SADRŽAJ

UVOD.....................................................................................2

1. Kreiranje tabela..................................................................3

2. Kreiranje upita....................................................................3

3. Kreiranje formi....................................................................4

4. Kreiranje izveštaja..............................................................4

Zadatak 25............................................................................5

Zadatak 55............................................................................11

1

UVOD

Microsoft Office Access je sistem za upravljanje bazama podataka.

Koristi se za skladištenje i učitavanje podataka, njihovo prikazivanje i automatizaciju

poslova koji se ponavljaju (na primer, generisanje periodičnih izveštaja).

Baza je u stvari, jedinstven skup podataka koje unosimo u zavisnosti od posla kojim

se bavimo. Kasnije, te podatke možemo pretraživati po bilo kojem kriterijumu. Vrlo je

korisno upotrebiti baze za izradu telefonskih imenika, podsetnika, agende itd. U ovom radu

biće obrađen korisnički deo Access-a. To su tabele, forme, upiti i izveštaji.

Kreiranjem sopstvenih baza dobijamo mogućnost da u praksi prevaziđemo bilo koji

problem, jer se naizgled slične baze podataka ipak razlikuju od posla do posla.

Faze izrade baze podataka koje prikazujemo u ovom radu su:

- Izrada tabela

- Izrada upita

- Izrada formi

- Izrada izveštaja.

2

1. Kreiranje tabela

Tabele su osnovni elementi svih programa za upravljanje bazama podataka. Koristimo ih

za ubacivanje i memorisanje tih podataka. Svaka tabela sastoji se iz kolona i redova.

Red predstavlja skup informacija o jednom pojmu i naziva se slog – Record. Na primer,

skup informacija o polazniku nekog kursa (njegovo ime, njegovo prezime, njegova adresa,

njegov telefon itd.) naziva se slog.

Kolona predstavlja skup podataka istog tipa. Na primer, svi datumi rođenja polaznika

nekog kursa smeštaju se u jednu kolonu. Presek reda i kolone naziva se polje – Field.

Polja imaju svoje naslove, koje definišemo pre konačnog unosa podataka u

njih. To znači da prvo treba da definišemo naslove polja tabele jedne baze podataka.

Kada kreirate bazu podataka, podatke skladištite u tabele – liste sa redovima i

kolonama zasnovane na temama. Na primer, možda ćete kreirati tabelu „Kontakti“ za

skladištenje liste imena, adresa i brojeva telefona ili tabelu „Proizvodi“ za skladištenje

informacija o proizvodima. Dizajniranje baze podataka bi uvek trebalo da počnete

tako što ćete prvo kreirati tabele – čak i pre kreiranja drugih objekata baze podataka.

Pre kreiranja tabela, trebalo bi oprezno da razmotrite svoje zahteve i isplanirate bazu

podataka kako biste otkrili koje su vam tabele potrebne.

2. Kreiranje upita

Upit predstavlja pitanje postavljeno bazi podataka, koje se odnosi na podatke

smeštene u njenim tabelama. Koristeći određena polja tabela možemo sastaviti upit

prema svojim potrebama.

Opcija Queries kao i opcija Find daju zadatak Access-u da pronađe i prikaže određene

podatke iz baze po određenom osnovu. Razlika je u tome što upite možemo snimiti kao

poseban objekat baze podataka i kao takve ih možemo ponovo koristiti. Da bismo

postavljali uslove nad podacima koji se nalaze u upitu treba da pređemo u prikaz za

dizajniranje upita (Design View). Upit za kreiranje tabele se koristi kada je potrebno da

kopirate podatke u tabeli ili da ih arhivirate.

Upit za ažuriranje možete da koristite ako je potrebno da promenite ili ažurirate deo

podataka u postojećem skupu zapisa, poput jednog ili više polja. Ako je potrebno da

postojećoj tabeli dodate zapise (redove), koristite upit za dodavanje.

3

3. Kreiranje formi

Forme predstavljaju obrasce preko kojih je moguće upravljati bazom podataka. Forme

kreiramo iz tabela ili upita, radi jednostavnijeg unosa, brisanja i pregledanja podataka koji

se nalaze u njima. Znači, svi podaci koje unesemo ili obrišemo u formi, biće uneseni ili

obrisani i u tabeli ili upitu iz kojeg je forma nastala. Sem standardnog dizajna forme kojim

su prikazani postojeći podaci, one mogu da sadrže slike, podobrasce, komandne tastere i

druge objekte preko kojih manipulišemo podacima.

4. Kreiranje uzveštaja

U programu Microsoft Office Access možete da kreirate mnoštvo različitih izveštaja – od

najjednostavnijih do najsloženijih. Počnite tako što ćete odlučiti šta ćete koristiti kao izvor

zapisa za izveštaj. Bez obzira na to da li izveštaj predstavlja jednostavnu listu zapisa ili

grupisani rezime prodaje po regionima, prvo morate da odredite polja koja sadrže podatke

koje želite da vidite u izveštaju, kao i u kojim tabelama ili upitima se ona nalaze.

Nakon što odaberete izvor zapisa, izveštaj ćete najčešće na najjednostavniji način kreirati

pomoću čarobnjaka za izveštaje. Čarobnjak za izveštaje je opcija programa Access koja

vas vodi kroz niz pitanja, a zatim generiše izveštaj zasnovan na vašim odgovorima.

Izveštaje koristimo i ukoliko želimo da odštampamo podatke koje smo dobili iz tabele ili

upita. Izveštaji obuhvataju samo ona polja tabele i upita koja mi želimo da

prikažemo u štampi.

U ovom radu ćemo na dva praktična primera, kroz slike, prikazati postupak izrade baze

podataka.

4

ZADATAK 25

A)

Kreiranje tabele vrši se komandom create table, a onda se u njenom design view-u upisuju

neophodni atributi za tabele a u datasheet view-u neki proizvoljni podaci, kao što je

naglašeno u zadatku.

Slika 1 – Kreiranje tabele u design view-u

Sortiranje prema datumu kupovine vršimo tako što obeležimo kolonu i odaberemo opciju

sort oldest to newest.

Slika 2 – Sortiranje podataka prema datumu prve kupovine

Upit kreiramo pomoću čarobnjaka za upite a nakon toga u samom upitu vršimo sortiranje

podataka od A do Z.

5

Slika 3 – Kreiranje upita pomoću query wizard-a

Slika 4 – Sortiranje podataka prema imenu kupca

B)Dodavanje novog atributa se vrši u design view-u tabele.

Slika 5 – Tabela učenici u design view-u

Indexiranje podataka se vrši u design view-u tabele tako što se nad određenim atributom

odredi opcija indexes.

6

Brisanje učenika drugog i trećeg razreda se vrši tako što se odaberu određeni podaci a

zatim se opcijom delete record izbrišu.

Slika 6 – Brisanje podataka iz tabele

Upit kreiramo pomoću čarobnjaka za upite a zatim u design view-u zadajemo kriterijum u

koloni datum rođenja,<#01.01.1981# kako bi prikazali sve učenike koji su rođeni pre

01.01.1981. godine.

Slika 7 - Čarobnjak za kreiranje upita

Slika 8 - Ubacivanje neophodnog kriterijuma u design view-u upita

7

Slika 9 - Upit nakon unetih kriterijuma

Kreiranje forme vršimo pomoću komande blank form a bojimo odabirom plave boje iz

palete.

Slika 10 - Plava forma kreirana uz pomoć opcije create blank form

Kreiramo izveštaj pomoću čarobnjaka za izveštaje, u kome biramo podatke koje trebamo

prikazati u izveštaju a zatim vršimo grupisanje prema razredima. Postupak je prikazan na

sledećim slikama.

Slika 11 - Report wizard

8

Slika 12 - Grupisanje podataka po razredu

Slika 13 - Konačni izgled izveštaja RAZREDI

9

ZADATAK 55

A)Kreiranje tabele vrši se komandom create table, a onda se u njenom design view-u upisuju

neophodni atributi za tabele a u datasheet view-u neki proizvoljni podaci, kao što je

naglašeno u zadatku.

Slika 1 – Kreiranje tabele

Slika 2 – Tabela ŠKOLSKA BIBLIOTEKA

Sortiranje prema datumu nabavke vršimo u datasheet view-u tako što u koloni datum

nabavke sortiramo podatke oldest to newest.

Slika 3 – Sortiranje podataka

10

Kreiranje izveštaja vršimo pomoću čarobnjaka za izveštaje u kome vršimo odabir

podataka koji će biti prikazani u izveštaju, kao i grupisanje prema imenima

nabavljača. Postupak je prikazan na slikama 4 i 5.

Slika 4 – Kreiranje izveštaja

Slika 5 – Grupisanje podataka prema imenu nabavljača

Slika 6 – Izveštaj NABAVLJAČI

11

B)Dodavanje novog atributa u već postojeću tabelu vršimo u design view-u.

Slika 7 – Dodavanje atributa POREZ u tabelu NAMIRNICE

Slika 8 – Tabela nakon ubacivanja novog atributa

Brisanje zapisa se vrši obeležavanjem zapisa koji želimo da uklonimo i odabirom opcije

delete record.

Slika 9 – Brisanje podataka iz tabele

Kreiranje indexom nad atriburom KOLIČINA smo izvršili u design view-u tabele uz pomoć

opcije indexes, gde indexiramo željeni atribut.

Slika 10 – Indexiranje atributa KOLIČINA

S obzirom da nasa tabela nema namirnice sa rednim brojevima 25 i 50, ne ćemo ništa

brisati iz nje. Brisanje podataka smo objasnili u nekom od prethodnih koraka.

12

Kreiranje upita vršimo uz pomoć čarobnjaka za upite, a onda u design view-u upita

zadajemo sledeće kriterijume: u koloni kategorija upisujemo mlečni proizvod, kako bi

prikazali samo mlečne proizvode a u koloni rok trajanja upisujemo <6, kako bi prikazali

samo mlečne proizvode koji imaju rok trajanja manji od 6 meseci. Podatke sortiramo

prema abecednom redu imena namirnice u koloni naziv proizvoda, opcijom ascending.

Postupak je prikazan na sledećim slikama.

Slika 11 – Kreiranje upita

Slika 12 – Zadavanje neophodnih kriterijuma

Slika 13 – Upit MLEČNI PROIZVODI

Grupisanje uz pomoć upita vršimo kreiranjem upita a zatim u design view-u odabirom

opcije crosstab dobijamo novi red u kojem zadajemo neophodne kriterijume kako bi

grupisali namirnice prema vrsti pakovanja, koliko ih ima u svakoj grupi i koja je njihova

prosečna cena ( do koje dolazimo opcijom totals u datasheet view-u, odabirom opcije avg).

13

Slika 14 – Ubacivanje kriterijuma za grupisanje

Slika 15 - Upit VRSTA NAMIRNICA grupisan prema pakovanju i sa prosečnom cenom za

svaku grupu

Kreiranje izveštaja se vrši pomoću čarobnjaka za izveštaje u kome vršimo odabir podataka

koje trebamo prikazati u izveštaju a zatim grupisanje podataka po kategoriji. Postupak je

prikazan na sledećim slikama.

Slika 16 – Kreiranje izveštaja

14

Slika 17 – Grupisanje podataka prema kategoriji

Slika 18 – Izveštaj KATEGORIJA

15