zLU

-ulr

?(I)

:

inade bila imuna na ovaj tip polarizacije, buduii da se solidarnoopredeliia za ,,pro-evropsko" i ,,pro.zapadno," pojavila se pode-Ia na ,,Evropljane" i ,,anti-Evropljane" u vezi sa rnandatomUNPROFOR-a u Hrvatskoj. Oni koji su se sloZiii sa velikimevropskim silama po ovom pitanju, naime, da snage UN treba claostanu u zemlji, optuZeni su da su izdali hrvatske interese. Anti-Evropljani su se oglasili mi5ljen_jern da Hrvatskoj nisu potrebnestrane investicije i da ne treba da popusti pred evropskim pritisci-ma. Oni su za uzvrat optuZivani da provociraju Evropu da opetzatvon vrata Hrvatskoj, odbijajuii da prihvate ono dto Evropa pred-stavlja.n)

Na kraju valja istaii da nije u pitanju samo nadin predsta-vljanja, nego njegova uverljivost koja se mora objasniti; stoga samse ovde kritidki osvrnula na snagu koju kulturne konstrukcije imajuna usneravanje ljudskih deiovanja. Kao politidki entitet, biv5a Ju-goslavija je u sebi obuhvatala tradicionalne dihotomije kao Sto sui stok/zapad, i njihove,,uklopljene" varijante (Evropal Azija, Evro-palBalkan. hriSiani/muslimani) i po mnogo demu neutralizovaiauobidajen nadin njihovog vrednovanja. Sa razbijanjem tog neu-trali5uieg okvira, ove kategorije su revalorizovane i postale mecluso-bne suprotnosti, a ne naprosto razlike, Stoje sve ishodilo u razaranjuzajednica koje su svojom Zivotno5iu nadilaziie te podele. Zbogsvog geografskog poloZaja i istorijskih okolnosri, te'zajednice ljudikoje obuhvataju granidne oblasti razliditih religija, kultura i civili-zacija posebno su osetljive na svaku promenu u njihovoj (re)defi-niciii.

sa linijom razgraniienja koja cias r,arira izmcdu ,"Zapada" i,.llusijc,,.ias izrncducvropskih zcmal ja, u ko.je je sad ukl.judcna i Rusrja, i SAD. Kao i obiino, ono iro jcnaizglcd,,stabilno" zavisi od trcnutnc konstclacijc politiikih intcrcsa.

o'Jclcna Lovrii, ,,Pra6kom na medvcrlc ," IJorbu (navcdcnrl r:trcnta Ferttl

T'ri.bunu,5 avgust 1994): 14.

i l 8

v-Ger Dajzings (Ger Duijzings)University of London

UDK 323.15:316.452Originalni naudni rad

EGIPCANI NA KOSOVU I U MAKEDONIJI

Moje je mi5ljenje da s etnografske tadke glediSta, iden-titet uvek mora biti vi5edimenzionalan, relacion i inventi-van. (...) Identitet nije esencijalan, ve6 je proizvod odre-denih okolnosti (Clifford 1988: l0-11).1

U prolede 1991. godine, dok je zemlja bila na ivici rata,nai5ao sam u jugoslovenskoj Stampi na neobidne tekstove u kojimaje pisano o jednoj novoj etnidkoj grupi. Izve5tavano je o hiljadama'Egip6ana' na Kosovu r u Makedoniji, koji tvrde da su se na timprostorima nastanili pre mnogo vekova. Tada sam po prvi put duoza nj1h. Znao sam za Albance, Srbe, Makedonce i brojne drugeetnidke skupine koje ovde Zive, kao Sto su Turci, Muslimani slo-venskog porekla, Vlasi, pa dak i eerkezi. Ali ovi Egipiani (Musli-mani) su mi bili gotovo sasvim nepoznati. KaZem gotovo sasvim,zato Sto sam u avgustu 1990. sreo nekoliko 'proto'-Egipiana umanastiru Gradanica ali, u to vreme, njihovim obja5njenjima nisampridavao ozbiljniji zna(aj. Desilo se to jednog toplog avgustovskog

I Ovo jc prevul ncdavno, na cnglcskom, objavljenog dlanka (,,Thc Makingo[ Egiptians in Kosovo and Maccdonia", in; Cora Govcrs & Hans Vcrmeulcn(eds.), Thc Politics of Ethnic Consciousncss. Houndmills, Basingstokc: Macmillan,1997,pp.194-222). Englcski tckst prcdstavlja rcvidiranu i dopunjcnu vcrziju ilankakoji jc prvi put objavljen na holandskom (Duijzings, 1992). Zakonstruktivnu kritikuranijih vcrzija ovog teksta zahvalnost dugujcm Martu Baksu (Mart Bax), KerinBajkcr (Karin Brjker), Hcnku Driscnu (Hcnk Dricsscn), Reneu Crcmo (Rcnc Grc-maux), V.jolci Henci (Vjollca Hcnci), Gerardu Hcrsbahu (Gcrard Hcrsbach) ViliJanscn (Willy Jansen), Tcrczi Ondcrdenvejngard (Therese Ondcrdcnwijngaard),Dini Sigcl (Dina Sicgct), Marulki Sva5ek, Kiti Vcrips (Kitty Venips), Sel Viscrsu(Sjef Vissercs), kao i urcdnicima gorc pomcnutog zbornika. Zclco bih, takode, dase zahvalim Marselu Kortiiadc (Marccl Cortiadc), Rajku Duriiu, Ali Krasniiiju,Matejsu van dc Port (Mattils van dcn Port) i Viktoru Fridmanu (Victor Fricdman),koji su mi prulili informacijc i komcntare u dircktnoj vczi sa tcmom ovog teksta.Naravno,ia sam snosim iskl.ludivu odgovornost za sadrZaj tcksta.

X

F-altr:f

L

Nou-

l l 9

azNf

o

tllt 1

dana na Veliku Gospqin u )eatla ;rozn ato sreilnjo ve k ovni: s i,eljl iiteposednju bro.jnl hododasnici.' Kao i svake godine, nrnogobrojniCigani muslimanske veroispo,/esti su dqrdli u ovaj hrarn. Nrledutim,nekj qrd njih, sa kojima sarn.Ja bic u stan ju da razgovararn, poricalistt cig;ansko poreklo. 'NaSe poreklo je nep,oznatrl, mada postojeindikacije da smo Crci il i Egipcani', objainjavali srr rni ll tomsarn trenutku pcimislic* da je red o jednoj od clnih uvmulih teorija,taka popularnih na Ralkanu i, iskreno govoreci" uopSte je nisarnuzeo za ozbiljno. Kada sam godinr"l dana posie ovog drlgarla-japosetio Egipatsku arnb;rsadu u Beogracln, ataie za kulturu rni jereka,r: da -ie i sarn slidn<.r odreagovao. Njernu i njegovim kolegamaje prrida biia zabavna, zbunjivala ih je i nisu bili sigurni da li da.jeshvate kao neiiju neslanu Ealu ili ne. I pored ozbiijnih sumn-ji uaul"entidnosl pr:iie o .iugoslovenskim Egipianirna, ambasador ih .jedva prrta, 1990. i 1991. gocline, pozvao na prijem povodoni proslaveegipastkrig nacionalnog praznika 23 " jula.

Otkako su postali deo jugoslovenskog etniikog parxlemoni-uma, Egipdani redormo privlaie paZnju lokalne Utampe. U proleiei99t. godine,jugoslovenski Egipiani su objavili knjigu svojih na-ro<"[nih prida,legendi i obidaja ijedan primerak poklonili egipatskornami:asadoru u Beogradu.'U decembru 1991. godine, objavili suzvanidnu izjavu, posle izbora Butrosa Gaiija (Boutros Ghali) zageneralnog sekretara Ujedinjenih nacija. Po5to je llutros Gali Koptiz Egipta, s ponosorn su rnu destitali i zarnolili ga ''ria dd sve odsebe kako bi doprinecl redavanju jugoslovenske krize mirninl putem.I u ligiptu je raslo interesovanje za ovu zajednicu Egipiana kojase uveiavala na drugoj strani Mediterana.o

'O hodoia5iima sam op6irnn pisao u Duijzings, 1993.3 Kriigu jc, zapravo, napisao Stojan Ristcski, Makedonac iz Ohricla, koji

je iedan od glavnih zagovornika idejc o egiparskom poreklu (Ristoski, | 99 i)

_ o Informaci.je kde sledc su prevashodno bazirane na izvcita"jirna iz ltampc

(Spigl, 15. Oktobar 1990., Dnevnik 28. oktobar 1990., Novosri 28. OkroLrar 1990.,Burba l[i. Septembar 1991."6. Decembar 199i). Koristio sam i podatke objavljenekod Pultona (Poulton, 1992", str. 91). Barani (Barany) pominje Eglipianc u nedavnoobjavljenom dlanku o poloZaju Cigana u I\{akedoniji (1995., str 517 "5i8), ali on nedaje nikakve nove informacijc. Poslednja vcst koju sam iuo, objavljena jc juna1992: u to vrcme su makcdonski Egipiani zahtevali sopstveni radio i TV program(Bortra, juni 1992). Poito je mo.j antropoloiki racl u velikoj mcri ograniien naK-osnvo, nisam u vczi sa ovom temom imao uvid u makcdonsku ll.ampu. Citaoci, shga, tretra r1a imaju na umu da sarn upoznat, pre svoga, sa srpskim stanoviitcm(koristeii se prevashotlno srbijanskim iz-vorima). Prxcd toga. analiza ostalih pojava

Neka su se pitanja prirodno nametnula nakon ove neodeki-vane pojave Egipdana. Kako moZemo da objasnimo pojavu ovenaizgled nove nacionalne manjine i Sta stoji iza toga? Koje sugrupacije ukljudene u ovu pridu i zbog dega se predstavljaju kaoEgipiani? Kako dokazuju i objaSniavaju svcr.ju tvrdnju o egipatskomporeklu? fla li su Egipiani na Kosovu i u lVlakedoniji zaista novagmpacija - j da tri je nada zapanjenost opravdana - ili moZda njihovapojava ima i svoju predistoriju koja je bila prikrivena i koje nismobili svesni? {J analizi koja sledi pokazujem da se Egipdani u bivSojJugoslaviji nisu pojavili iz vedrog neba: na Baikanu postoji dugaistorija prisustva 'Egip6ana' krija se ispoljava u identitetima defini-sanim na lokalnom i regionalnorn nivou. Novo.je da su tzv. Egipianikoji se kao takvi razlikuju na lokalnom nivou, podeli da stidu na-cionainu svest, koja prevazllazi uske lokalne okvire. Osnova zaovaj proces 'nacionalnog budenja' postavljena je u Makedoniji(posebno u Ohridu), gde su Egipdani postojali kao posebna grupau lokalnim okvirima i ranije. Ali tek neclavno, kada su zahtevalipriznavanje statusa etniike grupe, u poslednjem jugoslovenskompopisu stanovni5tva, njihovi zahtevi su privukli Siru paZnju. Poprvi put su njihovi zahtevr privukli ozbiljnu paZnju, dak i drZavnihorgana. U tekstu koji sledi pokazujem daje ovakav tok dogadajabio posledica .jedne znadajne etno-politidke pozacline koja je in-spirisala druge grupe da takode postanu Egipiani, mada ranijenisu irnali svest o egipatskom poreklu. Ot'o se posebno odnosi naEgipiane sa Kosova.

' Egipianin' kao etnonim

Nakon paZljivije analize,fenornen Egipcana na Balkanu post-aje manje neobidan nego Eto se to dini na prvi pogled. Od krajadetmaestog veka, etnonimi koji se izvode od 'Egip6anin' se navelikokoriste za Cigane, koji su se od tog doba radirili po ditavoj Evropi.Tako je nastala engleska red ,,Gypsy", kao i nieni ekvivalentni umnogim drugim jezicinia. Gitano na Spanskom, Gitan na francu-skom i Kipti (bez tadaka iznad i) na Turskom" Etnonim 'Egipianin'

.jc zasnovana na mom poznavanju kosovskc situacijc. To znadi da mi mogu bitinepozn:rte neke specifidnosti makedonske situacije u vczi sa ovom pojavom. Ipored toga, veruiem da su pararnetri anirlizirane pojave isti u obe regije, baremz.aperiod koji je kljuian za ovu analizu (tr990-1992).

)<

oFal

;?Lr

N

J

LL

120 t21

azNf

o

tllt 1

dana na Veliku Gospqin u )eatla ;rozn ato sreilnjo ve k ovni: s i,eljl iiteposednju bro.jnl hododasnici.' Kao i svake godine, nrnogobrojniCigani muslimanske veroispo,/esti su dqrdli u ovaj hrarn. Nrledutim,nekj qrd njih, sa kojima sarn.Ja bic u stan ju da razgovararn, poricalistt cig;ansko poreklo. 'NaSe poreklo je nep,oznatrl, mada postojeindikacije da smo Crci il i Egipcani', objainjavali srr rni ll tomsarn trenutku pcimislic* da je red o jednoj od clnih uvmulih teorija,taka popularnih na Ralkanu i, iskreno govoreci" uopSte je nisarnuzeo za ozbiljno. Kada sam godinr"l dana posie ovog drlgarla-japosetio Egipatsku arnb;rsadu u Beogracln, ataie za kulturu rni jereka,r: da -ie i sarn slidn<.r odreagovao. Njernu i njegovim kolegamaje prrida biia zabavna, zbunjivala ih je i nisu bili sigurni da li da.jeshvate kao neiiju neslanu Ealu ili ne. I pored ozbiijnih sumn-ji uaul"entidnosl pr:iie o .iugoslovenskim Egipianirna, ambasador ih .jedva prrta, 1990. i 1991. gocline, pozvao na prijem povodoni proslaveegipastkrig nacionalnog praznika 23 " jula.

Otkako su postali deo jugoslovenskog etniikog parxlemoni-uma, Egipdani redormo privlaie paZnju lokalne Utampe. U proleiei99t. godine,jugoslovenski Egipiani su objavili knjigu svojih na-ro<"[nih prida,legendi i obidaja ijedan primerak poklonili egipatskornami:asadoru u Beogradu.'U decembru 1991. godine, objavili suzvanidnu izjavu, posle izbora Butrosa Gaiija (Boutros Ghali) zageneralnog sekretara Ujedinjenih nacija. Po5to je llutros Gali Koptiz Egipta, s ponosorn su rnu destitali i zarnolili ga ''ria dd sve odsebe kako bi doprinecl redavanju jugoslovenske krize mirninl putem.I u ligiptu je raslo interesovanje za ovu zajednicu Egipiana kojase uveiavala na drugoj strani Mediterana.o

'O hodoia5iima sam op6irnn pisao u Duijzings, 1993.3 Kriigu jc, zapravo, napisao Stojan Ristcski, Makedonac iz Ohricla, koji

je iedan od glavnih zagovornika idejc o egiparskom poreklu (Ristoski, | 99 i)

_ o Informaci.je kde sledc su prevashodno bazirane na izvcita"jirna iz ltampc

(Spigl, 15. Oktobar 1990., Dnevnik 28. oktobar 1990., Novosri 28. OkroLrar 1990.,Burba l[i. Septembar 1991."6. Decembar 199i). Koristio sam i podatke objavljenekod Pultona (Poulton, 1992", str. 91). Barani (Barany) pominje Eglipianc u nedavnoobjavljenom dlanku o poloZaju Cigana u I\{akedoniji (1995., str 517 "5i8), ali on nedaje nikakve nove informacijc. Poslednja vcst koju sam iuo, objavljena jc juna1992: u to vrcme su makcdonski Egipiani zahtevali sopstveni radio i TV program(Bortra, juni 1992). Poito je mo.j antropoloiki racl u velikoj mcri ograniien naK-osnvo, nisam u vczi sa ovom temom imao uvid u makcdonsku ll.ampu. Citaoci, shga, tretra r1a imaju na umu da sarn upoznat, pre svoga, sa srpskim stanoviitcm(koristeii se prevashotlno srbijanskim iz-vorima). Prxcd toga. analiza ostalih pojava

Neka su se pitanja prirodno nametnula nakon ove neodeki-vane pojave Egipdana. Kako moZemo da objasnimo pojavu ovenaizgled nove nacionalne manjine i Sta stoji iza toga? Koje sugrupacije ukljudene u ovu pridu i zbog dega se predstavljaju kaoEgipiani? Kako dokazuju i objaSniavaju svcr.ju tvrdnju o egipatskomporeklu? fla li su Egipiani na Kosovu i u lVlakedoniji zaista novagmpacija - j da tri je nada zapanjenost opravdana - ili moZda njihovapojava ima i svoju predistoriju koja je bila prikrivena i koje nismobili svesni? {J analizi koja sledi pokazujem da se Egipdani u bivSojJugoslaviji nisu pojavili iz vedrog neba: na Baikanu postoji dugaistorija prisustva 'Egip6ana' krija se ispoljava u identitetima defini-sanim na lokalnom i regionalnorn nivou. Novo.je da su tzv. Egipianikoji se kao takvi razlikuju na lokalnom nivou, podeli da stidu na-cionainu svest, koja prevazllazi uske lokalne okvire. Osnova zaovaj proces 'nacionalnog budenja' postavljena je u Makedoniji(posebno u Ohridu), gde su Egipdani postojali kao posebna grupau lokalnim okvirima i ranije. Ali tek neclavno, kada su zahtevalipriznavanje statusa etniike grupe, u poslednjem jugoslovenskompopisu stanovni5tva, njihovi zahtevi su privukli Siru paZnju. Poprvi put su njihovi zahtevr privukli ozbiljnu paZnju, dak i drZavnihorgana. U tekstu koji sledi pokazujem daje ovakav tok dogadajabio posledica .jedne znadajne etno-politidke pozacline koja je in-spirisala druge grupe da takode postanu Egipiani, mada ranijenisu irnali svest o egipatskom poreklu. Ot'o se posebno odnosi naEgipiane sa Kosova.

' Egipianin' kao etnonim

Nakon paZljivije analize,fenornen Egipcana na Balkanu post-aje manje neobidan nego Eto se to dini na prvi pogled. Od krajadetmaestog veka, etnonimi koji se izvode od 'Egip6anin' se navelikokoriste za Cigane, koji su se od tog doba radirili po ditavoj Evropi.Tako je nastala engleska red ,,Gypsy", kao i nieni ekvivalentni umnogim drugim jezicinia. Gitano na Spanskom, Gitan na francu-skom i Kipti (bez tadaka iznad i) na Turskom" Etnonim 'Egipianin'

.jc zasnovana na mom poznavanju kosovskc situacijc. To znadi da mi mogu bitinepozn:rte neke specifidnosti makedonske situacije u vczi sa ovom pojavom. Ipored toga, veruiem da su pararnetri anirlizirane pojave isti u obe regije, baremz.aperiod koji je kljuian za ovu analizu (tr990-1992).

)<

oFal

;?Lr

N

J

LL

120 t21

U)

zN:o

E.U

je saduvan i na Balkanu, mada nije i dominantan na ditavom po-Ir-rostrvu. t.l Albaniji se koriste izrazi Evdit (Evgjite) ili Matlup(Magjype), oba derivati izvedeni od"Egipianin'.'U biv5oj Jugo-slavi.ji, poreci zvanidnog naziva Romi i popularnijeg, ali potencijalnopeZorativnog, Cigani, postoje brojni lokalni i regionalni nazivi tsvi upuiuju na Egipat. Egipdani, Edup(c)i, Adupci, Gopti, Gipteri,Kipti, Faranni i Firanui (Vukanovii, 1983:13'/-148). Navedene od-rednice se mogu, prema gore navede.notn redosledu, prevesti sa'Egipiani ' , 'Kopt i ' i 'Narod Faraona'."

Nije sasvim jasno zaSto stt Ciganima davana ova imena,mada o tome postoje brojne spekulacije. lz nekih istorrjskih doku-menata saznajemo da su ciganske glaveSine,dolaze1i u petnaestomveku pred kapije evropskih gradova, sebe predstavljali kao 'Vo.jvode

od Egipta'il i kao 'Vojvode od Malug Egipta'. Zbogtogaje sve dodevetnaestog veka preovlaclavalo uverenje da Cigani potidu izEgi-pta, mada su se vrlo rano pojavile i sumnje u ove tvrdnje. Krajemosamnaestog veka ciganolozi stt (tra osnovu lingvistidkih otkriia)forrnulisali danas Siroko prihvaienu teoriju o indijskom poreklu,koja je onda zahtevala drugadije obja5njenje etnonima. Najpopu-larnija je bila teorija koja tvrdi da su Cigani ime pozajmili iz jedne

oblasti u Grdkoj, koja se nekada zvala 'Mali Egipat' (uporedi sa'Mala Azija'). Prema ovom stanovi5tu, Cigani su se prvo tu nastanilida bi se zatim raliril i po ditavoj Evropi (Clebert, 1961;I--iegeois,1986:28-29). Medutim, ni ova teorija nije mnogo ubedljivija' naSta je joS podetkom ovog veka skrenuo paZnju Vinstet (Winstedt):gotovo nema sumnje,kaie on, da se naziv'Mali Egipat'odnositrna veliku koloniju Cigana u Modoni (Modon) (dana5nja Mesenija,na jugozapadnoj obali Peloponeza). Kao oznaka za geografskttoblast, ovaj naziv se gotovo sigurno pojavio tek po5to su se tunastanili Cigani (1909:1910-61). U Vizantiji i u Grdkoj, obidaj dase Cigani nazivaju 'Egipianima' ve6 je u to vreme bio uspostavljenna ovim prostorima (Soulis, 1961 : 1-50).

U detrnaestom veku, Cigani su se nastanili prvenstveno uvenecijanskim kolonijama zato 5to su ove teritorije uZivale relativnustabilnost i sigurnost (Fraser, 199250). N4odona je bila jedno od

s Za albanski, kao i za srpski, nazive rla.icm u pluralu.6 Prva dva izraza potidu, ctimoloiki, od starr:grdkog Aigiptos U sedmom

veku su arapski osvajadi Egipta to prctvorili u Kibt, ukazujuii na hriSdansku popu-

laciju u Egiptu. Izraz Kopt potidc od ovog arapskog imcna (Atiya, 1986).

takvih mesta: morska luka na Peloponezu sa m,rZda najznadajnijimciganskim naseljern tog doba. Modona je, uz to, bila i znadajnoodrnoriSte hododasnicima na putu za Svetu zemlju. Frema Frejzeru(Fraser), u ovoj bi dinjenici trebalo traZiti kljud za obja5njenje ra-zloga zbog kojih su se Cigani u to vreme predstavljali kao hododa-sniei, kada bi stigli u Zapadnu Evropu. Frejzer sugeri5e da su seCigani kriii iza ove maske 'onda kada im je bila potrebna pridakoia bi objasnila razloge njihovog dolaska' (ibid:53). U mestimakan Sto je Modona Cigani su se upoznali sa svetom hriS6anstva iotkrili da hododasnici predstavljaju privilegovane putnike: 'Pred-

stavljajuii se kao pokajnici i hododasnici, mogli su da u mestimadolaska obezbede srdadniji prijem nego Sto bi inade bio' (ibid:63).Pored toga, Cigani su na ovaj nadin mogli da dobiju preporuke (odsvetog rimskog imperatora Sigismunda, aizgleda takode i od pape)uz pomod kojih su lak5e prelazili granice. Ove preporuke su imomogu6avale boravak i osnovnu podrdku. Po Frejzerovom tumaden-ju, preru5avanje u hododasnike i tome odgovarajuia prida pred-stavljaju najvedi trik koji su Cigani izveli u iitavoj svojoj dugojistoriji preZivljavanja, koristeii se strategijom povr5ne asimilacijei otvorene prevare:

Izgleda kao da je neki nezapamieni genije, podstaknut, moZda,razliditim pritiscima koji su bili prisutni na Balkanu, shvatio poten-cijalne prednosti koje su se mogle zadobiti u religijskom okruZenjutoga vremena, te je smislio strategiju kako da se to religijsko ok-ruZenje iskoristi pnveiavajuii na ta.j nadin Sanse za opstanak svojezajednice (ibid:62).

Frejzer,mecfutim, ne objaSnjava za5to su ciganske votle sebenazivali Vojvodama od Egipta. Za5to bai Egipat? MoZemo pret-postaviti da su ciganski lideri iznrislil i svnje titule kao deo op5testrategije uz pomoi koje je trebalo da obezbede prijem od stranezatedenih hri5iana. Mada je njihovo poreklo bilo nejasno i njirnasamima, izgled ih je primr:ravao da smisle neku egzotidnu posto-

.jbinu, koja bi uz to bila poznata srednjovekovnim hri5ianima. UEvropi toga doba, Egipat je verovatnei bin medu rnalobrojnim egzo-tidnim mestima, viSe manje svima poznatih. Pored toga, Egiptu je

davana i odredena magijska konotacija, na Sta ukazuje Kleber (Cele-

bert): mnogo pre nego Sto su Cigani stigli u Evropu svi prevarantii putuju6i zabavljadi su nazivani 'Egipianima' (1967:27). Egipatje smatran domovinom magova i kao Sto Frejzer ukazuje, 'ezote'

x

lcco

TL

N

tr

t 2 2 123

U)

zN:o

E.U

je saduvan i na Balkanu, mada nije i dominantan na ditavom po-Ir-rostrvu. t.l Albaniji se koriste izrazi Evdit (Evgjite) ili Matlup(Magjype), oba derivati izvedeni od"Egipianin'.'U biv5oj Jugo-slavi.ji, poreci zvanidnog naziva Romi i popularnijeg, ali potencijalnopeZorativnog, Cigani, postoje brojni lokalni i regionalni nazivi tsvi upuiuju na Egipat. Egipdani, Edup(c)i, Adupci, Gopti, Gipteri,Kipti, Faranni i Firanui (Vukanovii, 1983:13'/-148). Navedene od-rednice se mogu, prema gore navede.notn redosledu, prevesti sa'Egipiani ' , 'Kopt i ' i 'Narod Faraona'."

Nije sasvim jasno zaSto stt Ciganima davana ova imena,mada o tome postoje brojne spekulacije. lz nekih istorrjskih doku-menata saznajemo da su ciganske glaveSine,dolaze1i u petnaestomveku pred kapije evropskih gradova, sebe predstavljali kao 'Vo.jvode

od Egipta'il i kao 'Vojvode od Malug Egipta'. Zbogtogaje sve dodevetnaestog veka preovlaclavalo uverenje da Cigani potidu izEgi-pta, mada su se vrlo rano pojavile i sumnje u ove tvrdnje. Krajemosamnaestog veka ciganolozi stt (tra osnovu lingvistidkih otkriia)forrnulisali danas Siroko prihvaienu teoriju o indijskom poreklu,koja je onda zahtevala drugadije obja5njenje etnonima. Najpopu-larnija je bila teorija koja tvrdi da su Cigani ime pozajmili iz jedne

oblasti u Grdkoj, koja se nekada zvala 'Mali Egipat' (uporedi sa'Mala Azija'). Prema ovom stanovi5tu, Cigani su se prvo tu nastanilida bi se zatim raliril i po ditavoj Evropi (Clebert, 1961;I--iegeois,1986:28-29). Medutim, ni ova teorija nije mnogo ubedljivija' naSta je joS podetkom ovog veka skrenuo paZnju Vinstet (Winstedt):gotovo nema sumnje,kaie on, da se naziv'Mali Egipat'odnositrna veliku koloniju Cigana u Modoni (Modon) (dana5nja Mesenija,na jugozapadnoj obali Peloponeza). Kao oznaka za geografskttoblast, ovaj naziv se gotovo sigurno pojavio tek po5to su se tunastanili Cigani (1909:1910-61). U Vizantiji i u Grdkoj, obidaj dase Cigani nazivaju 'Egipianima' ve6 je u to vreme bio uspostavljenna ovim prostorima (Soulis, 1961 : 1-50).

U detrnaestom veku, Cigani su se nastanili prvenstveno uvenecijanskim kolonijama zato 5to su ove teritorije uZivale relativnustabilnost i sigurnost (Fraser, 199250). N4odona je bila jedno od

s Za albanski, kao i za srpski, nazive rla.icm u pluralu.6 Prva dva izraza potidu, ctimoloiki, od starr:grdkog Aigiptos U sedmom

veku su arapski osvajadi Egipta to prctvorili u Kibt, ukazujuii na hriSdansku popu-

laciju u Egiptu. Izraz Kopt potidc od ovog arapskog imcna (Atiya, 1986).

takvih mesta: morska luka na Peloponezu sa m,rZda najznadajnijimciganskim naseljern tog doba. Modona je, uz to, bila i znadajnoodrnoriSte hododasnicima na putu za Svetu zemlju. Frema Frejzeru(Fraser), u ovoj bi dinjenici trebalo traZiti kljud za obja5njenje ra-zloga zbog kojih su se Cigani u to vreme predstavljali kao hododa-sniei, kada bi stigli u Zapadnu Evropu. Frejzer sugeri5e da su seCigani kriii iza ove maske 'onda kada im je bila potrebna pridakoia bi objasnila razloge njihovog dolaska' (ibid:53). U mestimakan Sto je Modona Cigani su se upoznali sa svetom hriS6anstva iotkrili da hododasnici predstavljaju privilegovane putnike: 'Pred-

stavljajuii se kao pokajnici i hododasnici, mogli su da u mestimadolaska obezbede srdadniji prijem nego Sto bi inade bio' (ibid:63).Pored toga, Cigani su na ovaj nadin mogli da dobiju preporuke (odsvetog rimskog imperatora Sigismunda, aizgleda takode i od pape)uz pomod kojih su lak5e prelazili granice. Ove preporuke su imomogu6avale boravak i osnovnu podrdku. Po Frejzerovom tumaden-ju, preru5avanje u hododasnike i tome odgovarajuia prida pred-stavljaju najvedi trik koji su Cigani izveli u iitavoj svojoj dugojistoriji preZivljavanja, koristeii se strategijom povr5ne asimilacijei otvorene prevare:

Izgleda kao da je neki nezapamieni genije, podstaknut, moZda,razliditim pritiscima koji su bili prisutni na Balkanu, shvatio poten-cijalne prednosti koje su se mogle zadobiti u religijskom okruZenjutoga vremena, te je smislio strategiju kako da se to religijsko ok-ruZenje iskoristi pnveiavajuii na ta.j nadin Sanse za opstanak svojezajednice (ibid:62).

Frejzer,mecfutim, ne objaSnjava za5to su ciganske votle sebenazivali Vojvodama od Egipta. Za5to bai Egipat? MoZemo pret-postaviti da su ciganski lideri iznrislil i svnje titule kao deo op5testrategije uz pomoi koje je trebalo da obezbede prijem od stranezatedenih hri5iana. Mada je njihovo poreklo bilo nejasno i njirnasamima, izgled ih je primr:ravao da smisle neku egzotidnu posto-

.jbinu, koja bi uz to bila poznata srednjovekovnim hri5ianima. UEvropi toga doba, Egipat je verovatnei bin medu rnalobrojnim egzo-tidnim mestima, viSe manje svima poznatih. Pored toga, Egiptu je

davana i odredena magijska konotacija, na Sta ukazuje Kleber (Cele-

bert): mnogo pre nego Sto su Cigani stigli u Evropu svi prevarantii putuju6i zabavljadi su nazivani 'Egipianima' (1967:27). Egipatje smatran domovinom magova i kao Sto Frejzer ukazuje, 'ezote'

x

lcco

TL

N

tr

t 2 2 123

zN-

rru(5

ridno povezivanje ligipta sa okultizmom i vradibtnama' je mogloda doprinese nastanku ove legende o egipatskom poreklu (199248).Mislim da je Egipat stekao ovakvu reputaciltt, pte svega, zahva-ljujuii istaknutoj ulozi ko.ju ima u Bibliji, u Staroru zavetu (Knjigapostanka i Egzodus). Egipat je mesto porobljavanja Boijih izabra-nika i mesto gde im je konadno pretila opasnost od potpunog istre-bljenja; to je pozornica na kojoj se odvija borba izmedu Mojsija ilaraona, koji silom spredava narod lzraela da napusti ]igipat. Moj-sije, uz BoZju pomoi, uspe'ra da narod Izraelaizbavi iz. Egipta, aline pre nego Sto je pobedio u dugotrajnom oclmeravanju snaga setnajmudrijim egipatskim mu5karcima i darobnjacima, posle iega jeusledila serija od deset uzastopnih epiclemija kuge u Egiptu. Uovoj duvenoj biblijskoj pridi Egipat simbolizuje, pre svega, sujetu,ignoranciju, pa dak i biast-erniju: osobine koje Mqsije n vi5e navrataizlaie poruzi i na t;rj nadin zagovara i glclrifiku-je pravu veru. Uodima srednjovekr,rvnih Evropijana (Stari) Egipat je bio jedan odmoZda najodiglednijih simbolidkih i ideolo5kih neprijatelja hri5-canstva.'

I 'o mom mi5ljenu, Cigani su iskoristil i ovaj dobro poznatibiblijski toponim konstrui5uii na taj nadin jedan, za to vreme,mogui i prihvatljiv identitet. Rani izvori svedode da su se predsta-1'ljali kao pagani iz Egipta koji su se nekada usudili da se suprotstavehri5ianstvu i da ga dak i odbace, a sada zbog toga is$tlRljuju SrehesedmogodiSnjim hododa5iem. Oni su prokleti, ali gradeii sliku osebi kao o nevernicima, koji priznaju i javno nose breme svoje kri-vice, oni u stvari iskazuju po5tovanje hri5ianstvu. Ovim su otvorilimaksimalan moguii prostor za manevrisanje, ne salno u doslovnom,prostornom, znadenju: od njih kao Egipiana, nije se odekivalo dase suvi5e striktno pridrZavaju hriSianskih pravila i zabrana. N{adase okruZenje prema njima odnosilo sa sumnjom i neodobravanjem,vrloje verovatno da imje u podetku bila pruZena Sansa. Tek kasnijeje izgraden stereotip o Ciganima kao Spijunima u slu7bi Turske(Kenrick & Puxon 19"72:21, Fraser 1.992:l5l).

Ipak, sve do dana5njih dana, mnogi ciganski mitovl o porekluse pozivaju na Bibliju, aludirajuii na dobro poznate dogadaje, aposebno na Egzodus i na Hristovo raspede. Jedan od moZda naj-

7 U ."n,r* islamu, takodc, antidki Egipat ima istu simbolidku ulogu ncpri-jatel ja pravc vcrc. U Kuranu, laruttn. jc 'arhctip paganskog t iranina BoZicg naroda'( lrwis, 1987:27).

rasprostranjenijih rnitova je onaj po korne Cigani vode poreklo odmladog rnu5karca i Zene, pripadnika iaraonovih trupa ko.je su pratileMojsila na puiu kroz f-lrveno more. I)ok se ostatak Faraonovearmije poclavio, njih dvoje su nekirn dudom preZiveli i postali cigan-ski Adam i Eva (Clebert, l96l 16-21). Srpski ernograf, TihornirDorclevii, je iznredu dva svetskti rata prikupio razli i i te verzijeovog mita u Jugoslaviji. Ovde se biblijska prida o Mojsiju i faraonureilektuje r"r razlii;itirrr le.geudama o ciganskom carstvu kole je davnopostojalo, a kome.je na delu bio moini car Firaun. Po5to je izazvaoBoga, Firaun -je bio surovo kaZnjen i zajedno sa svojom vojskomse udavio u moru. l\4alobrojni preiiveli su preci dana5njih Cigana(Dordevi i , 1984bt .*

Da ii su Cigani zaista oviiko svesnLr, kako je to ovde suge-risano, kreirali svoj {yosrpisleni egipatski identitet, pitanje je kojeostaje bez odgovora. Verovatno je red o procesu tokom koga je,po principu pokuiaja i gre5aka, kombinovano i testirano nekolikoosnovnih elemenata pre nego $to su se konadno sjedinil i u pridukoju danas znarlo. LJ naudnim krugovima je mit o egipatskomporeklu odbaden krajern osamnaestog veka, kada su lingvisti otkrilimnoge slidnosti izmecJu romskog .lezika i ostalih indoevropskihjezika: ova otkriia ubedljivo ukazu-ju n;r indijsko poreklo Cigana.Ovo je danas gotovo opiteprihvaieno mi5ijenje, kzrko medu naudni-cima, tako i medu Ciganirna Sirorn sveta, ukljuiujuii i Jugoslaviju(v idet i , na pr imer: t )ur i i , 1987:13-31; Poul ton,1993-44) . I poredtoga, opitim tvrdnjarma koje su nastale na osuovLl ovog mita oindijskorn porekiu ntora se priil sa neito viSe skepticizma, kao Stoprimeiuje DZurJit Okli (Judith Okely, 1983), a u novije vreme ihoiandski istoridari, l .eo l.ukasen (I-eo Lucassen, 1990) i Vim Vi-lems (Wirn Willems, i995). Ukratko, svi oni izraZa'rajt sumnju uiskljudivo indijsko poreklo Cigana i tvrde da je izraz,.Ciganin"etiketa koju je spol.jni svet koristio da bi oznadio narod koji viSemanje permanentno luta. lma verovatno i onih koji su svojevoljnousvojili ciganski identitet iz 'profesionalnih' razloga, da bi zaradlliviSe novca, na primer, u svojstvu egzotidnih proricatelja buduinosti(Okely, 1983:3-4). Oni, ukratko, tvrde da su Cigani inkorporiraliraznovrsne pojedince kao i grupe razliditog, desto ne-indijskog,autohtonog porekla. Mada Frejzer ne ide tako daleko da potpuno

n Ova.j mit ima dugu istoriiu na Balkanu, kao ito sc rnole vidcti u fragmcntu

o Sczahat- imcnu (Put()p is i ) Evcl i . le ee lcbi lc , p()znatog scdamnaestovekovnog put-n ika, porcklom iz Turskc (v idct i : Fr icdrnan & Dankol f , l99l : ' l -5) .

X

F{J)lE.

:-tr-

N

:L

t 2 4

zN-

rru(5

ridno povezivanje ligipta sa okultizmom i vradibtnama' je mogloda doprinese nastanku ove legende o egipatskom poreklu (199248).Mislim da je Egipat stekao ovakvu reputaciltt, pte svega, zahva-ljujuii istaknutoj ulozi ko.ju ima u Bibliji, u Staroru zavetu (Knjigapostanka i Egzodus). Egipat je mesto porobljavanja Boijih izabra-nika i mesto gde im je konadno pretila opasnost od potpunog istre-bljenja; to je pozornica na kojoj se odvija borba izmedu Mojsija ilaraona, koji silom spredava narod lzraela da napusti ]igipat. Moj-sije, uz BoZju pomoi, uspe'ra da narod Izraelaizbavi iz. Egipta, aline pre nego Sto je pobedio u dugotrajnom oclmeravanju snaga setnajmudrijim egipatskim mu5karcima i darobnjacima, posle iega jeusledila serija od deset uzastopnih epiclemija kuge u Egiptu. Uovoj duvenoj biblijskoj pridi Egipat simbolizuje, pre svega, sujetu,ignoranciju, pa dak i biast-erniju: osobine koje Mqsije n vi5e navrataizlaie poruzi i na t;rj nadin zagovara i glclrifiku-je pravu veru. Uodima srednjovekr,rvnih Evropijana (Stari) Egipat je bio jedan odmoZda najodiglednijih simbolidkih i ideolo5kih neprijatelja hri5-canstva.'

I 'o mom mi5ljenu, Cigani su iskoristil i ovaj dobro poznatibiblijski toponim konstrui5uii na taj nadin jedan, za to vreme,mogui i prihvatljiv identitet. Rani izvori svedode da su se predsta-1'ljali kao pagani iz Egipta koji su se nekada usudili da se suprotstavehri5ianstvu i da ga dak i odbace, a sada zbog toga is$tlRljuju SrehesedmogodiSnjim hododa5iem. Oni su prokleti, ali gradeii sliku osebi kao o nevernicima, koji priznaju i javno nose breme svoje kri-vice, oni u stvari iskazuju po5tovanje hri5ianstvu. Ovim su otvorilimaksimalan moguii prostor za manevrisanje, ne salno u doslovnom,prostornom, znadenju: od njih kao Egipiana, nije se odekivalo dase suvi5e striktno pridrZavaju hriSianskih pravila i zabrana. N{adase okruZenje prema njima odnosilo sa sumnjom i neodobravanjem,vrloje verovatno da imje u podetku bila pruZena Sansa. Tek kasnijeje izgraden stereotip o Ciganima kao Spijunima u slu7bi Turske(Kenrick & Puxon 19"72:21, Fraser 1.992:l5l).

Ipak, sve do dana5njih dana, mnogi ciganski mitovl o porekluse pozivaju na Bibliju, aludirajuii na dobro poznate dogadaje, aposebno na Egzodus i na Hristovo raspede. Jedan od moZda naj-

7 U ."n,r* islamu, takodc, antidki Egipat ima istu simbolidku ulogu ncpri-jatel ja pravc vcrc. U Kuranu, laruttn. jc 'arhctip paganskog t iranina BoZicg naroda'( lrwis, 1987:27).

rasprostranjenijih rnitova je onaj po korne Cigani vode poreklo odmladog rnu5karca i Zene, pripadnika iaraonovih trupa ko.je su pratileMojsila na puiu kroz f-lrveno more. I)ok se ostatak Faraonovearmije poclavio, njih dvoje su nekirn dudom preZiveli i postali cigan-ski Adam i Eva (Clebert, l96l 16-21). Srpski ernograf, TihornirDorclevii, je iznredu dva svetskti rata prikupio razli i i te verzijeovog mita u Jugoslaviji. Ovde se biblijska prida o Mojsiju i faraonureilektuje r"r razlii;itirrr le.geudama o ciganskom carstvu kole je davnopostojalo, a kome.je na delu bio moini car Firaun. Po5to je izazvaoBoga, Firaun -je bio surovo kaZnjen i zajedno sa svojom vojskomse udavio u moru. l\4alobrojni preiiveli su preci dana5njih Cigana(Dordevi i , 1984bt .*

Da ii su Cigani zaista oviiko svesnLr, kako je to ovde suge-risano, kreirali svoj {yosrpisleni egipatski identitet, pitanje je kojeostaje bez odgovora. Verovatno je red o procesu tokom koga je,po principu pokuiaja i gre5aka, kombinovano i testirano nekolikoosnovnih elemenata pre nego $to su se konadno sjedinil i u pridukoju danas znarlo. LJ naudnim krugovima je mit o egipatskomporeklu odbaden krajern osamnaestog veka, kada su lingvisti otkrilimnoge slidnosti izmecJu romskog .lezika i ostalih indoevropskihjezika: ova otkriia ubedljivo ukazu-ju n;r indijsko poreklo Cigana.Ovo je danas gotovo opiteprihvaieno mi5ijenje, kzrko medu naudni-cima, tako i medu Ciganirna Sirorn sveta, ukljuiujuii i Jugoslaviju(v idet i , na pr imer: t )ur i i , 1987:13-31; Poul ton,1993-44) . I poredtoga, opitim tvrdnjarma koje su nastale na osuovLl ovog mita oindijskorn porekiu ntora se priil sa neito viSe skepticizma, kao Stoprimeiuje DZurJit Okli (Judith Okely, 1983), a u novije vreme ihoiandski istoridari, l .eo l.ukasen (I-eo Lucassen, 1990) i Vim Vi-lems (Wirn Willems, i995). Ukratko, svi oni izraZa'rajt sumnju uiskljudivo indijsko poreklo Cigana i tvrde da je izraz,.Ciganin"etiketa koju je spol.jni svet koristio da bi oznadio narod koji viSemanje permanentno luta. lma verovatno i onih koji su svojevoljnousvojili ciganski identitet iz 'profesionalnih' razloga, da bi zaradlliviSe novca, na primer, u svojstvu egzotidnih proricatelja buduinosti(Okely, 1983:3-4). Oni, ukratko, tvrde da su Cigani inkorporiraliraznovrsne pojedince kao i grupe razliditog, desto ne-indijskog,autohtonog porekla. Mada Frejzer ne ide tako daleko da potpuno

n Ova.j mit ima dugu istoriiu na Balkanu, kao ito sc rnole vidcti u fragmcntu

o Sczahat- imcnu (Put()p is i ) Evcl i . le ee lcbi lc , p()znatog scdamnaestovekovnog put-n ika, porcklom iz Turskc (v idct i : Fr icdrnan & Dankol f , l99l : ' l -5) .

X

F{J)lE.

:-tr-

N

:L

t 2 4

u)( q

zN-octLUa l

odbaci tezu o indijskom poreklu, on takode priznaje dinjenicu daCigani tv-ore 'Sarolik mozaik etnidkih fi"agmenata' (1992:9). Pose-bno na tsaikanu imamo ekstremno sloZenu situacijtt, jer je po ra-zliditim osnovama -jezrk,religija, zanimaitje - do5lo do raslojavanjai radvanja medu Ciganima (ibid.:229-'293).'Ove grupe, koje suod strane drugih oznadene kao 'Cigani", eesto same sebe vide sasvimdrugadije. 'Egipdani' u biv5oj Jugoslaviji se mogu smatrati jednimtakvim skora5njim i istovremeno neobidnitn prirnerom.

Egipfttni u Jugoslaviji

Egipdanir0, sa Kosova i iz Makeclonije, kategoridno odbija.juda su Cigani, i zaista tvrde da potidu od starih Egipdana. 199{J.godine su oformili svoje vlastite egipatske organizacije, prvo uOhridu * gde je istorija Egip6ana du5a, a kasnije u Pri5tini - gdesu se pcrjavili sasvim neodekivano, dak i za rukovodstvo ohridskihEgipiana (Ljubisavljevii, tr990:35), Njihov prvi proklamovani ciljbio je da zaustave proces albanizacije koji se odvijao u zapadnojMakedoniji i na Kosovu. Od tog vremena. ovim organizacijama jepristupilo negde oko 10 000 ljudi, od dega je jedna polovina saKosova, a druga iz Makedonije. Na osnivadkoj skup5tini kosovskogogranka, kcrja je odrZana oktobra 1990.,.jedan od vid_eaijih dlanovaizjavio je, sa neogranidenim optimizmom, da ie se verovatno is-postaviti da ih ukupno ima preko 100 000 (Dorrlevi6, 1990; viditakocle Poulton, 1991:91 i Frazer, 1992:298). Prema tvrdenju ruko-vodstva ohridskog ogranka oni su slidno udruZenje osnovali desetgodina pre ovog dogadaja, a ne5to pre zvanidnog jugosiovenskogpopisa stanovni5tva i981. godine. Njihov cilj je bio zvanidno prizna-vanje statusa narodnosti i uvrSiivanje Egip(ana u formulare zapopis stanovni5tva, kao zasebne kategorije." Mada ove zahteve

' Poglcdati takoclc kod Lokvuda (Lockwtxrd, 1985), koi i pruZa.iasnusliku ovih slolcnih prxlcla, poscbno za teritoriiu Jugoslavijc.

t0 Maclu jc pod znakom pitania da l i ovi. iugoslovcnski 'Egipfani ' zaistapotidu iz Egipta, ia (u naz.iv koristiti bcz znaka navoda. Trcba, mcdutim, imati naumu da sc bavimo kontrovcrznim i spomint tvrdnjama.

r1 tl Sociialistidkoi Fcdcrativno.j Rcpublici Jugoslavi.ii pravljcna ̂ jc, naoficijclnom planu, razlika izmcdu naroda ('drZavotvornih' nacija) i narodnosti.Porcd ove razlikc, ncki republidki ustavi (kao na primcr srpski i makcdonski) suuvcli i trecu katcgoriju, etnidkc grupc. Ova kateogrija.ic bila rczcrvisana za maniinskc

viada Makedonije nije usvoji la, barem 20t? njih se izjasnilo kaoE-eipdani, zavriivdi tako u grupi 'nepoznatog etnidkog porekla'(Frieclrnan 19 85 : 53, Lj ubisavl.jev ie3g.

Vlasti su 1990. najavile novi popis stanovni5tva, koji jesproveden tokom aprila 1991. (to je bio poslednji popis sprovedenu biv5oj Jugoslaviji). Egipiani su iskoristili priliku da obnove svojezahteve, izmedu ostalog i tako dto su podneli peticiju Saveznojskup5tini kao i republidkim skupitinama Srbije i X,{akedonije. Je-dan od rezultata sastoji se u tome Sto njihova rrastojanja nisu ostalaneprirnedena; privukli su prilidnu paZnju medija, a srpske i make-donske vlasti su delimidno udovoljile njihovim zahtevima: tokornpredstojeieg popisa uvedena je i kategorija Egipiana, kao mo-guinost izjaSnjavanja. U stvarnosti, ovaj ustupak nije imao velikizta(aj zato Sto je jugclslovenski popisni sistem uvek ostavljao mo-guinost izjaSnjavanja shc-rdno lidnim preferencijanra kao, na primer,stanovnik odredene regije iii grada (ili kao Homo sapiens, kao Stosu neki dinil i). Medutim, kako drZava nije zvanidno priznavalaove idiosinkratidne kategorije, one su obidno u krajnjim rezultati-ma popisa grupisane i svrstavana kao 'ostali ' , 'regionalni' i l i 'ne-

poznati' i na taj nadin gubile politidki znada.j. U sludaju Egipianavlasti su udinile mali iskorak ka priznavanju, odobravaju6i kori5ie-nje kategorije Egip6anin u popisu, dime su omogu6il i preciznuprocenu njihovog brojianog stan-ja i posebnu obradu ostalih po-dataka koj i su u vezi sa ovom grupom (Risteski ,1991:7-10) . Sdruge strane, vlasti su, takorle,jasno dale do znanja da ukljudivanjeu popis nije podrazumevalo i davanje posebnih manjinskih prava.Koliko je meni poznato, sarno je Makedonija objavila broj Egipiana:popis stanovni5tva iz 1991. registruje 3307 EgipCana.t'Za Srbiju(dana5nju Jugoslaviju) objavljeni su samo preliminami rezultatipopisa, u kojima se ne pominju Egipiani. Neizvesno je da l i ierezultati ovog popisa ikada biti objavljeni. Na Kosovu je popis u

ctnidkc grupc, mcdu koiima su Cigani i:inili na.jvciu. Svaka ul katcgorija.lc imalaposcbna/razlidita politidka prava: narodi (poput Hrvata i Srba), su imali svo.je rc-publ ikc, narodnosti (poput Albanaca i Mailara) nisu,. jcr su poscdovalc 'svo.jc '

drZavc van granica Jugoslavije. I porcd toga, bkom 1960-ih, narodnosti su ostvarilcznaciainu autonomiju. Tr-c6a ustavna katcgorija ostala .jc vcoma maglovita, bczzascbnih prava (Ackovi i , 1992)"

r2 (Prcliminarni) rczultati makcclonskog popisa iz 1994. beleie 3169Egipiana. Zclco bih da sc zahvalim Viktoru Fridrnanu za ovc podatkc, poglcdatitakulc, Bzrani (Barany, I 995:5 1 7-5 I li).

=X

Fa:E

:=t!

No[-

126 t27

u)( q

zN-octLUa l

odbaci tezu o indijskom poreklu, on takode priznaje dinjenicu daCigani tv-ore 'Sarolik mozaik etnidkih fi"agmenata' (1992:9). Pose-bno na tsaikanu imamo ekstremno sloZenu situacijtt, jer je po ra-zliditim osnovama -jezrk,religija, zanimaitje - do5lo do raslojavanjai radvanja medu Ciganima (ibid.:229-'293).'Ove grupe, koje suod strane drugih oznadene kao 'Cigani", eesto same sebe vide sasvimdrugadije. 'Egipdani' u biv5oj Jugoslaviji se mogu smatrati jednimtakvim skora5njim i istovremeno neobidnitn prirnerom.

Egipfttni u Jugoslaviji

Egipdanir0, sa Kosova i iz Makeclonije, kategoridno odbija.juda su Cigani, i zaista tvrde da potidu od starih Egipdana. 199{J.godine su oformili svoje vlastite egipatske organizacije, prvo uOhridu * gde je istorija Egip6ana du5a, a kasnije u Pri5tini - gdesu se pcrjavili sasvim neodekivano, dak i za rukovodstvo ohridskihEgipiana (Ljubisavljevii, tr990:35), Njihov prvi proklamovani ciljbio je da zaustave proces albanizacije koji se odvijao u zapadnojMakedoniji i na Kosovu. Od tog vremena. ovim organizacijama jepristupilo negde oko 10 000 ljudi, od dega je jedna polovina saKosova, a druga iz Makedonije. Na osnivadkoj skup5tini kosovskogogranka, kcrja je odrZana oktobra 1990.,.jedan od vid_eaijih dlanovaizjavio je, sa neogranidenim optimizmom, da ie se verovatno is-postaviti da ih ukupno ima preko 100 000 (Dorrlevi6, 1990; viditakocle Poulton, 1991:91 i Frazer, 1992:298). Prema tvrdenju ruko-vodstva ohridskog ogranka oni su slidno udruZenje osnovali desetgodina pre ovog dogadaja, a ne5to pre zvanidnog jugosiovenskogpopisa stanovni5tva i981. godine. Njihov cilj je bio zvanidno prizna-vanje statusa narodnosti i uvrSiivanje Egip(ana u formulare zapopis stanovni5tva, kao zasebne kategorije." Mada ove zahteve

' Poglcdati takoclc kod Lokvuda (Lockwtxrd, 1985), koi i pruZa.iasnusliku ovih slolcnih prxlcla, poscbno za teritoriiu Jugoslavijc.

t0 Maclu jc pod znakom pitania da l i ovi. iugoslovcnski 'Egipfani ' zaistapotidu iz Egipta, ia (u naz.iv koristiti bcz znaka navoda. Trcba, mcdutim, imati naumu da sc bavimo kontrovcrznim i spomint tvrdnjama.

r1 tl Sociialistidkoi Fcdcrativno.j Rcpublici Jugoslavi.ii pravljcna ̂ jc, naoficijclnom planu, razlika izmcdu naroda ('drZavotvornih' nacija) i narodnosti.Porcd ove razlikc, ncki republidki ustavi (kao na primcr srpski i makcdonski) suuvcli i trecu katcgoriju, etnidkc grupc. Ova kateogrija.ic bila rczcrvisana za maniinskc

viada Makedonije nije usvoji la, barem 20t? njih se izjasnilo kaoE-eipdani, zavriivdi tako u grupi 'nepoznatog etnidkog porekla'(Frieclrnan 19 85 : 53, Lj ubisavl.jev ie3g.

Vlasti su 1990. najavile novi popis stanovni5tva, koji jesproveden tokom aprila 1991. (to je bio poslednji popis sprovedenu biv5oj Jugoslaviji). Egipiani su iskoristili priliku da obnove svojezahteve, izmedu ostalog i tako dto su podneli peticiju Saveznojskup5tini kao i republidkim skupitinama Srbije i X,{akedonije. Je-dan od rezultata sastoji se u tome Sto njihova rrastojanja nisu ostalaneprirnedena; privukli su prilidnu paZnju medija, a srpske i make-donske vlasti su delimidno udovoljile njihovim zahtevima: tokornpredstojeieg popisa uvedena je i kategorija Egipiana, kao mo-guinost izjaSnjavanja. U stvarnosti, ovaj ustupak nije imao velikizta(aj zato Sto je jugclslovenski popisni sistem uvek ostavljao mo-guinost izjaSnjavanja shc-rdno lidnim preferencijanra kao, na primer,stanovnik odredene regije iii grada (ili kao Homo sapiens, kao Stosu neki dinil i). Medutim, kako drZava nije zvanidno priznavalaove idiosinkratidne kategorije, one su obidno u krajnjim rezultati-ma popisa grupisane i svrstavana kao 'ostali ' , 'regionalni' i l i 'ne-

poznati' i na taj nadin gubile politidki znada.j. U sludaju Egipianavlasti su udinile mali iskorak ka priznavanju, odobravaju6i kori5ie-nje kategorije Egip6anin u popisu, dime su omogu6il i preciznuprocenu njihovog brojianog stan-ja i posebnu obradu ostalih po-dataka koj i su u vezi sa ovom grupom (Risteski ,1991:7-10) . Sdruge strane, vlasti su, takorle,jasno dale do znanja da ukljudivanjeu popis nije podrazumevalo i davanje posebnih manjinskih prava.Koliko je meni poznato, sarno je Makedonija objavila broj Egipiana:popis stanovni5tva iz 1991. registruje 3307 EgipCana.t'Za Srbiju(dana5nju Jugoslaviju) objavljeni su samo preliminami rezultatipopisa, u kojima se ne pominju Egipiani. Neizvesno je da l i ierezultati ovog popisa ikada biti objavljeni. Na Kosovu je popis u

ctnidkc grupc, mcdu koiima su Cigani i:inili na.jvciu. Svaka ul katcgorija.lc imalaposcbna/razlidita politidka prava: narodi (poput Hrvata i Srba), su imali svo.je rc-publ ikc, narodnosti (poput Albanaca i Mailara) nisu,. jcr su poscdovalc 'svo.jc '

drZavc van granica Jugoslavije. I porcd toga, bkom 1960-ih, narodnosti su ostvarilcznaciainu autonomiju. Tr-c6a ustavna katcgorija ostala .jc vcoma maglovita, bczzascbnih prava (Ackovi i , 1992)"

r2 (Prcliminarni) rczultati makcclonskog popisa iz 1994. beleie 3169Egipiana. Zclco bih da sc zahvalim Viktoru Fridrnanu za ovc podatkc, poglcdatitakulc, Bzrani (Barany, I 995:5 1 7-5 I li).

=X

Fa:E

:=t!

No[-

126 t27

Y

a(,zN1

occI.IJ(,

veliko-i rneri bio neuspcSall zbog urasol'nog bojkr.rta od strane Alba-naca (Moore , 1992:1).

Mada ih mnogi smatraju Ciganrnra, Egipc'arri to oclludnoodbijaju. Oni istiiu brojne argumente koli bi trebalo cia posvedodekako oni jednostavno ne mogu biti Cigani. Na prvom mestu, kakokaZu, oni Zive u istori jskim centrima gradova, kao ito su Ohrit l iBitolj, dok se najveii broj Cigana nastarnio u odvo.jenim i iesti ivrlo siroma5nim krrartovirna i l i prigradskirn getima. Drugo. tvrded;i irna.iu relativno visok Zivotni stanciard; ne poga<ia ih rnnogonezaposlenost, dok prosedan Ciganin sarno moZe tla sanja o svemutome. Treie, kaZu da su uvek dinil i specifidnu grupu zanatli. ja.Tradicionalno rade kao kovadi, a sada se okrciu sofisticiranij irnprofesijarna za koje je neophodno univerzitetsko obrazovartje.' ' 'Mnogi mladi Egipiani se u dana3nje v'reme Skoluju za lekare i l iinZenjere. Najzad, mada su lvluslimani. oni su, kako to sami kaZr:,'naprednij i ' i 'modemiji ' ne samo od C'igana, vei i od Albanaca.Oni su odbacii i 'srednjovekovne nolme' islama, posebnu one uodnosu na Zene.

Pored ovih argumenata (cit iranih u Lazovii & Nikoli i Fi 'sarev, i990), Egipiani ukazuju na s;voja usrnena piredanja, kojanavodno, jo5 uvek opstaju, zahvaljuju6i starijim diarrovirna njihovezajednice. Prema oviin predanjima, Egipiani se svrstavaju mednnajstarije stanovnike Balkana. LJ vreme vladavine Aleksandra Ve-likog (detvrti vek pre naie ere) oni su se nastanili rra Balkanu i os-novali Mali Egipat. Odatle sr.r se raSiri l i po ostaiim oblastima Bal-kana i najzad stigli i do obala Ohridskog jezera, Tokom narednihvekova, drugi Egipiani su sledili njihov primer, posebno oni kojisu se kretali duZ rimskih puteva kao Sto je, na primer, Via Ignacia.Ohridski Egipiani sebe smatraju jednirn od osnivada ovog malog,prelepog i istorijski znadajnog grada. To se moZe videti, tvrde oni,na osnovu lokacija njihovih kuia: kuie su im sme5tene u staromcentru Ohrida. Slidno tome, i u drugim balkanskim gradovitna(pominju se Solun, Bitol-i, Resen, Struga, Debar, Korda, Drad iSkadar), kao i na Sicil i j i , mogu se naii potomci razlidit ih grupastarih Egipdana, koji su davnih dana izgradili niz egipatskih naselja,

" Trcba napomcnuti da.lc kovadki zanat oduvck bio t ipi ino ciganskozanimanjc. Poznati srpski ctnolog. Tihomir D.jordcvi6 jcjcdnorn prilikom tvrditrkako je upravo kovadki zanat izdvojio Ciganc od ostalih grupa i oduvao ih kaoposcbnu etnidku grupu.

formiraluci irrriten rluz glla', ' i l i lr trgovatkih puleva izmeCu Jonr,kogi Jaclranskog flroi ' ir, '" Niurlalsrst. oni su zaboravrli r ivoj i pnhvatil ijezik ar"ifohtone p{rpulircije. I i: tog rarzloga ohrid"url,, i Egipiani (kc-i iprcteZno qovore aitranskii ne smatraju albanski svojim matern-iimjezikonr v'ri prosto l..a,iu rla im ie to kudni jezik (Dam.janovii,regt)).

PodrSka I',9'ipfurtimtt w Srbi.ii i Makedoni.ji

Otl lrenutka kacla su se pojavil i u javnorn diskursu. Egipianisu z-adobrli sirnpati, je r ; iodriku, posebnu meclu Ntlakecioncima iSrbinur. LI mafiu 19c)1. Strlar Risteslci, nauinik iz Ohricla, ob.iavioje knjigu pod nazivorn N;rroclnr prika;;:,ni, predairrja i obiiai kajLigipkjaniti:. u kojoj pokuiavir cla tvrdnje Egipcana podupre et-nografsli im podacima, posetrrro clnirn koji poti iu iz usmenih pre-danja Broini novinari i nauinici iz Srt'r i je su nr:koliko meseci preclpopis stanovniitva 199i. e,odine govoril i u prikrg postojanja Egi'p6ana. Po rraivodima nenradi<o;g nedeljnika Der Spiegel (15. oktobar1990), dak je pri:dserrlnik Srbije, Slobndan Miloievii, podrZavaonjiho.re zahteve. tvrdeei da su viie od polovine kc,sovskih Albanaca,zapravo. pi: ikriveni Egipiani, ko-ii su se pod prif iskom Albanacaodrekli svog icientiteta. (Nisarn nlogao cla potvrdim ovu informa-ciju prema ko.joj je lr4itrodevii izrekao javnu podrSku zahfevimatsgipiaura). Da bih i lustrovao tqrao prijem koji su Egipiani dobil iod strane Srba, naveiiu citat iz jednog ilanka koji su potpisalinovinari L,azovtC i Nikolii Pisarev:

Egipiani vode sasvim ncobiian Zivot u uslovima u kojima se danasnalazi Jugoslavi.ja: oni uvek puno ponraiu dnrgima i prijemdivi suza sve pozitivne uticaje iroji dolaze od clrugih nacija. Zive u koloni-

.janra i bez r<lptanja se posve6uju zanatima kqi kada se malo boljepoglccla, ne donose vcliku z.aradu. IJzdrZavaju se od svih oblikapolit idkog delol'anja i usrcrlsreduju iskijudivo na svoj posao. Oni

' ' ' lvlcni .ic poi/lat sarno jcdun autor koyi pominjc Egipfanc po balkanskirn

gradr. iv ima prc r lo laska Slovcna: Fain (Frne . l9f i3:12). Nisam ovo dctal . jn i . jc prou-

ia ' , 'ao, iL l i prctpostavl i rnr da sc v i ic p( \ iataka mriTo pronai i Lt is tor i jsko. i l i tcratur i .

U apr i lu l$9i . godinc, Trnjug lc ohiavio i r l i r tntaci . ju o Egipianimit , pominlu( i

rlokLirnc'nt koji navrxJno p()lviclu.ic dr r;u rrtnogi Egip(:ani bili clovcdcni u Makcdoniju

u ic tv l r t ( )m vr :ku naic crc, u \astavu r imskc pciadi jc ikon. j r<:c (BBC Summary

Worl t l Broat ' :ast EEl104- l Bi 17. 11 . t \pr j i 1991).

X

Fttl(I

:

uoN

#

t28 129

Y

a(,zN1

occI.IJ(,

veliko-i rneri bio neuspcSall zbog urasol'nog bojkr.rta od strane Alba-naca (Moore , 1992:1).

Mada ih mnogi smatraju Ciganrnra, Egipc'arri to oclludnoodbijaju. Oni istiiu brojne argumente koli bi trebalo cia posvedodekako oni jednostavno ne mogu biti Cigani. Na prvom mestu, kakokaZu, oni Zive u istori jskim centrima gradova, kao ito su Ohrit l iBitolj, dok se najveii broj Cigana nastarnio u odvo.jenim i iesti ivrlo siroma5nim krrartovirna i l i prigradskirn getima. Drugo. tvrded;i irna.iu relativno visok Zivotni stanciard; ne poga<ia ih rnnogonezaposlenost, dok prosedan Ciganin sarno moZe tla sanja o svemutome. Treie, kaZu da su uvek dinil i specifidnu grupu zanatli. ja.Tradicionalno rade kao kovadi, a sada se okrciu sofisticiranij irnprofesijarna za koje je neophodno univerzitetsko obrazovartje.' ' 'Mnogi mladi Egipiani se u dana3nje v'reme Skoluju za lekare i l iinZenjere. Najzad, mada su lvluslimani. oni su, kako to sami kaZr:,'naprednij i ' i 'modemiji ' ne samo od C'igana, vei i od Albanaca.Oni su odbacii i 'srednjovekovne nolme' islama, posebnu one uodnosu na Zene.

Pored ovih argumenata (cit iranih u Lazovii & Nikoli i Fi 'sarev, i990), Egipiani ukazuju na s;voja usrnena piredanja, kojanavodno, jo5 uvek opstaju, zahvaljuju6i starijim diarrovirna njihovezajednice. Prema oviin predanjima, Egipiani se svrstavaju mednnajstarije stanovnike Balkana. LJ vreme vladavine Aleksandra Ve-likog (detvrti vek pre naie ere) oni su se nastanili rra Balkanu i os-novali Mali Egipat. Odatle sr.r se raSiri l i po ostaiim oblastima Bal-kana i najzad stigli i do obala Ohridskog jezera, Tokom narednihvekova, drugi Egipiani su sledili njihov primer, posebno oni kojisu se kretali duZ rimskih puteva kao Sto je, na primer, Via Ignacia.Ohridski Egipiani sebe smatraju jednirn od osnivada ovog malog,prelepog i istorijski znadajnog grada. To se moZe videti, tvrde oni,na osnovu lokacija njihovih kuia: kuie su im sme5tene u staromcentru Ohrida. Slidno tome, i u drugim balkanskim gradovitna(pominju se Solun, Bitol-i, Resen, Struga, Debar, Korda, Drad iSkadar), kao i na Sicil i j i , mogu se naii potomci razlidit ih grupastarih Egipdana, koji su davnih dana izgradili niz egipatskih naselja,

" Trcba napomcnuti da.lc kovadki zanat oduvck bio t ipi ino ciganskozanimanjc. Poznati srpski ctnolog. Tihomir D.jordcvi6 jcjcdnorn prilikom tvrditrkako je upravo kovadki zanat izdvojio Ciganc od ostalih grupa i oduvao ih kaoposcbnu etnidku grupu.

formiraluci irrriten rluz glla', ' i l i lr trgovatkih puleva izmeCu Jonr,kogi Jaclranskog flroi ' ir, '" Niurlalsrst. oni su zaboravrli r ivoj i pnhvatil ijezik ar"ifohtone p{rpulircije. I i: tog rarzloga ohrid"url,, i Egipiani (kc-i iprcteZno qovore aitranskii ne smatraju albanski svojim matern-iimjezikonr v'ri prosto l..a,iu rla im ie to kudni jezik (Dam.janovii,regt)).

PodrSka I',9'ipfurtimtt w Srbi.ii i Makedoni.ji

Otl lrenutka kacla su se pojavil i u javnorn diskursu. Egipianisu z-adobrli sirnpati, je r ; iodriku, posebnu meclu Ntlakecioncima iSrbinur. LI mafiu 19c)1. Strlar Risteslci, nauinik iz Ohricla, ob.iavioje knjigu pod nazivorn N;rroclnr prika;;:,ni, predairrja i obiiai kajLigipkjaniti:. u kojoj pokuiavir cla tvrdnje Egipcana podupre et-nografsli im podacima, posetrrro clnirn koji poti iu iz usmenih pre-danja Broini novinari i nauinici iz Srt'r i je su nr:koliko meseci preclpopis stanovniitva 199i. e,odine govoril i u prikrg postojanja Egi'p6ana. Po rraivodima nenradi<o;g nedeljnika Der Spiegel (15. oktobar1990), dak je pri:dserrlnik Srbije, Slobndan Miloievii, podrZavaonjiho.re zahteve. tvrdeei da su viie od polovine kc,sovskih Albanaca,zapravo. pi: ikriveni Egipiani, ko-ii su se pod prif iskom Albanacaodrekli svog icientiteta. (Nisarn nlogao cla potvrdim ovu informa-ciju prema ko.joj je lr4itrodevii izrekao javnu podrSku zahfevimatsgipiaura). Da bih i lustrovao tqrao prijem koji su Egipiani dobil iod strane Srba, naveiiu citat iz jednog ilanka koji su potpisalinovinari L,azovtC i Nikolii Pisarev:

Egipiani vode sasvim ncobiian Zivot u uslovima u kojima se danasnalazi Jugoslavi.ja: oni uvek puno ponraiu dnrgima i prijemdivi suza sve pozitivne uticaje iroji dolaze od clrugih nacija. Zive u koloni-

.janra i bez r<lptanja se posve6uju zanatima kqi kada se malo boljepoglccla, ne donose vcliku z.aradu. IJzdrZavaju se od svih oblikapolit idkog delol'anja i usrcrlsreduju iskijudivo na svoj posao. Oni

' ' ' lvlcni .ic poi/lat sarno jcdun autor koyi pominjc Egipfanc po balkanskirn

gradr. iv ima prc r lo laska Slovcna: Fain (Frne . l9f i3:12). Nisam ovo dctal . jn i . jc prou-

ia ' , 'ao, iL l i prctpostavl i rnr da sc v i ic p( \ iataka mriTo pronai i Lt is tor i jsko. i l i tcratur i .

U apr i lu l$9i . godinc, Trnjug lc ohiavio i r l i r tntaci . ju o Egipianimit , pominlu( i

rlokLirnc'nt koji navrxJno p()lviclu.ic dr r;u rrtnogi Egip(:ani bili clovcdcni u Makcdoniju

u ic tv l r t ( )m vr :ku naic crc, u \astavu r imskc pciadi jc ikon. j r<:c (BBC Summary

Worl t l Broat ' :ast EEl104- l Bi 17. 11 . t \pr j i 1991).

X

Fttl(I

:

uoN

#

t28 129

:X

oFg)=

;=LoNoIL

(t

zN

?tlt.lJ(t

su jedan neobidan narod koji se pozitivno izdvaja u poreclenju sasvim ostalim jugoslovenskim nacijama. Za njrhje karakteristidnoda su redak primer nacije koja se svesno prilagodava i asimiluje iuvek pokuSava da predupredi konflikt sa Sirom zajednicom' Onisu izuzetno neZni, pouzdani i vredni.

I neki naudnici iz Srbije su u svojim javnim nastupima po-

drZavali zahteve Egipiana, a pre svega Rade BoZovii, istaknuti

arabista sa Univerziteta u Beogradu i Miodrag HadZi-Risti6, etnolog

iz Srbije, zaposlen na Univerzitetu u Skoplju' HadZi-Risti6 tvrdi

kako je bio u stanju da zainteresuje znadajne politidke i naudne

institucije u Makedoniji i Srbiji (Socijalistidki savez Makedonije,

Srpsku akademiju nauka i umetnosti, Etnografski institut i F't-

nografski muzej u Beogradu), da zapodnu istraZivanje kojim bi se

otkrilo poreklo i etnogeneza Egip6ana. On je dak razgovarao i sa

dva biohemidara koji su tvrdili da je na osnovu ispitivanja krvi

moguie utvrditi da li se Egipiani razlikuju od Cigana ili ne''-'Ujednom intrvjuu, HadZi-Ristii kaLe daje prona5ao arheoloike

tragove koji ukazuju na prisustvo Egip6ana, ili preciznije Kopta, u

Makedoniji, a na osnovu jedinstvenih zemljanih ikona. On tvrdi

da su jedino Kopti pravili ovakve ikone, na osnovu dega se moZe

sa velikom sigurno5iu zakljudivati o ranijem prisustvu Egip6ana u

Makedoniji (Lazovi6, I 990).

BoZovii u svojim intervjuima sugeri5e kako mnoga verovan-ja, rituali i magijski obidaji makedonskih Egipiana ptrkazuju veliku

slidnost sa koptskim obidajima. Pored toga, mada su nominalnomuslimani, oni slave hri56anske praznike kao Sto su Sveti Naum i

Sveti Atanasije. Sveti Atanasije je bio aleksandrijski episkop u

detvrtom veku na5e ere. Pored toga, kako kaZe Bo5kovii, Egip6ani

u svojim ritualima pokazuju intzetnt naklonost neparnim brojevi-

ma kao Sto je, na primer, broj tri' Po tome su vrlo slidni starim

Egip6anima. Medu ostalim indikatorima su i grobovi pronadeni na

planini Stogovo (zapadnaMakedonija), na mestu nekada5njeg rud-

niku rnungana. Prema usmenom predanju, Egipiani su radili kao

robovi u rudniku. U jednom neobjavljenom naudnom radu BoZovidje mnogo oprezniji u izvodenju zakljudaka, mada i ovde ukazuje

na mnoge siidnosti koje on vidi izmedu rituala kosovskih i make-

ls Mudu mc ovaj tip istraZivanja podscia na metodo nekadainlih nacista u

Nemadkoj, ustanovio sam cla se ti metodi jos uvek uvaZavaju meilu ciganolozima.

Tvrdi se da je distribucija krvnih grupa meilu ciganima znadajno drugadija u

poretlenju s a (ostalim) Evroplj anima (Fraser' 1992:24 -25)'

donskih Egipdana i rituala starih Egip6ana. Po njegovom miSljenju,to moZe biti rezultat kulturnog kontinuiteta, obzirom da su kulturno--religijske forme, posebno rituali vezani za roilenje, stupanje ubrak i smrt, izuzetno dugog trajanja i najduZe izdriavaju test vre-mena"

Ukratko, ova dva naudnika iz Srbije su spremna da ozbiljnorazmatrajt tezu o Egipdanima. Oni smatraju da nije nemoguiepretpostaviti da je vei Aleksandar Makedonski doveo Egipiane naBalkan. U tom sludaju je, takode, mogu6e da su se oni nastanili uGrdkoj, osnovali Mali Egipat i odatle nastavili Sirenje na sever.Egipiani su, stoga, bili gre5kom poistove6ivani sa Ciganima samozato sto su imali slidnu boju koZe (Damjanovi6, 1990).

Ranija albanizacija Egiptana: socijalni status i etnicitet

Po5to Egipiani nisu bili zvanidno priznati kao etnidka ma-njina, veiina njih se u prethodnim jugoslovenskim popisima stano-vni5tva izjadnjavala kao Albanci (Ljubisavljevi( , 199034).tu Prvo,njihov maternji jezik je, u veiini sluEajeva, albanski.rT Pored toga,Egipiani su muslimani i zbog toga dele mnoge obidaje sa Alban-cima. Albanci ih, meclutim. zbog (fizidkih) slidnosti sa Ciganima,jo5 uvek smatraju 'albanskim' ili albaniziranim Ciganima (Dam-janovii, I99O:37). Predsednik Savezne komisije koja je organizo-vala popis stanovni5fva 1991. godine, takode misli da su Egipiani,u stvari, albanizirani Cigani (Der Spiegel, 15 October 1990).

Kada je red o Kosovu, sve zaista ukazuje na to da Egipianisvoje dlanstvo regrutuju preteZno medu A5kalijama (Ashkali naAlbanskom) , naziv koji veiina ovih albanskih Cigana koristi zasebe. Oznaka 'Egipianin' je nova meclu njima.tt Neiasno je kada

16 Oe igl".lno, oni nisu uzeli u obzir nekc dmgc rnoguinosti, na primer dase iz.jasnc kao Jugosloveni ili etnidki neopredeljeni.

17 Proto-Egipiani kojc sam susrco u Gradanici su, takodc, izmedu sebegovorili albanski. I pored toga, izgleda da nisu svi Egipiani albanofoni. Po redimaRaika Duriia (u privatnom razgovoru), u Ohridu ima i Egipiana koji govore turski.Lazovie i Nikolii Pisarev (1990) pi5u da neki Egipiani govore makcdonski ilisrpski. Po Viktoru Fridmanu (privatni razgovor), Egipcani (Gjupci) iz Bitolja govoremakcdonski.

l8 Vukanovid, koji je napisao jerJnu znalajnu knjigu o Ciganima u Jugo-slaviji ( l9li3), A5kalije pominje samo u nckoliko redova. Za njih kaZc da su nomadski

1 3 0 1 3 1

:X

oFg)=

;=LoNoIL

(t

zN

?tlt.lJ(t

su jedan neobidan narod koji se pozitivno izdvaja u poreclenju sasvim ostalim jugoslovenskim nacijama. Za njrhje karakteristidnoda su redak primer nacije koja se svesno prilagodava i asimiluje iuvek pokuSava da predupredi konflikt sa Sirom zajednicom' Onisu izuzetno neZni, pouzdani i vredni.

I neki naudnici iz Srbije su u svojim javnim nastupima po-

drZavali zahteve Egipiana, a pre svega Rade BoZovii, istaknuti

arabista sa Univerziteta u Beogradu i Miodrag HadZi-Risti6, etnolog

iz Srbije, zaposlen na Univerzitetu u Skoplju' HadZi-Risti6 tvrdi

kako je bio u stanju da zainteresuje znadajne politidke i naudne

institucije u Makedoniji i Srbiji (Socijalistidki savez Makedonije,

Srpsku akademiju nauka i umetnosti, Etnografski institut i F't-

nografski muzej u Beogradu), da zapodnu istraZivanje kojim bi se

otkrilo poreklo i etnogeneza Egip6ana. On je dak razgovarao i sa

dva biohemidara koji su tvrdili da je na osnovu ispitivanja krvi

moguie utvrditi da li se Egipiani razlikuju od Cigana ili ne''-'Ujednom intrvjuu, HadZi-Ristii kaLe daje prona5ao arheoloike

tragove koji ukazuju na prisustvo Egip6ana, ili preciznije Kopta, u

Makedoniji, a na osnovu jedinstvenih zemljanih ikona. On tvrdi

da su jedino Kopti pravili ovakve ikone, na osnovu dega se moZe

sa velikom sigurno5iu zakljudivati o ranijem prisustvu Egip6ana u

Makedoniji (Lazovi6, I 990).

BoZovii u svojim intervjuima sugeri5e kako mnoga verovan-ja, rituali i magijski obidaji makedonskih Egipiana ptrkazuju veliku

slidnost sa koptskim obidajima. Pored toga, mada su nominalnomuslimani, oni slave hri56anske praznike kao Sto su Sveti Naum i

Sveti Atanasije. Sveti Atanasije je bio aleksandrijski episkop u

detvrtom veku na5e ere. Pored toga, kako kaZe Bo5kovii, Egip6ani

u svojim ritualima pokazuju intzetnt naklonost neparnim brojevi-

ma kao Sto je, na primer, broj tri' Po tome su vrlo slidni starim

Egip6anima. Medu ostalim indikatorima su i grobovi pronadeni na

planini Stogovo (zapadnaMakedonija), na mestu nekada5njeg rud-

niku rnungana. Prema usmenom predanju, Egipiani su radili kao

robovi u rudniku. U jednom neobjavljenom naudnom radu BoZovidje mnogo oprezniji u izvodenju zakljudaka, mada i ovde ukazuje

na mnoge siidnosti koje on vidi izmedu rituala kosovskih i make-

ls Mudu mc ovaj tip istraZivanja podscia na metodo nekadainlih nacista u

Nemadkoj, ustanovio sam cla se ti metodi jos uvek uvaZavaju meilu ciganolozima.

Tvrdi se da je distribucija krvnih grupa meilu ciganima znadajno drugadija u

poretlenju s a (ostalim) Evroplj anima (Fraser' 1992:24 -25)'

donskih Egipdana i rituala starih Egip6ana. Po njegovom miSljenju,to moZe biti rezultat kulturnog kontinuiteta, obzirom da su kulturno--religijske forme, posebno rituali vezani za roilenje, stupanje ubrak i smrt, izuzetno dugog trajanja i najduZe izdriavaju test vre-mena"

Ukratko, ova dva naudnika iz Srbije su spremna da ozbiljnorazmatrajt tezu o Egipdanima. Oni smatraju da nije nemoguiepretpostaviti da je vei Aleksandar Makedonski doveo Egipiane naBalkan. U tom sludaju je, takode, mogu6e da su se oni nastanili uGrdkoj, osnovali Mali Egipat i odatle nastavili Sirenje na sever.Egipiani su, stoga, bili gre5kom poistove6ivani sa Ciganima samozato sto su imali slidnu boju koZe (Damjanovi6, 1990).

Ranija albanizacija Egiptana: socijalni status i etnicitet

Po5to Egipiani nisu bili zvanidno priznati kao etnidka ma-njina, veiina njih se u prethodnim jugoslovenskim popisima stano-vni5tva izjadnjavala kao Albanci (Ljubisavljevi( , 199034).tu Prvo,njihov maternji jezik je, u veiini sluEajeva, albanski.rT Pored toga,Egipiani su muslimani i zbog toga dele mnoge obidaje sa Alban-cima. Albanci ih, meclutim. zbog (fizidkih) slidnosti sa Ciganima,jo5 uvek smatraju 'albanskim' ili albaniziranim Ciganima (Dam-janovii, I99O:37). Predsednik Savezne komisije koja je organizo-vala popis stanovni5fva 1991. godine, takode misli da su Egipiani,u stvari, albanizirani Cigani (Der Spiegel, 15 October 1990).

Kada je red o Kosovu, sve zaista ukazuje na to da Egipianisvoje dlanstvo regrutuju preteZno medu A5kalijama (Ashkali naAlbanskom) , naziv koji veiina ovih albanskih Cigana koristi zasebe. Oznaka 'Egipianin' je nova meclu njima.tt Neiasno je kada

16 Oe igl".lno, oni nisu uzeli u obzir nekc dmgc rnoguinosti, na primer dase iz.jasnc kao Jugosloveni ili etnidki neopredeljeni.

17 Proto-Egipiani kojc sam susrco u Gradanici su, takodc, izmedu sebegovorili albanski. I pored toga, izgleda da nisu svi Egipiani albanofoni. Po redimaRaika Duriia (u privatnom razgovoru), u Ohridu ima i Egipiana koji govore turski.Lazovie i Nikolii Pisarev (1990) pi5u da neki Egipiani govore makcdonski ilisrpski. Po Viktoru Fridmanu (privatni razgovor), Egipcani (Gjupci) iz Bitolja govoremakcdonski.

l8 Vukanovid, koji je napisao jerJnu znalajnu knjigu o Ciganima u Jugo-slaviji ( l9li3), A5kalije pominje samo u nckoliko redova. Za njih kaZc da su nomadski

1 3 0 1 3 1

a)ozN-o

t.U(5

je zapodeo ovaj proces asimilacije: on moZe biti sasvim skora5njegdatuma (vidi: Barjaktarevii 19707 46),ali veiina mojih sagovorni-ka smatra da su ASkali.;e asimilovane tokom otr:manske vladavine,kada su radil i kao zemljoradnici na velikim imanjima (i ift lucima)albanskih zemljoposednika. Generalno, poloZaj ovih zemijoradnikaje b io loSi j i nego osta l ih ; u vei in i s ludajeva oni su b i l i ob idnipoljoprivredni radnici (Jelavich, 1983:60)."' [.] to vreme. Ciganisa ovih prostora su prihvati l i albanski jezik, islamsku veru i pri la-godili se strogim patri.jarhalnim normama veiine Albanaca, U ok-virima Kosova, ovaj proces je najvi5e do5ao ilo izraLaja u jugoza-padnom delu pokrajine (poznatom po srpskom nazivu Metohija,i l i albanskom Rraf,shi i Dukagjinit), gde se nalazio najveii brojdit luka. Po okondanju otomanske dominacije, mnogi od ovih Ciga-na, zemljoradnika, nastanil i su se u obliZnjim gradovima. Danas uDakovici, Peii i nekirr drugim gradovima na Kosovu, Zivi popril i-dan broj A5kalija.z" Oni se jasno razlikuju od Cigana i striktno sepridrZavaju albanskog obidajnog prava, posebno u porodidnimodnosima. Osim toga, oni se striktno pridrZavaju i pravila endoga,mije i retko sklapaju brak sa drugim Ciganima. Zbog svo.je asimi-lacije, A5kali polaZu pravo na vi5i dru5tveni status u poredenju saobiinim Ciganima.

Mada je, barem Sto se Kosova tide, ova pojava vezana, presvega, za A5kali je, vrlo je verovatno da se i druge.grupe CiganaizjaSnjavaju kao Egipiani. Ovo moZe biti sludaj i sa Arli jama,op5ta odrednica kojom se oznadavaju nenomadski Cigani, musli-mani, koji su pod jakim uticajem islamske kulture. A5kalije i Arlijesu kulturno blisko povezani; Aikalije se mogu smatrati podgrupom

Cigani muslimanskc vcrc, da sc bavc kovadkim zanatom, krpl. icn. icm kotlova il imarskim zanatom, tc da im jc matcrnj i . jezik romski. Izmciani su sa albanskimplcmcnima, kako pi5c Vukanovii, i nalazc se u prcxrcsu translirrmisan.ja u Albancc(l9t l3:138). Ovc tvrdnjc, mcdutim, nisu u potpunosti taanc. Kol iko sam ja imaoprilikc da provcrim, Aikaliic nc znaju romski, ili ga zna.ju samo dclimiino. Njihov.jczik .jc albanski. Porcd toga, vrxlc scdcntarni Zivot za razliku <xl nomadskih Cigana,koii su naimanic asimilovanr.

le Pctrovii prctpostavlia tla.jc upotrcba Cigana kao radnc snagc na turskimposcdirna podela odmah nakon otomanskog osvajanja (1976:55-56). I porcd toga,sudbina Cigana ko.i i su Zivcl i pod Otomanima.ic bi la bol. ja ncgo onih koi i su Zivcl iu zapadnol Evropi (Frascr, I 992: I 73- I 713).

20 Vukanovi i smatra cla ncgde oko 63.000 Cigana govori albanski(19t33:134). Zvanitno, broj Roma koj i govore albanski (prcma podacima popisa izl9lil) ic znatno manji, manjc txl 7(XX) (Pctrovii, 1992:120).

132

-

Arli ja, kao 'albanske' Arli je (Heinschink, 1978:12). U Makedonij i,

mnogo viSe nego na Kosovu, pojava je izgleda Ll vezi sa postojanjem

grupa 'lJgipiana' na lokalnom nivou, kao Sto stoji u knjizi Ratomira

Vukanovi ia (1983) o jugoslovenskim Ciganima. Poi to je knj igapisana mnogo pre pojave ov()g najnovijeg pokreta Egip6ana, on se

bavi iskljudivo lokalnim grupama Cigana Arli ja, koji su sebe na-

zivali Eclupci i l i 'Egipiani'. U veiini sludajeva, ove grupe izgleda

da tokom viSe generacija Zive sedentarno, u urbanim centrima, i

vrlo lako bi mogli bit i deo ovog novog pokreta. Poznato je, naprimer, da r.r Vranju neki Edupci koriste ovaj naziv kako bi izrazili

oseiaj superiornosti u odnosu na Cigane. Oni zaista tvrde da potidu

iz Egipta (Vukanovii, 191t3:140). Pored toga, jedan devetnaestove-kovni izvor otkriva da se u Crnoj Gori red 'Egipdanin' koristi la ko

eufemizam za peLorativnu red Ciganin (Bogi5ii, 1874:402). Ta-

kode, u Albanij i, imena kao 5to su Evdit (Evgjit) i Jevg se ponekad

koriste kao manje uvredljiva alternativa vi5e kolokvijalnim izrazima

kao Sto su Gabelj (^Gabel), AridZi (Arixhi), Madup (Magjyp), itd.(Cort iade, 1991:3) . ' '

Za trenutak moZemo da zakljudimo da jugoslovenski

Egipiani Lele da se odvoje od Cigana zbog kulturnih i statusnihrazlika. Ova.j nadin socijalnog i etnrdkog podvajanja izgleda da

ima dugu tradiciju u mnogim delovima (bivSe) Jugoslavije, kao i uAlbaniji. Iako njihovo poreklo i dalje ostaje nejasno, moZemo pret-

postaviti da su se prvo asimilovali, a kasnije i identif ikovali, sa

dominantnom tunko-albanskom kulturom, posebno po gradovima.

U jugoslovenskim popisima stanovniStva veiinom su se izja5njavali

kao Albanci. Meclutim, od 1990. neki od ovih jugoslovenskih

Egipiana ne Zeie vi5e da budu Albanci, vei Egipiani. Za5to?

- ' Kort iadc. jc napisao vcoma in lormat ivan dlanak o Ciganima u Albani . i i

ko. i i . jc ob. javl jcn na i ta l i . janskom 1992. godinc. Ja se ovdc pozivam na or ig inalan,

ncobjavl . jcn, rukopis na cn-qlcskom (1991). Po njcgovim tvrdn. iama, Evdi t i i l i Jcvgi

n isu Cigani ; obaizrata 'sc odnt lsc na crnoputc grupc ncjasnog porckla ' (1991:3).

Oni prcdstavljaju malu grupu od nckoliko hiliada liutli koji Tivc u Tirani i drugim

gradovima, u ccntra lnot Albani i i , a n j ihov jezik jc a lbanski : 'Mnogi od nj ih su

post ig l i vc l ik i uspeh poscbno u t t tnctn()st i , prc svcga t t muzic i i p lcsu, a l i i u nckim

administrativnim poslovima pa iak i u vo.isci i porcd prcdrasuda vczanih za vcrovanjc

cla su oni iuvcni po ncdostatku hrabrost i ' ( ib id. : 5) . Tr idcsct ih godina ovog vcka

St juart Man (Stuart Mann). jc o n i i rna pis i ro: 'Oni uporno odbi . !a iu b i lo kakvu vczu

su Romima a nazvat i ih . .Ciganirna" (Tsikan) . ic n:r jgora moguia uvrcda. Nj ihovtr

prcdan. jc, iz-q lcda, upuiu. jc na al l ' idko porcklo. . ,Jcdna tcor i . ja (zaboravio sam i i ja)

tvrdi da su Jcvgi potomci cgipatskih robova kol i su pobcgl i iz Cr ikc u Albani . ju.

Oni su dist i , poi tcni , vrcdni i pr i l i ino intc l igcntni ' (1933:2-3) .

><

oFal(ro

=I

N

;

a)ozN-o

t.U(5

je zapodeo ovaj proces asimilacije: on moZe biti sasvim skora5njegdatuma (vidi: Barjaktarevii 19707 46),ali veiina mojih sagovorni-ka smatra da su ASkali.;e asimilovane tokom otr:manske vladavine,kada su radil i kao zemljoradnici na velikim imanjima (i ift lucima)albanskih zemljoposednika. Generalno, poloZaj ovih zemijoradnikaje b io loSi j i nego osta l ih ; u vei in i s ludajeva oni su b i l i ob idnipoljoprivredni radnici (Jelavich, 1983:60)."' [.] to vreme. Ciganisa ovih prostora su prihvati l i albanski jezik, islamsku veru i pri la-godili se strogim patri.jarhalnim normama veiine Albanaca, U ok-virima Kosova, ovaj proces je najvi5e do5ao ilo izraLaja u jugoza-padnom delu pokrajine (poznatom po srpskom nazivu Metohija,i l i albanskom Rraf,shi i Dukagjinit), gde se nalazio najveii brojdit luka. Po okondanju otomanske dominacije, mnogi od ovih Ciga-na, zemljoradnika, nastanil i su se u obliZnjim gradovima. Danas uDakovici, Peii i nekirr drugim gradovima na Kosovu, Zivi popril i-dan broj A5kalija.z" Oni se jasno razlikuju od Cigana i striktno sepridrZavaju albanskog obidajnog prava, posebno u porodidnimodnosima. Osim toga, oni se striktno pridrZavaju i pravila endoga,mije i retko sklapaju brak sa drugim Ciganima. Zbog svo.je asimi-lacije, A5kali polaZu pravo na vi5i dru5tveni status u poredenju saobiinim Ciganima.

Mada je, barem Sto se Kosova tide, ova pojava vezana, presvega, za A5kali je, vrlo je verovatno da se i druge.grupe CiganaizjaSnjavaju kao Egipiani. Ovo moZe biti sludaj i sa Arli jama,op5ta odrednica kojom se oznadavaju nenomadski Cigani, musli-mani, koji su pod jakim uticajem islamske kulture. A5kalije i Arlijesu kulturno blisko povezani; Aikalije se mogu smatrati podgrupom

Cigani muslimanskc vcrc, da sc bavc kovadkim zanatom, krpl. icn. icm kotlova il imarskim zanatom, tc da im jc matcrnj i . jezik romski. Izmciani su sa albanskimplcmcnima, kako pi5c Vukanovii, i nalazc se u prcxrcsu translirrmisan.ja u Albancc(l9t l3:138). Ovc tvrdnjc, mcdutim, nisu u potpunosti taanc. Kol iko sam ja imaoprilikc da provcrim, Aikaliic nc znaju romski, ili ga zna.ju samo dclimiino. Njihov.jczik .jc albanski. Porcd toga, vrxlc scdcntarni Zivot za razliku <xl nomadskih Cigana,koii su naimanic asimilovanr.

le Pctrovii prctpostavlia tla.jc upotrcba Cigana kao radnc snagc na turskimposcdirna podela odmah nakon otomanskog osvajanja (1976:55-56). I porcd toga,sudbina Cigana ko.i i su Zivcl i pod Otomanima.ic bi la bol. ja ncgo onih koi i su Zivcl iu zapadnol Evropi (Frascr, I 992: I 73- I 713).

20 Vukanovi i smatra cla ncgde oko 63.000 Cigana govori albanski(19t33:134). Zvanitno, broj Roma koj i govore albanski (prcma podacima popisa izl9lil) ic znatno manji, manjc txl 7(XX) (Pctrovii, 1992:120).

132

-

Arli ja, kao 'albanske' Arli je (Heinschink, 1978:12). U Makedonij i,

mnogo viSe nego na Kosovu, pojava je izgleda Ll vezi sa postojanjem

grupa 'lJgipiana' na lokalnom nivou, kao Sto stoji u knjizi Ratomira

Vukanovi ia (1983) o jugoslovenskim Ciganima. Poi to je knj igapisana mnogo pre pojave ov()g najnovijeg pokreta Egip6ana, on se

bavi iskljudivo lokalnim grupama Cigana Arli ja, koji su sebe na-

zivali Eclupci i l i 'Egipiani'. U veiini sludajeva, ove grupe izgleda

da tokom viSe generacija Zive sedentarno, u urbanim centrima, i

vrlo lako bi mogli bit i deo ovog novog pokreta. Poznato je, naprimer, da r.r Vranju neki Edupci koriste ovaj naziv kako bi izrazili

oseiaj superiornosti u odnosu na Cigane. Oni zaista tvrde da potidu

iz Egipta (Vukanovii, 191t3:140). Pored toga, jedan devetnaestove-kovni izvor otkriva da se u Crnoj Gori red 'Egipdanin' koristi la ko

eufemizam za peLorativnu red Ciganin (Bogi5ii, 1874:402). Ta-

kode, u Albanij i, imena kao 5to su Evdit (Evgjit) i Jevg se ponekad

koriste kao manje uvredljiva alternativa vi5e kolokvijalnim izrazima

kao Sto su Gabelj (^Gabel), AridZi (Arixhi), Madup (Magjyp), itd.(Cort iade, 1991:3) . ' '

Za trenutak moZemo da zakljudimo da jugoslovenski

Egipiani Lele da se odvoje od Cigana zbog kulturnih i statusnihrazlika. Ova.j nadin socijalnog i etnrdkog podvajanja izgleda da

ima dugu tradiciju u mnogim delovima (bivSe) Jugoslavije, kao i uAlbaniji. Iako njihovo poreklo i dalje ostaje nejasno, moZemo pret-

postaviti da su se prvo asimilovali, a kasnije i identif ikovali, sa

dominantnom tunko-albanskom kulturom, posebno po gradovima.

U jugoslovenskim popisima stanovniStva veiinom su se izja5njavali

kao Albanci. Meclutim, od 1990. neki od ovih jugoslovenskih

Egipiana ne Zeie vi5e da budu Albanci, vei Egipiani. Za5to?

- ' Kort iadc. jc napisao vcoma in lormat ivan dlanak o Ciganima u Albani . i i

ko. i i . jc ob. javl jcn na i ta l i . janskom 1992. godinc. Ja se ovdc pozivam na or ig inalan,

ncobjavl . jcn, rukopis na cn-qlcskom (1991). Po njcgovim tvrdn. iama, Evdi t i i l i Jcvgi

n isu Cigani ; obaizrata 'sc odnt lsc na crnoputc grupc ncjasnog porckla ' (1991:3).

Oni prcdstavljaju malu grupu od nckoliko hiliada liutli koji Tivc u Tirani i drugim

gradovima, u ccntra lnot Albani i i , a n j ihov jezik jc a lbanski : 'Mnogi od nj ih su

post ig l i vc l ik i uspeh poscbno u t t tnctn()st i , prc svcga t t muzic i i p lcsu, a l i i u nckim

administrativnim poslovima pa iak i u vo.isci i porcd prcdrasuda vczanih za vcrovanjc

cla su oni iuvcni po ncdostatku hrabrost i ' ( ib id. : 5) . Tr idcsct ih godina ovog vcka

St juart Man (Stuart Mann). jc o n i i rna pis i ro: 'Oni uporno odbi . !a iu b i lo kakvu vczu

su Romima a nazvat i ih . .Ciganirna" (Tsikan) . ic n:r jgora moguia uvrcda. Nj ihovtr

prcdan. jc, iz-q lcda, upuiu. jc na al l ' idko porcklo. . ,Jcdna tcor i . ja (zaboravio sam i i ja)

tvrdi da su Jcvgi potomci cgipatskih robova kol i su pobcgl i iz Cr ikc u Albani . ju.

Oni su dist i , poi tcni , vrcdni i pr i l i ino intc l igcntni ' (1933:2-3) .

><

oFal(ro

=I

N

;

U)t q

zN-o(It.r..l(5

Etni i: ka rn itn i k r i.jct m edu C' i g anit nr t

Na osnovu do sada redenog m<;glo hi se zakljuditi tta jeidentif ikovanje sa Albancima bio slobodun i 'poz.it ivan'

izbor, ba-rern tokom posleratnog perioda. Ali, desto.ic teik' napraviti razlikuizmedu slobodnog izbrsra i onog ko.i i je vile rezultat nametanja.Na prvi pogled, I judi svojevol.jnr: odluduju da se ponadaju naodredeni nadin; paZlj ivi ja analiza, medutim, pokazuje da je odlukadoneta pod jakim ekonomskim, socijalnirn i l i nekim ilrugim poii_tidkim prit iskom. Ovo posebnovali z.a Cigane, a nijta manje i zaone koji sebe nazivaju Egipianima. Poku(aiu da pokaZem na kojinadin promenjene etno polit idke okolnosri uti iu na Egipiane i claobjasnim zai ro su oni b i l i prvo 'Albanci ' , a sacia Zele da buclu'Egipiani'.

Usredsrediiu se. pre svega, na ulogu koju je imao jugo-slovenski sistem popisa stanovniitvu, kao i na njegove polit idkeimplikacije. Po rnom miSljenju, nije sluiajuo to Sto su se Egipianipojavil i malo pre popisa iz I991. Pre toga du, medutim, d;r analizi_ram zaito su brqni oni Cigani koji izbegavaju <Ia se u popisu takoizjasne. Vrlo je uobidajeno za Cigane da se izja5njavaju kao ne_Cigani, narodito tokom popisa stanovnidtva, i ime jako oteZavajuprocen;ivanje njihovog tadnog brojnog stanja. Ovo vaZi i za repub_like (bivie) Jugoslavrje. Kao ito je Barjaktarevii, ernolcg iz Srbije,jednom prilikom ironidno primetio: -

Mi u Jugoslaviji danas imarno prilike da sc sretnemo sa Rumunima,Albancima, Turcima, Slovencima, Srbinra, Make<loncima itd.. koiiimaju izrazito cigansku fizionomiju ( lgl 0AU.

Od zavr5etka drugog svetskog rata, ()vo se reflektovalo i ujugoslovenskim popisirna (pre toga Cigani nisu ni registrovani).Zvanitne brojke su uvek bile niZe od procena strui:njaka. Na primer,prema Vukanoviievim kalkuiacijama broj Cigana u (biv5oj) Jugo-slaviji je prelazio cifru od 600.000, veiina oc1 ovog broja Zivela jeu Srbij i i Makedonij i (1983:134). Godine 1977., Komisija za tju<Iskaprava Ujedinjenih nacija, prikazala je joS veiu brojku, ocl gotovo750.000 Cigana (Mitrovii, 1990:19). I pored roga, tokom popisastanovni5tva 1981. godine, samo se 168 000 osoba izjasnilo kaoCigani (Sto znadi, neito nalo manje od 25a/o ocl ukupnog broja ci-ganske populacije, ukoliko su procene pr:ibliZno tadne), dok je os-tatak zvanidno registrovan kao Srbi, Albanci" Makedonci i l i neito

cirugo.t'' Pored toga, uporeclni podaci iz popisa pokazuju znadajnu

fluktuaciju u broju registrovanih Cigana. Na primer' popis iz 1961 '

pokazuje clramatidan pad u poredenju sa 1953., (osirn u Makedoniji)'

dok se prema popisu \z 1981. godine, njihov broj udvostrudio, u

oclnosu na deset godina ranije'"

Razlozi ove etnidke 'mimikri je' su nejasni po svojoj pri-

r'di.2n Radi se o dejstvu spleta unutra5njih motiva ali i spolja5njih

pritis:rka. Neki posmatradi afirmativno govore o 'integraciji' Ciga-

na, isti iu6i pozitivnu identif ikaciju, dok mnogi drugi tvrde da je' integracija' posledica' stigmatiziranja' i (prisilne) asimilacije, koja

podrazumeva socijalni i ekonomski prit isak od strane dominantne

iajeclnice. U zavisnosti od l i ine procene, koja je pod uticajem et-

ni8ke pripadnosri i l i polit idke orijentacije, posmatrad ie isticati

jedan iti r-lrugi taktor. Dobar primer opreinih mi5ljenja se moZe

naii u nedavno objavljenom dlanku Popova (1992). On analizira'turkomaniju' medu bugarskim Ciganima: oni se sve viSe poisto-

veiuju sa turskom manjinom i masovno se izja5njavaju kao Turci'

BivSL socijalistidke vlasti su ovo poturdivanje obja5njavale uka-

zujuii na tursku nacionalistidku propagandu i na 'religiozni fanati-

zam', dok Popov naglasak vise stavlja na svojevoljnu identifikaciju

sa drugom (prestiZnijom) manjinom. On odluku mnogih Cigana

da se i4asne kao Turci smatra njihovim preferirajuiim etnidkim

izbororn. RuZa Petrovii na slidan nadin pravi razliku izmedu et-

nidkog porekla i etnidke opredeljenosti u Jugoslaviji. ova dva iden-

titeta se obidno poklapaju, ali se mogu i znadajno razlikovati, kao

sto je sludaj sa ciganima. u jugoslovenskim popisima stanovnistva

registruje se samo etnidko opredeljenje, Sto otvara Sirok prostor za

n*tu.jonj. alternarivnih i<lentiteta (1992:l l5). Petrovii daje neka

interesantna zapaLanja o mogu6im razlozima za nesaglasnost iz-

medu etnidkog porekla i etnidkog opredeljenja: ove razlike su naj-

izrazitije u pogledu rezultata popisa stanovni5tva, a najmanje u

l l N, Kur,,uu sc 34.000 stanovnika iz. iasni lo kao Cigani, u Makcdoni- j i

43 .0(X) (pop is I9 t t I ) ;pos to t i mogu(nos tdasupravcbro ikcoko i ' c t i r i pu tavc ic .

23 Zvaniini podaci o broju Cigana od kraja Drugog svctskog rata su:'7 2.1 36 (()48),t34.7 l 3 ( 1 953), 3 1 .073 ( 1 96 1 ) i 1 69.1 91 ( l 9tt l ) (Pctrovi (, 1992: l l 6)

2' Sl".l"ai nckc jugoslovcnskc autorc, koristim tcrmin 'mimikri.ja' da bih

oznaiio siroko rasprostranicnu tcndcnciiu mcdu ciganima da kamulliraiu svo.ic

porcklo koristc6i idcnti tct koj i sc vi ic ccni, i to im pruTa bol ju pcrspcktivu za

ipstanuk. I porctl tsga, gni nikada nisu u pqtpunosti inkoqrorirani ili 'asimilovani'

u grupc sa kojirna sc idcntitikuju.

X

FalE

3L-N

)L

t 3 4

U)t q

zN-o(It.r..l(5

Etni i: ka rn itn i k r i.jct m edu C' i g anit nr t

Na osnovu do sada redenog m<;glo hi se zakljuditi tta jeidentif ikovanje sa Albancima bio slobodun i 'poz.it ivan'

izbor, ba-rern tokom posleratnog perioda. Ali, desto.ic teik' napraviti razlikuizmedu slobodnog izbrsra i onog ko.i i je vile rezultat nametanja.Na prvi pogled, I judi svojevol.jnr: odluduju da se ponadaju naodredeni nadin; paZlj ivi ja analiza, medutim, pokazuje da je odlukadoneta pod jakim ekonomskim, socijalnirn i l i nekim ilrugim poii_tidkim prit iskom. Ovo posebnovali z.a Cigane, a nijta manje i zaone koji sebe nazivaju Egipianima. Poku(aiu da pokaZem na kojinadin promenjene etno polit idke okolnosri uti iu na Egipiane i claobjasnim zai ro su oni b i l i prvo 'Albanci ' , a sacia Zele da buclu'Egipiani'.

Usredsrediiu se. pre svega, na ulogu koju je imao jugo-slovenski sistem popisa stanovniitvu, kao i na njegove polit idkeimplikacije. Po rnom miSljenju, nije sluiajuo to Sto su se Egipianipojavil i malo pre popisa iz I991. Pre toga du, medutim, d;r analizi_ram zaito su brqni oni Cigani koji izbegavaju <Ia se u popisu takoizjasne. Vrlo je uobidajeno za Cigane da se izja5njavaju kao ne_Cigani, narodito tokom popisa stanovnidtva, i ime jako oteZavajuprocen;ivanje njihovog tadnog brojnog stanja. Ovo vaZi i za repub_like (bivie) Jugoslavrje. Kao ito je Barjaktarevii, ernolcg iz Srbije,jednom prilikom ironidno primetio: -

Mi u Jugoslaviji danas imarno prilike da sc sretnemo sa Rumunima,Albancima, Turcima, Slovencima, Srbinra, Make<loncima itd.. koiiimaju izrazito cigansku fizionomiju ( lgl 0AU.

Od zavr5etka drugog svetskog rata, ()vo se reflektovalo i ujugoslovenskim popisirna (pre toga Cigani nisu ni registrovani).Zvanitne brojke su uvek bile niZe od procena strui:njaka. Na primer,prema Vukanoviievim kalkuiacijama broj Cigana u (biv5oj) Jugo-slaviji je prelazio cifru od 600.000, veiina oc1 ovog broja Zivela jeu Srbij i i Makedonij i (1983:134). Godine 1977., Komisija za tju<Iskaprava Ujedinjenih nacija, prikazala je joS veiu brojku, ocl gotovo750.000 Cigana (Mitrovii, 1990:19). I pored roga, tokom popisastanovni5tva 1981. godine, samo se 168 000 osoba izjasnilo kaoCigani (Sto znadi, neito nalo manje od 25a/o ocl ukupnog broja ci-ganske populacije, ukoliko su procene pr:ibliZno tadne), dok je os-tatak zvanidno registrovan kao Srbi, Albanci" Makedonci i l i neito

cirugo.t'' Pored toga, uporeclni podaci iz popisa pokazuju znadajnu

fluktuaciju u broju registrovanih Cigana. Na primer' popis iz 1961 '

pokazuje clramatidan pad u poredenju sa 1953., (osirn u Makedoniji)'

dok se prema popisu \z 1981. godine, njihov broj udvostrudio, u

oclnosu na deset godina ranije'"

Razlozi ove etnidke 'mimikri je' su nejasni po svojoj pri-

r'di.2n Radi se o dejstvu spleta unutra5njih motiva ali i spolja5njih

pritis:rka. Neki posmatradi afirmativno govore o 'integraciji' Ciga-

na, isti iu6i pozitivnu identif ikaciju, dok mnogi drugi tvrde da je' integracija' posledica' stigmatiziranja' i (prisilne) asimilacije, koja

podrazumeva socijalni i ekonomski prit isak od strane dominantne

iajeclnice. U zavisnosti od l i ine procene, koja je pod uticajem et-

ni8ke pripadnosri i l i polit idke orijentacije, posmatrad ie isticati

jedan iti r-lrugi taktor. Dobar primer opreinih mi5ljenja se moZe

naii u nedavno objavljenom dlanku Popova (1992). On analizira'turkomaniju' medu bugarskim Ciganima: oni se sve viSe poisto-

veiuju sa turskom manjinom i masovno se izja5njavaju kao Turci'

BivSL socijalistidke vlasti su ovo poturdivanje obja5njavale uka-

zujuii na tursku nacionalistidku propagandu i na 'religiozni fanati-

zam', dok Popov naglasak vise stavlja na svojevoljnu identifikaciju

sa drugom (prestiZnijom) manjinom. On odluku mnogih Cigana

da se i4asne kao Turci smatra njihovim preferirajuiim etnidkim

izbororn. RuZa Petrovii na slidan nadin pravi razliku izmedu et-

nidkog porekla i etnidke opredeljenosti u Jugoslaviji. ova dva iden-

titeta se obidno poklapaju, ali se mogu i znadajno razlikovati, kao

sto je sludaj sa ciganima. u jugoslovenskim popisima stanovnistva

registruje se samo etnidko opredeljenje, Sto otvara Sirok prostor za

n*tu.jonj. alternarivnih i<lentiteta (1992:l l5). Petrovii daje neka

interesantna zapaLanja o mogu6im razlozima za nesaglasnost iz-

medu etnidkog porekla i etnidkog opredeljenja: ove razlike su naj-

izrazitije u pogledu rezultata popisa stanovni5tva, a najmanje u

l l N, Kur,,uu sc 34.000 stanovnika iz. iasni lo kao Cigani, u Makcdoni- j i

43 .0(X) (pop is I9 t t I ) ;pos to t i mogu(nos tdasupravcbro ikcoko i ' c t i r i pu tavc ic .

23 Zvaniini podaci o broju Cigana od kraja Drugog svctskog rata su:'7 2.1 36 (()48),t34.7 l 3 ( 1 953), 3 1 .073 ( 1 96 1 ) i 1 69.1 91 ( l 9tt l ) (Pctrovi (, 1992: l l 6)

2' Sl".l"ai nckc jugoslovcnskc autorc, koristim tcrmin 'mimikri.ja' da bih

oznaiio siroko rasprostranicnu tcndcnciiu mcdu ciganima da kamulliraiu svo.ic

porcklo koristc6i idcnti tct koj i sc vi ic ccni, i to im pruTa bol ju pcrspcktivu za

ipstanuk. I porctl tsga, gni nikada nisu u pqtpunosti inkoqrorirani ili 'asimilovani'

u grupc sa kojirna sc idcntitikuju.

X

FalE

3L-N

)L

t 3 4

(n(,zN-otrtlJ

zvaniinim podacinra o stop;lma snlnnosti. U veriini sludajeva,ljudimogu da rnenjaju svs-i identitet tokom iirrota, ali unriru ouakcrkako su rocleni, 5to jr:, na prirner, re,zultiralo ironidnr:m situacijomda u (bivdoj) Jugoslaviji '.lugosloveni' gotovo riikar:l:r nisu urnirali:u veiini sludajeva ilanovinra porodice hi hilo uelagodno da preminu-log rodaka klasifikuje kao Jugoslovena, veC Lri ga obidno raelijeidentifikovali prema etnidkorn poreklu, a ne prerma njegovom 'opre-

deljenju' (ibid.:122). U r,ezi sa Ciganima, R^uZa Petrovid tvrdi daoni koji su se i.zjaKnjavali drugadije pripadaju naprednijirn slojevr-rnaciganske z,ajednice (ibicl:12'l). Prokii (1992) i b{itrovii (1990) clola-ze do slidnog zakljudka. Mindkrija je vedim rjelom rezilltat uzlaznesocijalne pokretljivos{i (.1992:IA0. Veiina Cigana koii su napredo-vali na druStvenoj lestvici irna vrlo ambivni*ntna osetlanja u vezisa svojim ciganskirn idenitetorn (itrid.:1 1-1). lr4itrovii z;rkljudujeda je mimikrija narodito rasprostlan-jenii merlu zernljoradnicirna ikvalifikovanim radnicima, kro i rnedu tradicir,,rrralnirn urbanim, se-dentarnirn, porodicarna i starijim dlanovima zajednice" I\:ema Mit-roviievom miSljenju" negativna iskus{r'a" zajetino sa clruStvenini iekonomskirn pritiscima, koji dolaze od ;strane neciganske sredinesu preteZno odgovorni za proces etnidke rnimikrije (.199A:21-22,28-29).

Popisi strtnovniitva i e:trti(ki sukob: vr:like gntpe.jeclu male

Naiin na koji se sprovodi popis stanovni(tva je uvek i svugdr:oblikovan spletorn politidkih interesa i ima znaiajne politidke inr-plikacije. Benedikt Anderson (Benedict Anderson) je to pokazaona primeru jugoistodne Azije, oznadavajr.rii pnpris institucijomkolonijalne mocii, koja je 'su5tinski oblikovala nadin na koji jekolonijalna drZava zami5ljala svoj dominion' (1991:164). On uka-zuje na promenijivost i arbitrarnost kategorija koje se r:dnose naidentitet; etnidke etikete desto nisu bile razurnljive onima koji suuz pomod tih etiketa svrstavani u kategor:ije i potkategorije. Bezobzira na ovu dinjenicu, dugotiajna administrativna upotretra ovekategorije uvek udini izuzetno realnim:

Iskustva koja stanovni5tvo stide prolazeii totr,om Zivota krozlavirirrt razliiitih institr"rcija - [kola, surdnica, klinika, policijskihstanica i imigracionih kanceiarija, kreiraia su ,,navike saobraia-nja" koje vremenom rJaju realan tirr"ritveni Zivot onorne 5t<i jenekada bilo fa.ntaziia drZave" (ibid.: i 69)

Libih (Liebich,1992) je pokazao na koji nadin se u istodnojEvropi manipuli5e popisnim podacima. Pored rasprostranjenog fal-sifikovanja podataka ili pritisaka na ispitanike, dr'zava kontroli5epodatke manipuli5udi sistemorn klasifikacije tako Sto fragmentizuje,spaja, izmi5lja ili izostavlja pojedine grupe. Na primer, Cigani iJevreji su najdesie Zrtve procedure izostavljanja, dok je izmisljanjenovih etnidkih grupa biio posebno popularno u Jugoslaviji. Nakondto je odrnah po zavrietku Drugog svetskog rata ustanovljena make-donska nacija, Titov reZim je izmislio i kategorije ,,Jugosloveni" i,"Muslimanio', Sto je u Libahovim (.1992:34) odima bio ,,din distekreacije". Mada stvaranje muslimanske nacije moZe nekome delo-vati kao dobar vic, Sto .1e l,ibahov sludaj, najnoviji istorijski dogailajinam govore da takozvane 'fiktivne' kategorije mogu postati gorkarcalnost na bojnorn polju.

Od 1960-ih, od kada Jugoslavija najdoslednije sprovodi svo-ju multikulturalnu politiku, rezultati popisa stanovniStva irnaju po-sebno znadajne politidke implikacije. 'Etnidki kljudevi' su ufvrdiva-ni na osnovu rezultata popisa, Sto se odnosilo posebno na regionalnui lokalnu administraciju. [Jz pomoi ovih etnidkih kvota, pripad-nicima razliditih nacija i nacionalnosti proporcionalno su dodeljiva-ni resursi kao 5to su posao, stan, (kljudni) poloZaji u administracijii Skolarine. Mada.je sistem bio kreiran tako da obezbedi ravnopravnudistribuci.ju sredstava, kao i da umanji stare etnidke napetosti, narnnogim rnestima on nije uspevao da obezbedi nameravane povoljneefekte. U nekim siroma5nim, nerazvijenim i etnidki meSovitim ob-lastirna na jugu, sistem je stimuiisao ili barern odrZavao u Zivotustara etnidka rivalstva. Krajnji rezultatje bio srvaranje (ili odrZava-nje) politidke arene u kojoj je etnidko opredeljenje bilo od primarnogznalaja. Po mom miSljenju, rnehanizam je bio slidan onome ko.jiopisuje Anclerson: kada su etnidke linije podele, fiktivne ili ne, odknrcij alnog administrativnog znadaja one postaju izuzetno' realne',zato Sto se stalno istidu.

Ovo, medutim, nije bio jedini nedostatak jugoslovenskogsistema e.tnidkih kvota. Ovaj sistem nije imao ni zadovoljavaju6uza5titu od zloupotreba i nepotizma. Mnoge osobe na kljudnim pozici-jama u drultvu favorizovale su vlastitu etnidku grupu na Stetudrugih. Etnidki rivalitet se dalje pojadavao dinjenicom da se etno-politidki balans drastidno promenio onda kada je Jugoslavija, tokom60-tih, preduzela drastidne mere u pravcu politidke i ekonomskedecentralizacije. Na Kosovu, etnidki odnosi su se okrenuli na gla-

X

oFaf(Io

-oN

=u

1 3 6 t J /

(n(,zN-otrtlJ

zvaniinim podacinra o stop;lma snlnnosti. U veriini sludajeva,ljudimogu da rnenjaju svs-i identitet tokom iirrota, ali unriru ouakcrkako su rocleni, 5to jr:, na prirner, re,zultiralo ironidnr:m situacijomda u (bivdoj) Jugoslaviji '.lugosloveni' gotovo riikar:l:r nisu urnirali:u veiini sludajeva ilanovinra porodice hi hilo uelagodno da preminu-log rodaka klasifikuje kao Jugoslovena, veC Lri ga obidno raelijeidentifikovali prema etnidkorn poreklu, a ne prerma njegovom 'opre-

deljenju' (ibid.:122). U r,ezi sa Ciganima, R^uZa Petrovid tvrdi daoni koji su se i.zjaKnjavali drugadije pripadaju naprednijirn slojevr-rnaciganske z,ajednice (ibicl:12'l). Prokii (1992) i b{itrovii (1990) clola-ze do slidnog zakljudka. Mindkrija je vedim rjelom rezilltat uzlaznesocijalne pokretljivos{i (.1992:IA0. Veiina Cigana koii su napredo-vali na druStvenoj lestvici irna vrlo ambivni*ntna osetlanja u vezisa svojim ciganskirn idenitetorn (itrid.:1 1-1). lr4itrovii z;rkljudujeda je mimikrija narodito rasprostlan-jenii merlu zernljoradnicirna ikvalifikovanim radnicima, kro i rnedu tradicir,,rrralnirn urbanim, se-dentarnirn, porodicarna i starijim dlanovima zajednice" I\:ema Mit-roviievom miSljenju" negativna iskus{r'a" zajetino sa clruStvenini iekonomskirn pritiscima, koji dolaze od ;strane neciganske sredinesu preteZno odgovorni za proces etnidke rnimikrije (.199A:21-22,28-29).

Popisi strtnovniitva i e:trti(ki sukob: vr:like gntpe.jeclu male

Naiin na koji se sprovodi popis stanovni(tva je uvek i svugdr:oblikovan spletorn politidkih interesa i ima znaiajne politidke inr-plikacije. Benedikt Anderson (Benedict Anderson) je to pokazaona primeru jugoistodne Azije, oznadavajr.rii pnpris institucijomkolonijalne mocii, koja je 'su5tinski oblikovala nadin na koji jekolonijalna drZava zami5ljala svoj dominion' (1991:164). On uka-zuje na promenijivost i arbitrarnost kategorija koje se r:dnose naidentitet; etnidke etikete desto nisu bile razurnljive onima koji suuz pomod tih etiketa svrstavani u kategor:ije i potkategorije. Bezobzira na ovu dinjenicu, dugotiajna administrativna upotretra ovekategorije uvek udini izuzetno realnim:

Iskustva koja stanovni5tvo stide prolazeii totr,om Zivota krozlavirirrt razliiitih institr"rcija - [kola, surdnica, klinika, policijskihstanica i imigracionih kanceiarija, kreiraia su ,,navike saobraia-nja" koje vremenom rJaju realan tirr"ritveni Zivot onorne 5t<i jenekada bilo fa.ntaziia drZave" (ibid.: i 69)

Libih (Liebich,1992) je pokazao na koji nadin se u istodnojEvropi manipuli5e popisnim podacima. Pored rasprostranjenog fal-sifikovanja podataka ili pritisaka na ispitanike, dr'zava kontroli5epodatke manipuli5udi sistemorn klasifikacije tako Sto fragmentizuje,spaja, izmi5lja ili izostavlja pojedine grupe. Na primer, Cigani iJevreji su najdesie Zrtve procedure izostavljanja, dok je izmisljanjenovih etnidkih grupa biio posebno popularno u Jugoslaviji. Nakondto je odrnah po zavrietku Drugog svetskog rata ustanovljena make-donska nacija, Titov reZim je izmislio i kategorije ,,Jugosloveni" i,"Muslimanio', Sto je u Libahovim (.1992:34) odima bio ,,din distekreacije". Mada stvaranje muslimanske nacije moZe nekome delo-vati kao dobar vic, Sto .1e l,ibahov sludaj, najnoviji istorijski dogailajinam govore da takozvane 'fiktivne' kategorije mogu postati gorkarcalnost na bojnorn polju.

Od 1960-ih, od kada Jugoslavija najdoslednije sprovodi svo-ju multikulturalnu politiku, rezultati popisa stanovniStva irnaju po-sebno znadajne politidke implikacije. 'Etnidki kljudevi' su ufvrdiva-ni na osnovu rezultata popisa, Sto se odnosilo posebno na regionalnui lokalnu administraciju. [Jz pomoi ovih etnidkih kvota, pripad-nicima razliditih nacija i nacionalnosti proporcionalno su dodeljiva-ni resursi kao 5to su posao, stan, (kljudni) poloZaji u administracijii Skolarine. Mada.je sistem bio kreiran tako da obezbedi ravnopravnudistribuci.ju sredstava, kao i da umanji stare etnidke napetosti, narnnogim rnestima on nije uspevao da obezbedi nameravane povoljneefekte. U nekim siroma5nim, nerazvijenim i etnidki meSovitim ob-lastirna na jugu, sistem je stimuiisao ili barern odrZavao u Zivotustara etnidka rivalstva. Krajnji rezultatje bio srvaranje (ili odrZava-nje) politidke arene u kojoj je etnidko opredeljenje bilo od primarnogznalaja. Po mom miSljenju, rnehanizam je bio slidan onome ko.jiopisuje Anclerson: kada su etnidke linije podele, fiktivne ili ne, odknrcij alnog administrativnog znadaja one postaju izuzetno' realne',zato Sto se stalno istidu.

Ovo, medutim, nije bio jedini nedostatak jugoslovenskogsistema e.tnidkih kvota. Ovaj sistem nije imao ni zadovoljavaju6uza5titu od zloupotreba i nepotizma. Mnoge osobe na kljudnim pozici-jama u drultvu favorizovale su vlastitu etnidku grupu na Stetudrugih. Etnidki rivalitet se dalje pojadavao dinjenicom da se etno-politidki balans drastidno promenio onda kada je Jugoslavija, tokom60-tih, preduzela drastidne mere u pravcu politidke i ekonomskedecentralizacije. Na Kosovu, etnidki odnosi su se okrenuli na gla-

X

oFaf(Io

-oN

=u

1 3 6 t J /

U)(JzN-o(Iul

vaake, dovodeii do frustracije medu Srbima i pruZaju6i AlbancimaSansu za revan5izam. Na Kosovu su etnidki odnosi uvek bili posebnonapeti. 1990. godine, grupa nezavisnih i anti-nacionalistidki orijen-tisanih intelektualaca objavila je izve5taj o Kosovu. U ovom iz-veStaju se tvrdi da je joS od vremena Otomanskog carstva, a posebnood devetnaestog veka na ovamo, preovladujuii model etnidkihodnosa na Kosovu bio dominacija jedne etnidke grupe nad drugom.Albanci i Srbi su nekoliko puta promenili pozicije, daju6i prednostvlastitoj grupi i diskrimini5uii onog drugog. Supremacija jedne

strane je iznova uzrokovala i pravdala dominaciju one druge (Pop-

ovi6, Janjii, Petovar, 1990:B). Treba naglasiti da je rivalstvo meduetnidkim grupama na Kosovu izrazitojako i opasno zbog prena-seljenosti, u uslovima prevashodno agrarne privrede i nedostatkaznadajnijih industrijskih kapaciteta u ovoj pokrajini' Resursi, kaoSto su posao, zemlja i stanovi/kude, su ntalobrojni i to je dovelo(da navedemo samo jedan pokazatelj) do najvi5ih cena poljoprivre-dnog zemljiSta u ditavoj Jugoslaviji.

Na lokalnom nivou, jedna od posledica sistema etnidkihkvota je bila tendencija predstavnika domitrantnih nacija i nacio-nalnosti da 'asimiluju' ili statistidki inkorporiraju neke od manjin-skih etnidkih grupa, posebno onih sa istim religi.iskim i kulturnimkarakteristikama. IJ veiini sludajeva, ovo je bio 'prirodan' proceskome uglavnom ni.je bila potrebna otvorena prisila. Oni koji bi seodrekli svog identiteta u popisu. mogli su odekivati odredene eko-nomske usluge ili politidku za5titu. Kako Jugoslavija u to vremenije imala demokratske izbore, popis je u izvesnoj meri bio zamenaza nj1h. U nerazvijenim i etnidki me5ovitim zajednicama' posebnona jugu, to se razvilo u sistem etnidkog mentorstva, u kome biglavne etno-religijske grupe poku5avale da apsorbuju one male inemo6ne. Ovo je ilustrovano poznatom Zalborn malih etno-reli-gijskih manjina: 'Mi smo u sendvidu izmedu dva naroda; i zna se,sendvid se pojede.' U skladu sa ovim, zvanidni statistidki podacine reflektuju pouzdano brojke nekih manjih grupa, posebno onihnajslabijih. Cigani su, svakako, bili statistidki 'pojedeni'' Mada suCigani mnogobrojni, i dine i jednu od zvanidnih kategorija u popisu,

oni nikada nisu uspeli da obezbede odgovarajuii, zvanidni, statusnarodnosti; u veiini republika su bili oznadeni kao etnidka grupa,

Sto je, inade, bio jedan dosta nejasan ustavrti koncept, a to je upraksi znadilo da Cigani nemaju ustavom zagarantovana kolektivnaprava (Ackovil" 1992). Samo im je u Bosni i Hercegovini ponuden

status narodnosti, ali se ovo pravo tamo nikada nije ostvarilo upraksi. Rezultat toga -je da su njihova politidka prava uvek bilaveoma ogranidena i zbog toga su bili pogodni za poku5aje statistidkeasimilacije.

Od sredine Sezdesetih pa sve do sredine devedesetih (kadaje Milo5evid zapodeo svoju kampanju za ukidanje autonomije Ko-sova), Albanci su predstavljali najsnaZniji etnidki blok na Kosovu,kao i u zapadnoj Makedoniji. U Makedoniji, meilutim, Albancinikada nisu dostigli stepen politidke dominacije koji su imali uAutonomnoj Pokrajini Kosovo. Njihova dominacija na lokalnornnivou, posebno u oblasti ekonomije, imala je kontrabalans u maked-noskoj politidkoj hegemoniji na republidkom nivou. I pored toga,vrlo je verovatno da su C-ligani, uz pomo6 mehanizama socioekon-omske i politidke kontrole, bili izloZeni nekoj vrsti pritiska da seizjasne kaci AlLranci. Srbi i Makedonci, kao i Cigani, optuZili suAlbance za primoravanle drugih muslirnana da to urade (zavremepopisa 1 97 1 i 1 98 1 ), a neki su dak tvrdili da su Albanci jednostavnofalsifikovaii rezultate popisa. Tvrdi se da su Albanci apelovali nazajednidki religijski identitet: 'NIi smo svi muslimani, pa za5to seonda ne izjasniti kao Albanac?'2s LI vezi sa kosovskim Ciganima,ova vrsta optuZbi je dolazila od, na primer, srpskog politikologaMiroljuba Jevtiia, koji inade personifikuje jednu sofisticiranu formuduboko ukorenjene islamofobije medu Srbima (1990), i od Cigan-skog aktiviste Slobodana Rarberskog, koji daje poprilidan spisakdokaza o pritiscima, naroiito u vrerne popisa stanovni5tva 1971.godine (1984).26 Makeclonske vlasti su 1990. gocline iznele iste

-'' Trcba irnati na umu da jc u bivio.j Jugoslavi.ji rcligija bila .jedna odna.jznaia.jnijih obelc/ja identitcta. [J nrnogim oblastima rcligi jska afiliacija gotovoautomatski odrcdujc ctnicitct. [J Bosni i Hcrccgovini, na primcr, svc glavnc grupcgovorc istim jczikom (srpsko-hrvatski), a rcligi.ja.ic ta ko.ja ih razdvaja: Srbi su podefiniciji pravoslavni, a Hrvati katolici. Zbog ovog poistovciivanja religije sa ct-nicitctom, bosansko-hcrccgovadki Muslimani ko.ji govorc srpsko-hrvatski su poseb-na nacija.

26 U lokalnom ciganskom dasopisu Romano allav, u Prizrenu, ovakveoptuZbc su sc pojaviic vc( 1912.. Odmah nakon zavrictka popisa: ,,Popis ni u komsluiaju nc dajc realnu sliku o broju l{oma, polto sc oni nisu izjasnili shodno svomporeklu. Razlog tomc jc vrlo jak, otvorcni pritisak koji.je dolazio od stranc drugihnacija da sc nc iziainjavamo kao Romi vci kao Albanci iii Turci. Ovo svakakoodgovara ostalima. Sto je vcii broj Albanaca toic bolic za njih. Turci (kojih imaprilidan broj u Prizrcnu, G.D.) takoclc Tclc da apsorbu.ju ito vi5e Roma da ih ne bibroidano ugroZavali. Pritisak.jc dolazio i od srpskih nacionalista, takodc, ko.ji su

)<

F{J):(Io

u-NoLL

1 3 8 1 3 9

U)(JzN-o(Iul

vaake, dovodeii do frustracije medu Srbima i pruZaju6i AlbancimaSansu za revan5izam. Na Kosovu su etnidki odnosi uvek bili posebnonapeti. 1990. godine, grupa nezavisnih i anti-nacionalistidki orijen-tisanih intelektualaca objavila je izve5taj o Kosovu. U ovom iz-veStaju se tvrdi da je joS od vremena Otomanskog carstva, a posebnood devetnaestog veka na ovamo, preovladujuii model etnidkihodnosa na Kosovu bio dominacija jedne etnidke grupe nad drugom.Albanci i Srbi su nekoliko puta promenili pozicije, daju6i prednostvlastitoj grupi i diskrimini5uii onog drugog. Supremacija jedne

strane je iznova uzrokovala i pravdala dominaciju one druge (Pop-

ovi6, Janjii, Petovar, 1990:B). Treba naglasiti da je rivalstvo meduetnidkim grupama na Kosovu izrazitojako i opasno zbog prena-seljenosti, u uslovima prevashodno agrarne privrede i nedostatkaznadajnijih industrijskih kapaciteta u ovoj pokrajini' Resursi, kaoSto su posao, zemlja i stanovi/kude, su ntalobrojni i to je dovelo(da navedemo samo jedan pokazatelj) do najvi5ih cena poljoprivre-dnog zemljiSta u ditavoj Jugoslaviji.

Na lokalnom nivou, jedna od posledica sistema etnidkihkvota je bila tendencija predstavnika domitrantnih nacija i nacio-nalnosti da 'asimiluju' ili statistidki inkorporiraju neke od manjin-skih etnidkih grupa, posebno onih sa istim religi.iskim i kulturnimkarakteristikama. IJ veiini sludajeva, ovo je bio 'prirodan' proceskome uglavnom ni.je bila potrebna otvorena prisila. Oni koji bi seodrekli svog identiteta u popisu. mogli su odekivati odredene eko-nomske usluge ili politidku za5titu. Kako Jugoslavija u to vremenije imala demokratske izbore, popis je u izvesnoj meri bio zamenaza nj1h. U nerazvijenim i etnidki me5ovitim zajednicama' posebnona jugu, to se razvilo u sistem etnidkog mentorstva, u kome biglavne etno-religijske grupe poku5avale da apsorbuju one male inemo6ne. Ovo je ilustrovano poznatom Zalborn malih etno-reli-gijskih manjina: 'Mi smo u sendvidu izmedu dva naroda; i zna se,sendvid se pojede.' U skladu sa ovim, zvanidni statistidki podacine reflektuju pouzdano brojke nekih manjih grupa, posebno onihnajslabijih. Cigani su, svakako, bili statistidki 'pojedeni'' Mada suCigani mnogobrojni, i dine i jednu od zvanidnih kategorija u popisu,

oni nikada nisu uspeli da obezbede odgovarajuii, zvanidni, statusnarodnosti; u veiini republika su bili oznadeni kao etnidka grupa,

Sto je, inade, bio jedan dosta nejasan ustavrti koncept, a to je upraksi znadilo da Cigani nemaju ustavom zagarantovana kolektivnaprava (Ackovil" 1992). Samo im je u Bosni i Hercegovini ponuden

status narodnosti, ali se ovo pravo tamo nikada nije ostvarilo upraksi. Rezultat toga -je da su njihova politidka prava uvek bilaveoma ogranidena i zbog toga su bili pogodni za poku5aje statistidkeasimilacije.

Od sredine Sezdesetih pa sve do sredine devedesetih (kadaje Milo5evid zapodeo svoju kampanju za ukidanje autonomije Ko-sova), Albanci su predstavljali najsnaZniji etnidki blok na Kosovu,kao i u zapadnoj Makedoniji. U Makedoniji, meilutim, Albancinikada nisu dostigli stepen politidke dominacije koji su imali uAutonomnoj Pokrajini Kosovo. Njihova dominacija na lokalnornnivou, posebno u oblasti ekonomije, imala je kontrabalans u maked-noskoj politidkoj hegemoniji na republidkom nivou. I pored toga,vrlo je verovatno da su C-ligani, uz pomo6 mehanizama socioekon-omske i politidke kontrole, bili izloZeni nekoj vrsti pritiska da seizjasne kaci AlLranci. Srbi i Makedonci, kao i Cigani, optuZili suAlbance za primoravanle drugih muslirnana da to urade (zavremepopisa 1 97 1 i 1 98 1 ), a neki su dak tvrdili da su Albanci jednostavnofalsifikovaii rezultate popisa. Tvrdi se da su Albanci apelovali nazajednidki religijski identitet: 'NIi smo svi muslimani, pa za5to seonda ne izjasniti kao Albanac?'2s LI vezi sa kosovskim Ciganima,ova vrsta optuZbi je dolazila od, na primer, srpskog politikologaMiroljuba Jevtiia, koji inade personifikuje jednu sofisticiranu formuduboko ukorenjene islamofobije medu Srbima (1990), i od Cigan-skog aktiviste Slobodana Rarberskog, koji daje poprilidan spisakdokaza o pritiscima, naroiito u vrerne popisa stanovni5tva 1971.godine (1984).26 Makeclonske vlasti su 1990. gocline iznele iste

-'' Trcba irnati na umu da jc u bivio.j Jugoslavi.ji rcligija bila .jedna odna.jznaia.jnijih obelc/ja identitcta. [J nrnogim oblastima rcligi jska afiliacija gotovoautomatski odrcdujc ctnicitct. [J Bosni i Hcrccgovini, na primcr, svc glavnc grupcgovorc istim jczikom (srpsko-hrvatski), a rcligi.ja.ic ta ko.ja ih razdvaja: Srbi su podefiniciji pravoslavni, a Hrvati katolici. Zbog ovog poistovciivanja religije sa ct-nicitctom, bosansko-hcrccgovadki Muslimani ko.ji govorc srpsko-hrvatski su poseb-na nacija.

26 U lokalnom ciganskom dasopisu Romano allav, u Prizrenu, ovakveoptuZbc su sc pojaviic vc( 1912.. Odmah nakon zavrictka popisa: ,,Popis ni u komsluiaju nc dajc realnu sliku o broju l{oma, polto sc oni nisu izjasnili shodno svomporeklu. Razlog tomc jc vrlo jak, otvorcni pritisak koji.je dolazio od stranc drugihnacija da sc nc iziainjavamo kao Romi vci kao Albanci iii Turci. Ovo svakakoodgovara ostalima. Sto je vcii broj Albanaca toic bolic za njih. Turci (kojih imaprilidan broj u Prizrcnu, G.D.) takoclc Tclc da apsorbu.ju ito vi5e Roma da ih ne bibroidano ugroZavali. Pritisak.jc dolazio i od srpskih nacionalista, takodc, ko.ji su

)<

F{J):(Io

u-NoLL

1 3 8 1 3 9

U)

1N-o(rUJ

ovakve optuzbe. Glavna albansk.a polit i ika parli ia (Pitrt i ja clenrokratskog prosperiteta Lr Makedonij i) biia je optnZetra za manipu-lisanje Ciganima na religi. jskog tisnovi. Kratko posle ovoga. make-donska Romska zirjerlnica je pozvala sve Cigane cla prestanu cla seizjaSnjavaju kao Albanci (Poulton, lc)9 I :90).

Od sredine 1980-ih, Cigani sve vi5e optuZuju rtlbansku vedinurra Kosovu za diskrirninaciju. Cigani su se odigledno solidarisaiisa Srbima, mada irndu viSe zajedniikog sa Albancima, kako reli 'gi jski, tako i kulturno. Srbi, koji i sami predstavljaju malu manjinuna Kosovu, hvale se svrrjom 'tolerancijom' prema Ciganima" Mada

ovo ne mora biti sasvim netaano, identif ikacija sa Srbima, po mommi5ljenju, ima mnogo vi5e veze sa izmenjenim polit iakim okolno-stima, nego sa toleranr-:i jom ko.ia se pripisuje kosovskirn Srbima.Pod sada5njim okolnostima, Cigani ne Zele da svoj ult lg stave naalbansku stranu, vec preferiraju srpsku. Na kraju krajeva, Kosclvtrje ponovo pod striktno srpskom upravom. Albancima je ukinutaautonomija, a njihove aspiraci-je vezane za Repulrl iku Krtsovo segrubo suzbijaju.

Ova dramatidna promena u etno-poiit idkom balansu moiiobja5njava, tako<le, i pojavu Egipc'ana ili, moZda prectznije redeno,njihovo nastajanje iz identiteta koji su ranije imali srnisla samo nalokalnom nivou. Biti Albanac viSe nema nikakvih prednosti: Srbisu preuzeii politidku hegernoniju i kontroli5u sve stratg5ke institucijeik l judne pozic i je . Sada su oni , a ne Albanci , u pozic i j r da nudeposao i druge 'usluge'. Od 1990. godine, kada je na stotine hil jadaAlbanaca otpuSteno s posla, Srbi su, na njihova mesta, zaposli l imnoge Cigane, od kojih je veliki broj godinama bio bez posla.

Albanci su izgubil i moi i s toga nisu u stanju da obezbede 'etnidku

lojalnost' manjinskih grupa kao ito su rnogli ranije. Poito Egipianine Zele vi5e da budu Albanci, a jo5 uvek su manje skloni tome dapostanu Cigani, oslonil i su se na jednu staru alternativu. Obziromda ve'j ina Cigana danas Indiju smatra svojom postojbinom, ovakategorija je napokon opet 'upraznjena'. Pored toga, dugorodno,izbor Egipta moZe doneti jednu dodatnu prednost, ukoliko se Egipat

odludi da im pruZi polit idku i ekonomsku podr5ku. Ova podr5ka

spolja, moZe se pretvoriti u zvanidan status nacionalnosti,Sto CiganijoS uvek nisu uvideli.

Zclc l i da bude cvrdcnt i rano i t t r v i ic Rolna tc da sc tako broi ostal ih naci . ja sman. i t .

U tom slu ia ju, Srbi fc proporcionalno imat i tnnogo znaia. jn i . ju t r logu" (Mcnckic i

dr..1912:36\.

Srbi i IVlakedonci podrZavaju ovu promenu etnidkih oznakir,odigledno nastojeii da brojdano i polit idki 5to viSe oslabe poloZajAlbanaca.N.jirna je u interersu da Cigane muslimane odvoje od al-banskog bloka, kako polit idki, tako i kulturno. A ako neki od njihne Zele da budu Cigani" za5to im ne dozvolit i cia budu Egipiani?Indikativno je , takode, da, po mi5ljenju ranije pomenutih srpskihnaudnika, makedonski i kosovskiEgipiani nisu muslimanski Arapive6 hri5danski Kopti, Sto predstavlja joi jedan korak dalje n odva-janju ovih Cigana od albanskog bloka. Oni su 'pokriteni' i njihov'neautentidni' islamski identitet.je promenjen u' izvomi' hri5ianski.Pod znakom pitarla je, medutim, da li su vlasti u Srbrji i Makedonijispremne da garantuju suStinska manjinska prava Egipianima, na-rodito pod [renutnim okolnostima. Pored toga, u Makedonij i podvodstvom Kire Gligorova, poloZaj Cigarra se, izgleda, su5tinskipromenio (Poulton 1993; Brany, 1995). Time ie se. svakako, zau-staviti dalje Sirenje f 'enomena ko.i i je predmet ovog izlaganja. Udana5njoj Srbij i , eufemisti iki reieno. usiovi nisu ni najmanje po-voljni po manjinske grupe. Za veiinu l idera ciganske zajednice iz(bivie) Jugoslavije, fenomen predstavlja ekstrernni primer politidkemanipulacije i poigravanja brojkarna, 'piramidi"r laZi' kako piSeRajko Durii (1990). Zanjlh, Rgipdani su Cigani, koji su podlegliobeianjima i ubedivanjima, koja su irn ponudili srpski i makedonskipolit i iari (vidi, takorle Krasnii i, 1991). Po njihovom mi5ljenju,f-enomen je posledica starog pravila * zavadr pa vladaj, koje jeponovo prirnenjencl na Cigane,

Zakljuiak

Etnidki identitet nije neSto fiksirano, nit i su nacije i narodiizolovani i samodovoijni entiteti. Ovaj stav je Siroko prihvaien udrultvenim naukama jo5 od pionirskog istraZivernja Frederika Barta(i rederik Barth, 1969) o etnidkim grupama i njihovim granicama.Etnidki identiteti variraju i men_iaju se, njima se manipuliSe, oni senameiu i l i odbacuju, polako gube, oZivljavaju i l i (ponovo) prona-laze. Kako kaZe DZejms Kli lbrd (James Clifford), identiteti suprclizvod odredenih okolnosti i podloZni su promeni.

27 O Makcr. loni . i i Baran. j i (Baranzy) p i ic : , ,Vci ina urakcclonskih Roma

smatra da su tvrdn. ic 'Egip[ana' sasvinr bcsmislcnc, i da prcdstavl . ja. ju n iSta v i ic dot ta ln i [kr ig pokuiaja c la sc obczbcdi pot l r ika iz vana" (1995:5213),

X

F{t:no

:I

NoL!

1 4 0 1 4 1

U)

1N-o(rUJ

ovakve optuzbe. Glavna albansk.a polit i ika parli ia (Pitrt i ja clenrokratskog prosperiteta Lr Makedonij i) biia je optnZetra za manipu-lisanje Ciganima na religi. jskog tisnovi. Kratko posle ovoga. make-donska Romska zirjerlnica je pozvala sve Cigane cla prestanu cla seizjaSnjavaju kao Albanci (Poulton, lc)9 I :90).

Od sredine 1980-ih, Cigani sve vi5e optuZuju rtlbansku vedinurra Kosovu za diskrirninaciju. Cigani su se odigledno solidarisaiisa Srbima, mada irndu viSe zajedniikog sa Albancima, kako reli 'gi jski, tako i kulturno. Srbi, koji i sami predstavljaju malu manjinuna Kosovu, hvale se svrrjom 'tolerancijom' prema Ciganima" Mada

ovo ne mora biti sasvim netaano, identif ikacija sa Srbima, po mommi5ljenju, ima mnogo vi5e veze sa izmenjenim polit iakim okolno-stima, nego sa toleranr-:i jom ko.ia se pripisuje kosovskirn Srbima.Pod sada5njim okolnostima, Cigani ne Zele da svoj ult lg stave naalbansku stranu, vec preferiraju srpsku. Na kraju krajeva, Kosclvtrje ponovo pod striktno srpskom upravom. Albancima je ukinutaautonomija, a njihove aspiraci-je vezane za Repulrl iku Krtsovo segrubo suzbijaju.

Ova dramatidna promena u etno-poiit idkom balansu moiiobja5njava, tako<le, i pojavu Egipc'ana ili, moZda prectznije redeno,njihovo nastajanje iz identiteta koji su ranije imali srnisla samo nalokalnom nivou. Biti Albanac viSe nema nikakvih prednosti: Srbisu preuzeii politidku hegernoniju i kontroli5u sve stratg5ke institucijeik l judne pozic i je . Sada su oni , a ne Albanci , u pozic i j r da nudeposao i druge 'usluge'. Od 1990. godine, kada je na stotine hil jadaAlbanaca otpuSteno s posla, Srbi su, na njihova mesta, zaposli l imnoge Cigane, od kojih je veliki broj godinama bio bez posla.

Albanci su izgubil i moi i s toga nisu u stanju da obezbede 'etnidku

lojalnost' manjinskih grupa kao ito su rnogli ranije. Poito Egipianine Zele vi5e da budu Albanci, a jo5 uvek su manje skloni tome dapostanu Cigani, oslonil i su se na jednu staru alternativu. Obziromda ve'j ina Cigana danas Indiju smatra svojom postojbinom, ovakategorija je napokon opet 'upraznjena'. Pored toga, dugorodno,izbor Egipta moZe doneti jednu dodatnu prednost, ukoliko se Egipat

odludi da im pruZi polit idku i ekonomsku podr5ku. Ova podr5ka

spolja, moZe se pretvoriti u zvanidan status nacionalnosti,Sto CiganijoS uvek nisu uvideli.

Zclc l i da bude cvrdcnt i rano i t t r v i ic Rolna tc da sc tako broi ostal ih naci . ja sman. i t .

U tom slu ia ju, Srbi fc proporcionalno imat i tnnogo znaia. jn i . ju t r logu" (Mcnckic i

dr..1912:36\.

Srbi i IVlakedonci podrZavaju ovu promenu etnidkih oznakir,odigledno nastojeii da brojdano i polit idki 5to viSe oslabe poloZajAlbanaca.N.jirna je u interersu da Cigane muslimane odvoje od al-banskog bloka, kako polit idki, tako i kulturno. A ako neki od njihne Zele da budu Cigani" za5to im ne dozvolit i cia budu Egipiani?Indikativno je , takode, da, po mi5ljenju ranije pomenutih srpskihnaudnika, makedonski i kosovskiEgipiani nisu muslimanski Arapive6 hri5danski Kopti, Sto predstavlja joi jedan korak dalje n odva-janju ovih Cigana od albanskog bloka. Oni su 'pokriteni' i njihov'neautentidni' islamski identitet.je promenjen u' izvomi' hri5ianski.Pod znakom pitarla je, medutim, da li su vlasti u Srbrji i Makedonijispremne da garantuju suStinska manjinska prava Egipianima, na-rodito pod [renutnim okolnostima. Pored toga, u Makedonij i podvodstvom Kire Gligorova, poloZaj Cigarra se, izgleda, su5tinskipromenio (Poulton 1993; Brany, 1995). Time ie se. svakako, zau-staviti dalje Sirenje f 'enomena ko.i i je predmet ovog izlaganja. Udana5njoj Srbij i , eufemisti iki reieno. usiovi nisu ni najmanje po-voljni po manjinske grupe. Za veiinu l idera ciganske zajednice iz(bivie) Jugoslavije, fenomen predstavlja ekstrernni primer politidkemanipulacije i poigravanja brojkarna, 'piramidi"r laZi' kako piSeRajko Durii (1990). Zanjlh, Rgipdani su Cigani, koji su podlegliobeianjima i ubedivanjima, koja su irn ponudili srpski i makedonskipolit i iari (vidi, takorle Krasnii i, 1991). Po njihovom mi5ljenju,f-enomen je posledica starog pravila * zavadr pa vladaj, koje jeponovo prirnenjencl na Cigane,

Zakljuiak

Etnidki identitet nije neSto fiksirano, nit i su nacije i narodiizolovani i samodovoijni entiteti. Ovaj stav je Siroko prihvaien udrultvenim naukama jo5 od pionirskog istraZivernja Frederika Barta(i rederik Barth, 1969) o etnidkim grupama i njihovim granicama.Etnidki identiteti variraju i men_iaju se, njima se manipuliSe, oni senameiu i l i odbacuju, polako gube, oZivljavaju i l i (ponovo) prona-laze. Kako kaZe DZejms Kli lbrd (James Clifford), identiteti suprclizvod odredenih okolnosti i podloZni su promeni.

27 O Makcr. loni . i i Baran. j i (Baranzy) p i ic : , ,Vci ina urakcclonskih Roma

smatra da su tvrdn. ic 'Egip[ana' sasvinr bcsmislcnc, i da prcdstavl . ja. ju n iSta v i ic dot ta ln i [kr ig pokuiaja c la sc obczbcdi pot l r ika iz vana" (1995:5213),

X

F{t:no

:I

NoL!

1 4 0 1 4 1

ozN)o

uJ

Egipiani na Kosovu i u Makedoniji su odigledan primer.Mada na prvi pogled izgleda da se radi o sludajnoj i arbitrarnojkreaciji, njihova pojava je u tesnoj vezi sa politidkirn neprilikamakoje su se dogodile u Jugoslaviji tokom osarndesetih: pojava srpskognacionalizma i uspon Slobodana Milo5evida. Milo5evii je preokre-nuo 'podredeni" poloZaj Srbije u okviru jugoslovenske federacije- krajnji rezultat dega je bio na Stetu same Jugoslavije - ukidajuiikratkotrajnu autonomiju Kosova, kan i postavljanjem svojih sled-benika u druge federalne jedinice. Za Albance sa Kosova ovo jepredstavljalo dramatidnu promenu na gore. Ja sam u ovom tekstutvrdio da je pojava Egipiana, kao nacionalnog identiteta, poniklaiz ove drastidne promene etnidkog balansa moii na Stetu Albanaca.Egipdani zbog toga ne Zele vi5e da budu Albanci i povrh toga, od-bijaju da ponovo postanu Cigani. Njihovo pozivanje na egipatskoporeklo je nai5lo na podr5ku drugih, pre svega srpskih i makedonskihnaudnika i novinara, koji smatraju stvaranje egipatskog identitetainstrumentom za ublaZavanje brojdane nadmoii Albanaca.

Na Sirem planu, ovaj sludaj jasno pokazuje da politidkepromene mogu dovesti do promena identiteta, narodito kod grupakoje zauzimaju slabiji pololaj u etno-politiikoj areni. To, takode,pokazuje da se 'autentidnost' i 'uverljivost' zahteva nove etnidkegrupe, koja pokuiava da izgradi zaseban profil, ne stvara preva-shodno delatnodiu same te grupe, vei su pored toga odredene de-lovanjem drugih, mo6nijih, aktera. Mada se iz nog'lilaganja rnoZesteii utisak da je pojava 'Egipdana' posledica svesne politidkemanipulacije i da predstavlja obidnu izmi5ljotinu, paZljivija analizaponudenog materijaia, medutim, sugeriSe da je ovaj egipatski iden-titet utemeljen u postojeiim grupama i identitetima, koji su, doduie, do nedavno, funkcionisali iskljuiivo na lokalnom nivou. Stoga, moramo imati na umu da je egipatski identitet izmi5ljenakategorija samo u Sirem jugoslovenskom kontekstu, aii ne i na lo-kalnom nivou, na dijim 'izvornim' identitetima se, u krajnjoj liniji,i temelji. Da bi objasnili ove lokalne razlke, vode Egipiana ponovoaktiviraju jednu arhaidnu teoriju o poreklu Cigana.

Pored toga, poku5ao sam da pokaZem da je etnidko rivalstvobilo inherentno jugoslovenskom tipu komunizma i njegovom po-ku5aju re5avanja nacionalnog pitanja. Dilema, da li je ovo etnidkorivalstvo bilo rezultat svesne komunistidke politike * zavadi pavladaj, ili moZda neZeljeni rezultatjednog iskrenog poku5aja da se

prevazidu meduetnidki problemi, osta.je jo5 uvek nerazre5ena. Usvakom sludaju, umesto da doprinesu prevazllalenju tenzija, po-pisni sistem i sistem kvota, odrZavali su etnidko rivalstvo. Ovo jeposebno dodlo do izraLaja tokom osarndesetih, kada sejugosloven-ska ekonomija obru5ila pod pritiskom ogromnog finansijskog du-ga i rastuie inflacije. U toj situaciji, gore opisani institucionalniaranLmani su doprineli napetostima na lokalnom nivou, u vremekada je nacionalizam postao dominantna paradigma u politidkimcentrima. Analiziraju1i procese etnidke polarizacije, poku5ao samda osvetlim poloZaj i sudbinu manjina. Dok Albanci, Srbi i Make-donci poku5avaju da uspostave politidku i etnidku hegemoniju nateritoriji koju smatraju svojom, manjine su simbolidki uhvaiene -u nekim drugim delovima biv5e Jugoslavije, neke od njih, i doslovno- izmedu linija vatre. Pokazuju<1i veliku dozu ma5tovitosti, onepoku5avaju daizte situacije izvuku Sto vi5e koristi za sebe.

S engleskog prevelaRada Drezgii

Izbor iz literature:

Ackovi6, Dragoljub 1992 'Konstitucionalni problemi Roma', u: Milo5Macura (ur.), Razvitak Roma u Jugoslaviji. Problemi i tendencije,l7-24.Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti (SANU).

Anderson, Benedict l99l. Imagined conmunities. Reflections on the originand spread of nationalism. Revised edition. London: Verso.

Atiya, A.S 1986. 'Kibt', in: C.E. Bosworth et al. (eds.), Encyclopaedia ofIslam. Vol.5: 90-95. New edition. Leiden: Brill & Luzac.

Barany, Zoltan 1995.'The Roma in Macedonia: ethnic politics and themarginal condition in a Balkan state', Ethnic and Racial Studies,l 8 ( 3 ) : 5 1 5 - 5 3 1 .

Barjaktarevii, Mirko 1970 . 'Cigani u Jugoslaviji danas' , Zbornik filozof-skog fakulteta (Beograd) XI (l): 7 43-7 48 .

Barth, Fredrik 1969. 'Introduction', Fredrik Barth (ed.), Ethnic groupsand boundaries. The social organisation ofculture difference,9-38.London: George Allen & Unwin.

Berberski, Slobodan 1984. 'Romi i iredenta na Kosovu', NaSe teme 28(1-$:1335-1341.

Bogi5ii, B. 1874.'Die slavisirten Zigeuner in Montenegro', Das Ausland41 (21\:401-406.

)<

aft

:

TLoN

J

t 4 2 143

ozN)o

uJ

Egipiani na Kosovu i u Makedoniji su odigledan primer.Mada na prvi pogled izgleda da se radi o sludajnoj i arbitrarnojkreaciji, njihova pojava je u tesnoj vezi sa politidkirn neprilikamakoje su se dogodile u Jugoslaviji tokom osarndesetih: pojava srpskognacionalizma i uspon Slobodana Milo5evida. Milo5evii je preokre-nuo 'podredeni" poloZaj Srbije u okviru jugoslovenske federacije- krajnji rezultat dega je bio na Stetu same Jugoslavije - ukidajuiikratkotrajnu autonomiju Kosova, kan i postavljanjem svojih sled-benika u druge federalne jedinice. Za Albance sa Kosova ovo jepredstavljalo dramatidnu promenu na gore. Ja sam u ovom tekstutvrdio da je pojava Egipiana, kao nacionalnog identiteta, poniklaiz ove drastidne promene etnidkog balansa moii na Stetu Albanaca.Egipdani zbog toga ne Zele vi5e da budu Albanci i povrh toga, od-bijaju da ponovo postanu Cigani. Njihovo pozivanje na egipatskoporeklo je nai5lo na podr5ku drugih, pre svega srpskih i makedonskihnaudnika i novinara, koji smatraju stvaranje egipatskog identitetainstrumentom za ublaZavanje brojdane nadmoii Albanaca.

Na Sirem planu, ovaj sludaj jasno pokazuje da politidkepromene mogu dovesti do promena identiteta, narodito kod grupakoje zauzimaju slabiji pololaj u etno-politiikoj areni. To, takode,pokazuje da se 'autentidnost' i 'uverljivost' zahteva nove etnidkegrupe, koja pokuiava da izgradi zaseban profil, ne stvara preva-shodno delatnodiu same te grupe, vei su pored toga odredene de-lovanjem drugih, mo6nijih, aktera. Mada se iz nog'lilaganja rnoZesteii utisak da je pojava 'Egipdana' posledica svesne politidkemanipulacije i da predstavlja obidnu izmi5ljotinu, paZljivija analizaponudenog materijaia, medutim, sugeriSe da je ovaj egipatski iden-titet utemeljen u postojeiim grupama i identitetima, koji su, doduie, do nedavno, funkcionisali iskljuiivo na lokalnom nivou. Stoga, moramo imati na umu da je egipatski identitet izmi5ljenakategorija samo u Sirem jugoslovenskom kontekstu, aii ne i na lo-kalnom nivou, na dijim 'izvornim' identitetima se, u krajnjoj liniji,i temelji. Da bi objasnili ove lokalne razlke, vode Egipiana ponovoaktiviraju jednu arhaidnu teoriju o poreklu Cigana.

Pored toga, poku5ao sam da pokaZem da je etnidko rivalstvobilo inherentno jugoslovenskom tipu komunizma i njegovom po-ku5aju re5avanja nacionalnog pitanja. Dilema, da li je ovo etnidkorivalstvo bilo rezultat svesne komunistidke politike * zavadi pavladaj, ili moZda neZeljeni rezultatjednog iskrenog poku5aja da se

prevazidu meduetnidki problemi, osta.je jo5 uvek nerazre5ena. Usvakom sludaju, umesto da doprinesu prevazllalenju tenzija, po-pisni sistem i sistem kvota, odrZavali su etnidko rivalstvo. Ovo jeposebno dodlo do izraLaja tokom osarndesetih, kada sejugosloven-ska ekonomija obru5ila pod pritiskom ogromnog finansijskog du-ga i rastuie inflacije. U toj situaciji, gore opisani institucionalniaranLmani su doprineli napetostima na lokalnom nivou, u vremekada je nacionalizam postao dominantna paradigma u politidkimcentrima. Analiziraju1i procese etnidke polarizacije, poku5ao samda osvetlim poloZaj i sudbinu manjina. Dok Albanci, Srbi i Make-donci poku5avaju da uspostave politidku i etnidku hegemoniju nateritoriji koju smatraju svojom, manjine su simbolidki uhvaiene -u nekim drugim delovima biv5e Jugoslavije, neke od njih, i doslovno- izmedu linija vatre. Pokazuju<1i veliku dozu ma5tovitosti, onepoku5avaju daizte situacije izvuku Sto vi5e koristi za sebe.

S engleskog prevelaRada Drezgii

Izbor iz literature:

Ackovi6, Dragoljub 1992 'Konstitucionalni problemi Roma', u: Milo5Macura (ur.), Razvitak Roma u Jugoslaviji. Problemi i tendencije,l7-24.Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti (SANU).

Anderson, Benedict l99l. Imagined conmunities. Reflections on the originand spread of nationalism. Revised edition. London: Verso.

Atiya, A.S 1986. 'Kibt', in: C.E. Bosworth et al. (eds.), Encyclopaedia ofIslam. Vol.5: 90-95. New edition. Leiden: Brill & Luzac.

Barany, Zoltan 1995.'The Roma in Macedonia: ethnic politics and themarginal condition in a Balkan state', Ethnic and Racial Studies,l 8 ( 3 ) : 5 1 5 - 5 3 1 .

Barjaktarevii, Mirko 1970 . 'Cigani u Jugoslaviji danas' , Zbornik filozof-skog fakulteta (Beograd) XI (l): 7 43-7 48 .

Barth, Fredrik 1969. 'Introduction', Fredrik Barth (ed.), Ethnic groupsand boundaries. The social organisation ofculture difference,9-38.London: George Allen & Unwin.

Berberski, Slobodan 1984. 'Romi i iredenta na Kosovu', NaSe teme 28(1-$:1335-1341.

Bogi5ii, B. 1874.'Die slavisirten Zigeuner in Montenegro', Das Ausland41 (21\:401-406.

)<

aft

:

TLoN

J

t 4 2 143

azNa

iul

BoZovii, Rade n.d. Kulturno-religijski obrasci'Makedonskih hlgipiana'.Neobjavljeni rukopis (verovatno napisan 1990 ili 1991)

Cl6bert, Jean-Paul l96l. Les tsiganes. Paris: Arthaud.Cliftbrd, James 1988. The predicament of culture. Twentieth-century eth-

nography, literature, and art. Cambridge (Mass.): Harvard Univer-sity Press.

Cortiade, Marcel 1991. The Rornanis in Albania. An historical-social out-line. Neobjavljeni rukopis.

Damnjanovid, Jevrem 1990. 'Kojim jezikom govori Tot-Tot', IlustrovanaPolit ika ( 13.11.1990), 36-37.

Dordevii, Miloi 1990. 'Faraou pod Pri5tinom. Kako je gotovo preko noiina Kosovu i Metohiji od Roma stvoreno oko 100.000 Egipiana?',Dnevnik (28.10.1990).

Dordevid, Tihomir 1984a. 'eime se Cigani drZe kao narod', Nai narodniZivot 3: 7-l2.lI9I4l1984b. 'Dva biblijska motiva u predanju naSih Cigana', Nai narodniZivot 3: 87-101. [1932.1

Durii, Rajko 1987" Seoba Roma. I(rugovi pakla i venac sreie. Beograd:BIGZ.1990. 'Romi iz Makedonije. Nova piramida laZi', lntervju(26.10.1990), i -5 .

Duijzings, Ger 1992.'De Egyptenaren in Kosovo and Macedonid', Am-sterdams Sociologisch Tijdschrift 18 (4) 24-38.1993. 'Pilgrimage, politics and ethnicity. Joint pilgrimages of Mus-Iims and Christians and conflictsover ambigudUS sanctuaries inYugoslavia and Albania', in: Mart Bax & Adrianus Koster (eds.),Power and prayer. Religious and political processes in past andpresent, 79-90. Amsterdam: VU University Press.

Fine, John V.A. 1983. The early Medieval Balkans. A critical surveyfrom the sixth to the late twelfth century. Ann Arbor: The Universityof Michigan Press.

Fraser, Angus 1992. The Gypsies. Oxford: Blackwell.Friedman, Victor A. 1985. 'The sociolinguistics of literary Macedonian' ,

Intemational Journal of the Sociology of Language,52: 3l-57 .Friedman, Victor A. & Robert Dankoff 1991. 'The earliest known text in

Balkan (Rumeiian) Romani. A passage from Evliya Qelebi's,,Seyahat-name"', Journal of the Gypsy Lore Society (5), 1 (l):t-20.

Heinschink, Mozes . 'La langue tsigane parlde en Autriche et en Yougo-slavie', Etudes Tsiganes 24: 8-20.

Jelavich, Barbara 1983. History of the Balkans. 2 Vols. Cambridge: Cam-bridge University Press.

Jevti i, Miroijub 1!)90. 'Neka ciurlna posia', trntervju (3.8.1990). 27-28.*Kennck, Donalcl & Grattan Puxon i972. The destiny of F.urope's Gypsies.

l{ew'York: }:lnriic trlooks.Krasniii, Ali l9q1 "

'Iiomi nisu Egipiani'. Ohjavljeno kao serijal u: Jedin-stvr: (Pri5trna) " fi4archiApril 1991 .

lrazovi(,Bo.ian l1)9{). '5ta da uradi iovek napaclnut ocl svo.le senke', Svet(31 .10 .1990 ) , i i 2 .

L,azovii, Bojan & Aleksandar Nikolii Pisarev 1990. 'Politiiki meningitis'Svet { I 8 .4. I990) , 56-57.

l-ewis, Bernard 1987, 'I'he Shi'a in Islamic history", in: X{artin Krarner(ed.), Iihi'ism. resistance and revolution, 21-30. lJoulcier: WestviewPress.

I-iebich, Andre 1992. 'Minorities iri E;li;tem Europe. Obstacles to a. reliablecount. RFEI/RI- ll.esearch Report 1 (20): ll2-39.

Lidgeois, Jean-Fi*rre 1985. Gypsies. An iliush'ated history. London: AlSaqi Eooks.

Ljubisavljevid, Milonad i990. 'Nismo ptice selice', Svet (22.8.1990): 34-35Lockw<rcrcl, Wiltiarn G. 1985. 'An introduction to Balkan Gypsies', GiefJen-

er F{efte fi.ir Tsiganolo gie 2 (l): 17 -23 .Lucassen, Leo 1990. 'En men noemde hen zigeuners.' De geschiedenis

van Kaldarasch, Ursari, Lowara en Sinti in Nederland (1V50-1944\.Amsterdarr/'s-Gravenhage: Stichting IJeheer IISG/SDU Uitgo-verij.

Mann, Stuart 1933. 'Albanian ldomani', Joumal of the Gypsy L,ore Society12 (l): l-3? (prvi deo) and 147-152 (drugi deo).

Menekshe, Shaip (et al.) 1972.'PoloZaj Roma u Socijalistiikoj sarnou-pravnoj pokrajini Kosovo', Romano allav, l: 35-43.

Mitrovii, Aleksandra 1990. Na dnu. Romi na granicama siroma5tva. Beo-grad: Nluina Knjiga.

Moore, Patrir:k 1992. 'The ,,Albanian question" in the former Yugoslavia',

RFE/R.L, R.esearch Report 1 (14):7 -15.

Okely, Judith 1983. T'he traveller-Gypsies. Carnbridge: Cambridge Uni-versity Press.

Petrovii, Euralica 1975. 'Drultveni poloiaj Cigana u nekim juZnosloven-skim zemljama u XV i XVI veku', Jugoslervenski istorijski dasopisl - 2 :45 -66 .

Petrovii, RuZa 1992^ 'Demografske osobenosti Roma u Jugoslavij i ' , in:Milo5 lvlacura (ur.), Razvitak Roma u Jr.rgoslaviji. Problerni i ten-ciencije, l15 l2"l . Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti(s.4NU).

Popov, Vesselin 1992.'I"a conscience ethniclue prdfdrentielle des Isi-ganes', Etudes'l 'siganes 38 (2): 38-411,

;i

O

F{)):)CLo

=nNa)

#

t 4 4

azNa

iul

BoZovii, Rade n.d. Kulturno-religijski obrasci'Makedonskih hlgipiana'.Neobjavljeni rukopis (verovatno napisan 1990 ili 1991)

Cl6bert, Jean-Paul l96l. Les tsiganes. Paris: Arthaud.Cliftbrd, James 1988. The predicament of culture. Twentieth-century eth-

nography, literature, and art. Cambridge (Mass.): Harvard Univer-sity Press.

Cortiade, Marcel 1991. The Rornanis in Albania. An historical-social out-line. Neobjavljeni rukopis.

Damnjanovid, Jevrem 1990. 'Kojim jezikom govori Tot-Tot', IlustrovanaPolit ika ( 13.11.1990), 36-37.

Dordevii, Miloi 1990. 'Faraou pod Pri5tinom. Kako je gotovo preko noiina Kosovu i Metohiji od Roma stvoreno oko 100.000 Egipiana?',Dnevnik (28.10.1990).

Dordevid, Tihomir 1984a. 'eime se Cigani drZe kao narod', Nai narodniZivot 3: 7-l2.lI9I4l1984b. 'Dva biblijska motiva u predanju naSih Cigana', Nai narodniZivot 3: 87-101. [1932.1

Durii, Rajko 1987" Seoba Roma. I(rugovi pakla i venac sreie. Beograd:BIGZ.1990. 'Romi iz Makedonije. Nova piramida laZi', lntervju(26.10.1990), i -5 .

Duijzings, Ger 1992.'De Egyptenaren in Kosovo and Macedonid', Am-sterdams Sociologisch Tijdschrift 18 (4) 24-38.1993. 'Pilgrimage, politics and ethnicity. Joint pilgrimages of Mus-Iims and Christians and conflictsover ambigudUS sanctuaries inYugoslavia and Albania', in: Mart Bax & Adrianus Koster (eds.),Power and prayer. Religious and political processes in past andpresent, 79-90. Amsterdam: VU University Press.

Fine, John V.A. 1983. The early Medieval Balkans. A critical surveyfrom the sixth to the late twelfth century. Ann Arbor: The Universityof Michigan Press.

Fraser, Angus 1992. The Gypsies. Oxford: Blackwell.Friedman, Victor A. 1985. 'The sociolinguistics of literary Macedonian' ,

Intemational Journal of the Sociology of Language,52: 3l-57 .Friedman, Victor A. & Robert Dankoff 1991. 'The earliest known text in

Balkan (Rumeiian) Romani. A passage from Evliya Qelebi's,,Seyahat-name"', Journal of the Gypsy Lore Society (5), 1 (l):t-20.

Heinschink, Mozes . 'La langue tsigane parlde en Autriche et en Yougo-slavie', Etudes Tsiganes 24: 8-20.

Jelavich, Barbara 1983. History of the Balkans. 2 Vols. Cambridge: Cam-bridge University Press.

Jevti i, Miroijub 1!)90. 'Neka ciurlna posia', trntervju (3.8.1990). 27-28.*Kennck, Donalcl & Grattan Puxon i972. The destiny of F.urope's Gypsies.

l{ew'York: }:lnriic trlooks.Krasniii, Ali l9q1 "

'Iiomi nisu Egipiani'. Ohjavljeno kao serijal u: Jedin-stvr: (Pri5trna) " fi4archiApril 1991 .

lrazovi(,Bo.ian l1)9{). '5ta da uradi iovek napaclnut ocl svo.le senke', Svet(31 .10 .1990 ) , i i 2 .

L,azovii, Bojan & Aleksandar Nikolii Pisarev 1990. 'Politiiki meningitis'Svet { I 8 .4. I990) , 56-57.

l-ewis, Bernard 1987, 'I'he Shi'a in Islamic history", in: X{artin Krarner(ed.), Iihi'ism. resistance and revolution, 21-30. lJoulcier: WestviewPress.

I-iebich, Andre 1992. 'Minorities iri E;li;tem Europe. Obstacles to a. reliablecount. RFEI/RI- ll.esearch Report 1 (20): ll2-39.

Lidgeois, Jean-Fi*rre 1985. Gypsies. An iliush'ated history. London: AlSaqi Eooks.

Ljubisavljevid, Milonad i990. 'Nismo ptice selice', Svet (22.8.1990): 34-35Lockw<rcrcl, Wiltiarn G. 1985. 'An introduction to Balkan Gypsies', GiefJen-

er F{efte fi.ir Tsiganolo gie 2 (l): 17 -23 .Lucassen, Leo 1990. 'En men noemde hen zigeuners.' De geschiedenis

van Kaldarasch, Ursari, Lowara en Sinti in Nederland (1V50-1944\.Amsterdarr/'s-Gravenhage: Stichting IJeheer IISG/SDU Uitgo-verij.

Mann, Stuart 1933. 'Albanian ldomani', Joumal of the Gypsy L,ore Society12 (l): l-3? (prvi deo) and 147-152 (drugi deo).

Menekshe, Shaip (et al.) 1972.'PoloZaj Roma u Socijalistiikoj sarnou-pravnoj pokrajini Kosovo', Romano allav, l: 35-43.

Mitrovii, Aleksandra 1990. Na dnu. Romi na granicama siroma5tva. Beo-grad: Nluina Knjiga.

Moore, Patrir:k 1992. 'The ,,Albanian question" in the former Yugoslavia',

RFE/R.L, R.esearch Report 1 (14):7 -15.

Okely, Judith 1983. T'he traveller-Gypsies. Carnbridge: Cambridge Uni-versity Press.

Petrovii, Euralica 1975. 'Drultveni poloiaj Cigana u nekim juZnosloven-skim zemljama u XV i XVI veku', Jugoslervenski istorijski dasopisl - 2 :45 -66 .

Petrovii, RuZa 1992^ 'Demografske osobenosti Roma u Jugoslavij i ' , in:Milo5 lvlacura (ur.), Razvitak Roma u Jr.rgoslaviji. Problerni i ten-ciencije, l15 l2"l . Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti(s.4NU).

Popov, Vesselin 1992.'I"a conscience ethniclue prdfdrentielle des Isi-ganes', Etudes'l 'siganes 38 (2): 38-411,

;i

O

F{)):)CLo

=nNa)

#

t 4 4

Popovii, Srda, Dejan Janda & Tanja Petovar 1990. Kosovski dvor. Dre5itiili se6i? Izve5taj nezavisne komisije. Beograd: Chronos.

Poulton, Hugh 1991. The Balkans. Minorities and states in conflict. London:Minority Rights Publications.1993. 'The Roma in Macedonia. A Balkan success story?', in:RFE/RL Research Report 2 (19): 42-45.

Prokii, Milutin 1992. 'Socijalno-ekonomske karakteristike Roma u Jugo-slaviji. In: Milo5 Macura (ed.), Razvitak Roma u Jugoslaviji. Prob-lemi i tendencl1e,97 -I14. Beograd: Srpska akademija nauka i umet-nosti (SANU).

Risteski, Stdan 1991. Narodni prikazni, predanija i obidai kaj Egipkjanite/ Egjupcite vo Makedonija. Ohrid. Nikola Kosteski (Nezavisniizdanija 8).

Soulis, G.C. 1961. 'The Gypsies in the Byzantine empire and the Balkansin the late Middle Ages', Dumbarton. Oaks Papers 15: 142-165.

Vukanovid, Tatomir 1983. Romi (Cigani) u Jugoslaviji. Vranje: Stamparija'Nova Jugoslavija'.

Willems, Wim 1995. Op zoek naar de ware zigeuner. Zigeuners als stud-ieobject tijdens de Verlichting, de Romantiek en het Nazisme.Utrecht: Van Arkel.

Winstedt, Eric Otto 1909-10. 'The Gypsies of Modon and the ,,Wyne ofRomeney"' , Journal of the Gypsy Lore Society 3: 57 -69.

Aleksandar NikitovrcInstitut za f-ilozofiju i druStvenu teorijuBeograd

UDK329.73:-i16.2Pregledni ilanak

S.AVR.EMENA ODREDENJAPOJMA NACIONALNOG IDENTITETA*

Apstrakt: Odredenie po.jma nacionalnag identiteta neposredno.je usktvlienonaiinom interpretirania srodnih po.;jmova nacije i nacionalizma. Posto.janie viientzliiitih modelu naci.je povlaii da i7 ovih modela proizilaze njima adekvutni tQtovinacionalnog iclentiteta. Pitanie razum.jevunju naci.ie u n.jenom etniikom ili polititkonsmislu predstavlia srediinii problem istraiivanja. Ova dva oNnvna tipa interpreti-ranja po.imu nuci.ie na suitinski ruttin odreduju prirodu. nacionalnoEi identiteta.Ispitivanie osnovnih ohil.jelia nacionalnog identitetu koji nastaju iz dominantnopol.ititkog ili etniikog koncepta naciie, predstavlitt.jeclan od najvalni.jih zadatakaistraiivania" Osnovni cili istralivanja sasto.ji se u ipodenju analize naivainijih, iposebno za Balkan releventanih modela naci.ie i tilsova nacionalizama, ito omo-guta,-a lakie raz.umjevanje kako se u zevisnosti od konkretne duhovne situacije,istori.iskih i polititkih okolnosti, pojat,l.ju.je, razvi.ia i u nekom modelu tlovriavaodredenje .jedne naci.je. Tek poito se izvede na4naiena analiz.a relevuntnih modelanaciie, postaje mogute ralumjeti ko.ii principi odluiujute dieluju nu fttrmiran.ieodre de no g t ipa nttc io rulno g ide ntit e t u.

Kijudnc rcdi: nacionalni klentitet, naci.ia, nacionaliz.am, nacija kao polititka

zaj ednic a, etnii ka zaj e dnic a

I

Nastojanje da se teorijski odredi pojam nacionalnog iden-titeta u smislu dolaZenja do jedinstvene i logiiki univerzalne defi-nicije, sadrZi te5koie koje su imanentne ovom pojmu. Najveiimdijelom ovi problemi proizllaze iz dinjenice da je pojam nacional-nog identiteta neposredno zavisan od nadina interpretiranja srod-nih pojmova, kao 5to su to nacija i nacionalizam. Po uvidu E. Smi-ta (Antony D. Smith), postoji vi5e vaZnih konstitutivnih elemenatapojma nacije koji na bitan nadin utidu na formiranje nacionalnog

* Ovaj dlanak jc dco rada u okviru pro.jekta ,,Individualni i kolcktivniidentitet u postkomunizmu" Instituta za filozofi.ju i druitvcnu tcori.ju ko.ji finansiraMinistarstvo za nauku i tchnologiju Rcpublike Srbijc.

zN?

o(luJ

X

F{J)f(r

:-TLoN

=|r

t 4 6 | 4'l