Ilin, Prof. Dr Zarko M. - Kupusnjace, Lisnato Povrce

7/29/2019 Ilin, Prof. Dr Zarko M. - Kupusnjace, Lisnato Povrce

http://slidepdf.com/reader/full/ilin-prof-dr-zarko-m-kupusnjace-lisnato-povrce 1/116

POVRTARSTVO

Prof. dr Žarko M. Ilin



LISNATO POVRĆE

Fam. Brassicaceae

Fam. AsteraceaeFam. Chenopodiaceae

Fam. ApiaceaeFam. Amaranthaceae

KOD SVIH SE U ISHRANI KORISTE LISTOVI, A KODKUPUSNJAČA I ŠTITONOŠA SE U ISHRANI POREDLISTOVA KORISTE I DRUGI ORGANI.

ŠTA SE TO JOŠ KORISTI U ISHRANI?



LISTOVI KOD LISNATOG POVRĆA U ISHRANI SE KORSTE:

U SVEŽEM STANJU-KAO SLATA-KUPUS-GLAVIČASTA I LISNATA SALATA

-RADIČ-ENDIVIJA-BLITVA

ZAČIN-LISNATI PERŠUN-LISNATI CELER

VARIVO-KUPUSNJAČE

-SPANAĆ-NOVOZELANDSKI SPANAĆ-BLITVA



Fam. Brassicaceae

-Najšire gajene vrste sa veoma velikimarealom gajenja

-Zajednička karakteristika C4K4A6G1

-

Evolucijom su nastale uljane i povrtarske vrste

-U povrtarstvu najveći značaj imaju

Brassica oleracea

Brassica napus

Raphanus sp.



U okviru vrste Brassica oleracea

najveći značaj imaju – kupusnjač e:

Brassica oleracea var. capitata forma: albaforma: rubra

Brassica oleracea var. sabauda

Brassica oleracea var. botrytisBrassica oleracea var. gemmiferae

Brassica oleracea var. gongylodesBrassica oleracea var. botrytis–cymosa (var. italica)Brassica oleracea var. acephalaBrassica chinensis

Brassica pekinensisBrassica napus var. napobrassicae – broskvaBrassica rapa rapiferae – repa ugarnjačaRaphanus sativus var. maior

Raphanus sativus var. radicula

rmoracia lapathifolia(Cochlearia rusticana) – ren



POREKLO KUPUSNJAČA

Brassica oleracea var. sylvestris-Vodi poreklo sa obala Sredozemnog mora, Jadranskog,Egejskog kao i sa obala Atlanskog okeana, Francuske,

jugozapadne Engleske, Irske i Severnog mora

Grupa najstarijih kulturaStari Grci, Rimljani i Egipćani su gajili kupusStari Sloveni su zatekli gajenje kupusnjača

Kupusnjače se dele na:Sredozemnu – Mediteranea

Evropsku – EuropeaAzijsku – Orijentalis



-Sredozemna i Evropska su nastale na obalamaSredozemnog mora i Atlanskog okeana(lisnati kelj, glav. kupus, kelj, karfiol, kelj pupčar)

- Kupusnjače su dvogodišnje i jednogodišnje kulture

-Azijska grupa kupusnjačaNastala u Kini, Japanu i KorejiTo su jednogodišnje ređe dvogodišnje biljke

- korišćenje pojedinih delova u ishrani (način upotrebe)- lekovita svojstva (čir želudca) U vitamin

- dekorativne svrhe- mineralne materije (fosfor, kalijum, sumpor)- eterična ulja (glukozid sinergin) ljut ukus- sok – visoko baktericidno svojstvo



802,61,310,2PEKINŠKI KUPUS

101-200 *+1,8-3,62,4-3,9 *+13,9-23,1 *+LISNATI KELJ

912,3 *-1,58,4 *-KARFIOL

49-522,8-5,0 *+0,4-0,68,3-14,5KELERABA57-1213,0-4,42,4-3,015,4-19,3KELJ PUPČAR

54-773,6-4,30,6-0,99,8-10,8KELJ

65-813,6-4,20,410,0CRVENI G. KUPUS41-53 *-3,9-4,50,2-0,4 *-8,9BELI G. KUPUS

VITAMIN Cmg/100 g

ŠEĆERISIROVIPROTEINI

SUVAMATERIJA %

VRSTA

HEMIJSKI SASTAV KUPUSNJAČA



Energetska vrednost

Glavičasti kupus – 1.415

Crveni kupus – 1.268Kelj – 1.337Keleraba – 1.704

Karfiol – 1.390Kelj pupčar – 1.939Lisnati kupus – 2.951 džula





Dinamika rasta kupusnjača

-intenzivni rast listova 20 – 40 dana nakon sadnje-maksimum 50 – 70 dana od sadnje

-maksimalan prečnik rozete, kod kupusnjača kojeobrazuju glavicu, dostižu za 70 – 100 dana

Obrazovanje organa koji se koriste za ishranu započinje10 – 20 dana pre nego li se formira 50% od maksimalne

mase listovaobrazovanje cvasticvetanjeobrazovanje plodova i sazrevanje plodova





BIOLOŠKE OSOBINE KUPUSNJAČA

ZAHTEV KUPUSNJAČA ZA TEMPERATUROM

KUPUSNJAČE SU RELATIVNO OTPORNE NA NISKE t0C

OPTIMUM JE 18-200C I

NIČU NA 2-30C, ALI SPORO

TADA NIČU ZA 3-4 DANA



U FAZI KLICINIH LISTIĆA KUPUSNJAČEPODNOSE KRATKOTRAJNE MRAZEVE I DO –50C

RASAD RASTE NA TEMPERATURI OD 5-80C,MADA JE OPTIMUM 12-170C,

ODNOSNO KOD KARFIOLA 15-180

C



KALJEN RASAD PODNOSI POSLE SADNJE –5 DO –60CLOŠE KALJEN RASAD STRADA VEĆ NA –2 DO –30C



OPTIMALNA t0c ZA RAST KUPUSNJAČA JE 15-180C

VISOKE t0c PREKO 250C NEGATIVNO UTIČU NA RAST

U FAZI RAZVIJENE LISNE ROZETE KUPUSNJAČE SUNAJOTPORNIJE NA NISKE TEMPERATURE



RANE SORTE KUPUSNJAČA POSEBNO KARFIOLA UTEHNOLOŠJOJ ZRELOSTI SU OSETLJIVE

NA NISKE t0

c –2 do –30

CKASNE SORTE MOGU PODNETI MRAZEVE –5 DO –80C



A NEKE SORTE KUPUSA I DO –170

C



OPTIMALNA TEMPERATURA ZA CVETANJE JE OKO 200C



ZAHTEV KUPUSNJAČA PREMA SVETLOSTI

biljke dugog danaumereni zahtevi

najevći zahtev u fazi rasada

ZAHTEV KUPUSNJAČA PREMA VODI



ZAHTEV KUPUSNJAČA PREMA VODI

visoki zahtevirane sorte 60 – 70 % PVKkasne sorte 70 – 80 % PVK

optimalna valažnost vazduha 60 – 90%



ZAHTEV KUPUSNJAČA PREMA ZEMLJIŠTU

na svim zemljištima (izuzev izrazito lakih i peskovitih)najpogodnija srednje teškaneutralna reakcije zemljišta – kupus, karfiol – pH 6,5

keleraba – blago kisela zemljišta pH 5,5keleraba ima najmanje zahteve za zemljištimakarfiol i pekinški kupus imaju najveće zahteve



PROIZVODNJA KUPUSA

MONOKULTURA



MONOKULTURAUTIČE NA:

1.) FIZIČKA, HEMIJSKA IBIOLOŠKA SVOJSTVA

ZEMLJIŠTA2.) KOROVI3.) ŠTETOČINE

4.) BOLESTI

TROPOLJNI

PLODORED

BAZIRA NA REAKCIJI

BILJAKA PREMA ĐUBRENJU STAJNJAKOM

KOD IZBORA PREDUSEV



KOD IZBORA PREDUSEVVODITI RAČUNA O:

PRIMENJENIMHERBICIDIMA

POSEBNO AKO SUPREDUSEVIRATARSKE KULTURE

ATRAZINSKI PREPARATIPIVOT...

INTENZIVNI POVRTARSKIPLODORED:1.PREDKULTURA2.GLAVNA KULTURA3.NAKNADNA KULTURVIŠEGODIŠNJE POVRĆE

KOD IZBORA PREDUSEV



KOD IZBORA PREDUSEVVODITI RAČUNA DA:

KUPUS DOLZI NA PRVOMESTO U PLODOREDU

DOBRI PREDUSEVI SU:MAHUNARKEKRASTAVACKROMPIRTRAVE

ZA KASNU PROIZVODNJUPOGODNA SU:STRNA ŽITARANI KROMPIRLEGUMINOZEVIŠEGODIŠNJE POVRĆE

OSNOVNA OBRADA JE NA DUBINU



OSNOVNA OBRADA JE NA DUBINUOD 20-25-30 cm

Zavisno od: 1-vremena izvođenja i2-preduseva

PREDSETVENA PRIPREMA



ĐUBRENJE KUPUSA



ĐUBRENJE KUPUSA

SA 10 t GLAVICA KUPUS IZNOSI:

ĐUBRi SE SA 20-40 t/ha STAJNJAKA-ČERNOZEM40-60 t/ha STAJNJAKA NA LAKŠIM ZEMLJIŠTIMA

OBIČNO SE ĐUBRI SA:

VREME I DINAMIKA UNOŠENJA

501550

Kg K2OKg P2O5Kg N

130-14080-100120-130

Kg K2OKg P2O5Kg N

KOD RANIH SORTI OVE KOLIČINE SE MOGU UMANJITIZA 20-30 %



NAČIN PROIZVODNJE KUPUSA

PROIZVODI SE IZ RASADA

MOŽE I DIREKTNOM SETVOM SEMENAZAŠTO IZ RASADA?

RASAD RANOG KUPUSA ZA SADNJU DOSPEVA ZA 45-70 DANASREDNJE RANI ZA 35-50 DANA

KASNI ZA 30-40 DANA

RASAD KUPUSA SE SADI KADA IMA FORMIRANIH 5-6 LISTOVADOBRO RAZVIJEN KORENOV SISTEM



PROIZVODNJA KUPUSA IZ RASADA



mogućnost rane proizvodnje kupusamože se proizvoditi i u regionima sa kratkom vegetacijom

mali utrošak semenalakša nega u fazi rasada

Kupus se kod nas može proizvoditi čitave godineRasad ranog kupusa za sadnju dospeva za 45 – 70 dana

Srednje rani rasad za sadnju dospeva za 35 – 50 dana

Rasad kanog kupusa dospeva za 30 – 40 dana







VREME PROIZVODNJE I BERBE



VI-VII

VIII

X-XII

III-IV

V

VI-VII

TOPLITUNELI

MLAKI

TUNELIOTVORENO

POJE

I-II

III

V

KONTINENT

X-IIIV

VII-VIIIII-III

TUNELIMLAKI

TUNELI

VI-VIIXII-I

MEDITERAN

VREMEPOTROŠNJE

VREMERASA ĐIVANJA

MESTOSETVE

VREMESETVE

VREME PROIZVODNJE I BERBE

Rasad se sadi kada ima 5 – 6 dobro razvijenih listova



Rane sorte se sade na 50 x 30-40cmSrednje rane sorte 60-70 x 50-60cmKasne sorte 60-70 x 50-60cm

AKO SE NE OSTAVE STALNI TRAGOVIZA SPROVO ĐENJE REDOVNIH MERA NEGE I BERBE

Č Š



USLED ČESTIH PROHODA MOGU NASTATI ŠTETE

STALNI TRAGOVI ZA PROLAZAK MEHANIZACIJE I PLATFORME ZA BERBU



NEGA KUPUSA



Pojava praznih mesta, ako nedostaje 10% biljakaMeđuredna obradaNavodnjavanje 20 – 40 mm

Zaštita od korovaZaštita od bolesti

Zaštita od štetočina







BERBA KUPUSAPrinos ranih sorti kupusa 20 – 30 t/ha



Prinos ranih sorti kupusa 20 – 30 t/haSrednje kasnih sorti 35 – 40 t/ha

Kasnih sorti 40 – 50 t/ha

PLATFORMA ZA BERBU KUPUSA



PLATFORMA ZA BERBU KUPUSA



BERBA KUPUSA



ISTOVAR KUPUSA

PRERADA KUPUSA



U 1 m3 stane oko400 kg kupusa



PROIZVODNJA KUPUSA DIREKTNOM SETVOM

Setva krajem aprila za srednje ranu proizvodnjuKrajem maja početkom juna za kasnu proizvodnju

Dubina setve 1 – 2 cmSeje se 1,5 kg semena/ha

Setva je na 60-70 x 50-60 cm

KELJ-Brassica oleracea var. sabauda



TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE I MERE NEGE KAO KOD KUPUSA

KELERABA-Brassica oleracea var. gongylodes



KORISTI SE ZADEBLJALO STABLO-VARIVO ILI DODATAK JELIMA10-12 % S.M.6-7 % UGLJENIH HIDRATA



6 7 % UGLJENIH HIDRATAVISOK SADRŽAJ ŠEĆERA

VISOK SADRŽAJ VITAMINA C

KVALITET ZAVISI OD SADRŽAJA CELULOZNIH VLAKANA



SLIČNIH JE ZAHTEVA ZA USLOVIMA

USPEVANJA DRUGIM KUPUSNJAČAMAOSETLJIVIJA JE NANISKE TEMPERATURE

KELERABA JE KRATKE VEGETACIJE, GAJI SE KAO PREDKULTURA,ME ĐUKULTURA I NAKNADNA KULTURADUŽINA VEGETACIJE JE 65-100 DANA

Ž



GAJI SE IZ RASADA A MOŽE I DIREKTNOM SETVOM SEMENA

OSNOVNE AGROTEHNIČ

KE MERE KAO KOD OSTALIH KUPUSNJAČ

AIZUZETAK JE ĐUBRENJE ORGANSKIM ĐUBRIVIMA JERDOLAZI DO PUCANJA ZADEBLJALOG STABLA,ZATO SE ĐUBRI MINERALNIM ĐUBRIVIMA

ĐUBRENJE KELERABE

80-10070-8080-100

Kg K2OKg P2O5Kg N

TOKOM CELEJESENI

JULJUNJESENJAPROIZVODNJA

JULI-AVGUSTMAJAPRILLETNJAPROIZVODNJA

MAJKRAJ MARTAPOČETAKFEBRUARA

RANAPROIZVODNJA

BERBASADNJA RASADASETVA SEMENAVREME

PROIZVODNJE

PROIZVODNJA KELERABE



RASAD SE SADI U FAZI 3-4 DOBRO RAZVIJENA LISTARASAD SE SADI NA ME ĐUREDNO RASTOJANJE:RANE SORTE NA:25 x 25 cm ili

30 x 25 cmRASTOJANJE ZA KASNE I KRUPNE SORTE KELERABE JE:35 x 30 cm ili40 x 30 cmKOLIČINA SEMENA KOD RANIH SORTI JE 800-1000 g

KOLIČINA SEMENA KOD KASNIH SORTI JE 400-1500 gKELERABA SE MOŽE PROIZVODITI DIREKTNOM SETVOM SEMENAKAO SREDNJERANA I ZA KASNU PROIZVODNJU (NEMA RANE PROIZVODNJE)RAZMACI IZME ĐU REDA KAO KOD PROIZVODNJE IZ RASADA, A U REDU GUSTO,S TIM DA SE PROREDI NA 10 cm

POTREBNO JE 1,5-2,0 kg SEMENA/ haOSTALE MERE NEGE KAO KOD DRUGIH KUPUSNJAČA



PRINOS RANIH SORTI 10-30 t/haPRINOS KASNIH SORTI 40-60 t/ha



P R O I Z V O

D N J A

S E M E

N A K E

L E R A B E

LJUSKA ILI SILIKVA I SEME



KARFIOL-Brassica oleracea var. botrytis





KARFIOL JE BOTANIČKI JEDNOGODIŠNJA BILJKADUGE VEGETACIJE 200-330 DANA, ZATO SE GAJI KAO DVOGODIŠNJA VRSTAZA PROIZVODNJU SEMENA

IZUZETNOG JE KVALITETADIJETALNA HRANA ZA BOLESNIKE, STARIJE OSOBE I DECUSPRAVLJAJU SE RAZLIČITA VARIVA ILI ZA MARINIRANJE, SUŠENJE I ZAMRZAVANJE

ZAHTEV KARFIOLA ZA USLOVIMA USPEVANJA

U ODNOSU NA OSTALE KUPUSNJAČE KARFIOL IMA IZRAŽENE ZAHTEVE



U ODNOSU NA OSTALE KUPUSNJAČE KARFIOL IMA IZRAŽENE ZAHTEVE

SEME KARFIOLA KLIJA VEĆ NA 1ºCOPTIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE SEMENA JE20-25OC I TADA NIKNE ZA 5-8 DANAOPTIMUM ZA RAST JE 18ºCZAHTEVA VISOKU VLAŽNOST VAZDUHA 85 %

ZAHTEVA VISOKU VLAŽNOST ZEMLJIŠTA 80 % PVKVISOKE TEMPERATURE PREKO 25ºC UZ SUŠUNEGATIVNO UTIČU NA KVALITET CVASTI

ZAHTEVA SREDNJE TEŠKA, BOGATA ZEMLJIŠTA

DOLAZI NA PRVO MESTO U PLODOREDUOBRADA DUBOKA DO 30 cm, POSTRNO 25 cm

ĐUBRI SE SA 40-50 t/ha STAJNJAKASA 10 t PRINOSA IZNOSI:

ĐUBRENJE KARFIOLA



702560Kg K2OKg P2O5Kg N

130-14080-100120-130

Kg K2OKg P2O5Kg N

ĐUBRI SE KAO KUPUS OSETLJIV NA NEDOSTATAK MIKROELEMENATA I AZOTA

OD MIKROELEMENATA OSETLJIV JE NA NEDOSTATAK B I Mo

NA SLABO OBEZBE ĐENIM ZEMLJIŠTIMA HRANIVIMA IZA PLANIRANI PRINOS OD 15-30 t/ha ĐUBRI SE SA:

18-25170-200200-26065-100160-210

Kg MgOKg CaOKg K2OKg P2O5Kg N



SADNJA KARFIOLA MERE NEGE



60 cm X 40 cm

50 cm X 50 cm

KAO KOD OSTALIH KUPUSNJAČA

SPECIFIČ

NE MERE NEGE-VEZIVANJE-ZALAMANJE



BERBA KARFIOLA



PRINOS KARFIOLA JE 20-50 t/ha



PAKO VAN JE KARF

IOLA



RAZRASTANJE CVASTI ILI RUŽE




BROKOLA-Brassica oleracea var. botrytis-cymosa (italika)



















KELJ PUPČAR-Brassica oleracea var. gemmiferae

























PROIZVODNJA SEMENA KUPUSAProstorna izolacija 2000m

Prinos semena 500 – 1.200 kg/ha





SALATA-Lactuca sativa L.



Salata je jednogodišnja zeljasta, dikotiledona, lisnatapovrtarska vrsta iz familije Asteraceae-Glavočika.

Spada među najstarije povr će

prvi pisani podaci su iz III veka pre naše ere



prvi pisani podaci su iz III veka pre naše ere.

Salata vodi poreklo od divlje vrste Lactuca scariola

Čiji je geocentar porekla:-Srednja Azija-Evropa-Severna Afrika

Veliki proizvođači i potrošači su:-SAD,-Holandija,-Francuka

Kod kulturnih formi salate razlikujemo 5 varijeteta:

1. Lisnata salata-Lactuca sativa sub.sp. sekalina sa 3 var.var. foliosavar. acephalavar crispa



var. crispa2. Salata za rezanje-Lactuca sativa var.acephala3. Glavičasta salata-Lactuca sativa var. capitata4. Salata marula ili Rimska salata

-Lactuca sativa var. romana sub.var. longifolia5. Šparglasta salata-Lactuca sativa var. angustana sub.var.

asparagina

Kod nas se najviše gaje glavičaste forme salate

Zbog čega se salata gaji?Gde se danas salata gaji?

Zbog male energetske vrednosti ivisokog sadržaja biološko vrednih izaštitnih materija i to:

Mineralnih materija: K Ca P Mg Fe Mn Mo Zn



Mineralnih materija: K, Ca, P, Mg, Fe, Mn, Mo, Zn

Vitamina C, B1, B2, beta karoten, vitamin K

Proteina i niskog sadržaja ugljenih hidrataPored toga salata sadrži i štetne materije NO3 i NO2Laktucin i Laktukopikrin

Jabučne, Limunske i Oksalne kiseline

Hemijski sastav glavičaste salate

Sadržaj u % na svežu materiju



0,8-1,30,6-0,90,1-2,30,3-0,60,6-2,94,6-11,6

Mineralne

materije

CelulozaUgljeni

hidrati

MastiSirovi

proteini

Suva

materija

Sadržaj u % na svežu materiju

Sadžaj vitamina (mg/kg sveže materije)

2,02,7-16,00,25-1,240,25-2,04,9-90,0

K β-karotenB2B1C

Botaničke osobine i sorte salate

Dužina vegetacije je 30-60-90 dana



Dužina vegetacije je 30-60-90 danaNiče za 6-8 danaMorfološke oznake

Do danas je registrovan velik broj sortiza gajenje na otvorenom polju i u različitimtipovima zaštićenog prostora

Domaće sorte-Novosadska majska maslen-Vuka

-Univerzal-Safir

Po vremenu proizvodnje razlikuju se:

Sorte za ranu proizvodnju sa neposrednim prekrivanjemSorte za prolećnu proizvodnju bez neposrednog prekrivanja

Sorte za letnju proizvodnjuSorte za jesenju proizvodnju



Sorte za letnju proizvodnjuSorte za jesenju proizvodnjuSorte za zimsku proizvodnjuSorte za jesenje-zimsku proizvodnju u zaštićenom prostoru

Po kvalitetu listova razlikuju se:

Maslenke ili putericeKristalke ili ledenke

BIOLOŠKE OSOBINE

Zahtev salate prema temperaturi



Biološki minimum za nicanje salate je na temperaturi 2-30C

Optimum je znatno viši i to:-u toku dana 18-200

C-noću 8-120C

Vegetativni organi 12-150C

Generativni organi 20-250

C (vazduha) i zemljišta 18-200

CKritična minimalna t0C za vegetativi rast je 20C,a kritična maksimalna t0C je 300CMlade biljke dobro podnose niske t0C, 1-20C,

kratkotrajne mrazeve i do –80C,sa starošću biljke raste otpornostna niske temperature

Salata ne podnosi visoke temperature

Stadijum jarovizacije prolazi na 2-50C





Stadijum jarovizacije prolazi na 2-50C

U kontrolisanim uslovima kakve pruža zaštićeni prostor treba obezbediti:-za nicanje 12-150C

-u fazi sadnje i ukorenjavanja 12-140C

-do kraja vegetacije t0 vazduha do 150Ci temperaturu zemljišta do 80C

Rane sorte stadijum jarovizacije prolaze za 10 dana

Letnje i kasne sorte stadijum jarovizacije prolaze za 20 dana

Zahtev salate prema svetlostiBiljka dugog danaZahteva puno svetlosti i dužinu dana od 10-12 h,

kod letnjih i kasnih sorti salata zahteva 12-16 h



j

Zahtev salate prema vodiOptimum je 60-70 % od PVK i 70-80 % R.V.V.

Proizvodnja salateZahtev salate za zemljištem

S l t ht d j l k d d j t šk ljišt



Salata zahteva srednje laka do srednje teška zemljištaneutralne do slabo kisele reakcije pH 5,8

Plodored

II mesto, najčešće je prethodna, naknadna ili međukultura

Obrada zemljištaZa ranu proizvodnju, osnovna obrada je u jesenna dubinu od 25-30 cm.

Za jesenju i ozimu proizvodnju osnovna obrada jepo skidanju prethodne kulture

ĐUBRENJE SALATESa 10 t prinosa salata iznosi:

771333

Kg K2OKg P2O5Kg N



Đubri se sa:

Način proizvodnje

1.Direktnom setvom semena

2. Iz rasada i to kaoprolećna, jesenja iozima kultura

100-12060-10060-100

Kg K2OKg P2O5Kg N

Seje se na 20-30 cm X 10-20 cm

ili u 4-rede trake 50-60 X 10-20 X 10 cm

1.Direktnom setvom semena



ili u 4 rede trake 50 60 X 10 20 X 10 cmDubina setve 1-2 cmPotrebno 2-3 kg semena/ha

Setva je u različitim tipovima zaštićenog prostoratokom februara-marta meseca

-kontejneri-hranjive kocke

-jifi saksijesa 2-3 g/m2 semena ako se rasad proizvodi bez pikiranja ilisa 5-6 g/m2 semena ako se rasad proizvodi sa pikiranjem

Za 1 ha potrebno je 0,5-0,7 kg semena

2. Preko rasada

Sadnja je za 25-30 dana nakon setve za proizvodnju rasada

V-VIIII-IVII-IIIPROLEĆNA

BERBASADNJASETVAPROIZVODNJA



Za jesenju proizvodnju-setva je kraj jula, početak avgusta,sadnja je u septembru, a berba je u novembru

Ozima proizvodnja salate-setva je u avgustu,sadnja je u oktobru, a berba u martu i aprilu

III-IVXVIIIOZIMA

XIIXVII-VIIIJESENJA

Prolećna sadnja rasada je krajem marta početkom aprila,

berba salate je u maju i junu

Sadnja je na 20-30 cm X 10-20 cm ili u



4-rde pantlike 50 cm X 20 cm X 10 cm

20-30 cm 1 0 - 2 0

c m

50 cm50 cm

20 cm 1 0

c m

Nega salate1-2 kultiviranjazalivanje sa po 20-30 mm vode2-3 puta

Herbicidi protiv korova



Fungicidi protiv plamenjače

Berba salate

Prinos-ozimih sorti 15 t/ha-prolećnih sorti 20-30 t/ha-jesenjih 25-40 t/ha

Herbicidi protiv korova-Kerb 50 wp 3-4 kg/ha,-karenca 42 dana

Proizvodnja salate u zaštićenom prostoruVreme proizvodnje salate u zaštićenom prostoru



25.XI-24.XII

15.I-15.II

5-10.X

25.XI-25XII

5-10.IX

10-25. X

Objekti sa

grejanjem

20.X

10.XI

25.XII

25.iV

15.IX

25.IX

5. X

25.III

20.VIII

30.VIII

10.IX

1.III

Tuneli

i

Plastenici

bez grejanja

SadnjeSetve

BerbaVremeObjekat

PROIZVODNJA SEMENA SALATE

Fakultativno je samooplodna biljkaProstorna izolacija 300 m

Prinos semena 500-800 kg/ha



SPANAĆ-Spinacea oleracea L.



Spanać je jednogodišnja biljka kratke vegetacijeTehnološku zrelost dostiže za 35-60 dana, aFiziološku zrelost za 120-300 dana

Belančevine 2 28 %



Belančevine 2,28 %Fe, Ca, Kbeta karotenOksalna kiselinaNO2 i NO3

Salata, varivo, prerada

Vodi poreklo iz Irana i Avganistana,

po drugima vodi poreklo oddivlje forme Spinacea tetranda,divlji spanać koji raste na Kavkazu.U zapadnu Evropu je dospeo u XII veku.

Biološke osobine spanaćaZahtev spanaća za temperaturama

Niče na 3-40C, optimum je 200C.Optimum za razvoj vegetativnih organa je 13-160C



Optimum za razvoj vegetativnih organa je 13-160C,a generativnih 250C.

Kritična minimalna t

0

C je 10

C, a maksimalna 300

CU fazi prvih listova biljka podnosi –6 do –80CPod snegom i do –200C

Zahtev spanaća za svetlošćuNema velike zahteve, spada u biljke dugog dana

Zahtev spanaća za vodomIma velike zahteve, visok transpiracioni koeficient

Optimalna vlažnost zemljišta je 60-70 % od PVK,a vazduha 80-85 %

Proizvodnja spanaća

Zahtev spanaća prema zemljištu

Zahteva srednje teška, propustljiva strukturna il d ljišt



plodna zemljišta.Stari povrtari su pomoću spanaća određivali

plodnost zemljišta. Zahteva 6,5-7 pH

Plodored

Dolazi na drugo mesto u plodoredu

Obrada zemljišta

Jesenja duboka ili po skidanju predkulture plitko oranje,predsetvena priprema

Đubrenje spanaćaSa 10 t spanać iznosi:

50 kg N 20 kg P2O5 40 kg K2O i 20 kg CaCO3

Zbog opasnosti od nakupljanja NO3 đubri se sa:80 100 kg N P O i K O



80-100 kg N, P2O5, i K2O

Proizvodi se direktnom setvom semena-Prolećna

-Jesenja-Ozima proizvodnjaSeje se na 20-25 cm X 3-6 cm ili u trake

40-50 cm X 15 cm X 3-6 cmPotrebno je 25-30 kg semena po ha

Tehnoligija proizvodnje spanaća

Nega spanaćaRoneet 4-5 l/ha+Venzar 0,5 kg/haNavodnjavanje

Berba spanaća



Prinos 10-25 t/ha



Documents

Ilin, Prof. Dr Zarko M. - Kupusnjace, Lisnato Povrce