Informacije za poslovno odluivanje

Informacije za poslovno odluivanje Seminarski rad

1.3 Nain prikupljanja izvora informacijaRazliiti autori razliito dele izvore informacija i nain prikupljanja informacija. Najbolja osnovna i u literaturi najea podela je na zvanine (formalne, otvorene) i nezvanine (neformalne, zatvorene) izvore. Key (1995, str. 18) imenuje etiri izvora informacija, to su: spoljni-formalni izvori informacija, unutranji-neformalni izvori informacija, unutranji-formalni izvori informacija i unutranji-neformalni izvori informacija.Tabela 13: Vrste izvora informacija za odluivanje

LokacijaStatus izvora informacija

Formalni Neformalni

Spoljni izvoriPublikacijeElektronski informacioni servisiKupci, dobavljaiPreduzea za istraivanje tritaPreduzea za poslovnu statistiku itd.Prodajni ugovorLini savetniciProfesionalni pomoniciNeformalne mreeUdruenja i prijateljski kontakti itd.

Unutranji izvoriIzvetajiUputstvo za upotrebuZapisnikIzvetaji o poslovanju, analize raunov. Saradnici (nadreeni, podreeni, kolege ostalih odeljenja, lanovi upravnog odbora)

Izvor: D. Kaye, Sources of information, formal and informal, 1995, str. 18.

4

Kaye (1995, str. 16) navodi, da neformalni izvori informacija, kao to su formalni, pomau prilikom pruanja informacija pojedinanim poslovnim analitiarima. Neformalni izvori ukljuuju poslovno osoblje, nadreenih i podreenih, spoljne strunjake i druge kontakte. Neki su neformalni-spoljni, drugi neformalni-unutranji. Neformalni spoljni izvori ukljuuju trgovinske kontakte, line savetnike, strune pomonike, druvene i porodine kontakte. Formalni spoljni izvori ukljuuju udruenja, univerzitete i kole, radio i televizijske stanice, istraivake trine organizacije, reklamne agencije, berze, banke, advokatske kancelarije, vladine slube i agencije, meunarodno-poslovne kancelarije, lokalne vlasti, dobavljai, kupci, konkurenti, akcionari, biblioteke, itd. Neformalni unutranji izvori obuhvataju nadreene i podreene, ukljuujui osoblja iz drugih odeljenja. Ukljuuje izvetaje obavetenja i uputstva za rad, budetske izvetaje, otpremnice, fakture, propise kao i analize i rezultate testiranja. Zvanini izvori se mogu definisati kao oni koji su ustanovljeni na uredan ili zakonit nain u odnosu na korisnika (Kaye, 1995, str 16). U Tabeli 14 su predstavljene prednosti i nedostaci izabranih zvaninih izvora informacija.Tabela 14: Prednosti i nedostaci izabranih zvaninih izvora informacija

PrednostiNedostaci

Knjige

Sadri sveobuhvatne informacije i korisne reference, Informacije se posebno tretiraju, Javno su dostupne, Cenovno primerene. Koliina podataka predstavlja problem, Poveana zastarelost zbog vremena i pisanja izdavaa knjige.

tampa (opta i posebna)

Javna i dostupna, izuzetkom publikacije u preduzeima. Jeftina. sveoobuhvatna. Veliki izbor razliitih strunih asopisa. Zastarelost informacija. Izmeu razliitih asopisa potrebna je selekcija (dobro je naruiti vie asopisa, proitati ih i drugih nedostupnih) Informacije uzrokovane potrebom za bolju prodaju.

Radio, Televizija

Javno dostupna. Aktuelne informacije. Jeftina. Previe beskoristnog sadraja. este dezinformacije. Detaljne specifine informacije su uglavnom objavljene.

Internet, raunarske baze, CD, MP3, itd.

Nepresuni izvor objavljenih informacija u celom svetu. Relativno niska cena upotrebe. Do pojedinih informacija se teko dolazi. Usled obrade i duge publikacije informacije zastarevaju.

Patentni dokumenti, standardizacija, predvienja. EAN

Mnogo korisnih tehnikih informacija se nalaze u dokumentima. Strune informacije lako dostupne. Objavljuju se sa kanjenjem. Tekoa razumevanja sadraja (pravni i tehniki jezik). Zbor stratekih informacija koje se preklapaju.

nastavlja se

nastavlja se

Ministrstva RS, AJPES, Poreska uprava RS, Geodetska uprava RS, Zavod za zdravstveno osiguranje RS, itd.

Duni su da obezbede pristup informacijama prilino jednostavno. Cena je zanemarljiva. Mogua ogranienost. Povrno prikupljanje informacija.

Javne studije provajdera (javna ili privatna)

Daju najtanije informacije i odgovore na precizna pitanja. Mogue je predstavljanje studije, da autoru postavimo dodatna pitanja.

Cena je veoma visoka. Nije uvek mogue sprovesti studije u pravo vreme, kada postoji potreba, zato odreena vrsta informacije se teko dobija.

Zvanini izvori informacija na papiru, audio, video ili raunarskom zapisu, Internetu su samo mali deo relevantnih informacija preduzea. Institucionalni izvori kao to su vlade, korporacije, dobrovoljna i profesionalna udruenja, kola, fondovi su ogromna koliina izvora informacija. Politiari, sindikati, razna drutva su vaan izvor informacija. Dele se na privatne i javne, tako neke informacije su samo za internu upotrebu, dok su druga dostupna svima. Do javnih informacija se dolazi neposredno i jednostavno, nisu posebno zatiene i predstavljaju istraivake osnove.Nezvanini izvori informacija zahtevaju mnogo individualnog rada, u smislu percepcije informacije i linih kontakata. Nezvanini izvori su sve druge informacije i predstavljaju najvei deo korisnih informacija preduzea. Do nezvaninih izvora mogue doi indirektno, zato strunjaci esto koriste specifine metode za umreavanje kontakata. Ovi resursi su sastavni deo posebnih zvaninih komunikacija, nisu objavljene i rairene (na primer, tane profesionalne informacije, unutranje informacije preduzea, glasine poslovnih krugova, prislukivanje razgovora konkurencije na javnom prostoru). Navedene u Tabeli 15. Postoje tajne informacije koje su poverljive i strogo zatiene informacije. Do datih informacija se obino tee, rizino i skupo dolazi, i one su od najvee vanosti.Tabela 15: Primeri nezvaninih izvora informacijaKupci, predstavljaju pouzdan izvor informacija, stalno vre izbor proizvoda i usluga i moe se izvriti analiza konkurencije.

Konkuretni mogu biti izvor informacija preko njihovih finansijskih i trgovakih komunikacija, kroz internih publikacija. Izlobe i sajmovi pruaju mogunosti za kontrolu aktivnosti starih konkurenata i otkrivanju novih.

Dobavljai i poddobavljai naih preduzea, su oba dobavljaa konkurenta preduzea, mogu biti koristan izvor informacija.

Slubena ili studijska putovanja su veoma esta. Ali ponekad skup izvor informacija, ali je potrebno pravilno iskoristiti i prenositi prikupljene informacije.

Outsourcing pri spoljnim izvorima informacija mogu se prikupiti informacije, na primer o konkurentima, novostima.

Sajmovi, kongresi, konferencije: na datim sastancima za razmenu informacija. Znaaj prikupljanja informacija ima onoliko vanosti kao to imaju predavanja i diskusije.

nastavlja se

nastavlja seStudenti, pripravnici, privremeni radnici i bivi zaposleni imaju redovan pristup stratekim informacijama, nakon naputanja preduzea zahteva se posebna panja, informacije su potencijalno zanimiljve za konkurentna preduzea.

Kandidati iz drugih preduzea za radna mesta spadaju meu prvorazredne izvore. Prelaz osoblja iz konkurentnih preduzea moe se izvriti pri prvom pregovoru sa kandidatom (napomena klauzola o nelojalnoj konkurenciji).

Rukovodstvo preduzea potrebno je da podstakne uee svojih zaposlenih u razliitim strunim odborima ( na primer sindikati, odbori za stvaranje novog zakonodavstva, ad hok komisije), tako se upoznaju ljudi iz razliitih organizacija sa razliitim, sa razliitim tekuim i veoma detaljnim informacijama.

Unutranji izvori informacija je dragocen izvor. U velikim preduzeima preovlaajui je udeo pretraivnja informacija u okviru preduzea. Meutim, zbog sloene strukture poslovnih informacija teko ih nai.

Kreiranje line mree kontakta pomae povezivanju veeg broja ljudi. Kreiranjem line mree kontakta van preduzea gradi se mrea kontakta putem uea u raznim udruenjima kao na primer, Udruenje bivih studenata i zaposlenih u preduzeu.

Kreiranjem mree kontakta i odnosa unutar preduzea, kao to su rad na projektu i drugim dobrovoljnim grupama. Takoe prilikom redovnih susreta u zajednikim prostorijama preduzea (hodnici, ruak, ajne kuhinje) u neformalnim razgovorima sa zaposlenima.

U svakom sluaju, postoji aktivno i pasivno prikupljanje informacija, znaajnu ulogu prilikom stvaranja novog znanja. Preporuljivo je da uspostavite odnose sa razliitim resursima i strunjacima, koji mogu da pomognu donosiocu odluka, kao neformalni razgovor sa to vie ljudi u razliitim pogledima i miljenjima mogu biti od koristi. Razlike izmeu zvaninih i nezvaninih izvora prikazuje slika 7.Slika 7: Znaaj pojedinih izvora Izvor: A. Bloch,L'intelligenceeconomique, 1996, str. 53.1.4 Problemi izvora informacijaesto rukovodioci u preduzeu zahtevaju previe informacija, ali mala koliina je od znaaja za odluivanje. Informacije su rairene irom organizacije i nisu prikupljene na jednom mestu. Ovo su problemi tehnike prirode. Kadrovski problem koje predstavljaju nedostupnost informacija nastaju kada podreeni ili rukovodei kadrovi iz razliitih razloga uvaju vane informacije za sebe.

Tako su informacije od velike vanosti, dostupne kasno (Dimovski, Penger & kerlavaj, 2007, str. 67).U svim preduzeima, moe postojati problem zadravanja znaajnih podataka. Pogreno intrepretirana informacija moe potpuno promeniti svoje znaenje i za korisnika da predstavlja neto sasvim drugo u realnosti. Dakle, korisnik mora biti svestan mogunosti problema koji se odnosi na kvalitet prikupljenih informacija.Zbor rairenosti podataka u razliitim sistemima je tee pretvoriti podatke u informacije. Raskorak izmeu razpoloivih podataka i informacija naziva se informacijski raskorak. Jakli (2005, str. 2) kae, da problem poslovnog odluivanja, je velika i rastua koliina rairenih podataka.Tabela 16: Problemi prilikom prikupljanja informacijaE. Turban, E. McLean in J. Wetherbe, Information technology for management, 1999, str. 426-430

Koliina podataka raste eksponencijalno; veliku koliinu podataka potrebno je sauvati na dui period, novi podaci se brzo dodaju;

Podaci su raireni irom organizacije; prikupljeni od strane pojedinaca koji upotrebljavaju razliite metode i alate;

Manji deo podataka u organizaciji je znaajan za donoenje odluka, potrebno je poveati obim spoljnih podataka.

Veliki problem je izbor alata za upravljanje podacima, postoji veliki broj razliitih alata.

Bezbednost, kvalitet i integritet podataka su kritini i mogu biti ugroeni.

Neobraeni podaci se mogu uvati u razliitim raunarskim sistemima baza podataka, u razliitim formatima i jezicima.

Pravni zahtevi u vezi sa informacijama u razliitim zemljama imaju razliitost i esto se menjaju.

J. Jakli, Poslovna vrednost poslovne inteligence, 2005, str. 2

Podaci, potrebni za analizu, esto se nalaze u razliitim izvorima, koji se teko integriu;

Nedoslednost u analizi;

Menaderi esto dobijaju sveobuhvatne i neupotrebljive izvetaje.

Za neinformatiku priprema izvetaja i izvrenja upita je kompleksana, dugotrajna i moe da ometa funkcionisanje operativnog sistema, podaci nisu organizovani na nain koji odgovara menaderima kao pomo prilikom donoenja odluka.

Razlike u nainu upotrebe na operativnom i analitikom nivou.

Izvor: E. Turban, E. McLean i J. Wetherbe, Information technology for management, 1999, str. 426-430; J. Jakli, Poslovna vrednost poslovne inteligence, 2005, str. 2.5