II Rezime podataka o aktivnosti i izdatim dozvolama

Akcionarsko društvo METANOLSKO-SIRĆETNI KOMPLEKS

Kikinda

KIKINDA

ZAHTEV ZA

IZDAVANJE

INTEGRISANE

DOZVOLE

Decembar, 2012.

Ažurirano Jul, 2016.

Ažurirano Septembar, 2016.

Ažurirano Novembar, 2017.

II Rezime podataka o

aktivnosti i izdatim dozvolama

MSK - IPPC zahtev II Rezime podataka o aktivnosti i izdatim dozvolama

ii

Sadržaj

II Rezime podataka o aktivnosti i izdatim dozvolama 1

II.1. Kratak opis aktivnosti za koju se integrisana dozvola zahteva 1

II.1.1. Kratak opis aktivnosti 1

II.1.2. Normalan broj radnih sati i dana u nedelji za obavljanje aktivnosti 2

II.1.3. Planiran datum izgradnje 2

II.1.4. Kapacitet proizvodnje i planirani obim godišnje proizvodnje 2

II.1.5. Planirani datum puštanja u rad 3

II.1.6. Prevoz do i od preduzeća 3

II.1.7. Podaci o planiranom korišćenju sirovina i pomoćnih materijala, energije i vode (iz tabelarnih

pregleda u prilogu) 3

II.1.8. Troškovni opis korišćenja najboljih dostupnih tehnika (BAT) i/ili planiranih aktivnosti za

dostizanje nivoa BAT (opis se zasniva na upoređivanju sadašnjih i analizi potrebnih uslova za

dostizanje BAT) 4

II.1.9. Razlozi za podnošenje zahteva za izdavanje integrisane dozvole i očekivane promene u

odnosu na dosadašnji rad 4

II.1.10. Lista propisa, priručnika, obračunskih programa (za procenu koncentracija zagađujućih

materija u životnoj sredini) korišćenih prilikom kompletiranja zahteva za izdavanje integrisane

dozvole 5

II.2. Podaci o planskoj i projektnoj dokumentaciji za postrojenje (dozvole, odobrenja, saglasnosti) 6

II.2.1. Nadležni organ odgovoran za planiranje i izgradnju na teritoriji na kojoj se aktivnost odvija ili

će se odvijati 6

II.2.2. Nadležni organ odgovoran za upravljanje vodama (zaštitu i korišćenje voda i zaštitu od

štetnog dejstva voda) 7

II.3.1. Kratak izveštaj o značajnim uticajima na životnu sredinu, u odnosu na vazduh 12

II.3.2. Kratak izveštaj o značajnim uticajima na životnu sredinu, u odnosu na vode 13

II.3.3. Kratak izveštaj o značajnim uticajima na životnu sredinu, u odnosu na zemljište i tlo 14

II.3.4. Kratak izveštaj o značajnim uticajima na životnu sredinu, u odnosu na otpad 16

II.3.5. Kratak izveštaj o značajnim uticajima na životnu sredinu, u odnosu na buku i vibracije 16

II.3.6. Kratak izveštaj o značajnim uticajima na životnu sredinu, u odnosu na rizik od udesa 17

II 3.7. Karakteristike uticaja opisanih u 3.1. do 3.6. 19


1

II Rezime podataka o aktivnosti i izdatim dozvolama

II.1. Kratak opis aktivnosti za koju se integrisana dozvola zahteva

II.1.1. Kratak opis aktivnosti

Akcionarsko društvo „Metanolsko-sirćetni kompleks“ Kikinda (MSK a.d. Kikinda) bavi se proizvodnjom metanola i sirćetne kiseline.

Standardni proizvodi su:

• metanol, tehnički, 99,85% • metanol, purissimum,99% • sirćetna kiselina, tehnička, 99,85% i 80% • sirćetna kiselina, prehrambena, • sirćetna kiselina purum i farmaceutska;

a nestandardni proizvodi su metanol i sirćetna kiselina raznih koncentracija, po zahtevu kupca.

Primenjeni tehnološki postupci su licencni. U MSK a.d. Kikinda postoji pet proizvodnih jedinica. Naziv, tehnologija i kapacitet proizvodnih jedinica je sledeći:

1. Razdvajanje vazduha radi proizvodnje kiseonika i azota 2. Proizvodnja sinteznog gasa 3. Proizvodnja metanola 4. Proizvodnja ugljenmonoksida 5. Proizvodnja sirćetne kiseline

Metanol i sirćetna kiselina su hemijski proizvodi koji se proizvode kontinualnim procesom proizvodnje iz prirodnog gasa. Metanol se proizvodi na bazi sintenznog gasa dobijenog parcijalnom oksidacijom prirodnog gasa, a sirćetna kiselina karbonilacijom metanola.

Prirodni gas se doprema cevovodom koji je vezan za centralni magistralni gasovod.

Pored proizvodnih jedinica, MSK poseduje postrojenja za proizvodnju svih potrebnih energetskih i pomoćnih fluida kao i postrojenje za tretman otpadnih voda.

Slika 1. Šema proizvodnog procesa

Proizvodni proces počinje u jedinici za proizvodnju kiseonika i azota (U-11).


2

Sirovina, vazduh, se u hladnom bloku na niskim temperaturama utečnjava i razdvaja na kiseonik i azot. Azot se proizvodi kao tečan i gasovit i koristi se za blanketiranje i inertizaciju u proizvodnom procesu. Kiseonik se proizvodi kao tečan i gasovit. Kiseonikom se u daljem proizvodnom procesu vrši parcijalna oksidacija (U-13) prirodnog gasa, gde se dobija sintezni gas koji je potreban za proizvodnju metanola i proizvodnju ugljen monoksida i vodonika. Reakcija parcijalne oksidacije se odvija na 1375˚C. Hlađenjem sinteznog gasa proizvodi se vodena para na granici zasićenja, pritiska 80 bara i temperature 297˚C, koja se u kotlu pregrejaču 51F02 pregreva do nivoa pare visokog pritiska (HS), 78 bara i 455˚C. Zajedno sa parom proizvedenom u kotlarnici, koristi se za pogon parnih turbina i procesna grejanja kao i proizvodnju električne energije. Višak električne energije se isporučuje u mrežu EPS.

U jedinici za proizvodnju vodonika i ugljen monoksida (U-30), obavlja se razdvajanje vodonika i ugljen monoksida iz sinteznog gasa korišćenjem Cosorb solventa. Cosorb solvent je kompleks koji absorbuje ugljen monoksid iz sinteznog gasa i kasnije, u toku procesa ga oslobađa. Proizveden vodonik se dalje koristi za proizvodnju metanola, a ugljen monoksid za proizvodnju sirćetne kiseline. Metanol se proizvodi tehnologijom prevođenja napojne gasne smeše sinteznog gasa i vodonika preko katalizatora za sintezu metanola. Reakcija se odvija na pritisku oko 50 bara i temperaturi od 240˚C do 270˚C.

Sirćetna kiselina se proizvodi karbonilacijom metanola, kontinualnom reakcijom ugljen monoksida i metanola. Reakcija se odvija u homogenoj tečnoj fazi na pritisku 27,6 bara i temperaturi 185˚C.

Kontinualna proizvodnja metanola i sirćetne kiseline primenjena u MSK a.d. Kikinda, zahteva stručno vođenje i stalnu kontrolu procesa, kako bi se eventualne greške uočile i sprečile da dođe do prekida proizvodnje. Prekid proizvodnje u bilo kojoj proizvodnoj jedinici, predstavlja prekid u svim nizvodnim proizvodnim jedinicama.

Svaki prekid proizvodnje uslovljava da se svi gasovi spaljuju na baklji do potpunog prekida proizvodnje.

Proces proizvodnje vode rukovaoci procesa sa komandne table u komandnoj sali. Radi održavanja stabilnog procesa i proizvodnje procesa prema utvrđenim specifikacijama, u projektu su definisane sve kontrolne tačke na kojima se vrši verifikacija procesa i proizvoda, kao i referentne vrednosti parametara.

II.1.2. Normalan broj radnih sati i dana u nedelji za obavljanje aktivnosti

Postrojenje obavlja aktivnost u kontinuitetu 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Normalan broj radnih sati je 40 sati nedeljno za sve zaposlene.

II.1.3. Planiran datum izgradnje

Zahtev za izdavanje integrisane dozvole podnosi se za postojeće postrojenje. Postrojenje je izgrađeno 1979.-1986. godine. U MSK a.d. Kikinda se trenutno ne planira značajna modernizacija.

II.1.4. Kapacitet proizvodnje i planirani obim godišnje proizvodnje

Kapaciteti proizvodnje:

Metanol - 200000 t Sirćetna kiselina - 100000 t


3

Planirani obim godišnje proizvodnje :

Metanol – 180221 t Sirćetna kiselina – 95030 t Električna energija * – 86900000 kWh

Napomena - * električna energija se proizvodi i koristi za sopstvene potrebe.

II.1.5. Planirani datum puštanja u rad

Zahtev za izdavanje integrisane dozvole podnosi se za postojeće postrojenje. Postrojenje je izgrađeno 1979.-1986. godine. Postrojenja su puštena u rad 1987. Godine. Mere usaglašavanja sa BAT zahtevima, kao i odgovarajući rokovi dati su u Prilogu 5a- Akcioni plan.

II.1.6. Prevoz do i od preduzeća

Organizovan je prevoz zaposlenih do i od preduzeća, autobusima JP Autoprevoz-a iz Kikinde.

Transport hemikalija i pomoćnih materijala, kao i otpada vrši se sredstvima drumskog transporta, odnosno kamionima sa prikolicama i cisternama.

Transport proizvoda vrši se železnički, sopstvenim vagon-cisternama i drumski, kamion-cisternama. MSK a.d. ima mogućnost da pretovara sirćetnu kiselinu iz vagon cisterni u brodove u svom terminalu za pretovar u Luci Bar.

S obzirom da je osnovni vid transporta proizvoda železnički, maksimalna frekvencija ulaska i izlaska auto cisterni i kamiona je 10 vozila na dan.

II.1.7. Podaci o planiranom korišćenju sirovina i pomoćnih materijala, energije i vode (iz tabelarnih pregleda u prilogu)

Osnovna sirovina i energent- Prirodni gas se nabavlja od JP Srbijagas. Godišnja potrošnja gasa pri normalnom radu fabrike je 295 548 239 Sm3.

Fabrika se snabdeva vodom iz sopstvenih bunara, godišnja potrošnja sirove vode je 1 626 869 m3.

MSK a.d. Kikinda proizvodi električnu energiju za svoje potrebe. Planirani obim godišnje proizvodnje električne energije je 86900000 kWh

Sve sirovine i pomoćni materijali se kupuju od dobavljača sa domaćeg ili ino-tržišta,

Detaljan prikaz sirovina i pomoćnih materijala je dat u tabelama 1 i 2, prilog 2.

Podaci o planiranom korištenju sirovina i pomoćnih materijala:

Prirodni gas - 295 548 239 Sm3

Sirova voda - 1 626 869 m3

Rodijumtrijodid - 70 028 g

Jod - 3500 kg

Toluen - 330 t


4

Aktivni ugalj H - 2000 kg

Natrijumhidroksid – ljuspe - 8300 kg

Kalijum hidroksid - 6500 kg

Hipofosforasta kiselina - 60 l

Amonijum hidroksid - 11780 l

Aktivirani hidrazin hidrat - 3170 kg

Sona kiselina (HCl) - 1192 t

Sumporna kiselina (H2SO4) - 15900 kg

Natrijum hidroksid (NaOH) - 457 t

Natrijumhipohlorit - 2930 kg

Natrijumhipohlorit – tehn. - 34340 kg

NALCO 73211 - 14900 kg

NALCO 7302 – plus - 3113 kg

NALCO 73190 - 2320 kg

NALCO 7348 - 1884 kg

NALCO 7320 - 1300 kg

NALCO 7330 - 2600 kg

NALCO 71 D5+ - 220 kg

NALCO 73550 - 418 kg

Fero sulfat - 1830 kg

Diamonijum fosfat - 1947 kg

BFL 5400/5500 - 80 kg

Riblje brašno - 75 kg

Freon 22 - 290 kg

Prilog 1. II.1.7. Plan mera za efikasno korišćenje energije za MSK a.d. Kikinda

II.1.8. Troškovni opis korišćenja najboljih dostupnih tehnika (BAT) i/ili planiranih aktivnosti za dostizanje nivoa BAT (opis se zasniva na upoređivanju sadašnjih i analizi potrebnih uslova za dostizanje BAT)

Ukupni troškovi su prikazani u Akcionom planu, prilog 5 (Poslovna tajna).

II.1.9. Razlozi za podnošenje zahteva za izdavanje integrisane dozvole i očekivane promene u odnosu na dosadašnji rad

Zahtev za izdavanje integrisane dozvole podnosi se po Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Sl.glasnik RS” br.135/2004 i 25/15), Uredbi o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola („Sl.glasnik RS”, br.84/2005) i Uredbi o utvrđivanju programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Sl.glasnik RS”, br.108/2008).


5

II.1.10. Lista propisa, priručnika, obračunskih programa (za procenu koncentracija zagađujućih materija u životnoj sredini) korišćenih prilikom kompletiranja zahteva za izdavanje integrisane dozvole

1. Zakon o zaštiti životne sredine( „Službeni glasnik RS“, broj 135/04,36/09, 72/09,43/11 i 14/16) 2. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik

RS”, broj 135/04 i 25/15) 3. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, broj 135/04 i 36/09) 4. Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu ( „Službeni glasnik RS“, broj 135/04 i

88/10) 5. Zakon o vodama („Službeni glasnik RS”, broj 30/10 , 93/12 i 101/16) 6. Zakon o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS“, broj 36/09 i 10/13) 7. Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS", broj 36/09, 88/10 i 14/16) 8. Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu („Službeni glasnik RS", broj 36/09) 9. Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini („Službeni glasnik RS", broj 36/09 i 88/10) 10. Zakon o hemikalijama („Službeni glasnik RS“, broj 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15) 11. Zakon o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS“ , broj 36/09 , 88/10, 91/10 i 14/16) 12. Zakon o planiranju i izgradnji „Službeni glasnik RS“ ,broj 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12,

42/13, 50/13, 98/13, 132/14 i 145/14) 13. Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu( „Službeni glasnik RS“ broj,

69/05) 14. Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole

(„Službeni glasnik RS“ , broj 30/06 i 32/16) 15. Pravilnik o sadržini i načinu vođenja registra izdatih integrisanih dozvola („Službeni glasnik

RS“, broj 69/05) 16. Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola („Službeni

glasnik RS“, broj 84/05 ) 17. Uredba o sadržini programa mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti

propisanim uslovima („Službeni glasnik RS“, broj 84/05) 18. Uredba o kriterijumima za određivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu standarda

kvaliteta, kao i za određivanje graničnih vrednosti („Službeni glasnik RS“, broj 84/05) 19. Uredba o utvrđivanju Liste projekata za koje potrebna procena uticaja i Liste projekata za koje

se može zahtevati procena uticaja(„Službeni glasnik RS“, broj 114/08) 20. Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha(„Službeni glasnik RS“,broj

11/2010, 75/10 i 63/13) 21. Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za

sagorevanje („Službeni glasnik RS“, broj 6/16) 22. Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacioniranih izvora

zagađivanja, osim postrojenja za sagorevanje ("Sl. glasnik RS", br. 111/2015) 23. Uredba o merenjima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacioniranih izvora zagađivanja

("Sl. glasnik RS", br. 5/2016) 24. Uredba o graničnim vrednostima prioritentnih i prioritetnih hazardnih supstanci koje zagađuju

površinske vode i rokovi za njihovo dostizanje(„Službeni glasnik RS“ , broj 24/14) 25. Pravilnik o opasnim materijama u vodama(„Službeni glasnik SRS“ broj 31/82) 26. Pravilnik o sadržini obaveštenja o novom seveso postrojenju odnosno kompleksu, postojećem

seveso postrojenju,odnosno kompleksu i o trajnom prestanku rada seveso postrojenja, odnosno kompleksa(„Službeni glasnik RS”, broj 41/10)


6

27. Pravilnik o Listi opasnih materija i njihovim količinama i kriterijumima za određivanje vrste dokumenta koje izrađuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa(„Službeni glasnik RS”, broj 41/10, 51/15)

28. Pravilnik o sadržini politike prevencije udesa i sadržini i metodologiji izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa („Službeni glasnik RS” broj 41/10)

29. Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikovanju otpada („Službeni glasnik RS”, broj 56/10) 30. Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanje opasnog otpada(„Službeni glasnik

RS”, broj 92/10) 31. Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja transporta skladištenja i tretmana otpada koji se

koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije( „Službeni glasnik RS”, broj 98/10) 32. Pravilnik o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvom za njegovo

popunjavanje( „Službeni glasnik RS”, broj 95/10, 88/15) 33. Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje(

„Službeni glasnik RS”, broj 114/13) 34. Pravilnik o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke( „Službeni

glasnik RS”, broj 72/10) 35. Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini („Službeni glasnik RS“, broj 54/92) 36. Uredba o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od

degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa ("Sl. glasnik RS", br. 88/2010).

II.2. Podaci o planskoj i projektnoj dokumentaciji za postrojenje (dozvole, odobrenja, saglasnosti)

II.2.1. Nadležni organ odgovoran za planiranje i izgradnju na teritoriji na kojoj se aktivnost odvija ili će se odvijati

Opština Kikinda

Autonomna Pokrajina Vojvodina

II.2.1.1. Nadležni organ

Naziv: Opštinska uprava, Sekretarijat za stambeno-komunalne poslove, građevinarstvo i privredu

Adresa: Trg srpskih dobrovoljaca 12, 23300 Kikinda

Broj telefona/faksa: 0230/410-107, 0230/410-184

e-mail: [email protected]

II.2.1.2. Planski dokument i urbanistički plan sa podacima o urbanističkim uslovima za uređenje prostora, parcelaciji i sprovođenju plana, kao i projekat (uključivanje u prostorno-razvojni plan)

Na osnovu člana 54. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl.glasnik RS“, br.47/2003 i 34/2006), i člana 31. Statuta opštine Kikinda („Sl.list opštine Kikinda“, br. 4/2006-prečišćen tekst), uz pribavljeno mišljenje Komisije za planove, broj: III-01-350-20/2006 od 30.06.2006. godine, Skupština opština Kikinda na sednici održanoj dana 03.08.2006. godine, donela je

Odluku o donošenju plana detaljne regulacije „Metanolsko-sirćetni kompleks“

Kikinda

Član 1.: Donosi se Plan detaljne regulacije „Metanolsko-sirćetni kompleks“ Kikinda, prema Elaboratu izrađenom u Javnom preduzeću „Direkcija za izgradnju i uređenje grada Zrenjanin“


7

Zrenjanin na osnovu Odluke o izradi Plana detaljne regulacije „Metanolsko-sirćetni kompleks“ Kikinda („Sl.list opštine Kikinda“, br. 17/2005).

Odluka o donošenju Plana detaljne regulacije MSK - Kikinda je obljavljena u Službenom listu Opštine Kikinda br. 8/2006

Plan detaljne regulacije MSK a.d. Kikinda dostupan je na uvid prema zahtevu.

Odluka o donošenju plana detaljne regulacije „Metanolsko-sirćetni kompleks“ Kikinda je data u prilogu 4-II.2.1.2.

II.2.1.3. Katastarski broj parcele sa kopijom plana izdatom od nadležnog organa

MSK a.d. Kikinda pripada Katastarskoj opštini Kikinda i zauzima sledeće parcele : 21372/3, 21375/1 do 21375/61, 21453/3

Prepis lista nepokretnosti broj: 952-1-167/2014 od 22.01.2014.godine sa kopijom situacionog plana dat je u Prilogu 4-II.2.1.3.

II.2.1.4. Dokaz o pravu korišćenja zemljišta, odnosno pravu svojine na objektu, odnosno pravu korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu

Prepis lista nepokretnosti broj K.O. Kikinda, Služba za katastar nepokretnosti Kikinda, broj: 952-1-167/2014 od 22.01.2014.godine dat je u Prilogu 4-II.2.1.3.

II.2.1.5. Odobrenje za izgradnju i/ili upotrebna dozvola

MSK a.d Kikinda poseduje:

Upotrebnu dozvolu (dopunsko rešenje) broj: III-01-351-1572/2010 od 25.11.2010.godine, izdatu od Sekreterijata za stambeno- komunalne poslove, građevinarstvo i privredu SO Kikinda, Prilog 4-II.2.1.5.a) za sve objekte. Pribavljeno je i Rešenje o ozakonjenju stanice za snabdevanje dizel gorivom motornih vozila, broj: III-01-351-314/2016, od 25.07.2017. godine. Spisak projekata sa naznakom mesta gde stoje na lokaciji MSK dat je u Prilogu 4-II.2.1.5 b).

II.2.2. Nadležni organ odgovoran za upravljanje vodama (zaštitu i korišćenje voda i zaštitu od štetnog dejstva voda)

II.2.2.1. Nadležni organ

Naziv: Republika Srbija, Autonomna Pokrajina Vojvodina, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu,vodoprivredu i šumarstvo

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad

Broj telefona: 021/456-721, 021/456-040

e-mail:

II.2.2.2. Podaci iz dozvole za korišćenje voda

MSK a.d. Kikinda poseduje Rešenje o vodnoj dozvoli broj: 104-325-680/2012-01, za zahvatanje podzemnih voda bunarima sa oznakama: 80W00, 80W01, 80W02, 80W03, 80W04, 80W05, 80W06 i 80W07, na vodozahvatnom polju u krugu kompleksa. Za dalje postupanje po ovom rešenju, postavljaju se sledeći uslovi:

1. Važnost vodne dozvole je do 01.02.2018. godine. 2. Izgrađene objekte i ugrađene uređaje u sistemu vodozahvata koristiti prema revidovanoj

projektno-tehničkoj dokumentaciji.


8

3. Zahvatiti vodu u maksimalnoj količini do 70l/s, na način određen projektom, tako da se ne pogorša vodni režim u široj okolini vodozahvata.

4. Za vreme važnosti ove vodne dozvole kontinuirano meriti količine i kvalitet zahvaćene vode i podatke dostavljati najmanje jednom godišnje, do 31.januara za prethodnu kalendarsku godinu, Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i nadležnom javnom vodoprivrednom preduzeću.

5. Omogućiti pristup službenim licima područnog javnog komunalnog preduzeća radi uvida u režim rada bunara.

6. Za vreme važnosti ove vodne dozvole pribaviti i pri podnošenju zahteva za izdavanje nove vodne dozvole priložiti rešenje organa nadležnog za poslove zdravlja o određivanju zona sanitarne zaštite vodozahvata. Održavati zone sanitarne zaštite vodozahvata.

7. Tekuće i investiciono održavanje predmetnih bunara/objekata je trajna obaveza investitora, odnosno vlasnika predmetnih objekata. Objekti vodozahvata moraju se održavati u funkcionalnom stanju kako bi se obezbedio njihov pouzdan rad i zaštita površinskih i podzemnih voda od zagađivanja.

8. Obaveza vlasnika bunara je da spreči negativne posledice po podzemne i površinske vode. U slučaju nastanka štete, kao posledica izvedenih radova i objekata, nesagledavanja svih problema ili nekompletnih rešenja i nestručnog rukovanja objektima i uređajima, obustavi rad, preduzme hitne mere i sanira sve nastale štete o svom trošku i u najkraćem roku.

9. Eventualne intervencije na vodozahvatnom polju, koje se izvode u zoni postojećih vodnih objekata, planirati i izvesti na način koji će obezbediti zaštitu njihove stabilnosti i režima rada.

10. U toku eksploatacije vodozahvata ne ometati normalno funkcionisanje drugih vodnih objekata i istima ne nanositi štetu.

11. Tokom perioda važnosti ove vodne dozvole uraditi godišnje izveštaje sa prikazom detaljne analize količina zahvaćene vode i tendencije razvoja svih procesa nastalih u režimima eksploatacije, sa dugoročnim prognozama razvoja praćenih fenomena i ocenom mera koje treba preduzeti da bi se neutralisali ili umanjili nepovoljni uticaji, a povećali pozitivni uticaji.

12. Vodonosni sloj koji se kaptira predmetnim bunarima prvenstveno je namenjen za snabdevanje stanovništva pijaćom vodom i zbog toga se bunari moraju racionalno koristiti. U slučaju da se usled eksploatacije otežaju uslovi snabdevanja stanovništva pijaćom vodom, korišćenje podzemnih voda za tehnološke potrebe u industriji će se redukovati i u tom smislu je neophodno rašavati zahvatanje voda na drugi način (prva vodonosna izdan ili Hs DTD).

13. Korisnik je obavezan da redovno izmiruje obaveze plaćanja naknade za korišćenje voda, u skladu sa propisima.

14. Za sve ostale aktivnosti koje nisu obuhvaćene ovom vodnom dozvolom, a predstavljaju tehničko-tehnološku celinu u smislu korišćenja, zaštite voda ili zaštite od voda, neophodno je pribaviti vodna akta u posebnom upravnom postupku.

15. Pravo stečeno na osnovu dobijene vodne dozvole ne može se prenositi na drugog korisnika bez saglasnosti organa koji je izdao vodnu dozvolu.

16. Najkasnije dva meseca pre isteka roka važnosti ove vodne dozvole pokrenuti postupak pribavljanja nove vodne dozvole(uz dokaz da su ispunjeni svi uslovi iz ove vodne dozvole) sa novim rokom, kako bi prestankom važnosti ove, stupila na snagu nova.

Prilog 4-II.2.2.2.a Rešenje o vodnoj dozvoli za zahvatanje podzemnih voda


9

Prilog 4-II.2.2.2.b Rešenje o overi bilansnih geoloških rezervi podzemnih voda

II.2.2.3. Podaci o sopstvenom postrojenju za tretman otpadnih voda koje nastaju u procesu obavljanja aktivnosti

Kanalizacija fabrike je izgrađena po separacionom sistemu.

Tehnološke vode se posebnom kanalizacijom odvode na prečišćavanje do egalizacionog bazena, potom u bazen za biološku obradu, gde se dovode i sanitarno-fekalne otpadne vode.

Posle završene biološke obrade, prečišćena otpadna voda se odvodi u olujni bazen.

Zauljene tehnološke otpadne vode se posebnom kanalizacijom odvode do prihvatnog bazena. Bazen zauljenih voda prihvata vodu koja može da sa sobom nosi ulja. Iz bazena se odvodi do separatora gde se ulje skida sa površine, a voda bez ulja prebacuje u olujni bazen.

Filtraciono polje služi za prihvat vode sa postrojenja parcijalne oksidacije i vode sa aktivnim muljem sa tretmana otpadnih voda i služi kao mehaničko prečišćavanje vode od čađi.

Atmosferske vode se posebnom kanalizacijom odvode u olujni bazen.

Sva skupljena voda iz olujnog bazena prepumpava se u melioracioni kanal N-1. Koji je povezan preko Nakovačkog kanala sa Kikindskim kanalom (DTD). Ukupna količina ispuštene vode se meri na venturi meraču koji je smešten na kanalu za ispuštanje na potisu pumpe. Postoji samo ovo jedno mesto za ispuštanje otpadne vode MSK.

Prilog 4- II.2.1.5. Upotrebna dozvola (dopunsko rešenje)

II.2.2.4. Podaci iz dozvole za ispuštanje otpadnih voda i priloženog tabelarnog pregleda odvodnog sistema iz jednog ili više mesta za ispuštanje otpadnih voda u odvodni sistem

Akcionarsko društvo „Metanolsko-sirćetni kompleks” Kikinda poseduje Rešenje o izdavanju vodne dozvole za ispuštanje prečišćenih otpadnih voda kompleksa, broj: 104-325-153/2017-04 od 18.05.2017.godine izdato od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Rešenje je izdato pod sledećim uslovima:

1. Važnost vodne dozvole je do 18.05.2022. godine; 2. Izgrađene objekte i ugrađene uređaje unutar predmetnog proizvodnog kompleksa koristiti

prema važećoj projektno-tehničkoj dokumentaciji i održavati ih u stanju kojim se obezbeđuje stabilnost vodnog režima, zaštita vodnih objekata i zaštita površinskih i podzemnih voda od eventualnog zagađenja.

3. Tekuće i investiciono održavanje objekta je trajna obaveza investitora/korisnika. 4. Sve izgrađene objekte u sistemu kanalizacije, prečišćavanja otpadnih voda i objekte za

dispoziciju otpadnih voda i atmosferskih voda koristiti na propisan i racionalan način, obezbediti stalan rad, projektovano funkcionisanje i održavanje uređaja za prečišćavanje i ispuštanje otpsadnih voda, u svemu prema važećoj tehničkoj dokumentaciji i delatnost kompleksa obavljati na način kojim se ne ugrožava vodni režim. O radu uređaja za prečišćavanje otpadnih voda redovno voditi dnevnik rada.

5. Vodosnabdevanje kompleksa, zahvatanjem podzemnih voda iz bunara, obavljati na način, prema uslovima i u obimu korišćenja datim Rešenjem o vodnoj dozvoli broj 104-325-680/2012-01 od 21.01.2013. godine sa rokom važenja do 01.02.2018. godine, koje je doneo ovaj Sekretarijat.


10

6. Kontinuirano, putem ovlašćenog pravnog lica i prema Pravilniku o načinu i uslovima za merenje količine i kvaliteta otpadnih voda i sadržini izveštaja o izvršenim merenjima („Službeni glasnik RS“ broj 33/16), vršiti ispitivanja kvaliteta otpadnih voda uzimanjem uzoraka efluenta pre i nakon uređaja za predtretman otpadnih voda (uređaja za neutralizaciju i API separatora), pre i nakon uređaja za prečišćavanje otpadnih voda i na izlivu prečišćenih otpadnih voda u recipijent – melioracioni kanal N-1. Ispitivanjima obuhvatiti i kontrolu rada postrojenja/uređaja za prečišćavanje i efekat prečišćavanja. Izveštaj o izvršenim merenjima dostavljati nadležnim organima (JVP-u „Vode Vojvodine Novi Sad i dr.).

7. Ispitivanja kvaliteta otpadnih voda pre i nakon prečišćavanja proširiti i na parametre date potpoglavljem 16 Priloga 2 Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS“ broj 67/11, 48/12 i 1/16) i na parametre pH i temperaturu efluenta.

8. Kvalitet ispuštenih otpadnih voda (na mestu izliva u kanal N-1) mora biti u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS“ broj 67/11, 48/12 i 1/16), Uredbom o graničnim vrednostima prioritetnih i prioritetnih hazardnih suopstanci koje zagađuju površinske vode i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS“ broj 24/14) i Pravilnikom o opasnim materijama u vodama („Službeni glasnik SRS“ broj 31/82). Dostizanje graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija za otpadne vode ne može se vršiti putem razblaživanja, shodno članu 5. Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje.

9. Ukoliko se tokom ispitivanja kvaliteta otpadnih voda posle uređaja za prečišćavanje otpadnih voda ustanovi da kvalitet efluenta ne odgovara propisanim graničnim vrednostima zagađujućih materija i da uređaj za prečišćavanje otpadnih voda ne postiže projektovanu efikasnost, korisnik je dužan da putem dodatnog tretmana ispuštene vode dovede na u skladu sa propisima zadovoljavajući stepen prečišćenosti.

10. Redovno meriti i evidentirati količinu ispuštenih prečišćenih otpadnih voda u recipijent (kanal N-1) i podatke o tome redovno dostavljati nadležnom javnom vodoprivrednom preduzeću (JVP-u „Vode Vojvodine“ Novi Sad), najmanje jedanput godišnje. Redovno plaćati naknade za vode, u skladu sa Zakonom o vodama.

11. Redovno vršiti kontrolu ispravnosti objekata za sakupljanje, prečišćavanje i odvođenje otpadnih voda, u pogledu vodonepropusnosti na svakih pet godina, a uređaja za merenje količina otpadnih voda jedanput godišnje, u skladu sa Zakonom o vodama. Takođe, redovno vršiti kontrolu ispravnosti rezervoarskog prostora za skladištenje hazardnih supstanci (nepropusnost, čišćenje) svakih pet godina. Kontrolu ispravnosti objekata vrši ovlašćeno pravno lice i o tome izdaje potvrdu.

12. Sve objekte i uređaje za tretman otpadnih voda održavati u ispravnom i funkcionalnom stanju. Izdvojene materije iz procesa prečišćavanja otpadnih voda (otpadno ulje i talog iz API separatora, otpadni muljevi iz postrojenja za tretman sirove vode i dr.) uz evidenciju predavati pravnom licu ovlašćenom za tu vrstu poslova na dalji tretman ili ih zbrinjavati na način kojim se neće zagađivati vode i zemljište, u skladu sa propisima koji regulišu tu vrstu aktivnosti.

13. Obezbediti u toku važenja ove vodne dozvole da se kvalitet otpadnih voda od odmuljavanja rashladnih tornjeva, odmuljavanja kotlova i od hemijskog tretmana sirove vode na mestu nastanka i pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama, uskladi sa parametrima datim u okviru Priloga 2 Potpoglavlja 44a Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje.


11

14. Redovno ispitivati parametre kvaliteta podzemnih voda (pijezometri) preko ovlašćenog pravnog lica. Kvalitet podzemnih voda mora da zadovolji parametre kvaliteta postavljene Uredbom o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa („Službeni glasnik RS“ broj 88/10).

15. Zabranjeno je u podzemne vode ispuštanje zagađujućih materija datih Listom I i II Priloga 2 Uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS“ broj 50/12).

16. Obaveza korisnika je da spreči negativne posledice po podzemne i površinske vode. U slučaju nastanka štete, poremećaja u režimu i kvalitetu površinskih i podzemnih voda, kao posledica izvedenih radova i objekata, nesagledavanja svih problema i/ili nekompletnih rešenja i/ili nestručnog rukovanja objektima i uređajima, obaveza je investitora/korisnika da obustavi rad, preduzme hitne mere i sanira sve nastale štete o svom trošku u najkraćem roku, uz nadzor stručne službe JVP-a „Vode Vojvodine“ Novi Sad.

17. U slučaju izmenjene prirode, kvaliteta i količine ispuštenih voda, pribaviti novu vodnu dozvolu.

18. Pravo stečeno na osnovu dobijene vodne dozvole ne može se prenositi na drugog korisnika bez saglasnosti organa koji je izdao vodnu dozvolu.

19. Pre isteka roka važnosti ove vodne dozvole pokrenuti postupak za produženje važnosti vodne dozvole sa novim rokom, uz dokaz da su ispunjeni svi uslovi iz ove vodne dozvole, kako bi prestankom važnosti ove, stupila na snagu nova.

Prilog 4-II.2.2.4. Rešenje o vodnoj dozvoli za ispuštanje prečišćenih otpadnih voda kompleksa.

II.2.2.5. Operater koji prima otpadne vode na tretman

Ne odnosi se na MSK a.d. Kikinda. MSK a.d. Kikinda ima sopstveno postrojenje za preradu otpadnih voda, tako da se otpadne vode ne odvode u drugo postrojenje na tretman.

II.2.2.6. Podaci iz dozvole za rad postrojenja za tretman otpadnih voda


II.2.2.7. Podaci iz ugovora zaključenog između podnosioca zahteva i operatera postrojenja za tretman otpadnih voda


II.2.3. Saglasnosti i odobrenja izdata od nadležnih organa

II.2.3.1. Lista priloženih saglasnosti, odobrenja i drugih akata pribavljenih u postupku izdavanja odobrenja za izgradnju postrojenja za tretman otpadnih voda



12

II.3. Kratak izveštaj o značajnim uticajima na životnu sredinu

II.3.1. Kratak izveštaj o značajnim uticajima na životnu sredinu, u odnosu na vazduh

Kontrolu kvaliteta vazduha u Kikindi vrši Zavod za javno zdravlje Kikinda. Podaci uzeti sa sajta http://www.zavodki.org.rs/

Prilog 4-II.3.1.a) Izveštaj za mesec maj 2017 Prilog 4- II.3.1.b) Izveštaj za mesec septembar 2017 Prilog 4- II 3.1.c) Izveštaj o merenju emisije zagađujućih materija u vazduh, br. 02-4586/1, datum: 31.10.2017.

Merenja dominantnih zagađujućih materija prisutne u vazduhu na području grada Kikinde, kao što su suspendovane čestice, taložne materije, CO, pojedini teški metali (kadmijum, olovo, cink), iz maja i septembra 2017. godine su pokazala da:

- koncentracije SO2 nisu prelazile nivo zagađujućih materija, - koncentracije NO2 i ukupnih taložnih materija (UTM) nisu prelazile nivo zagađujućih

materija, - koncentracije čađi ne prelaze nivo zagađujućih materija - koncentracije suspendovanih čestica veličine 2,5 µm (PM2,5) i čestica veličine 10µm

(PM10) takođe su u skladu sa zakonskim propisima. - koncentracije teških metala (olovo, kadmijum, cink i živa) merene metodom

aerosedimenta, bile su u skladu sa vrednostima prema stručnim doktrinama (http://www.zavodki.org.rs/). Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (“Sl. glasnik RS”, br. 11/10, 75/10 i 63/13) ne propisuje maksimalno dozvoljene vrednosti navedenih metala.

Produkti sagorevanja prirodnog gasa, otpadnih gasova iz procesa i otpadnog metanola se iz kotlarnice putem dimnjaka E1 i E2 izbacuju u atmosferu. Dimni gasovi nastali spaljivanjem otpadne sirćetne kiseline se ispuštaju dimnjakom E3 u atmosferu. Dimni gasovi u sekciji predgrevanja prirodnog gasa U-13, na peći 13F01 se odvode dimnjakom E4 u atmosferu.

U MSK a.d. Kikinda merenja emisije se vrše na emiteru spaljivača sirćetne kiseline (E3), zajedničkom emiteru kotlova 51F01 B i C i pregrejača 52F02 (E1) i emiteru kotla 51F01A (E2). Mere se zagađujuće materije na E1 i E2:

- praškaste materije - SO2 - CO - ukupni azotni oksidi izraženi kao NO2

Merenje emisija zagađujućih materija u vazduh iz MSK vrše se dva puta godišnje (povremeno periodično merenje) od strane ovlašćene akreditovane laboratorije. Prema izveštaju o zadnjem merenju emisije obavljenom oktobra 2017, konstatovano je prekoračenje oksida azota izraženih kao NO2 na emiterima E1 i E2. Spaljivanje otpadne tečnosti vrši se pomoću sopstvenog industrijskog spaljivača. Na osnovu merenja emisije na emiteru E3 može se zaključiti da nije bilo značajnog uticaja na kvalitet vazduha, s obzirom da nije bilo prekoračenja ni u jednom merenom parametru. Deo otpadnih gasova nastalih u procesu proizvodnje metanola (PME) i sirćetne kiseline (PSK), koji se ne mogu iskoristiti kao pomoćno gorivo za kotlove, se sistemom cevovoda odvode i spaljuju na bakljama. Postoje dve odvojene baklje, baklja PME i baklja PSK.


13

S obzirom da analize merenja emisije na području grada Kikinde ne pokazuju povećanje NO2, SO2 i CO a da merenje emisije u MSK pokazuje da nije bilo prekoračenja SO2, CO i PM, može se zaključiti da aktivnosti MSK a.d. nemaju značajan uticaj na kvalitet vazduha, sem u izvesnoj meri što se tiče NOx sa dimnjaka kotlovskih postrojenja. Detaljni podaci o izvorima emisija dati su u poglavlju III 5.

Prilog 3-II.3.1.a Šema grada Kikinde sa mernim mestima kvaliteta vazduha Prilog 3-II 3.1.b Merna mesta emisije: Situacioni plan MSK sa šematskim prikazom

mernih mesta emisije

II.3.2. Kratak izveštaj o značajnim uticajima na životnu sredinu, u odnosu na vode

Otpadne vode koje nastaju u MSK a.d. Kikinda se putem odgovarajuće kanalizacione mreže dopremaju na mesto predviđeno za tretman. Postoje sledeće vrste kanalizacione mreže:

� BD biološka kanalizacija � OD kanalizacija zauljenih voda � SD sanitarna kanalizacija � CD zajednička kanalizacija prečišćenih voda i kišne kanalizacije

Tehnološke otpadne vode se posebnom kanalizacijom (BD) odvode na prečišćavanje do egalizacionog bazena potom u bazen za biološku obradu (aeracioni bazen) gde se dovode i sanitarno-fekalne otpadne vode SD kanalizacionom mrežom. Posle završene biološke obrade, prečišćena voda se odvodi u olujni bazen. Zauljene tehnološke otpadne vode se posebnom kanalizacijom (OD) odvode do prihvatnog bazena i do API separatora i tako prečišćena voda se usmerava u olujni bazen. Atmosferske vode se posebnom kanalizacijom (CD) odvode u olujni bazen. Sva prečišćena sakupljena voda iz olujnog bazena (atmosferska, sanitarno-fekalna i tehnološka) se prepumpava u melioracioni kanal N1 koji je povezan sa Kikindskim kanalom (DTD) pomoću Nakovačkog kanala. Na potisnom cevovodu iz olujnog bazena je urađen merač protoka ispuštene vode. Fabrika MSK a.d. Kikinda poseduje rešenje o izdavanju vodne dozvole za ispuštanje prečišćenih otpadnih voda. Prilog 4-II.2.2.4. Ispitivanje kvaliteta prečišćene otpadne i površinske vode (pre i nakon uliva vode iz MSK), kao i efikasnost rada biološkog tretmana, vrši se 4 puta godišnje, od strane ovlašćene akreditovane laboratorije i, istovremeno, uzimaju se uzorci za analizu koju vrši MSK laboratorija, prema Planu kontrole procesa.

Prilog 4. II.3.2. Izveštaj o merenju emisije zagađujućih materija u vode (prečišćena otpadna voda i efikasnost rada biološkog tretmana), broj: 02-4155/1, datum: 04.10.2017.

Prilog 4.III.6.1.4. Izveštaj o ispitivanju površinske vode (Kikindski kanal-pre i nakon uliva prečišćene otpadne vode iz MSK), broj: 02-4155/2, datum 04.10.2017.).

Rezultati ispitivanja površinske vode pre i posle uliva otpadnih voda iz postrojenja MSK pokazuju da nije bilo značajnog uticaja na kvalitet vode u Kikindskom kanalu.

Podzemne vode Izvorište na području MSK a.d. Kikinda nalazi se u eksploataciji od 1984 godine kada je završena izgradnja fabrike i započeta proizvodnja. Na području fabrike postoji osam bunara od kojih su šest u stalnoj eksploataciji, istražni bunar 80W00 je blindiran, a bunar 80W06 se trenutno ne koristi zbog nedostatka hidro-mašinske opreme. Od početka puštanja u rad bunara rade se fizičko-hemijske analize sirove vode i praćenje zahvaćenih količina podzemnih voda na


14

izvorištu fabrike a u periodu od februara meseca 2006 godine (Elaborat broj:903/5, datum: 15.03.2006) i aprila 2012 god. ( Elaborat broj: 1022/5, datum: 18.06.2012) urađena su dva elaborata o rezervama podzemnih voda izvorišta fabrike „Metanolsko sirćetni kompleks“ Kikinda. Na terenu fabrike MSK a.d. zastupljene su sedimentne stene različitih filtracionih svojstava od relativno vodonepropusnih glinovitih sedimenata,peskovito-muljevito-glinovitih, do peskovitih sedimenata. Ispitivanje hemijskog sastava voda iz bunara na području izvorišta MSK a.d. Kikinda vršeno je standardnim metodama u verifikovanim laboratorijama. Hemijske analize obima „V“-novi vodozahvat urađene su u eksternim laboratorijama dok su ostale analize, proširenog obima, urađene u laboratoriji same fabrike MSK a.d. Kikinda. Fizičko-hemijske analize pokazuju veoma ujednačen kvalitet u osmatranom periodu od 2005 do 2012. Imajući u vidu raspored i regionalni razvoj vodonosnika, kao i rezultate hemijskih analiza i na osnovu dominacije jona hidrokarbonata i natrijuma u vodi, radi se o vodama hidrokarbonatne klase, natrijumskog tipa. Režim i sastav podzemnih voda na izvorištu je stabilan, ispitivana su putem brojnih analiza rađenih u laboratoriji. Sva ispitivanja hidrohemijskih i fizičkih svojstava podzemnih voda su pokazala da su podzemne vode relativno dobrog kvaliteta, sa povećanim sadržajem huminskih materija i amonijum jona, kao i to da se odlikuju stabilnim hidrohemijskim režimom. Zbog postojanja nekoliko glinovitih slojeva značajne visine podzemna voda praktično je

zaštićena od zagađenja sa površine na lokaciji MSK. Da nije bilo zagađenja u

dosadašnjem periodu potvrđuju i analize.

II.3.3. Kratak izveštaj o značajnim uticajima na životnu sredinu, u odnosu na zemljište i tlo

Površinsko tlo je zaštićeno od zagađivanja eventualno procurelih materija i kontaminiranih površinskih voda sa kompleksa time što su svi skladišni rezervoari smešteni u armirano-betonske tankvane i spojeni sa separatnom kanalizacionom mrežom. Kontrola kvaliteta zemljišta u kompleksa MSK a.d. Kikinda je urađena prilikom izrade pijezometra Pz-1, Pz-2, Pz-3. Novi pijezometri izrađeni su u cilju praćenja nivoa i mogućih promena hemijskog sastava podzemnih voda usled eventualnog prodora toluena i naftnih derivata. Pijezometri Pz-1 i Pz-2 nalaze se u blizini skladišta toluena, dok se pijezometar Pz-3 nalazi u blizini stanice za snabdevanje dizelom motornih vozila. Analizom je utvrđeno da analizirani parametari ne prekoračuju remedijacionu vrednost na osnovu zakonom propisane vrednosti (nulto merenje, Izveštaj o ispitivanju, broj: 24-1499/15-03), novembar, 2015. U sve tri smene operateri redovno kontrolišu eventualnu pojavu curenja opasnih materija u pogonima i skladištima i po interventnim postupcima otklanjaju svako i najmanje curenje. Opasnost od zagađivanja zemljišta postoji jedino ukoliko dođe do akcidentnih situacija: isticanje veće količine opasnih materija (metanol, sirćetna kiselina) u tankvane i prodor ovih tečnosti kroz beton i fugne tankvane u zemljište. S obzirom da su i metanol i sirćetna kiselina biodegradabilne supstance, ne postoji opasnost od trajnog zagađenja zemljišta, tla i

površinskih i podzemnih voda. U MSK a.d. Kikinda i ne postoje izvori emisija zagađujućih materija u zemljište. Prilog 4. II.3.3.a) Izveštaj o ispitivanju kvaliteta zemljišta na lokaciji ugrađenih pijezometara u blizini skladišta za toluen ( Pz-1 i Pz-2) i blizini interne stanice za snabdevanje dizel gorivom (Pz-3), broj: 24-1499/15-03, oktobar 2015;


15

Prilog 4. II.3.3.b) Izveštaj o ispitivanju kvaliteta podzemnih voda na lokaciji ugrađenih pijezometara u blizini skladišta za toluen ( Pz-1 i Pz-2) i blizini interne stanice za snabdevanje dizel gorivom (Pz-3), broj: 24-1499/15-01.


16

II.3.4. Kratak izveštaj o značajnim uticajima na životnu sredinu, u odnosu na otpad

MSK a.d. Kikinda ima izrađen Plan upravljanja otpadom, kojim se definiše obim i vrste aktivnosti koje se preduzimaju u cilju prevencije štetnog dejstva otpada na zdravlje i bezbednost ljudi i životne sredine pravilnim upravljanjem otpadom, u skladu sa važećom zakonskom regulativom.

Identifikovane vrste otpada koje se generišu u MSK a.d. Kikinda, prema katalogu otpada su:

• Otpadno gvožđe 170405 • Otpadni aluminijumski lim 170402 • Otpadni papir 200101 • Električni/elektronski otpad 160213* • Kontaminirana ambalaža 150101* • Otpadni čvrst ”Cosorb solvent” 160807* • Otpadni tečni ”Cosorb solvent” 160806* • Muljevi iz tretmana otpadnih voda 070111* • Komunalni otpad 200301 • Mineralna vuna 170604 • Građevinski otpad 200202 • Mešana rabljena ulja 130899* • Otpadni parafin 190811*

*: Opasan otpad

Ovlašćena laboratorija obavlja karakterizaciju otpada u skladu sa važećim zakonskim

propisima.

Otpadi karakterisani kao opasni, posebno se prikupljaju (ulja, elektronski) i privremeno skladište u magacinu za te namene dok se ne predaju na tretman.

Opasan otpad koji se ne preuzima u Srbiji (katalizator „Cosorb“ , muljevi iz prerade otpadnih voda) izvozi se na reciklažu ili uništavanje, u skladu sa zakonom. Nakon obezbeđenja dozvole za izvoz opasan otpad se pakuje iz procesnih rezervoara/bazena po ADR propisima i priprema se za transport.

Neopasan otpad selektuje se u samim pogonima(otpadno gvožđe, otpadni aluminijumski lim, drvo, plastika itd) i nakon merenja odlaže na plato sa koga se vrši utovar u kamione kupca.

Za otpadni papir i PET ambalažu postoje namenski kontejneri u krugu fabrike koje prazni kupac po ugovoru, a komunalni otpad iz namenskih kontejnera preuzima ovlašćena organizacija za opštinu Kikinda, „FCC“.

Prilog 1.II.3.4. Plan upravljanja otpadom

II.3.5. Kratak izveštaj o značajnim uticajima na životnu sredinu, u odnosu na buku i vibracije

Merenje buke u životnoj sredini u zoni uticaja MSK a.d. Kikinda u Kikindi, izvršeno je 31. maja 2016. godine od strane „Zavoda za javno zdravlje Kikinda“. Prema Pravilniku o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke („Sl. glasnik RS“, br. 72/2010), Standardu SRPS ISO 1996-1:2010 (Akustika-opisivanje, merenje i ocenjivanje buke u životnoj sredini-deo 1: Osnovne veličine i postupci ocenjivanja) i Standardu


17

SRPS ISO 1996-2:2010 (Akustika-opisivanje, merenje i ocenjivanje buke u životnoj sredini-deo 2: Određivanje nivoa buke u životnoj sredini), izvršen je izbor mernih mesta:

Oznaka mernog mesta

Položaj mernog mesta Vreme merenja Režim rada MSK

A Putnička portirnica, na udaljenosti 16 m od ograde MSK

dnevno, večernje i noćno

normalan

B Teretna portirnica, na udaljenosti 8 m od teretne rampe MSK


normalan

C Železnički propust, na udaljenosti 9 m od ograde MSK


normalan

Tabela 1. Merna mesta

Poređenjem dobijenih rezultata sa vrednostima datim u Uredbi o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini („Sl. glasnik RS“, br. 75/2010), zaključeno je da je buka u redovnom radu postrojenja MSK bila nepromenljiva, širokopojasna i niskofrekventna, a izmereni nivoi buke nisu prevazilazili propisane granične vrednosti.

II.3.6. Kratak izveštaj o značajnim uticajima na životnu sredinu, u odnosu na rizik od udesa

MSK a.d. Kikinda u saradnji sa “Proces Projekt Inženjering d.o.o” iz Beograda je izradio

“Izveštaj o bezbednosti” i „Plan zaštite“ za MSK a.d. Kikinda u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine i Pravilnikom o sadržini i metodologiji izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa (Sl.gl.RS br.41/10).

Stanje sigurnosti (Izveštaj o bezbednosti) je definisano merama koje su predviđene i realizovane prostornim planiranjem, projektovanjem i izgradnjom objekta, od izbora tehnologije proizvodnje, količine opasnih materija u procesu i skladištu, tehnološke opreme, opreme za upravljanje procesima i druge tehničke opreme.

Stanje sigurnosti je skup mera u sistemu bezbednosti: nadzor, upravljanje sistemima zaštite, detekcija i identifikacija opasnosti, upozorenje, osposobljavanje kadrova za uočavanje-upravljanje udesom i odgovor na udes.

MSK a.d. Kikinda je dobio saglasnost nadležnog republičkog oragana na Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa.

Prilog 4-II.3.6. Rešenje-saglasnost na Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa


18

Nakon analize Preventivnih mera koje je MSK a.d. Kikinda izradio u toku projektovanja, izgradnje, puštanja u rad, normalnog rada, rada u specijalnim uslovima (start, ispad, zaustavljanje itd.) zaključeno je sledeće:

� Lokacija je odabrana poštujući sve standarde prostornog planiranja uzevši u obzir dominantna strujanja vazduha

� Na osnovu scenarija najvećeg udesa vitalni objekti u Kikindi (bolnica, škole, obdaništa,...) nisu ugroženi

� Tehološki postupci i materijali procesne opreme i sigurnosna oprema su ugrađene po standardima koji se primenjuju u Evropskoj Uniji

� Proizvodi MSK a.d. Kikinda: metanol i sirćetna kiselina su biodegradabilni i nisu skloni akumulaciji u prirodi niti u živim organizmima.

� Planovi održavanja procesne opreme i planovi ispitivanja i baždarenja sigurnosnih ventila se sprovode u optimalnim rokovima

� Oprema i proces proizvodnje je pod nadzorom 24 sata dnevno uz redovno praćenje parametara procesa

� Za svaku intervenciju na opremi inženjer službe zaštite izdaje dozvolu za rad sa posebnim merama uz praćenje koncentracije opasnih materija

� Svi zaposleni su prošli obuku iz oblasti zaštite, PP zaštite i zaštite životne sredine � Obuke i provere znanja su organizovane po radnim mestima i sprovode se na osnovu

planova obuke � MSK a.d. Kikinda ima svoju dobru obučenu i uvežbanu vatrogasnu službu sa potrebnom

opremom i vozilima za intervenciju u najkraćem mogućem roku radi gašenja i sprečavanja širenja požara

Rizik od hemijskog udesa jeste određeni nivo verovatnoće da neka aktivnost, direktno ili indirektno, izazove opasnost po životnu sredinu, život i zdravlje ljudi.

Procena rizika od opasnih aktivnosti je proces kojim se određuje rizik na osnovu:

• procene verovatnoće nastanka udesa i

• mogućih posledica po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Rizik od hemijskog udesa izražava se kao: zanemarljiv, mali, srednji, veliki i veoma veliki rizik, prema kriterijumima iz Pravilnika („Sl. glasnik RS“ br.41/2010).

Nakon obrade Scenarija mogućih udesa u MSK a.d. Kikinda, ekspertski tim je doneo zaključak da je Rizik od udesa u postrojenju MSK a.d. Kikinda VELIKI RIZIK. Rizik je prihvatljiv jer se

njime moguće upravljati.

Međutim, na osnovu učestalosti događanja tih zamišljenih scenarija, proizilazi da je VEROVATNOĆA mala/srednja.

Na osnovu Izveštaja o bezbednosti izrađen je Plan zaštite koji sadrži planove odgovora na udes za svaki pretpostavljeni scenario u vidu Uputstva:

Planovi odgovora na udes izrađeni su za svaki pretpostavljeni scenario u vidu Uputstva:

*Uputstvo o postupanju u slučaju udesa za odabrane scenarije na skladišnim instalacijama

*Uputstvo o postupanju u slučaju udesa za odabrane scenarije na punilištima

*Uputstvo o postupanju u slučaju udesa za odabrane scenarije na proizvodnim pogonima


19

Sektor za bezbednost MSK (Služba zaštite) izradila je dokument: Procedura za odgovor na udes.

II 3.7. Karakteristike uticaja opisanih u 3.1. do 3.6.

MSK a.d. od prirodnih resursa na predmetnoj lokaciji koristi zemljište (na kojem su locirani objekti MSK a.d.) i vodu iz vodozahvata iz postojećih bunara na kompleksu. Od energenata se koristi električna energija za rad opreme i uređaja, osvetljenje i sl. i prirodni gas koji ujedno i sirovina za tehnološke procese. Redovan rad fabrike ne zahteva korišćenje bilo kakvog prirodnog resursa, osim navedenih. Uticaj na kvalitet vazduha

U MSK a.d. Kikinda su sirovine prirodni gas i vazduh čijom preradom se dobijaju međufazni proizvodi potrebni za proizvodnju finalnih proizvoda metanola i sirćetne kiseline. (U Odeljku III 4. detaljno su dati podaci o korišćenju resursa.)

Produkti sagorevanja prirodnog gasa, otpadnih gasova iz procesa i otpadnog metanola se iz kotlarnice putem dimnjaka E1 i E2 izbacuju u atmosferu. Dimni gasovi nastali spaljivanjem otpadne sirćetne kiseline se ispuštaju dimnjakom E3 u atmosferu a dimni gasovi u sekciji predgrevanja prirodnog gasa U-13 na peći 13F01 se odvode dimnjakom u atmosferu E4.

S obzirom da analize merenja emisije na području grada Kikinde ne pokazuju povećanje NO2, SO2 i CO a da merenje emisije u MSK pokazuje da nije bilo prekoračenja SO2, CO i PM, može se zaključiti da MSK a.d. nema značajan uticaj na kvalitet vazduha.

U slučaju poremećaja u radu spaljivača sirćetne kiseline, u dimnim gasovima će postojati povećana količina ugljenmonoksida zbog nepotpunog sagorevanja. Isti slučaj se može desiti i sa dimnjacima koji pripadaju kotlarnici kao i dimnjaku koji pripada peći za dogrevanje prirodnog gasa. Da ne bi u normalnom radu dolazilo do nepotpunog sagorevanja otpadnih gasova na navedenim bakljama i kotlovima predviđena su odgovarajuća podešavanja sagorevanja kao i povremene analize produkata sagorevanja. Podešavanje sagorevanja prirodnog gasa u kotlarnici i analiza sastava dimnih gasova vrši se dva puta godišnje od strane ovlašćenih organizacija na emiterima E1, E2 i E3 dok na emiteru E4 (peć 13F01) podešavanje sagorevanja se vrši na osnovu temperature i boje plamena. Tehnološke mere zaštite za eventualne poremećaje u procesima proizvodnje, koji mogu prouzrokovati ispuštanje gasova, su predviđene tehničkim rešenjima, tehničkom dokumentacijom kao i dokumentacijom sistema kvaliteta SRPS ISO 9001 i SRPS ISO 14001.

Uticaj na kvalitet voda

U fabrici MSK a.d. sirova voda se koristi za potrebe, rashladnog sistema, proizvodnje demineralizovane vode, proizvodnje pitke vode, servisne vode, punjenja protivpožarnog rezervoara. Voda koja se zahvati iz ekplotacionih bunara, sa dva cevovoda se odvodi do rezervoara sirove vode zapremine 10.000 m3. Voda se iz ovog rezervoara distribuira preko 4 odvojene vodovodne mreže krajnjim korisnicima. Prvu mrežu čini voda koja prolazi kroz postrojenje hemijske pripreme vode ( HPV). Ovako pripremljena voda koristi se u samoj proizvodnji, za kotlarnicu i za piće u samoj fabrici. Mesečna potrošnja ovog sistema je oko 40-50 000 m3. Druga mreža snabdeva vodom rashladni sistem. Ovo je zatvoreni sistem koji zbog velikih temperaturnih razlika i isparenja ima mesečnu potrošnju od oko 40-50 000 m3. Treći deo vode ide u rezervoar


20

za protiv požarnu zaštitu, dok četvrti sistem čini servisna voda koja služi kao tehnička voda , za pranje i po potrebi. (U Odeljku III 4. detaljno su dati podaci o korišćenju resursa.)

Izvorište na području MSK a.d. Kikinda nalazi se u eksploataciji od 1984. godine kada je završena izgradnja fabrike i započeta proizvodnja. Od početka puštanja u rad bunara, rade se fizičko-hemijske analize sirove vode i praćenje zahvaćenih količina podzemnih voda na izvorištu fabrike, a u periodu od februara meseca 2006. godine i aprila 2012 god. urađena su dva elaborata o rezervama podzemnih voda izvorišta fabrike „Metanolsko sirćetni kompleks“ Kikinda, dok je izrada trećeg Elaborata iz 2017. god u postupku. Režim i sastav podzemnih

voda na izvorištu je stabilan, ispitivana su putem brojnih analiza rađenih u laboratoriji. Sva ispitivanja hidrohemijskih i fizičkih svojstava podzemnih voda su pokazala da su podzemne

vode relativno dobrog kvaliteta, sa povećanim sadržajem huminskih materija i amonijum jona, kao i to da se odlikuju stabilnim hidrohemijskim režimom.

Otpadne vode koje nastaju u MSK a.d. Kikinda se putem odgovarajuće kanalizacione mreže dopremaju na mesto predviđeno za tretman. Sva otpadna voda nakon tretmana se dovodi u olujni bazen a zatim se prepumpava se u melioracioni kanal N-1. koji je povezan preko Nakovačkog kanala sa Kikindskim kanalom (DTD).

Mogućnost zagađenja otpadnih voda unutar MSK postoji za slučaj nekontrolisanog curenja nekog procesnog fluida. U ovakvim slučajevima se interveniše dodatkom odgovarajuće količine natrijumhidroksida, krečnjaka radi neutralizacije ili na neki drugi propisani način. Tehnička rešenja za zaštitu od zagađenja voda su brojna i obično su povezana sa odgovarajućom kanalizacijom, sa jamama za primarni tretman itd. Za tankove metanola i sirćetne kiseline postoje odgovarajuće tankvana sa nagibima, jamama za sakupljanje eventualno iscurele tečnosti.

Postojeći primarni tretman otpadne vode sa postrojenja za proizvodnju ugljenmonoksida ne funkcioniše na zadovoljavajući način, te je stoga predviđena adaptacija koja će omogućiti efikasnije izdvajanje bakra.

Projekti koji će imati direktnog uticaja na poboljšanja stanja kvaliteta voda su: tretman otpadnih voda sa postrojenja za proizvodnju ugljenmonoksida, i adaptacija primarnog tretmana otpadne vode u jedinici parcijalne oksidacije prirodnog gasa (POX). Videti prilog 5a - Plan prilagođavanja rada postrojenja prema zahtevima iz BAT-a.

Podzemne vode su zaštićene od zagađivanja eventualno procurelih materija i kontaminiranih površinskih voda sa kompleksa time što su svi skladišni rezervoari smešteni u armirano-betonske tankvane i spojeni sa separatnom kanalizacionom mrežom. Opasnost od zagađivanja postoji jedino ukoliko dođe do akcidentnih situacija: isticanje veće kiličine opasnih materija (metanol, sirćetna kiselina) u tankvane i prodor ovih tečnosti kroz beton i fugne tankvane u zemljište. S obzirom da su i metanol i sirćetna kiselina biodegradabilne supstance, ne postoji

opasnost od trajnog zagađenja površinskih i podzemnih voda.

Uticaj na zemljište i tlo

Površinsko tlo je zaštićeno od zagađivanja eventualno procurelih materija i kontaminiranih površinskih voda sa kompleksa time što su svi skladišni rezervoari smešteni u armirano-betonske tankvane i spojeni sa separatnom kanalizacionom mrežom.


21

Redovna kontrola kvaliteta zemljišta u kompleksa MSK a.d. Kikinda se ne vrši. U sve tri smene operateri redovno kontrolišu eventualnu pojavu curenja opasnih materija u pogonima i skladištima i po interventnim postupcima otklanjaju svako, i najmanje curenje. Opasnost od zagađivanja zemljišta postoji jedino ukoliko dođe do akcidentnih situacija: isticanje veće kiličine opasnih materija (metanol, sirćetna kiselina) u tankvane i prodor ovih tečnosti kroz beton i fugne tankvane u zemljište. S obzirom da su i metanol i sirćetna kiselina biodegradabilne supstance, ne postoji opasnost od trajnog zagađenja zemljišta i tla. U MSK a.d. Kikinda i ne postoje

izvori emisija zagađujućih materija u zemljište.

Uticaj buke

Generisani nivo buke na pojedinim postrojenjima i sa samog kompleksa nije od značaja s obzirom na velika udaljenja stambenih objekata, odnosno prostornu dispoziciju kompleksa.

Ovde treba naglasiti da su najbliže eventualno nastanjeni stambeni objekti (vikendice) udaljeni više od 600m od granice kompleksa.

Uticaj na floru i faunu

Na predmetnoj lokaciji i u neposrednoj okolini nije registrovani prisustvo retkih ili ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, kao ni posebno vrednih biljnih zajednica, za koje bi trebalo pokrenuti postupak zakonske zaštite. Na okolnom terenu, zastupljen je travni pokrivač i poljoprivredno zemljište. MSK a.d. nema značajni uticaj na floru i faunu. Po rezultatima svih merenja van prostora MSK a.d.ne postoji opasnost po životnu sredinu i može se zaključiti da MSK a.d. nema negativnog uticaja na floru i faunu kao i na kulturna prirodna dobra. Uticaj u toku akcidenta

MSK a.d. Kikinda u saradnji sa “Proces Projekt Inženjering d.o.o” iz Beograda je izradio

“Izveštaj o bezbednosti” i „Plan zaštite“ za MSK a.d. Kikinda u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine i Pravilnikom o sadržini i metodologiji izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa (Sl.gl.RS br.41/10).

Stanje sigurnosti (Izveštaj o bezbednosti) je definisano merama koje su predviđene i realizovane prostornim planiranjem, projektovanjem i izgradnjom objekta, od izbora tehnologije proizvodnje, količine opasnih materija u procesu i skladištu, tehnološke opreme, opreme za upravljanje procesima i druge tehničke opreme.

Mogući uticaji po pretpostavljenim scenarijima su prikazani u dokumentu: Izveštaj o bezbednosti broj: 532-02-00264/2012-02, datum: 07.07.2015. god.

Documents

II Rezime podataka o aktivnosti i izdatim dozvolama