Informacioni sistemi i tehnologije Informacioni sistemi i tehnologije Internet. Internet kao ideja • U toku 1962. godine dve velike sile SAD i SSSR su razrađivale taktiku nuklearnog

dr Dušan Ljubičić 1

Informacioni sistemi i

tehnologije

Internet

Internet kao ideja

• U toku 1962. godine dve velike sile SAD i SSSR su

razrađivale taktiku nuklearnog rata

• SAD su došle do saznanja da im centralizovan sistem

odbrane zemlje predstavlja problem i slabu tačku

• Centralizovan sistem komandovanja podrazumeva da

sve komande stižu sa jednog mesta odakle se upravlja

svim aktivnostima

• U slučaju prekida veze između komandnog mesta i

odbrambene jedinice odbrambena jedinica postaje

„gluva i slepa“ bez mogućnosti primanja komandi

• U slučaju uništenja komandnog mesta kompletan sistem

odbrane ostaje bez centralnog izdavanja komandidr Dušan Ljubičić 2

Distribuirana komunikacija

• Naučnik Paul Baran (rođen 1926. godine u Poljskoj,

radio u SAD), ponudio je rešenje u vidu decentralizacije

• U slučaju prekida veze ili uništenja bilo koje tačke

odbrane preostali deo sistema funkcioniše i dalje bez

problema

• Informacije se mogu slati različitim putanjama, rutama

• Ovo se naziva distribuiranom komunikacijom


Podaci i paketi

• Paul Baran je smislio deljenje podataka u pakete, tako da

se poruka na mestu pošiljaoca deli na manje pakete, a

nakon slanja, na mestu primaoca ponovo spaja u celinu

• Osnovna prednost ovakvog načina razmene podataka

jeste što nekoliko korisnika mogu da dele istu

komunikacionu liniju

• U slučaju da se šalje podatak bez deljenja na pakete svi

korisnici moraju da čekaju da jedan korisnik završi sa

slanjem svog podatka

• Ako je u pitanju veliki podatak svi korisnici moraće dugo

da čekaju dok se podatak ne prosledi, bez obzira na

veličinu svojih podataka


Podaci i paketi

• Deljenjem podataka na pakete stiče se utisak da svi šalju

podatke istovremeno jer se prvo šalje jedan paket jednog

korisnika, pa paket drugog korisnika i tako redom pa drugi

paket prvog korisnika, pa drugi drugog, dok se ne

proslede svi paketi

• Korisnik koji šalje manji podatak brže će da obavi

prosleđivanje u odnosu na korisnika koji šalje veći

podatak bez obzira što je veći paket počeo ranije da se

šalje


Arpanet

• Trebalo je da prođe sedam godina da bi se ove ideje i

realizovale. 1969. godine računari četiri univerziteta u

SAD povezuju se u mrežu koja dobija ime po agenciji za

vrhunske istraživačke projekte (ARPA) koja je sprovela

ideju u delo, ARPANET

• ARPANET je osmišljen kao vojni projekat. Početna ideja

je bila da se povežu američke vojne baze

• Kasnije, uvidjevši mogućnosti ovog projekta ideja o

povezivanju samo vojnih baza je prerasla u ekonomski

isplativu investiciju koja se danas naziva jedinstvenim

imenom INTERNET


Rođendan Interneta

• Prva internet mreža je nastala 1.1.1983. god.

• Tada je ARPANET zamenio dotadašnji skup

protokola sa TCP/IP skupom protokola na

kojemu se internet zasniva

• Ovaj datum se smatra zvaničnim "rođendanom"

interneta


Šta je Internet

Globalna svetska računarska mreža


Definicija Interneta

• Federalni Savet za mreže (Fedеral Networking Council):

„Internet“ se odnosi na globalni informacioni sistem

1. koji je logički povezan preko globalno jedinstvenog

adresnog prostora zasnovanom na Internet protokolu

(IP) ili njegovim narednim ekstenzijama/nadogradnjama;

2. koji je u stanju da podrži komunikaciju koristeći

Transmisioni kontrolni protokol/Internet Protokol

(TCP/IP) ili njegove naredne ekstenzije/nadogradnje; i/ili

druge IP kompatibilne protokole; i

3. koji omogućava, koristi ili čini pristupačnim, bilo javno ili

privatno, usluge visokog nivoa koje počivaju na

komunikacijima i pratećoj infrastrukturi ovde opisanoj


Adresiranje računara na internetu

• Svaki uređaj na internetu ima svoj jedinstveni

broj koji se naziva IP (Internet Protocol) adresa

• IP adrese za internet se zakupljuju na određeni

period, npr. mesec, godinu, tri godine

• Računari se međusobno pronalaze preko IP

adrese

• Primer IP adrese:

184.28.113.26 ili 2a02:26f0:11a:482::b3a


Adresiranje računara na internetu

• Ljudi umesto IP adresa mnogo lakše pamte

imena, npr. www.ibm.com ili www.microsoft.com

• DNS (Domain Name System) je sistem koji

povezuje IP adrese sa imenima

• On je kao neki telefonski imenik interneta

• DNS je izmislio Paul Mockapetris 1983. godine


Funkcionisanje DNS

• Pretvara ime sajta u broj – IP adresu

• Korisnik unesi ime veb sajta koji želi da otvori

• Njegov računar od DNS servera traži IP adresu

za to ime

• Kada je dobije šalje zahtev veb serveru za

traženu veb stranicu

• Svi DNS serveri su povezani i kroz međusobno

prosleđivanje upita brzo dolaze do IP adrese


Povezivanje na internet

• Postoji više načina na koji korisnici mogu da se

povežu na internet:

• telefonski kabl

• koaksijalni kabl

• optika

• mobilni internet…


Dial-up

• Dial-up za pristup internetu koristi modem i javnu

telefonsku mrežu (Public Switched Telephone

Network – PSTN)

• Telefonski kabl je povezan sa Dial-up modemom

• Veza se uspostavlja pozivanjem broja na kojem

se nalazi Dial-up server internet servis provajdera

• Retko koristi, još uvek je jedini način pristupa

internetu u nekim ruralnim i udaljenim područjima


DSL

• DSL: Digitalna pretplatnička linija (Digital

Subscriber Line), ili xDSL, je naziv za grupu

tehnologija koje koriste telefonsku liniju za

prenos podataka

• Ovde spadaju: ADSL (Asymmetric Digital

Subscriber Line), ADSL2+, VDSL (Very-high-bit-

rate digital subscriber line), VDSL2 i G.fast (Fast

Access to Subscriber Terminals). Brzine

prenosa su oko 100 Mbps


Kablovski internet

• Kablovski internet je pristup internetu preko

koaksijalnog kabla, kojim se inače prenosi

kablovska televizija

• Omogućava brzine i do 1 Gbps

• Kapacitet veze se deli između svih korisnika koji

su priključeni na taj kabl

• Više korisnika – sporiji internet


Optika

• Optički internet je pristup internetu preko

optičkih kablova

• Kablovi se dovode do vrata korisnika, odnosno

do kuće, kancelarije, zgrade

• Omogućava brzine i do 10 Gbps


Satelitski internet

• Satelitski internet je pristup internetu preko

komunikacionog satelita

• Brzina pristupa je oko 100 Mbps, ali zbog velike

udaljenosti satelita postoji veće kašnjenje što se

odražava na aplikacije koje rade u realnom

vremenu

• Obezbeđuje internet za slabo naseljena i

nedostupna područja, avione i brodove


Satelitski internet

• Da bi mogao da se koristi mora da postoji

optička vidljivost sa satelitom preko kojeg se

pristupa internetu

• Za pristup internetu korisnik treba da ima

satelitsku antenu i satelitski modem

• Antena je usmerena prema geostacionarnom

satelitu koji se nalazi na visini od 35.786 km

iznad ekvatora


Bežični internet

• Kod ove konekcije antene se stavljaju na

stubove ili visoke zgrade

• Mora da postoji optička vidljivost između

predajnika i prijemnika

• Korisnik signal prima preko manjeg prijemnog

uređaja (nano stanica) koji montira na krovu

• Brzine se kreću oko 100 Mbps


Mobilni internet

• Pristup internetu preko mobilne mreže

• Ostvaruje se preko mobilnog telefona, tableta,

portabilnog ili USB bežičnog modema

• Koriste se 3G, 4G i 5G tehnologije

• Kapacitet veze se deli sa svim uređajima koji su

u tom trenutku priključeni na isti toranj, što

može značajno da utiče na brzinu

• 4G omogućava brzine preko 100 Mbps, a 5G i

preko jednog Gbps dr Dušan Ljubičić 21

Wi-Fi hotspot

• Wi-Fi hotspot je lokacija na kojoj postoji bežična

lokalna mreža preko koje korisnici mogu da

pristupe internetu sa svojih laptop računara,

tableta, mobilnih telefona

• Lokacija može biti javna ili privatna, otvorena ili

zatvorena, npr. parkovi, trgovi, škole, opštine,

aerodromi, avioni, vozovi, brodovi, autobusi,

tramvaji, kafići, hoteli, autobuske stanice itd.

• Na javnim mestima obično postoji znak na

kojem piše WiFi Hotspot, Free WiFi …dr Dušan Ljubičić 22

Internet servis provajder

• Internet servis provajder (Internet service

provider – ISP) je kompanija koja omogućava

pristup Internetu na komercijalnoj osnovi

• Kod nas su to Telekom Srbija, Beotel, SBB,

Eunet i dr. ISP nude pristup Internetu preko

nekoliko vrsta konekcija, kao što su ADSL,

VDSL, kabl (kablovski internet), Dial-Up, optički

kabl, 3G i 4G


Naplaćivanje Interneta

• Internet se obično naplaćuje po vremenu i po

protoku

• Kod naplaćivanja po vremenu korisnik za

pristup internetu plaća fiksni iznos unapred

(pripejd) ili unazad (postpejd) za određeni

vremenski period, obično mesec dana, pri čemu

iznos zavisi od brzine veze

• Ovaj način zakupa Interneta se zove Flat


Naplaćivanje Interneta

• Kod naplaćivanja po protoku korisniku se

prodaju paketi određene veličine, npr. 2 GB, 5

GB itd.

• Kod naplate prema protoku korisnik ima na

raspolaganju određeni vremenski period (npr.

mesec dana) tokom kojeg mu važi kupljeni

protok

• Ako korisnik ranije potroši svoje gigabajte,

internet će mu biti isključen ili će dodatni

saobraćaj biti naplaćen sa sledećim računom


Virtualna privatna mreža

• VPN (Virtual Private Network) je servis koji

omogućava korisniku bezbednu komunikaciju

• Obezbeđuje visok stepen privatnosti i

anonimnosti

• Virtualna u nazivu znači da računari koji se

povezuju na ovaj način nisu direktno povezani,

nego posredno preko interneta

• Reč privatna znači da niko sa strane ne može

da sazna sadržaj komunikacije


Virtualna privatna mreža

• Sve što se prenosi preko VPN mreže je šifrirano

• U svojim počecima VPN se uglavnom koristio u

za povezivanje sa poslovnom mrežom sa

udaljene lokacije

• Razvojem interneta VPN je počeo da se koristi i

u drugim scenarijima, uključujući:

• Pristupanje zaštićenim komercijalnim sadržajima,

društvenim mrežama, anonimno pretraživanje veba,

preuzimanje ilegalnih sadržaja sa mreža kao što je

Torrent, komuniciranje preko interneta (VoIP, Skajp …)


VPN provajder

• VPN provajder je pojedinac ili kompanija koja

pruža VPN uslugu

• Obično se radi o kompanijama koje poseduju

veliki broj VPN servera koji su razmešteni na

velikom broju lokacija u velikom broju zemalja


Intranet

• Privatna računarska mreža, pripada jednoj firmi,

koja koristi TCP/IP i funkcioniše na isti način kao

i internet

• Zaposlenima omogućava da na siguran način

komuniciraju, pristupaju internoj dokumentaciji,

razmenjuju informacije itd.

• Između intraneta i interneta postoji zaštitni zid

(Firewall) koji nadgleda i kontroliše saobraćaj u

oba smera i sprečava neovlašćen ulaz u

intranetdr Dušan Ljubičić 29

Extranet

• Deo intraneta kojem poslovni partneri, kupci i

svi drugi koji imaju dozvolu mogu da pristupe

• Predstavlja eksterni deo intraneta neke

organizacije

• Korisnici koji pristupaju spolja moraju da imaju

svoje naloge, lozinke i druge mehanizme koji

se koriste za proveru identiteta

• Pristupa se preko VPN (Virtual private

networks) veze


Extranet

• Omogućava korisniku spolja da se prijavi na

lokalnu mrežu (intranet), radi kao da se nalazi u

samoj organizaciji, pristupa određenim resursima

• Primeri ekstraneta: Elektronsko bankarstvo, onlajn

učenje, prijavljivanje ispita preko interneta,

praćenje isporuke kupljenog proizvoda


Internet

IntranetExtranet

Veb pregledač (Web browser)

• Program koji omogućava lociranje,

preuzimanje, prikazivanje veb sadržaja

• Lokacija veb sadržaja vrši se preko URL

adrese. URL adresa sadrži lokaciju servera i

lokaciju traženog resursa na samom serveru

• Raznim eksternim dodacima (plugins) veb

pregledač može da podrži prikazivanje

ugrađenih multimedijalnih interaktivnih

sadržaja, kao što su video-igrice, video-

konferencije itd. dr Dušan Ljubičić 32

Veb pregledač (Web browser)

• Najčešće korišćeni veb pregledači su: Chrome,

Firefox, Safari, Edge, Internet Explorer i Opera

• Prvi grafički veb pregledač se zvao “Mosaic”,

napravljen je 1993.

• Na mobilnim uređajima najzastupljeniji su

Chrome, Safari, UC Brower, Samsung Internet,

Opera i Android


Veb kolačići

• Veb kolačići (web cookies) su male tekstualne

datoteke veličine nekoliko kilobajta

• Kada korisnik poseti veb-sajt koji koristi

kolačiće, kreira se kolačić i šalje veb

pregledaču, koji ga potom automatski, ili uz

dozvolu korisnika, smešta na čvrsti disk,

odnosno u svoju keš memoriju

• Za sve vrste kolačića, osim onih koji su

neophodni za funkcionisanje sajta, potrebna je

dozvola korisnikadr Dušan Ljubičić 34

Veb kolačići

• Informacije koje se nalaze u kolačiću

omogućavaju veb-sajtu da identifikuje

posetioca, da zapamti njegove akcije i

postavke, da mu omogući efikasnu navigaciju,

korišćenje određenih funkcija itd.

• Kolačići zapravo kazuju veb-sajtu da li zahtevi

dolaze od istog veb pregledača


Servisi interneta

• Servisi interneta predstavljaju njegovu

upotrebnu vrednost

• Pomoću internet servisa pristupamo internet

resursima

• Mogu da se podele na

• servise za komunikaciju, servise za deljenje

datoteka i traženje informacija, veb i veb

servise


Servisi za komunikaciju

• Omogućavaju razmenu informacija između

pojedinaca i grupa ljudi

• Neki od servisa za komunikaciju:

• elektronska pošta, mejling liste, Telnet, Usenet

i diskusione grupe, internet forum, čet, instant

poruke, telefoniranje preko interneta, video

komunikacija, blog i društvene mreže


Elektronska pošta

• E-mail i email su uobičajene skraćenice kojima

se u engleskom jeziku označava elektronska

pošta

• To je servis koji omogućava slanje poruka u

elektronskom formatu preko računarske mreže

• Pored poruka, koje se najčešće sastoje samo

od teksta, elektronska pošta u vidu priloga

(atačmenta) omogućava slanje datoteka koje

sadrže slike, audio, video i druge sadržaje


Elektronska pošta, prednosti

• Mejl je pouzdan i brz način slanja poruka,

poruka se isporučuje za nekoliko sekundi

• Ukoliko iz nekog razloga ne može da se

isporuči, pošiljalac se odmah o tome obaveštava

• Za manje firme i obične korisnike praktično je

besplatan način komunikacije

• Omogućava slanje velikog broja poruka

odjednom na veliki broj adresa i bilo gde u svetu

gde postoji pristup internetu


Elektronska pošta - nedostaci

• Ne zahteva proveru identiteta pošiljaoca tako da

on može lažno da se predstavi

• Digitalni sertifikati i digitalno potpisivanje mejla

ovaj problem otklanjaju, ali to se još uvek ne

koristi u dovoljnoj meri

• Prevelik broj dobijenih mejlova zahteva vreme

da se pogledaju i eventualno odgovori na njih

• Takođe se dobija i veliki broj neželjenih mejlova

(spam)


Elektronska pošta - nastanak

• Za nastanak mejla najzaslužniji je Ray

Tomlinson koji je 1971. godine u elektronsku

adresu dodao znak @ (at) i tako omogućio da

korisnik može da prima poruke na bilo kojem

računaru, a ne samo na jednom, kao što je pre

toga bio slučaj


Elektronska pošta - Mejl klijent

• Mejl klijent je program koji omogućava pristup

mejl serveru i upravljanje mejlovima

• Instalira se na lokalnom računaru

• Poznatiji mejl klijenti su Microsoft Outlook,

Mozilla Thunderbird, OS X Mail, IncrediMail,

Mailbox i iOS Mail

• Veb aplikacije veb mejl (webmail) koje se koriste

za upravljanje mejlovima (Gmail, Outlook mail,

Yahoo mail,...) takođe se smatraju mejl klijentima


Elektronska pošta - Mejl server

• Mejl server je program koji prenosi poruke u

elektronskom formatu (mejlove) od jednog do

drugog računara u klijent server arhitekturi

• Sendmail i Microsoft Exchange su poznatiji mejl

serveri


Mejl sigurnost

• Elektronska pošta je glavno sredstvo za širenje

malvera

• Malver (Malware) je zajednički naziv za sve vrste

zlonamernog softvera (virusi, crvi, trojanski konji,

spyware, keyloger itd.)

• Pored distribucije malvera mejl se masovno

koristi za slanje reklamnog materijala, ali i za

phishing prevare koje imaju za cilj krađu osetljivih

podataka, kao što su brojevi kreditnih kartica,

šifre računa u banci itd.dr Dušan Ljubičić 44

Spam

• Spam je neželjeni mejl koji primalac nije tražio

niti želi da ga dobija

• Spambot je program koji se obično u tajnosti

instalira na zaražen računar, od kojih jedan

može da bude i vaš, i sa njega šalje mejlove

(spam) na sve mejl-adrese kojima raspolaže


Mrežna etika (Netiquette)

• Zove se i internet etika, e-etika, internet bonton,

tehnološki bonton, netetikecija, netikecija su

• Reč Netiquette je nastala spajanjem engleske

reči net i francuske etiquette

• Skup opšteprihvaćenih pravila kojih se treba

držati u komunikaciji preko interneta

• Ukazivanje poštovanja prema drugima i

zasluživanje poštovanja zauzvrat


Važnija pravila

• Upišite naslov poruke (Subject)

• Mejlove šaljite samo onima kojih se tiču

• U polje Cc: (Carbon Copy) upisuju se adrese ljudi kojima

se mejl ne šalje direktno, ali treba da budu informisani o

njegovom sadržaju

• Polje Bcc: (Blind Carbon Copy) je predviđeno za

primaoce za koje drugi primaoci mejla ne treba da znaju

• Pišite kratke poruke

• Koristite profesionalne pozdrave

• Izbegavajte velika slova


Važnija pravila

• Ispravite pravopisne i slovne greške

• Dodajte potpis na kraju poruke

• Redovito proveravajte e-poštu i odgovarajte na nju

• Ne prosleđujte poruku bez saglasnosti onog ko je poslao

• Izbegavajte atačmente

• Budite oprezni sa humorom

• Izbegavajte skraćenice i emotikone

• Kada odgovarate na mejl, pazite da li ste kliknuli na Reply

ili na Reply All, tj. da li odgovarate samo onom ko je

poslao mejl ili svima kojima je taj mejl poslat


Mejling lista

• Mejling lista - spisak mejl-adresa na koje se odjednom

može poslati isti mejl

• Sadrži mejl-adrese ljudi koji su pokazali interesovanje da

nešto čuju ili diskutuju o određenoj temi

• Lista može da se sastoji od dve do nekoliko stotina hiljada

mejl-adresa

• Članovi mejling liste se nazivaju pretplatnici (subscribers)

• Pored mejl-adresa mejling lista može da sadrži i druge

podatke o pretplatniku, kao što su ime i prezime, broj

telefona, poštanska adresa i dr.


Internet forum

• Internet forum, veb forum, ili samo forum

• Internet servis koji omogućava zainteresovanim

korisnicima da kroz diskusiju iznose svoje stavove i

mišljenja, da razmenjuju ideje, edukuju se, informišu,

pružaju pomoć jedni drugima itd.

• Ime je dobio po javnim mestima (forumima) na kojim su

se u antičkom Rimu vodile javne rasprave o pravnim,

političkim i drugim pitanjima


Čet

• IRC (Internet Relay Chat), ili samo čet

• Komunikacija dvoje ili više ljudi istovremeno u

realnom vremenu

• Ljudi koji komuniciraju najčešće se ne poznaju

lično

• Čet (ili četovanje) se obično odvija kucanjem

tekstualnih poruka, ali može i preko audio i

video-veze


Čet sobe

• Čet se odvija unutar čet soba (chat rooms)

• Naziv čet sobe uže ili šire ukazuje na temu o

kojoj se raspravlja, npr. programiranje, film,

sport itd.

• Kada se korisnik prijavljuje na čet, on bira neku

od ponuđenih soba

• Korisnici se prijavljuju u željenu sobu pod

pseudonimom i ne moraju da otkrivaju pravi

identitet


Instant poruke, IM (Instant Messaging)

• Vrsta onlajn komunikacije u realnom vremenu

koja se obavlja razmenom uglavnom tekstualnih

poruka, obično između dve osobe koje se u

najvećem broju slučajeva poznaju

• Za fizička lica IM servis je besplatan

• Programi koji se koriste: Whatsapp, Facebook

Messenger, WeChat, Telegram, Skype, Viber

• Gotovo svi IM programi omogućavaju i audio i

video komunikaciju, prenos slika i drugih vrsta

datotekadr Dušan Ljubičić 53

Četbot

• Program (servis) koji s ljudima komunicira preko

čet interfejsa (tekst, glas)

• Četbot omogućava lako dobijanje različitih

informacija, kao što su vremenska prognoza ili

kursna lista, odnosno svih onih informacija koje

su dostupne preko internet pretraživača i

socijalnih mreža

• Kompanijama omogućava da automatizuju

pružanje svojih usluga kao što su naručivanje

hrane, taksija, kupovanje avionskih karti,

provera stanja na računu u banci i sl. dr Dušan Ljubičić 54

Četbot


Izvor: https://medium.com

Blog

• Blog, ili weblog - lični veb sajt u kojima pojedinci

da iznose svoje stavove, razmišljanja i emocije

• Najnoviji postovi se pojavljuju prvi, tj. na početku

stranice

• Ljudi koji kreiraju i održavaju ove sajtove zovu

se blogeri

• Glavna razlika između bloga i veb stranice je u

tome što je blog aktivan, njegov sadržaj se

dinamički menja kako se objavljuje novi sadržaj,

dok je veb stranica statičnija


Kompanijski blog i mikrobloging

• Kompanijske blogove kompanije koriste da se

lakše povežu sa kupcima

• Kupci se o kompaniji i proizvodima daleko češće

informišu preko blogova nego preko oglasa

• Mikrobloging je kratka forma bloga

• Karakterišu ga česte i kratke objave

• Društvene mreže kao što su Twitter, Tumblr,

Facebook i Instagram su popularne platforme za

mikroblogiranjedr Dušan Ljubičić 57

Društvene mreže

• Onlajn platforme koje omogućavaju korisnicima

interakciju sa hiljadama drugih korisnika

• Interakcija se odvija kroz deljenje slika, video zapisa,

komentara, međusobno informisanje o aktivnostima i

događajima u svetu itd.

• Kompanije koriste društvene mreže za povećanje

prepoznatljivosti brenda

• Deljenjem postova sa bloga, slika, video zapisa ili

komentara na društvenim mrežama podstiču pratioce

da posete veb lokaciju kompanije i postanu kupcidr Dušan Ljubičić 58

Popularne društvene mreže

• Facebook, YouTube, Whatsapp, Messenger,

Instagram, Twitter, Reddit, Pinterest, Google+,

LinkedIn, članstvo u mrežama je besplatno


VoIP

• VoIP (Voice over Internet Protocol) (IP telefonija

i internet telefonija)

• komunikaciona tehnologija koja omogućava

telefoniranje preko interneta

• VoIP omogućava jeftine ili potpuno besplatne

telefonske pozive

• Skajp (Skype) je najpoznatiji program

• Facebook Messenger, Whatsapp, Skype, Viber,

WeChat najčešće se koriste za VoIP pozive

preko mobilnih telefona i tabletadr Dušan Ljubičić 60

Video-konferencija

• Dvosmerna audio i video komunikacija u

realnom vremenu između učesnika koji se

nalaze na dve ili više lokacija

• Video-konferencija zahteva korišćenje posebne

audio i video opreme i instalaciju posebnih

klijentskih aplikacija

• Imaju poseban server koji upravlja video-

konferencijom

• Pruža visok kvalitet slike, zvuka, visok stepen

sigurnosti


Video konferencija

• Kod video-konferencija akcenat je na

komunikaciji uživo, internet nije obavezan jer

kompanije mogu da koriste svoju mrežnu

infrastrukturu, nivo sigurnosti je visok, potrebno

je lično prisustvo i autorizacija udaljenih

učesnika, kvalitet slike i zvuka je visok, koriste

se specijalno opremljene prostorije za

održavanje sastanaka, namenjene su za držanje

povremenih i redovnih sastanaka, pregovore,

diskusije i sl.


Veb konferencija

• Omogućava održavanje sastanaka preko

interneta korišćenjem posebnih aplikacija ili veb

brauzera

• Razlikuju se od video-konferencija po kvalitetu,

sigurnosti i potrebnoj opremi

• Skype, Google Hangouts i Zoom su neki od

najpoznatijih programa za veb konferencije


Veb konferencija

• Veb konferencije akcenat stavljaju na deljenje

sadržaja, internet konekcija je obavezna, nivo

sigurnosti je nizak, često se ne zahteva

autorizacija učesnika, obično jedna ili dve osobe

govore istovremeno, podržava veliki broj

učesnika, video je srednjeg kvaliteta, učešće se

ostvaruje preko laptop, desktop ili mobilnih

uređaja, uglavnom se koristi za učenje na

daljinu, držanje prezentacija i obuka


Vebinar

• Vebinar (Webinar) "držanje seminara preko veba„

je vrsta veb konferencije

• Vebinari su pogodniji od veb konferencija za

grupne sastanke i događaje sa brojnom publikom

• Vebinari se koriste za držanje informativnih

prezentacija, poput seminara, predavanja,

radionica ili demonstracija proizvoda i uslug

• Podržavaju ankete, kvizove, strimovanje audio i

video sadržaja, deljenje dokumenata i aplikacija


Vebkast

• Veb prenos, vrsta veb konferencije u kojoj ne

postoji interakcija sa publikom

• Prezentacija se

• Publika može da prati veb prenos u realnom

vremenu, a može i kasnije na zahtev i više puta

• Veb prenos omogućava plasiranje informacija

ogromnom broju ljudi

• Koristi se za obuke, učenje, prezentaciju

proizvoda, rezultata rada kompanije itd.


Pretraživači

• Servisi za pretraživanje omogućavaju

pronalaženje različitih informacija na internetu

• Pretraživač čine skup programa koji prikupljaju i

organizuju sadržaj sa interneta i korisniku

prikazuje linkove najrelevantnijih veb stranica

• Pretraživači koji se najčešće koriste su Google,

Bing, Yahoo!, Baidu, Yandex i DuckDuckGo


Veb

• Veb - sistem povezanih hipermedijalnih

dokumenata dostupnih preko računarske mreže

• Hipertekst je tekst koji sadrži vezu (link) prema

drugom tekstu

• Hipermedija (HyperMedia) je hipertekst koji nije

ograničen samo na tekst, nego može da sadrži

grafiku, zvuk, video, virtuelnu realnost,

interaktivne forme, kao i sve druge vrste

interakcije koje nisu uključene u hipertekst


Veb se koristi za

• Veb se najčešće koristi za pronalaženje

informacija, čitanje onlajn vesti, učenje,

zabavu, kupovinu robe i usluga

• Firme ga koriste za predstavljanje i prodaju

svojih proizvoda i usluga i rad sa poslovnim

partnerima


URL

• Svaka veb stranica, slika, audio i video zapis,

program… ima svoju jedinstvenu adresu na

internetu - URL (Uniform Resource Locator)

• Tipična URL adresa se sastoji od:

• imena protokola,

• imena servera na kojem se nalazi veb resurs i

• imena samog resursa predstavljena putanjom


URL

• Na primer, kod adrese

http://www.nbs.rs/internet/cirilica/index.html

– http je protokol

– www.nbs.rs je adresa servera

– /internet/cirilica/index.html je lokacija resursa na

veb serveru


http://www.nbs.rs/internet/cirilica/index.html

Protokol Ime i lokacija resursa na serveru

Ime servera

Veb – klijent server model

• Veb je klijent server model

• Klijentski softver se nalazi na računaru korisnika

• Na engleskom zove web browser, a kod nas se

prevodi sa veb čitač i veb pregledač

• Najpoznatiji veb pregledači su Chrome, Firefox,

Safari Edge, i Internet Explorer

• S druge strane, Apache, Nginx i IIS (Internet

Information Services) su veb serveri koji se

najčešće koristedr Dušan Ljubičić 72

Statičke stranice

• Veb stranice koje se preuzimaju sa veb servera

mogu biti statičke i dinamičke

• Statičke stranice uvek imaju isti sadržaj i nalaze

se na veb serveru

• Podaci koji se koriste za kreiranje dinamičkih

stranica uglavnom se nalaze u bazi podataka

• Dinamičke stranice su kompleksnije od statičkih


Dinamičke stranice

• Pored veb servera koristi se i aplikativni server

• Aplikativni server je povezan sa bazom

podataka i na osnovu zahteva korisnika daje

potrebne podatke iz baze veb serveru kako bi

on mogao da kreira veb stranicu i pošalje je

klijentu

• Ovo je, na primer, slučaj kada korisnik kupuje

nešto preko interneta ili vrši neku pretragu

preko Google-a


Nastanak veba

• Veb je 1989. godine izumeo engleski naučnik

Tim Berners-Lee

• Tokom 1989. i 1990. on je napisao prvi program

za čitanje veb dokumenata (web browser), prvi

veb server i prvu veb stranicu


Tim Berners-Lee

Izgled prve veb stranice


Informacioni sistemi i

tehnologije

Internet

Documents

Informacioni sistemi i tehnologije Informacioni sistemi i tehnologije Internet. Internet kao ideja • U toku 1962. godine dve velike sile SAD i SSSR su razrađivale taktiku nuklearnog