Standardi Za Razvoj i Ucenje Dece Ranih Uzrasta u Srbiji- Baucal

8/13/2019 Standardi Za Razvoj i Ucenje Dece Ranih Uzrasta u Srbiji- Baucal

1/153

Standardiza

razvojiuenje

dece

ranih

uzrastau

Srbiji


2/153

UNIVERZITET U BEOGRADU

FILOZOFSKI FAKULTET

INSTITUT ZA PSIHOLOGIJU

Standardi zarazvoj i uenjedece ranih

uzrasta u Srbijiurednik Aleksandar Baucal

Beograd 2012.


3/153

Standardi za razvoj i uenje dece ranih uzrasta u Srbiji

Izdava: Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Suizdava: UNICEF, SrbijaZa izdavaa: Dragica Pavlovi Babi

Urednik: Aleksandar Baucal

Recenzenti:Nada Kora, Pedagoki fakultet u Jagodini

Dragica Pavlovi Babi, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u BeograduMarija Zotovi, Filozofski fakultet u Novom Sadu

Lektura: Milorad Rikalo

Dizajn: Neboja Miti

tampa: Graprof

Tira: 500

ISBN: 978-86-86563-31-6

Beograd 2012.

Ova knjiga nastala je kao rezultat rada na projektima Identikacija, merenje

i razvoj kognitivnih i emocionalnih kompetencija vanih drutvu orijenti-

sanom na evropske integracije (broj 179018), Fundamentalni kognitivniprocesi i funkcije (broj 179033), Kreiranje protokola za procenu edukativnih

potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu individu-

alnih obrazovnih programa (broj 179025) i Modeli procenjivanja i strategijeunapreivanja kvaliteta obrazovanja u Srbiji (broj 179060) Ministarstva

prosvete i nauke Republike Srbije.

Pripremu ove publikacije omoguila je kancelarija UNICEF-a u Srbiji, u okviru

programa podrke ranom razvoju dece.


4/153


5/153


6/153

Sadraj

Razvoj standarda za uenje i razvoj dece ranih uzrasta (Aleksandar Baucal) .................... 9Standardi za razvoj dece ranih uzrasta (0-6 godina) .......................................................... 17Standardi za razvoj dece ranih uzrasta (Aleksandar Baucal) .............................. 191. Intelektualni (saznajni) razvoj (Ivana Stepanovi i Marina Videnovi) ............ 23

0-8 meseci1.1. Sposobnost miljenja ........................................................................... 251.2. Pamenje i panja ................................................................................. 251.3. Znanje i razumevanje ........................................................................... 26




2. Emocionalni i socijalni razvoj (Aleksandar Dimitrijevi i Nataa Hanak) ......... 370-8 meseci

2.1. Emocionalni razvoj .............................................................................. 382.2. Socijalni razvoj ...................................................................................... 382.3. Razvoj identiteta ................................................................................... 39

8-18 meseci2.1. Emocionalni razvoj .............................................................................. 402.2. Socijalni razvoj ...................................................................................... 412.3. Razvoj identiteta ................................................................................... 41

18-36 meseci2.1. Emocionalni razvoj .............................................................................. 422.2. Socijalni razvoj ...................................................................................... 432.3. Razvoj identiteta ................................................................................... 44

36-72 meseci2.1. Emocionalni razvoj .............................................................................. 45

2.2. Socijalni razvoj ...................................................................................... 462.3. Razvoj identiteta ................................................................................... 47

3. Razvoj komunikacije: neverbalna komunikacija,govor i pismenost (Darinka Anelkovi) .......................................................... 49

0-8 meseci3.1. Razvoj neverbalne komunikacije .......................................................... 513.2. Razvoj govora (verbalna komunikacija) ............................................... 52





7/153

0-18 meseci3.3. Razvoj pismenosti ....................................................................................... 62

18-36 meseci3.3. Razvoj pismenosti ....................................................................................... 63

36-60 meseci

3.3. Razvoj pismenosti ....................................................................................... 6460-72 meseci

3.3. Razvoj pismenosti ....................................................................................... 644. Senzorni i motoriki razvoj (Sneana Nikoli) .................................................. 67

0-8 meseci4.1. Razvoj grube motorike (statomotorike) ..................................................... 704.2. Razvoj ne motorike i uvianja (senzomotorike) ........................................ 714.3. Usvajanje navika i sticanje samostalnosti .................................................. 71

8-18 meseci4.1. Razvoj grube motorike (statomotorike) ..................................................... 724.2. Razvoj ne motorike i uvianja (senzomotorike) ........................................ 73

4.3. Usvajanje navika i sticanje samostalnosti .................................................. 7318-36 meseci4.1. Razvoj grube motorike (statomotorike) ..................................................... 744.2. Razvoj ne motorike i uvianja (senzomotorike) ........................................ 754.3. Usvajanje navika i sticanje samostalnosti .................................................. 76

36-72 meseci4.1. Razvoj grube motorike (statomotorike) ..................................................... 764.2. Razvoj ne motorike i uvianja (senzomotorike) ........................................ 784.3. Usvajanje navika i sticanje samostalnosti .................................................. 79

Sredina za razvoj dece ranih uzrasta ................................................................................. 831. Uenje i razvoj na ranim uzrastima (Ana Peikan i Slobodanka Anti) ............ 85

1. Uenje na ranom uzrastu je prirodno, smisleno i samo-nagraujue............ 85

2. Naslee, sredina i rani razvoj mozga ............................................................. 862.1. Priroda ranog razvoja mozga ................................................................ 862.2. Kritini periodi (critical periods) i osetljivi periodi (sensitive periods) .. 882.3. Uenje sa svih pet ula ......................................................................... 882.4. Rani razvoj mozga: stvari mogu da ne idu dobrim putem ................. 89

3. Osnovna naela ranog uenja ....................................................................... 924. Uenje na ranim uzrastima ............................................................................ 97

4.1. Kako deca ue na ranim uzrastima?..................................................... 974.2. Zato je igra vana i potrebna deci? .................................................... 97

5. Kako stvoriti kvalitetan ambijent za rano uenje i razvoj? ............................ 1005.1. Parametri dobrog ambijenta za uenje na ranim uzrastima ................ 101

5.2. Napomene za odrasle koji se bave decom ranog uzrasta .................... 1082. Igra na ranim uzrastima (ivka Krnjaja) .......................................................... 1131. Igra iz perspektive deteta ............................................................................. 1152. Funkcije igre i dobrobit deteta ...................................................................... 1163.Igra iz perspektive odraslih ............................................................................. 1234. Kratak pregled strategija podrke odraslih igri i u igri ............................. 125

3. Odnosi na ranim uzrastima (Dragana Pavlovi Brenesalovi) ......................... 1331. Zato su vani odnosi? ................................................................................... 1332. Odnosi kao kontekstualni sistemi ................................................................. 1353. Odnosi kao dijadni sistem .............................................................................. 1374. Kakvi treba da su odnosi? Kvalitet odnosa .................................................... 140

4.1. Kvalitet odnosa iz perspektive deteta .................................................. 140

4.2. Kvalitet odnosa iz perspektive odraslog ............................................... 1434.3. Kvalitet odnosa iz perspektive zajednice i drutvene prakse brige o deci 146


8/153


9/153


10/153

9

Razvoj standarda za uenje irazvoj dece ranih uzrasta

Aleksandar Baucal1

U poslednje dve decenije odnos javnih politika prema ranom razvoju dece u velikombroju zemalja se promenio u znaajnoj meri. Na to je uticao vei broj faktora. Pre svega

znaajan uticaj je imala UN Konvencija o pravima deteta usvojena 1989. godine na Gene -

ralnoj skuptini UN (UNICEF, 1999), a potom potpisna i ratikovana od strane skoro svih

zemalja lanica. Prihvatanjem Konvencije o pravima deteta, zemlje potpisnice se obave-

zuju da e javnu politiku i praksu prema deci zasnovati na univerzalnim pravima, odnosno

na etiri bazina principa Konvencije:

pravo na ivot i razvoj,

najbolji interes deteta,

nediskriminacija, i

participacija.

Na taj nain zemlje potpisnice, meu kojima je i Republika Srbija, su se obavezale da

svakom detetu, u okviru realnih mogunosti, obezbede adekvatne uslove za rani razvoj

i uenje (Vukovi-ahovi, 2001). Istovremeno, princip nediskriminacije i participacije

(potovanje miljenja i oseanja deteta i smisleno ukljuivanje u donoenje odluka u ijem

razmatranju mogu da uestvuju) oslanjaju se na savremene interdisciplinarne studije ranog

detinjstva i istraivanja ranog razvoja i armiu, s jedne strane, socio-kulturne specino-

sti u nainima podizanja i vaspitanja dece, i, s druge strane, aktivnu ulogu samog deteta

u oblikovanju sopstvenog razvoja.

Pored toga, veliki broj novijih istraivanja pokazuju da je novoroene daleko spo-

sobnije nego to se ranije mislilo (Stone, Smith, & Murphy, 1973; Karmilo-Smith, 1991;

Buss, 1999; Keller, 2007), da su deca bioloki socijalna bia (Vigotski, 1977; Ivi, 1987;

Bruner, 1996; Buss, 1999; Rogo, 2003), da su prve godine ivota period najbreg razvoja

mozga - do osme godine mozak dostie 90% teine (Johnson & de Haan, 2011), da svako

dete moe da razvije vane kompetencije ako je ukljueno u odgovarajuu ziku i soci-

jalnu sredinu i da je rani razvoj u znaajnoj meri rezultat interakcije sa okruenjem (Berk

1 Ovo poglavlje nastalo je kao rezultat rada na projektu Identikacija, merenje i razvoj kognitivnih i emoci-

onalnih kompetencija vanih drutvu orijentisanom na evropske integracije (broj 179018) Ministarstva prosvete

i nauke Republike Srbije.


11/153

10


& Winsler, 1995; McCain & Mustard, 1999; Engle, 2007; Shonko & Phillips, 2000) itd.

Rezultati ovih istraivanja jasno sugeriu da se tokom prvih godina ivota postavljaju dobri

temelji celokupnog razvoja i da se ovi dobri temelji ne mogu uspostaviti bez obezbeiva-

nja kvalitetne i podsticajne zike i socijalne sredine za rani razvoj i uenje dece. Kao jojedan argument za izmenjen odnos i poklanjanje posebne panje javnih politika u odnosu

na decu ranih uzrasta, esto se navode i nalazi nekih ekonomskih studija o velikoj ispla-

tivosti ulaganja u obezbeivanje povoljne sredine za rani razvoj i uenje (Karoly & Bige-

low, 2005; Heckman, 2006). Ove studije pokazuju da pohaanje kvalitetnih programa za

rano uenje i razvoj, kao i ulaganja u kapacitete roditelja da obezbede kvalitetniji poro-

dini kontekst za razvoj i uenje, ima itav niz dugotrajnih pozitivnih efekata na dalje obra-

zovanje, zdravlje, zaposlivost itd.

Navedena saznanja su dovela do stvaranja drugaijeg odnosa prema ranom razvoju

dece. Za razliku od perioda kada se smatralo da se deca, tokom perioda razvoja pre pola-ska u kolu, jednostavno razvijaju po svom programu i da ih samo treba uvati, danas

postoji svest da su rano uenje i razvoj od velike vanosti za dalji razvoj i da oni u znaaj -

noj meri zavise od kvaliteta socijalne i kulturloke sredine u kojima deca ive. ekati pola-

zak u kolu da bi se deci omoguili kvalitetni programi za razvoj i uenje znai propustiti

vane prilike koje postoje u predkolskom periodu.

Standardi za rani razvoj i uenje

Jedan od prvih praktinih koraka u obezbeivanju kvalitetne sredine za rani razvoj i uenje

dece moe biti formulisanje standarda za rani razvoj i uenje na nacionalnom nivou. Na takav

nain je zapoet proces reforme predkolskog obrazovanja u nekim evropskim zemljama

kao to su Engleska i Francuska, ali i u nekim zemljama iz naeg regiona (npr. Rumunija i

Makedonija). Na slian nain se pristupilo reformi i u nekim zemljama za koje se smatra da

imaju veoma kvalitetan sistem predkolskog obrazovanja kao to je, na primer, Novi Zeland.

Osnovna ideja takvog pristupa jeste da se prvo deniu standardi za rani razvoj i uenje da

bi se na osnovu toga dizajnirali ostali aspekti sistema predkolskog obrazovanja.

Na naelnom nivou ovaj pristup deluje smisleno i racionalno. Ipak, kada se blie ana-

liziraju razliita iskustva moe da se uoi da postoje mnoge razlike u vanim detaljima.

Ovde emo posebno razmotriti dva takva detalja poto su odluke u pogledu njih odre-

dile sadraj i formu standarda koji se prezentuju u ovoj knjizi.

Prvo, kada se koristi termin standardi za rani razvoj i uenje razliiti autori mogu da

podrazumevaju veoma razliita znaenja. Na primer, pod standardima mogu da se podra-

zumevaju, kao to se to ini u mnogim zemljama, samo iskazi koji opisuju razvoj dece u

ranom detinjstvu. Tim koji je radio na razvoju standarda koji se prikazuju u ovoj knjizi je

poao od pretpostavke da takva praksa nedovoljno uzima u obzir injenicu da su razvoj i

uenje deteta sutinski uklopljeni i umreeni sa socijalnim i kulturnim kontekstom i da su

oblikovani kroz dijaloki (relacioni) odnos izmeu deteta i konteksta (Lerner, 2006). Dakle,

ako se razvoj dece shvati kao hibridni fenomen (Latur, 2010) i dijaloki fenomen, tj.

kao fenomen koji je nerazdvojivo i bioloki i drutveni i kulturloki i tehnoloki, onda se ni


12/153

11

Razvoj standarda za uenje i razvoj dece ranih uzrasta

standardi razvoja dece ne mogu opisivati samo u jeziku kompetencija dece. Kompetencije

dece u takvoj perspektivi nisu samo odraz izvesnih unutranjih karakteristika deteta, ve

istovremeno odraavaju i kontekst i celokupnu istoriju deteta. Polazei od takvog, socio-

kulturnog pristupa i razumevanja ranog razvoja dece, koji se zasniva na teorijskim ide-jama Vigotskog, Bahtina, Brunera, Rogofove itd., standardi za rani razvoj i uenje nuno

se odnose i na kontekst u kojem se dete razvija i ui. Iz navedenih razloga, pod standar-

dima za rani razvoj i uenje u ovoj knjizi podrazumevaju se, s jedne strane, razvojna oe-

kivanja u pojedinim razvojno-uzrasnim fazama (tj. koje kompetencije deca mogu da prakti-

kuju i razvijaju na odreenom uzrastu), i, s druge strane, naela interakcije i komunikacije

sa decom i karakteristike zike i socijalne sredine, koji zajedno predstavljaju nuan uslov

i pruaju grau za uenje i razvoj oekivanih kompetencija dece.

Standardi za rani razvoj i uenje, koji se predstavljaju u ovoj knjizi, su usklaeni sa

savremenim naunim saznanjima (razvojno-psiholokim, pedagokim, sociolokim, antro-polokim, neuronaukama i posebno interdisciplinarnim studijama detinjstva), ali i sa spe-

cinim socijalnim i kulturnim potrebama zajednice. Drugim reima, prilikom formulisa-

nja standarda vodilo se rauna da oni budu razvojno realistini i usklaeni sa socijalnim i

kulturnim kontekstom, kao i sa dugoronim perspektivama razvoja drutva. Iz tog razloga

u proces formulisanja standarda, koji su prikazani u ovoj knjizi, bio je ukljuen irok krug

strunjaka i roditelja.

Drugo vano pitanje (detalj) o kojem je autorski tim doneo odluku na kojoj je zasno-

van dalji rad na standardima se odnosi na znaenje formulacija kojima se opisuju razvojna

oekivanja. Naime, u razvojnoj psihologiji postoji duga tradicija i praksa normiranja razvojadece. Verovatno najpoznatiji primer razvojnih normi predstavljaju norme koje je denisao

Arnold Gezel (Gessel, 1925) koje su nastale na osnovu istraivanja ranog razvoja dece iz

viih socio-ekonomskih slojeva. Ovaj tip normi ima snanu vrednosnu konotaciju i slue

kao instrument za ocenu deteta, tj. da se utvrdi u kojoj meri razvoj dece prati normalni

tok razvoja. Usled velike popularnosti i rairene upotrebe od strane pedijatara i drugih

strunjaka, Gezelove norme su postale paradigmatian primer sa kojima se identikuju

znaenje pojma standardi za rani razvoj i uenje. Naime, kada se govori o standardima

za rani razvoj i uenje esto se podrazumeva Gezelov tip razvojnih normi preko kojih se

daju ocene o normalnosti razvoja deteta. Iz tog razloga treba naglasiti, i stalno imati u

vidu prilikom itanja i upotrebe standarda koji se prikazuju u ovoj knjizi, da je autorski

tim odredio standarde na sasvim drugaiji nain. Naime, u ovoj knjizi standarde kojima se

opisuju razvojna oekivanja treba razumeti kao kompetencije koju bi svako dete moglo da

razvije do odreenog uzrasta (npr. do 18 meseca, do kraja tree godine itd.) pod uslovom

da je dete imalo odgovarajue prilike i oslonce za razvoj tih kompetencija. Na primer, ako

neko dete ivi u depriviranoj sredini i nema odgovarajue prilike (zike, tehnoloke, soci-

jalne, kulturoloke itd.) za razvoj odreene kompetencije onda bi to moglo da dovede do

toga da se data kompetencija ne razvije do odreenog uzrasta. Dakle, rani razvoj i uenje

se ovde shvataju kao fenomeni koji se deavaju u odreenom kontekstu i koje treba treti-

rati kao rezultat relacionih odnosa izmeu deteta i konteksta, a ne kao rezultat biolokog

razvoja ili naslednih (predeterminisanih) karakteristika koje postoje unutar deteta. Prak-


13/153

12


tina posledica takvog polazita jeste da praenje i analiza razvoja dece treba da slue,

na prvom mestu, da se deci obezbede odgovarajua iskustva i kontekst za razvoj kako bi

omoguio i podrao razvoj kljunih kompetencija.

Konano, trebalo bi naglasiti da se rani razvoj odreuje na razliite naine u razlii-tim zemljama. U nekim zemljama on obuhvata uzraste do 5 godina starosti, negde do 6

godina, a u nekim sluajevima se ukljuuju i uzrasti do 8. godine. Ove razlike uglavnom su

rezultat razliitih kriterijuma od kojih se polazi kao i specine prirode i namene radova

koji se bave ranim uzrastima.

Osnovni cilj

Osnovni cilj ove knjige jeste da se predstave standardi za rani razvoj i uenje koji mogu

da poslue kao osnova za razvoj buduih politika, mera i aktivnosti koje bi bile usmereneka obezbeivanju kvalitetne sredine za rani razvoj i uenje dece u Srbiji.

Kao to je ve reeno, ali vredi ponoviti da bi se izbegle nejasnoe u tom pogledu, u

ovoj knjizi pod standardima se podrazumeva i opis kompetencija koje deca mogu da razviju

do odreenog uzrasta pod uslovomda im se obezbede potrebne prilike za uenje i razvoj

opisanih kompetencija, ali i karakteristike sredine i odnosa u koje su ukljuena deca koje

predstavljaju nuan preduslov za sredinu koja je razvojno podsticajna.

Iz tog razloga knjiga je podeljena u dva dela.

U prvom delu su opisana razvojna oekivanja na kraju pojedinih faza razvoja od roenja

do este godine. Ova razvojna oekivanja se odnose na kompetencije koje bi deca mogla darazviju do odreenog uzrasta ako bi im se obezbedile adekvatna sredina za razvoj i podsti-

cajna iskustva. Drugim reima, razvoj dece se sagledava pre svega u funkciji kvaliteta (pod-

sticajnosti) sredine ili sredina u kojoj/kojima dete ivi, tj. razvoj veine relevantnih kom-

petencija koje deca treba da formiraju tokom ranog razvoja zavisi od kvaliteta sredine u

kojoj se dete razvija. S druge strane, u sluaju da dete ne formira odreenu kompetenciju

do nekog uzrasta pitali bi se koja vrsta podsticaja je nedostajala u sredini u kojoj dete ivi,

a ne ta ne valja sa samim detetom. Razvojna oekivanja e biti opisana posebno za etiri

domena razvoja: (a) intelektualni (saznajni) razvoj, (b) socijalni i emocionalni razvoj, (c)

razvoj komunikacije, govora i pismenosti, i (d) senzorni i motoriki razvoj. Takva organiza-

cija dela dokumenta u kojem se opisuju razvojna oekivanja, treba to eksplicitno naglasiti,

ne sugerie da se razvoj deteta odvija posebno za svaki domen. Dete nije puki zbir kompe-

tencija iz razliitih domena (intelektualnog, socijalnog itd.), ve je dete uvek celovito bie,

tj. razvoj deteta u jednom domenu ne moe dobro da se razume ako se ne uzme u obzir

razvoj svih drugih kompetencija i sredine u kojoj se dete razvija. U tom prvom delu doku -

menta, razvojna oekivanja su opisana za etiri faze ranog razvoja:

period od rodjenja do 8 meseci,

od 8 do 18 meseci od 18 do 36 meseci

od 36 do 72 meseca


14/153

13


Za svaku fazu i svaki domen razvoja formulisane su kompetencije koje deca treba i

mogu da razviju ako im se obezbedi adekvatna i podsticajna sredina za razvoj. Na primer,

u domenu socijalnog i emocionalnog razvoja navodi se u okviru faze 18-36 meseci da dete

moe da podnese situacije razdvajanja i raduje se ponovnom susretu. Ovu formulacijutreba razumeti da dete moe da razvije ovu kompetenciju do kraja ove faze razvoja (do 36.

meseca) ako se obezbede odreeni, podsticajni uslovi za razvoj ove kompetencije, odno-

sno da osobe koje se staraju o deci treba da se trude da, u datom periodu razvoja, pod -

stiu razvoj ove kompetencije.

Drugi deo knjige se odnosi na pitanje koja sredina je adekvatna za razvoj i uenje dece

ranih uzrasta (0 do 6 godina). Kao to je ve reeno, ova knjiga u celini poiva na pretpo -

stavci da je kljuni faktor razvoja dece zapravo kvalitet sredine u kojoj dete ivi i u kojoj

se razvija. Iz tog razloga, u drugom delu dokumenta daju se sugestije o tome kakvu sre-

dinu za rani razvoj i uenje treba obezbediti za decu do est godina starosti. Ovaj drugideo knjige je organizovan u tri posebna odeljka. U prvom se ukazuje na celovitost razvoja

deteta, na veze koje postoje izmeu pojedinih funkcija i domena razvoja i na prirodu ue-

nja dece tokom ranog razvoja, dok se u naredna dva dela razmatra znaaj interpersonal -

nih odnosa i igre na ranim uzrastima.

Osnove na kojima je baziran razvoj standarda za rani razvoj i

uenje

Formulisanje standarda za razvoj i uenje dece ranih uzrasta u Srbiji je bio proces koji jeukljuio veliki broj strunjaka (vidi kasnije) i stoga je bilo vano da se usaglase odreeni

principi i naela koji e usmeravati rad na formulisanju standarda.

Razvoj standarda za rani razvoj i uenje je, dakle, bio zasnovani na sledeim princi -

pima i naelima:

uvaavanju i armisanju koncepta detetakao punovrednog bia, sa pravima a ne

samo potrebama, i ranog detinjstvakao egzistencije, a ne tranzitornog stanja (v.

posebno Komentar 7 Komiteta za prava deteta o Primeni prava deteta na rano

detinjstvo); oslanjanju na meunarodne ugovore i dokumente, koje je drava prihvatila i rati-

kovala kao i na nacionalne dokumente iusvojene strategije: pre svega Konvenciju o

pravima deteta (posebno uzimajui u obzir 4 bazina principa Konvencije i Komentar

7 Komiteta za prava deteta o Primeni prava deteta na rano detinjstvo), zatim Dakar-

sku konvenciju (2000), Nacionalni plan akcije za decu (2004), Strategiju za smanje-

nje siromatva u Srbiji (2003), Milenijumske ciljeve razvoja u Srbiji (2006), kao i na

dosadanju politiku i pozitivnu praksu u domenu drutvene brige o deci i posebno

koncepciju i praksu predkolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji;

koncepciji razvojakao socio-kulturnog, a ne samo i ne prevashodno biolokog pro-cesa, ishvatanjuda je razvojno znaajnouenjeproces ko-konstrukcije i voene

participacije;


15/153

14


savremenim naunim saznanjima i rezultatima istraivanja o ranom detinjstvu, ue-

nju i razvoju(razvojno-psiholokih, pedagokih, sociolokih, antropolokih, neuro-

nauka i posebno interdisciplinarnih studija detinjstva);

uzimanju u obzir kulturne i drutveno-ekonomske specinosti konteksta odrasta-

nja deceu Srbiji, uz posebno uvaavanje etnikih, subkulturnih, socijalnih i indivi-

dualnih razlika,ali i uz kritiko preispitivanje aktualne prakse i obrazaca podizanja

i vaspitanja dece, imajui na umu viziju budueg razvoja zajednice;

iskustvima drugih zemaljau izradi slinih dokumenta.

Koja je svrha dokumenta i kome je dokument namenjen?

Proces formulisanja standarda za rani razvoj i uenje je proces koji traje nekoliko godina.

Ipak, on mora da pone nekim korakom. Ovaj dokument ne daje konana reenja, ve for-mulie predlog standarda za rani razvoj i uenje. Kao takav on treba da poslui kao osnova

za dalje diskusije i rasprave kroz koje treba da se doe do usaglaenih standarda koji bi

predstavljali jedan od vanih oslonaca u daljem razvoju sistema za rani razvoj i uenje dece

(tj. za sistem drutvene brige o deci predkolskog obrazovanja).

Ipak, ova knjiga moe da bude korisna i za sve one koji ive i saradjuju sa decom da im

pomogne da razumeju obrazovne i razvojne potrebe dece, koje kompetencije se razvijaju

u pojedinim uzrastima, koje su karakteristike uenja i razvoja dece, koja vrsta odnosa sa

decom je najpogodnija, kakva je uloga igre u ranom detinjstvu itd.

Ko su autori standarda za rani razvoj i uenje?

Na razvoju standarda za rani razvoj i uenje je radio tim strunjaka koji je okupljen u okviru

Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. lanovi tima koji su radili na

izradi standarda za rani razvoj i uenje su bili:

Aleksandar Baucal, Filozofski fakultet u Beogradu (koordinator)

Ana Peikan, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu

Dragana Pavlovi-Breneselovi, Filozofski fakultet u Beogradu

Slobodanka Anti, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu

ivka Krnjaja, Filozofski fakultet u Beogradu

Ivana Stepanovi, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu

Marina Videnovi, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu

Nataa Hanak, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu

Aleksandar Dimitrijevi, Filozofski fakultet u Beogradu

Darinka Anelkovi, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu

Sneana Nikoli, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu

Dragica Pavlovi-Babi, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu

Olga Markovi, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu


16/153

15


Ipak, tokom izrade standarda navedeni tim je imao pomo niza recenzenata i drugih

strunjaka koji su dali veoma korisne sugestije i komentare koji su doprineli da dokument

bude bolji:

Mirjana Pei, Filozofski fakultet u Beogradu

Ivan Ivi, Filozofski fakultet u Beogradu

Lidija Radulovi, Filozofski fakultet u Beogradu

Lidija Mikeljin, specijalista predkolske pedagogije, Visoka kola strukovnih studija

za obrazovanje vaspitaa Kikinda

Marija Zotovi, Filozofski fakultet u Novom Sadu

Nada Kora, Pedagoki fakultet u Jagodini

Martina Ozbi, Pedagoki fakultet u Ljubljani

Vesna Janjevi Popovi, psiholog

Pored navedenih recenzenata i strunjaka pojedini delovi dokumenta su diskutovani i

u okviru fokus grupa u kojima su uestvovali vaspitai i roditelji. Njihovi komentari i suge-

stije su, takoe, znaajno doprineli da nalna verzija dokumenta bude bolja nego pret-

hodne verzije.

Literatura:

Berk, L, & Winsler, A. (1995). Scaolding childrens learning: Vygotsky and early childhood education.Washington: National Association for the Education of Young Children.

Bruner, J. (1996). The culture of education.Cambridge: Harvard University Press.

Buss, D. (1999).Evolutionary Psychology. London: Allyn & Bacon.

Engle, P., Black, M., Behrman, J., Cabral de Mello, M., Gertler, P., Kapiriri, L., Martorell, R., & Young,M. (2007). Strategies to avoid the loss of developmental potential in more than 200 million chil-dren in the developing world. The Lancet, 369, str. 229-242

Gessel, A. (1925). The mental growth of the pre-school child: A psychological outline of normal deve-lopment from birth to the sixth year, including a system of developmental diagnosis. New York:MacMillan.

Heckman, J. (2006). Skill Formation and the Economics of Investing in Disadvantaged Children. Sci-ence, 312(5782), str. 1900-1902.

Ivi, I. (1987). ovek kao animal symbolicum.Beograd: Nolit.Johnson, M. H. & de Haan, M. (2011).Developmental Cognitive Neuroscience (3rd ed.). Oxford: Wiley-

Blackwell.


17/153

16


Karmilo-Smith, A. (1991). Beyond modularity: Innate constraints and developmental change. Theepigenesis of mind: Essays on biology and cognition. U: S. Carey & R. Gelman, Rochel (Ur.), Theepigenesis of mind: Essays on biology and cognition(str. 171-197). Hillsdale: Lawrence Erlbaum

Associates.

Karoly, L. A., & Bigelow, J. H. (2005). The Economics of Investing in Universal Preschool Education inCalifornia.Arlington: RAND.

Keller, H. (2007). Culture of Infancy. London: Lawrence Erlbaum Associates

Latur, B. (2010).Nikada nismo bili moderni.Novi Sad: Mediteran.

Lerner, R. M. (2006). Developmental Science, Developmental Systems, and Contemporary Theories ofHuman Development. U: W. Damon & R. M. Lerner (Ur.),Handbook of child psychology (Vol. 1).New Jersey: John Wiley & Sons.

McCain, M. N., & Mustard, J. F. (1999).Early Years Study: Reversing the Real Brain Drain.Toronto:Ontario Childrens Secretariat.

Richerson, P. J. & Boyd, R. (2005).Not By Genes Alone: How Culture Transformed Human Evolution.Chicago: University of Chicago Press.

Rogo, B. (2003). The Cultural Nature of Human Development.Oxford: Oxford University Press.

Shonko, J. P., & Phillips, D. (2000).From neurons to neighborhoods: the science of early childhooddevelopment.Washington: National Academy Press.

Stone, L. J., Smith, H. T. & Murphy, L. B. (1973). The competent infant. New York: Basic Books.

UNICEF (1999).Konvencija o pravima deteta. Beograd: UNICEF.

Vigotski, L. (1977). Govor i miljenje.Beograd: Nolit.

Vukovi-ahovi, N. (2001).Prava deteta i Konvencija o pravima deteta. Beograd: Jugoslovenski cen-tar za prava deteta.


18/153

Standardi za

razvoj deceranih uzrasta

(0-6 godina)


19/153


20/153

19Standardi za razvoj dece ranihuzrasta

Aleksandar Baucal1

U ovom delu dokumenta opisan je razvoj dece ranog uzrasta preko oekivanih postignuapo razvojnim fazama. Slika razvoja koja se ovde daje je mozaika sastavljena je od poje-

dinanih elemenata koji se prepoznaju u razvoju svakog deteta, ili bar velike veine. Ova

mozainost u prikazu razvoja dece posledica je prirode dokumenta, a ne prirode samog

razvoja: da bismo denisali upotrebljive standarde razvoja, bilo je nuno prepoznati i izdvo-

jiti kljuna razvojna dostignua (kompetencije), kao i spolja vidljiva obeleja na osnovu kojih

zakljuujemo da je dete razvilo odreenu kompetenciju. Upotrebljivost standarda znai da

oni mogu da poslue kao ekasan alat da se utvrdi ta i koliko dete moe i, jo vanije od

toga, da mu se obezbede uslovi u kojima e razvijati svoje potencijale. Meutim, u stvarno-

sti, razvoj deteta je jedinstven fenomen, a nain i tempo kojim se dete razvija je individua-

lan. Ne postoji stroga pravilnost u pogledu uzrasta kada se mogu oekivati pojedine razvojne

novine, svako dete ima periode ubrzanog i usporenog razvoja, a razvoj u razliitim domenima

moe se odvijati razliitim tempom. Drugim reima, razvojna postignua opisana u razlii-

tim delovima dokumenta i pod razliitim naslovima nisu izolovani elementi ije je vaenje

univerzalno za svu decu, ve su meusobno povezana i uslovljena i treba ih posmatrati inte-

gralno, a ne parcijalno. Na pojedinim mestima u dokumentu ove veze su eksplicirane i ita-

lac se upuuje da vidi kako se isti razvojni fenomen opisuje preko svojih razliitih aspekta.

U tabelama koje slede prikazana su razvojna oekivanja, tj. kompetencije koje deca

razvijaju u pojedinim uzrasnim fazama ukoliko ih sredina u kojoj se razvijaju adekvatno

podrava. Razvojna oekivanja su opisana u okviru irih domena razvoja: Intelektualni

(saznajni) razvoj; Emocionalni i socijalni razvoj; Komunikacija i govor; Senzorni i moto-

riki razvoj. Radi lakeg snalaenja, svaki domen je organizovan u pod-domene, a oni u

razvojne linije. U okviru svake razvojne linije opisana su konkretna postignua, razvojne

novine (razvojna oekivanja) koja se oekuju u tom aspektu razvoja na kraju odreenog

razvojnog perioda. Navedeni su i primeri kako se konkretna postignua, odnosno razvojne

novine manifestuju u ponaanju deteta (pokazatelji). Na taj nain se ilustruje i kojim aktiv-

nostima deteta i odraslog mogu da se podre odreene razvojne promene.

1 Ovo poglavlje nastalo je kao rezultat rada na projektu Identikacija, merenje i razvoj kognitivnih i emoci-

onalnih kompetencija vanih drutvu orijentisanom na evropske integracije (broj 179018) Ministarstva prosvete

i nauke Republike Srbije.


21/153


20

Razvojne novine (oekivanja)(koje kompetencije se mogu oekivati ILI tase moe oekivati da dete razvije na kraju

odreenog perioda ako je dovoljno podsticano)

Pokazatelji razvojne novine(ponaanja na osnovu kojih se moe prepoznati

da je dete razvilo odreenu kompetencijuILI razvojnu novinu)

Razvojni pod-domen(krupniji aspekti razvoja unutar jednog domenakao to je Pojava i nain ispoljavanja bazinihoseanja unutar domena Emocionalni razvoj)

Razvojni domen(krupniji aspekti, domeni razvoja, kao to su

intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj itd.)

Razvojne linije(kompetencija ILI konkretniji aspekt ije se

promene tokom predkolskog razvoja opisuju)

Dokument se odnosi na uzraste od roenja do 6 godina. Uzrasne granice razvojnih faza

za koja su opisivana razvojna oekivanja su denisana na sledei nain: 0-8 meseci, 8-18

meseci, 18-36 meseci, 36-72 meseca. U okviru svakog uzrasta navedena su ona razvojna

postignua koja se sreu krajem tog perioda, odnosno, najkompleksnija postignua koja se

oekuju na odreenom uzrastu. Podrazumeva se da je dete koje ima kompleksniju kompe-

tenciju ujedno ovladalo i jednostavnijim kompetencijama koje joj, u razvojnom redosledu,

prethode. Naravno, uzrast na kojem se oekuju odreena razvojna novina nije zakonome-

ran, ve eksibilan i, u nekoj meri, verovatan. Neke razvojne novine su uzrasno oroene,

tj. ne javljaju se od najranijih uzrasta ili dostiu svoj puni razvoj na relativno ranom uzra -

stu. Zato su neka polja u tabelama prazna.

Najzad, treba rei u emu je osnovni smisao ovakog opisivanja razvoja. Najmanje dva

vana razloga objanjavaju potrebu za ovakvim dokumentom: (1) oni koji se bave decom

postaju osetljiviji na specine aspekte razvoja: koji su razvojni potencijali pojedinih posti-

gnua deteta i zato ih je vano podsticati, i (2) markiraju se razvojne promene koje su oe-

kivane. Razumevanje naina i toka razvoja pomae da se sredina pripremi da adekvatno

reaguje. Naime, pored biolokih faktora veliki znaaj za sve aspekte razvoja ima sredina u

kojoj dete odrasta. Ona u velikoj meri oblikuje i usmerava taj razvoj. Dakle, osnovni smisao

ovog dokumenta i jeste u tome da se vanim osobama (roditelji, roaci, vaspitai i drugi)


22/153

21

Standardi za razvoj dece ranih uzrastaAleksandar Baucal

koji kroz komunikaciju i zajednike aktivnosti postaju ko-autori (zajedno sa detetom)

razvoja (omogui da prepoznaju i adekvatno podstiu razliite segmente razvoja. Dete je

od poetka socijalno bie, a osobe iz njegove okoline, reagujui na potrebe i ponaanje

deteta, daju smisao tom ponaanju.


23/153


24/153

Intelektualni (saznajni) razvoj

23

1.

Intelektualni (saznajni) razvojIvana Stepanovi i Marina Videnovi1

U okviru ovog domena bie opisane najvanije razvojne promene koje obeleavaju inte-lektualni (saznajni razvoj) u uzrasnom periodu od roenja do este godine. Kao specini

subdomeni izdvojeni su: 1.1.Miljenje, 1.2.Pamenje i panjai 1.3.Znanje i razumeva-

nje. Miljenje, panja i pamenje predstavljaju osnovne psihike funkcije u okviru inte-

lektualnog razvoja. Zbog toga je opis razvojnih novina u okviru njih znaajan za razu-

mevanje toka saznajnog razvoja dece. SubdomenZnanje i razumevanjeodudara od ove

podele jer ne predstavlja specine psihike funkcije, nego se pre moe shvatiti kao ishod

intelektualnog funkcionisanja. Meutim, gotovo u svim dokumentima ove vrste, znanje

je uvrteno u intelektualni domen s obzirom na to da je blisko povezano sa intelektual-

nim funkcionisanjem.Unutar svakog subdomena denisane su najvanije razvojne linije:

U okviru subdomena Miljenje razlikujemo dve razvojne linije: Opaajno-praktino

miljenje (1.1.1) i Simboliko miljenje zasnovano na upotrebi predstava i rei

(1.1.2).

U subdomenu Pamenje i panja razlikujemo dve razvojne linije: Pamenje podataka

i dogaaja koji su deo linog iskustva (1.2.1) i Panja, t.j. usredsreivanje na sadr-

aje iz sredine (1.2.2).

SubdomenZnanje i razumevanje odnosi se na razne vrste znanja i razumevanja pojava

iz socijalne i zike sredine. U okviru njega praene su dve razvojne linije: Znanje o sebi

i drugima (1.3.1); Znanje o zikom svetu (1.3.2).

1 Ovo poglavlje nastalo je kao rezultat rada na projektu Identikacija, merenje i razvoj kognitivnih i emo-

cionalnih kompetencija vanih drutvu orijentisanom na evropske integracije (broj 179018) Ministarstva pros-

vete i nauke Republike Srbije.


25/153


24

Intelektualnidomen

MiljenjePamenjei panja

Znanje

Opaajno-praktino

SimbolikoPamenjedogaaja

PanjaZnanjeo sebi idrugima

Znanje ozikom

svetu

Grakon1: Struktura domena intelektualnog razvoja

Sada emo se ukratko upoznati sa osnovnim razvojnim promenama unutar svake

razvojne linije.

Opaajno-praktino miljenje.Beba mnogo pre nego to pone da pria i razume govor,

aktivno istrauje svet koji je okruuje. Ona brzo po roenju pokazuje interesovanje za

osobe, stvari i pojave iz neposredne sredine. Pravo saznavanje zapoinje gledanjem, slua-

njem, dodirivanjem osoba i predmeta sa kojima beba dolazi u dodir. Ubrzo, ona otkriva veze

meu objektima i pojavama, pa je u stanju da predvidi neka deavanja u spoljanjem svetu

(npr. zvuk otvaranja vrata uvek prethodi pojavi neke drage osobe). Zahvaljujui razvoju

motorike, beba postaje sposobnija da u svojoj sredini ciljano deluje. Njene praktine rad-

nje su sve nije, raznovrsnije i usklaenije sa informacijama koje dobija opaajui svet.

Praktine radnje smatramo inteligentnim ponaanjem onda kada dete pokae

nameru da ostvari neki cilj do koga nije mogue neposredno doi (na primer, da uzme

au sa stola koja nije na dohvat ruke) i doseti se kako to da uini (na primer, povue

stolnjak da privue au tako da moe da je dohvati). Kada tako neto uini dete sebe

doivljava kao uzronika neke promene u spoljanjem svetu. Miljenje koje to omogu -

ava je specino po tome to se ne odvija na unutranjem, mentalnom planu ono je

opaajno-praktino.

Simboliko miljenje.Na osnovama praktinog delanja i opaanja spoljanjeg sveta

razvijaju se simboli (predstave i rei). Oni omoguavaju da se dete vine izvan nepo-

sredno datog sveta i pone da razmilja o objektima koji nisu u tom trenutku prisutni.

Miljenje postaje posredovano predstavama, mentalnim slikama i reima, tj. postaje sim-

boliko.Jasno je da je razvoj ovakvog miljenja i govora neodvojiv, te neka razvojna posti-

gnua ujedno opisuju i razvoj miljenja i razvoj govora i komunikacije.

Pamenje i panja. Da bi moglo intelektualno da funkcionie u spoljanjem svetu, dete

treba da usmeri svoju panju na odreene objekte i dogaaje, kao i da zapamti neka sazna-

nja do kojih je dolo. Sposobnosti novoroenog deteta da zapamti i usmeri panju su u veli-

koj meri ograniene. Meutim, ve oko druge godine dete poinje da pamti podatke u vezi

sa nekim dogaajima iz linog ivota (zna ta se desilo, ko je bio prisutan, gde se neto


26/153


25

odigralo i kada), a dete predkolskog uzrasta zapamene dogaaje rasporeujeu korek-

tan vremenski sled i izgrauje svest o toku line, ivotne istorije.

Znanje. Kako odrasta, dete zahvaljujui razvoju miljenja dolazi do sve kompleksnijih i

znaajnih saznanja o svetu, a zahvaljujui razvoju pamenja ta saznanja moe da sauvai upotrebi u drugim situacijama. Na taj nain, njegovo znanje, kako o spoljanjem tako i o

zikom svetu postaje sve bogatije.

Na kraju, treba naglasiti da razvoj nije trka nego proces, pa:

rani saznajni razvoj ima individualni tok i razvojne promene se ne deavaju istovre-

meno kod sve dece

podsticanje ranog razvoja je mogue i poeljno (vise o tome videti u delu teksta o sre-

dini za razvoj dece ranih uzrasta), ali forsiranje deteta, kako bi se ubrzao normalni

razvojni proces, moe naneti vie tete nego koristi.

08 meseci1

1 Nastojali smo, gde god je to mogue, da redosled navoenja promena odgovara i redosledu njihovog jav-

ljanja.

1.1. Sposobnost miljenja

1.1.1. Opaajno-praktino miljenje

Pokazuje interesovanje za deavanja u sredini(2-5 meseci)Pokazatelj:pogledom prati predmet koji se kree,okree glavu ka izvoru zvuka.

Trai delimino sakriven predmet (4-8 meseci)Pokazatelj:die tkaninu kojom je pokrivena igrakatako da jedan deo igrake viri.

Istrauje predmete stavljanjem u usta (5 me-seci), gledanjem, dodirivanjem (8 meseci)Pokazatelj:dodiruje predmete, stavlja ih u usta;posmatra i dodiruje podloge (tepih, trava).

Nastoji da ponovi radnje koje mu se sviaju(8 meseci)Pokazatelj:dete drma zveku koja proizvodi zvuk kojimu se dopada i ponavlja tu radnju; baca predmeteo pod.

Razlikuje predmete prema nainu manipulisa-nja sa njima.(v. 3.2.1)Pokazatelj:dete trese zveku, a baca loptu.

1.1.2. Simboliko miljenje miljenje zasnovano naupotrebi predstava i rei


27/153


26 Usredsreuje se na neke objekte ili osobe izokoline (v. 3.1.3) (3-4 meseci)Pokazatelj:paljivo posmatra majku koja drmazveku.

Panju mu privlae detalji (videti pod 3.3.2)(5-6 meseci)

Pokazatelj:posmatra bro na odei odraslog, poseerukom za njim.

U stanju je da oko jedan minut bude usredsre-eno na neki sadraj iz sredinePokazatelj:ceo minut gleda u sliku koju mu odraslipokazuje i o kojoj mu pria.

Prepoznaje neke drai iz spoljane sredine(melodije, glas...)Pokazatelj:okree glavu kada uje glas majke.

Pravi razliku izmeu poznatog i nepoznatog (6meseci)Pokazatelj:zainteresovano posmatra prostoriju u

kojoj je prvi put; pokazuje vee interesovanje zaigrake koje prvi put vidi.

Prepoznaje poznatu osobu i poto je nije videlonekoliko dana (6 meseci)Pokazatelj:dete se radosno osmehuje baki koja ulazina vrata, iako je nije videlo nekoliko dana.

Reaguje na promenu redosleda radnji u tokudana (v. 3.1.3)Pokazatelj:ne moe da zaspi ukoliko se znaajnopromeni vreme kupanja.

1.2. Pamenje i panja

1.3. Znanje i razumevanje

1.2.2. Panja: Usredsreivanje na sadraje iz sredine

1.3.2. Znanje o zikom svetu

08 meseci

08 meseci

1.2.1. Pamenje podataka i dogaaja koji su deolinog iskustva

1.3.1. Znanje o sebi i drugima

Moe da odredi odakle zvuk dolazi(v. 4.2.2).Pokazatelj:dete okree glavu ka prozoru kada se

spolja uje neki intenzivniji zvuk.

Primeuje krupne promene predmeta, slika,zvukovaPokazatelj:dete reaguje kada se znaajno promenimelodija, ritam nekog zvuka.

Oekuje da e se predmeti ili osobe pojaviti naodreenom mestuPokazatelj:kada uje glas majke, gleda u vrata i oe-kuje da se ona pojavi (5-8 meseci).Pokazatelj:raduje se kada uje zvuk iz kuhinje kojiukazuje na spremanje hrane (3-6 meseci).

Pravi razliku izmeu osoba i predmetaPokazatelj:pokazuje vee interesovanje, due po-

smatra ljude nego predmete.

Prepoznaje osobe koje due vreme provode sanjim (v. 3.1.1)Pokazatelj:due posmatra i radije se smeje osobamakoje su esto sa njim.


28/153


27

Panju prebacuje sa jedne aktivnosti na drugu.Pokazatelj:igra se, u trenutku kada se uje izne-nadni zvuk okree glavu ka izvoru zvuka, zatimnastavlja da se igra.

U isto vrema panju usmerava i na odraslog ina neki predmet(12 meseci).Pokazatelj:igra se sa igrakom, posmatrajui i slua-

jui ta mu odrasli govori..

U stanju je da se do 5 minuta bavi nekomaktivnou.Pokazatelj:stavlja kocke iz jedne kutije u drugu.

Imitira neke aktivnosti koje esto izvode odra-sli, iako ih nije videlo nekoliko dana (15-18 me-seci) (v. 3.1.2)Pokazatelj:iako nekoliko dana nije ilo napolje, imi-tira neke radnje koji odrasli izvodi u etnji npr. teragolubove sa staze; dok hoda, dri ruke na leima,imitirajui deku koga je videlo pre nekoliko dana.

Moe da zapamti aktivnost odraslog koju je vi-

delo samo jednom, a koja mu je privukla panju.Pokazatelj:dete pravi pokrete kao da otresa netosa kaputa, jer je to, pre nekoliko dana, uinila majkakada je ula u kuu dok je napolju bila vejavica.



818 meseci

818 meseci




Istrauje jedan predmet kombinujui razliiteradnjePokazatelj:jedan isti objekat stiska, baca, trese,prevre sa svih strana, lupka njime o podlogu.

Shvata da predmeti postoje i onda kada potpu-no izau iz vidnog polja (v. 3.1.2) (9-12 meseci)

Pokazatelj:trai predmet koji odrasli pred njimsakrije iza lea; pronalazi predmet koji je prednjegovim oima sakriven ispod krpe ili nekog drugogpredmeta.

Poeci praktine inteligencije: otkriva jed-nostavne veze izmeu sredstva i cilja (11-12meseci)Pokazatelj:koristi jedan objekat da bi dolo dodrugog, npr. povlai vrpcu, podlogu, da bi dolo doeljenog predmeta.

Barata predmetima i razlikuje ih na osnovu

nekog upadljivog svojstva (veliina, oblik...)(12-18 meseci)Pokazatelj:stavlja manju kocku na veu; stavljamanje predmete u veu kutiju; uzima kocku koja senalazi meu gomilom lopti.


Poinje da koristi gestove i rei kojima oznaa-va predmete (v. 3.1.2) (12-18 meseci)Pokazatelj:pokazuje u pravcu predmeta koji eli dadohvati. Pokazuje predmete koji odrasli imenuje.Pravilno koristi neke rei.

Pojava simbolike igre kao da: dete oponaa

neke radnje ali zna da se one ne dogaajustvarno(v. 3.1.2) (18 meseci)Pokazatelj:dete stavlja glavu na jastuk i pravi se daspava, pravi se da pije iako dri praznu olju, imitirapokrete brisanja kojima je odrasli sklanjao mrve sastola.


29/153


28

Nekada je zaokupljeno sopstvenom aktivnouu tolikoj meri da mu je teko odvui panju nadruge sadraje.Pokazatelj:iako mu se majka obraa dete ne okreeglavu jer je usredsreeno na igraku koja puta

zanimljive zvuke i svetli.

Primeuje da se neto promenilo, da nije ona-ko kako je zapamtilo (18 meseci)Pokazatelj:prilazi vaspitaici koja je prvi put obuklafarmerke i pipa je po njima. Odbija da prie mamikoja se upravo vratila od frizera sa znatno promenje-

nom duinom kose.

Pamti i ponavlja vie vezanih aktivnosti odra-slih tanim redosledom.Pokazatelj:uzima knjigu, otvara je, stavlja prst kaoda prati tekst imitirajui ono to je odrasli inio.



818 meseci


Zna koja je svrha odreenih predmeta i u skla-du sa tim barata sa njimaPokazatelj:uzima cipelicu koju pokuava da navuena nogu.

Zna kada se okonava neka aktivnost ilideavanjePokazatelj:kada odrasli zatvori slavinu tokom

kupanja, dete prua ruke ka njemu da ga podigneiz kade.

U stanju je da predvidi neki dogaaj na osnovudogaaja koji mu prethode(v. 3.1.3)Pokazatelj:kada mu roditelj obue jaknu, uzima lop-tu jer zna da ide napolje; kada odrasli uzme daljinskiupravlja okree glavu ka televizoru.

Zna kako da izazove odreenu reakciju odraslih

Pokazatelj:dete ponavlja radnje koje su izazvalesmeh odraslih (v. 3.1.3.) (15 meseci)

Na zahtev pokazuje neke delove svog tela:oko, glava, nos... (18 meseci)Razlikuje sebe od drugih (v. 2.3.1)Pokazatelj:prepoznaje svoj lik u ogledalu; reaguje na

svoje ime.

Razlikuje osobe s obzirom na njihov uzrast(v. 2.2.1)Pokazatelj:trai pomo samo od odraslih.

Ume da proceni kada samo nije u stanju daobavi eljenu radnju i da onda trai pomoodraslog.Pokazatelj:pokazuje prstom igraku koja je visokona polici.

1836 meseci



Razdvaja objekte u dve skupine po nekomsvojstvuPokazatelj:zajedno sa odraslim igra se tako to loptei kocke stavlja u razliite kutije (18-24 meseci).Zajedno sa odraslim slae igrake: lutke stavlja ukutiju, a knjige na policu.


Igra se tako to nekim objektima pripisujefunkciju koju imaju drugi objekti (18-24 meseci)(v. 3.1.2)Pokazatelj:bananu tretira kao telefon; igra se takoto pria drei je kao slualicu.


30/153


29

Isprobava razliita sredstva kako bi dolo doeljenog cilja(19 -24 meseci)Pokazatelj:uzima papuu kako bi dohvatilo igrakukoja je zapala ispod kreveta, kada to ne uspe uzimagrabuljicu i sa njom pokuava.

Pretpostavlja gde se neki predmet nalazi iakonije moglo da vidi sva njegova kretanja(24meseci)Pokazatelj:trai lopticu koja se otkotrljala u druguprostoriju uzimajui u obzir njenu putanju.

Pravi jednostavne konstrukcije ispravno kom-binujui predmete razliite veliine (v. 4.2.2)(28 meseci)Pokazatelj:pravi most, voz ili stepenice pomoukocki.

Pravi guralne kolekcije u kojima su skupljenipredmeti koji su deo neke svakodnevne celineili aktivnosti (oko 36 meseci) (v. 3.1.2)Pokazatelj:meu gomilom predmeta dete grupielutku, oljicu, tanjir i pribor za jelo.

Poinje da prepoznaje objekte koji su pred-stavljeni slikom(18-24 meseca) (v. 3.3.2)Pokazatelj:zna da prepozna odreene predmete,iva bia ili pojave u slikovnicama.

Govorom prati radnje koje izvodi sa predmetima(v. 3.2.2)Pokazatelj:Baca loptu i tu radnju prati reima,,Lopta ... ,,Skoi...

Razume povezanost izmeu radnji i predmetaili ivih bia i ume da to izrazi jednostavnimreenicamaPokazatelj:kada vidi pticu, dete kae ,,Ptica leti,,,Olovka pie. ,,Lopta udarila seku.

Koristi rei koje imenuju prostorne odnose ikvantitativna svojstva predmeta (v. 3.2.1) (30-36 meseci)Pokazatelj:koristi rei kao to su: veliko, malo, isto,ispred, gore dole, jedan, mnogo.

Poinje da postavlja pitanja o svetu koji gaokruuje(v. 3.2.3) (30-36 meseci)Pokazatelj:Pitanja tipa: ta je ovo? Kako? Ko je to?

U stanju je da se usredsredi na ono to govoriodrasli i da to ponovi ukoliko sadraj koji odra-sli izgovara nije predugaak (24-36 meseci)Pokazatelj:moe da ponovi dva ili tri broja ili kratkureenicu neposredno poto ih odrasli izgovori.

Oko 15-20 minuta se samostalno bavi nekomaktivnouPokazatelj:samo se zabavlja igrajui se omiljenomigrakom.

Posle due pauze, vraa se prvobitnoj aktivno-sti (oko 36 meseci)Pokazatelj:posle ruka dete nastavlja igru koju jezapoelo pre toga.

Ono to je zapamtilo primenjuje i u drugaijimuslovima i situacijamaPokazatelj:nauilo je da stavi klju u bravu od vrata;pokuava da ga stavi u bravu automobila.

Recituje krae tekstove, prvo uz pomoodraslog, a zatim i samostalno(v. 3.2.2) (27- 30meseci)Pokazatelj:zavrava poslednji stih pesmice ili po-slednju reenicu prie koju mu odrasli ita; recitujekratku pesmicu.

Pamti i izvrava jednostavne naloge odraslog(36 meseci)Pokazatelj:izvrava naloge kao to su: Daj mi lutkui torbu Stavi kaiicu u olju.

U stanju je da uz pomo odraslog prepria

neke delove dogaaja iz neposredne prolosti(v. 3.2.2) (36 meseci)Pokazatelj:na pitanje odraslog ,,ta si danas radio?odgovara da je bilo u parkiu i pominje njemu naj-vanije dogaaje.



1836 meseci



31/153


30



1836 meseci


Poinje da rukuje pojedinim aparatima u kui(TV, kompjuter, muziki ureaj itd.)Pokazatelj:ume da ukljui i iskljui televizor, birakanale na daljinskom upravljau.

Razlikuje hranu od predmeta koji se ne jedu(18-24 meseci)Pokazatelj:skida omot sa bombone.

Pravilno imenuje bar jednu osnovnu boju (24-36 meseci)Pokazatelj:ne grei pri odreivanju boje predmeta,ukoliko je re o boji koju zna.

Zna da odreeni predmeti i situacije mogu bitiopasni(30-36 meseci)Pokazatelj:sklanja se od neograene ivice stpenita;pokazuje ringlu i kae Pec, pec.

Razlikuje neke geometrijske oblike(36 meseci)Pokazatelj:pravilno koristi rei krug i kvadrat; kocku,valjak i prizmu stavlja u odgovarajue otvore (otvoreu obliku kvadrata, kruga i trougla).

Koristi rei za oznaavanje vremena(v. 3.2.2)Pokazatelj:koristi rei kojima se oznaava prolo ibudue vreme: sada, pre, posle.

Razlikuje koliine jedan, dva i mnogo(36meseci)Pokazatelj:kada mu odrasli trai da donese dvekocke dete je u stanju da to uini.

Ui da broji predmete: moe da izbroji dva

predmeta tako to u brojanju ne kree nunood broja jedan, ali sledei broj pravilno nastav-lja niz(36 meseci)Pokazatelj:dete ima 2 kocke ispred sebe pokazujena prvu i kae ,,Pet, a onda na drugu i kae ,,est.

Zna svoje ime i imena poznatih osoba(v. 2.2.1)(18-24 meseci)

Koristi rei kojima se oznaavaju delovi tela.Pokazatelj:zna da imenuje do pet delova tela.

Prepoznaje neke znake bolesti i upozoravaodraslePokazatelj:dete obavetava odrasle kada osea

telesnu nelagodnost ili bol.

Ume da saopti najosnovnije podatke o sebi(v. 2.3.1. i 3.2.2).Pokazatelj:ume da kae kako se zove, kako mu sezove mama, koliko ima godina...

Poznaje razlike u izgledu i ponaanju osobaenskog i mukog roda(v. 2.2.1)Pokaztelj: dete vezuje odreeni nain oblaenja,ponaan je i izgled za osobe odgovarajueg pola. Naprimer, zna da deaci ne nose suknje.

Poinje da shvata razlike meu socijalnimulogama (v. 3.1.2) (36 meseci)Pokazatelj:u igru ukljuuje aktivnosti tipine zazanimanja policajca, prodavca, lekara.


32/153


31

3672 meseci


1.1.1. Opaajno-praktino miljenje1.1.2. Simboliko miljenje miljenje zasnovano naupotrebi predstava i rei

Razvrstava objekte po obliku, boji ili funkciji(48-60 meseci)Pokazatelj:razvrstava lopte, kocke i tanjirie uposebne grupe.

Na osnovu modela, kombinuje delove kako bisastavilo celinu(v. 4.2.3)Pokazatelj:od dva jednaka pravougla trougla pravikvadrat ili pravugaonik; sastavlja slagalicu koja imavie od 12 delova.

Poeci logikog klasikovanja predmeta kom-binovanjem dva svojstva(60-72 meseci)Pokazatelj:dete grupie kocke i lopte u dve grupe, azatim pravi dve grupe kocaka po veliini, razdvaja-

jui male i velike kocke, pa potom lopte razdvaja navelike i male; dete ne uspeva da odmah obrazuje sveetiri gurpe nego to ini postepeno.

Poeci ureivanja niza predmeta po veliini(60-72 meseci)Pokazatelj:dete korektno rea tapie po velini odnajmanjeg do najveeg; kada se detetu da novi ta-pi koga treba svrstati negde u sredinu niza ono nijeu stanju da to uini odmah, ve iz poetka skupljatapie i rea ih po veliini.

Dete shvata da se koliina tenosti ne manjaukoliko se ona prespe iz jednog suda u drugikoji ima razliite dimenzije (oko 72 meseca)Pokazatelj:dete tvrdi da se koliina tenosti ne me-nja ukoliko se tenost prespe iz ireg, a nieg suda uui, a vii, iako se nivo tenosti u sudovima razlikuje.

Gradi oekivanja vezana za neke ritualne doga-aje (36 meseci)Pokazatelj:Dete kree na roendan i kae: Duvae-mo sveice ili Pevaemo Danas nam je divan dan.

Uz pomo govora planira i regulie svoje aktiv-nosti (36-48 meseci)Pokazatelj:pre nego to krene da pravi kulu odkocaka kae: Koja mi je kocka najvea? Plava. Njuu prvo da stavim.

Pravilno koristi i razume rei iznad, ispod, navrhu, na dnuPokazatelj:pravilno izvrava instrukciju: Stavi olov-ku ispod knjige. (48-60 meseci)

U stanju je da ispria smislenu priu na osnovuslika koje gleda u slikovnici (48-60 meseci)(v. 3.3.1)Pokazatelj:okree strane slikovnice i prati radnjukroz jednostavne reenice koje ne moraju biti grama-tiki korektne.

Prepoznaje ta je nacrtano i onda kada crtenije dovren (48-72 meseci)Pokazatelj:prepoznaje da je nacrtan sto i onda kadana crteu fale neke ivice stola.U stanju je da uoi da na crteu lica nisu nacrtanineki delovi, npr. oi.

Daje upotrebne denicije (60 meseci)Pokazatelj:Na pitanje: ta je to olovka? dete odgo-vara: Olovkom piemo i crtamo.

Uvia odnose meu objektima i u stanju je dato iskae reima: Pravilno koristi izraze vei,manji, krai, dui, deblji, tanji, nekoliko, puno(60-72 meseca)Pokazatelj: Dete kae: Ove dve lopte su iste, a ovedve su razliite. Ova lopta je vea od ove.

Postavlja ciljana pitanja kako bi bolje razumelosvet koji ga okruuje.Pokazatelj:postavlja pitanja o tome kako stvari funk-cioniu, za ta se upotrebljavaju, zato se odreenepojave javljaju i sl. Na primer: Pita zato pada kia ili

kako sat meri vreme.

Navodi suprotan pojam od onoga koji mu kaeodrasli(60-72 meseci)


33/153


32

Due vreme usmerava panju ka onome tomu neko govori(v. 3.1.1. i 3.3.1)Pokazatelj:paljivo slua i pamti objanjenje odra-slog o tome kako e se igrati.

U stanju je da sledi sloenu instrukciju koja po-drazumeva vezivanje razliih naina ponaanja

za razliite signale(48 meseci) (v. 3.1.1. i 3.3.1)Pokazatelj:u stanju je da igra igru No i dan. Nainstrukciju odraslog Kad kaem no ustani, a kadkaem dan sedi., pravilno reaguje.

Pokazatelj:odgovara na pitanja tipa: ta je suprotnood belog?

Uoava kljune karakteristike i razlike izmeunekih kategorija objekata i vrsta ivih bia

(v. 3.2.1)Pokazatelj:nalazi u slikovnici olju koja se razlikujeod ostalih po tome to ima drugaiju aru; u stanju

je da kae po emu se razlikuju krava i tigar: Kravaje domaa ivotinja, a tigar divlja.

Pokuava da sebi olaka zapamivanje (36-48meseci)Pokazatelj:kada mu se sugerie da sakrije igrakutako da sutra zna gde je, vie puta proverava mestogde je sakrilo i/ili ga izgovara naglas.Ponavlja ono to treba da zapamti.

Moe da uporedi dogaaje prema tome koliko

se esto deavaju i da li su uobiajeni ili ne.Pokazatelj:uporeuje koliko ga esto vode kodfrizera mama, baka i tata. Najee me vodi mama,pa tata, pa baka.

Svestan je da je neki dogaaj ili podatakzaboravljenPokazatelj:na pitanje odraslog o tome kako se zoveneka osoba dete odgovara da je zaboravilo.

Prepriava epizodu iz linog ivota tanimredosledom dogaaja, pominjui i neke detalje(v. 3.2.2)Pokazatelj:dete prepriava kako je jue u obdanitudrugo dete prosulo mleko i kako ga je mleko poliloi kako ga je vaspitaica odvela da se presvue iobukla mu utu majicu.

Razlikuje dogaaje koji su deo njegovog sea-nja prema tome kada su se desili (48 meseci)Pokazatelj:to je bilo kada sam bio ba mali; tada jonismo otili na more.

Prepriava prie koje mu je odrasli proitao iliispriao tako da je redosled dogaaja povezani smislen (v. 3.3.1) (48-60 meseci)Pokazatelj:dete prepriava priu koju mu je odraslipriao.

Uporeuje dogaaje prema tome koji se desiopre, a koji posle.Pokazatelj:Bili smo prvo kod bake na ruku, a ondasmo doli kui da se igramo.



3672 meseci



34/153


33

Svestan je da se najranijeg perioda ivota nesea(48-60 meseci)Pokazatelj:zna da je nekada bilo dete znatnomlaeg uzrasta, iako se toga ne sea. Na primer, urazgovoru sa odraslim kae: Tad sam bio (bila) beba

samo se toga ne seam.Pamti izgled jednostavnijih konstrukcija i ustanju je da ih reprodukuje bez modela(60-72meseci)Pokazatelj:dok dete gleda, odrasli nie perlice napertlu. Nie ih po redosledu kockasta perlica, okruglaperlica. Kada odrasli skloni perlice, dete samo tanoponavlja niz.



3672 meseci


Ume da rukuje sloenim igrakama kao i dakoristi neke funkcije kompjutera(v. 3.3.1)Pokazatelj:koristi igrake koje su na daljinskoupravljanje.Pokazatelj:ume da igra neke igrice na kompjuteru.

Pravilno imenuje razliite boje (60 meseci)Pokazatelj:u stanju je da korektno imenuje boje kaoto su crvena, zelena, plava, uta, bela.

Korektno prebrojava elemente nekog skupakoji ne broji vie od 13 elemenata (60-72meseca)Pokazatelj:broji elemente odreenog skupa napravilan nain.

Poinje da razvija svest o trodimenzionalnomprostoru

Pokazatelj:pravi kuu od kocaka tako to ih rea ivertikalno i horizontalno.

Poznaje karakteritike nekih prirodnih pojava ibiljnih i ivotinjskih vrsta.Pokazatelj:zna karakteristike godinjih doba, kaoi da ribe ive u moru, kada padne no sijaju zvezde...

U stanju je da poredi dva skupa (koji imaju do10 elemenata) po broju elemenata, ak i kadati elementi nisu rasporeeni jedan naspramdrugog (72 meseca)Pokazatelj:prebrojava kocke i za hrpu kocki u kojoj

ima 6 kocaka kae da ima vie nego na drugoj hrpiu kojoj su 4 kocke. U jednom skupu je est kockicaskupljeno u gomilu dok su u drugom poreani uniz. Korektno zakljuuje da u dva skupa ima isti brojkocaka.

U stanju je da prihvati pravila. Ne potuje ihuvek, ali to oekuje od drugih(48-72 meseci)Pokazatelj:zna kako se igraju klikeri, lasti, neke

jednostavne igre kartama, igre tipa ovee ne ljutise. Tokom igre ovee ne ljuti se ukoliko dugo nedobije 6 insistira da ipak izae iz kuice.

Poinje da shvata da neke stvari postoje samou svesti, a ne i u spoljanjoj realnosti. (v. 3.1.2)Pokazatelj:shvata da je neto zamiljeno, kao bajagi,da stvarno ne postoji. Kae: Zle vile ne postoje, to

je samo u prii.

U izvesnim situacijama razume da drugi moguda imaju drugaiji doivljaj nekih stvari negoono(v. 3.2.3)Pokazatelj:Shvata da hrana koju ono voli moenekom drugom da bude neukusna. Kae: Ja volim

graak, a bata ne.

Ponekada je u stanju da formulie objanjenjeza tue ponaanje (v. 3.2.3)Pokazatelj:Beba plae. Mora da je gladna.

Zna koja mu je leva, a koja desna ruka (72meseca)Pokazatelj:na zahtev odraslog pravilno pokazujekoja mu je ruka desna a koja leva.


35/153


34

Literatura:

Bauer, P. and Pathman, T. (2008). Memory and Early Brain Development. In: Tremblay RE, Barr RG,Peters RDeV, Boivin M,(Eds.).Encyclopedia on Early Childhood Development. Montreal, Quebec:Centre of Excellence for Early Childhood Development.

Brassard, M. & Boehm, A. (2007).Preschool assessment: Principles and Practices. New York: TheGuilford Press.

Cattell, P. (1960). The Measurement of Intelligence of Infants and Young Children. New York: Thepsychological corporation.

Cole, M. and Cole, S. R. (1993). The Development of Children. New York: Scientic American Books.

Courage, M. and Cowan, N. (2008). The Development of Memory in Infancy and Childhood.UK: Psycho-logy Press.

Damon, W., Lerner, R. M., Kuhn, D., Eisenberg, N., Renninger, K. A., Siegler, R. S. and Sigel, I. E. (2006).Handbook of child psychology(6th Edition) Vol. II. New York: John Wiley and Sons.

Elliot, C. (1983).British ability scales: Introductory handbook. Oxford: Nelson Publishing Company.

Flavell, J.H. (1963). The Developmental Psychology of Jean Piaget. New York: Van Nostrand Reinhold.

Flavell, J.H. (1977). Cognitive Develpoment. Englewood Clis, New Jersey: Prentice-Hall.

Gard, A., Gilman L., Gorman, J. (1993). Speech and Language Development Chart-Second Edition.

Australia: PRO-ED.

Gesel, A. Et al. (1940). The First Five Years of Life: A Guide to the Study of the Preschool Child.NewYork: Harper and Brothers Publishers.

Inhelder, B. and Piaget, J. (1964). The Early Growth of Logic in the Child: Clasication and Seriation.London: Rotledge and Kegan Paul.

Ivi, I. (1986). Vaspitanje dece ranog uzrasta. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.

Ivi, I. (1987). ovek kao animal symbolicum. Beograd: Nolit.

Ivi, I., Novak, J. Atanackovi, N. i Akovi, M. (2002).Razvojna mapa. Beograd: Kreativni centar.

Li, P. (1989). Odgoj i njega deteta. Zagreb: Mladost.

Kamerman, S. B. (2008). School Readiness and International Developments in Early Childhood Edu-cation and Care. In: Tremblay RE, Barr RG, Peters RDeV, Boivin M,(Eds.).Encyclopedia on EarlyChildhood Development. Montreal, Quebec: Centre of Excellence for Early Childhood Development.

Krogh, S. and Slentz, K. (2001).Early Childhood Development and Its Variations. London: Rotledge.

Milinkovi, M., Ivi, I., Rosandi, R., Smiljani, V. (1976).Razvoj i merenje inteligencije: Prirunik zaispitivanje inteligencije dece. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.

, . . (1978). . : .

Piaget, J. (1954). The Construction of the reality in the Child. New York: Basic Books.

Piaget. J. (1956). The Origins of Intelligence in Children. New York: International Universities Press.

Piaget, J. (1969). The Psychology of the Child. New York: Basic Books.


36/153


35

Pijae, . i Inhelder, B. (1978).Intelektualni razvoj deteta. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna

sredstva.

Practice Guidance for the Early Years Foundation Stage. (2008). Setting the Standards for Learning,

Development and Care for children from birth to ve. UK, Nottingham: DCSF Publications.Ru, H. A., Rothbart, K. M. (1996).Attention in Early Development. New York: Oxford University

Press.

Scott-Little, C., Kagan, S. L. and Frelow, V. S. (2005). Inside the Content: The Breadth and Depth

of Early Learning Standards. Review of US ECD Standards. Available: www.serve.org

Stevanovi, B. (2000).Inteligencija i razvoj. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.

Trawick-Smith, J. (2005).Early Childhood Development: A Multicultural Perspective(4th Edition).

New York: Prentice Hall.

Vigotski, L. S. (1977).Miljenje i govor. Beograd: Nolit.


37/153


38/153

Emocionalni i socijalni razvoj

37

2.

Emocionalni i socijalni razvojAleksandar Dimitrijevi i NataaHanak1

U okviru ovog domena bie opisane najvanije promene u emocionalnom razvoju deteta(subdomen 2.1), u razvoju njegovih odnosa sa socijalnim okruenjem (subdomen 2.2) i

razvoju identiteta, odnosno detetovog ukupnog doivljaja sebe kao jedinke (subdomen 2.3).

Posebno su unutar svakog subdomena denisane najvanije razvojne linije:

u subdomenu emocionalnog razvoja pratimo pojavu i nain ispoljavanja bazinih ose-

anja, sloenih oseanja koja su vezana za doivljaj i procenu sebe i drugih, te uspo-

stavljanje i manifestovanje sigurne vezanosti i bazinog poverenja u ranom detinjstvu;

u subdomenu socijalnog razvoja pratimo kako se razvija opaanje drugih osoba, nji-

hovog ponaanja, osobina i unutranjeg sveta; kako ona odgovaraju, iniciraju i odr-avaju interakciju s odraslima i vrnjacima; i, najzad, kako se rayvijaju njihove soci -

jalne vetine;

u subdomenu razvoja identiteta razvojne linije se odnose na formiranje doivljaja

sebe i uspostavljanje samoregulacije ovladavanje doivljajima, oseanjima i pona-

anjem.

Razvojne linije u oblasti socioemocionalnog razvoja verovatno je mogue denisati i

organizovati na drugaije naine. Mi smo se opredelili za onaj koji omoguava to bolje

obuhvatanje svih relevantnih fenomena u ovom domenu razvoja uz to manje preklapanja

izmeu razvojnih linija. Izvestan stepen preklapanja je, meutim, neminovan jer su emo-

cionalni i socijalni razvoj zapravo jedna celina: emocionalni razvoj odvija se prevashodno

u kontekstu socijalnih odnosa, deljenje emocija predstavlja osnovnu odliku interakcije

partnera u socijalnoj komunikaciji, a regulacija emocija nastaje u odnosu odraslih i dece.

Meutim, postoje i znaajna preklapanja s drugim razvojnim domenima. Pojava i

razrada mnogih fenomena u socioemocionalnom razvoju zavise od kognitivnih dostignua.

Na primer, od kognitivnog razvoja deteta zavisi njegovo razumevanje situacija, procena

njihovog znaenja i znaaja, pa samim tim i nain emocionalnog reagovanja. Dete poinje

1 Ovo poglavlje nastalo je kao rezultat rada na projektu Identikacija, merenje i razvoj kognitivnih i emo-

cionalnih kompetencija vanih drutvu orijentisanom na evropske integracije (broj 179018) Ministarstva pros-

vete i nauke Republike Srbije.


39/153


38

da se plai vetica i udovita tek kada ovlada simbolikim miljenjem; u stanju je da pre-

govara i koordinie svoju igru s vrnjacima tek nakon to moe da shvati da drugo dete

ima sopstvene elje, ciljeve i oseanja. Uopteno govorei, kapacitet za simboliko milje-

nje i govor neslueno proiruju mogunosti izraavanja i regulisanja emocija, a motorikirazvoj, koji u jednom trenutku omoguava udaljavanje od roditelja, podstie razvoj kapa-

citeta za istraivanje i uspostavljanje socijalnih odnosa s vrnjacima. S druge strane, sve

vei kapacitet da se ovladava svojim subjektivnim doivljajima povratno utie na ekasnost

kognitivnog funkcionisanja i dalji jeziki razvoj.

U svakom razvojnom periodu moemo prepoznati centralne teme socioemocionalnog

razvoja koje organizuju ponaanje deteta. U prvoj godini ivota odoje razvija u velikoj

meri uroeni kapacitet da uspostavi, odri i koordinie interakciju s roditeljima i obino

se vezuje za vie odraslih osoba koje mu pruaju bazu sigurnosti u istraivanju sredine.

Drugu godinu ivota obeleava sve diferenciraniji emocionalni ivot deteta, njegova rastuaautonomija u odnosu na roditelje, razvoj svesnosti o sebi i drugima, svesnost o standar-

dima ponaanja i pojava sloenih emocija vezanih za doivljaj sebe i drugih. U predkol-

skom periodu dete je sve sposobnije da samostalno regulie svoje ponaanje. Ono iri svoj

socijalni svet i usvaja pravila i vrednosti, kako odraslih, tako i vrnjaka. Najzad, u kol-

skom periodu glavna tema socioemocionalnog razvoja je kompetentnost istovremeno u

vrnjakim grupama i u kolskom postignuu.

U emu se ogleda vanost ovog domena razvoja? Znaajni resursi drutva mobilizuju

se u cilju prevazilaenja posledica problema koji uzrokuju veliku patnju pojedinaca, grupa

i irih zajednica, problema kao to su agresivnost, nasilje, delinkvencija, alkoholizam, psi-

hike smetnje i poremeaji i problemi u bliskim odnosima. Svi ovi problemi, bez izuzetka,

predstavljaju ishode slabe samoregulacije u socioemocionalnom funkcionisanju, iji se

temelji polau u interakciji naslednih cinilaca s ranim dijadnim odnosima deteta i rodite-

lja, odnosno drugih osoba koje su detetu vane. Pruanje odgovarajuih uslova za razvoj

sigurne vezanosti i stvaranje pozitivnog doivljaja sebe, za ovladavanje emocijama i pona-

anjem, za izgradnju prosocijalnih oblika ponaanja u tome je klju za prevenciju brojnih

tekoa sa kojima se svako drutvo suoava. Osim toga, deca iji socioemocionali razvoj

tee bez velikih problema bolje se adaptiraju na kolu, ekasnije ue i primenjuju znanja,

spremnija su da se kreativno izraavaju. Konano, istraivanja jasno pokazuju da takva

deca izrastaju u osetljivije roditelje i mnogo ee podiu sopstvenu decu bez traumati-

zovanja nego osobe koje su u detinjstvu imale tekoe u ovladavanju emocijama i uspo-

stavljanju, tako da se na dobro postavljene temelje samoregulacije xmoe osloniti neko-

liko generacija.


40/153


39

08 meseci

08 meseci

2.1. Emocionalni razvoj

2.2. Socijalni razvoj

2.1.1. Pojava i nain ispoljavanjabazinih oseanja: bes, radost,strah

2.2.1. Opaanje i razumevanjedrugih osoba: njihovog ponaanja,osobina i unutranjeg sveta

2.1.2. Oseanja vezana za doiv-ljaj sebe i drugih

2.2.2. Reagovanje, iniciranje,odravanje, a po potrebi i sma-njenje ili izbegavanje interakcije sodraslima i vrnjacima

2.1.3. Sigurna vezanost za bliskeosobe i bazino poverenje

2.2.3. Razvoj socijalnih vetina

Ispoljava uznemirenostPokazatelji:plae ili ak vriti ako

je gladno, mokro, spava mu se.

Ispoljava bes prilikom osuje-enjaPokazatelj:plae ili vie ako ne

moe da dohvati igraku koju eli.

Ispoljava radost kada prepo-zna i/ili ovlada objektom ilisituacijom (poev od otprilikeosme nedelje)Pokazatelji:osmehuje se kad vidimajku, kada prepozna igraku;smeje se u igrama s roditeljimakoje stvaraju prijatnu tenziju;smeje se kada uspe da dohvatizveku, zatrese je i uje zvuk.Ispoljava strahove tipine zaovaj uzrast(v. 2.1.3):Pokazatelj:plae na zvuk sirene,miksera, vikanje, izmicanje podloge;uznemiri se kada mu naglo prienepoznata osoba, plae kada ne-poznata osoba pokua da ga uzmeu ruke (poev od oko 8. meseca);plae kada majka izlazi iz sobe ilistana (poev od oko 68 meseci).

Ispoljava uroenu osetljivostna socijalne drai i reaguje na

njih na poseban nainPokazatelji:vie obraa panju naljudska lica (ili glasove) nego napredmete (ili zvuk zveke, muziku), due ih prati pogledom, osme-

Inicira kontakt zbog zadovo-ljenja potreba, a kasnije zbog

samog kontaktaPokazatelj:zaplae i time dajesignal roditelju da mu je potreban;die ruke kad eli da ga podignu;osmehuje se u elji da otpone igru.

Izdvaja manji broj osoba zakoje se vezuje (ree samo

jednu osobu) (poev od oko 8.meseca)Pokazatelji:vie se obraduje majcinego drugim osobama; majkaga lake umiri; pokazuje strah

od nepoznatih osoba (v. 2.1.1),protestuje i plae prilikom razdva-

janja od osobe za koju je vezano(v. 2.1.1); uspostavlja kontakt iodrava blizinu s majkom putemosmeha, plaa, gukanja, podiza-nja ruku.


41/153


40

818 meseci

2.1. Emocionalni razvoj

2.1.1. Pojava i nain ispoljavanjabazinih oseanja: bes, radost,strah

2.1.2. Oseanja vezana za doiv-ljaj sebe i drugih

2.1.3. Sigurna vezanost za bliskeosobe i bazino poverenje

Ispoljava radost u razliitimsituacijama: na svoje postigu-e, kao reakciju na neoeki-van dogaaj (sa oko 12 meseci),oekujui odobravanje

Zaeci ponosa: pozitivnodoivljava sebe kada uspe daovlada sredinom i motorikimvetinama (poev od oko 10meseci)

Koristi osobu za koju jevezano kao bazu sigurnostiprilikom istraivanja sredine(najoiglednije poev od godinudana)

2.3. Razvoj identiteta

2.3.1. Doivljaj sebe

Upoznaje delove svog telaPokazatelj:posmatra prste na rukama, igra se rui-cama i noicama, stavlja ih u usta; vue se za ui.

2.3.2. Samoregulacija: ovladavanje doivljajima,oseanjima, ponaanjima

Ispoljava elementarne i uroene naine zaublaavanje napetosti, odnosno izbegavanjeneprijatnih draiPokazatelji:dete se umiruje sisanjem prsta ili cucle;okree glavu ili odvraa pogled od onoga to mu ne

prija.

Ovladava oseanjima i ponaanjem tako toopaa kako roditelji izraavaju svoja oseanjaPokazatelj:roditeljsko umirivanje moe da umiribebin bes ili bol.

Socijalno upuivanje: pri susretu s nepozna-tom osobom ili situacijom, prvo posmatrareakciju roditelja i onda reaguje na isti nain(poev od otprilike estog meseca)Pokazatelj:prilikom probanja nove hrane prati izraz licaroditelja i tako procenjuje da li je hrana ukusna ili ne.

08 meseci

huje se, isputa glasove i timepodstie ljude da komuniciraju snjim (v. 3.1.1).

Razvija oekivanja o reak-

cijama drugih na njegovoponaanje i preferira reakcijeusklaene s oekivanjima(polovinom prve godine)Pokazatelj:dete je zbunjeno izabrinuto ukoliko majka svojimizrazima lica ne reaguje uobiaje-no na njegovo ponaanje.

Kroz interakciju ui da us-postavlja odnose i obrascekomuniciranjaPokazatelj:igrajui se, ui sepoverenju da e se roditelj

pojaviti nakon skrivanja (poev od8. meseca); da podigne predmetkoji mu je baen; da prepoznajerazliite delove tela koje roditeljdodiruje; na osnovu reakcijaroditelja na njegove pozive,modikuje svoje ponaanje (plaeee i jae ili ree).


42/153


41

Pokazatelji:smeje se kada roditeljhoda na neobian nain, kada stavineki predmet na glavu ili oekujuida ga roditelj zagolica; smeje sekada uspe da roditelju stavi kaket

na glavu, radosno podie ruke ilitape i kae bravo kada uspe dananie kolutove na tap.

Izraen strah od odvajanjatipian za ovaj uzrast: strahkoji se javlja u situacijamaodvajanja najizraeniji je uovom uzrasnom periodu (odoko osmog meseca)Pokazatelji: ne dozvoljava majcida se odvoji od njega (npr. da odeu toalet), trai da stalno budenoeno, neprestano doziva majku,ne dozvoljava da ga neko drugiuspava, i sl. (v. 2.1.3).

Burno ispoljava bes prilikomosujeenja(poev od otprilike16 meseci)Pokazatelji:kada majka eli daskine dete s ljuljake ili odbija damu da eljenu igraku ili slatki,dete prua aktivan otpor - baca sena pod, plae, bacaka se, udara

rukama, grize.

Ispoljava tugu kao reakciju narazdvajanje vane osobe ili odigrakePokazatelji:plae kad roditelj odla-zi ili ako mu uzmu omiljenu igraku

Pokazatelji:smeje se kad dohvatiigraku koju je bilo teko dosegnu-ti, osmehuje se kad samostalnimkoracima pree prostor izmeufotelje i krevetia, smeje se kad

baci loptu.

Pokazatelj:kada se s majkomnae u nepoznatom okruenju,dete se privija uz nju i trai ohra-brenje da bi zatim ubrzo krenuloda istrauje sredinu, povremeno

ostvarujui s majkom kontaktpogledom i/ili dodirom (v. 2.1.1)

Formira hijerarhijski organi-zovanu mreu osoba za koje

je vezanoPokazatelj:kada ima mogunostizbora, obraa se majci radi utehei podrke, a ako ona nije prisutna,obraa se baki.

818 meseci

2.2. Socijalni razvoj

2.2.1. Opaanje i razumevanjedrugih osoba: njihovog ponaanja,osobina i unutranjeg sveta

2.2.2. Reagovanje, iniciranje,odravanje, a po potrebi i sma-njenje ili izbegavanje interakcije sodraslima i vrnjacima

2.2.3. Razvoj socijalnih vetina

Pokazuje interesovanje zadruge osobe, pored onih zakoje je vezano

Pravi razliku izmeu odraslih

i dece (poev od otprilike 15.meseca)Pokazatelji:sasvim malu decu,naroito ako su u kolicima, naziva

Pozdravlja se prilikom odla-zakaPokazatelj:mae ruicom pa-pa; kae ao kada se rastajeod poznatih osoba.

Poziva odrasle osobe po ime-nu i skree im panju na sebe

Zna da odbije nalog (pred krajovog perioda)Pokazatelj:odreeni nalog deteodbija odmahivanjem glavom iliizgovorenim neu.

Reaguje na zabranu odraslihprekidom zapoete aktivnosti(pred kraj ovog perioda)


43/153


42

2.3. Razvoj identiteta

2.3.1. Doivljaj sebe

Trai odobravanja i potvrdu od roditelja; traida bude vienoPokazatelji:kad pone sa sedenjem ili stajanjem okreese ka roditeljima i pogledom trai potvrdu da je uradioneto posebno; negoduje ako nije u centru panje, akoodrasli vie panje posveuju neem/nekom drugom.

Poinje da reaguje na svoje ime (v. 3.2.1. i 1.3.1)

Prepoznaje sebe na fotograjama i video snim-cima (v. 1.3.1)

Prepoznaje svoj lik u ogledalu i razlikuje ga odsebe (poev od otprilike 18. meseca)Pokazatelji:namerno pravi grimase, skae i izvodineobine pokrete pred ogledalom i uiva gledajui se;kada mu se stavi kapa/nalica na glavu ili krema nanos i zatim se postavi pred ogledalo, dete pokuavada dohvati i ukloni stavljeni predmet na sebi (v. 1.3.1).

Prepoznaje svoje stvari i ne preputa ih drugima

Pokazatelji:ljuti se kada drugo dete uzme njego-vu igraku, kada sedne u njegova kolica ili pije iznjegove oljice

2.3.2. Samoregulacija: ovladavanje doivljajima,oseanjima, ponaanjima

Poseduje igraku ili predmet koji ga umiruje uodsustvu roditelja(poinje pre kraja prve godine)Pokazatelj:lako se uspavljuje ako grli plianogmedu, svugde ga nosi ili vue sa sobom, negodujekad ga izgubi ili kad on bude opran.

Sve ree podlee emocionalnoj zaraziPokazatelj:nee automatski zaplakati svaki put kaddruga beba zaplae.

818 meseci

beba; starije ene sede koseimenuje baka, starije mukarcededa (v. 1.3.1).

Prepoznaje oseanja drugih,

na negativna oseanja rea-guje uznemirenjem i plaem itrai utehu od odraslih(poevod otprilike 12. meseca)Pokazatelj:prepoznaje da je nekoljut, moe da se uplai toga i datrai utehu kod roditelja.

Samoinicijativno pokazuje idaje odraslima predmete itako ih ukljuuje u razmenu

Izvrava jednostavnije naloge

odraslih i upuuje im jedno-stavne zahtevePokazatelji:donosi predmete nazahtev; trai od odraslih da mudodaju eljeni predmet (pomougesta ili reju Daj, Hoe, To).

Uzima uee u onome tointeresuje roditeljePokazatelj:prati pogled roditeljaka predmetu interesovanja (posle12. meseca).

Pokazuje inter

Documents

Standardi Za Razvoj i Ucenje Dece Ranih Uzrasta u Srbiji- Baucal