INDIVIDUALIZACIJA

INDIVIDUALIZACIJA VASPITNO OBRAZOVNIH AKTIVNOSTI NA PREDKOLSKOM UZRASTU Svaki oblik nastave pa tako i vaspitno obrazovni rad sa predkolskom decom se moze posmatrati kao sistem slozene strukture koju ine sledee komponente:

priprema dece za sticanje znanja

obrada novih sadraja

vebanje

ponavljanje

proveravanje.

A strukturalni elementi svake nastavne delatnosti, pa tako i v. o. rada su cilj, metode,sredstva i oblici, odnosno organizacija. Sve ove komponente sadri kako obina nastava, tako i individualizovana. Pojam individualizacije podrazumeva spontane ili standardizovane obrasce aktivnosti kojima se opta drutvena ili grupna oekivanja prilagodjavaju pojedincu. U psihologiji i pedagogiji se esto govori o pojmu individualizacije uenja. Rec je o specifinim procesima kojima se programski zahtevi i didaktiko-metodiko oblikovanje nastave i aktivnosti u vrtiu uskladjuju sa osobinama dece koje su znaajne za uspeh u uenju-npr.sa detetovim predznanjima, sposobnostima ili interesovanjima.

Etimologija ovog pojma potie od latinskog sinonima za jedinku-individuu. Mi moramo obratiti panju i na individualne osobenosti dece koje se uspostavljaju rodjenjem, pojavljuju se u toku psihofizikog razvoja, formiraju u procesu vaspitanja tokom razvoja licnosti. Takodje se uzima u obzir i individualnost koja podrazumeva specifinu organizaciju osobina po kojoj se jedna osoba prepoznaje i razlikuje od drugih osoba pa i od onih koje poseduju iste ili vrlo sline osobine. Kao bitno obeleje ljudske linosti, individualnost se oblikuje kroz aktivan odnos osobe prema svojim prirodnim predispozicijama i socijalnih uslova u okviru kojih se razvija i deluje.

Veoma je vano utvrditi razliku izmedju pojmova individualizacije i individuacije koji se esto poistoveuju i tumae kao sinonimi za isti proces. Individuacija je upojedinjavanje, upojedinjenje, zbivanje i proces izdvajanja jedinke iz neega opteg, radnja kojom neto postaje jedinkom, ili kojom se pojaava neija osobenost-individualitet, posmatranje nekoga ili neega prema nekoj njegovoj osobenosti, ograniavanje na jedinku. Dakle,moe se reci da je individuacija proces diferenciranja kojim delovi neke sloene celine postaju uoljiviji, a njihove posebne osobine izraenije. Aspekt socijalnog uenja koji je protiv teza uniformisanosti, koji se ogleda u stvaranju uslova da svaka jedinka vise ili manje slobodno razvija svoje specifinosti. Jung kaze da je individuacija razvojni proces kojim osoba postaje svesna svoje posebnosti,individualnosti. Pojam suprotan ovome je deindividuacija-utapanje u bezlinu uniformnost, naputanje linih standarda, narocito etikih, usled pokazivanja autoriteta vodje i pritiska autoritarno stimulisane grupe. Ovakve informacije nas mogu navesti na pogrean put poistoveivanja prethodnih pojmova sa individualizacijom, koja ima drugacije znaenje i smisao,kao i svrhu. Individualizacija je primeravanje vaspitno obrazovnog rada psihofizikim mognostima ili potencijalima deteta kao pojedincu-odnosno njegovim individualnim mogunostima. To primeravanje se odnosi na pripremu odgovarajuih vaspitno obrazovnih zadataka,sadraja,oblika,metoda i sredstava rada koje vaspita koristi u vaspitno obrazovnom procesu. Da bi se individualizacija mogla pravilno i u potpunosti sprovesti neophodno je da vaspita odlino poznaje individualne karakteristike deteta i da stalno prati njegov dalji razvoj. U ovome se sastoji princip individualizacije. U osnovi individualizacije je tenja da se programi,oblici i metode rada koliko god je mogue prilagode vaspitnim i obrazovnim mogunostima i potrebama dece.Ostvarivanje individualizacije podrazumeva-ukoliko elimo da bude uspeno-izradu i realizaciju diferenciranih indidvidualizovanih programa uz uesce drugih profila strunjaka,kao i same dece i njihovih roditelja. Da bismo to postigli vano je da vaspitai koji sprovode individualizaciju budu dovoljno struni i osposobljeni za ovakav vid rada sa decom. Individualizovanim aktivnostima se uvaavaju interesi i potrebe grupe dece ili pojedinaca i dovode se u sklad sa interesima drutva. Svaka aktivnost u radu sa predkolskom decom mora da upuuje na razvoj inicijative,originalnosti i kreativnosti. Moderna individualizovana nastava poprima sve ire razmere u vrtiima a jednako i u kolama. Sve je vie vaspitaa i nastavnika koji ovu vrstu nastave ili rada primenjuju povezujui je sa drugim oblicima rada.

Individualizovan pristup radu podrazumeva naputanje prosenog ili osrednjeg deteta i svaka aktivnost se usmerava prema pojedincu posebno obraajuci panju na njegove individualne mogunosti,interesovanja i potrebe. A to je sasvim razumljivo ako se imaju u vidu brojne razlike medju decom u okviru samo jedne vaspitno obrazovne grupe. Te razlike se ogledaju u uzrastu-nisu sva deca rodjena istog meseca date godine,iskustvu-nemaju sva deca jednaka prethodna iskustva,u potekocama u razvoju-neka deca zaostaju ili imaju druge oblike poteskoca, dalje,ne potiu sva deca iz istih socio-kulturnih sredina,zatim psihofizicki razvoj nije jednak kod sve dece,tipovi pamenja su takodje razliiti od sluaja do sluaja-neko pamti vizuelno,neko akustiki,neko motoriki i neko kombinovanjem nabrojanih vidova pamenja, dalje imamo razlike u brzini napredovanja,motivisanosti za rad, stavovima, razlike u temperamentu,karakteru i brojne druge. Individualizacija uvaava sve ove razlike i deca se postepeno ali kontinuirano vode i navikavaju da izvravaju sve sloenije zadatke. Ova vrsta nastave ili v.o. rada prevashodno se temelji na samostalnom radu dece i kontinuiranom praenju i vrednovanju njihovog rada. Ona povoljno utice na optimizaciju vaspitno obrazovnog rada i podstie osamostaljivanje dece u radu i prihvatanju novih sadraja. Ideja o individualizaciji se javila onda kada je uoeno da nekoj deci odgovara bri,a nekoj sporiji tempo u savladavanju vaspitno obrazovnih sadraja. Idividualizacija najbolje omoguava da se ovaj problem rei. Njome se prevazilazi organizacija vaspitno obrazovnog procesa Komenskog,odnosno jednaka nastava za nejednake ucenike.

Prvi korak u primeni individualizacije je identifikovanje individualanih razlika medju decom,a zatim izbor vaspitno obrazovnih sadraja koji e biti u skladu sa prethodno identifikovanim razlikama medju decom. Razlike u fizikim osobinama su kod dece vidljive na prvi pogled i one podrazumevaju visinu, teinu, sluh, vid, kapacitet plua. One zahtevaju individualizaciju svakog oblika aktivnosti u centru za fizicko jer ne mozemo ocekivati da dete velike telesne mase radi istu vrstu pokretne igre ili vebe kao ono koje je siuno,okretno i vitko.

Razlike u mentalnoj razvijenosti kod dece tesko se mogu uociti samo posmatranjem,vec se do njih dolazi primenom raznih tehnika objektivnog merenja, odnosno ispitivanjem.

Individualne razlike medju decom determinisane su nejednakom brzinom njihovog mentalnog razvoja. Deca istog kalendarskog uzrasta mogu da budu na nivou tog uzrasta, ispod tog nivoa i iznad tog nivoa, vii stepen mentalne zrelosti trai vii nivo zahteva koji treba da bude u skladu sa mentalnim mogunostima pojedinca. Zahtevi treba da idu-kada god ima osnova i mogunosti za to-nesto iznad mogunosti deteta da bi se time provocirao njegov intelektualni razvoj, polazeci od teorije o zoni narednog razvoja Vigotskog. On se bavio ispitivanjem mogunosti da se detetov razvoj podstakne i vue unapred davanjem zadataka koji su za nijansu tei od onih koji su predvidjeni za kalendarski uzrast i njemu primerene sposobnosti datog deteta. Svojim istraivanjima doao je do zakljuka da ukoliko detetu koje za to ima motivaciju,damo samo za jednu nijansu tee zadatke nego sto se oekuje za njega da je u mogucnosti da uradi,na taj nain emo podstai i ubrzati njegov intelektualni razvoj.

Deca istog kalendarskog uzrasta i istog stepena mentalnih sposobnosti razlikuju se po mnogim govornim, matematikim, muzikim, likovnim sposobnostima, logikom rezonovanju, pamenju. Nejednak nivo prethodno steenog iskustva takodje moze dovesti do velikih gubitaka ako ne individualizujemo vaspitno obrazovne sadraje i proces, vec se rukovodimo time da svi trebaju imati jednake zadatke. Vaspitac treba odlino da poznaje psihofizike sposobnosti svakog deteta u svojoj grupi,odnosno individualne razlike medju njima. Samim tim se i funkcija i uloga vaspitaa menja. On postaje organizator, saradnik, pomonik, kreator, usmerava, savetnik. On ima zadatak da pomogne svakom detetu da bolje upozna svoju linost i otkrije kako mu najvise odgovara da ui i na koji nain mu je najlake da savladava nove vaspitno obrazovne sadraje. Vaspita svoju pomo prua dozirano, ali radi na stimulaciji medjusobnog pomaganja i saradnje dece, sistematski uvodei svako dete u samostalan rad i omoguujui mu da usvoji one metode rada koje mu najvie odgovaraju. Za uspesno individualizovanje zadataka i sadraja vaspitno obrazovnog rada na predkolskom uzrastu treba obezbediti kreativnog, vrednog, stvaralaki nastrojenog vaspitaa, to veci izbor sredstava i to bolju opremljenost radnih soba kao i dovoljnu kolicinu materijala i sredstava za svu decu. Kada vaspitac identifikuje razlike medju decom on pristupa izboru obllika individualizacije, priprema odgovarajue materijale, organizuje izvodjenje aktivnosti i na kraju vrednuje postignute efekte primenjene individualizacije. Jer individualizacija se ne odnosi samo na izradu posebnih zadataka, vec i na individualizovanje postupaka motivisanja dece, kanalisanja, stvaranja potrebnih uslova rada u vrtiu. Individualizacijom odmeravamo zahteve i zadatke prema mogunostima dece.

Individualizacija nam omogucava prilagodjavanje urodjenim mogunostima deteta, ali istovremeno pozitivno utie na ubrzani psihofizicki razvoj svakog deteta.

Individualizovanje postupaka rada u vaspitnoj ustanovi omoguava i snano razvijanje detetovih skrivenih potencijala i doprinosi i afirmaciji njegove samostalne, slobodne, stvaralake i kreativne linosti. Ona podstie razvoj detetove aktivnosti, prirodne radoznalosti i potrebe za otkrivanjem novoga.

Za deiji individualni socijalni razvoj u vaspitnoj ustanovi mora se stvoriti prijatna i prava atmosfera koja e delovati podsticajno na dete navodei ga da svoje mogunosti ispuni do maksimuma. Zatim treba individualizovati zadatke i zahteve prema pojedincima, paarovima ili manjim grupama koje smo formirali na osnovu nekog njima zajednikog svojstva, jer su neka deca osetljivija, neka su preambiciozna, neka nedovoljno ambiciozna, nesigurna u sebe, svoje fizike i psihike sposobnosti, pa su nam to smernice prema kojima trebamo formirati grupe ili parove ukoliko na njima elimo da primenimo individualizovani pristup radu. Individualizovani pristup vaspitno obrazovnom radu podrazumeva i individualizovanje sadraja koji e se sprovoditi kroz individualni oblik rada, ali to predstavlja jedan od sloenijih oblika individualizacije i treba mu posvetiti posebnu panju i u pripremi i u radu. Deca se prema nekim slinim ili identinim obelejima klasifikuju. Ta obeleja su osim onih koja smo do sada naveli i sposobnosti dece,prethodno steeno iskustvo, tempo usvajanja novih informacija i sadraja, sam stav prema aktivnostima i radu kao i spremnost deteta na aktivnost i njegova individualna motivisanost. Na takav nain formiraju se homogene grupe-manje ili vee , ili parovi prema odredjenim zajednikim svojstvima. Ovo sve podrazumeva da se naprednija deca postave u grupu, ili npr.ona koja zaostaju u razvoju,te da im se daju odgovarajui zadaci.

Smatra se da se ovakvim pristupom kod dece podstie i razvija sposobnost samostalnog rada, kritiko sagledavanje linih radnih sposobnosti kada su u pitanju deca starijeg predkolskog uzrasta, primenjuju sloeniji oblici intelektualnog rada i uenja kroz uvidjanje, reavanje problema, istraivake aktivnosti, stimuliu se deca da rade onim tempom koji njima lino odgovara, podstie se nezavisnost rada dece od odraslih, podstiu se deca na samostalni, istraivaki i kreativni rad. Individualizovati sadraje je mogue na individualnom planu, za parove, za manje ili vee grupe dece. Na individualnom planu to podrazumeva izradu zadataka i sadraja za svako dete ponaosob prema njegovim prethodno utvrdjenim potrebama i interesovanjima. Zavisno od detetovih individualnih karakteristika, svojstava i osobina linosti izradjuje se individualni program rada za svako dete.

Ako se sprovodi individualni program rada, on mora da ima jasno definisane ciljeve i zadatke i uloga vaspitaa je da pomae detetu samo upuivanjem i davanjem instrukcija , ali ne i pruanjem znanja u gotovom obliku. Na taj nain bi se koio i stopirao intelektualni razvoj deteta, a to je osnovni cilj koji elimo postii individualizacijom. Ovo je najsloeniji oblik individualizacije jer treba ispitati nivo razvoja i iskustva svakog deteta posebno da bismo mogli da mu prilagodimo zadatke, a to ujedno podrazumeva i zahteva i veliku koliinu sredstava i materijala za rad, kao i dosta vremena da se sve to pripremi. iz ovog razloga smatra se da iako je ovaj vid individualizacije najbolji, nije dovoljno primenljiv iz ekonomskih razloga. Takodje ovaj oblik zahteva i kontinuirano praenje dece i otkrivanje individualnih razlika tokom uestvovanja u samom radu. Ali se smatra da je ovaj oblik individualizacije posebno podsticajan za onu decu koja malo sporije usvajaju sadraje.

Ono sto je karakteristino za individualizovani pristup jeste to da e se za bolju i napredniju decu zadaci individualizovati tako da ona rade kroz otkrivanje, reavanje problema i istraivanje , a ona koja nisu tako napredna vise e usvajati sadraje na tome da biraju one metode koje e odredjenim pojedincima najvie odgovarati. Zadatke treba uvek prilagoditi i osmisliti tako da deluju podsticajno i akceleracijski na razvoj deteta. Dosta esto se u praksi koristi primena individualizovanih zadatka u radu sa manjim grupama ili paarovima kojima se ti zadaci prilagodjavaju. Grupni oblik rada je socioloka i brojana formacija organizovanja aktivnosti dece sa individualizovanim zadacima. Individualizacija se najbolje ostvaruje u manjim grupama koje imaju 3-5 clanova, ali u mnogome zavisi i od opremljenosti vrtica i drugih faktora. Vaspita uvek kod pripreme zadataka mora polaziti od unapred utvrdjenih razlika medju decom . Na osnovu njih, odnosno na osnovu slinosti koje se budu pojavile medju pojedincima,on formira grupe. Na isti nacin se formiraju i parovi udruujui decu slinih sposobnosti,mogunosti ili potreba i interesovanja. Sva deca jedne grupe dobijaju jednake zadatke prilagodjene njihovim subjektivnim mogunostima. Tada se,recimo,grupi naprednijih maliana daju problemi za reavanje i slino, dok se u grupi u kojoj deca nisu tako napredna poduavanje izvodi kroz druge odgovarajuce metode. to je manja grupa dece-3 lana, par, ili pojedinac, to je tee i zahtevnije primeniti individualizaciju, jer zahteva puno vie vremena i kontinuirano praenje razvoja i rada pojedinaca. Individualizacija nam omoguuje,kada je primenimo u grupnom obliku rada, da se sa decom raspravljamo,diskutujemo,eksperimentiemo, postavljamo razliite zadatke i pitanja, zatraimo reavanje problema, da radimo sa pojedincima posveujui im vise panje, upoznajui njihove elje,mogunosti, prednosti ili slabosti. Uenici u grupnom radu slobodno izlau svoje ideje i svoje miljenje uporedjujui ih sa drugima, slinima sebi, ali i razliitima, pa uvidjaju sopstveni razvojni nivo. A kao najvanije,deca kontaktiraju vie izmedju sebe a mnogo manje sa vaspitaem ime jedni druge praktino vuku napred.

Kada je grupa sa kojom se radi mala ili kada kao kod parova ima samo dva lana, lako je omoguiti im da svi aktivno uestvuju u aktivnosti , sve oprobaju, pa samim tim vie dolazi do izraaja njihova kreativnost i inicijativa . Kada se svakom detetu omoguci da aktivno uestvuje u radu, ono kroz rad upoznaje svoje mogunosti, prednosti ili slabosti.

Frontalni oblik rada ne dozvoljava individualizovanje sadraja zbog velike brojnosti dece, kao i nedostatka sredstava. Nemogue je prilagoditi zadatke potrebi ili razvojnom nivou grupe koja broji 30.maliana jer nikad neemo sresti grupu sa toliko istovetne dece po pitanju svih karakteristika.

Iako se tezi potpunom individualizovanju vaspitno obrazovnog rada i samog poduavanja, kao i mogunosti da svako dete ima svog linog vaspitaa jer je to najidealnije za kontrolisanje napredovanja pojedinaca, smatra se da individualizovani pristup radu ima i svojih nedostataka. Ako se on previe potencira, moe negativno da deluje na socijalno ponaanje dece, na negiranje grupnih i kolektivnih oblika rada, na pojavu akolektivizma, individualistikog i egocentrinog ponaanja, na usmeravanje dece na nevane injenice, nedozvoljenu sporost i nedisciplinu u radu, pojavu samozadovoljstva i samoprocenjivanja u radu.

Ipak treba naglasiti da su prednosti individualizovanog pristupa velike i da one preovladavaju. Kod dece se razvija samostalnost, samoinicijativa, istraivaki i stvaralaki duh, jaa i afirmie njihova linost, javlja se fluentnost ideja, inventivnost, originalnost. U grupi se razvija povoljna radna klima i pozitivni stavovi prema radu kao i saradniki odnosi. Individualizacija uvaava razlike medju decom i omoguava da svakom detetu pruimo sadraje i zadatke koji su u skladu sa njegovim mogunostima i interesovanjima, a deluju podsticajno na njegov razvoj. Sam pojam individualizirane nastave najbolje je objasnio vajcarski pedagog R. Dotran govorei da se individualizovani rad sastoji u tome ne da svi rade individualno isti posao ve da se za svakog bira poseban rad koji mu odgovara.OBLICI INDIVIDUALIZACIJE I DIFERENCIJACIJE Individualizovanje i diferencijacija sadraja i zadataka se mogu sprovoditi u nastavnom kao i u v.o.radu kroz vie oblika. Prikazaemo ukratko neke od njih:1. Nastava na vie nivoa podrazumeva da se deca podele u vise grupa,najee tri, na osnovu svojih sposobnosti i sa takvim grupama vaspita radi usmeno i tiho poput rada u kombinovanim grupama. Posebna panja se obraa na cilj koji se eli ovakvim postupkom postii pa se na osnovu njega odredjuju sadraji koji e do tog cilja dovesti. Grupe se formiraju tako da imaju 25% natprosenih,50% prosenih i 25 % ispodprosenih maliana,pa se tako grupiu i zadaci.

2. Rad prema sklonostima dece-deci se daju razliita zaduenja ,a u okviru istog zadatka, imajui u vidu njihove sklonosti.

3. Diferencirani grupni rad-formiraju se homogene grupe koje dobijaju zadatke prema svojim mogunostima,sposobnostima i interesovanjima.

4. Programirana nastava-Na osnovu linearnog i razgranatog programa omoguava se individualizacija brzine i tempa rada kao i diferencirano usvajanje gradiva.

5. Individualizacija nastavnim listiima-listii se prilagodjavaju mogunostima i potrebama svakog deteta u grupi. Zadaci na listicima mogu biti jednaki za svu decu ili diferencirani zadaci. U prvom se sluaju individualizacija postie brzinom rada a u drugom sluaju diferencijacija se odnosi na sloenost i koliinu zadataka. Ovi listii imaju veliku didaktiku vrednost. Uz zadatke se deci daju i potrebne informacije vazne za izradu. Deca rade samostalno, a zatim sledi provera ili samoprovera.6. Diferencirano izlaganje nastavnog gradiva-podrazumeva izlaganje koje u sebi sadri veu ili manju koliinu primera na osnovu kojih se izvodi generalizacija. Nekoj deci e vie odgovarati konkretno izlaganje dok e drugoj biti lake da usvajaju sadraje apstraktnim izlaganjem.

7. Korienje razliitih izvora znanja-deca nisu u obavezi da se slue samo kolskim udzbenicima vec mogu prikupljati informacije kroz enciklopedije,p.c.,biblioteke,muzeje i sl.

8. Korienje razliitih metoda i oblika rada-podrazumeva prilagodjavanje metoda sposobnostima dece i oblika rada potrebama v.o.grupe.

9. Fleksibilni raspored sati-deca u dogovoru sa vaspitaem planiraju kada im najvie odgovara da neto rade.

10. Individualizacija u pogledu prezentovanja nauenih injenica-omoguava da deca izlau naueno gradivo na osnovu linih mogunosti i na osnovu toga vaspita vrednuje postignut uspeh.

11. Individualni programi-poseban program za svako dete.

12. Individualna nastavnikova instrukcija-vaspita individualno prilazi pojedincima dajui kraa objanjenja ili uputstva.

13. Metodsko diferenciranje podrazumeva da vaspita bira takve metode koje ce najbolje odgovarati pojedincima ili grupama dece.

14. Diferenciranje karaktera i stupnja pomoi-podrazumeva da slabijoj deci treba due poduavanje i permanentna pomoc a boljima treba primenjivati metod samouenja,samovrednovanja i problemskog izlaganja.

15. Nezavisno uenje-ovo se koristi sa natprosenom decom,jer oni sami odredjuju ciljeve, sredstva i postupke uenja.16. Diferencijacija nastavnih sadraja-podrazumeva da se predvidjeni sadraji za tekuu godinu moraju tokom nje i obraditi ali to ne znai da sva deca svih v.o.grupa moraju u isto vreme raditi iste sadraje,ve emo to prilagodjavati interesovanjima dece ili cele grupe.

17. Diferencijacija ciljeva i zadataka u nastavi-ovo podrazumeva da ne mogu sva deca u svim podrujima postii isti kvalitet i kvantitet znanja,pa se istovetni ciljevi odnose samo na usvajanje fundamentalnih znanja a nakon toga se ostvaruje diferencijacija i akceleracija u skladu sa sposobnostima i motivacijom dece.

18. Diferencijacija s obzirom na tempo usvajanja znanja-podrazumeva prilagodjavanje brzini kojom ce razliita deca usvajati sadrzaje,jer jedni ue bre a drugi sporije.

19. Diferencijacija s obzirom na mesto uenja-radna soba,biblioteka,muzej,park

20. Medijska diferencijacija-odnosi se na primenu razlliitih sredstava za uenje-a.v,auditivna i sl.

Individualizovana nastava podrazumeva vaspitaa kao dobrog organizatora,mnotvo izvora znanja i adekvatan prostor za rad sa decom.Kod nas se sve vie uvodi u v.o.rad i diferencirana i individualizovana nastava ali se mora naglasiti da ona sama sebi nes me biti cilj. Cilj je da se razvije stvaralaka,autenticna linost, ali u zajednici,a nikako izolovano. Individualizacijom treba osigurati postupnost i sistematinost u sticanju znanja i razvoju sposobnosti svakog uenika, pri emu vaspita ima ulogu organizatora,saradnika, savetnika i pomagaa detetu. Sprovodjenjem ovakvog naina rada u vaspitnim ustanovama,dobijaemo maksimum od svakog deteta,u onoj oblasti u kojoj ga ono najbolje moe pruiti.Literatura:

Djuki, M., Didaktiki inioci individualizovane nastave, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, odsek za pedagogiju, Novi Sad, 1995.

Stevanovi, M., Didaktika, Digital point, Rijeka, 2003.

Vilotijevi, M.,Didaktika I, zavod za udzbenike i nastavna sredstva , Beograd, 2000.

Vujaklija,M., Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1980.

Vujaklija, M., Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd,1980, str.339.

Vilotijevi,M.,DIDAKTIKA I, Nauna knjiga, Uiteljski fakultet, Beograd, 2000,str. 210

Vilotijevi, M.,DIDAKTIKA I, Nauna knjiga, Uiteljski fakultet, Beograd, 2000, str.214.

Stevanovi, M., DIDAKTIKA, Digital point, Rijeka, 2003, str.197.

Djuki, M., DIDAKTIKI INIOCI INDIVIDUALIZOVANE NASTAVE, Univerzitet u Novom Sadu, filozofski fakultet, odsek za pedagogiju, Novi Sad, 1995, str.97.

Stevanovi, M., DIDAKTIKA, Digital point, Rijeka, 2003, str. 198.

PAGE 12