Grof Lav Nikolajevič Tolstoj (rus. Лев Николаевич Толстой; 1828 - 1910) bio je ruski pisac svrstan u najveće ruske realiste toga doba.

Bio je esejista, dramaturg, kritičar, moralni filozof i levičar. Svojim naprednim, nenasilnim idejama uticao je na kasnije ličnosti kao što su Martin Luter King i Gandi.

Proglašen je za najboljeg pisca u poslednjih 200 godina i to od strane 125 američkih i britanskih književnika

Rođen je 9. septembra 1828 u Jasnoj Poljani u Rusiji, od oca Nikolaja Iliča Tolstoja i majke Marije Nikolajevne (rođ. Vokonski). Bio je izdanak jedne od najznačajnijih ruskih grofovskih porodica, koja je već nekoliko vekova Rusiji davala mnoge generale, diplomate i pisce.

Na Kazanjskom Univerzitetu je studirao pravo i jezike, nakon što je 1844. napustio studije arapsko-turske filologije. Ubrzo i to napušta, podučavajući se samostalno, a započinje i vođenje dnevnika, koji piše do kraja života.

Dugo vremena je provodio u Moskvi i Sankt Peterburgu. Napuštajući seoski život, odlazi u južnu Rusiju, gde je njegov brat služio u Krimskom ratu. Ubrzo kao dobrovoljac započinje službu u vojsci. Nakon povratka, otvara školu u Jasnoj Poljani za seosku decu.

Nije pošao putem mladića iz aristokratske porodice da završi studije i gradi karijeru državnog službenika, već je napustio studije, došao u Jasnu Poljanu i počeo da se bavi imanjem. Oslobađao je svoje kmetove, delio im zemlju, pomagao im, podigao školu za seljačku decu, pisao knjige.

Bio je stalno protiv nepravde i siromaštva, ličnim primerom pokazao je kako treba brisati staleške razlike. Zbog takvih stavova došao je u sukob sa plemstvom, vlastima, crkvom i porodicom. On je ozlojađen nepodnošljivim razlikama u društvu : na jednoj strani su oni koji gladuju, na drugoj su oni koji skoro ništa ne rade a žive u izobilju

Tolstoj je bio čovek nemirnog duha, učestvovao je u ratovima i odavao se kocki i piću

Lav Nikolajevič će u poznim godinama, na prelomu vekova, biti ekskomuniciran iz ruske crkve.

Dana 23. septembra 1862. venčao se sa Sofijom Andrejevnom Bers, kćerkom moskovskog fizičara, s kojom je imao trinaestoro dece, od koje je petoro umrlo u ranom dobu.

Pre nego što se oženio devetnaestogodišnjom Sofijom Bers, naterao ju je da pročita njegov dnevnik. Ona je tvrdila da se nikada nije potpuno oporavila od tog šoka.

Iako je žena iz njegovih ranih dnevnika doznala za brojne Tolstojeve ljubavne afere, što on nije sakrivao, imali su skladan bračni odnos i porodičnu sreću, što je njemu omogućilo da nesmetano radi na najvećim delima.

Romani i novele:

DetinjstvoDečaštvoKozaciRat i mir Ana

Karenjina VaskrsenjeHadži Murat

Kratke priče:UpadSevastopoljske

pričePolikuškaKavsaski

zatvorenikKoliko je čoveku

poterbno zemlje?

Kozak i radnik

Naučna dela i polemike:IspovedU šta verujemCarstvo Božje u tebiJevanđelje u

pismimaŠta je umetnost?

Zahvaljujući dnevniku Tolstojeve žene znamo da je 27. februara 1870. Lav Nikolajevič saopštio da je zamislio roman o udatoj ali izgubljenoj ženi iz viših društvenih krugova. Pa ipak, tri godine pisac se dvoumio pre nego što se sasvim posveio ovom projektu čiji plod je roman "Ana Karenjina“. Neki izvori navode da je Anu Karenjinu pisao 5 godina. Imenu "Ana Karenjina“ prethodila su "Moćna ženska" i "Dva braka". Ana Karenjina je prošla kroz šest verzija a tek u četvrtoj verziji delo dobija današnje ime.

Lav Tolstoj je pažljivo i studiozno radio na svojim knjigama.

Pisac se na neki način i sam našao u ovom romanu. Mnogi podaci potvrđuju da je u ovom romanu on predstavio i svoju vlastitu dramu. Tolstoja u romanu “Ana Karenjina" često možemo prepoznati u liku Ljevina.

Postoji mnogo biografskih poklapanja u romanu, posebno u njegovom odnosu sa suprugom, način na koji je zaprosio i neki detalji na venčanju Ljevina i Kiti, su isti kao kod Tolstoja. Ljevin ima mnogo napada nesigurnosti i sumnje kroz roman, a to se desavalo i Tolstoju. U Ljevinu, vidimo Tolstojeve nade za buduću Rusiju."

U lik Ane, Tolstoj je utkao Mariju Aleksandrovnu Hartung - Puškinovu ćerku. Pored nje Tolstoj je utkao i tragično samoubistvo Ane Pirigove koja se na obližnjoj stanici zbog nesrećne ljubavi bacila pod voz. Tolstoj je izmenio oba ova uzora za svoj roman i načinio posebno delo.

U Karenjinu se mogao prepoznati savetnik Suhotin,

U Obolenskom plemić i kasnije gubernator Perfiljev,

Agafja, Tit i Jarmil su likovi koji su zaista živeli na Tolstojevom imanju u Jasnoj Poljani.Nikolaj Nikolajevič Rajevski poslužilo je Tolstoju kao prototip za lik Alekseja Kiriloviča Vronskog

Tolstojev brat Nikolaj umire 1860. godine od tuberkuloze i tom tragedijom Tolstoj biva duboko pogođen. Kasnije je smrt Nikolaja Tolstoj rekonstruisao u svom delu Ana Karenjina i to u liku Ljevinovog brata, koji se isto zvao Nikolaj.

Lik Kiti je zapravo ogledalo njegove žene Sofije.

Tolstoj je umro 20. novembra 1910. godine.S godinama je u njemu sve više sazrevala zamisao da

mora napustiti sve, što je i učinio.Veruje se da je Tolstoj umro od zapaljenja pluća u

Astapovu, na železničkoj stanici 1910. godine, nakon što je usred zimske noći napustio dom. Imao je 82 godine.

Na mesto smrti odmah su došli lekari, dajući mu injekcije morfija. Policija je pokušala da ograniči pristup posmrtnoj ceremoniji, ali hiljade seljaka je bilo u koloni na njegovoj sahrani. Neki su, doduše, znali samo da je „neki aristokrata preminuo“. Tako se ispostavilo da nisu dovoljno znali o životu i delu ovog ruskog realiste.

Smrt Tolstoja

Aleksa JovanovićAna S. JovanovićOgnjen StankovićKatarina KujundžićII b