75
Inkluzija i Inkluzija i i i nkluzi nkluzi vno vno obrazovanje obrazovanje P P rof. dr Vesna Radoman rof. dr Vesna Radoman FASPER FASPER

Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

  • Upload
    artan

  • View
    57

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje. P rof. dr Vesna Radoman FASPER. INKLUZIJA ( uključivanje). - PowerPoint PPT Presentation

Citation preview

Page 1: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Inkluzija i iInkluzija i inkluzinkluzivno vno obrazovanjeobrazovanje

PProf. dr Vesna Radomanrof. dr Vesna Radoman

FASPERFASPER

Page 2: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

INKLUZIJAINKLUZIJA ( (uključivanje)uključivanje)

Inkluzija je koncept koji se razvio u drugoj polovini Inkluzija je koncept koji se razvio u drugoj polovini 20v. i podrazumeva da svako bez obzira koliko bio 20v. i podrazumeva da svako bez obzira koliko bio različit, treba da bude uključen i prihvaćen od različit, treba da bude uključen i prihvaćen od strane društvene zajednice i da joj na svoj način strane društvene zajednice i da joj na svoj način doprinosi, ali i da se oseća zadovoljno i doprinosi, ali i da se oseća zadovoljno i ravnopravno sa ostalim članovima društva.ravnopravno sa ostalim članovima društva.

Ključni princip za ostvarenje inkluzije jeste da Ključni princip za ostvarenje inkluzije jeste da zajednica mora da se menja i prilagođava tako da zajednica mora da se menja i prilagođava tako da može da obuhvati i podrži sve svoje članove bez može da obuhvati i podrži sve svoje članove bez obzira na različiobzira na različitosttost

Page 3: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Pokret za inkluzijuPokret za inkluziju

Ovaj pokret razvio se 70-ih i 80-ih godina 20-Ovaj pokret razvio se 70-ih i 80-ih godina 20-og veka u zapadnom društvu od strane og veka u zapadnom društvu od strane samih osoba sa smetnjama i teškoćama koje samih osoba sa smetnjama i teškoćama koje su bile obrazovane (pravnici, profesori itd.) su bile obrazovane (pravnici, profesori itd.) kao i od strane organizacija i udruženja kao i od strane organizacija i udruženja roditelja ovakve dece. Oni su se udružili u roditelja ovakve dece. Oni su se udružili u pokret koji se bori za ljudska prava pokret koji se bori za ljudska prava marginalizovanih društvenih grupa i njihovo marginalizovanih društvenih grupa i njihovo uključivanje u različite tokove društvenog uključivanje u različite tokove društvenog života.života.

Page 4: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

DDometi ovog pokretaometi ovog pokreta

PPokrenuli su mnogobrojne promene na nivou UN, UNICEF-a okrenuli su mnogobrojne promene na nivou UN, UNICEF-a (rezolucije, deklaracije itd.)kao i zakonodavne promene i (rezolucije, deklaracije itd.)kao i zakonodavne promene i promene u socijalnoj i obrazovnoj politici mnogih država i promene u socijalnoj i obrazovnoj politici mnogih država i vlada koje otpočinju sa novom inkluzivnom praksom. Italija je vlada koje otpočinju sa novom inkluzivnom praksom. Italija je pre 40-tak godina prva zakonom ukinula specijalne škole i pre 40-tak godina prva zakonom ukinula specijalne škole i otpočela isključivo inkluzivno obrazovanjeotpočela isključivo inkluzivno obrazovanje

Uključuju se i socijalne nauke pa i socijalna i pedagoška Uključuju se i socijalne nauke pa i socijalna i pedagoška psihologija, socijalna medicina, sociologija, pedagogija, psihologija, socijalna medicina, sociologija, pedagogija, rehabilitacione nauke. One se bave empirijskim istraživanjima rehabilitacione nauke. One se bave empirijskim istraživanjima efekata inkluzivne prakse i razvojem teorije u ovoj oblasti efekata inkluzivne prakse i razvojem teorije u ovoj oblasti (modeli ometenosti)(modeli ometenosti)

Danas ovo postaje jedna od vodećih tema u naukama o Danas ovo postaje jedna od vodećih tema u naukama o detetu, obrazovanju, pedagoškoj praksidetetu, obrazovanju, pedagoškoj praksi

Page 5: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Inkluzija u javni Inkluzija u javni kulturni kulturni žživot ivot ii umetnostumetnost

Američki glumac i Američki glumac i zabavljač- osoba sa zabavljač- osoba sa Daunovim sindromomDaunovim sindromom K R I S B U R KK R I S B U R K

Page 6: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Inkluzija i inkluzivno Inkluzija i inkluzivno obrazovanje u Srbijiobrazovanje u Srbiji

PPostaju važna tema u Srbiji od 2000g. ostaju važna tema u Srbiji od 2000g. kada su otpočele demokratske promenekada su otpočele demokratske promene

Ministarstvo prosvete osniva ekspertsku Ministarstvo prosvete osniva ekspertsku grupu 2002g.koja pravi strateški plan za grupu 2002g.koja pravi strateški plan za reformu našeg obrazovnog sistema i koja reformu našeg obrazovnog sistema i koja se zalaže za jedno uravnoteženo rešenje se zalaže za jedno uravnoteženo rešenje što većeg uvođenja inkluzivne prakse ali i što većeg uvođenja inkluzivne prakse ali i reformu specijalnog školstva koje takođe reformu specijalnog školstva koje takođe treba da opstane ali u redukovanom vidu.treba da opstane ali u redukovanom vidu.

Page 7: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Inkluzivno društvoInkluzivno društvo

Društvo koje ravnopravno tretira sve svoje Društvo koje ravnopravno tretira sve svoje članove nastojeći da onima koji imaju članove nastojeći da onima koji imaju različite teškoće zbog kojih su isključeni iz različite teškoće zbog kojih su isključeni iz mnogih oblasti društvenog života mnogih oblasti društvenog života (ekskluzija), omogući,olakša, podpomogne (ekskluzija), omogući,olakša, podpomogne njihovo uključivanje u društvene tokove njihovo uključivanje u društvene tokove gde god je to moguće gde god je to moguće

Page 8: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

PPredpostavke na kojima počiva redpostavke na kojima počiva inkluzijainkluzija

Svaki čovek (dete) je individualno i jedinstveno Svaki čovek (dete) je individualno i jedinstveno biće koje ima svoje specifičnosti, potencijale, biće koje ima svoje specifičnosti, potencijale, talente i teškoće.talente i teškoće.

Sistem treba da se podesi tako da se Sistem treba da se podesi tako da se potencijali i talenti razviju, a teškoće potencijali i talenti razviju, a teškoće prevazilazeprevazilaze

Društvena zajednica je odgovorna prema svim Društvena zajednica je odgovorna prema svim svojim članovima među kojima su i oni kojima svojim članovima među kojima su i oni kojima je potrebna posebna i veća društvena podrška je potrebna posebna i veća društvena podrška

Page 9: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

InkluzijaInkluzija

Dečak sa telesnom Dečak sa telesnom invalidnošću invalidnošću učestvuje zajedno sa učestvuje zajedno sa drugom decom u drugom decom u sportskim sportskim aktivnostima (atletika)aktivnostima (atletika)

Page 10: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

KKljučne reči su :ljučne reči su :

RRavnopravnostavnopravnost IInformisanostnformisanost LLjudska pravajudska prava PParticipacija articipacija ObrazovanjeObrazovanje DDostojanstvo ličnostiostojanstvo ličnosti

Page 11: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Participacija i dostojanstvo Participacija i dostojanstvo ličnostiličnosti

........

Page 12: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

DDruštveno i psihološko ruštveno i psihološko okruženjeokruženje

IIma ogromnu ulogu u razvoju ličnosti svakog ma ogromnu ulogu u razvoju ličnosti svakog pojedinca, a posebno je važno za dete pa i pojedinca, a posebno je važno za dete pa i odraslu osobu sa ometenošću.odraslu osobu sa ometenošću.

DDruštveno i psihološko okruženje deteta ruštveno i psihološko okruženje deteta (odrasle osobe) sa (odrasle osobe) sa jejezičkom ometenošću ima zičkom ometenošću ima posebnu važnost i značaj za razvoj stabilne i posebnu važnost i značaj za razvoj stabilne i zrele ličnosti u odnosu na druge koji nemaju ovu zrele ličnosti u odnosu na druge koji nemaju ovu ometenost jer su tu smešteni važni instrumenti ometenost jer su tu smešteni važni instrumenti za podsticanje adekvatnog psihičkog razvojaza podsticanje adekvatnog psihičkog razvoja

Page 13: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Društveno institucionalno i Društveno institucionalno i vaninstitucionalno delovanje u vaninstitucionalno delovanje u

inkluzivnom smeruinkluzivnom smeru Institucionalno delovanjeInstitucionalno delovanje se odvija krozse odvija kroz

- Obrazovni sistem koji se prilagođava i potrebama osoba - Obrazovni sistem koji se prilagođava i potrebama osoba sa ometenošćusa ometenošću

- PPrilagođeno pružanje zdravstvenih usluga i rilagođeno pružanje zdravstvenih usluga i komunikativna i fizička pristupačnost zdravstvenih službi komunikativna i fizička pristupačnost zdravstvenih službi ovim osobamaovim osobama

- Politiku njihovog zapošljavanja, Politiku njihovog zapošljavanja, - Pristupačnost kulturnih sadržaja (pozorište, film, Pristupačnost kulturnih sadržaja (pozorište, film,

tv,kompjuteri, sport, verski život)tv,kompjuteri, sport, verski život)- donošenje antidiskriminacionih zakona i donošenje donošenje antidiskriminacionih zakona i donošenje

propisa koji ih pozitivno diskriminišupropisa koji ih pozitivno diskriminišu

Page 14: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

PPozitivan društveni odnos – ozitivan društveni odnos – inkluzivni etosinkluzivni etos

PPotrebno je da svako društvo naročito ako otrebno je da svako društvo naročito ako se zalaže za demokratske vrednosti razvija se zalaže za demokratske vrednosti razvija odnos prihvatanja, tolerancije, pozitivnog i odnos prihvatanja, tolerancije, pozitivnog i podstičućeg prema onima koji su različiti podstičućeg prema onima koji su različiti pa tako i prema osobama sa nekom vrstom pa tako i prema osobama sa nekom vrstom ometenosti ometenosti

Predrasude i negativni stavovi prema njima Predrasude i negativni stavovi prema njima mogu imati pogubno dejstvo na njihov mogu imati pogubno dejstvo na njihov psihički razvoj i psihičko funkcionisanjepsihički razvoj i psihičko funkcionisanje

Page 15: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

DDelovanje okruženja na psihološku klimu i psihički elovanje okruženja na psihološku klimu i psihički razvoj deteta sa smetnjama i teškoćama u razvojurazvoj deteta sa smetnjama i teškoćama u razvoju

OOsim uticaja porodice kao najvažnijeg sim uticaja porodice kao najvažnijeg sredinskog faktora u psihičkom razvoju sredinskog faktora u psihičkom razvoju deteta sa oštećenim sluhom, veliki je uticaj deteta sa oštećenim sluhom, veliki je uticaj škole, vršnjaka, (re)habilitacionog sistema škole, vršnjaka, (re)habilitacionog sistema i zdravstvenih službi kao i političkog i zdravstvenih službi kao i političkog sistema naročito socijalne politike i zakona sistema naročito socijalne politike i zakona koji mogu biti stimulativni ili destimulišući u koji mogu biti stimulativni ili destimulišući u pogledu njegovog adekvatnog psihičkog pogledu njegovog adekvatnog psihičkog razvojarazvoja

Page 16: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

SSocijalna inkluzijaocijalna inkluzija

KKoncept društvenih promena koje će oncept društvenih promena koje će omogućiti svestrano uključivanje (inkluzija) omogućiti svestrano uključivanje (inkluzija) svih osoba koje su do tada bile isključene svih osoba koje su do tada bile isključene (ekskluzija) iz raznih oblasti društvenog (ekskluzija) iz raznih oblasti društvenog života, naročito iz važnih društvenih života, naročito iz važnih društvenih tokova, a to je pre svega obrazovanje i tokova, a to je pre svega obrazovanje i školovanje.školovanje.

Smatra se da uvođenje promena treba Smatra se da uvođenje promena treba započeti sa obrazovanjem započeti sa obrazovanjem

Page 17: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

IInkluzivno obrazovanjenkluzivno obrazovanje

OOno predstavlja jedan vid socijalne inkluzije ali no predstavlja jedan vid socijalne inkluzije ali onaj koji je od najveće važnosti a podrazumeva onaj koji je od najveće važnosti a podrazumeva podešavanje redovnog obrazovnog sistema podešavanje redovnog obrazovnog sistema specifičnim i posebnim potrebama učenika kako specifičnim i posebnim potrebama učenika kako bi postao obuhvatan za svu decu , što bi postao obuhvatan za svu decu , što podrazumeva i decu sa teškoćama i smetnjama podrazumeva i decu sa teškoćama i smetnjama u razvoju u razvoju

Inkluzivna škola mora biti podešena kadrovski, Inkluzivna škola mora biti podešena kadrovski, organizaciono,didaktički, arhitektonski kao i u organizaciono,didaktički, arhitektonski kao i u pogledu inkluzivnog etosapogledu inkluzivnog etosa

Page 18: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Дефинисање основних појмова у Дефинисање основних појмова у областиобласти:

деца са посебним потребама Деца са ометеношћу у развоју ученици са посебним образовним потребамаученици са посебним образовним потребама медицински и социјални модел ометеностимедицински и социјални модел ометености

(disability)(disability) интеграција и инклузијаинтеграција и инклузија образовање за свеобразовање за све

Page 19: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Деца са посебним потребамаДеца са посебним потребама(деца којој је потребна посебна (деца којој је потребна посебна

подршка)подршка) Деца са телесном менталном и сензорном Деца са телесном менталном и сензорном

ометеношћуометеношћу Са поремећајима понашањаСа поремећајима понашања Са тешким хроничним обољењимаСа тешким хроничним обољењима Са емоционалним поремећајимаСа емоционалним поремећајима Деца без родитељског старањаДеца без родитељског старања Злостављана децаЗлостављана деца Деца ометена ратом Деца ометена ратом Деца из социјално и материјално Деца из социјално и материјално

депривираних средина итд.депривираних средина итд.

Page 20: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Деца са ометеношћу (Деца са ометеношћу (disability)disability)

Деца са телесном сензорном и Деца са телесном сензорном и менталном ометеношћументалном ометеношћу

У просвети код нас се данас користи У просвети код нас се данас користи термин: термин: Ученици са сметњама и Ученици са сметњама и тешкоћама у развојутешкоћама у развоју

Page 21: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Деца са посебним образовним Деца са посебним образовним потребамапотребама

Сва она деца која имају тешкоће у Сва она деца која имају тешкоће у учењу и образовању а могу бити учењу и образовању а могу бити последица ометености или других последица ометености или других неповољних околностинеповољних околности

Page 22: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Медицински модел ометеностиМедицински модел ометености

Третира ометеност као болест и Третира ометеност као болест и нарушење здрављанарушење здравља

Који захтева лечење, Који захтева лечење, корекцију,рехабилитацијукорекцију,рехабилитацију

Да сеДа се o oсоба приближи нормалном соба приближи нормалном функционисањуфункционисању

Убаци у постојећи систем и Убаци у постојећи систем и функционише у њемуфункционише у њему

Page 23: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Социјални модел ометеностиСоцијални модел ометености

Третира ометеност као ограничење у Третира ометеност као ограничење у активностима потребним за активностима потребним за учествовање у друштву на истом нивоу учествовање у друштву на истом нивоу са другимаса другима

Као неподешеност друштвеног Као неподешеност друштвеног окружења у менталном, физичком и окружења у менталном, физичком и организационом облику да задовољи организационом облику да задовољи посебне потребепосебне потребе

Page 24: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

ИнтеграцијаИнтеграција

Интеграција подразумева убацивање Интеграција подразумева убацивање детета (особе) у редовну школу или детета (особе) у редовну школу или шире друштвено окружење без његовог шире друштвено окружење без његовог претходног прилагођавања посебним претходног прилагођавања посебним потребама појединцапотребама појединца

Page 25: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

ИнклузијаИнклузија

Подразумева обавезне измене и Подразумева обавезне измене и прилагођавање редовног образовног прилагођавање редовног образовног система или друштва уопште како би се система или друштва уопште како би се изашло у сусрет посебним потребама изашло у сусрет посебним потребама појединцапојединца

Page 26: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Образовање за све

То је назив светске декларације усвојене у Јомтијену (Тајланд 1990г.)

Допуњене Дакарском декларацијом (Сенегал 2002г.)

Оне дефинишу циљеве квалитетног образовања за сву децу дакле и ону која нису обухваћена школовањем , она која имају посебне образовне потребе и слично

Page 27: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Међународни документиМеђународни документи

Домаћи документиДомаћи документи

Савремена научна сазнањаСавремена научна сазнања

Домаћа актуелна праксаДомаћа актуелна пракса

Међународна праксаМеђународна пракса

Page 28: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Међународни документи

Конвенција о правима детета (код нас ратификована 1990г.)

Саламанка документ (светска конференција о образовању за посебне потребе 1994г у Шпанији)

Стандардна правила за уједначавање могућности особа са ометеношћу ,Резолуција УН (1993г.)

Page 29: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Домаћи документи

Стратегија МПС за период 2005-2010г. Стратегија за смањење сиромаштва у

Републици Србији Национални план акције за децу (2004г.) Анализа актуелног стања и предлози за

реформу образовања ученика са посебним потребама 2004г.

Документ Завода за унапређивање образовања и васпитања

Page 30: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Савремена научна сазнања

Педагогија, психологија,специјална едукација и рехаб. , социјалне науке

Школа по мери детета а не дете по мери школе

Позитиван селф концепт, демократски приступ ученику и његово достојанство

Одвајање (сепарација) и ментално здравље итд.

Page 31: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Преглед актуелног Преглед актуелног

стања у образовању стања у образовању

ученика са сметњама и ученика са сметњама и

тешкоћама развоја у тешкоћама развоја у

СрбијиСрбији

Page 32: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

АктуАктуeeлнилни систем- 3 облика систем- 3 облика образовањаобразовања

11. Школе за уч. са сметњама у развоју ( са . Школе за уч. са сметњама у развоју ( са

менталним, физичким и сензорним менталним, физичким и сензорним

ометеностима и децу са поремећајима у ометеностима и децу са поремећајима у

друштвеном понашањудруштвеном понашању

22.Посебна одељења при редовним школама .Посебна одељења при редовним школама

за уч. са сметњама у развојуза уч. са сметњама у развоју

33.Одељења редовних школа у којима се уч. са .Одељења редовних школа у којима се уч. са

сметњ.у раз. образују са осталом децомсметњ.у раз. образују са осталом децом

Page 33: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Структура школа за ученике Структура школа за ученике са смет.у развоју у Србији са смет.у развоју у Србији

(2006г.)(2006г.)Основне Основне школешколе

Средње Средње школешколе УкупноУкупно

Ментална ометеностМентална ометеност 3636 1818 5454

Оштећење слухаОштећење слуха 77 55 1212

Оштећење видаОштећење вида 22 11 33

Поремећај понашањаПоремећај понашања 22 11 33

Телесни инвалидитетТелесни инвалидитет 22 00 22

УкупноУкупно 4949 2525 7474

Page 34: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Број ученика у школској Број ученика у школској 2005/20062005/2006

Укупно Укупно %% %%

Основна школаОсновна школа 57445744

Средња школаСредња школа 16871687

УкупноУкупно 74317431

Page 35: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Посебна одељења при Посебна одељења при редовним школамаредовним школама

82 основне и 6 средњих школа82 основне и 6 средњих школа

Укупо 88 редовних школаУкупо 88 редовних школа

Основне школеОсновне школе ОдељењаОдељења УченициУченици

8282 215215 35623562

Page 36: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Број ученика са сметњама у развоју у Број ученика са сметњама у развоју у редовним основним школамаредовним основним школама

Оштећење вида 3116 уч.Оштећење вида 3116 уч. Ментална омет. 774Ментална омет. 774 Оштећење слуха 238Оштећење слуха 238 Телесна инвалид. 209Телесна инвалид. 209 Церебрална парал. 56Церебрална парал. 56 Аутизам 29Аутизам 29

Укупно: Укупно: 4422 4422

Page 37: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Број ученика са тешкоћама у развоју на узорку од 220 ОШ.

Обухваћене су дислексије, дисграфије, дискалкулије, моторичке сметње, емоционални проблеми хиперкинетички синдром

Број ученика са сметњама и тешкоћама у развоју: 18 032

Page 38: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Карактеристике актуелног Карактеристике актуелног образовањаобразовања

Алармантно велики број деце Алармантно велики број деце ван ван

системасистема образовања образовања

Редовни образовни систем Редовни образовни систем ннeeдовољно довољно

припремљенприпремљен

Систем специјалних школаСистем специјалних школа је боље је боље

прилагођен посебним потребама али је прилагођен посебним потребама али је

неповезан са редовном школомнеповезан са редовном школом

Page 39: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Ниска стопа Ниска стопа запошљавањазапошљавања (13%, посебно жена) (13%, посебно жена)

Студије на Студије на ФАСПЕР-у ФАСПЕР-у засноване су претежно на засноване су претежно на медицинском моделу,након болоњске реформе крећу медицинском моделу,након болоњске реформе крећу се постепено ка социјалном моделусе постепено ка социјалном моделу

Пракса Пракса Комисије за разврставање деце ометене у Комисије за разврставање деце ометене у развојуразвоју налази се у процесу трансформације налази се у процесу трансформације

Веома мали број деце је обухваћен Веома мали број деце је обухваћен предшколским предшколским образовањемобразовањем (1%) (1%)

Page 40: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

......

Образовање одраслихОбразовање одраслих је потпуно занемарено је потпуно занемарено

Одвајање децеОдвајање деце од породице и смештање у од породице и смештање у институције има лоше ментално хигијенске ефектеинституције има лоше ментално хигијенске ефекте

Page 41: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Присутни негативни социјални ставови и Присутни негативни социјални ставови и

предрасудепредрасуде

Физичка недоступност Физичка недоступност образовним образовним

институцијама институцијама

Материјални положајМатеријални положај специјалног и специјалног и

редовног образовања је релативно слабредовног образовања је релативно слаб

Page 42: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Додатне категорије ученика са посебним Додатне категорије ученика са посебним образовним потребама које би требало образовним потребама које би требало

нарочито подржати у Србијинарочито подржати у Србији Проблеми Проблеми ромске популацијеромске популације у у

образовањуобразовању РасељенаРасељена деца и омладина још увек деца и омладина још увек

представљају осетљиву групу представљају осетљиву групу Рад са Рад са децом са емоционалним децом са емоционалним

проблемимапроблемима није систематски решен није систематски решен Даровити ученициДаровити ученици се недовољно се недовољно

подржавају и стимулишуподржавају и стимулишу

Page 43: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Инклузија у образовању Инклузија у образовању ученика са посебим ученика са посебим

потребамапотребама

Page 44: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Међународна праксаМеђународна пракса

1.Земље које развијају инклузивно образ.1.Земље које развијају инклузивно образ.(Италија,,Грчка,Кипар,Шпанија,Ирска,(Италија,,Грчка,Кипар,Шпанија,Ирска,Португалија,Шведска,Норвешка )Португалија,Шведска,Норвешка )

2.Земље које развијају многобројне службе између 2.Земље које развијају многобројне службе између система специјалног и редовног образовања система специјалног и редовног образовања ( Финска,Данска,Британија,Француска,Пољска,Чешка( Финска,Данска,Британија,Француска,Пољска,Чешка,Словенија,Хрватска),Словенија,Хрватска)

3. Земље са два одвојена, неповезана, паралелна 3. Земље са два одвојена, неповезана, паралелна система (специјални и редовни).система (специјални и редовни).

Белгија,Немачка ,Швајцарска, СрбијаБелгија,Немачка ,Швајцарска, Србија

Page 45: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Инклузивни видИнклузивни вид образовања образовања не тражи само прилагођавање не тражи само прилагођавање образовања за посебне потребе образовања за посебне потребе ученика са ометеношћу и ученика са ометеношћу и осталих ученика са посебним осталих ученика са посебним потребама већ тражи и намеће потребама већ тражи и намеће реформу читавог система реформу читавог система образовања у интересу свих образовања у интересу свих ученикаученика

Page 46: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Нова стратегија у образовању ученика Нова стратегија у образовању ученика

са посебним потребамаса посебним потребама

предложена 2004-2008 предложена 2004-2008

у Србијиу Србији

Page 47: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Изградити целовит образовни Изградити целовит образовни систем који ће бити:систем који ће бити:

Флексибилан- Флексибилан- индивидуалноиндивидуално прилагодљивприлагодљив

Континуиран- Континуиран- од предшколског до високог образ.од предшколског до високог образ.

Инклузиван - Инклузиван - свеобухватансвеобухватан

У складу са социјалним моделомУ складу са социјалним моделом

Page 48: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Предложени модел Предложени модел образовањаобразовања

Поседује вертикалну и хоризонталну Поседује вертикалну и хоризонталну проходностпроходност

Page 49: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Вертикална проходност

Повезује нивое од предшколског до образовања одраслих и високог образовања

Повезана је са узрастом ученика, сазревањем и развојем

Page 50: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Хоризонтална проходност

Заснована је на принципу разгранавања и диверсификације како би се уважиле различитости и посебне потребе појединих ученика

Три генералне опције (гране) су:

-инклузивно образовање

-делимично инклузивно образовање

-специјално образовање

Page 51: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Опис моделаОпис модела

Предшколски, основношколски и средњешколски Предшколски, основношколски и средњешколски ниво отвара све три могућности : инклузивно, ниво отвара све три могућности : инклузивно, делимично инклузивно и специјално образовањеделимично инклузивно и специјално образовање

Високо образовање и образовање одраслих са Високо образовање и образовање одраслих са посебним потребама има искључиво инклузивну посебним потребама има искључиво инклузивну опцијуопцију

Инклузивно је предложено на свим нивоима Инклузивно је предложено на свим нивоима образовања док је делимично инклузивно и образовања док је делимично инклузивно и специјално образовање предвиђено само за прва специјално образовање предвиђено само за прва три нивоатри нивоа

Page 52: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Инклузивни модел образовања Инклузивни модел образовања ученика са посебним ученика са посебним

потребамапотребамаОбразовање одраслихОбразовање одраслих

Више и високо обрз.Више и високо обрз.

Средње образовањеСредње образовање

Основно образовањеОсновно образовање

Предшколско образов.Предшколско образов.

Инклузивно образовање

Page 53: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Модел образовања особа са Модел образовања особа са ометеношћуометеношћу

Образовање одраслихОбразовање одраслих

Више и високо обрз.Више и високо обрз.

Средње образовањеСредње образовање

Основно образовањеОсновно образовање

Предшколско образов.Предшколско образов.

Специјално образовање

Делимично инклузивно

Спец. школе

Редовне школе

Инклузивно образовање

Инклузивно

Page 54: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Инклузивно образовање

Потпуно укључивање ученика са посебним потребама у редовно одељење или предшколску групу уз обавезно пружање додатне подршке

Прилагођавање свих сегмената ред.шк. Посебан рад у одељењу,сарадник у

настави, групни, индивидуални ,додатни рад итд.

Израда индивидуалног курикулума за пп.

Page 55: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Делимично инклузивно образовање

А) посебна одељења при редовним школама са делимичним учествовањем

у настави и ваннаставним активностима заједно са другом децом

Б) посебна одељења при специјалним школама са делимичним укључивањем у заједничку наставу из неких предмета суседне редовне школе и у ваннаставне активности

Page 56: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Специјално образовање

Може имати више варијанти: А) курикулум са инклузивним

елементима који је најближи могућности преласка у редован систем и представља врсту припреме за њега

Б) специјално прилагођен курикулум Ц) курикулум стицања животних вешти-

ина(спец.институције,дневни центри

Page 57: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Реформа специјалног Реформа специјалног школства и образовањашколства и образовања

Редуковање специјалних школа али и Редуковање специјалних школа али и задобијање нових функција:задобијање нових функција:

а)Специјалне школе као ресурсни центри за а)Специјалне школе као ресурсни центри за привремену дистрибуцију стручних кадрова привремену дистрибуцију стручних кадрова (спец едукат.и рехабил.) у редовне школе у (спец едукат.и рехабил.) у редовне школе у којима постају сарадници у настави и у којима постају сарадници у настави и у стручном тиму (психолог, педагог итд.) све стручном тиму (психолог, педагог итд.) све док је ученик (ци) са поп. у тој школи, а док је ученик (ци) са поп. у тој школи, а након тога се враћајуу свој матични центарнакон тога се враћајуу свој матични центар

Page 58: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

------

б) тесно организационо повезивање и б) тесно организационо повезивање и сарадња са редовном школомсарадња са редовном школом

в) Учешће у образовању одраслих в) Учешће у образовању одраслих особа којима је потребна посебна особа којима је потребна посебна друштвена подршкадруштвена подршка

Page 59: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Искористити постојеће ресурсе:Искористити постојеће ресурсе:

Кадрови (специјални едук.и рех.)Кадрови (специјални едук.и рех.)

Психолошко педагошка служба у Психолошко педагошка служба у

школамашколама

Мрежа специјалних школаМрежа специјалних школа

Page 60: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

РеформисатиРеформисати::

- Реформисати редовни образовни систем на - Реформисати редовни образовни систем на

инклузивном принципуинклузивном принципу

-Припремити психолошко педагошку службу за нове -Припремити психолошко педагошку службу за нове

послове (придружити специјалног едукатора и послове (придружити специјалног едукатора и

рехабилитат.)рехабилитат.)

-Комплетан систем специјалног образовања унапредити-Комплетан систем специјалног образовања унапредити

- Унапредити школов. спец.едукатора за инклузију - Унапредити школов. спец.едукатора за инклузију

Page 61: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Конкретни корациКонкретни кораци

Повећати укљученост све деце са Повећати укљученост све деце са посебним потребама у образовни систем посебним потребама у образовни систем (база података)(база података)

Исход образовања треба да буде Исход образовања треба да буде припрема детета за активан и што је припрема детета за активан и што је више могуће самосталан животвише могуће самосталан живот

Припремити наставнике,стручне сарад. Припремити наставнике,стручне сарад. децу и родитеље за нову реформ.шк.децу и родитеље за нову реформ.шк.

Page 62: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Прилагодити образовање стручњака свих Прилагодити образовање стручњака свих

профила укључених у инклузивно профила укључених у инклузивно

образовање и реформисано образовање образовање и реформисано образовање

(васпитачи,учитељи, наставници, психолози, (васпитачи,учитељи, наставници, психолози,

педагози, социјални радници, лекари)педагози, социјални радници, лекари)

Евалуација напредовања и постигнућа Евалуација напредовања и постигнућа

ученика као и рада наставног и стручног ученика као и рада наставног и стручног

кадракадра

Индивидуални образовни курикулум за све Индивидуални образовни курикулум за све

ученике са посебним образовним ученике са посебним образовним

потребама укључујући и даровите ученикепотребама укључујући и даровите ученике

Page 63: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Смањити број ученика у одељењима и Смањити број ученика у одељењима и

предшколским групама која похађају деца предшколским групама која похађају деца

са посебним потребамаса посебним потребама

Формулисати нову издавачку политику и Формулисати нову издавачку политику и

повезивање са електронским медијимаповезивање са електронским медијима

Учинити родитеља партнером у Учинити родитеља партнером у

образовањуобразовању

У највећој могућој мери напустити праксу У највећој могућој мери напустити праксу

одвајања деце од породицеодвајања деце од породице

Page 64: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Разрадити стратегију за развој Разрадити стратегију за развој

толеранције, позитивних ставова и толеранције, позитивних ставова и

недискриминацијенедискриминације

Повећати физичку доступност зградама Повећати физичку доступност зградама

образовних институција и побољшати образовних институција и побољшати

комуникацијекомуникације

Page 65: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Претходећи кораци код Претходећи кораци код увођења инклузивног увођења инклузивног

образовањаобразовања Претходна припрема ученика-будућих другова у Претходна припрема ученика-будућих другова у

одељењу (васпитној групи)у које улази дете-одељењу (васпитној групи)у које улази дете-ученик са посебним образовним потребамаученик са посебним образовним потребама

Припрема њихових родитељаПрипрема њихових родитеља Припрема детета које улази у инклузију и Припрема детета које улази у инклузију и

његових родитељањегових родитеља Припрема учитеља (наставника),васпитача, Припрема учитеља (наставника),васпитача,

информисање о конкретном ученику и његово информисање о конкретном ученику и његово упознавање упознавање

Page 66: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Индивидуални образовни курикулум(индив.образ.план)

• Представља окосницу за практичан рад у инклузивној школи са децом која имају посебне образовне потребе

То је писани документ који садржи план, програм,методе подршке и организацију и циљеве образовног процеса, начин праћења и евалуације за појединачног ученика са п.п.

Он је подршка ученику која се остварује кроз модификације и адаптације образовног процеса али и школе

Page 67: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

ИОП подразумеваИОП подразумева

Процену актуелног нивоа функционисања детета са Процену актуелног нивоа функционисања детета са ПОППОП

Постављање оквирних образовних циљева који се Постављање оквирних образовних циљева који се усклађују са општим наставним програмом и планом усклађују са општим наставним програмом и планом радарада

Одређивање приоритетних области у којима је Одређивање приоритетних области у којима је потребна подршка и предлог мерапотребна подршка и предлог мера

Праћење напредовања ученика и идентификација Праћење напредовања ученика и идентификација препрека, ИОП је развојни документ(ревизије)препрека, ИОП је развојни документ(ревизије)

Родитељ учествује у изради ИОП-аРодитељ учествује у изради ИОП-а Консултује се и сам ученик, идентификују његова Консултује се и сам ученик, идентификују његова

интересовања и преференцијеинтересовања и преференције

Page 68: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Важан принцип ИОП-аВажан принцип ИОП-а

Идентификовање позитивних Идентификовање позитивних потенцијала, предности и талената, а потенцијала, предности и талената, а не само идентификовање недостатакане само идентификовање недостатака

Дакле тражи се одговор на питање у Дакле тражи се одговор на питање у чему је дете добро и успешно,за шта је чему је дете добро и успешно,за шта је заинтересовано и сл. (важно за заинтересовано и сл. (важно за позитивну слику о себи)позитивну слику о себи)

Page 69: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Увођење промена тражи:Увођење промена тражи: Добру припремљеност свих сегемната Добру припремљеност свих сегемната

система посебно обуку наставника и система посебно обуку наставника и сарадникасарадника

Постепеност у примениПостепеност у примени Прелазни период (експеримент и Прелазни период (експеримент и

пилотирање)пилотирање) Праћење позитивних и негативних Праћење позитивних и негативних

ефекатаефеката

Page 70: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Препреке на путу

Економске тешкоће земље и слаб економски положај образовања

Негативни друштвени ставови, нетолеранција, отпори инклузији

Недовољна подршка стручне јавности увођењу инклузивног образовања

Неприпремљеност редовних школа и учитеља за промене

Page 71: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Закључци :

У Србији су направљени први кораци ка увођењу промена а пред нама је још дуг и нераван пут са озбиљним препрекама које треба систематски уклањати

Остварени позитивни помаци од 2002 г. Па надаље су пилот школе са инклузивним образ.,самостална иницијатива неких образовних институција, подршка невладиног сектора, антидискриминациони закони , повећано интересовање медија, политичка воља усмерена ка европским интеграцијама Србије

Page 72: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Новина у актуелној образовној пракси

Школска година 2010/11 проглашена је од стране Министарства просвете за годину увођења инклузивног образовања у Србији

Ово је учињено без довољних припрема

што доноси многобројне ризике

Page 73: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Најновији статистички подаци Најновији статистички подаци (“Политика”: 31.05.2013.)(“Политика”: 31.05.2013.)

Последњи попис становништва у Србији Последњи попис становништва у Србији 2011г. (ови подаци објављени 2013г.) први 2011г. (ови подаци објављени 2013г.) први пут је пописао популацију особа са пут је пописао популацију особа са ометеношћу .ометеношћу .

Објављени подаци:Објављени подаци:

- Око 600.000 ( регистровано 571.780) ОСО - Око 600.000 ( регистровано 571.780) ОСО што представља 8% од укупног броја што представља 8% од укупног броја становника). Републички завод за становника). Републички завод за статистику нагласио да овај број није реаланстатистику нагласио да овај број није реалан

Page 74: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Полна и старосна и Полна и старосна и географска статистикагеографска статистика

58,2% жена са ометеношћу58,2% жена са ометеношћу 41,8% мушкараца “41,8% мушкараца “ Просечна особа са ометеношћу стара Просечна особа са ометеношћу стара

67година67година 98.424 живи у београдском региону док 98.424 живи у београдском региону док

највећи број живи у региону источне и највећи број живи у региону источне и јужне Србијејужне Србије

Page 75: Inkluzija i i nkluzi vno obrazovanje

Статистички подаци по врсти Статистички подаци по врсти ометеностиометености

340.029- проблеми са ходом (свака 5 340.029- проблеми са ходом (свака 5 особа старија од 65г.има проблем са особа старија од 65г.има проблем са кретањем)кретањем)

239.454 визуелна оштећења239.454 визуелна оштећења 144.648 аудитивна оштећења (2%)144.648 аудитивна оштећења (2%) 96.032 тешкоће са памћењем и 96.032 тешкоће са памћењем и

концентрацијом концентрацијом 58.202 пробл. говора и комун58.202 пробл. говора и комун. . (0,8%)(0,8%)