Identifikacija pravnih praznina

| 5

PRAVNI ZAPISI, God. IV, br. 1 (2013) UDK 340.132 2013 Pravni fakultet Univerziteta Union doi:10.5937/pravzap4-4057

SAETI NAUNI LANAK LANCI

Prof. dr Zlatko Stefanovi *

IDENTIFIKACIJA PRAVNIH PRAZNINA

Apstrakt: Republika Srbija ve par decenija donosi veliki broj propisa. Na godinjem nivou, u poslednjih bar pet godina, Skuptina RS donosila je, u proseku, skoro sva-kog radnog dana po jedan zakon.1 Ovako velika zakonodavna aktivnost nije spojiva sa kvalitetom, a to je i vladajue miljenje u strunoj javnosti, ali i meu graanima koji nisu strunjaci za pravo. Brojni su nedostaci ovako velikog broja brzo donetih propisa, po pravilu bez odgovarajue javne rasprave. Za ovako veliki broj propisa nije ni mogue obezbediti kvalitetne tekstove, kao ni javnu raspravu, ak i da se sa time ozbiljno pokualo. Nesporno je i da meu ovim propisima ima i kvalitetnih tekstova, kao i da je organizovano vie javnih rasprava koje su bile uspene i efika-sne, zahvaljujui kojima su neki nacrti propisa povueni iz procedure usvajanja, ali su neki i znaajno poboljani. Jedan od nedostataka donetih propisa je postojanje veeg broja pravnih praznina. Ovaj rad pokuava da ukae na neke metode identi-fikacije pravnih praznina i tako d skroman doprinos poboljanju kvaliteta tekstova propisa koji e se usvajati. Osim pokuaja da d praktian doprinos, rad pokuava i da ispita granice mogunosti metodologije u otkrivanju pravnih praznina.

Kljune rei: pravne praznine, metodologija, pravna kategorija.

I. Izraz i pojam pravne praznine

Pod izrazom pravna praznina razumeju se vrlo razliite kategorije. Pravna praznina shvata se kao: 1) propust zakonodavca da uopte ure-

* Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beograde-mail: [email protected]

1 U 2012. godini Skuptina RS donela je 239 zakona od ega 60% po hitnom postupku (podatak preuzet iz Pregleda aktivnosti Narodne skuptine Republike Srbije u 2012. godini, str. 2). U 2011. doneto je 209 zakona od ega 54,5% po hitnom postupku (Pregled aktivnosti u 2011. godini, str. 2). U 2010. doneto je 207 zakona od kojih 51,2% po hitnom postupku (Pregled aktivnosti u 2010. godini, str. 2). U 2009. godini broj donetih zakona iznosio je 316 od ega 46,8 % po hitnom postupku (Pregled ak-tivnosti u 2009. godini, str. 2). U 2008. doneto je 186 zakona od ega 58 po hitnom postupku (Pregled aktivnosti u 2008. godini, str. 2). Za pet godina doneto je 1.157 zakona od ega 600 po hitnom postupku, tj. oko 52%. Podaci su preuzeti sa sajta Narodne skuptine RS (http://www.parlament.gov.rs/narodna-skupstina-/narodna-skupstina-u-brojkama/pregled-aktivnosti-narodne-skupstine.1742.html).

6 |

PRAVNI ZAPISI Godina IV br. 1 str. 526

di jedan odnos koji je pravni odnos koji ne spada u slobodan pravni prostor; 2) nedovoljna preciznost zakonske odredbe (kao npr. kod prav-nih standarda); 3) nejasnoa odredbe zbog nejasnih izraza koje koristi;4) protivrenost odredaba razliitih propisa; 5) tehnika pravna praznina, i drugo.2 U tekstovima se esto poinje razmatranje o tome ta je pravna praznina, kao da je re o neemu to je nesporno, te se o tome trai odgo-vor, definicija ili se razmatra na drugi nain. Re je o estoj metodolokoj greci ija je kljuna karakteristika da se poinje od raspravljanja ta je neto, hipotetiki ili sa drugim autorima, sa ciljem da se izvue zakljuak o ispravnosti (razume se, sopstvenog shvatanja) i d definicija koja pre-tenduje na ispravnost.

Ako je re o izrazu, npr. pravna praznina, mogue je istraivati uo-biajeno znaenje tog izraza, ili najee znaenje u literaturi, ili prema ne-kom drugom kriterijumu odrediti na ta se ovaj izraz odnosi. Meutim, to nam nita ne govori o pojmu (npr. pojmu pravna praznina), a jo manje o ispravnosti sadrine pojma koji oznaava izraz (pravna praznina). Kada je re o sadrini pojma, nju je uvek potrebno odrediti. Ako je ona uobiajena, ustaljena, opteprihvaena, onda nema potrebe za njenim de-finisanjem, te utoliko pitanje ispravnosti pojma postaje besmisleno. Ako se polazi od uobiajene sadrine, onda je ona prihvaena i nema potrebe raspravljati o ispravnosti. Obrnuto, ako se ne prihvata uobiajena sadri-na, onda se ne moe govoriti o ispravnosti, ve treba definisati sadrinu. Ovo zbog toga to se pojam uvek izraava znakom (ovde reima: pravna praznina, a i rei su samo znaci). Pojam je u upotrebi neodvojiv od znaka. Jedino se znakom posreduje pojam. Zbog toga rasprava o ispravnosti sadr-ine pojma uvek postaje rasprava o znaenju znaka, a kada je re o ovom drugom, tu se moe govoriti samo o uobiajenom znaenju ili neuobia-jenom specijalnom koje je dodeljeno na razliite naine (voljom zako-nodavca, voljom autora teksta i drugo). Zbog toga ovaj rad nee rasprav-ljati o tome ta je pravna praznina, ve e obrnutim postupkom odrediti o emu e da raspravlja i to oznaiti izrazom pravna praznina (samo za potrebe ovog rada). Rad ne pretenduje da nametne znaenje izraza pravna praznina, ve samo eli da raspravlja o pojavi koja e biti oznaena (za potrebe ovog rada) izrazom pravna praznina, i to iz ugla pronalaenja, identifikacije, odnosno izbegavanja stvaranja pravnih praznina.

2 O pojmu i klasifikacijama pravnih praznina videti: Nenadi, B., Kartag-Odri, A., Ma-nojlovi-Andri, K., 2008, Problematika pravnih praznina u ustavnoj jurispruden-ciji primer Republike Srbije, Pravni ivot, 14, tom VI, str. 669693; Vodineli, V. V., 2012, Graansko pravo, Uvod u graansko pravo i Opti deo graanskog prava, Beograd, Pravni fakultet Univerziteta Union i Slubeni glasnik, str. 154. i d.; Rhl, K. F., Rhl, H. C., 2008, Allgemeine Rechtslehre, 3. neu bearbeitete Auflage, Kln, Mn-chen, Carl Heymanns Verlag.

| 7

Zlatko Stefanovi, Identifi kacija pravnih praznina

Pravna praznina se u ovom radu shvata kao pojava, i to normativ-na pravna pojava, a tek onda kao pojam. Kao pojava, ona podrazumeva da postoji nezavisno od saznanja za nju i oznaavanja znakom, a osobina normativnosti oznaava da je re o pravilima koja pretenduju da odrede ponaanje (da propiu). Ova pravila pripadaju grupi pravnih pravila. Ona moe biti shvaena i na druge naine. Na poetku rada dati su primeri ta sve moe da se podrazumeva pod pojmom pravna praznina, ali cilj ovog rada nije da raspravlja o pravnom pojmu pravne praznine ili znae-nju izraza pravna praznina, ve o pravnoj praznini kao pojavi, i to iz ugla otkrivanja (pronalaenja) pravnih praznina. Zbog toga se ovaj rad ograni-ava na ispitivanje pojma pravna praznina i utvrivanje (identifikaciju) njenog postojanja.3 Rad se ne bavi popunjavanjem pravnih praznina.

1. NAELNA (NE)MOGUNOST POSTOJANJAPRAVNIH PRAZNINA

Pre pokuaja da se odredi pravna praznina kao pojava, postoji nae-lan problem mogunosti postojanja pravnih praznina. Ako se pravna pra-znina shvata kao norma koja nedostaje (za sada, bez obzira na razlog ne-dostatka: nejasnoa, propust da se normira, protivrenost u propisima...), mora se razreiti naelno pitanje: Da li je uopte mogue da pravna norma nedostaje u pravnom sistemu? Iz ugla pozitivnog prava, postoje dve veli-ke celine u pravnim sistemima. Jedna je kaznenopravna (krivino pravo, privredni prestupi, prekraji) i druga je civilnopravna (u najirem smislu te rei) koja obuhvata sve ostale norme koje se ne mogu kvalifikovati kao kaznenopravne.

Iz ugla kaznenog prava, vai uveni princip Nulum crimen, nula po-ena sine lege, koji podrazumeva da nema kanjavanja ako ne postoji nor-ma koja to predvia. Iz ugla pravnih praznina, nema ni pravnih prazni-na, osim ako se pravna praznina shvata kao odsustvo ureenja uopte (uz pretpostavku da je odreeni odnos morao biti ureen). Meutim, u ka-znenom pravu se ne moe smatrati da postoje propusti u normiranju zbog toga to norma ne postoji, niti se takav nedostatak moe popunjavati pri-menom pravila o pravnim prazninama. Naprotiv, pretpostavlja se da tvo-rac norme nije ni hteo da predvidi ono to nije predvideo, to implicira da nema ni pravnih praznina. Ipak, ovaj stav zasluuje da se preispita, zavi-sno od toga kako se pravna praznina shvati. Iz ugla civilnog prava, ne vai

3 Utoliko je rad ogranien samo na dva od tri tradicionalna elementa logikog zaklju-ivanja pojam i postojanje (nepostojanje) neega. Opirnije, videti: Kaufmann, A., 1999, Das Verfahren der Rechtsgewinnung, Eine rationale Analyse, Mnchen, C. H. Beck, str. 44. i d.

8 |


princip predvienosti kao u kaznenom pravu, ali vai jedan drugi princip princip da sud ne moe odbiti zatitu pozivanjem na to da za reenje konkretnog pitanja (spora, sluaja) ne postoji pravna norma. Ovaj stav se ne zasniva na ovlaenju suda do donosi norme, ve na pretpostavci da norma za svaku situaciju postoji, makar da je re o tzv. optim norma-ma, principima, naelima iz kojih se moe izvesti norma i za konkretnu situaciju. Ovo pokazuje da se svaki pravni sistem postarao da popuni sve pravne praznine, na jedan ili drugi nain, zbog ega bi moglo da se kae da pravnih praznina i nema.

Prikazana logika tvorca pravnog sistema koja bi trebalo da pokae da pravnih praznina nema, uklanja pravne praznine u krajnjem rezultatu primeni norme na odreenu situaciju, ili bar to eli da uini. Iz ugla pri-mene, ne moe se osporiti da sistem funkcionie. Zaista nema kazni bez prethodne predvienosti, kao to nema ni odluka u kojima je sud odbio da sudi zbog toga to ne postoji norma koju bi primenio na odreenu si-tuaciju. U konanom rezultatu primeni prava, praksa nikada ne priznaje da pravnih praznina ima.4 Zbog toga se u ovom radu pravne praznine i ne shvataju na ovaj nain.

2. IZRAZ I POJAM PRAVNE PRAZNINE U OVOM RADU

Za potrebe ovog rada pravna praznina se shvata kao nepotpuno ure-enje jednog pravnog odnosa. Izostavljeni su odnosi koji nisu uopte ure-eni, ak i ako ne bi trebalo da spadaju u pravno slobodan prostor. Identi-fikacija pravnih odnosa koji uopte nisu ureeni zahteva drugaiji metod i argumentaciju. No, nije re samo o metodu. Re je pojavi drugaije vrste. Neureeni pravni odnosi imaju bitno drugaije karakteristike od pravnih odnosa koji su ureeni, ali sa pravnom prazninom. Kada odnos uopte nije ureen, a ne spada u pravno slobodan prostor, to nije pravna pra-znina, ve praznina u pravu. Pravna praznina implicira ureenost, ali sa nedostatkom. Praznina u pravu podrazumeva neureenost, tako da se ne moe govoriti o nedostatku ureenja, ve o odsustvu ureenja. Kako nema ni ureenja, onda ne moe biti ni praznine u njemu. Identifikacija ovakvog nedostatka zahteva prepoznavanje pravno uredivih odnosa i onih koji to nisu. Identifikacija pravnih praznina ve nailazi na ureen pravni odnos, ali sa nedostatkom.

Pravna praznina kao pojam ne obuhvata u ovom radu ni pravne stan-darde, nejasne ili neodreene pojmove. Kod ovakvih pojmova postoji pravna ureenost, ali sa nedostatkom koji se identifikuje kao praznina.

4 Uporedi: Wank, R., 2001, Die Auslegung von Gesetzen, 2. berarbeitete Auflage, Kln, Berlin, Bonn, Mnchen, Carl Heymanns Verlag, str. 3. i dalje.

| 9


Norma postoji, a da li je ona jasna ili nije, precizna ili neprecizna, prakti-no primenljiva ili ne, to je sada pitanje za neki drugi pristup, jer i ovakvi nedostaci ne znae da norme nema. Naprotiv. Norme ima, samo to moe postojati dilema kako je primeniti, ali se to pitanje moe pojaviti, pre ili kasnije, kod svake norme. Formulisanje pojedinane norme na osnovu opte uvek nailazi na problem podvoenja situacije pod normu. Logiki silogizam, po pravilu, daje rezultat samo u malom broju situacija. Zbog toga se redovno nailazi na dilemu da li je odreena norma odgovaraju-a za odreenu situaciju, ali se to u ovom radu ne kvalifikuje kao pravna praznina.

Pravna praznina je relativan pojam. Apsolutan pojam koji bi mogao da se primeni uvek, verovatno da i nije mogu.5 Umesto nastojanja da se pojam pravne praznine odredi tako da vai uvek i svuda, ovaj pojam e biti odreen u odnosu na neki sistem normi. Pravnu prazninu uvek treba odrediti u odnosu na neki sistem normi. Pravna praznina moe postojati u odreenom zakonu, u setu povezanih zakona, u odreenom podzakon-skom aktu, ali i u obiaju, moralnoj normi, kao i u drugim vrstama normi. Identifikacija pravne praznine u odreenom zakonu jo uvek ne znai da ona nee biti popunjena primenom drugog zakona ili normi iz drugog izvora. Ako bi se shvatila nezavisno od odreenog izvora normi, pravna praznina nikada ne bi postojala (primenom pravila koja vae za kazneno i civilno pravo).

Sistem normi prema kome se utvruje postojanje pravne praznine mora biti odreen. Ako toga nema, nemogue je tvrditi da pravna pra-znina postoji. Isto tako, nemogue je tvrditi da pravna praznina postoji u odnosu na celokupan pravni sistem neke drave jer pravni sistemi dra-va predviaju mehanizme za njihovo popunjavanje i praktino iskljuuju mogunost nedostatka norme. Iz ovakvog odreenja proizlazi i relativan pojam pravne praznine. Zbog toga moemo govoriti samo o pravnoj pra-znini iz ugla odreenog dela pravnog sistema (npr. zakona) i tvrditi da u tom delu pravnog sistema nedostaje norma. Mogue je pokazati da je ona popunjena drugim delom pravnog sistema, ali to ne mora da prome-ni stav o postojanju utvrene pravne praznine, koji se moe zasnivati na tvrdnji da taj deo pravnog sistema (npr. zakon) ne sme imati takvu pravnu prazninu koju bi trebalo popunjavati drugim izvorima. Ovo ne vai samo kada je re o zakonicima, ve o bilo kom propisu, odnosno izvoru pravnih normi.

Pravna praznina je za potrebe ovog rada odreena kao nedostatak jednog ili vie bitnih delova pravnog instituta odreenog propisa ili izvora

5 Uporedi: Bok, M., 2012, Objanjenje i razumevanje u drutvenim naukama: nomo-tehniki i ideografski pristup, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 1, str. 520.

10 |


pravnih normi. Jedan izvor pravnih normi (npr. zakon, podzakonski akt) koji predstavlja celinu, obino iz ugla neke vrste odnosa, sainjen je od pravnih instituta. Zavisno od vrste odnosa koje ureuju i naina na koji se to ini, pravni instituti imaju svoju strukturu koja se prepoznaje kao unu-tranja struktura pravnog instituta, ali osim nje postoji i spoljanja struk-tura. Unutranja struktura pravnog instituta odnosi se na njegovu celovi-tost potpuno ureenje odreenog pravnog odnosa. Spoljanja struktura odnosi se na relacije prema drugim pravnim institutima, te celine (tog propisa) ili neke druge (propisa tog pravnog sistema, ali i drugih izvora koji se u tom pravnom sistemu priznaju kao izvori prava).

II. Unutranja struktura pravnog instituta

1. SUBJEKTI, PROSTOR I VREME REALNA STRUKTURA

Pravne norme se odnose na lica i njihovo ponaanje. Zbog toga se i pravni instituti sainjeni od pravnih normi odnose na lica i njihovo pona-anje. U pogledu lica, pravni institut mora da odredi lica na koja se odnosi. Ako nema posebnih uslova, onda se podrazumeva da on moe da se odno-si na svako lice. Pravna norma ne mora da precizira lica ako svoje vaenje zasniva na drugom kriterijumu (npr. na prostornom vaenju ili vaenju po vrsti odnosa). Ali ak i kada pravni institut ne vai po kriterijumu lica, pre-ko drugog kriterijuma, koji je odreen kao osnov vaenja, mora biti mogu-e da se doe do lica prema kojima vai. Ako to nije mogue, onda pravni institut sadri pravnu prazninu u normama koje ga ureuju.

Prostor i vreme su takoe bitni elementi svakog pravnog instituta.6 Norme koje one sadre moraju poeti da vae nekog momenta i moraju prestati da vae. Ali i prava i obaveze koji su sadrani u pravnom institutu imaju svoje vremensko vaenje. Pravo uvek mora da se odredi u pogledu vremena vaenja, ne samo iz ugla propisa, ve i iz ugla prava i obaveza subjekata na koje se odnosi, odnosno promena koje nastupaju u pravima ili obavezama. Propust da se odredi vreme, na razne naine moe predsta-vljati pravnu prazninu. Moe biti nejasno od kog momenta se stie pravo (ako je bitno odrediti momenat sticanja prava), od kog momenta se ono menja ili prestaje. To isto vai i za obaveze. Moe biti nejasno i u kom roku neka radnja mora biti preduzeta ili izvrena, odnosno okonana ili u kom se roku radnja ne sme preduzimati.

6 Pravo, pa tako i pravni instituti postoje u prostoru i vremenu. Opirnije, videti: Vra-njanac, D., Dajovi, G., 2007, Osnovi pravnog sistema sa metodologijom prava, drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beo-gradu i Slubeni glasnik, str. 111121.

| 11


Prava i obaveze stiu se i vae na odreenom prostoru. Prostor je zna-ajan i za samo vaenje propisa, kao i za njegovu sadrinu. Propisi se do-nose za odreenu teritoriju i vae na njoj, ali to ne znai mnogo, jer oni ne vae prema teritoriji nego bi trebalo da vae prema subjektima i u odnosu na dogaaje, injenice. Kada se sve okolnosti slau, pitanje se i ne po-stavlja i pravna praznina se ne uoava. Meutim, kada se pojavi nesklad u injenicama, pojavljuju se i pitanja vaenja samog propisa, ali i prava i obaveza koje postoje. Interesantno je da danas propisi ne sadre odreenje za koga ili gde vae. Tako, npr. Zakon o obligacionim odnosima odre-uje da se njime ureuju odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja tete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave vo-lje i drugih zakonom utvrenih injenica.7 Dakle, odreeno je u odnosu na ta on vai, ali ne i za koga i gde. Ako posmatramo jedan ugovor, ovaj zakon vai za ugovore, ali je ovde pitanje u tome da li on vai za ugovore koje zakljui domai dravljanin samo sa drugim domaim dravljaninom, samo na teritoriji Republike Srbije (bez obzira sa kim) ili bilo gde u svetu sa bilo kime. Nema odreenja da li on vai personalno (samo za domae dravljane) ili teritorijalno (za svakoga ko se nae na domaoj teritoriji). Kada je re o samim propisima, onda obino ne postoji problem odrediti njihovo vremensko vaenje, ali redovno postoji problem odrediti da li oni vae teritorijalno ili personalno. I to je redovno pravna praznina mnogih propisa. Ako nije jasan kriterijum vaenja propisa, onda nije jasno ni da li postoji konkurencija u pogledu vaenja sa propisima drugih drava ili sa meunarodnim izvorima prava (tzv. sukob zakona). ak ni propisi koji reavaju sukob zakona8 ne odreuju kriterijume vaenja drugih propisa (o ijem sukobu govore), ve se bave reavanjem sukoba, iako sm sukob nije ni identifikovan, ve je ostao u sferi pravne praznine. Nije mogue prime-niti nekakav reverzibilni postupak i iz reenja o sukobu zakona izvui zakljuak o kriterijumu vaenja propisa. Kolizione norme biraju samo po

7 lan 1. Zakona o obligacionim odnosima, Sl. list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89 od-luka USJ i 57/89, Sl. list SRJ, br. 31/93 i Sl. list SCG, br. 1/03 Ustavna povelja.

8 Tako lan 1. stav 1. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, Sl. list SFRJ, br. 43/82 i 72/82 ispr., Sl. list SRJ, br. 46/96 i Sl. glasnik RS, br. 46/06 dr. zakon, predvia da on sadri norme o odreivanju merodavnog prava za statusne, porodine i imovinske, odnosno druge materijalnopravne odnose s meunarodnim elementom. Ovde je kriterijum konkurencije pravna kategorija meunarodni ele-menat, ali nijednim propisom i nijednom odredbom toga zakona ona nije odreena, a preko nje bi trebalo odrediti da li postoji konkurencija propisa, odnosno vaenje domaih propisa. Ni novi nacrt Zakona o meunarodnom privatnom pravu ne do-nosi nita novo. Njegov lan 1. stav 1. glasi: U privatnopravnim odnosima sa meu-narodnim elementom, ovaj Zakon ureuje. Re je, oigledno, o istovetnoj odredbi koja ne popunjava pravnu prazninu o vaenju propisa i postojanju meunarodnog elementa.

12 |


jednu taku vezivanja preko koje reavaju sukob zakona, ali ta taka vezi-vanja ne moe biti kriterijum vaenja propisa generalno, odnosno identifi-kacije postojanja stranog elementa i konkurencije propisa.9

Dakle, osnovni elementi unutranje strukture svakog pravnog institu-ta, ali i propisa su: subjekti (lica), prostor i vreme. Ono to pravni institut predvia mora biti odreeno po kriterijumu za koga vai (kako iz ugla propisa, tako i iz ugla sadrine prava i obaveza), kao i na kojoj teritoriji i u kom vremenskom periodu. Proputanje da se ovi elementi odrede stvara pravnu prazninu, a utvrenje da je to proputeno je identifikuje.

Elementi: lica, prostor i vreme su realni elementi pravne norme. Oni su realni, ne u smislu stvari (res stvar), ve u smislu postojanja koje se zatie, nezavisno od pravnih normi i pravnih sistema. Njih pravo zatie i oni ne zavise od prava, ve pravo od njih. ak i kada pravo neto propi-suje u odnosu na ove elemente, ono to moe da ini samo iz ugla njiho-vog znaaja za pravo, ali nijedan pravni sistem ne moe bez njih. Oni su zbog toga pretpostavka postojanja pravnog sistema i ine realnu strukturu pravnih normi. Struktura pravne norme je samo jedan od rezultata pravne metodologije. I pored obimnih pisanja o pravnoj metodologiji, ona se u praksi nije nametnula kao znaajno sredstvo u kreiranju normi i njihovoj primeni.10

2. PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOST OSNOVNA PRAVNA STRUKTURA

Svrha svake pravne norme je da odredi neije pravo, obavezu i odgo-vornost za povredu neijeg prava, odnosno neispunjenja sopstvene oba-veze. Kada je re o pravima, norma mora da uredi sticanje (zasnivanje, nastanak) prava, njegovu sadrinu (na koji nain i prema kome i/ili prema emu se vri) i prestanak. U odnosu na sticanje, norma treba da uredi tzv. osnov sticanja injenice na kojima se zasniva sticanje (npr. volja odre-enih lica, sm zakon, injenice koje postoje u realnom svetu), ali i na-

9 Npr. iz odredbe lana 20. stav 1. taka 18. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, koja predvia da je za ugovor o licenci merodavno pravo mesta gde se u vreme zakljuenja ugovora nalazilo sedite primaoca tehnologije, ne moe se zakljuiti da li postoji sukob zakona ako obe ugovorne strane pripadaju istoj dravi, ali je samo pravo industrijske svojine koje se ustupa registrovano na teritoriji druge drave.

10 Opirnije, videti: Vraar, S., 2000, Preispitivanja pravne metodologije, Nagovetaji dr-avno-pravnog integralizma, Beograd, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i Slu-beni list SRJ; Bydlinski, F., 1982, Juristische Methodenlehre und Rechtsbegriff, Wien, New York, Springer-Verlag; Luki, R. D., 2003, Metodologija prava, 5. izdanje, Beo-grad, Justinijan.

| 13


in sticanja preko koga se odreuje i momenat sticanja (faktor vremena iz prethodne grupe elemenata). Za sadrinu prava bitan je nain na koji se pravo vri. Tu se redovno razlikuje vrenje prava koje je upravljeno prema licima i vrenje prava koje je upravljeno prema dobrima, ali se i u okvi-ru ovog razlikovanja mogu vriti jo mnoga razlikovanja. Iz ugla pravnih praznina, bitno je da se odredi sadrina prava, a brojne vrste prava (re je, razume se, o subjektivnim pravima) razlikovae se po svojoj sadrini. Na kraju, prava traju neko vreme i gase se, zbog ega treba urediti i prestanak prava. Ureenje prestanka je isto kao i ureenje zasnivanja. Potreban je osnov prestanka, ali je potrebno odrediti i momenat prestanka prava. I jedno i drugo zasnovano je na injenicama koje treba odrediti kao i kod sticanja prava.

Nasuprot prava nalaze se obaveze. Pravo koje neko ima stvara obave-ze za nekog drugog. Tu se uoava da postoji odreena ravnotea. Ukoliko se pravo vri u veoj meri prema dobru, utoliko se manje vri prema licu i obrnuto. Nekada se obaveza drugog lica svodi na obavezu pasivnosti da ne ometa vrenje prava drugog lica, a lice koje ima pravo vri svoje pra-vo u odnosu na neko dobro (npr. stvar). Ima i prava koja se vre prema drugom licu tako to su ovlaenja upravljena prema subjektu, a ne prema nekom dobru. I kada je re o obavezama, potrebno je da se uredi pre-uzimanje (zasnivanje, nastanak) obaveze, njena sadrina (na koji nain i prema kome i/ili prema emu postoji). U odnosu na preuzimanje, norma treba da uredi osnov preuzimanja, ali i momenat nastanka. Za sadrinu obaveze bitan je nain na koji se ona ispunjava. Za razliku od prava koje se moe vriti i prema dobru, obaveza se uvek ispunjava prema licu, ak i kada se radnja ispunjenja sastoji u radnji koja se preduzima prema nekom dobru. Iz ugla pravnih praznina, bitno je da se odredi i sadrina obaveze, kao i sadrina prava. Isto vai i za prestanak obaveze. Ureenje prestan-ka je isto kao i ureenje zasnivanja. Potreban je osnov prestanka, ali je potrebno odrediti i momenat prestanka. I jedno i drugo zasnovano je na injenicama koje treba odrediti kao i kod prestanka prava.

Odgovornost ima svoje kljune celine. Odgovornost nastupa zbog ne-ispunjenja obaveza, ali smo neispunjenje redovno nije dovoljan osnov, ve se redovno trae i drugi uslovi. Ovi dodatni uslovi nekada se tiu sa-mog lica koje nije ispunilo obavezu (kao to je krivica), a nekada je zna-ajno postojanje drugih okolnosti koje se ne vezuju za lice, ve je re o injenicama realnog sveta, zbog ega odgovornost moe da nastupi i pre-ma licu koje nije bilo obavezno da neto ispuni. Uobiajeno se govori o pretpostavkama ili uslovima za nastupanje odgovornosti. Ako su uslovi ispunjeni, nastupa odgovornost koja ima svoju sadrinu, a ona se redovno sastoji u nekoj obavezi koja se obino naziva sankcija. Potrebno je ispitati

14 |


i urediti i eventualno iskljuenje odgovornosti po osnovu postojanja nekih okolnosti, to ini sastavni deo uslova za odgovornost. Odgovornost ne kreira prava, ve obaveze koje su nekada delom iste sa obavezom zbog koje je odgovornost nastupila, a nekada potpuno drugaije. Pravo mora da odredi sadrinu odgovornosti obaveze koje nastaju zbog neispunjenja obaveze, kao i kada prestaje odgovornost, odnosno obaveze koje nastupa-ju kao posledice neispunjenja obaveza.

Naroito iz ugla odgovornosti, ali to moe biti vano i za prava i oba-veze, potrebno je urediti i postupke. Postupak moe da se odvija pred ne-kim organom, odnosno institucijom koja je ovlaenja da vodi odgova-rajue vrste postupaka, ali i tako to ga organizuju sami uesnici jednog pravnog odnosa. Postupak treba razumeti tako da on moe da obuhvata vrlo jednostavne radnje od neformalne izjave volje koja se upuuje ne-kome, do sloenog postupka pred sudom. U tom postupku mora biti jasno ko su uesnici, kako se on otpoinje, kako tee i kako se okonava.

Prava, obaveze i odgovornost ine osnove pravne strukture, ali na realnim osnovama. Svako pravo, obaveza ili odgovornost tie se neke i-njenice, prole ili budue, nezavisne od ljudskog ponaanja ili zavisne od nje. Dok realna struktura postoji nezavisno od prava i pravo je zatie kao pretpostavku svog postojanja, realna pravna struktura se zasniva na inje-nicama (neemu to takoe postoji u realnom svetu), ali mu pridodaje i elemente specifine za pravo kao sistem prava, obaveze i odgovornosti. Cilj ove strukture je da odredi vezu izmeu injenica i prava kao sistema, a proputanje ureenja ovog odnosa se pokazuje kao pravna praznina.

Kada je re o samoj sadrini, prava imaju svoj osnov nastanka, svoju sadrinu i prestanak, a to vai i za obaveze i odgovornost. Za sve treba odrediti u emu se sastoje i da li postoji odgovarajui ili drugaiji pravni efekat u tuoj pravnoj sferi, kao i rang prava u situaciji konkurencije pra-va, ali to vai i za obaveze i odgovornost.

| 15


Nastanak prava, obaveze ili odgovornosti:

Pravo Obaveza Odgovornost

Nas

tana

k

Prirodna veza (ljudsko bie ima prava na svim dobrima koja prirodno ine deo njegovog bia), kao to je ivot, telesni integritet

Neispunjenje obaveze/povreda prava

Drutvena veza (izmeu subjekata nastaju odnosi koji se zasnivaju na uzajamnosti iz kojih proi-zlaze prava zasnovana na principu da se oekuje jednako uzajamno postupanje subjekata) zasnovana na principu ravnopravnosti, kao to je ugled, privatnost

Drutvena veza Drutvena veza

Volja (sticaoca ili ustu-pioca)

Volja Volja

injenice (dogaaji, rad-nje) za ije se postojanje vezuje sticanje prava

injenice (dogaaji, rad-nje) za ije se postojanje vezuje sticanje obaveze

injenice (dogaaji, radnje)

Pojedinani akt organa koji odluuje o sticanju prava

Pojedinani akt organa koji odluuje o sticanju prava

Pojedinani akt organa koji odluuje o odgo-vornosti

Propis (kada dodeljuje ovlaenje bez obzira na postojanje prethodnih osnova)

Propis Propis

Sloen osnov koji ukljuuje kombinaciju navedenih osnova



Postupak sticanja (izjava volje, postupak pred organom, sm zakon)

Postupak sticanja (izjava volje, postupak pred organom, sm zakon)

Postupak nastupanja (izjava volje, postupak pred organom, sm zakon)

16 |


Sadrina prava, obaveze ili odgovornosti:


Sadr

ina

Vrenje razliitih ovlaenja prema dobrima (npr. stvarima), kao to su davanje, injenje, neinjenje

Dunost preduzimanja razliitih radnji (davanje, injenje) ili uzdravanje (neinjenje, trpljenje) prema odreenom licu

Dunost preduzimanja razliitih radnji (davanje, injenje) ili uzdravanje (neinjenje, trpljenje)

Raspolaganje pravom (ustupanje, prenos celo-kupnog prava na drugo lice ili njegovog dela)

Dunost da se raspolae pravom (ustupanje, prenos celokupnog prava na drugo lice ili njegovog dela)

Dunost da se raspolae pravom (ustupanje, prenos celokupnog prava na drugo lice ili njegovog dela)

Davanje izjave volje (koja razliito utie na sopstvena ili tua prava, obaveze ili odgovornost)

Dunost da se d izjava volje

Dunost da se d izjava volje

Zahtev da se ne ometa vrenje sopstvenih prava

Dunost pasivnosti pre-ma neodreenom krugu lica i njihovim pravima

Ovlaenje da se pre-duzme neka radnja (u cilju dobijanja ispunjenja obaveze ili u cilju zatite)

Dunost da se trpi predu-zimanje radnje kojom ovlaeno lice ostvaruje svoje pravo ili ga titi

Ovlaenje da se odluuje o tuim pravima, oba-vezama ili odgovornosti (samostalno ili sa drugim licima)

Dunost da se donese odluka ili uestvuje u odluivanju

| 17


Prestanak prava, obaveze ili odgovornosti:


Pres

tana

k

Iscrpljivanjem ovlaenja (kada se vrenjem ovlaenja iscrpi i samo pravo, to se odnosi na ovlaenja koja sa svakim vrenjem umanjuju ostatak prava) ili mogunosti vrenja ovlaenja

Ispunjenjem Ispunjenjem obaveze koja se ima po osnovu odgovornosti

Voljom (kao npr. kod derelikcije) samog imao-ca prava ili drugog lica

Voljom ovlaenog lica Voljom odgovornog lica

Sticanjem prava od strane drugog lica, ako to isklju-uje mogunost vrenja prava imaoca

Prenosom na drugo lice Prenosom obaveze nasta-le po osnovu odgovorno-sti na drugo lice

Protekom vremena Protekom vremena Protekom vremena

Ponitenjem ili ukidanjem (po samom zakonu ili odlukom nadlenog organa)



Dejstvom okolnosti (via sila, propast objekta i dr.)



Postupak prestanka (izjava volje, postupak pred organom, sm zakon)



3. RAZVOJ PRAVNE STRUKTURE APSTRAKTNA STRUKTURA

Pravne praznine mogu da se pojave zbog toga to nedostaje neki od ele-menata osnovne strukture, ali se ona moe pojaviti i kada postoje svi elemen-ti osnovne strukture zbog toga to nisu jasna pravna dejstva prava, obaveza i odgovornosti. Realna struktura norme vezuje se za injenice, ali potrebno je sagledati i apstraktnu pravnu strukturu strukturu koja se ne vezuje za injenice ve se zasniva na samim pravnim dejstvima (pravima, obavezama i odgovornosti). Tako se kombinacijom ovih elemenata, nezavisno od realnih struktura, dobijaju razliita reenja koja e, zahvaljujui osnovnoj pravnoj strukturi, ostvariti dejstvo i prema subjektima realnog sveta.

18 |


Pravo, obaveza i odgovornost nisu tako strogo razdvojeni kao to se to ini kada se pominju ovi pojmovi. Mogue su kombinacije koje tre-ba ispitati u odnosu na osnovnu realnu strukturu normi, iako e samo njihovo definisanje biti nezavisno od realne strukture. Osim prava, moe postojati i obaveza da se vri pravo, ali i odgovornost zbog nevrenja pra-va. U odnosu na obaveze, prepoznaje se pravo da se ispuni obaveza, ali i odgovornost zbog povrede prava da se ispuni obaveza. Sama odgovornost moe postojati zbog povrede prava, ali i zbog spreavanja ispunjenja oba-veze. Odgovornost moe biti zasnovana i na tuoj odgovornosti. Obino se ne razlikuju sve ove kombinacije zbog ega u praksi nastaju dileme tipa: da li neko lice ima samo pravo ili je duno i da ga vri; da li postoji pravo da se ispuni obaveza, ak i kada ovlaeno lice to ne trai, odnosno odbija da primi ispunjenje.

Bilo da je re o pravu, obavezi ili odgovornosti, potrebno je odredi-ti preciznije njihova svojstva, upravo korienjem njihovih kombinacija. I kada je re o pravu, mora biti jasno da li neko ima pravo da ima (odree-no) pravo. Pravo da se ima pravo, pravo da se ima obaveza i pravo da se bude odgovoran jeste samo razvijeno odreenje pravne i deliktne sposob-nosti. To to neko ima pravo, ne mora da znai da ima pravo i da ga vri u konkretnoj situaciji, to asocira na pitanje poslovne sposobnosti. I kada je re o obavezi, prepoznaje se pravo da se stiu obaveze, ali moe postojati i obaveza da se preuzmu obaveze.11 Ovde se mogu iskoristiti matrice12 pre-ko kojih se dobijaju kombinacije koje bi trebalo ispitati. Ispitivanje kombi-nacija otklanja rizik postojanja pravne praznine.

Pr st 16 Pr vr 17 Pr ga 18 Pr Pr, st, vr, ga 25 Pr Ob, st, vr, ga 26 Pr Od, na, sa, ga 27

Pr13 Ob14 Od15 . Ob st 19 Ob vr 20 Ob ga 21 = Ob Pr, st, vr, ga 28 Ob Ob, st, vr, ga 29 Ob Od, na, sa, ga 30

Od na 22 Od sa 23 Od ga 24 Od Pr, st, vr, ga 31 Od Ob, st, vr, ga 32 Od Od, na, sa, ga 33

11 Takva je npr. obaveza da se objavi ponuda za preuzimanje akcionarskog drutva lan 6. stav 1. Zakona o preuzimanju akcionarskih drutava, Sl. glasnik RS, br. 46/06, 107/09 i 99/11.

12 Re je o jednoj od mogunosti matematikog modelovanja prava. Videti: Mitrovi, D. M., Popovi, D. M.,1998, Pravna metodologija u svetlu pravno-kibernetske mo-dalistike i raunarske simulacije u pravu, str. 99115, u: Teorija, filozofija i sociologija prava u svetu stanje, problemi, izazovi, Drugi skup Jugoslovenskog udruenja za teoriju, filozofiju i sociologiju prava, Miloer, 1417. maj, Jugoslovensko udruenje za teoriju, filozofiju i sociologiju prava, Beograd, 1998.

13 Pravo14 Obaveza15 Odgovornost16 Pravo sticanje17 Pravo vrenje

| 19


Neke od ovih kombinacija mogu izgledati bespotrebne ili nemogue, ali to nije tako. Kao apstraktne mogunosti, one se ne mogu a priori od-baciti kao nemogue. Kao konkretne norme, prilikom ispitivanja potrebe i naina ureenja jednog odnosa, one se mogu pokazati kao nemogue ili bespotrebne, ali je savet da se to paljivo ispita, na osnovu ovih teorijskih mogunosti kombinacija. Kao ilustracija da su neke kombinacije mogu-e, iako na prvi pogled ne izgleda tako, evo nekoliko primera iz pozitiv-nog prava. Pravo da se ispuni obaveza moe izgledati kao nemogua ili bespotrebna kombinacija. Razumljiva je obaveza da se ispuni obaveza, ali pravo da se ispuni obaveza ini se kao u sebi protivrena kategorija. Ipak, nije tako. Kada npr. dunik ima obavezu isplate cene u novcu, a poveri-lac odbija da primi ispunjenje, on time povreuje pravo dunika pra-vo da ispuni svoju obavezu. To pravo mu je tieno mogunou da trai otvaranje sudskog depozita i tako se oslobodi obaveze. Pravo da se preuz-me odgovornost moe se odnositi na solidarnu odgovornost koja nastaje ugovorom. Pravo da se ispuni sopstvena odgovornost moe se odnositi na obavezu koja nije ispunjena, ije neispunjenje je i bilo osnov nastanka odgovornosti. Pravo da se iskljui (ugasi) sopstvena odgovornost moe se odnositi na prigovor zastarelosti. Obaveza da se stekne pravo prepoznaje

18 Pravo gaenje19 Obaveza preuzimanje, sticanje20 Obaveza vrenje21 Obaveza gaenje22 Odgovornost nastupanje23 Odgovornost sankcija24 Odgovornost gaenje, prestanak, iskljuenje25 Pravo da se stie pravo; pravo da se vri pravo; pravo da se ugasi pravo26 Pravo da se stie (preuzima obaveza); pravo da se ispuni obaveza; pravo da se ugasi

(ukine) obaveza27 Pravo da se preuzima odgovornost (da se odgovara); pravo da se realizuje sopstvena

odgovornost; pravo da se iskljui (ugasi) odgovornost28 Obaveza da se stekne pravo; obaveza da se pravo vri; obaveza da se pravo ugasi

(ukine)29 Obaveza da se stekne obaveza; obaveza da se (iz)vri obaveza; obaveza da se ugasi

(ukine) obaveza30 Obaveza da se stekne (preuzme) odgovornost; obaveza da se izvri ono to ini sadr-

inu odgovornosti; obaveza da se ugasi (iskljui) odgovornost31 Odgovornost zbog sticanja prava; odgovornost zbog vrenja prava; odgovornost zbog

gaenja (ukidanja prava)32 Odgovornost zbog sticanja obaveze; odgovornost zbog ispunjenja obaveze; odgovor-

nost zbog gaenja obaveze33 Odgovornost zbog sticanja (preuzimanja) odgovornosti; odgovornost zbog (ne)izvr-

enja onoga to ini sadrinu odgovornosti; odgovornost zbog iskljuenja odgovor-nosti

20 |


se kod komisionara kada u pravnom prometu istupa u svoje ime, a za tu raun. Pravo poznaje i odgovornost po osnovu sticanja prava sticalac udela u ortakom drutvu odgovara za obaveze prenosioca udela, zajedno sa njim.34 Odgovornost zbog vrenja prava moe se prepoznati u okviru instituta zloupotrebe prava. Iako se od onoga ko ima obavezu oekuje da je ispuni, moe se odgovarati i zbog ispunjenja obaveze. Tako je prethodni Zakon o privrednim drutvima predviao da je obaveza koju u ime dru-tva preuzme zakonski zastupnik, izvan granica svojih ovlaenja, puno-vana, ali e zakonski zastupnik odgovarati drutvu zbog ispunjenja ova-kve obaveze, ako je ispunjenje prouzrokovalo tetu.35 Odgovornost zbog preuzimanja odgovornosti mogua je, npr. kod sticanja udela u ortakom drutvu. Direktor koji je sticanjem udela u ime svog drutva preuzeo i od-govornost u ime drutva za obaveze koje su teretile taj udeo moe biti od-govoran zbog toga. Posledica odgovornosti ima oblik sankcije. Odgovorno lice treba da ispuni ono to je predvieno sankcijom, a po osnovu svoje odgovornosti. Razume se da odgovorno lice moe biti dodatno odgovorno zbog neispunjenja onoga to ini sadrinu obaveze, nastale kao rezultat odgovornosti. Meutim, ono moe biti odgovorno i zbog ispunjenja oba-veze koja je nastupila po osnovu odgovornosti, ako je sama obaveza nasta-la protivpravno (kao kod pomenutog prekoraenja ovlaenja direktora).

U prethodnoj emi matrica date su sve teorijski mogue opcije koje treba ispitati u odnosu na konkretni pravni institut. To ne znai da se sva-ka od ovih kombinacija mora i urediti eksplicitnom normom. Mogue je da se iz normi koje ve postoje moe izvesti reenje za tu, odreenu kom-binaciju. Osim toga, neke od njih pokazae se kao nemogue u odnosu na neku vrstu pravnih odnosa. Ipak, to ne iskljuuje potrebu da se sva-ka ispita i proveri da li je ostavljena pravna praznina ili nije. Ispitivanjem kombinacija pokazuje se da li pravna praznina postoji ili ne.

4. LOGIKA STRUKTURA I PRAVNE PRAZNINE

Pravna norma ima i svoju logiku strukturu. Pravo se tradicionalno oslanja na logiku kao metod i kao disciplinu.36 ak i kada su odreeni i ureeni svi elementi, pravna praznina moe da nastane zbog logike gre-ke u konstrukciji pravne norme. Logike greke se kod pravnog instituta pokazuju kao sledee greke: circulus vitiosus; quaternio terminorum; non

34 lan 100. stav 1. Zakona o privrednim drutvima, Sl. glasnik RS, br. 36/11 i 99/11.35 lan 25. Zakona o privrednim drutvima, Sl. glasnik RS, br. 125/04.36 Opirnije, sa upuivanjem na literaturu, videti: Ivovi, M., 1992, Pravo i logika, str.

145155 u: Osnovni problemi filozofije prava, radovi sa naunog skupa, Podgorica, 10. decembar, Podgorica, 1994.

| 21


sequitur; non solutiones. Nisu nemogue ni druge logike greke prilikom tumaenja i primene prava. Meutim, ovde je re o samoj sadrini prav-nog instituta i logikim grekama koje mogu da nastanu prilikom propisi-vanja normi i odnosa izmeu pravnih instituta iste celine.

Circulus vitiosus (vrzino kolo) shvata se kao logiki zatvoreni krug. Do toga se dolazi kada jedna norma upuuje na drugu, a druga svo-ja reenja zasniva na onoj prvoj, i to u delu koji upravo upuuje na onu drugu. Time se logiko zakljuivanje vrti u krugu. Npr. Zakon o javnim preduzeima37 u lanu 18. stav 1. taka 8. predvia da statut javnog pre-duzea donosi nadzorni odbor. Meutim, nadzorni odbor se sastoji i od predstavnika zaposlenih koji se predlau na nain predvien statutom jav-nog preduzea. Dakle, da bi nadzorni odbor mogao da odluuje, potreban mu je i lan iz reda zaposlenih, a da bi on bio izabran, potrebno je da se to uini u skladu sa statutom javnog preduzea. Pitanje se postavilo u odnosu na prvi statut jer tada nema jo uvek ni nadzornog odbora, ali ni statuta. Da bi nadzorni odbor bio formiran, potreban je statut, a da bi statut bio donet, potreban je nadzorni odbor. Ova pravna praznina je po-punjena korienjem drugih propisa, ali se iz ugla samog Zakona o javnim preduzeima pokazuje kao pravna praznina. Ako bi taj drugi propis ije je reenje iskorieno prestao da vai ili bi reenje bilo promenjeno, moglo bi se desiti da ova pravna praznina ostane nepopunjena i iz ugla pravnog sistema.

Quaternio terminorum (etvoroznaje) odnosi se na izraze koji su korieni u razliitom znaenju tako da se primenom svojstava dobi-jaju reenja sa suprotstavljenim znaenjem. Tako npr. Zakon o privred-nim drutvima predvia i ureuje ko se smatra zakonskim zastupnikom drutva, kao i ovlaenje zakonskog zastupnika da u ime i za raun pri-vrednog drutva daje izjave volje. Meutim, isti taj zakon predvia38 i da preduzetnik moe da imenuje poslovou koji je onda zakonski zastupnik preduzetnika. Kako zakonskog zastupnika ima lice koje nema poslovnu sposobnost, ovakva odredba navodi na razmiljanje da li je time predu-zetnik izgubio poslovnu sposobnost ili je samo re o tome da i zakonski zastupnik (poslovoa) i preduzetnik mogu da daju izjave volje u ime i za raun preduzetnika. Kako je malo verovatno da bi normu trebalo tumaiti kao gubitak poslovne sposobnosti preduzetnika, dolazi se do razliite upo-trebe izraza zakonski zastupnik, ali i razliite sadrine pojma zakonski zastupnik u istom propisu. Ovakva razliita upotreba otvara mogunost postojanja pravnih praznina.

37 Sl. glasnik RS, br. 119/12.38 lan 89. stav 5. Zakona o privrednim drutvima.

22 |


Non sequitur (bez sleda) Ova logika greka zasnovana je na ne-dostatku veze koja bi trebalo da odredi ta iz ega proizlazi. Kao ilustracija mogu da poslue odredbe iz Zakona o privrednim drutvima koje govore o likvidaciji i likvidacionim upravniku. Prema lanu 526. Zakona,39 likvi-dacija drutva poinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavlji-vanjem oglasa o pokretanju postupka likvidacije. Prema lanu 529. stav 2. istog zakona, imenovanjem likvidacionog upravnika prestaje status i ovlaenje za zastupanje svim zastupnicima drutva. Treba zapaziti da se razlikuju momenat otpoinjanja postupka likvidacije i momenat sticanja ovlaenja likvidacionog upravnika. Ovde se mora postaviti pitanje da li to znai da likvidacioni upravnik stie ovlaenje za zastupanje i druga prava koja pripadaju likvidacionom upravniku i pre nego to je otpoela likvida-cija? Da li likvidacioni upravnik izvodi svoja ovlaenja iz statusa drutva u likvidaciji ili iz odluke o likvidaciji, ak i ako postupak likvidacije jo nije otpoeo? Ovakav nedostatak pokazuje se kao logika greka nedostat-ka sleda u statusu i ovlaenjima jer se ne moe sa sigurnou odrediti ta iz ega proizlazi.

Non solutiones (bez reenja) Do ove logike greke dolazi onda kada norma predvia reenja do nekog momenta, da bi na kraju ostavila nereene neke od mogunosti koje mogu da se pojave u realnim odnosi-ma. Ovde nije re ni samo o tome da nedostaje norma, ve o tome da po-stoji norma koja je zatvorila mogunost bilo kakvog reenja u odreenim situacijama. I za ovo postoji primer u Zakonu o javnim preduzeima. Pre-ma odredbama Zakona o javnim preduzeima,40 javno preduzee moe u odreenim situacijama da imenuje vrioca dunosti direktora. Predvien je i rok od est meseci u kome vrilac dunosti moe da vri ovu funkci-ju. Izuzetno, vrilac dunosti direktora moe da bude imenovan na peri-od od jo est meseci. Ovde nije re o ogranienju koje vai za isto lice, ve o ogranienju koje vai za bilo koje lice. Javno preduzee ne moe da imenuje nijedno lice na period dui od jedne godine neprekidno. Nor-ma je time ostavila bez reenja situaciju kada ni posle jedne godine (dva uzastopna imenovanja) osniva ne uspe da imenuje direktora (jer se npr. niko nije javio na konkurs). S jedne strane, osniva ne moe da imenuje vrioca dunosti, a sa druge, javno preduzee ne moe biti bez zakonskog zastupnika. Norma ovim nije samo ostavila nereenom tu situaciju, ve i zabranila bilo kakvo reenje iskljuujui ak i mogunost popunjavanja ove pravne praznine.

39 Zakon o privrednim drutvima. 40 lan 42. Zakona o javnim preduzeima, Sl. glasnik RS, br. 119/12.

| 23


III. Stvaranje pravnih praznina

Zakonodavac nekada i sm ukazuje na postojanje pravnih praznina. Najee kada ne ureuje neku materiju detaljno, ve upuivanjem na primenu nekog drugog propisa eli da iskoristi reenja koja su u njemu sadrana. Obino se koristi izraz shodna primena koji se odnosi na odred-be nekog drugog propisa.41 Kod ovakvih odredaba izvesno je da postoji pravna praznina i izvesno je da ju je donosilac propisa sm identifikovao. To jo uvek nita ne govori o popunjavanju pravnih praznina, osim da ih treba popuniti korienjem odreenog propisa. Ovo ne treba shvatiti kao ogranienje koje bi iskljuivalo mogunost primene i nekog drugog propi-sa, ali tek poto primena onoga na koji norma upuuje ne bi dalo reenje kojim se pravna praznina popunjava.

Ovakvih upuivanja ima mnogo u pravnom sistemu nae zemlje, ali i drugih zemalja. To ak postaje esta tehnika ureenja odnosa, naroito u situacijama kada pisac teksta nema ideju kako bi tano trebalo reiti neki odnos pa eli da prepusti praksi da ga pronae. Osim ovoga, zani-mljivo je da donosilac propisa nekada sam stvara pravnu prazninu, i to u nekom od postojeih propisa, ali ne njegovim izmenama i dopunama, ve drugim propisom. Tako Zakon o javnim preduzeima42 predvia da e se odredbe l. 1140. Zakona o javnim preduzeima shodno primenji-vati i na privredna drutva iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i njihova zavisna drutva, a koja obavljaju delatnost od opteg interesa. Ova odredba je formulisana kao odredba koja popunjava pravnu prazninu. Meutim, bez te odredbe pravna praznina i ne postoji. Ova odredba je implicitno kreira i odmah popunjava. Njome se zadire u primenu drugog propisa Zakona o pri-vrednim drutvima. Bez ove norme, Zakon o privrednim drutvima bi se primenjivao i na drutva iji je osniva Republika Srbija, autonomna po-krajina ili jedinica lokalne samouprave i njihova zavisna drutva, a koja obavljaju delatnost od opteg interesa. Posle njenog propisivanja, prime-na Zakona o privrednim drutvima morae da se koriguje u odnosu na pomenuta privredna drutva. Time je pravna praznina kreirana jednim zakonom u drugom zakonu, a time i odmah identifikovana (i popunje-na) radnjom samog zakonodavca.

41 Takva je npr. odredba lana 1. stav 3. Zakona o javnim preduzeima.42 lan 41. Zakona o javnim preduzeima.

24 |


Literatura1. Bok, M., 2012, Objanjenje i razumevanje u drutvenim naukama: nomotehniki

i ideografski pristup, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 1.2. Bydlinski, F., 1982, Juristische Methodenlehre und Rechtsbegriff, Wien, New York,

Springer-Verlag.3. Ivovi, M., 1992, Pravo i logika, u: Osnovni problemi filozofije prava, radovi sa

naunog skupa, Podgorica, 10. decembar, Podgorica, 1994.4. Kaufmann, A., 1999, Das Verfahren der Rechtsgewinnung, Eine rationale Analyse,

Mnchen, C.H. Beck.5. Luki, R. D., 2003, Metodologija prava, 5. izdanje, Beograd, Justinijan.6. Mitrovi, D. M., Popovi, D. M.,1998, Pravna metodologija u svetlu pravno-ki-

bernetske modalistike i raunarske simulacije u pravu, u: Teorija, filozofija i soci-ologija prava u svetu stanje, problemi, izazovi, Drugi skup Jugoslovenskog udru-enja za teoriju, filozofiju i sociologiju prava, Miloer, 1417. maj, Jugoslovensko udruenje za teoriju, filozofiju i sociologiju prava, Beograd, 1998.

7. Nenadi, B., Kartag-Odri, A., Manojlovi-Andri, K., 2008, Problematika pravnih pra-znina u ustavnoj jurispridenciji primer Republike Srbije, Pravni ivot, br. 14, tom VI.

8. Preispitivanja pravne metodologije, Nagovetaji dravno-pravnog integralizma, 2000, Beograd, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i Slubeni list SRJ.

9. Rhl, K. F., Rhl, H. C., 2008, Allgemeine Rechtslehre, 3. neu bearbeitete Auflage, Kln, Mnchen, Carl Heymanns Verlag.

10. Vodineli, V. V., 2012, Graansko pravo, Uvod u graansko pravo i Opti deo gra-anskog prava, Beograd, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu i Slube-ni glasnik.

11. Vranjanac, D., Dajovi, G., 2007, Osnovi pravnog sistema sa metodologijom prava, drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd, Pravni fakultet Univerziteta Uni-on u Beogradu i Slubeni glasnik.

12. Wank, R., 2001, Die Auslegung von Gesetzen, 2. berarbeitete Auflage, Kln, Ber-lin, Bonn, Mnchen, Carl Heymanns Verlag.

IDENTIFICATION OF LEGAL GAPS

Zlatko Stefanovi

SUMMARY

The article deals with identification of legal gaps, without delving into methods and ways in which they can be filled. The aim is to offer certain approaches and methods for their identification. A legal gap is understood here as a lack of a legal norm to regulate a certain situation not falling into a legally free space, viewed from the perspective of an entirety such as a piece of legislation. Determined as such, it is a relative concept demanding to be determined in relation to the selected entirety. Existence of a gap in

| 25


relation to a particular entirety does not have to mean that it exists from the perspective of the legal system. It is questionable if a legal gap can ever exist from the perspective of the legal system, since the legal system always envisages mechanisms for filling legal gaps and does not recognise them as such.

The method presented here is based on observation of smaller legal units legal institutes. A legal institute is understood here as a well-round -ed complex which should encompass and resolve several groups of ele-ments and, in that way, determine itself towards the issue being regulated, but also towards other legal institutes within a wider totality observed (e.g. a piece of legislation or a group of laws regulating a certain field). Legal norms and legal institutes produce effects in space and time and towards entities. These are, therefore, the first elements to be determined: space, time and entities. These elements are called elements of real structure. It has been noticed that contemporary regulations usually do not determine themselves towards space and entities, particularly in the private law field within civil law. This article does not deal with reasons for such an approach, but they can probably be sought and found in the universality of civil law, particularly its private law part, for which it more likely stan-ds that the legislator derives its competences from the rights of subjects than that the subjects derive their competences from the norms created by legislator.

The second part, which seems to be significant for identification of legal gaps relates to rights, obligations and responsibility and is called ba-sic legal structure. It leans on facts, events, but it legally qualifies them by envisaging rights, obligations and responsibility. Each of the elements can be decomposed from the perspective of its origin, content and resolution. That brings us to the fact (event) to be recognised and linked to the legal effect of the norm, depending on the field of law at issue. This article was not able even to attempt further developing these elements according to legal fields due to the supposed volume of such a task, as well as to cutting into specific fields, which demands their better understanding.

The third part observes the abstract structure independent of facts. It also relates to right, obligation and responsibility, but irrespective of the object or subject of their application. For that reason this structure is abstract. It is shown that such structures can be mutually combined, i.e. that they are by their nature strictly differentiated. Mathematical models are suitable for their combination and one of the possible ones is present-ed in the article.

Finally, there is a fourth section, which is logical by nature and relates to rules of logic, but only to ones possibly significant for legal gaps. Logical

26 |


rules suitable to these purposes have been selected and they demonstrate that if a legal gap does not exist from the perspective of previous rules, it can appear due to logical errors.

All listed elements and procedures should serve as a model a sche-me which can be also envisaged as a pattern to cover the solutions being examined and which will show if legal gaps exist or not. The suggested system is not simple, because it cannot be such. It really is not suitable for simple procedures, but the law that is the subject of examination is neither simple nor suitable for such methods. Law is a multidimensional system and demands complex methods of examination, checks and crea-tion. Conversely, it can be said that omission to apply a complex system of examination and reliance only in ones own knowledge of a certain legal field, without a necessary assisting tool methods and schemes designed for this purpose, is sure to leave many legal gaps open. This is confirmed on a daily basis by the practice of the Serbian legislator, which on average passes (at least) one regulation daily, only to soon replace it with ano ther one, not much better than the previous. Reasons for legislative amend-ments, understandably, do not only relate to legal gaps, but they are one of the reasons. This article attempted to provide a small contribution to their identification.

Key words: legal gaps, methodology, legal category.

Dostavljeno Redakciji: 13. juna 2013. god. Prihvaeno za objavljivanje: 25. juna 2013. god.

Documents

Identifikacija pravnih praznina