INFOsistem malog biznisa-01 Primena teorije sistema u malom biznisu

01-1

INFO SISTEM malog BIZNISA

FAKULTET ZA PREDUZETNIČKI BIZNIS

INFO SISTEM malog biznisa 2010

(PRIMENA TEORIJE SISTEMA u malom BIZNISU)

Doc.dr Boban Branković

INFO SISTEM malog biznisa 2010 01-2

U V O D

INFO SISTEM malog biznisa“INFO SISTEM malog biznisa je namenjen onim studentima koji žele da shvate i kritički razumeju mogućnosti i zahteve informacionih sistema unutar bilo koje organizacije. Gradivo kombinuje razumevanje modernog poslovanja i nudi znanja iz modelovanja poslovanja, neophodnih organizacionih promena i boljitaka koji nastaju razvojem i uvođenjem informacionih sistema.”

IZVOR:nastavni program predmeta INFO SISTEM malog biznisa

DefinicijaInformacioni sistemi su sretstva pomoću kojih ljudi i organizacije uvode i koriste tehnologije, prikupljaju, obrađuju, smeštaju, koriste i prenose informacije.

IZVOR: UK Academy of Information Systems (www.ukais.org)

I

http://www.ukais.org/�


Informacioni Sistemi

iInformacija

Sačinjena je od podatakaSmeštena (u bazi podataka)

Računari njome rukujuPotrebna je ljudima

Koristi se za odlučivanje

SistemiStvari koje zajedno rade

Slede skup pravilaRukuju informacijom?

Rade uz pomoć računara ili mreže?Ljudi ih projektuju(osmišljaju)

Informacioni SistemiSpoj I jednog I drugog

Više je od prostog zbira jednog i drugog (izmešana svojstva) Sretstvo pomoću koga se organizacije samoorganizuju,

čuvaju zapise, odlučuju, interactivno komuniciraju s potrošačima

Poslovni informacioni sistemi 2008 01-4

Poštanski javni comunikacioni

sistem

Javni komunikacioni sistem za prenos

glasa

Elektronskisistem za

kontrolu uličnogsvetla

Analogni sat

Sistemi za upravljanje

saobraćajem

Electronski sistemi

Telefonske vezePrivatne comunikacione linije

Internet linkovi


Harvey NicholsDepartment store

Alliance and

Leicester

Body Shop

- chain

EPOS Sales Credit cardsStock ControlOrderingPayroll

EPOS Sales Credit cardsStock ControlLinks to Head Office systems

Body ShopHead Office

Body Shop’s

suppliers

Global Banking network

Bank AccountsCash DispensersMortgagesPayments

H.N.’s Suppliers

Video Surveillance

Camera

SurveillanceControl Room


Paper- based public communication

system

Analogue clock

Traffic management

systems

Surveillance Electronic systems

PhonesPrivate communication lines

Internet links

Harvey NicholsDepartment store

Alliance and

Leicester

Body Shop

- chain

EPOS Sales Credit cardsStock ControlOrderingPayroll

EPOS Sales Credit cardsStock ControlLinks to Head Office systems

Body ShopHead Office

Body Shop’s

suppliersH.N.’s

Suppliers

Global Banking network

Bank AccountsCash DispensersMortgagesPayments

Voice-based public communication

system


Informacija je Snaga?

“U današnjem svetu,kao što znamo, informacija je snaga,i u minulim godinama došlo je do eksplozivnog razvoja komunikacione industrije.

Računari postaju standardno oruđe u svakoj kancelariji i sve je veći njihov broj u domaćinstvima. … Internet omogućava neposredno elektronsko komuniciranje miliona ljudi i to je svakodnevna životna činjenica.”

Izvor: Tony Blair, Speech on Freedom of Information (1996) at www.cfoi.org.uk/blairawards.html

U Digitalnoj Ekonomiji, od načina kako prikupljate, rukujete,i koristite informaciju zavisi da li dobijate ili gubite.

Izvor: Bill Gates, Business @ the Speed of Thought.

http://www.cfoi.org.uk/blairawards.html�


Informatičko Doba

Source: Strassman (1990)

% radna snaga

godina1900 1960 1980

poljoprivreda

informacija

usluge

industrija



iSistemi

Objekti koji rade zajednoFSlede skup pravila

Rukuju informacijom?Rade uz pomoć računara ili mreže?

Ljidi ih projektuju

Informacioni SistemiI jedno i drugo od gore pomenutog

Više nego prost zbir gornjeg (izmešana svojstva) Sedstva uz pomoć kojih organizacije mogu da se same

organizuju,čuvaju zapise,odlučuju,komuniciraju sa ulagačima

InformacijaSačinjena je od podataka

Smeštena (u bazi podataka)Računari njome rukuju

Potrebna je ljudimaKoristi se za odlučivanje


Sistemi su skup objekata koji saradjuju saglasno pravilima.

Sistemi

Izvor: http://www.hrpictures.com/CURRENTPAGE/BIGBANG.html

Definicija “Sistemi”1. Skup objekata uređen u pravilan međuodnos,ili na osnovu nekih razložnih metoda,uobičajeno

logičkih ili naučnih,celina svih objekata koji slede opšte zakonitosti ili principe celovito ispoljavanje suštinskih principa ili činjenica,uređenih u svrsishodnu zavisnost ili vezu sistematsko jedinstvo principa ili delova koji čine jednu celovitu stvar kao što su filozofski sistem,sistem uprave,verski sistem,botanički ili hemijski sistem,vojni sistem,solarni sistem. Webster’s – 1913 Source: ARTFL project - http://machaut.uchicago.edu/cgi-bin/WEBSTER.sh?WORD=system

DEFINICIJA

http://www.hrpictures.com/CURRENTPAGE/BIGBANG.html�

http://machaut.uchicago.edu/cgi-bin/WEBSTER.sh?WORD=system�

http://machaut.uchicago.edu/cgi-bin/WEBSTER.sh?WORD=system�


Teorija Sistema

Teorija Sistema :

proučavanje ponašanja i interakcija unutar i između sistema.sredstvo za analizu i unapređenje poslovnih procesa.

Sistem

skup povezanih komponenata koje deluju udruženo prema zajedničkom cilju.

NamenaStvari

Proces


“Svi sistemi koji transformišu ulaze kao što su podaci u izlaze koji su informacija”

Prosti Sistemi

Izvor: Bocij, Chaffey et al, Business Information Systems (2005) Page 40


Generički Model Sistema

Izvor: Bocij, Chaffey et al, Business Information Systems (2005) Strana 41

I


Elementi Generičkog Sistema

Ulaz Ono što ulazi u sistemPrimeri, Podaci,Slike,Instrukcije,Sirovi materijali itd.

Proces Ono što se događa u sistemuPrimeri: Sabiranje brojeva,Obrada slike,Ispunjenje instrukcija,Oblikovanje

materijala itd .Izlaz Ono što izlazi iz sistema

Primeri: Informacija, Grafici, Odluke, Završeni proizvodiPovrtna sprega Informacija o mogućnostima sistema

Primeri: uspesno ili pogrešno, merenja, greške, iznos škartaKontrola Koristi povratnu spregu za promenu procesa.

Primeri: smanji ulaz, donesi razlicite odluke, radi brže,prekini

U većini sistema koje proučavate moći ćete prepoznati gore pomenutih pet elemenata.Pokušaj Kalkulator računarski sistem

Vaš račun u banci informacioni sistem


Teorija SistemaTeorija Sistema je skup naprednih postavki koje imaju za cilj da prepoznaju pet

osnovnih elemenata sistema I da pomognu razumevanju i objašnjenu složenih sistema – naročito humanih sistema.

1. Komponente sistema sarađuju radi postizanja kolektivnog cilja

2. Sistemi ne rade u potpunoj izolaciji[Oni su smešteni unutar određenog okruženjaŠirina obuhvatnost sistema oređena je njegovim granicamaGranica obeležava povezanost [interface] između sistema i njegovog okruženja

3. Sistemi mogu biti složeni i sastavljeni od potsistema

4. Potsistemi se mogu posmatrati kao sistemiNjihovo okruženje uključuje druge potsisteme sa kojima su oni povezani


Definisanje sistemaTeorija Sistema

– bilo šta što poseduje pet elemenata može se smatrati sistemom- teorija se može primeniti na bilo koji nivo hijerarhije

Mreža Svetske BankeAlliance and Leicester (banka)Leeds Briggate Alliance and Leicester (ogranak banke)ATM (računarski uređaj )Tastatura ATM’a (računarska komponenta)Green Enter dirka na tastaturi

Šta je sistem?Definiši njegovu granicu

Identifikuj šta je van sistema (autonomni sistemi) ali je u interakciji sa njim. Definiši njegovu svrhu

SastavIdentifikuj komponente (kompleksne pod-sisteme,npr.softverski moduli, ličnost)

Ponašanje Prepoznaj procese

Šta treba da se kontroliše? Šta je u njemu povratna sprega?


Podaci

Definicija u RečnikuPodaci

Niz opažanja,merenja ili činjenica.Višestruk datum – samo je deo podatka.

Bocij and Chaffey (2005), strana 6Sirove činjenice ili opažanja

Nekoliko opštih definicija:(a) Niz neslučajnih[ non-random ]simbola, brojeva, vrednosti ili reči(b) Niz činjenica dobijenih zapažanjem ili istraživanjem i beleženjem(c) Skup ne-slučajnih činjenica(d) Zapis događaja ili činjenice

PODATAK = NE-SLUČAJNE,ZAPISANE ČINJENICE

DEFINIcija



iInformacija

Sačinjena od podatakaSačuvana(u bazi

podataka)Računari njima rukujuLjudima je potrebna




Rade uz pomoć računara ili mreže?Ljudi ih projektuju(osmišljuju)





Gomilanje informacija

...svaki posao je informatički posao…informacija je lepak drži zajedno strukturu svih poslova

Source: Evans and Wurster, Harvard Business Review of Sept 1997

Poslovne informacije udvostručuju se svake godine.

Lyman i Varian (2000) su izračunali da ukupna svetska prroizvodnja štampe,filmova,optičkih i magnetnih zapisa bi zahtevalo grubo 1.5 miljardugigabajtova memorijskog kapaciteta.

To je ekvivalentno 250 megabajtova po glavi svakog deteta,žene i čoveka na Zemlji.

Izvor: Lyman, P. and Varian, H. (2000) ‘How Much Information – online research summary.Izvučeno sa http://www.sims.berkeley.edu/how-much-info

http://www.sims.berkeley.edu/how-much-info�


Informacija

Definicije u rečnikuInformacija

Znanje koje se stiče iskustvom ili učenjem.Znanje određenih i vremenski omeđenih događaja ili situacija;novosti.Stanje obaveštavanja.Računari a. Rezultati proistekli iz obrade podataka saglasno programiranim uputstvima b. Druga reč za podatak.INFORMACIJA = ZNANJE?INFORMACIJA = PODATAK?

UobličitiDati oblik nečemuReći; uvesti neku suštinsku ili formalnu karakteristikuINFORMACIJA oblikuje ZNANJEINFORMACIJA ima vrednost (za ljude)

DEFINICIJA


Staza do Mudrosti?

Informacija

Podatak čini

Znanje

oblikuje

Mudrost

proniče

Eksplicitno

Upravljano Sistemima

Iskustveno

Upravljano Ljudima


Znanje

Razumevanje i svest o skupu informacija i načina da informacije mogu da se učine korisnim.

Znanje se,tipično,primenjuje kao podrška specifičnom zadatku ili za donošenje odluka.

Eksplicitno – detalji procesa i procedura. Eksplicitno znanje je zapisano u priručnicima procedura ili u bazama podataka.

Iskustveno – manje opipljivo od eksplicitnog znanja,ono je iskustvo kako reagovati u situaciji kada se javi mnogo različitih promenjivih.

Informacija

Znanje

oblikuje


Znanje UpravljanjaZnanje

Primenjuje upravljačko [menadžersko] iskustvo za rešavanje problemaZnanje Upravljanja

Tehnike i oruđa za prikupljanje,upravljanje i raspoređivanje znanja unutar organizacije

Primene znanja upravljanjaU Informacionim Sistemima koji su ,uglavnom,usmereni ka skupljanju,upravljanju i raspoređivanju znanja. Zasnovani su na ideji da se iskustveno znanje može učiniti eksplicitnim a onda kodifikovati [pretočiti] u softver.

‘Svakog dana, znanje neophodno i bitno za vaš posao izlazi kroz vaša vrata,i najveći njegov deo se nikad neće vratiti.Zaposleni vas napuštaju, kupci dolaze i odlaze a sa njima odlazi i njihovo znanje.To informatičko curenje košta vas vremena,para i kupaca’.

Saunders (2000)


Procesirani Podaci

Bocij and Chaffey (2005), strana8


Oblici PodatakaTipičan oblik uključujeTipovi podataka U računaru U Realnom Svetu

Alfanumerički podaci Brojevi,slova i drugi karakteri ono što čitamoPodaci u slici grafički prikazi i slike Ono što vidimoAudio podaci Zvuk,šum i tonovi Ono što čujemoVideo podaci Pokretni prikazi i slike Ono što čujemo i vidimo

InformacioniSistem

Informacija

SaznajniProces

Vrednost koja nešto

znači

Vrednost koja nešto znači


Procesiranje Podataka1960-tih računari su korišćeni za

“Procesiranje Podataka”Najšire,ponovljivi procesi nad

velikom obimu podatakaTipični procesi nad podacima:

– Klasifikacija.– Preuređenje/Sortiranje. – Sažimanje. – Računanje. – Selekcija.

Informacija

Podaci oblikuje

PrimerBT zapisi telefonskih poziva koriste se za izvlačenje marketinških

podataka za postizanje efektivnosti u kampanji reklamiranja TV kanala.Sada, većina velikih informacionih sistema poseduje “baze podataka” struktuirani smeštaji velikog obima podatakaUlazni podaci se transformišu u razumljive podatke(informacija)


Informacija ima značenje

Definicija u rečnikuZnačenje

Svest ili značajUnutrašnja, simbolična ili prava interpretacija, vrednost ili poruka

Bocij and Chaffey (2005), strana 7Informacija predstavlja obrađene činjenice ili zapažanja koja imaju značenje

Nekoliko opštih definicija za informaciju:(a) Podaci koji su obrađeni tako da nesto znače(b) Podaci koji su obrađeni za neku namenu(c) Podaci koji su interpretirani i razumljivi za onoga ko ih prima

(d) Informacija deluje tako da smanjuje neodređenost neke situacije ili događaja


Informacija ima vrednost

Pored toga što informacija pojedincu treba da bude razumljiva,ona bi trebalo da ima i neku vrednost.

Primer Sledećeg petka održaće se nastava na fakultetu u velikom amfiteatruSledećeg petka održaće se nastava na fakultetu u velikom amfiteatru

Obe tvrdnje su razumljive ali samo prva ima vrednost!

Koliko je vredno sledeće?Sledećeg petka održaće se nastava iz predmeta INFO SISTEM malog biznisa na fakultetu u računskom centru.Predaja seminarskih radova treba da se obavi do kraja treće nedelje,a može i do kraja cetvrte ako se sa tim složi vas mentor.Vas korisnički ID i lozinkaVas bankovni PIN brojMajin bankovni PIN broj


Opipljiva u odnosu na neopipljivu vrednost

Opipljiva vrednostInformacija daje direktan merljiv boljitak

Vrednost = boljitak informacije – cena njenog pribavljanja / njene obradeNeopipljiva vrednost

Informacija doprinosi smanjenju neodređenosti neke situacije ili događajaVrednost= poboljšano odlučivanje - cena njenog pribavljanja / njene obrade

Koji od navedenih primera ima opipljivu a koji neopipljivu vrednost?Poboljšana kontrola popisa (kontrola zaliha)Poboljšana usluga kupacaPovećana proizvodnjaSmanjena troškovi administracijePovećana lojalnost kupacaPoboljšana slika preduzeća u javnosti

Informatcija za bolje

odlučivanje


Vrednost informacije zavisi od kvaliteta informacije

Vreme Sadržaj Oblik Dodatne karakteristike

pravovremenost Tačnost Jasnoća Poverenje u izvor

Opticaj Relevantnost Detalji Pouzdanost

Učestalost Kompletnost Uređenost Svojstvenost

Vremenski period Sažetost Predstavljanje Primljena od prave osobe

Obuhvatnost Media Poslana preko pravog kanala

Kako biste procenili ?A. Informaciju o promeni sale za održavanje nastave iz ISmb-aB. Informaciju u vezi DVD-a koji ste iznajmili iz video kluba


Dijagram Kvaliteta Informacije

0 1 2 3 4 5 6

Blagovremenost

Opticaj

Učestalost

Pravi vremenski Period

Relevantnost

Tačnost

Completnost

SažetostObuhvatnostJasnost

Detalji

Uređenost

Prestavljanje

Media

Poverenje u izvor

Pouzdanost

Svojstvenost

Primljenaod prave osobe

Poslana Pravim kanalom

Ocena za svaki kvalitet od 0 – 60 = Nema6 = Perfektna

VREMENSKA DIMENZIJA

DIMENZIJAKVALITETA

DIMENZIJA KANALA

DIMENZIJAOBLIKA


Odluke,Odlučivanje

P. Koje odluke donosite svakog dana?

P. Koje biste odluke prepustili prijatelju da ih donese umesto vas?

P. Koje ste bitne životne odluke doneli prošle godine?

P. Koja informacija pomaže oblikovanju odluke?

P.Kako ste odlučivali?• Uglavnom impulsivno• Odbacivanjem nepovoljnih izbora• Skraćivanjem liste• Uređenom listom• Odmeravanjem razlicitih uticajnih faktora• Spoljni faktori i Okolnosti


Donošenje Odluke

Proces donošenja ličnih odluka

Trivijalne

Uglavnom inpulsivno subjektivno

Rutinske

PredvidivoPripremljeno

Značajne

Objektivneprocene

Glavne životne odluke

Procena kompleksnihObjektivnih i Subjektivnih

faktora


Izgrađeno Donošenje OdlukaNeki tipovi odluka su rutinske,predvidive i mogu se unapred programirati.

AKO nam nešto nedostaje na zalihama ONDA naručujemo novu količinuAKO količina zaliha padne ispod minimalnog nivoa,ONDA naruči novu količinuAKO količina zaliha padne ispod ukupne prodaje u poslednjoj nedelji,ONDA naruči jošAKO količina zaliha padne ispod predviđene prodaje za narednu nedelju,ONDA naruči josILI ALGORITAM. Izračunaj iznose za ponovno naručivanje na osnovu konpromisa između

minimiziranog nivoa zaliha (zalihe vezuju raspolozivi kapital) i potvrdi da li zalihe neće biti potrošene pre nego što stignu novo naručene.

Informacija zahtevaZa svaku stavku na zalihama

Tekući nivo zalihaKoličinu naručenihVreme isporukeMinimalni nivo zalihaEvidencija predhodne prodajeCena držanja zaliha (vrednost X nivo zaliha)Reklama predviđene prodajeProceni verovatnoću “iscrpljene zalihe”

PRIMER


Jednostavno Donošenje Odluka

Source: Bocij and Chaffey (2005), page 25


Teži oblik donošenja odluke

Izvor: Bocij and Chaffey (2005), strana19


Tablice odluke1Alternativni oblik stabla odlučivanja- Oba podržavaju opis pravila za struktuirane odluke pri čijem se donošenju

moze primeniti softver u okviru Informacionih Sistema.

Izvor: Bocij and Chaffey (2005), strana 19


Tablice Odlučivanja


Informacija moze biti tvrda ili meka

Drugačije razlaganje tipova informacija:Kvantitativna Informacija

Tvrdi podaciSlike, statistikaPrikupljaju se u cilju merenja,kvantifikacije ili beleženja, situacije ili događaja

Često “transakciono” – zapis transakcije bilo kog tipa kao što su nabavka, plaćanje, narudžba, isporuka bilo koje stavke sa lagera koje se

tražeIli to mogu biti podaci iz stvarnog života

zapisi o kupcima, zapisi o zaposlenima, inventar materijala[Masterfiles]Kvalitativna informacija

Meki podaciKvalitet ili karakteristikePrikupljene iz subjektivnih izvora informacija

komentari kupaca, lične beleške,slike, razgovoriNeformalne komunikacije - rasprave, email, sastanci, zapisnici sa sastanka


Neformalne komunikacijeAktivnosti

Razmotrimo ulogu neformalnih komunikacija unutar organizacija kao što su lokalna uprava ili bolnica.

1. Na koje načine neformalne komunikacije mogu podržati svakodnevne aktivnosti organizacije?

2. Kaliko je važna uloga neformalnih komunikacija unutar organizacija? Da li bi organizacija mogla efikasno da funkcionise,ako bi se neformalna komunikacija ograničila?

3. Kako se neformalna komunikacija može kontrolisati ili obuzdati za dobrobit organizacija?

4. Kakvi negativni rezultati mogu da se dogode ako se uspostavi prestroga kontrola neformalnih komunikacija?


Ponašanje u odlučivanju

Ponašanje u odlučivanjuNačin na koji menadžeri donose odluke i faktori koji utiču na njih.: Izgrađene odluke

One koje se mogu programiratiRutinske, ponovljiveTipično u situacijama gde su pravila i ograničenja u donošenju odluka poznata.

Neizgradjene odlukeSuviše kompleksne da bi se mogle programiratiNisu česte, strateškeTipično u situacijama gde pravila koja nameću odluku nisu znana. Takve odluke uglavnom se oslanjaju na iskustvo, prosuđivanje i znanje onih koji odlučuju.

Takođe se može istaći da, u realnosti, mnoge odluke nalaze se između ova dva ekstremaPolu-izgrađene Odluke

Menadžer AnalitičarSklon je kvantitativnim

informacijama uskog je pogleda

Intuitivni ManadžerMože da shvati

kvalitativne informaciješirokih je pogleda sa holističkim pristupom

Saznajni Stil


Model Odlučivanja

Stepen Aktivnosti

Inteligencija Svest da problem postojiSvest da se odluka mora doneti

Projektovanje Identifikovanje svih mogućih rešenjaIspitivanje mogućih rešenjaIspitivanje posledica primene svih mogućih rešenja

Izbor Izbor najboljeg rešenja

Primena Primeni rešenje

Procena Procena efektivnosti ili uspeha odluke


Donošenje Odluka

Procesi donošenja ličnih odluka

Trivijalne

Uglavnom InpulsivnoSubjektivno

Rutinske

PredvidiveUnapred programirane

Značajne

ObjektivnoProcenjivanje

Glavne životneodluke

Procena kompleksnihObjektivnih i Subjektivnih

Faktora

Operativninivo

Taktičkinivo

Strategijski nivo

Procesi donošenja poslovnih odluka


Nivoi Donošenja OdlukaStrategijskiMenadžeri se uglavnom bave dugoročnim planiranjem organizacije.

Taktičkisrednjeročno.Operativnikratkoročni, iz dana u dan.


Nivoi Donošenja OdlukaPotrebne karakteristike informacija

Atributi informacija za različite nivoe IS i onih koji odlučuju.

Izvor: Robson, Strategic Management (1997), Chapter 3, Page 87


Karakteristike odluka

Tabela 1.2 Karakteristike odluka i menadžerski nivoi

Odluke

ManadžerskiNivo

Tip Odluke VremenskaSkala

Uticaj naOrganizaciju

UčestalostOdluka

Strategijske Neizgrađene Dugo Veliki Retke

Taktičke Srednje Srednji

Operatvne Izgrađene Kratko Malil Česte


Karakteristike odluka

Tabela 1.3 Informacione karakteristike za odlučivanje u odnosu na menadžerske nivoe

Informacija

ManadžerskiNivo

Vremenski Period

Ucestalost Izvor Izvesnost Obuhvatnost

Detalji

Strategski Širok Nečesto Spoljni ManjeIzvesna

Široka Sažeta

Taktički

Operativni Uzak Često Unutrašnji Vise Izvesna Uska Detaljna


Teorija sistemaTeorija Sistema :

proučavanje ponašanja i interakcija unutar i između sistema.Ona je sredstvoza analizu i unapređenje poslovnih procesa.Može se primeniti za široku lepezu različitih oblasti i ona je osnovna podrška u razumevanju upravljačkih primena PIS-a.

Sistem se definiše kao skup povezanih komponenata koje deluju udruženo prema zajedničkom cilju.

Funkcija sistema je da prihvati ulaze i transfomiše ih u izlaze.


Slika 2.1 Osnovi model procesa transformacije

Projektovanje informacionih sistema 2009 01-50

Slika 2.2 Generički model sistema


Karakteristike sistema 1

1 Komponente sistema rade ka zajedničkom postignuću. Ovo je poznato kao sistemski cilj. Cilj sistema je svakako vrlo specifičan i često se može iskazati jednom rečenicom. Naprimer, cilj kola se može izraziti kao:prevoz ljudi i robe do određenog mesta ili lokacije.

Sistemski cilj: Sve komponente sistema su međusobno povezane preko zajedničkog cilja.


Slika 2.3 Poslovni informacioni sistem kao oganizacioni kontrolni mehanizam

INFO SISTEM malog biznisa 2010



2 . Sistemi ne rade u potpunoj izolaciji

Oni su smešteni unutar određenog okruženja

Širina (obuhvatnost) sistema oređena je njegovim granicama

Granica obeležava povezanost [interface] između sistema i njegovog okruženja

Sistemi mogu biti složeni i sastavljeni od potsistema

Potsistemi se mogu posmatrati kao sistemiNjihovo okruženje uključuje druge potsisteme sa kojima su oni povezani

Okruženje (environment): Ono što okružuje sistem, izvan njegovih granica.

Granice(Boundary): Povezanost između sistema i njegovog okruženja

Povezanost (Interface): Definiše razmenu između sistema i njegovog okruženja ili drugih sistema.


Karakteristike sistema 33 Systems can be complex and can be made up of other, smaller systems. These are

known as subsystems[5]. Systems composed of one or more subsystems are sometimes referred to as suprasystems[6].

The objective of a subsystem is to support the larger objective of the suprasystem. For an organisation, the subsystems such as marketing and finance would lie within the system’s boundary, while the following elements would lie outside as part of the business environment:Customers, sales channel/distributors, suppliers, competitors, partners, government

and legislation, the economy.An organisation will interact with all these elements that are beyond the system boundary

in the environment. We refer to this as an open system[7]. Most information systems will fall into this category since they will accept input and will react to it. Totally closed[8] systems which do not interact with their environment are unusual.

[5] Subsystem: Large systems can be composed of one or more smaller systems known as subsystems.

[6] Suprasystem: A larger system made up of one or more smaller systems (subsystems).[7] Open system: Interaction occurs with elements beyond the system boundary.[8] Closed system: No or limited interaction occurs with the environment.


Slika 2.4 Sistem sa otvorenom petljom (generic open-loop system)


Slika 2.5 Generiki sistem sa zatvorenom kontrolnom petljom


Slika 2.6 Generički model sistema sa zatvorenom kontrolnom petljom na ulazu


Karakteristike sistema 44 Podsistemi u informacinim sistemima sarađuju

razmenjujući informacije. Ovo je poznato kao interfejsmeđu sistema. Za informacione sisteme i poslovne sistemedobro definisan interfejs vodi ka efikasnoj organizaciji.

Na primer, naručbenice moraju proći kroz podsistemprodaje i došle u finansijski podsistem i podsistemdistribucije na jasan i ponovljiv način. Ako se to ne dogodi,naručbenice se mogu izgubiti ili zakasniti i usluga kupacamože izostati.



5 Povezanost ili sprega među podsistemima.Stepen sprege definiše koliko su blisko povezani različiti podsistemi. To je fundamentalni princip u teoriji sistema i projektovanju PIS-a jer podsistemi treba da su slabo spregnuti.

Sistemi ili podsistemi koji mnogo zavise jedan od drugog poznati su kao čvrsto spregnuti sistemi. U ovom slučaju ,izlazi jednog su direktni ulazi u drugi.

Slabo spregnuti sistemi (ili podsistemi ) manje su međusobno zavisni od čvrsto spregnutih i zato su u stanju da se lakše nose sa nepredviđenim situacijama ili događajima . Takvi sistemi imaju veći stepen autonomije,budući da imaju veću slobodu u planiranju i kontroli svojh aktivnosti.Iako su slabo spregnuti sistemi fleksibilniji i adaptivniji od čvrsto spregnutih sistema,ta veća fleksibilnost uvećava verovatnoću pojave neefikasnosti.Tradicionalni metod proizvodnje gde se materijal drži ‘pri ruci’ kao zaliha je slabo spregnut. U ovakvom slučaju nije neophodno da proizvodnja bude usaglašena sa prodajom, ali to izaziva povećanje cene držanja zaliha.

Sprega. Definiše koliko su blisko povezani različiti podsistemie. Slaba sprega podrazumeva da moduli ramenjuju minimuminformacija i ne dele podatke i programske kodove. Čvrsto spregnuti sistemi značajno zavise jedan od drugog.



6 Sistemi su hijerarhijski uređeni. Sistemi su sačinjeni od podsistema koji pak mogu sami biti sastavljeni od drugih podsistema. Otuda se može shvatiti da delovi sistema na određeni nači zavise jedan od drugog. Tameđuzavisnost znači da promena u jednom delu sistema vode ili rezultuju u promenama koje se javljaju u jednom ili više drugih delova.

Međuzavisnost: Međuzavisnost znači da promena u jednom delu sistema vode ili rezultuju u promenama koje se javljaju u jednom ili više drugih delova.


Izvor: Levels and planning horizons of management activity, Robson (1997)

1965 – Anthony-evaHierarhija IS Primena

Klasična organizacionastruktura predviđa hijerarhiske nivoe u odnosu na zaposlene.

- Piramidalna struktura.

MODEL

StrategiskoPlaniranje

Manadžerska KontrolaI taktičko Planiranje

Operativno planiranje i kontrola

Dugoročno

Kratkoročno

Horizont PlaniranjaMenadžerska Hijerarhija

Anthony (1965) je naznačio kako se informacioni sistemi raflektuju na menadžersku hijerarhiju – postoje različiti sistemi koji treba da zadovolje infornatičke potrebe različitih nivoa menadžerske hijerarhije.


1965 – Anthony-evaHierarhija IS Primena

Antonijev model mogućih primena- zasnovan na menadžerskoj aktivnosti sa stanovišta strategije

Najviši nivo – strategijsko planiranjet.j. Sistemi Planiranja

Srednji nivo – manadžerska kontrolat.j. Kontrolni Sistemi

Najniži nivo – operativna kontrolat.j. Operativni Sistemi

Antonijeve premise:Informacione potrebe se fundamentalno razlikuju za tri različita nivoa

upravljanja tako da zahtevaju različite IS/ IT primere.Antonijev “piramidalni izgled” IS primena još uvek predstavlja klasičan

pogled.


Prirodni Razvoj IS Primena u Skladu sa Hierarhijom

TIP OPSLUŽIVANE GRUPE

STRATEGIJSKI NIVO VIŠIMANADŽERI

MENADŽERSKI NIVO SREDNJIMANADŽERI

OPERACIONI OPERATIVNINIVO MANADŽERI

NIVO ZNANJA ZNANJE&OPERATERI

PRODAJA PROIZVODNJA FINANSIJE RAČUNOVOD LJUDSTVO

KONCEPT


Nivo IS Primena

Efikasnost IS je kumulativnaDonošenje odluka na svakom nivou zavisi od IS za taj nivo

plus IS za niži nivoplus stepen integracije uzpostavljen između sistema.

PRIMERNIVO NAMENAPodoperaciona Izrada porudžbenica(transakciona) Operaciona Izveštaji dnevne prodaje za glavnu knjiguTaktička Razvoj budžetskog predviđanjaStrategiska Poređenje poslovnih sektora

Zavisno od IS nivoa podžanih kratkoročnim rutinskim i izgrađenim odlukama(Operacione Odluke) i podržanih od dugoročnih, nepredvidivih (StrateškeOdluke)… ili nešto između ta dva ekstrema.



iInformacija

Sačinjena je od podatakaSmeštena (u bazi podataka)

Računari njome rukujuPotrebna je ljudima




Rade uz pomoć računara ili mreže?Ljudi ih projektuju(osmišljuju)





Posao [Business]Difinicija po rečnikuPosao

Nabavka ili prodaja dobara ili usluga;komercijalna organizacijaOrganizacija

Stanje organizovanosti; poslovna ili administrativna struktura ujedinjena i formirana za specifičnu namenu; sistem koji povezuje ljude,pravila i strukturu.

PrimeriSamostalni vodoinstalaterGvožđara sa 4 zaposlenaLanac od pet prodavaca kolaNacionalni lanac apotekaProizvodnja digitalnih televizoraMultinacionalna petrohemiska kompanija

DEFINICIJA

Povećanje obimaviše zaposlenih

veći obrtviše lokacija

složenije

Više informacijaViše pisanija?


Obim ekonomije i birokratija

Kako se poslovi šire tako oni ubiru plodove ekonomije širokog spektraveća kupovna moć -> jeftiniji resursispecijalizovanije funkcije(poslovne jedinice)povećan broj starijih-viših menadžera

Ali takođe, potencijalno, više birokratije…

“Smanjenje modernog kancelariskog upravljanja je duboko usađeno u njegovoj prirodi” Max Weber, Economy and Society (1922)

Birokratija je često sinonim za “papirologiju” – što se očitava u ispunjavanju formi, korišćenju kodova, brojeva, ispunjavanju, praćenju procedura,i upravljačke kontrole sa vrha ka dnu itd.

Ljudi i papir čine informacione sisteme.

Što je posao veći,to je potrebna promišljenija kontrola sistema. Računar čini informacione sisteme.


Elementi “Posla”

Sastavni delovi posla– ljudi organizovani da postignu specifičnu nameru - upravljanje novcem i resursima- pravljenje profita (ili izbeći gubitke)

“Mi nismo…….posao” Da li sledeće može biti klasifikovano kao posao “business”?

Slobodne konsultacije sa studentimaPAKOMViša škola za menadžment u ZaječaruUniverzitet u NisuVlada Republike SrbijeSrbija i Crna GoraSvetinikolska crkvaProdaja sladoleda na uliciČair u NisuDečiji vozić u ČairuProdaja kokica u Čairu

TestIma li tamo ljudi?Da li je uređeno?

Ima li tamo određene namene?

Da li se tamo zahteva upravljanje novcem i

resursima?Da li je važno da se na

tim mestima ostvari profit(ili da se ne prave

gubici)?

Da li to pomaže toda se to navedeno smatra

poslom?


Generički Model Sistema

Source: Bocij, Chaffey et al, Business Information Systems (2005) Page 41


Teorija Sistema primenjena na Posao

Posao može da se posmatra kao“sistem” po svim njegovim pravilima:

Ulaz Ono što ulazi u sistemŠta ulazi u posao – snabdevanje, resursi, kapital, radna snaga

Proces Ono što se događa unutar sistemaŠta se događa unutar posla – njegove operacije, poslovni proces

Izlazi Ono što izlazi iz sistemaŠta posao proizvodi –završne proizvode, usluge,otpatke

Povratna sprega Informacije o mogućnostima SistemaInformacije o mogućnostima posla – “informacioni sistem ” koji

posao posedujeKontrola Koristi povratnu spregu za podešavanje Procesa

Upravljanje poslom- oslanja se na “informacione sisteme” kojima daje povratnu spregu.


Kontrola: uloga Poslovnog Informacionog Sistema

Bocij and Chaffey (2005), page 43


Teorija Sistema primenjena na Posao [Business] II

“Teorija sistema je skup unapređenih koncepata koji prevazilazi identifikovanje pet glavnih elemenata i pomaže razumevanju i objašnjenju složenih sistema

– delimično ljudski sistemi.”1. Komponente sistema sarađuju radi postizanja zajedničkog cilja

Posao ima svrhu(tipično profit i/ili strateški ciljevi).2. Sistemi ne rade u potpunoj izolaciji

Oni su smešteni unutar određenog okruženjaŠirina obuhvatnost sistema oređena je njegovim granicamaGranica obeležava povezanost [interface] između sistema i njegovog okruženja

Posao se odvija u kompleksnom okruženjuGranice se definišu na bazi resursa koje on kontroliše(zaposleni,novac,potrživanja itd.)Međuveze (Interfaces) često uključuju finansiske i/ili legalne odnose

(kupovina,prodaja,ugovori)3. Sistemi mogu biti složeni i sačinjeni od podsistema

Posao može imati mnogo distributera,ogranaka,odelenja, filijale4. Podsistemi se mogu tretirati kao sistemi

Njihovo okruženje uključuje druge podsisteme sa kojim su oni povezaniSvaki distributer,ogranak,odeljenje,filijala može se smatrati kao posao u pravom smislu reči –deo njihovog okruženja bio bi celokupni posao.


Poslovno Okruženje

Ključne TačkePoslovno okruženje je

kompleksno, dinamično ipotencijalno neprijateljsko.

Posao potrebuje informacijuo sopstvenom okruženju:tda bi mogao da donosi

odlukeda koristi sopstvene resursetda na najbolji način iskoristi

okruženje i preživi!


Poslovni Informacioni Sistemi

Bocij and Chaffey (2005), strana 46‘Poslovni informacioni sistem je grupa međusobno povezanih

komponenata koje sarađuju na izvođenju ulaznih,obrade,izlaznih,smeštaja i kontrolnih aktivnosti u cilju pretvaranja podataka u informatičke proizvode koji se mogu koristiti za podržavanje reklamiranja, planiranja, kontrole, koordinacije, donošenja odluka i radnih aktivnosti unutar organizacije.’

DEFINCIJA

Poslovni Informacioni Sistem

Grupa komponenata koje

kolektivno rade

Procesi koji pretvaraju podatke u

informacione proizvode

Organizacija koja koristi te

informacione sisteme


Resursi koji podržavaju PISPIS se uglavnom oslanja na pet različitih tipova resursa:1. Ljudski resursi

Uključuju korisnike sistema i one koji su ga izgradili i one koji ga podržavaju

2. Hardverski resursiUključuju sve računarske uređaje i mašine od PCa, printera, disk drivera, servera, telefona, fax mašina, digitalnih naprava, električnih postrojenja i mehaničkih uređaja koji se koriste od sistema.

3. Softverski resursiUključuju računarske programe, operativne sisteme, softverske pakete, programi za navlačenje i NAJVAŽNIJE procedure, instrukcije, priručnike, smernice itd. Koje oblikuju sistem.

4. Komunikacioni resursiUključuju resurse za prenos informacija (podataka) unutar sistema i ka njegovom okruženju.

5. Resursi podatakaUključuju sve podatke bez obzira na njihovu formu – uključuju baze podataka, fajlove, podatke pisane na papiru, merenja sa uređaja proizvodne linije itd.


Resursi koji podržavaju PIS

Izvor: Stair and Reynolds (2003), Principles of Information Systems, 6th Edition, Thompson


Računarski Sistemi + Ljudi = Informacioni Sistemi

Moderni (t.j. kompjuterizovani) IS kombinuju Računarske sisteme i Ljude(unutar procedura i organizacionih struktura)

Informacioni Sistem

Informacioni Sistemis u “brak to dvoje”

…”snaga iznad očekivanja” -- Leo Cherne.

neverovatno brz,tačan,i

glup

spor, netačan,ali brilijantan

Namena


Korisnost Računarskih Sistema

BrzinaRačunarski hardver može da obradi milione instrukcija u sekundi.Električni signali duž komunikacionih linija putuju brzinom svetlosti.

TačnostRačunarski softver može da računa i prati programska pravila sa potpunom tačnošću.

PouzdanostSistemi mogu da rade 24sati 7dana u nedelji sa zaštitom i bez greske.

ProgramabilnostRačunarski softver može se izmeniti i prilagoditi kako promene nalažu.

Ponovljivi ZadaciRačunarski sistemi mogu da obavljaju poslove koji su ljudima dosadni ili zamorni.


Nedostaci Računarskih Sistema

Prosuđivanje/iskustvoUprkos postojanju nekih uspešnih sistema veštačke inteligencije i ekspertskih sistema,računarski sistemi uglavnom ne mogu rešavati probleme korišćenjem sopstvenog prosuđivanja i iskustva.

Improvizacije/fleksibilnostRačunarski sistemi mogu reagovati samo na situacije za koji su programirani –oni su nepouzdani kada se suoče sa neočekivanim situacijama i događajima.

InovacijaRačunarima nedostaje ljudska kreativnost – oni nemaju mogućnost da razmišljaju apstraktno i da na taj nači n nalaze nove puteve rešavanja problema.

IntuicijaRačunari ne poseduju mogućnost intuitivnog naslućivanja najpogodanijeg odgovora za postavljen problem

Kvalitativna informacijaSoftver je relativno siromašan u zahvatanju,rukovanju i pravljenju deduktivnog zaključivanja iz kvalitativnih informacija. Ljudi su mnogo bolji u donošenju neizgrađenih subjektivnih odluka.


Uticaj Poslovnih Informacionih Sistema

Bez informacionih sistema

Management Do the Job Staff

Sa informacionim sistemima

StaffManagement Do the Job

Information Systems

Informacioni Sistemi predstavljaju poseban deo koji je uključen u obavljanje posla. Očekivano je da oni menjaju odnos između uprave i zaposlenih.


Računarski Sistemi su opasni

Računarski sistemi su u biti GLUPI. Oni radi egzaktno ono što im je rečeno i SAMO ono što im je rečeno.Ljudi su sposobni da razborito procenjuju na osnovu osećanja proporcija,razložnosti, perspektive i namene. Sistemi mogu samo da se‘bore’ sa izuzecima i uslovima koji su predviđeni u vremenu kada su oni bili razvijeni i zato ugrađeni u projekat.

Nivo inteligencije

Inteligencija VISOKA NISKAZDRASTVENO UPOZORENJE: Ovaj slajd je Hipotetičan!

VRLO NISKA

Management Staff Information Systems

Primer: X = 5; Smatraj da je to dodavanje 1 na X gde je X = 4

Rezultat: OBELEŽI PROBLEM PREDAJ SE POSLE POKUŠAJA DORADI ZAUVEK


Neki Citati

“ Računar je neverovatno brz, tačan,i glup. Čovek je neverovatno spor,netačan,i brilijantan. Brak između ovo dvoje je snaga iznad očekivanja” -- Leo Cherne

“Nikad ne radi sa decom,životinjama ili računarskim sistemima” -- Anon

“Grešiti je ljudski,ali da u potpunosi pogubiš konce treba vam računar” -- Anon

Računarski Sistemi su opasni


Uticaj PIS-a naManadžment i Zaposlene

Informacioni Sistemi ‘preuzimaju’ neke aspekte radnog zaduženja menadžera i zaposlenihManadžeri i Zaposleni smatraju da oni dele ’odgovornost’ njihove uloge i njihovih veza sa Informacionim Sistemom nad kojim imaju ograničenu kontrolu i koji nedovoljno razumeju.

Odnos između menadžmenta i zaposlenih

Management Staff

Uloga Rešavanje Problema Rutinski Zadaci

Bavi se Izuzeci i Izdanja Predvidive aktivnosti

Vertikalnim odnosima Viši Menadžment Manadžment[upravljanje]

Lateralnim odnosima Drugi Menadžeri Druga Odeljenja

Spoljnim vezama Visok Nivo/Dugoročno Iz dana u dan (Transakcije)

(Kupci i Dobavljači)

Transakcije

Programabilne Aktivnosti

Zajednički IS

Drugi unutrašnji IS

Kupci: e-kupovina

Dobavljači: e-biznis

PIS utiče na menadžere i zaposlene i na posao koji rade.

Information Systems

Veze sa I.S.


Uticaj novihInformacionih Sistema

Uticaj I.S. na raspodelu poslova i mogućnosti

Tekuća Radno opterećenjei Mogućnosti

Management Staff


Smanjenje radne snage,iste Mogućnosti

A. Strategija smanjenja Troškova

Smanjenje Radnog opterećenja

Promena Uloga

Smanjenje Radne snage

Poslovni Boljitak Kreira mogućnosti za smanjenje troškovaMogućnosti za Smanjenje Troškova

Strategije Smanjenja Troškova -> Najpodesnije za uvođenje vise rutinskih predvidivih poslova. Okruženja gde su istaknute obrade obimnih transakcija.



Tekuća Radna snaga,poboljšane Mogućnosti


Tekuće Radna snaga i Mogućnosti

Management Staff


Smanjena Radna snaga,iste Mogućnosti

A.Strategija Smanjenja Troškova

B. Strategija Unapređenja Konkurentnosti

SIsta radna snaga

Promena uloga

Poslovni Boljitak Kreiranje Mogućnosti za povećanje Obrta/ Dobit

PoboljšaneMogućnosti

Uticaj I.S.a na Radnu snagu i Mogućnosti

Strategija konkurenske Prednosti(Rasta)Najpodesnija za okruženje sa kompleksnijim Ljudskim Poslovima

Okruženja gde se prednost daje podršci boljem donošenju odluka.



Sa bilo kojom strategijom – uloge se menjaju od rutunskih poslova prema razrešenju izuzetaka i rešavanju problema. One će se više menjati u Strategiji B.Manadžeri i Zaposleni će ili razrešiti probleme i prilagoditi se novim ulogama ili će odbiti novi sistem. To je verovatnije u Strategiji A.

Uticaj I.S.a na Radnu snagu i Mogućnosti

Tekuća Rdna snaga i Mogućnosti

Management Staff


Smanjena Radna snaga,i iste Mogućnosti

Tekuća Radna snaga,Poboljšane Mogućnosti


A. Strategija Smanjenja Troškova

B. Strategija Unapređenja Konkurentnosti

Stav za Promenu

Stresno i Zloslutno

Stresno ali pruža Mogućnosti



ZaključakInformacioni Sistemi mogu se koristiti za smanjenje radne snage predvidivih rutinskih poslova.

Ljudi (Manadžeri i Zaposleni) su uvek potrebni za razrešenje izuzetaka – nepredvidivih i nerutinskih poslova.

Novi Informacioni Sistemi će uneti promene u ulogama Menadžera i Zaposlenih.Teško je(i skupo!) ‘potpuno prepisati’ te promene ulogama ljudi jer oni treba

suštinski da se nose sa nepredvidivim i nerutinskim.

I Menadžeri i Zaposleni mogu očekivati visok nivo stresa kada budu namerili da odrede svoju novu ulogu i da se njoj prilagode. Oni očekuju podršku a neki od njih neće sarađivati. Da bi se shvatile prednosti novog informacionog sistema IS - Poslovi zahtevaju ili da se smanji troškovi zaposlenih ili da se poveća njihova plata. Novi IS kreiraju mogućnosti da se to učini.


Tabela 2.1 Kategorije računarski zasnovanih informacionih ssistemaBocij and Chaffey (2005), strana 51

Operativni InformacioniSistemi

Manadžerski InformacioniSistemi

Sistemi za Obradu Transakcija

Sistemi za Podršku Odluka

Sistemi za Kontrolu Procesa Informacioni Sistemi za Pripremu Izveštaja

Sistem za Kancelarisko Poslovanje

Izvršni Informacioni Sistemi

Kategorije IS zasnovanih na računarima

Tradicionalni Poslovni Informacioni Sistemi se kategorišu kao:

Operativni Informacioni SistemiSistemi potrebni za svakodnevne aktivnosti u poslovanju kao što je kontrola u fabrici ili u radionici,obrada transakcije kupljenih i prodanih dobara, komunikacije kao što su email i fax i sistemi za poboljšanje produktivnosti kao što je obrada teksta.

Manadžerski Informacioni SistemiSistemi koji obezbeđuju povratnu spregu prema organizacionim aktivnostima radi podrške donošenju upravljačkih odluka.

Novi tipovi PIS prepliću oba pomenuta nivoa


Kategorije PIS po organizacionim nivoima

Izvor: Bocij and Chaffey (2005),strana 50

Manažerski Informacioni Sistemi

Operativni Informacioni Sistemi

moderni PIS mogu objedinjavati operativne i menažerske oblasti


Planiranje Preduzetničkih Resursa

Planiranje Preduzetničkih ResursaJedinstveno rešenje Informacionog Sistema koje se kupuje od jednog

dobavljača sa integrisanim funkcijama za glavne poslovne zahteve koji proističu iz lanca internih vrednosti, uključuje:

proizvodnjudistribucijuprodajufinansijeupravljanje ljudskim resursima

Sistem upravlja informacijama o svim resursima u preduzetništvu (poslu) i daje“holističku’’ sliku o onome šta se događa u preduzeću radi podrške upravljanju i strategiskom planiranju.


Konkurentne Prednosti

Konkurentna PrednostPrednosti neke organizacije u odnosu na konkurenciju, može se postići na sledeći načine:

Biti u nečemu bolji od konkurenata.Imati bolji Informacioni Sistem od njih.

Tri osnovne kategorije:

1. Vodeći po CeniBiti najjeftiniji (zbog nižih troskova)

2. Razlikovanje ProizvodaImati proizvode koji su jedinstveni ili najmanje različite

3. InovacijeNalaženje novih načina obavljanja poslova ili novih proizvoda


Lanci Internih Vrednosti

Lanac Internih VrednostiLanac procesa unutar poslovanja koji “dodaje vrednost” Ulazu (Resursima) da

bi se oni preobratili Izlaz (Proizvodi ili Usluge)Klasični model je Porterov model Lanca Internih Vrednosti(1980)

Izvor: Porter (1980) in Bocij and Chaffey (2005), strana 61


Korišćenje IS za poboljšanje lanca vrednosti

Lanac VrednostiTri su načina kako informacija može da utiče na lanac vrednosti:

1. BogatU poslu zaposleni i uprava dele mnogo više internih informacija. Moderne mreže

povezuju svakog sa svakim.2. Prilagođavanje

Informacija se tako kroji za sve koji treba da je koriste tako da ona postaje pristupačnija,jasnija i korisnija.

Moguće je projektovati sofisticirani softver koj daje pravu informaciju pravim ljudima u pravo vreme i na pravi način.

3. DijalogTradicionalna informacija (preko papira) je jedan način (“prosledi informaciju”,

“protok podataka” ali mreže nisu u stanju da uspostave dvosmernu komunikaciju između delova. Zahteva vise sofisticiranog odlučivanja.


Korišćenje Informacionih Sistema za postizanje konkurentskih prednosti

IZVOR: Bocij and Chaffey (2005), page 63


Zaključak

Informacioni Sistemi su bitni za preživljavanje Poslova.

Interni Informacioni Sistemi pomažuSmanjenju Troškova efikasnim upravljanjem resursa kroz lanac internih vrednostiPoboljšanju upravljačkog odlučivanja sumiranjem internih informacija

Spoljni Informacioni Sistemi mogu pružiti konkurentske prednosti Nadgraditi ili smanjiti troškove u lancu snabdevanjaPoboljšati strateško odlučivanje sumiranjem spoljnih informacija

Većina organizacija ima nasleđe različitih Informacionih Sistema.

Većina je uvedena (ili se uvodi) ERP-zasnovani informacioni sistemi internoInformacioni sistemi elektronskog poslovanja spolja


Konsultacije:četvrtkom od 12-14h

Predavač: Doc. Dr Boban Brankoviće-mail: [email protected]

Asistent: Mr Darko Vukoviće-mail: [email protected]

mailto:[email protected]�

Documents

INFOsistem malog biznisa-01 Primena teorije sistema u malom biznisu