IDENTIFIKACIONA KARTA SELA MIRATOVAC, OPŠTINAPREŠEVO

SADRZAJ:

Rezultati primene PRA sredstava:

• predstavljanje situacije u selu ( PRA sredstvo )-vizualizacija ................................ 3

• predstavljanje situacije u selu ( PRA sredstvo )-objasnjenje vizualizacije ............ 4

• vremenska linija- ( PRA sredstvo )vizualizacija ..................................................... 6

• vremenska linija-( PRA sredstvo ) objasnjenje vizalizacije .................................... 7

• mapa resursa-( PRA sredstvo ) vizualizacija ........................................................... 9

• mapa resursa- ( PRA sredstvo )objasnjenje vizualizacije ..................................... 10

• sezonski kalendar- ( PRA sredstvo )vizualizacija ................................................. 11

• sezonski kalendar-( PRA sredstvo ) objasnjenje vizualizacije .............................. 13

• kategorizacija prema izvorima prihoda ( PRA sredstvo )-vizualizacija ............... 14

• kategorizacija prema izvorima prihoda-( PRA sredstvo ) objasnjenje vizualizacije ................................................................................................................................ 15

• kategorizacija prema zivotnom standardu- ( PRA sredstvo )vizualizacija....l6

• kategorizacija prema zivotnom stadardu- ( PRA sredstvo )objasnjenjevizualizacije ............................................................................................................ 17

• stvaranje opcija za poboljsanje (sredstvo planiranja)-vizualizacija .................... 18

• stvaranje opcija za poboljsanje (sredstvo planiranja)-objasnjenje vizualizacije . 19

PRIMENA PRA SREDSTAVA-PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELUMIRATOVAC, OPSTINA PRESEVO

PROBLEMI: POTENCIJALI:

SAMO JEDAN ASFALTNI PUT ASFALTNI PUT OD PRESEVA

VODA, KANALIZACIJA SLJIVA, GROZDJE, JABUKE,KRUSKE, BOSTAN, PAPRIKA,ZITARICE

ZASTARELA MEHANIZACIJA MOGUCNOST ZA STOCARSTVONEADEKVATNE PRIKLJUCNEMASINE

MOGUCNOSTNAVODNJAVANJA

SIGURNOST SEOSKI TURIZAMNE POSTOJI NIJEDNAPROTIVGRADNA MREŽA

MOGUCNOST UDRUZIVANJA

NEMA UMATICENE STOKE POSTOJI AMBULANTA

SLAB STOCNI FOND (MALE OTKUPNECENE)

POSTOJI OSNOVNASKOLA DO 8RAZRED

NEMA ORGANIZOVANOG OTKUPA STRUCNA PODRSKA U SELU

LOSI USLOVI ZIVOTA (POSEBNO ZAMLADE) BLIZINA POGRANICNE ZONE,

ZELEZNICKE PRUGE IGLAVNOG AUTOPUTA M75PREMA R. MAKEDONIJI

LOSA PERSPEKTIVA ZA MLADELJUDE POVECANJE BROJA

PRIPLODNIH GRLADOSTA SE RADI A MALO ZARADUJE

NEMOGUCNOST OBRADJIVANJAPOVRSINEZBOG POGRANICNE ZONE

NEDOSTATAKKULTURNIH DOGADAJAPESKOVITO ZEMLJISTE

NEMA NAVODNJAVANJASIGURNOSTUNISTENJE VINOGRADAINFORMISANOSTNEPLANSKA PROIZVODNJAZADRUGA,UDRUZENJA

OBJASNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU

Sredstvo je primenjeno u grupi od 20 mestana sela Miratovac, od kojih svi su bili pripadnicimuske populacije . U okviru grupe bilo je petoro mladih ljudi starosti izmedu 19 i 25 godina.Ovo sredstvo se koristi kako bi se stvorio uvid u trenutnu situaciju koja vlada u selu, a naosnovu razgovora sa njegovim mestanima. Razgovor se vodi tako sto se mestanima dozvoli dasami iznesu svoje misljenje o tome sta su problemi, a sta potencijali njihovog sela.Na osnovu tog razgovora doslo se do zakljucka da je najveci potencijal sela Miratovac gajenjestoke i grozdja upravo zato sto se i najvise mestana bavi stocarstvom i povrtarstvom tako da imje to vodeca poljoprivredna delatnost. Tome doprinose i povoljne geomorfoloske karakteristiketerena, tacnije, radi se o malom brdskom terenu na jednoj strani, a drugoj je poljoprivrednozemljiste. Ono sto nalaze kao problem kada je vocarstvo u pitanju, mada se to odnosi i nadruge poljoprivredne delatnosti, jeste problem navodnjavanja. Postoje vodni potencijali u selu ,ali su problem sredstva koja su potrebna za izgradnju sistema za navodnjavanje. Tako da seovo moze posmatrati i kao problem, ali i kao potencijal. Jos jedna zanimljivost vezano zavocarstvo jeste prisutnost neplanske proizvodnje, kao i nedostatak rashladnih uredaja.Sa druge strane, mestani su naveli stocarstvo kao moguci potencijal buduci da je nekada ovagrana poljoprivrede bila dosta zastupljena, posebno govedarstvo i ovcarstvo. Vezano za topostoji dosta problema koji poljoprivrednike sputavaju da se bave stocarstvom. Naime, mestanisu najvise navodili problem niske otkupne cene stoke sto im smanjuje mogucnost za zaradombuduci da imaju velikih troskova gajenja. Sa druge strane ne postoji organizovan otkupproizvoda sto dodatno otezava situaciju. Takode navode i problem maticenja stoke odnosnomali broj umaticenih grla kao posledica velike udaljenosti od Bujanovca gde se nalazi najblizasluzba za maticenje. Drugi razlog je nepostojanje zadruga koje su nekada olaksavale taj procesi koje u selu ne postoje vise od 20 godina. Jos jedan problem se javlja, a odnosi se na nepostojanje veterinara. Sledeci potencijal koji su naveli jeste jako dobar asfaltni put koji prolazikroz srediste sela, ali su se odmah nadovezali da taj put selo spaja samo sa Presevom odnosnosamo sa jedne strane, dok je sa juzne strane granica sa R.Makedonijom mnogo bliza od Preseva. Takode su naglasili da je taj put jedini asfaltiran, a da su ostali putevi kolski i samim tim teskoprohodni. Na ovaj problem se nadovezuje i problem ne postojanja kanalizacione mreze, kao ilose snabdevanje pijacorn vodom. Kada je u pitanju obrada zemlje, mestani najvise pominjuproblem zastarele mehanizacije (20-25 godina starosti) i koriscenje neadekvatnih prikljucnihmasina u nedostatku odgovarajucih. Pominju i peskovito zemljista koja utice na smanjenjeprinosa . Zemljiste je kvaliteta izmedu III i VII klase, a u proseku svako domacinstvo ima oko3 do 5 ha.Kada je u pitanju demografska struktura, mestani pominju odlazak ljudi sa sela posebnomladih kao posledica generalno loseg zivota na selu. Mladi nemaju nikakvu perspektivu - punose radi, a malo dobija od teskog rada. Medutim i pored toga zainteresovani su za rad upoljoprivredi, najvise zato sto se radi o dobrom i kvalitetnom obradivom zemljistu. Drugiproblem se odnosi na nedostatak kulturnih sadrzaja sto takode otezava zivot mladih na selu

Od potencijala, mestani su jos naveli i postojanje ambulante i skole, lekar je u seku prisutansvaki radni dan, ali to je malo obzirom na veliki broj stanovnika. Skola je osmogodisnja i toselu mnogo znaci.Na ovo se nadovezuje i problem autobuskih linija kojih ima samo pet puta u toku dana iautobus ide samo do centra sela, tako da mestani pesace dosta do svojih kuca. Uz put mestani mogu da budu napadnuta od strane pasa lutalica kojih ima jako puno, aposto ima dosta i divljaci posebno lisice, postoji opasnost od prenosenja besnila. Mestanise zale na zakon koji stiti zivotinje i koji im ne dozvoljava da sami rese ovaj velikiproblem, kada se nadlezne gradske sluzbe na to ne obaziru. A kada su nadlezne institucijeu pitanju, navode i nedostatak protivgradnih raketa i veliku stetu koju ova pojavananosi.Sledeci potencijal koji su izdvojili jeste seoski turizam kao nesto sto je vec pocelo da serazvija. Svesni su svojih prirodnih potencijala, ali i samog ekonomskog efekta , medutimisto su tako svesni i jako lose putne i druge infrastrukture, tako da su ovo svrstali kaomoguci potencijal ukoliko se rese prethodno navedeni problemi.Takode su svesni i potrebe za udruzivanjem, ali imaju problem sa losim meduljudskimodnosima i tako veoma malim sansama za zajednicki dogovor.U selu postoji dva strucnjak iz oblasti poljoprivrede-inzenjeri poljoprivrede, sto su sviokarakterisali kao potencijal, buduci da tako dobijaju strucnu podrsku u samom selu.

VREMENSKA LINIJA -PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA

Pre 1941

1941.

1958.

1968.1972.1973.1974.

1975.

1977.

1989.

1990.

1990.

1990.2005.

2008.2008.

-Postojala je jedna skola osnovna do cetvrtog razreda sa 7 djaka.

-Bilo je 100 domacinstva-Mestani su se bavili uglavnom poljoprivredom,stocarstvom i govedarstvom. Domacinstva su od toga zivela.

-Otvorena je škola na albanskom kao maternjem jeziku.

-Elektrifikacija sela

-Prvi traktor u selu, vodovodna mreza, vršilica za zito.—Otvorena je otkupna stanica za duvan. -Prva kombajn u selo, asfaltiranje puta od Presheva do sela Miratovac.—Broj domacinstava je bio oko 700.

—Pocelo je sa prestankom rada zanatskih radnji i ljudi su poceli sa masovnimodlaskom u inostranstvo. --Izgradnja ambulante.

--Izgradnja nove osnovne skole

-Uzurpacija privatnih poseda njiva i basti oko autoputa i pogranicne zone.

--Povecanje nezaposlenosti.

—Prestaje organizovan otkup duvana.--Kanalizacija u selo i izgradnja obdanista.

—Telefoni u celom selu.--800 domacinstva i 5000 stanovnika.

2008.

2008.

--98% domacinstva poseduju traktre i prikljucne pojljoprivredne masine.

--rast poljoprivredne proizvodnje i povecanje broja stocnog fonda.

OBJASNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA -VREMENSKA LINIJA :

Sredstvo je primenjeno u grupi od 4 starija mestana sela Miratovac. Ovim sredstvom seomogucuje uvid u proslost sela , identifikuju se dogadaji koji su vazni za poljoprivrednirazvoj sela i kriticne tacke u torn razvoju .Ovo sredstvo obuhvata informacije koje namosvetljavaju ekonomski , socio-kulturni i poljoprivredni sistem sela u svim promenamakoje su se u tim sistemima dogodile u proslosti ukazujuci istovremeno i na uzroke koji suomogucili poljoprivredni razvoj, kojim su mestani bili zadovoljni u identifikovanimperiodima u proslosti. Vremenskom linijom primenjenom u radu u selu Miratovacobuhvacen je period od 60 godina , od pocetka 40-ih pa do danas.U periodu od 1951. do 1952. u jednom zaseoku bilo je oko 100 kuca. Sada se taj brojznatno povecao . Godine 1965. u selu je bilo 230 kuca . Od sedamdesetih godina pocinjuvelike migracije mestana prema inostranstvu . Razlog odlaska mestana je bolji zivot i rad uinostranstvu. Sada u selu Miratovac ima oko 800 domacinstava.Pre 1940. god. je postojala jedna skola .Sa stanovistva infrastrukture mestani Miratovac se najvise zale na puteve . Prvi put jeuradjen 1973 .godine koji je tada asfaltiran kada je i prvi autobus dosao u selo i to do centrasela. Elektrifikacija celog sela je bila 1958. godine.Od poljoprivrednih delatnosti najzastupljenije je bilo vocarstvo i povrtarstvo, isto tako istocarstvo i ovcarstvo. Takode vecina su imali i vinograde pa se svoje proizvode prodali popijacima. Domacinstva su se izdrzavala od prodaje svojih proizvoda, mleka, grozdja voca ipovrca. Kroz pricu sa mestanima doslo se do zakljucka da je 1984. godine bilo puno ponuda zaotkup poljoprivrednih proizvoda.

Ovcarstvo je najvise bilo zastupljeno 70-ih godina i tada je bilo oko 1000 ovaca. Nekolikofamilija je imala 100 ovaca , gajene su prvenstveno zbog vune od koje se kasnije pravilidzemper, carape itd. U to vreme svaka kuca je imala po par volova koji su se koristili zavucu . Sada ovaca ima jako malo negde oko 500 , volova nema, ima jos 10-15 konja.Godine 1980. prestaju da se koriste konji i volovi za vucu, a svako domacinstvo je imalood 3-5ha plodnu poljoprivredno zemljiste.Prvi traktor u selu je kupljen 1970 . godine, a odmah zatim i prikljucne masine. Sada98%domacinstva ima traktor.Godine 1972je otvorena stanica za otkup duvana.

1968godina je uvodjen vodovodna mreza iz okolnih brda sela Miratovac.

Godine 1990 je bila uzurpacija poljoprivrednog zemljista oko autoputa M75 pogranicne zonesa R. Makedonijom.

Godine 2005 se izgradilo obdaniste u selo.

2008 godine je uvedena telefonska linija po prvi put u ovom selu.

Ambulanta je otvoren u selu 1977. godine. Nedostatak ovog desavanja je u tome sto je totrajalo samo jedan dan.Vremenska linija pokazuje da je naj kriticniji period za razvoj poljoprivrede bio period od1990 pa do dan danas.

MAPA RESURSA-PLA/PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA SELOMIRATOVAC, OPSTINA PRESEVO

OBJASNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-MAPA RESURSA

Ovo sredstvo je primenjeno na grupi od 3 mlada momka i 2 mestana srednjih godina, aprimenom ovog sredstva dobijena je slika prirodnih resursa i polozaj sela Miratovac.Mapa resursa nam pokazuje da se selo nalazi u pogranicnom delu krajnjeg juga Srbije na samojgranici sa Republikom Makedonijom. Selo se nalazi u opstini Presevo i udaljeno je 6 km odsamog grada. Povrsina atara sela iznosi 2388 ha. Kroz selo protice Banjska reka i pripadaEgejskom slivu. Aluvijalna ravnica reke i ostalih pritoka koja se navodnjavaju daju velikeprinose poljoprivrednih proizvoda. Ostali ravnicarski deo koji se navodnjava ima manjeprinosa. Podzemne vode su higijenski ispravne i mogu se koristiti za navodnjavanje useva i zapice. Od ukupne povrsine koje obuhvataju sume u selu u iznosu od 423 ha samo 30 ha sukvalitetna cetinarska suma koja se moze koristiti za kvalitetnu proizvodnju u drvnoj industriji.Ostali deo se moze iskoristiti za ogrev.Selo broji 5000 stanovnika i 100% je naseljeno albanskim zivljem. Selo je zbijenog tipa ipodeljeno na 18 mahala. Selo je udaljeno od autoputa I zeleznicke pruge Beograd-Skoplje okodva kilometara. Granicna linija od sela je oko jedan kilometer prema selu Lojane uMakedoniji. Kroz selo prolazi anticki-rimski put uzduz u podnozju planine Karadak kojipovezuje tradicionalno sva sela od Bujanovca do Skoplja.Selo se nalazi na preko 400 metara nadmorske visine. Sume su smestene na krajnem zapadudok se plodne oranice nalaze u sredisnjem na povrsini od oko 1170ha. Povrsina pasnjaka je670ha, baste se prostiru na povrsini od 10 ha, vocnjaci na 18 ha, vinogradi na 3 ha I livade na103 ha.

U selu se nalaze dve dzamije, jedna je u centralnom delu sela preko puta mesne kancelarije ivrtica, dok se druga nalazi u juznom delu sela. Osmogodisnja skola se nalazi u severo-zapadnom delu sela. Ukupan broj dece do 12 godina je 1200, a od 12 do 27 je 1500 stopredstavlja veliki potencijal mladih. Broj zena je oko 1300.

U selu postoji osam trgovinskih radnji, dve berbernice, jedna limarska radnja, dve cajdzinice,dva restorana, jedna mehanicarska radnja, jedna pekara i gradjevinske organizacije.Uvidom mape resursa i povrsine plodnih oranica najbolji potencijal je uzgajanje zitarica.Takodje znatan je pod livadama i pasnjacima koju mestani koriste za ishranu stoke.

Sezonskikalendar

Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septem. Oktober Novem. Decem.

Padavine

Temperat

S U Š A

Ovcarstvo K o m b i n o v a n i s i s t e m d r ž anj aI S P A Š A

Jagnjenje Jagnjenjegovedarst vo Zatvoreni sistem držanja I S P A Š A

Telad, mlekoKOMBINOVANI SISTEM DRŽANJA

Prodajabikova

Prodajabikova

Vocarstvo Orezivanje prskanie BERBA

Žitarice PRIPREMAZEMLJIŠTA

PRIPREMA ZA SETVUI SETVA

ŽETVA PŠENICE PRIPREMA ZASETVUPŠENICE

BERBA KUKURUZA

SETVA PŠENICEPOVRTARSTVO

Pripremazemljišta,oranje, đubrenje,sadnjafreziranje

Sadnjabostana

BERBA I PRODAJA Pripremazemljištaza setvu

PRIHODI

RASHODI

DINAMIKAMUŠKARACA

DINAMIKA ŽENA

OBJASNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-SEZONSKI KALENDAR

Zahvaljujuci ovoj metodi konstatovali smo u selu Miratovac sledece:

KLIMATSKI USLOVI- Selo Miratovac pripada uzbrdskom dolinskom tipu .Odlikuje sekratkim zimama, a meseci decembar i januar su najhladniji ( tem.-lO do 5DC) i sa najvisesneznih padavina, dok se temperature u novembaru, januaru i februaru u zadnjih 10 godinakrecu od -2 do 10 gradi. Tokom narednih meseci (mart ,april i prva polovina maja )temperature su u porastu ali bez nekih oscilacija i krecu se od 2 do 15 DC, a max 15 do 22 DC.Ovaj vremenski interval karakterstican je i po velikoj kolicini padavina ,a vrlo cesto se javlja ipojava grada.Od druge polovine maja temperatura pocinje da raste tako da vec pocetkom juna dostize 35DC. Ovakva temperatura se zadrzava i u julu i avgustu . Kolicina padavina u ova 3 meseca jemala. Nakon susnog perioda mesec septembar donosi osetan pad temperature ( od 3 do 20DC )uz srednju kolicinu padavina sa pojavom grada. U oktobru i novembru temperatura nastavlja sapadom, a kolicina padavina raste dok je od sredine decembra moguca pojava mrazeva i sneznihpadavina.

STOCARSTVOGovedarstvom se bavi najvaci deo poljoprivrednih gazdinstava. Broj poljoprivrednika sesmanjuje, ali se broj grla po gazdinstvu povecava. Goveda se koriste za muzu ili za tov. Poredmleka ,poizvodi se i sir. Goveda provode zimu u stalama i hrane se kabastom hranom uzdodatak koncentrata, a od maja meseca pa do kraja septembra su na pasi stim sto spavaju ustalama. Ishrana se zasniva na zelenoj travi uz koncentrat i suvo seno u manjoj kolocini.Kravese tele dobrim delom cele godine ,stim sto je u period od juna do avgusta telenje nestointezivnije. Grla se zasusuju 35 dana pre telnja tako da su tokom aprila i maja sa nesto manjomkolicinom mleka. Grla se vestacki osemenjavaju i prirodnim bikovima.

OVCARSTVOPredstavlja drugu granu po zastupljenosti u stocarstvu. Ovce se drze od kraja oktobra do aprilau stalama i hrane se kabastom hranom stim sto se u periodu jagnjenja dodaje koncentrat. Odmaja do kraja septembra i pocetka oktobra su na pasi .Pred izlazak na pasu i na kraju pase ovcese ciste od parazita (distol). Vreme jagnjenja je kraj novembra pa do kraja februara. Jagnjad sezaluciju sa 60 dana kada se i prodaju ili se cuvaju.

VOCARSTVOU ovom selu se nalaze razne vrsta vocarstva. Ne zahtevaju mnogo vremena tako da su mesecinovembar, decembar i januar neradni. Tek u februaru krece se sa radom krasnjem i obradatakodje i prskanje. Tokom marta meseca praktikuje se, prihrana vestackim dubrivom i zastitaod korova. Mesec april i maj su meseci kada se vrsi zastita od bolesti. Od septembra pa dokraja oktombra voce se skladisti i nesto se prodaje i normalno jedan deo ostave za svojeupotrbe.

RATARSTVOPrirodne livade su osnovno hranivo u govedarskoj i ovcarskoj prizvodnji .U toku godine, kakobi se poboljsao kvalitet i kolicina prinosa , sprovode se odredene mere. U februaru i martu

livade se prehranjuju vestackim dubrivom KAN i UREU. April i maj su meseci kada se neobavljaju aktivnosti na livadama. U junu se obavlja kosidba, a ukoliko se regeneracija livadaodvija nesmetano (ukoliko nema suse) moguca je i kosidba (drugi otkos) krajem avgusta.Travna masa se prirodnim putem susi i skladisti.

PRIHODI

Prema iskazu mestana su prisutni tokom cele godine , ali najveci su u aprilu, junu, julu iavgustu. Prihodi su ostvareni prodajom mleka i mlecnih proizvoda kao i prodajom jagnjadi,teladi, bikova i raznog voca i povrca,isto tako psenice i kukuruza u zrno.

RASHODI

Najveci su u prolece i vezani su za nabavku i potrosnju goriva, sadni materijal, vestackodubrivo, zastitu bilja , nabavku i spremanje hrane.

Aktivnosti kako muske tako zenske populacije tokom godine su razliciti. Muskarci najmanjerade u zimskom peridu , a najvise u vreme setve i berbe od februara do septembra , dok suzene najvise aktivne od juna do septembra kada je berba u jeku. Prema misljenju mestanaintenzitet aktivnosti muskaraca i zena je takav da muskarci vise rade ali i zene su tu u vremesadnje, pripreme i berbu svojih proizvoda.

KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA-PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA

Prihodi iz poljoprivrede

Prodaja pšenice40 %

Prodaja mleka30%

Prodaja kukuruza30%

Prodaja deteline20%

Prodaja krava i teladi30%

Poljoprivredne penzije15%

Prihodi van poljoprivrede

Prihodi iz inistranstva50 %

Strane penzije10%

Penzije5%

Rad kod privatnika5%

Rad u javnim službama5%

Trgovina3%

Građevinske firme3%

OBJASNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA

Sredstvo je primenjeno u grupi od cetiri muskarca mestanina sela. Primena ove kategorizacijeima za cilj predstavljanje ucesca poljoprivrede u ukupnom ekonomskom sistemu sela. Onarazdvaja prihode iz poljoprivrede i vanpoljoprivrednih delatnosti. Vanpoljoprivredni izvoriprihoda u Miratovac imaju mnogo znacaja u ekonomskom sistemu pojedinacnog domacinstva,tako isto je skoro u svim selima na jugu Srbije. Ova tvrdnja se moze potkrepiti cinjenicom dase uglavnom radi o prihodima iz inostranih zemalja koje stizu do 50% mestana. Penzije izradnog odnosa van zemlje prima oko 10% mestana, plate prima 5% mestana i to su primanjaod rada u javnim sluzbama, sa radom kod privatnika, trgovine i rad po gradjevinskim firmamaoko 10%. Postoji 2% svega, oko 20 mestana sela Miratovac, koji primaju tudju negu i pomoc ito primanje takode po njihovom misljenju nema nikakav znacaj kako pojedinacnihdomacinstava tako i sela u celini.Kategorizacija prema izvorima prihoda svrstava povrtarsku proizvodnju u najznacajniji izvorprihoda kako domacinstava pojedinacno tako i sela u celini. Kao najveci izvor prihoda navodepsenicu koju poseduje najveci broj domacinstava, ali ne kao najrentabilniji proizvod, jer jeotkupna cena niska. Nekada je ovo selo raspolagalo velikom kolicinom strnih zita i ubiralonajvece prihode od ovih kultura, ali u poslednje vreme pocelo je da pada, tako da je sadaprihodi od psenice sa oko 40%. Razlozi pada ove proizvodnje i ostalih su sto mladi sto viseizlaze u evropskim zemljama. Prodajom psenice prihode ostvaruje 40% domacinstava i ona senalazi na prvom mestu. Prodajom krava i bikova bavi se 30% domacinstava u selu Miratovac,ali su ti prihodi dobri nego od drugih proizvoda jer su to krupna stoka. Sto se tice proizvodnjei prodaje mleka 30%. Takodje prihodi se ostvaruju i od prodaje kukuruza sa oko 30% i baliranedateline oko 20%. Mestani sela Miratovac navode da je najveci problem stocarske proizvodnjenesiguran plasman, a neretko su bili i prevareni od nakupaca. Mestani sela navode takode da uproslosti nije bilo domacinstva koje nije posedovalo vise od 5 muznih krava i nekoloko ovaca,jer postoje idealni uslovi za stolarsku proizvodnju. Od poljoprivrednih penzija ocekuju samo5% mestana sela Miratovca.

KATEGORIZACIJA PREMA ZIVOTNOM STANDARDU-PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA

IMUĆNO DOMAĆINSTVA

-poseduju od 3 do 5 ha

-obraduju 5ha

-Poseduju od 2 do 5 grla stoke

-poseduju novu mehanizaciju sa kompletnim

priključnim mačinama

- kombajn 3%-plata i penzija / ili penzija inostrana 10%

PROSEČNO DOMAĆINSTVO

-Poseduju kuću

-Plata ili penzija

-Poseduju od 2 do 5 krava

-Poseduju traktor i pojedine priključne

mašine

-Obradjuju pet do osam ha 40%

Socijalno ugrozena lica

-imaju samo jednu kuću

-poseduju zemlju od 1 do 2 ha

-ne poseduju mehanizaciju

-nemaju ili imaju jednu kravu

-primaju socijalnu pomoć

DOMAĆINSTVA ISPODPROSEKA

-poseduju staru kuću

-obradjuju imanje uzeto pod zakup

-ne poseduju traktor

-nemaju ili imaju jednu kravu

-Rade na drugim imanjima tokom

sezone

20%30%

OBJASNJENJE VIZALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-KATEGORIZACUA PREMA ZIVOTNOM STANDARDU

Sredstvo je primenjeno u grupi cetiri muskarca mestanina sela Miratovac. Ova kategorizacijaomogucava nam sticanje uvida kako mestani sela prave razlike prema standardu domacinstava,koliko razlicitih kategorija standarda u selu ima i koliko je domacinstava u svakoj odnavedenih kategorija.Mestani, ucesnici u ovoj kategorizaciji, su razlikovali cetiri razlicite kategorije kojima suobuhvacena sva domacinstva u selu.Prosecnih seoskih domacinstava ima 40%. Njihove karakteristike se ogledaju u sledecem:poseduju 5-8 ha zemlje, od toga je obradivo sve (vocnjaci, kukuruz, zitarice, povrce, livade).Sto se tice stocnog fonda: 2-5 grla krupne stoke, 5-7 ovaca. Mehanizaciju poseduju zastarelu ito u sustini sa osnovnim prikljuccima, mali broj njih ima berac za kukuruz ili silo kombajn, asvega oko 3% domacinstava poseduje kombajn za zitarice. Imaju dovoljno sopstvene radnesnage, a u sezoni angazuju i nadnicare. Pored ovoga navedenog poneko domacinstvokarakterise penzija ili plata. Domacinstava ispod ovog proseka ima oko 30%.Karakteristikeove kategorije: imaju samo jednu staru kucu, nemaju nikakvu mehanizaciju, zemlje stoposeduju daju u zakup osim nekih 20 ari sto obraduju sami, drze do 2 grla sitne stoke-ovaca ilikoze za sopstvene potrebe i bave se sezonskim radovima odakle ubiraju novcane prihode iprihode od zakupnine zemljista kroz jedan deo letine. Po misljenju ucesnika ove grupe mestanasela Miratovac u ovo grupu spadaju ljudi koji nisu bas raspolozeni za rad, ali kada bi bili malovredniji mogli bi uci u prosek.Isto tako i u selo MIratovac ima oko 20% mestana koji su socijalno ugrozeni, imaju jednukucu, poseduju zemljiste oko 2 ha, ne poseduju mehanizaciju, nemaju ili imaju po jednumuznu kravu ili neku sitnu stoku i sve zavise od primanja od socijalne pomoci.Kao imucna domacinstva ima oko 10%, koji poseduju 3-5ha poljoprivrednog zemljista,obradjuju svu svoje povrsine i uzimaju pod zakup oko 3ha, poseduju novu mehanizaciju sakomplet prikljucnim masinama koje su im potrebne za rad, primanja od plate ili penzijainostrana, kombajne razne poseduju oko 3%.

STVARANJE OPCIJA ZA POBOLJSANJE-SREDSTVO PLANIRANJA-VIZUALIZACIJA

MI SAMI SAMI + POMOC SASTRANE

POMOC SA STRANE

UDRUŽIVANJE Zastarela mehanizacija Samo jedan asfaltni put

NEDOSTATAK KULTURNIHDOGAĐAJA

Neumatičena stoka Voda, kanalizacija

Slab stočni fond Nemogućnostobrađivanja zemljištazbog pogranične zone

ZAPOSTAVLJENI VINOGRADI SIGURNOST

NEPLANSKA PROIZVODNJA NEPOSTOJANJEPROTIVGRADNEMREŽE

LOŠA PERSPEKTIVA ZAMLADE LJUDE

NEORGANIZOVANI OTKUP

NEMA SISTEMA ZANAVODNJAVANJE

ZADRUGE, UDRUŽENJA

NEINFORMISANOST

OBJASNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE SREDSTVAPLANIRANJA-STVARANJE OPCIJA

Ovo sredstvo je primenjeno u istoj grupi, dakle u grupi od 20 clanova , a odnosi se naresavanje problema koje su sami identifikovali. Zapravo , od njih se trazilo da razmisle onacinu resavanja tih problema sa aspekta stepena sopstvenog angazovanja , ali i pomoci kojumogu dobiti od strane nekih institucija. Dakle, ponudeni odgovori se dele u tri grupe: problemikoje mogu resiti sami, zatim oni problemi za koje im je osim sopstvenih resursa potrebna ipomoc sa strane i oni problemi koje je moguce resiti iskljucivo uz pomoc sa strane bez ikakvogucesca mestana.

MI SAMI:Mestani sela Miratovca su svega dva problema registrovali kao probleme koje mogu iskljucivosami resiti. Prvi problem koji mogu sami resiti jeste nedostatak kulturnih dogadaja. Smatrajuda je za to potrebna njihova inicijativa, odnosno zelja i volja da se formira neko amaterskopozoriste gde bi mestani sela ucestvovali. Ali ipak da u saradnji sa gradskim amaterskimpozoristem, organizuju zajednicke predstave. Na taj nacin bi se zasigurno poboljsao kvalitetzivota na selu i bilo bi zanimljivih vecernjih sadrzaja koji bi bili odlican razlog za okupljanjestanovnika sela i zajednicko druzenje.I drugi problem se odnosi na veliku potrebu i vaznost udruzivanja koje nikako da zazivi u selu.Shvataju da je za to potrebna iskljucivo njihova volja da formiraju neko udruzenje ili zadruguili bilo koji drugi oblik udruzivanja oko koga moraju svi da se sloze. Sanse ima za to posebnosto ih u tom slucaju povezuje zejednicki interes kome svi teze i dobrobit od svega toga.

SAMO UZ POMOC SA STRANE:Ovi problemi se najvise odnose na losu putnu, vodu i kanalizacionu infrastrukturu kao inavodnjavanje za sta je najvise potrebna pomoc sa strane u nekom materijalnom iinstitucijalnom smislu, ali i veliki udeo njih samih. Tu misle prvenstveno na logistisku podrskukoju bi mestani bez problema i sa velikim zadovoljstvom pruzili. Kada se kaze logistika, mislise prvenstveno na njihovu radnu snagu i pomoc oko izvodenja radova. Drugi problemi seodnose na nemogucnost obradive povrsine zbog pogranicne zone sa R.Makedonijom koja senalazi uvecini obradive zemljista mestana sela. Treci problem je sto u selo u opste nepostojiprotivgradna mreza i nikad ni prije nije postojala. I cetvrti problem mestana sela Miratovac je ito sto nisu sigurni nikako, ni u njihova zemljistima, livadame itd. zbog pogranicne policije ilivojske koja neda da rade slobodno u njihovim atarima i smatraju da su dosta ugrozeni u svojimimanjima i neznaju sta dalje sa tim povrsinama.

MI SAMI UZ POMOC SA STRANE:Nepostojanje sistema za navodnavanje mestani ovog sela karakterisu kao problem na koji nemogu ni malo sami uticati i da to mora iskljucivo neko sa strane da resi. Tu misle kako naopstinsku tako i na drzavnu vlast. Imaju dosta vode na izvoru zvana VRELA BANJA ,ali zbognedostatka materijalnih sredstava nisu u mogućnosti rešiti ovoj problem sami.Mestani smatraju da im je potrebna pomoc strucnjaka oko reonizacije odnosno problemaneplanske proizvodnje, ali i oko otkupne cene proizvoda sto za sobom povlaci problematikuneorganizovanog otkupa. Kada su u pitanju zadruge, pored zajednickog rada i dogovora,moraju imati i tehnicke mogucnosti. Isto tako mestani su pominjali i neinformisanost, kojautice mnogo na mestane ali i direktno na mlade ljude, takodje i problem stocni fond, znaci danemaju priplodne rase stoke. Po njihovim recima zastarela mehanizacija je kao deo glavnogproblema, prikljucne masine su dosta skupe ali ni oni sami nisu u stanju ulaziti u neku kreditnuliniju.