ODGOVORI NA PITANJA1. Najea pitanja od kojih kreu istraivanja u
biznisu. Kako ui na novo trite? Da li je potrebna reklama za novi
proizvod ili usluge, i ako jeste koliko reklae? !ta je uzrok pada
prodaje na inostrano tritu? "ato je usluga glavnog konkurenta
iznenada postala atraktivnija? Koju strategiju #orirati u sveopte
padu $ena proizvoda? Da li #orirati korisne veze ili ini$irati
strukturalne proene u organiza$iji kako bi se prilagodilo proenaa?
Kakvi na izvrioci trebaju za novu tehnologiju? Kako sanjiti
izostanke s posla? Kako uveati produktivnost rada?%. Neke dilee u
istraivanju u biznisu.Koliko su enaderi u stanju da sprovedu
sisteatsko istraivanje, ili da ga bare podre i dakoriste njegove
nalaze?&enaderi oraju da poseduju kapa$itet da analiziraju
svoju situa$iju, kao i da koriste istraivaki pristup u reavanju
problea i donoenju odluka.Da li je pozivanje rukovodila$a na zdrav
razu dovoljno da zaeni istraivanje?' lai$izu ( Kerlinger)1*+,, prea
-hauri, %../012ai$i koriste objanjenja i koncepte ako se oni
uklapaju u njihova verovanja i vrednosti3 nauni$i sistematski grade
teorije i kon$epte,"a laike je dokaz onaj koji se uklapa u njihovu
vlastitu hipotezu3 nauni$i sisteatski testirajusvoje hipoteze,2ai$i
ne kontroliu objanjenja ve ih #avorizuju ako se slau sa njihovi
verovanjia,Kod laika su esta eta#izika objanjenja3 nauni$i najee ne
prihvataju takva objanjenja.&enaderi ogu da pitaju ta je prvo
teorija ili poda$i1 Da li je potrebno znati teoriju pre istraivanja
)provera teorije0 ili istraivati pre teorije )otkrivanje
teorije0?'ba pristupa su legitina i ostvarena unutar kvantitativnih
)sa deduk$ijo0 i kvalitativnih )sa induk$ijo0 istraivakih
na$rta.4oko prikupljanja kvantitativnih podataka, istraivai ponekad
#oriraju ad(ho$ teorije kako bi objasnili neke neobine nalaze.
"nai, teorija nije uvek sao na poetku istraivakog pro$esa.5. 6aze
istraivakog pro$esa. 7zbor istraivake teme, De#inisanje istraivakog
problema )prezenta$ija problea0, 7zbor istraivakog nacrta, Merenje
)uzorkovanje, izvori podataka, obrada podataka0, 8isanje
istraivakog izvetaja, i Akcija. ,. 7straivaki odeli u 79'
psihologiji.&odel istie koji su faktori vani )ili bare
odabrani0 kao i kakav je odnos koji se oekuje da postoji e:u njia
)model implicira hipotezu0.; kvalitativno na$rtu za ti odelo se
traga )on se kreira0, uesto da se on postulira i poto
testira.7straivaki odeli iaju razliite ciljeve1'pis ( Koliko znanja
i vetina je neophodno da bi postojea struktura kounika$ija bila
e#ikasna?'bjanjenje ( #enoen je deterinisan #aktoria #) )$ena ?
varijabilni trokovi0 < koliina ? #iksni trokovi8rognoza (odel
pro#ita sa dati paraetriaDa slue kao vodi za odluke ? odel koji
sugerie npr. kada ui na novo trite, kada se povui, preduzeti
strukturne proene u organiza$iji posla itd./. &oderator i
edijator varijable u istraivanjia u 79' psihologiji. 7nterveniua
varijabla ( poja koji se oznaava postojanje i uticaj tree varijable
na analiziran odnos dve varijable1@arijabla oderator je svojstvo
koje enja odnos ize:u zavisne i nezavisne varijable )tip
organiza$ije, struktura, uspenost #ire, i sl.0 ? interaktuje sa
nezavisno varijablo.@arijabla edijator je svojstvo preko koga
nezavisna varijabla ostvaruje svoj uti$aj na zavisnui, ukoliko je
ta varijabla znaajna u odelu, enjajui taj Aukupni e#ekatB u
Adirektni e#ekatB )ize:u N@ i "@ uziajui u obzir edija$iju ? obino
uanjujui Aukupni e#ekatB korela$ijuili inei je neznaajno0.+.
@aljanost istraivanja u 79' psihologiji.&oe biti interna i
eksterna. Interna valjanost predstavlja svojstvo istraivakog na$rta
koje ooguava da se na pouzdani nepristrasan nain zakljui o
postojanju uzrono(posledine veze, korela$ije ize:u erenih
varijabli. -eneralno, da li je eksperientalni tretan zaista doveo
do e#ekta koji so detektovali erenje, ili je postojao e#ekat treih
varijabli na osnovnu rela$iju )uanjena interna valjanost0.8retnje
internoj valjanosti1 istorija, maturacija, senzitizacija,
instrumentacija, mortalitet, regresija ka proseku.7zbegavanje
pretnji kod na$rta sa jedno grupo ? uvo:enje jo jedne ekvivalentne
grupe za pore:enje. Kod na$rta sa vie grupa uvo:enje kopletne
randoiza$ije jer je tie obezbe:ena probabilistika ekvivalentnost
grupa.CaDthorne i pla$ebo e#ekat se ogu kopenzirati uvo:enje lanog
tretana ili pla$eba kontrolnoj grupi. Eksterna valjanost se odnosi
na reprezentativnost istraivakih zakljuaka )tj.
tanostgeneraliza$ija na druge ljude, istraivanja i situa$ije0.
Eesto se svodi na reprezentativnost uzorka entiteta )npr. #iri za
$elu industriju0.Fko su rezultati studije slini sa rezultatia iz
slinih studija, to je jedan indikator eksterne valjanosti
projekta.'snovni uzrok ugroavanja eksterne valjanost je neadekvatan
uzorak entiteta )nereprezentativnost uzorka za popula$iju0,
situa$ija ili vreena )ekoloka nereprezentativnost0. Dokazivanje da
je istraivanje prienljivo na druge entitete, situa$ije ili vree je
najlake ostvariti tako to e se istraivanje ponoviti na tim drugim
entitetima, situacijama ili vremenu.&inialna interna valjanost
neophodna je za ikakvu eksternu valjanost istraivanjaGHalans ize:u
dve valjanosti postoji u terensko istraivanju, zato?Kakav je odnos
ize:u interne i eksterne valjanosti?Da li se obe ogu aksiizirati?Da
li istraivanje radne nedis$ipline u jednoj #iri vae i u drugoj
slinoj #iri?I. 8odele i izbor istraivakog na$rta.Jazliite podele
istraivakih na$rta1 8rea osnovno pristupu )kvantitativni,
kvalitativni0, 8rea tretanu kauzalnosti )eksperientalni i
ne(eksperientalni0, 8rea istraivako kontekstu )laboratorijski i
terenski0, 8rea zahvaeno vremenu )trans#erzalni i longitudinalni0 i
8rea strukturisanosti problema )eksplorativni i kauzalni0. Na$rt je
izabran adekvatno ukoliko ooguava e#ikasan odgovor na istraivako
pitanje, ali uokviria liitirajuih #aktora izbora kao to su vree,
budet i istraivaki poten$ijali.Greke u izboru na$rta1 A8rieni
raspoloiv instruent pa eo videtiB, 8riena strukturisanog na$rta
)npr. kvantitativnog, kauzalnog0 na nestrukturisani ili krivo
de#inisan proble istraivanja, 8riena nestrukturisanog na$rta )npr.
kvalitativnog, eksplorativnog0 na strukturisani ili dobro de#inisan
proble istraivanjaNestrukturisan proble1 "ato iao pad prodaje naih
usluga na doae tritu? Eie su nezadovoljni radni$i u naoj
#iri?Ktrukturisan proble1 Kakav je uti$aj $ene na prodaju naih
usluga na doae tritu? Da li sistei nagra:ivanja F i H iaju razliit
uti$aj na zadovoljstvo poslo u naoj #iri?Koji istraivaki na$rt je
adekvatan izbor zavisi od stepena strukturisanosti problea. Fko je
potrebno vie eksplora$ije i razuevanja istraivake tee bie da je
proble L nestrukturisan. Fko je potrebno analizirati kauzalnost u
odnosia unutar doena bie da je proble L strukturisan. 'dabir na$rta
vodi ka odabiru i istraivake etode kojo e se prikupljati poda$i.M.
'dre:enje istraivakih etoda u 79' psihologiji.&etoda (
8redstavlja sistematino i ureeno prikupljanje podataka sa $ilje da
se rei9odgovori na odre:eno istraivako pitanje ili
proble.&etode po osnovno pristupu1 kvantitativne )eksperient,
korela$iona i longitudinalna studija0,i Kvalitativne )istorijska
analiza, studija sluaja0.*. 'dre:enje istraivakih tehnika u 79'
psihologiji.!ta je to tehnika prikupljanja podataka?Jazlikuje se od
etode po toe to predstavlja spe$i#inu pro$eduru koju sledio u
prikupljanju podataka )-hauri, %../, str. 1.*0.4ehnike koje se
najee koriste u industrijskoj psihologiji1 intervju protokoli,
upitni$i i protokoli za posatranje, razni erni instruenti u
eksperientalni studijaa.1.. Jazlike ize:u kvalitativnih i
kvantitativnih istraivakih etoda.Nije u kvalitetu niti u apsolutnoj
prednosti jedne nad drugo, nego1; prieni erenja )kvanti#ika$iji0
#enoena u kvantitativnoj etodi )ada se i poda$i iz kvalitativne
studije ogu kodirati i statistiki obra:ivati0,; tenden$iji ka
razuevanju odre:enog stanja ili pro$esa )posatranog u prirodni
uslovia0 u kvalitativno na$rtu, nasuprot #okusa na injeni$aa
utvr:eni erenje u kontrolisani uslovia,; perspektivi )holistika
nasuprot partikularizu i analitiko pristupu0,; generaliza$iji na
bazi pore:enja karakteristika i konteksta entiteta nasuprot
generaliza$ije na bazi lanstva u $iljnoj popula$iji,"ahteva
istraivaku vetinu )iskustvo0 u analiziranju podataka, analitiko
iljenje, sposobnost distan$iranja od sopstvenih pristrasnosti ali i
korienje prethodnog iskustva u tuaenju nalaza.Nisu e:usobno
iskljuive nego se ogu kobinovati u istoj studiji.!ta na najpre
otkriva koji je ipak na$rt u pitanju?11. Kljune karakteristike
etode klasinog eksperienta.Nksperient je nauna etoda kojo se
ispituju kauzalni odnosi. Nksperientalna manipulacija ( ogunost
variranja nezavisne proenljive Nksperientalna kontrola (
&ogunost kontrole svih drugih varijabli relevantnih za e#ekat
nezavisne proenljive )dranje konstatni0. !tandardizacija
eksperientalne pro$edure. "andomizacija po tretanu ili redosledu
(Kluajno raspore:ivanju ispitanika po tretania ili njihovo
redosledu. 4ehnike randoiza$ije )novi, ko$ka, karte, tabli$e,
progra0!ta se postie randoiza$ijo ispitanika? 1%. 6O greka i
Hon#erroni korek$ija.6ail=Dise error ? Averovatnoa da e data
porodi$a zakljuaka iati bare jednu greku tipa7B )CoDell,
%..%06orula1 6O>1 ? )1 ( P0n,sa AnB broj pore:enja.Hon#erroni
korek$ija nivoa znaajnosti da bi se izbegla greka zakljuvanja tipa
71Hk > P9n.8rier1 7zraunajte verovatnou 6O greke kod P >../ i
, pore:enja i visinu znaajnosti da bi statistiki zakljuak bio donet
sa */Q sigurnosti.6orula1 6O>1 ? )1 ( P0n,sa AnB broj
pore:enja.15. Neeksperientalni i longitudinalni
na$rti.Neeksperientalni na$rti se odlikuju gubitko eksperientalne
kontrole nad individulani razlikaa usled odsustva randoiza$ije u
alo$iranju ispitnika po tretania. Dva tipa1 Kvazieksperientalni i
Korela$ioni na$rt.Kvazieksperientalni na$rtNa$rt u koe
eksperientator nea ogunost1 randomizacije ispitanika u grupe ili
redosled )zbog organiza$ionih, ekonoskih, etikih i drugih razloga0
i potpune kontrole nad drugi relevantni varijablaa )npr. nea
ujednaavanja grupapo ini$ijalno statusu0. 7 dalje je to legitian
istraivaki na$rt ukoliko je ogue odgovoriti na pretnje internoj
valjanosti u analizi kauzalnosti.Koji su najei obli$i
kvazieksperientalnog na$rta?Dva tipa1 8retest(postest na$rt bez
ujednaavanja grupa na pretestu )nedostatak kontrole0 i Ka prirodno
N@ ( klasi#ika$ijo koja se sree u sredini ? npr. radne grupe,
postrojenja )nedostaje randoiza$ija njihovih lanova0 est u 79'
istraivanjia ? vea eksterna valjanost ali nia internaGKorela$ioni
na$rt-lavne odlike1 sve ere se najee prikupe na ispitani$ia u istom
oentu, Koren korlea$ionog na$rta je u razvoju psiholokih
instrumenata koji se prienjuje dajedan eri poten$ijalni uzrok
)uspeh na treningu0, a drugi posledicu )radna e#ikasnost0,
&ogua pojava tree varijable u bivarijatno odnosu )potreba za
kontrolo uti$aja treih varijabli0, ;zroni vs. aso$ijativni uti$aj,
Korela$ionisti su okupirani pitanjia valjanosti i pouzdanosti
testova, a eksperientalisti e Data points ? br. pro$enjenih
paraetara, Hroj podataka u odelu )data points0 > p\)pT109%3 od
tog broja se oduzia broj paraetara #iksiran na 1....'ekuje se
neznaajan [% G )tj. da nea razlike ize:u atri$e kovarijansi nastale
spe$i#ika$ijo odela i pro$enjene popula$ijske atri$e
kovarijansi.07pak, [% je osetljiv na broj ispitanika tako da je
skoro redovno statistiki znaajan. 'tuda su razvijeni drugi
pokazatelji #ita koji su nezavisni od veliine uzorka. Drugi
pokazatelji, io indeksa #ita, su standardizovani regresijski
koe#i$ijenti ize:u varijabli u odelu ? vii koe#i$ijenti govore o
vee uti$aju jedne varijable )od koje ide streli$a0 na drugu u
odelu.%I. KN& ? evalau$ija odela poou koparativnih indeksa #ita
)R67 i J&KNF0.!ta oni kopariraju?Dva odela1 testirani i nulti
odel )odel sa potpuno nezavisni varijablaa u njeu0.Hentler(Honett
)1*M.0 nored #it inde< )N670 4he $oparative #it inde< )R670
kree od paraetra non($entralnosti [% ?testa )^0 koji se
dobija1indep.odel indep.odel indep.odel > %( d# odel odel .odel
> %( d# od. od1elindep el)*+= J&KNF )root ean s_uare o#
appro
