali su, wih trojica, stari i bolesni. Zaklao si tristarca i misli{ da je to dovolqno za tvoju i moju qubav.

ODISEJ: Neoptolem odlazi sa Lemna, ne `eli vi{e da mi poma`eda vratimo Filokteta, ho}e{ li i ti sa wim, ili `eli{da ostane{. Neoptolem veruje da }e{ ga pratiti.

LANASA: Ne kraqu, ne gospodaru. Vi{e volim da budem tvoja iliAhilova slu{kiwa, Hektorova robiwa, nego `ena we-gova. Nemoj dopustiti da me prisili. Spasi me.

NEOPTOLEM: I qubav mi oduzima{, i qubav mi oduzima{! Svirepi!^ime si je za~arao da tako govori. Moja Lanasa, {to jedo{la na ovo hadsko ostrvo samo da bi sa mnom bila, sadata prokletstva izgovara. To su tvoje ~ini. O prokleti,prokleti.

ODISEJ: Nisu to moje ~ini. To si ti sam. A sada hajdemo Lanasa.Prespava}emo. Posle svitawa potra`i}emo Filokteta.On }e po}i sa nama, on mora po}i sa nama.

Odisej i Lanasa odlaze.

NEOPTOLEM: Filoktete, Filoktete, Filoktete! Do|i prokleti.

Dolazi Filoktet.

I smrt dolazi na Lemno 209

FILOKTET: Slu{ao sam va{ razgovor. Odisej je isti i uvek }e bitiisti.

NEOPTOLEM: Za{to ga nisi ubio?

FILOKTET: Hteo sam, ali sam onda po~eo da mislim.

NEOPTOLEM: Da misli{? O ~emu?

FILOKTET: O razlozima za ubistvo.

NEOPTOLEM: Zar da ne ubije{ wega, wega {to te ostavio ovde. Sam simi rekao: ujela me zmija na Lemnu, a Odisej naredi la|amada isplove dok sam od muke slomqen spavao, tobo` da mojijauci, {to mi ih paklena rana stvori, ne bi vre|ali sluh ihrabrost ratnika. Zar nije tako?

FILOKTET: Tako je i jo{ stra{nije.

NEOPTOLEM: Zar stra{nije mo`e biti?

FILOKTET: Jer ne mogu re~i da opi{u moj bol kada slomqen ugledahprazno nebo, bqutavo more i stewe ovog Lemna. Sam ikrvav. Sam i bolova i gnoja pun. Ali za{to ja o tomegovorim, to je moja stvar.

NEOPTOLEM: On je izdajnik. Ubij ga, ubij ga svojim nepogre{ivimlukom.

FILOKTET: Ti ne veruje{ u moj luk.

NEOPTOLEM: Taj luk ne}e proma{iti izdajnika. Te strele su za wega.

FILOKTET: Izdajstvo je svuda oko nas. Ubiti Odiseja ne zna~i ni{ta.

NEOPTOLEM: Ti bunca{. Opet te bol rane u ludilo vodi.

FILOKTET: Ne. Bolovi glavu ~ine bistrom, i bol mi daje meru svihstvari koliko besmislene i si}u{ne jesu i koliko velikei zna~ajne nisu.

NEOPTOLEM: Ubij krivokletnika, prokletnika, ubij izdajnika.

FILOKTET: Ne mogu, ja imam svega dvadeset strela, a trebalo bi daubijem ceo svet. Morao bih da po~nem sa tobom.

NEOPTOLEM: Hvata te ludilo. Ho}e{ li vode? Ho}e{ li da ti ~istimranu?

FILOKTET: Ne.

NEOPTOLEM: Pomozi mi.

FILOKTET: Ne}u.

210 Velimir Luki}

NEOPTOLEM: Ne tra`im da po|e{ do Troje, pomozi mi samo da seosvetim Odiseju i da povratmm qubav Lanase.

FILOKTET: Za{to?

NEOPTOLEM: Ho}u da pobegnem, ho}u da `ivim druk~ije.

FILOKTET: Sve je izdajstvo, sve je tama, sve je glupost. Veruje{ li tiu moj luk.

NEOPTOLEM: Verujem. Verujem.

FILOKTET: Pre nekoliko trenutaka nisi verovao a sada veruje{, sadaho}e{ da veruje{, jer je korisno da veruje{, zar ne.

NEOPTOLEM: Onda zaista nisam verovao, ali sada verujem. Reci mi dali sam u pravu sada?

FILOKTET: Isto koliko i onda.

NEOPTOLEM: Je li to Heraklov luk?

FILOKTET: Zaista jeste. Dade mi ga Herakle na svom samrtnom ~asu.Taj luk ne proma{uje, te strele poga|aju sve qude, oblake,nebo, vatru, ptice i zveri.

NEOPTOLEM: O mo}ni Filoktetu, sre}ni Filoktetu sa tim oru`jem tisi nepobediv, i mali je bol tvoje rane prema mo}i tvogaluka.

FILOKTET: I to je la`. Dugo sam mislio da je Heraklo izabrao menezbog moje ve{tine u streqawu, da me izabrao kao najboqegod najboqih da ~uvam wegovo besmrtno oru`je i da musnagu pronosim. A onda, ovde, na Lemnu, u mutnim i pustimsutonima shvatih, izme|u dva reska bola {to mi ih ranapodari, da me Heraklo pozva da svedok budem wegovesmrti. On se kao glumac pope na loma~u, nape svu snagusvoju i zapali je, dade mi luk i re~e: nema te smrti koja jeja~a od mene. Ja se skamenih, po~astvovan tim darom io~aran prizorom. I po|oh u svet sa lukom, a pri~ah oHeraklovoj smrti. Tako nehoti~no postah wegov peva~,uznositeq posledweg podviga i ~uvar luka koji tek kaodokaz slu`i da to {to govorim zaista je i tako. Eto to jetaj famozni luk, to su te strele, Heraklovi dokazi kako jebio smeo i kako i pred smr}u ustuknuo nije.

NEOPTOLEM: Ako je tako, onda sam ja u pravu, onda je istina sve ono {tosam rekao Odiseju.

I smrt dolazi na Lemno 211

FILOKTET: Nije. Jer tvoje su re~i pobuna, ti se buni{ protiv ovogva{eg sveta jer ga `eli{, ti ga kleveta{, jer ga nesaznaje{. Ja ga saznajem ravnodu{no, obuzet svojim jadom.

NEOPTOLEM: Ja ne `elim tvoj svet.

FILOKTET: Ti }e{ ga ipak dobiti, kao {to }e{ dobiti Lanasu, i sve}e biti zavr{eno. Za mene nema kraja.

NEOPTOLEM: Ja te ne razumem. Ali kao da te volim. Ja te po{tujem.Oprosti {to te nazvah smrdqivim i prokletim.

FILOKTET: Ja to jesam, i to je jedina moja prednost nad tobom.

NEOPTOLEM: Ne razumem.

FILOKTET: Meni vi{e niko ni{ta ne mo`e. Ja sam pro`iveo svojeizgnanstvo, pre`iveo svoju ranu, otvorio i spalio svojudu{u. Ko sam ja, pita}e{. Ja sam to: vetar {to sada hujinad Lemnom, ona zvezda {to se pomaqa izme|u hridi, onapena {to pla~e na talasima, ona strela {to leti da bipodarila smrt, ova bezli~na zemqa, ovo trulo stablo,ovaj {um, ova praznina Lemnoske no}i. Ja postojim iznadsvog postojawa i ne postojim u sebi samom, mo`e{ li toda shvati{.

NEOPTOLEM: Ne.

FILOKTET: Ne mo`e{ jer mera nam je bola razli~ita, trebalo bi daobujmi{ moje patwe da bismo mogli da govorimo razume-vaju}i svaku re~. Ali koga jo{ ima u svetu {to mi je potome ravan. Ja sam sam. Vi ste me ostavili i ja sam vasprevazi{ao, zaobi{ao, zapostavio i {to god ho}e{.

NEOPTOLEM: Koji to mi?

FILOKTET: Vi, qudi. Ti, Odisej, Lanasa, Agamemnon...

NEOPTOLEM: A ti, {ta si ti?

FILOKTET: Vama ne pripadam. Zna~i ~ovek nisam. A {ta sam, sve-jedno. Va`nije i boqe je znati {ta nisi, nego ko si.

NEOPTOLEM: [ta namerava{?

FILOKTET: Ni{ta. I sve!

NEOPTOLEM: ^im smo se pribli`ili Lemnu, osetio sam mr`wu, namahsam zamrzeo taj pusti, crni predeo.

FILOKTET: Lemno je ~edo pakla.

NEOPTOLEM: I ti ga mrzi{.

212 Velimir Luki}

FILOKTET: Ne.

NEOPTOLEM: Voli{ ga. Da li ga voli{?

FILOKTET: Dovedi Odiseja.

NEOPTOLEM: Ho}e{ da ga ubije{.

FILOKTET: Pozovi ga brzo..

NEOPTOLEM: Reci mi {ta }e{ u~initi.

FILOKTET: Zovi Odiseja. Odmah.

NEOPTOLEM: Ita~ki kraqu, Odiseju, kraqu Ita~ki!

FILOKTET: Odiseju, kraqu Ita~ki.

NEOPTOLEM: Mo`da je zaspao..

FILOKTET: Idi, probudi ga.

NEOPTOLEM: Ne shvatam za{to ga tra`i{, ako ve} smrt wegovu ne`eli{.

FILOKTET: Odiseju, kraqu Ita~ki!

NEOPTOLEM: Idem da ga prona|em. Sa~ekaj me.

Neoptolem odlazi.

FILOKTET: Za{to ga zovem? Za{to ga tra`im? Taj lik {to sam sawaogodinama? Ve} svako stablo na Lemnu prostreqeno jemojom strelom, jer u kro{wama gledah i videh wegove o~i.Tako ga ubih hiqadama puta. Hiqadama puta radovah sewegovoj smrti. I svaki put wegova smrt mi be{e drago-cena i svaki put vi{e je voleh, i tako saznah da mora dabude `iv da bih ga ubijao beskona~no. Jer moje patwe imoja rana i smrt wegova ve~ne su. I da li }e prava wegovasmrt stra{nija biti i okrutnija od ovih smrti {to ihu~inih ja ovde na Lemnu. Ako ga nema vi{e, ako ne postojiostaje samo moja rana i prazne ruke, tetive prazne istrele besmislene. To zakr`qalo drve}e, slomqene granei li{}e osu{eno, znaci su wegova umirawa. A umirao jegrozno! Jednom ga pogodih u oko, silno mu krv iscuri, a onmi re~e: dotuci me drugom strelom. Ne, rekoh, neka liptitvoja krv, lupe`u, huqo! On zavapi: dotuci! Ne i ne.Crkavaj? Tako sa~ekasmo suton i pono} i kada u{tapisceri se nad Lemnom, tada usahnu i wegova izdajni~kadu{a. Odatle pravo u Had. Drugi put polomih mu ki~mu.Danima je puzao kraj obale krvare}i od {koqki i stewa i

I smrt dolazi na Lemno 213

cvilio i molio za vodu. Pri|oh i popi{ah se pravo ula`qiva mu usta a on je `udno pio. Al najlep{e zbi sepre nekoliko ve~eri: ispalih na wega sve strele iztobolca i prikovah ga za stablo. No ni jedan ubod ne be{esmrtan. Tako je stajao prikovan, a ja mu pri|oh i pokazahmu ranu. On sklopi o~i i povika: odnesi tu grozotu, pustime da umrem i da mi o~i gledaju u nebo. Gledaj moju ranu,to je nebo pakla, i dr`ah mu pred o~ima to tkivo {toraspada se. I tako sa~ekasmo wegovu smrt.

Ulazi Neoptolem.

NEOPTOLEM: Odisej }e do}i onoga ~asa kad meni preda{ svoj luk.

FILOKTET: Bacam svoj luk pred svoje noge i tvoje ruke. Evo. Nekpri|e Ita~ki kraq.

NEOPTOLEM: Odiseju, u mojim rukama oru`je je Heraklovo.

Ulazi Odisej.

ODISEJ: Pozdravqam te Filoktete, poozdravqam tvoju patwu.

FILOKTET: Zdravo ratni dru`e. Pri|i da te zagrlim.

ODISEJ: Opra{ta{ mi. Ti zna{ da ciq je slava, a smisao `ivotana{eg ponovo Helenski. Ti zna{ to jer najboqi si odnajboqih ratnika, i zato mi opra{ta{.

FILOKTET: Pri|i mi. Do|i Odiseju.

Odisej mu prilazi, Filoktet ga grli i divqa~ki grize za obraz.

ODISEJ: Pusti me budalo.

NEOPTOLEM: Obraz ti je krvav.

ODISEJ: Ta mrcina je poludela. Hajdemo ostavimo ga neka istruli,bez oru`ja i bez mo}i. Mi sada imamo luk i vi{e nam nijepotreban on i wegova rana.

NEOPTOLEM: Ali proro~anstao ka`e da i Filoktet treba da stigne doTroje.

ODISEJ: Gluposti. Vaqda ne veruje{ onom bezumnom Helenu. Haj-demo.

NEOPTOLEM: Zdravo Filoktete, sad si rekao da ne mo`emo ti i ja da seshvatimo.

ODISEJ: Po`uri. Ostavi ga. Daj mi luk.

214 Velimir Luki}

FILOKTET: O roso, wegova krv na mojim usnama, o najlep{a roso.Nikada tako prozra~na i nebeska nisi bila i nikadane}e{ biti takva. Odiseju, vrati se. Zaista ti sve opra-{tam. Odiseju do|i.

Vra}a se Neoptolem.

NEOPTOLEM: Jadni Filoktete, Odisej je oti{ao da spremi brod. Tvojestrele su kod wega. Po|i i ti sa nama.

FILOKTET: Ja ho}u sa vama, ja idem sa vama. Sve je gadost, Lemno,Odisej, Heraklo, ti i ja. Hajdemo. Ja sam gadost. Ja idem zavama.

NEOPTOLEM: Onda je na{ uspeh potpun. Ja }u dobiti svet, kao {to si mirekao. Lanasa }e se vratgiti. Lanasa }e me voleti. Zaista,ide{ sa nama?

FILOKTET: Evo ve} sam po{ao.

NEOPTOLEM: O Lemno slavno Lemno, ti si Prijamov pobednik!

I smrt dolazi na Lemno 215

DRUGA SLIKA(Odisejev brod)

ODISEJ: Vetar nas nosi neznano kud.

NEOPTOLEM: Ve} tre}a no} kako nema ni zvezde ni kopna.

LANASA: Filoktet opet bunca.

ODISEJ: Daj mu da pije.

NEOPTOLEM: Pazimo na luk.

ODISEJ: Vezao sam ga za dno. Nikakav vetar i ni jedan talas odnetine}e strele i luk. Samo ako potonemo nesta}e zajedno sanama.

LANASA: Ka`u da je to oru`je besmrtno, i da je neuni{tivo.Nemo}ni su pred wim, ogaw, voda i ruka qudska.

ODISEJ: Ne `elim da to proveravam.

NEOPTOLEM: Da li }emo sti}i ve} jednom?

LANASA: Mislim da ne}emo nikad.

NEOPTOLEM: To bi bila surovost najve}a, sada kada smo toliko blizuslave.

ODISEJ: Moramo na}i Troju.

NEOPTOLEM: Svuda je more.

LANASA: Zaudara Filoktetova rana.

ODISEJ: Ne gledaj u wega, gledaj u talase.

NEOPTOLEM: On spava.

ODISEJ: Pretvara se.

LANASA: Ve} danima ne govori.

NEOPTOLEM: Poti{ten je.

LANASA: Ne{to je buncao.

NEOPTOLEM: Sawao je. To su gr~evi.

ODISEJ: Muke.

NEOPTOLEM: Da li ga `al{{?

ODISEJ: Ne.

LANASA: Odisej nije kriv za wegovu ranu.

NEOPTOLEM: Ali za sudbinu?

LANASA: Sudbina je bo`ja re~.

216 Velimir Luki}

ODISEJ: Ne prepirite se.

NEOPTOLEM: Ipak.

ODISEJ: [ta?

NEOPTOLEM: Trebalo bi da, ga `ali{.

ODISEJ: Boqe gledaj u krmu.

LANASA: Zar ga ti `ali{, Neoptoleme?

NEOPTOLEM: On se mu~i.

ODISEJ: Bi}e izle~en ~im stignemo. Takvo je proro~anstvo.

NEOPTOLEM: Misli{ li da je zato po{ao?

LANASA: Nije imao izbora. Mi smo mu bili prva i posledwaprilika za napu{tawe Lemna.

ODISEJ: To je istina. Za{to razbijati glavu! Gledaj u krmu!

NEOPTOLEM: Nema. kopna. Zemqa se izgubila.

ODISEJ: Ne o~ajavaj.

LANASA: A ako ne na|emo zemqu?

ODISEJ: Mi ne tra`imo zemqu, ve} Troju.

LANASA: Zar to nije isto?

ODISEJ: Za nas ne.

FILOKTET: Eno kopna!

ODISEJ: Gde je, govori.

FILOKTET: Tamo.

NEOPTOLEM: Vidim ga. Nazire se.

LANASA: Zaista, to je zemqa.

FILOKTET: To je Lemno.

ODISEJ: [ta govor{i?

FILOKTET: To je Lemno. Znam sve wegove obrise i sve wegove senke.

NEOPTOLEM: Ako je to istina onda smo propali, pakao nam se sveti.Plovimo u krugu pakla.

LANASA: Okrenimo brod.

ODISEJ: Otkud zna{ da je to Lemno.

FILOKTET: Znam.

ODISEJ: Okreni Neoptoleme.

NEOPTOLEM: Ti mu veruje{.

I smrt dolazi na Lemno 217

ODISEJ: Da.

LANASA: Za{to mu veruje{?

ODISEJ: Okreni brod.

NEOPTOLEM: Kuda?

ODISEJ: Prema Troji, budalo!

LANASA: Gde je ona?

FILOKTET: U vama.

NEOPTOLEM: On opet bunca.

ODISEJ: Za{to me nisi ubio?

FILOKTET: Ja sam ti oprostio. Zapravo... ali... ti ne razume{.

ODISEJ: Ti si mi zaista oprostio?

FILOKTET: Ja ne mogu da te ubedim, ne vidim te.

ODISEJ: Ti me ne vidi{.

FILOKTET: Mi smo daleko, mi smo veoma udaqen. Moje strele lete~ak tamo.

ODISEJ: Gde to?

FILOKTET: Tamo dole, gde si ti, gde ste svi vi. Vi tako si}u{ni sasvojim razlozima i svojim poku{ajima, vi }ete ubiti jo{mnoge mojim strelama, ali mene i to vi{e ne zanima.

ODISEJ: Ali i ti si po{ao sa nama. Ho}e{ li i ti da ubija{?

FILOKTET: Mo`da.

NEOPTOLEM: Nije mo`da, nego je to sasvim izvesno. Tvoje strelesru{i}e Prijamovu tvr|avu, mi }emo uleteti u grad,ubija}emo, pali}emo, silova}emo. Ti }e{ biti sa nama,zar ne}e{ ~initi sve to {to i mi.

LANASA: Ako i ne ~ini, on je svemu tome najvi{e doprineo. Ne}eostati nevin.

FILOKTET: Mene to ne zanima.

ODISEJ: Ali to te ne ~ini mawe odgovornim. Ti }e{ biti isto{to i mi.

LANASA: Pobednik Troje.

FILOKTET: Ja sam pobednik Lemna a to je mnogo vi{e. I ne mogu daprihvatim tu va{u ~ast ni`eg reda.

ODISEJ: Niko te ne}e razlikovati od nas.

FILOKTET: Ko treba da se stidi toga, vi ili ja?

218 Velimir Luki}

NEOPTOLEM: Za{to da se stidimo ne~eg {to je samo srce slave. Krozgodinu budi}e se mladi}i `eqni podviga i pri~a}e sastrahopo{tovawem o na{em putu od Lemna do Troje.

FILOKTET: Zaboravio sam da se smejem, ina~e bih se nasmejao.

NEOPTOLEM: Za{to si po{ao sa nama ako ne veruje{ u to.

LANASA: Ti si dobrovoqno po{ao.

NEOPTOLEM: Mi te nismo prisiqavali.

FILOKTET: Ho}u da gledam va{e smrti.

ODISEJ: Pod Trojom su smrti drugih, a ne na{e.

FILOKTET: Jo{ na Lemnu dugo sam mislio za{to po|oh u taj rat, i{ta bih dobio wime i {ta bi bilo da ne stekoh ranu.Besneo bih pod Trojom, tukao se, krao i nikada sit ne bihbio krvi i gadosti. Tra`io bih priznawa za podvige,novac za le{eve, zlato za ratovawe. Zavideo bih Odiseju,Odisej meni, a svi Agamemnonu, kao {to Agamemnonzavidi Ahilu. Nikada ne bih imao mira. Vratio bih se usvoj dom, pust i otu`an. Poku{ao bih da ubedim ceo svetda sam ja taj {to je odlu~nu ulogu odigrao u razorewuPrijamova grada. Umirao bih zbog svake re~i o drugima.Pa kako bih ja onda bio pobednik. Pobednici bi bilimrtvi Trojanci. Ja sada idem sa vama i skoro da `elimvi{e nego vi da {to pre prona|emo Troju. @elim dagledam i da vidim kako }e Odisej i Neoptolem da senagode oko moga luka, jer Agamemnon }e tra`iti da saznako je uzeo od mene luk.

NEOPTOLEM: Moje su ga ruke prve dotakle.

ODISEJ: Po mome nalogu i po planu {to ga ja stvorih.

LANASA: Vi ste ve} naseli. Ne nasedajte vi{e. On to ho}e.

ODISEJ: Dogovori}emo se. Nije va`no. Luk smo pribavili Ne-optolem i ja.

FILOKTET: Va{ }e podvig preuzeti Agamemnon. On }e biti pravipobednik. Vama }e prvo on oduzeti slavu a onda vi jedandrugom, Odisej Neoptolemu, Neoptolem Odiseju. Vi{eniko ne}e znati {ta je istina.

NEOPTOLEM: Slava je besmrtna. I niko vam je ne}e oduzeti. To samotvoje ludilo mo`e da prozbori. Mi smo te pozvali ipo{ao si sa nama i sada jadikuje{ {to nisi imao snage dase odupre{. Izdr`ao si koliko si mogao i ni ~asa vi{e.

I smrt dolazi na Lemno 219

LANASA: Nije smeo da se usprotivi.

FILOKTET: Ja pobu|ujem nasiqe. Zato sam po{ao sa vama.

ODISEJ: Po{ao si da nam pomogne{ u nasiqu.

FILOKTET: Ja znam da je besmisleno, ja znam da je kao i vi, i zato ga sene pla{im. Pribli`avaju}i se wemu i vama, ja opovr-gavam i nasiqe i vas.

ODISEJ: To mi obi~ni smrtnici ne mo`emo da shvatimo.

FILOKTET: Sve je nasiqe. Nasiqe je na{ `ivot i na{a smrt. Kako dase odupremo tome, kako da ga zaustavimo, ako ne druga~ijenego da mu pomognemo da buja i da uni{tavaju}i nasuni{ti i samo sebe. Neka padne Troja, neka izgori i nekasvi znaju za tu besmislenu propast, za tu surovu glupost.Vas }e dugo slaviti, o vama }e pevati, o va{im podvizimapri~a}e mladi}i zabreklih mo{nica, sawa}e o vama de-vojke procvalih grudi, al vaqda }e do}i jednom vremekada }e se neko suznih o~iju smejati tim glupacima {to neznaju ni{ta drugo osim da zve~e svojim ma~evima i ur-laju}i tra`e krv.

LANASA: Koje je to vreme Filoktete?

FILOKTET: Moje. To je vreme na Lemnu.

ODISEJ: Pri~a{ Filoktete, pri~a{. Tvoje mutne re~i nagone mena smeh. O bogovi, zar je rana toliko pomutila wegovjadni um.

FILOKTET: Ti se podsmeva{, a ti sigurno najvi{e zna{ da ta~nogovorim, mrtvi Odiseju.

NEOPTOLEM: Odisej jo{ nije umro, zar ne Lanasa?

LANASA: @iv je koliko vidim.

ODISEJ: On ho}e da ka`e da smo svi mi, u stvari mrtvi.

FILOKTET: Ja znam da me samo ti razume{.

ODISEJ: Slu{am.

FILOKTET: Kakva te to sila goni da ~ini{ ono {to zna{ da nijedobro. Tvoj um je brz i ti zna{ da si oru|e Agamemnonovo,ti zna{ da je ta ~ast izmi{qena, ti zna{ {ta je pohlepa,ti zna{ {ta je korist, ta zna{ {ta je zlo~in, pa ipak sveto ~ini{. Ti si znao na kakve me muke stavqa{ pa si meipak ostavio na Lemnu, ti si znao da ni{ta ne mogu danaudim ratnicima Danajskim, pa si ipak i opet rekao da

220 Velimir Luki}

}e moji jauci kobni za srca tvojih vojnika biti. Koje su touze {to te vuku, {to te gone, {to te vezuju, {to tespu{taju sve dubqe i dubqe, zauvek mrtvi Odiseju.

ODISEJ: Smejte se Filoktetu. Smejte se ludom Filoktetu, {to jerekao za mene da pripadam vrsti zbog koje }e qudski rodve~no da pati. A ja mu sad ka`em, da }e taj rod uvek bitinesretan zbog takvih kao {to je on. Zbog takvih kojimisle da je bol wihove rane bol neba i zemqe. Zbog onih{to mrzovoqno gun|aju u mra~nom kutu kao on na Lemnu.Uostalom, dosta mi je tih jadikovki. Prvo Neoptolemjadikuje {to nije najve}i, {to nije najboqi, al je mlad paoprostih mu, a onda ti stari Filoktete. [ta ho}e{, bolite rana, pa boli. Ti ima{ ranu ja ne, i na{ razgovor jezavr{en. Za tebe svet je su`en, za mene beskrajan, ako jetebi crno u tvojoj nepomi~nosti, crno ti je zauvek, menine, zastanem i po|em daqe. U Itaci mi be{e malo dosadnopa do|oh u rat. Kada ve} sve videh pod Trojom po|oh datra`im tebe i ko zna gde }u jo{ sti}i. Ne tra`im vi{enego {to ja mogu i ne tra`im to ni od sveta, da bude boqinego {to jeste. Svi vi ~isti koji se tako uporno truditeda obezbedite na{e trajawe, da ocrtate wegov besmisao,wegov porok a u ime principa izmi{qenih, varate se akone znate da znam ja, i znamo mi, da va{e ~istunstvo obi~naje nemo}. Kada ne mo`e{ da bude{ hrabar, kada ne mo`e{da bude{ bogat, kada ne mo`e{ lovorom da bude{ oven-~an, kada ne mo`e{ da obqubi{ sve `ene koje `eli{,onda zakuka{ nad svetom i wegovom svrhom. Pa ubi seodmah. Evo ti moga ma~a, prekini to bezna|e, uni{tisvoju ranu i svoje zapomagawe.

FILOKTET: Ja volim svoju ranu, ona mi poma`e da se razlikujem odtebe i od svih tebi sli~nih. Tako se svaka misao lomi.Ka`e{ li silniku da je surov, sagleda{ li mu bezumqe,oholost, i sram, odmah }e ti re}i da si lud, da si lopov, dasi nemo}an i slabotiwa. To je odgovor va{ih zakona.

NEOPTOLEM: Pa vrati se na Lemno, za{to ide{ sa nama u takav `ivot.

ODISEJ: Tako bi najboqe bilo. Zaista, za{to se ne vrati{.

LANASA: Vrati se, Filoktete, i oslobodi nas.

FILOKTET: Ho}u. Ali mi prvo vratite luk.

ODISEJ: Eto opet mr`we, eto opet sumornog ludaka. Mi ti nikadane}emo vratiti Heraklovo oru`je, jer sa wim sru{i}emo

I smrt dolazi na Lemno 221

Troju, stvori}emo delo {to }e nadvisiti sve dane sive imu~ne upla{enog trajawa qudi. A ako ga tebi vratimooti}i}e{ na svoje jadno Lemno da ga|a{ nedu`ne ptice, iiskon~ava{ godine i vreme, da ih puni{ svojim kukavnimmislima. Treba li da se doba odrekne svoga sjaja za tvojemale razloge.

FILOKTET: Ja }u ugasiti va{ sjaj.

NEOPTOLEM: Treba da nam bude{ zahvalan, mi te vodimo isceqewu.Mahaon }e ti izle~iti rane.

FILOKTET: Pre nekoliko dana jo{, vapio si i prokliwao da ubijemOdiseja, nazivao si ga krivokletnikom, izdajnikom, ru-gobom.

NEOPTOLEM: La`. La`. ]uti prokleti, }uti i ne la`i.

FILOKTET: O kako se stidim zbog tebe.

ODISEJ: Znam da Filoktet govori istinu. Ali to je istina pro-{losti. Pogledaj sad tog usplahirenog Neoptolema, on jesada moj. Mrzeo me je i vratio mi se, vratio se zauvek,izabrao je `ive jer je `iv. @eli{ li jo{ da me neko ubije,Neoptoleme.

NEOPTOLEM: Ne, kraqu Itake.

LANASA: Kraqu, on ho}e da nas zavadi. On unosi smutwu, kaznimoga!

ODISEJ: I ho}emo, kada zavr{imo sve {to nam bogovi prori~uposveti}emo se slu~aju Filokteta.

NEOPTOLEM: Bacimo ga u more.

LANASA: Ne prenagqujmo.

ODISEJ: Mo`da je Helen u pravu.

FILOKTET: Ja vas molim da mi u~inite tu milost i oslobodite meovog `ivota. @iveti zna~i gledati vas, a to je gore odsvake more, smrtnije i otrovnije od svake smrti. Uzmitema~eve i ubijte me. Neoptoleme na Lemnu si rekao da mevoli{. Potvrdi svoju qubav sna`no jednim udarcem ma~a.

NEOPTOLEM: Mo`da i ho}u.

ODISEJ: Ostavimo ga, sudi}e mu narod helenski. Jer vre|aju}i nasFiloktet blatio je mrtve {to pod Trojom za slavu He-lensku pado{e.

222 Velimir Luki}

FILOKTET: U~ini mi to, Neoptoleme. ^uje{ li {ta govori Odisej.Ima li stida, ima li kraja.

LANASA: Kao da ~ujem ptice...

ODISEJ: ^im se razdani bi}emo pod Trojom, to sluti moja du{a.

NEOPTOLEM: Neka te bogovi poslu{aju, neka te usli{e.

FILOKTET: Molim te Hade, molim te ponore, molim te smrti, ugrabime i odnesi, pretvori me u ranu celog, ali me spasi iodnesi!

ODISEJ: Ve`i ga Neoptoleme, dobro ga prive`i, kako je lud mogaobi jo{ i u more da se strmoglavi.

LANASA: Da isprqa te nevine, smaragdne vali.

Neoptolem vezuje Filokteta.

FILOKTET: Trebalo je da te ubijem. Trebalo je da te ubijem, klovneIta~ki.

ODISEJ: Da si mudar kao {to nisi, znao bi da se trenutak nepropu{ta nikad. Tvoj ~as nepovratno pro|e, a moj trendo{ao je opet.

FILOKTET: Oh gde su mi strele, moje nepogre{ive i pravedne strele.

ODISEJ: Spavaj. Ovaj }e vetar do Trojanske zemqe nas odneti.Neka vam bogovi u san prelepe slike i zvuke uzisnu. Abudala ova ako nastavi da kri~i i remeti nam mir, udri gaNeoptoleme, udri ga i ne sa`aqevaj.

LANASA: Dobar san, mudri kraqu.

NEOPTOLEM: Spavaj i ti Lanasa. Ja }u se posvetiti bdewu, da sa~ekamto jutro {to done}e nam svima snagu i uznesewe.

FILOKTET: Ho}u na Lemno. Drago moje, moj Hade, moje meso, mojauspomeno na dah.

NEOPTOLEM: Umukni.

ODISEJ: Udri ga! Ho}u da spavam.

LANASA: Spavajmo!

Neoptolem vezuje Filoktetu usta.

I smrt dolazi na Lemno 223

TRE]A SLIKA(Logor. [ator)

LANASA: Ho}e{ li jo{ vina? Spavaj.

FILOKTET: Koji dan je danas?

LANASA: Deseti kako stigosmo.

FILOKTET: Gde sam? Bol vi{e ne ose}am.

LANASA: ^im stigosmo u logor preuze te Mahaon, a uve~e pozva{eme da te negujem. Zatekla sam te kako spava{. Za sve ovovreme svega si se tri puta budio i tada ti dadoh ovo vino{to spravi ga Mahaon. On te izle~i. Od rane vi{e nematraga.

FILOKTET: Nema bola. Kao da sam zamro sav. Mirijada ogweva {toprolazila je od we, pa kroz `ile do srca dolazila, sadavi{e ne postoji. Sada je mirno. Kao da je iz mene nekoizneo buru, izgnao vreli vetar, i sneg mi beskrajni, tihina telo spustio.

LANASA: I napoqu je, izvan {atora ovog, mir.

FILOKTET: Gotovo je, zna~i.

LANASA: Nema, vi{e Troje.

FILOKTET: Hvala neka je svemu, {to nesvestan bejah za vreme tog~ina.

LANASA: Tvojim su lukom sru{ili zidine najtvr|e, lukavstvom sedokopali kapije i spalili, pobili, opqa~kali i orobilisve {to di{e.

FILOKTET: Sada pobedu slave.

LANASA: Tuku se oko plena.

FILOKTET: Za{to i ti nisi sa wima.

LANASA: Moram da te negujem.

FILOKTET: To nije razlog.

LANASA: Nije.

FILOKTET: Pri~aj, ho}u da znam, ho}u da saznam te dane {to ihizgubih na svoj ponos i milost bogova.

224 Velimir Luki}

LANASA: Neoptolem... Neoptolem podivqa... ~im saznade da mu jeotac mrtav, pomahnita. Palio je i pqa~kao najvi{e,najvi{e ubijao, `rtvova i kao `rtvu prinese zarobqenu}erku nesretnog kraqa Prijama, i rukom svojom ubi je,ubi nevinu Poliksenu.

FILOKTET: On ne sveti oca, on ga nadma{uje.

LANASA: A zatim... zatim pijan i pozveren uzede udovu HektorovuAndromahu, i sada po`udu svoju gasi wenim suzama.

FILOKTET: Prizori {to vam ne pripadam, daleko ste od mene iostanite zaboravqeni svi. Daj mi jo{ vina devojko, ho}uda izlijem `rtvu livenicu svim bogovima {to me svegaoslobodi{e, i {to me spaso{e i ukloni{e iz tog surovogbunila. Ja sam izdvojen, ja sam prespavao najbednije dane{to ih Hronos stvori. To je dar i san bogova.

LANASA: Sada ve}aju o tebi.

FILOKTET: Ko?

LANASA: Agamemnon i ostali. Usred najve}eg trijumfa, dok jetrajala sve~ana sednica saveta ratnog posve}ena pobedi,ustade Odisej i optu`i te za izdajstvo, za huqewe Helen-skog imena i slave, za prezirawe otaybine i `ivotaHelenskog. Neoptolem podr`a, a Agamemnon se razbesne.Menelaj po|e sa vojnicima ka tvom {atoru, htedo{eonakvog jo{ u snu da te zakoqu, ali Odisej ih zadr`a, onre~e da treba da ti sudi tajni sud kojim predsedava Aga-memnon. Poslu{a{e ga. I evo ve} ~itavu no} i dan o tebigovore. Ja mislim da ti je ovo posledwi sumrak, jadniFiloktete. Ja te `alim.

FILOKTET: @ale}i mene sebe `ali{, jer tebe vi{e pogodi Neop-tolemova Andromaha no mene vest o skoroj smrti. Ja ih~ekam. Sramotu i stid mimoi{ao sam. A smrt? Ona nekado|e. Ona je ravnodu{na i zami{qena.

LANASA: Sve vi{e mislim o tvojim re~ima na brodu. Ja sam ti sepodsmevala. Oprosti! Nisam sve razumela... ali sada...znam...

FILOKTET: Tek po~iwe{ da saznaje{, sazna}e{ jo{ mnogo. Ne za-vidim ti.

LANASA: ^ujem dobo{e. Zavr{eno je ve}awe.

I smrt dolazi na Lemno 225

FILOKTET: Pomozi mi da se pridignem. Stojim bez rane.

LANASA: Prvi i posledwi put. Avaj Filoktete!

FILOKTET: Dobro je! Spreman sam za put. Br`e }u si}i u Haronovubarku kad zaplovimo rekom mrtvih. Onakvog ni Had nijehteo da me primi.

LANASA: Sre}no putuj, Filoktete!

Ulaze Odisej i Neoptolem.

ODISEJ: Pozdravqamo te Filoktete i nosimo ti pozdrave visokogAgamemnona, pobednika Troje, sunca Helenskog.

FILOKTET: Zahvaqujem.

NEOPTOLEM: Pozdravqamo te i u ime ratnika Helenskih smrtimamnogih Trojanaca.

ODISEJ: Pozdrav i tebi Lanasa.

NEOPTOLEM: Filoktete, zna{ li za{to smo do{li?

FILOKTET: Slutim. Znam!

ODISEJ: Saop{ti}emo ti odluku tajnog suda...

NEOPTOLEM: Sud kome predsedava sveti Agamemnon...

ODISEJ: Polako Neoptoleme, odluku treba da saop{tim ja.

FILOKTET: Tako ti seni Laertove, ne zamra~ujte mi posledwe se-kunde bqutavim re~ima, ve} zavr{imo to odmah... evo mogvrata i mojih grudi. Zabodite ma~eve.

LANASA: Zbogom, nesre}ni i prokleti!

ODISEJ: Prvo saslu{aj, Filoktete. Saslu{aj presudu Agamem-nona, ne pona{aj se mahnito, vi{e nema{ rane i nemaplamenih bujica da li`u um tvoj. Smiri se i slu{aj.

FILOKTET: Po`urite. Dajte mi smrt, nestajem bez vas, niko me ne}eporediti sa vama. Radosti!

ODISEJ: Posle dugog ve}awa sud je odlu~io da se tvoje u~e{}e uun{itavawu Troje prizna i potvrdi. Odlu~eno je da seuvrsti{ u red najve}ih heroja Trojanskog ratovawa. Na-redbom Agamemnonovom zabraweno je da se govori o tvomsnu i tvom neu~estvovawu. U sve zemqe Helenske poslatesu poveqe o tvojim podvizima, a za wima i peva~i {to ihopevaju. Pripisane su ti smrti hiqade i hiqade, ispevanesu ti duge pesme o tvom stra{nom luku, o tvojim neu-

226 Velimir Luki}

mitnim strelama, ti postade najslavniji me|u slavnima, inajsvirepiji me|u svirepima, uzor svih nas i na{ ponos.Tako odredi Agamemnon i to je sad jedina istina. Ja te sadpozdravqam i klawam ti se osvaja~u Troje.

NEOPTOLEM: Tvoj luk posvetismo pobedi i eno na vrhu gore Idske kaobela zvezda stoji, kao znamewe tvojih podviga.

LANASA: Filoktete, ne napusti{e te bogovi.

NEOPTOLEM: Svi Heleni te slave, uznose tvoje ime.

ODISEJ: Obo`avaju tvoj lik.

NEOPTOLEM: Kunu te majke, sestre, robiwe trojanske... wima rekosmoda im mu`eve, bra}u, dragane ti ubi. Kunu te i pakao moleda te satre. Helada te ~eka sa slavolucima.

ODISEJ: Odredismo ti najbogatiji plen, za toliko podviga treba izlata mnogo.

NEOPTOLEM: Ja ti poklawam ovaj pehar i Lanasu. Neka te slu`e.

LANASA: Ja nisam tvoja robiwa!

NEOPTOLEM: Poklawam ti novi pehar i staru Lanasu.

ODISEJ: Evo ti ogrlice Hekabine, zemqu si wenu satro i nosi tajznak.

NEOPTOLEM: Zanemeo je od radosti.

ODISEJ: Sre}an je {to je sa nama. On je uvek `eleo da namapripada. Bio nam je odan, a mi smo ga ostavqali. Zato jebio nesre}an i mrzovoqan. Ali ne zaboravqaju se odanosti hrabrost, eto mi ti sad trostruko vra}amo... ti si {to imi, mi smo {to i ti, i niko nas vi{e i nikada i nigde ne}erazlikovati.

NEOPTOLEM: Misao jedna, smrt jedna, ma~ jedan, ideja jedna.

ODISEJ: Mi nismo boqi od tebe, ti nisi boqi od nas. Tvoja slavaje na{a, a na{a tvoja. Le{evi i po`ari na{i su. Po-nosimo se zajedno, hvale nas zajedno.

FILOKTET: Ja vi{e ne smem da umrem. Ja vi{e ne smem da ka`em dasam ja ja. Ja vi{e ne smem ni da di{em ni da kora~am, ni daspavam, ni da sawam. O porugo najsramnija od svih poruga.[ta ho}e moja sudbina. Ni sudbina vi{e nije moja. Koho}e da pretvori moje ime u sramno popri{te, ko ho}e daodnese moju du{u u reku stida. Odiseju proklet da si, nekate gone po nebu i po zemqi seni svih mrtvih {to baci ih

I smrt dolazi na Lemno 227

na mene. Neka te progone sve zle sile {to ih ima vazduh,voda, zemqa i vatra. To je tvoja zamisao, tvoja osveta,tvoja sujeta.

ODISEJ: Odluka je zajedni~ka, neko je mawe a neko vi{e doprineo.Ali slo`ismo se u jednom. Na{ poduhvat je golem, pobedajedinstvena, trijumf beskrajan i niko i ni{ta ne sme dastoji naspram toga. Ako prihvatimo da nisi bio sa nama,mo`da }e neko zapitati i za{to, a ~im se pojavi pitawesve postaje neizvesno. Od pitawa ru{e se i drhte tvr|avei zidine mo}nije i sna`nije od one nekada{we Pri-jamove, a tvoje nepostojawe izazvalo bi mnogo i mnogo tih“za{to”. Neki i mnogi bi na kraju rekli da si ti mo`da ibio u pravu, a to bi zna~ilo da na{i podvizi, na{e ideje,i nisu tako veli~anstveni. Zar smemo tako ne{to bo-`ansko da prepustimo slu~aju. Ovo delo pod Trojom jecvet, bokor na{eg vremena, i mi to ~inimo. Usisali smote u svoje latice i dali ti meda na{e slave, polene na{egsjaja, a ti sada `ivi, raduj se ili zapoma`i. Istovetnostje na{e ime.

FILOKTET: Kako je to sazdan i blatwav ovaj `ivot? Kakvi su tozidovi {to me opasuju, kakvi ma~evi {to me ru{e. Kakveme to sprave mequ i ~ine nemo}nim! Ja ne ose}am vi{esvoje lice, nemam ruke, o~i kao da mi gasnu. Jezik govoritu|e re~i, a mozak tu|e misli stvara. Ko sam ja?

NEOPTOLEM: Filoktet Trojanski.

LANASA: Smiri se, jo{ se mo`e `iveti.

FILOKTET. Reci mi kako. Govori brzo!

ODISEJ: Udobro! Na bilo koju kapiju bilo kog Helenskog gradakad sutra zakuca{ i ka`e{ da si Filoktet od Troje, svi}e te do~ekati ru`ama i pesmom. U najrasko{nijim }e{ku}ama biti gost i najlep{im heterama okru`en. Naj-boqa vina pi}e{ i najboqe pesnike, o tebi {to pevaju,slu{a}e{. Jer ti si ratovao i pobedio.

NEOPTOLEM: Budi zadovoqan i ne prokliwi. Izle~ili smo ti ranu,stvorili slavu i izobiqe. Bio si crv na Lemnu sada sipolubog u vasceloj zemqi Helenskoj, i ti zapoma`e{. Tosu posledice tvog ludila.

LANASA: Svirepi, podli, neobuzdani!

NEOPTOLEM: Ne `esti se, zaboravqena.

228 Velimir Luki}

ODISEJ: Ostavqamo te preslavni i jedinstveni. Hajdemo Neop-toleme.

NEOPTOLEM: Zbogom, krvavi ratni~e! Zbogom.

Odisej i Neoptolem odlaze.

LANASA: Ho}e{ li vina?

FILOKTET: I nema vi{e ni~eg da mi pomogne, ni rane vi{e nema dame nosi povrh zemqe i iznad qudskih o~iju i re~i.

LANASA: No} je ve}. Gore vatre u logoru... pohore jedra i {um sevesala ~uje... mnogi ve} odlaze.

FILOKTET: Primam sramotu. Nosi}u je kao {to nosim svoju glavu isvoje ruke. Primio sam je svojim ro|ewem jer na{e vremeni{ta nam ne da {to ve} nije zapisano i utisnuto ve}.Kome da govorim da nisam to ja, kada i ja vi{e ne verujem.O odri~em se samog sebe, pqujem na godine, na Lemno, nasvoju du{u i na svoju ranu. Nema me! Ovo telo {to ga sadavidi{ i ove re~i {to ih sada slu{a{ nisu Filoktet, inisu Filoktetove. Gledaj kroz mene Lanasa, {ta vidi{?

LANASA: Vidim vatre, {lemove, {atore, mrtve i deo mora. Vidimzaspale idske gore, vidim utihli po`ar.

FILOKTET: Ne vidi{ Lemno?

LANASA: Ne.

FILOKTET: Ne vidi{ moju ranu, moj bol?

LANASA:P Ne.

FILOKTET: Nema vi{e ni~eg. Ni{ta me ne boli. Telo je mirno kaotaj svod {to treperi falangama zvezda. Ja ne postojim,postoje samo oni.

LANASA: Ti si `iv, `iv si Filoktete. Izle~en i veliki.

FILOKTET: Umro sam ~im sam ro|en. Senka moje smrti zavarava te.

LANASA: Ja ho}u da budem uz tebe, svejedno iako si mrtav.

FILOKTET: Ne dodiruj me. Idi.

LANASA: Pusti me da budem blizu tebe. Qubim te, qubim tvojusudbinu.

FILOKTET: Tr~i za Neoptolemom, stigni Odiseja i qubav je u wih.Tr~i, ovaj ~as je wihov, ako ih ne stigne{ zadocni}e{ zasve. Idi! Idi! Brzo! Tr~i!

I smrt dolazi na Lemno 229

Lanasa odlazi.

FILOKTET: Neka je sada ova no}, no} na Lemnu, i neka sa svojom ranomi lukom puzim i hramqem izme|u stena i neka ga ugledam.Stani huqo Ita~ka! Oh, be`i, kako be`i pla{qivac.Stani! Pu{tam strelu! Oh, kako fiju~e lepotica! Eto,zarila se. Bedro! Stewe{ vepre Ita~ki. Drowo, drhti{,ka`i ne{to, ka`i! Ka`i kako si nagovorio Agamemnonada me uzida u sve ovo, ka`i. Evo ti jo{ jedne strele.Stewi! Ali, {ta je to? Neko se prikrada. Neoptolem!Evo i tebi. Rame, rame ti je krvavo kopile Ahilejevo.[ta je to? Mahaon? Pravo u trbuh. Pih! Kakva crva. Nekrij se Menelaju, ne prikradaj se! Tako! Kroz uho. Mrtav.Jo{ neko je sa wim. Be`i. Agamemnon. U oko! Jo{ jednom,i drugo da pogodim, ali ko je to, koliko jo{ nadire, ceologor, cela vojska Helenska, svet ceo! Evo zasipam svevas. Ali {ta je, za{to ne padaju, za{to mi prilaze.Ubijam! Avaj meni! Prilaze. Avaaj! Nemam vi{e strela,nemam vi{e strela, nemam vi{e strela...

KRAJ

230 Velimir Luki}

/ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /DownsampleGrayImages true /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 300 /GrayImageDepth -1 /GrayImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /DownsampleMonoImages true /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /PDFX1aCheck false /PDFX3Check false /PDFXCompliantPDFOnly false /PDFXNoTrimBoxError true /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile () /PDFXOutputCondition () /PDFXRegistryName (http://www.color.org) /PDFXTrapped /Unknown

/Description >>> setdistillerparams> setpagedevice