GRANINE VREDNOSTI IMISIJE ZA VODE
Profesor dr Boo DalmacijaDepartman za hemiju, biohemiju i zatitu ivotne sredine
Prirodno-matematiki fakultet u Novom Sadu1
Promocija Novog pristupa zatite voda u Republici Srbiji
Znaaj WFD za definisanje imisionih standardi kavaliteta resursa vode za pide
Najznaajni dokument koji tei dobrom kvalitetu resursa vode za pide je Okvirna Direktiva za vode EU 2000/60/EC (WFD)
Cilj Okvirne Direktive o vodama je postizanje "dobrog statusa" svih voda.
To direktno doprinosi zatiti i poboljanju kvaliteta akvatinih ekosistema, a u isto vreme je preduslov za odrivi razvoj i upotrebu vodenih resursa.
2
3
STANJE U OBLASTI PRE DONOENJA DIREKTIVE
korisniki ekosistemski kombinovani pristup
Direktive koje definiu standarde kvaliteta na
korisnikim principima
1988. 1992. 1996. 1997.
1975.
Rezolucija o politici u
oblasti podzemnih voda
Rezolucija o ekolokom
kvalitetu povrinskih voda IPPC
Direktive o standardima kvaliteta ivotne srdineWFD 2000/60Direktiva 2006/11/ECDirektiva 2008/105/EC
Referentni
brojPuno ime direktive
Kratko ime direktive
75/440/EEC Direktiva Saveta od 16. juna 1975. godine u pogledu kvaliteta zahteva povrinskih voda namenjenih
za vodu za pie, svih dravnih lanica. Povrinske vode
76/160/EEC Direktiva Saveta od 8. decembra 1975. godine u pogledu kvaliteta vode za kupanje Voda za kupanje
76/464/EEC Direktiva Saveta od 4. maja 1976. godine o zagaivanju odreenim opasnim supstancama koje se
isputaju u vodenu sredinu Opasne supstance
78/659/EEC Direktiva Saveta od 18. jula 1978. godine o kvalitetu slatkih voda kojima je potrebna zatita ili
poboljanje u cilju poboljanja ivota riba. Slatkovodna riba
79/923/EEC Direktiva Saveta od 30. oktobra 1979. godine na zahtevani kvalitet voda za koljke. koljke
80/68/EEC Direktiva Saveta od 17. decembra 1979. godine o zatiti podzemnih voda od zagaenja
prouzrokovanog odreenim opasnim supstancama. Podzemna voda
80/778/EEC Direktiva Saveta od 15. jula 1980. godine koja se odnosi na kvalitet vode namenjene za ljudsku
potronju.Voda za pie
98/83/EC Direktiva Saveta od 3. novembra 1998. godine se odnosi na kvalitet vode namenjene za ljudsku
potronju.Voda za pie
2000/60/EC Direktiva Parlamenta i Saveta od 23. Oktobra 2000. godine kojom se uspostavlja okvir za delovanje
Zajednice na polju politike vodaOkvirna direktiva o
vodama2006/7/EC Direktiva Parlamenta i Saveta od 15. februara 2006. godine o upravljanju kvalitetom voda za kupanje
kojom se ukida Direktiva 76/169/EEC. Voda za kupanje
2006/11/EC Direktiva Parlamenta i Saveta od 15. februara 2006. godine o zagaivanju uzrokovanom odreenim
opasnim supstancama koje se isputaju u akvatinu ivotnu sredinu Zajednice (kodifikovana verzija) Opasne supstance
2006/44/EC Direktiva Parlamenta i Saveta od 6. septembra 2006. godine o kvalitetu slatkih voda kojima je
potrebna zatita i poboljanje radi obezbeivanja ivota riba (kodifikovana verzija) Slatkovodna riba
2006/118/EC Direktiva Parlamenta i Saveta od 12. decembra 2006. godine o zatiti podzemnih voda od
zagaivanja i pogoravanju kvalitetaPodzemna voda
2006/113/EC Direktiva Pralamenta i Saveta od 12. decembra 2006. godine o zahtevanom kvalitetu voda za ljuskare
(kodifikovana verzijakoljke
2008/105/EC Direktiva Pralamenta i Saveta od 16. decembra 2008. godine o standardima kvaliteta ivotne sredine
u oblasti politike voda, koja dopunjava Direktivu Saveta 82/176/EEC, 83/513/EEC, 84/156/EEC,
84/491/EEC, 86/280/EEC i koja dopunjava Direktivu 2000/60/EC Evropskog Parlamenta i SavetaOpasne supstance
4
Prema WFD status voda je definisan preko:
(1) statusa povrinskih voda (hemijski i ekoloki status) i
(2) statusa podzemnih voda (hemijski i kvantitativan status).
Aneks V Direktive sadri elemente kvaliteta za klasifikaciju svakog od navedenih statusa (odlian, dobar, osrednji) i to za reke, jezera, prelazne i priobalne vode.
Za kategoriju izraeno modifikovanih ili vetakih vodotoka klasifikacija se vri na osnovu ekolokog potencijala (maksimalan, dobar ili osrednji).
5
WFD je postavila je zakonodavni okvir zaenje, zatitu i oporavak resursa
povrinskih i podzemnih vodaa) i priobalnih voda na
podruju EU.
Implementacijom WFD treba da se:
postigne odrivo upravljanje vodnim resursima i dobar ekoloki kvalitet,
sprei dalje pogoranje kvaliteta povrinskih i podzemnih voda i
obezbedi odrivo funkcionisanje akvatinih ekosistema do 2015. godine.
6
Direktive 2000/60/EC
7
lan 16. Strategije protiv zagaivanja voda (stav 1). Evropski parlament i Savet de usvojiti posebne mere protiv zagaivanja voda pojedinanim zagaujudim materijama ili grupama materija
koje ine znaajan rizik za akvatinu ivotnu sredinu, ili rizik prenoenja zagaenja putem akvatine ivotne sredine, ukljuujudi i rizike za vodne resurse koji se koriste za zahvatanje vode za pide.
Mere protiv zagaivanja takvim zagaujudim materijama bide usmerene na njihovo postepeno smanjenje, a za prioritetne opasne supstance utvrene lanom 2 (30), na prestanak ili fazno obustavljanje njihovog isputanja, emisija i rasipanja. Takve mere de biti donete na osnovu predloga Komisije, u skladu sa postupcima utvrenim Ugovorom. (stav 7). Komisija de podneti predloge za standarde kvaliteta ptrimeljive na koncentracije priritetnih susptnaci u povrinskim vodama, sedimentu i bioti.Stav (6) U pogledu priritetnih suspstanci, komisija de podneti predlog mera kontrole:Za postepeno smanjenje njihovog isputanja, emisije i rasipanja;Posebno za prestanak ili fazno obustavljanje isputanja i rasipanja supastanci indetifikovanim u skladu sa paragrafom 3 (prioritetne i opasne sustance), ukljuujudi i odgovarajude rokove....
Ono to je nov kvalitet u odnosu na sve dosadanje propise iz oblasti voda je:
sistem upravljanja preko renih slivova,
upotreba kombinovanog pristupa kontroli zagaenja koridenjem graninih vrednosti emisije (GVE) i ciljnih kriterijuma kvaliteta (GVI),
svest korisnika o trokovima obezbeenja dovoljnih koliina vode odgovarajudeg kvaliteta i njenog koridenja i
uede najire javnosti u procesu donoenja odluka.
8
Postidi najmanje dobar status voda
Odrati odlian status voda gde on postoji
Spreiti pogoranjepostojedeg status voda
Mere zatite i oporavka ekolokog statusa voda
Vode = povrinske vode + podzemne vodePovrinske vode = reke, jezera, prelazne i priobalne vode, kao i kanali i rezervoariDobar status = Dobar ekoloki status + Dobar hemijski status
EKOLOKI STATUS
ODLIAN
DOBAR
UMEREN
SLAB
LO
WFD Min.zahtev
WFDprihvatljivo
WFDneprihvatljivo
9
10
VISOKI
DOBAR
UMEREN
SLAB
LO
EKOLOKI STATUS
Prirodno
stanje ili
minimalne
promene
{
Zanemarljive{Standardi kvaliteta{
Uoljive {
Znaajne {
Ozbiljne {
WFD Dobar status = Dobar ekoloki status + Dobar hemijskistatus
11
Kriterijumi za odreivanje razliitih klasa ekolokog statusa (WFD)
12
Bioloki elementi kvaliteta voda za procenu ekolokog statusa
Biolokikvalitet
Fitoplankton Ribe
Makrozoobentos
MakrofitaFitobentosMakroalge
Angiosperme+ fiz.-hem. i hidromorfol. elementi kvaliteta voda u funkciji bio. elemenata
Uloga EQS u klasifikaciji vodnih tela
13
Promene kvaliteta vode u vremenu i prostoru
14
Efekti
Tip vode
Rek
a
Jeze
ro
Sir
ova
vod
a
Vo
da
za
pi
e
Vo
da
za
kup
anje
Rib
olo
v
ko
ljke
Po
vri
nsk
a
vod
a
Varijacije u prostoru
Geoloke formacije x x x - - x - x 1
Tresetita x x x - x x - - 2
Isputanje voda iz gradova x x x - x x x x 3
Druge take sa isputanje voda x x x - x x x x 4
Difuzna pranjenja x x x - x x x x 5
Pritoke protoka x x x - - x - - 6
Plima x - - - - - x - 7
Distributivni sistemi - - - x - - - - 8
Varijacije u vremenu
Varijacije u isputanju x x x - - x - x 9
Eutrofizacija/fotosinteza x x x x x x - - 10
Poplave/kine oluje x - x x x x - - 11
Promene u korienju zemljita x x x - x x - x 12
Poljoprivreda/klima x x x - x x - x 13
Poto vodna tela povrinskih voda koja se koriste za razliite namene mogu imati razliite zahteve za kvalitetom vode, za njihovo dalje razlikovanje potrebno je razviti sistem kvaliteta koji je transparentan i koherentan.
Takva diferencijacija kvaliteta povrinskih voda omoguduje izdvajanjem pet razliitih klasa, sa svakom od klasa definie se za ta se koriste i dati su odreeni kvaliteti povrinskih voda.
Pored raspodele razliite upotrebe i uslova u pet klasa, ovakav pristup bi bio vaan korak ka WFD sa svojih pet klasa statusa kvaliteta
15
Predloena ema klasa upotrebe za povrinske vode
16
Korienje/ funkcija upotreba
diferencijacija
Klasa
I
Klasa
II
Klasa
III
Klasa
IV
Klasa
V
funkcionisanje
ekosistema
Uzgoj ribe/zatita salmonidne
ciprinidne
om
vodom
jednostavan tretman
normalan tretman
intenzivan tretman
Kupanje/rekreacija
Navodnjavanje
enje
voda (procesne,
rashladne)
Energije
