www.

odbr

ana.

mod

.gov

.rs

I n t e r v j u

Go

di

na

VI

Br

oj 1

09

1. a

pr

il

2

01

0.

ce

na

1

00

d

in

ar

a1

,2

0e

vr

a

Aleksandar Mandi}, rediteq

Specijalni prilog

4

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~

Medija centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika

Radenko Mutavxi}

Urednici

Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:

Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Vladimir Po~u~, major (odbrana),Aleksandar Petrovi}, poru~nikStalni saradnici

Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav C. \or|evi}, Vladica Krsti}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, mr Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}Dizajn i prelom

Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)Fotografija

Goran Stankovi} (fotoreporter)Darimir Banda (fotoreporter) Jezi~ki redaktor

Sla|ana Mir~evskiKorektor

Sla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera Denkovski Dokumentacija

Radovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONI

Direktor i glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363

ADRESA

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-mailodbrana@mod.gov.rsredakcija@odbrana.mod.gov.rsInternetwww.odbrana.mod.gov.rs@iro-ra~un

840-49849-58 za MC „Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

„Odbrana” je ~lan

Evropskog udru`ewa vojnih novinara

10Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Snimio Jovo M

AM

UL

A

Ministar [utanovac u poseti Portugalu

DOPRINOS REGIONALNOJ BEZBEDNOSTI 6

Susret ministara odbrane Srbije i Ma|arske

VOJNE REFORME UBRZAVAJU PUT SRBIJE KA EVROPI 7

U F O K U S UU kasarni „Stepa Stepanovi}” uskoro gradwa stanova

ZA VOJSKU PETINA 8

P O V O D I

Sve~ana akademija povodom 160 godina

Vojne akademije

^AST JE NA[A IMOVINA 10

I N T E R V J UAleksandar Mandi}, rediteq

SLOVO O ^ASTI 14

D O G A \ A J IObele`en Dan se}awa

PO^AST HEROJIMA 18

Zakletva najmla|e generacije vojnika

DA UNIFORMA OSTANE U LEPOJ USPOMENI 20

1. april 2010.

22

re~ urednika

5

32

^asteliki jubilej Vojne akademije – 160. godina postojawa i

rada, koji je nedavno na veli~anstven na~in obele`en u

Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, iznedrio je i slogan

te ustanove „^ast je na{a imovina”, po kome }e, verujemo,

ubudu}e biti prepoznatqiva.

Predlo`io ga je rediteq Aleksandar Mandi} u toku rada na

predstavi koja je okupila velikane srpske pozori{ne scene.

Prihva}en je iz prve na veliku radost pripadnika Vojne

akademije i brojnih po{tovalaca te visoko{kolske ustanove.

Takve poruke se i ra|aju u trenu. Ako imaju snagu i ako pogode u

centar postaju i ostaju trajna vrednost.

Predstava „^ast je na{a imovina” je ina~e bila povod da se

proznom stvarala{tvu, posle du`eg vremena, vrati akademik

Dobrica ]osi}. Govor |enerala Mihajla Ra{i}a, na~elnika

Vojne akademije 1914. godine, pred polazak u rat napisao je

specijalno za tu priliku i ve} sada se mo`e re}i da }e taj biser

literature u}i u ~itanke i legendu poput poznatog govora majora

Gavrilovi}a braniocima Beograda.

Kome boqe od kadeta i kadetkiwa Vojne akademije – budu}ih

oficira pristaje da punim srcem, ~vrsto i nepokolebqivo stanu

iza tih re~i koje kodeksom treba zape~atiti?

Negovawe vrhunskih vrednosti u vremenu wihovog potirawa

i svojevrsnoj borbi za vrednosti, wihov je ideal. A najvi{e

vrednosti vojne profesije, barem u srpskoj vojsci, oduvek su bile

i ostale iste: vernost otaxbini, posve}enost pozivu, odanost,

hrabrost, disciplinovanost, zajedni{tvo, dostojanstvo,

~ove~nost, po{tovawe drugih. Predstavqaju moralni temeq za

izvr{avawe vojni~kih du`nosti, odnosno misija i zadataka

vojske, kako se to danas ka`e. I ne samo to, one su osnovna

obele`ja identiteta na{e vojske koji su uva`avali i po{tovali

~ak i neprijateqi na bojnom poqu.

^ast i boje Srbije i wene vojske branili su i odbranili i

na{i sportisti na Prvim zimskim svetskim vojnim igrama u

italijanskom skija{kom centru Val d’ Aosta. Osvojili su ekipno

tre}e mesto u slalomu za mu{karce i peto mesto u veleslalomu,

{to je jedan od najve}ih uspeha, ne samo pripadnika Vojske, ve} i

alpskog skijawa u Srbiji uop{te s obzirom na to da su osamdeset

odsto vojnih sportista koji su u~estvovali na igrama takmi~ari

sa FIS bodovima.

Na stranicama „Odbrane” osvrnuli smo se i na jedno

ne~asno delo ili boqe re~eno nedelo besomu~nog bombardovawa

Srbije pre jedanaest godina. Na kojim vrednostima i po kojim

moralnim na~elima su vaspitavani oni koji su kao vojne ciqeve

uzimali na ni{an i razarali bolnice, {kole, de~ije vrti}e,

pijace, mostove, vozove i autobuse pune putnika, ostavqali iza

sebe pusto{ i nevine `rtve?

Pra{tati ali ne zaboravqati, hri{}ansko je na~elo kojeg

se, naravno, uvek treba dr`ati i gledati u budu}nost, a

predstoje}i praznik Vaskrsewa Hristovog upravo nas na to

podse}a.

S A L I C A M E S T ADelegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u ^adu

USPESI VOJNIH LEKARA 22

S P O R TZavr{ene Prve zimske svetske vojne igre u Italiji

BRONZANA MEDAQA ZA SRBIJU 24

T E M ABezbednost vojnog putnog saobra}aja

PREVENTIVA DAJE REZULTATE 28

O D B R A N AVojna policija Vojske Srbije

^VRSTA RUKA BEZBEDNOSTI 32

D R U [ T V OBombardovawe jedanaest godina kasnije

OPRO[TAJ DUGOG PAM]EWA 38

Paralele

AMERI^KI LOVCI U NAORU@AWURUMUNIJE 41

F E Q T O NFrancusko-srpski odnosi

BU\EWE PRIJATEQSTVA 42

6 1. april 2010.

Doprinos

regionalnoj bezbednosti

Na ma je i ko man dant sa ve zni~ -

kih sna ga u Evro pi ad mi ral

Xejms Sta vri dis ne dav no

re kao da }e da qe sma wi va -

we sna ga na Ko so vu i Me to -

hi ji i}i uz kon sul ta ci je s Be o gra dom. I

da nas smo do bi li uve ra va we da ni Por -

tu gal sa mo stal no ne }e sma wi va ti sna ge

na Ko so vu, {to zna ~i i da qe ve }i ste pen

bez bed no sti za sve ko ji ta mo `i ve – re -

kao je [u ta no vac agen ci ji Be ta to kom po -

se te Por tu ga lu 16. mar ta.

Na kon raz go vo ra s mi ni stri ma od -

bra ne i spoq nih po slo va i pred sed ni -

kom par la men ta Por tu ga la, [u ta no vac

je re kao da je kon sta to va no da po sto ji ne -

sla ga we oko vi |e wa bu du }eg sta tu sa Ko -

so va i Me to hi je, ali da je sa go vor ni ci -

ma za hva lio zbog u~e {}a pri pad ni ka voj -

ske te ze mqe u sa sta vu Kfo ra, ko ji je naj -

broj ni ji po je di na~ ni kon tin gent jed ne ze -

mqe u po kra ji ni.

[u ta no vac je do dao da je je din stve -

na oce na sa svih sa sta na ka da Sr bi ja ~i -

ni ve li ke na po re u pro ce su pri kqu ~e wa

Evrop skoj uni ji (EU) i da su zva ni~ ni ci

Por tu ga la pre ne li mi ni stru da Sr bi ja

ima pu nu po dr {ku te ze mqe na pu tu ka EU.

– Na ma je bi lo va ̀ no da ~u je mo da

su re for me u si ste mu od bra ne za do vo qa -

va ju }e i da is pu wa va ju sve kri te ri ju me,

kao i da ima mo pu nu po dr {ku Por tu ga la

za na sta vak re for mi – re kao je [u ta no -

vac i do dao da po sto ji ve li ka per spek ti va za

una pre |e we sa rad we dve ze mqe u obla sti

od bra ne.

Kao mo gu }e prav ce u raz vo ju sa rad we

si ste ma od bra ne Sr bi je i Por tu ga la, mi ni -

star od bra ne na veo je sa rad wu u obla sti

voj ne me di ci ne, voj nog {kol stva, mi rov nih

ope ra ci ja ali i na pla nu od bram be ne in du -

stri je, od no sno po ve zi va wem eko no mi ja dve

ze mqe.

Mi ni star je re kao da obe ze mqe ima ju

od re |e nu pro iz vod wu u obla sti od bram be -

nih in du stri ja i da bi una pre |e wem sa rad -

we mo gli da se stvo re uslo vi za za jed ni~ ki

na stup na tre }im tr ̀ i {ti ma.

– Mo ̀ e mo kon sta to va ti da je sa rad wa

u obla sti od bra ne stub sa rad we dve ze mqe –

re kao je [u ta no vac i do dao da je na ~el nik

Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu -

kov nik Mi lo je Mi le ti} do bio po ziv da po se -

ti Por tu gal ove go di ne, a da je mi ni star od -

bra ne Por tu ga la Au gu sto San to{ Sil va pri -

hva tio po ziv da po se ti Sr bi ju.

Mi ni star [u ta no vac se, osim s por tu -

gal skim ko le gom, sa stao i sa mi ni strom

spoq nih po slo va Lu i {om Ama dom i sa pred -

sed ni kom Na ci o nal ne skup {ti ne Por tu ga la

@ai mom @ozom Ma to{ da Ga mom.

Po se ta mi ni stra [u ta nov ca je pr va

po se ta ne kog mi ni stra od bra ne iz Be o gra da

Por tu ga lu.

Beta

Srp ski mi ni star

od bra ne iz ja vio je da je

od zva ni~ ni ka

Por tu ga la do bio

uve ra va we da ta ze mqa

ne }e jed no stra no

sma wi va ti broj svo jih

pri pad ni ka u sa sta vu

Kfo ra, {to je za Sr bi ju

ve o ma va ̀ no sa

sta no vi {ta bez bed no sti

na Ko so vu i Me to hi ji i u

re gi o nu

Mi ni star [u ta no vac u po se ti Por tu ga lu

godine bilo je vi{e zajedni~kih aktivnosti,

od kojih su neke bile i trilateralne, i

pokazale su spremnost i ma|arske i srpske

vojske da reaguju u vanrednim situacijama –

rekao je ministar [utanovac i dodao da

potpisani sporazum predstavqa pravni

okvir za daqu saradwu, najpre u oblasti

edukacije i razmene iskustava u mirovnim

misijama, ali i u vojnoekonomskoj saradwi.

Jedna od najva`nijih reformi Ma|ar-

ske, radi pristupawa Evropskoj uniji, bila

je reforma wene vojske.

– Ona je organizovana na najavangard-

niji na~in od svih vojski u na{em regionu. I

Vojska Srbije }e se na sli~an na~in organi-

zovati, {to mo`e ubrzati evropske inte-

gracije Srbije – istakao je [utanovac.

Gost iz Ma|arske izrazio je po{to-

vawe zbog svega {to je ura|eno u reformi

sistema odbrane Srbije.

– @elim da potvrdim da to {to ste

uradili jeste najva`niji korak u pogledu in-

tegracija u Evropsku uniju. Uveravam vas da

Ma|arska potpuno podr`ava integraciju

Srbije u Uniju. Naravno, znamo da je refor-

inistar odbrane Srbije Dra-

gan [u tanovac primio je min-

istra odbrane Ma|arske Im-

rea Sekere{a, 22. marta, u

Domu Garde u Top~ideru.

Posle zvani~nih razgovora dvojica min-

istara potpisali su Sporazum o saradwi u

oblasti odbrane.

– Bilateralna vojna saradwa sa

Ma|arskom je na izuzetno visokom nivou. U

toku razgovora, ma|arska strana uverila

nas je da podr`ava evropske integracije

Srbije i da }e tako biti i u budu}nosti, kao

i da Vojska Ma|arske ne}e smawivati sas-

tav u okviru Kfora – rekao je tom prilikom

ministar [utanovac.

Srpski ministar odbrane zahvalio je

Vojsci Ma|arske na u~e{}u na aeromitingu

pro{le godine u Beogradu, za donaciju Cen-

tru ABHO u Kru{evcu, te pomo}i koju je u

okviru bilateralne vojne saradwe ma|ars-

ka strana pru`ila Vojnoj akademiji pri-

likom wene akreditacije.

– Na sastanku je izra`ena obostrana

`eqa da zajedno u~estvujemo u nekoj od

mirovnih misija u kojoj je Vojska Ma|arske,

i uvereni smo da }emo to u dogledno vreme

i ostvariti. Nagla{avam da su obe na{e

vojske partneri Nacionalne garde Ohaja i

saradwa je i tu na visokom nivou. Pro{le

7

Tokom posete Beogradu ministar odbrane Ma|arske Imre Sekere{ odr`ao je pre-

davawe slu{aocima [kole nacionalne odbrane i obi{ao Vojnomedicinsku akademiju.U

Centru za mirovne operacije General{taba Vojske Srbije ministar je govorio

slu{aocima [kole nacionalne odbrane o transformaciji ma|arske vojske. Predavawu

su prisustvovali dr`avni sekretar Igor Jovi~i}, na~elnik Vojne akademije brigadni gen-

eral dr Mladen Vuruna i na~elnik Uprave za planirawe i razvoj General{taba Vojske

general-major dr Bo`idar Forca.

Na Vojnomedicinskoj akademiji, na~elnik Uprave za zdravstvo brigadni general dr

Veqko Todorovi} informisao je ministra Sekere{a o ulozi i zadacima koje VMA ima u

zdravstvenom sistemu Srbije. Ma|arski ministar odbrane izrazio je zadovoqstvo {to

je dobio priliku da poseti ustanovu kakva je Vojnomedicinska akademija.

– ^ast mi je {to sam dobio mogu}nost da posetim ustanovu sa tako visokim ugledom i

van granica va{e zemqe. Pre nekoliko godina i Ma|arska je osnovala sli~an zdravstveni

centar koji je objedinio vi{e vojnih bolnica, i koji, tako|e, prima i civile na le~ewe –

rekao je ministar Sekere{.

Tokom boravka na VMA, ma|arska delegacija obi{la je Kliniku za urgentnu internu

medicinu, gde je imala priliku da vidi uslove i na~in rada u toj ustanovi.

Vojne reformeubrzavaju put Srbije ka Evropi

Susret ministara odbrane

Srbije i Ma|arske

To {to je ura|eno u

reformi sistema

odbrane Srbije

najva`niji je korak u

pogledu integracija u

Evropsku uniju,

istakao je ma|arski

ministar odbrane

Imre Sekere{ u

susretu sa ministrom

Draganom [utanovcem

ma oru`anih snaga najva`niji korak u tome.

Bezbednost Balkana je vrlo va`na i za

Ma|arsku i zato podr`avamo stabilnost

ovog podru~ja. U okviru Kfora, ma|arske je-

dinice i daqe ~uvaju stabilnost. Ma|arska

se sla`e sa povla~ewem snaga sa Kosova

samo ako su svi uslovi zadovoqeni. Kada je

re~ o smawewu tih snaga, Ma|arska i daqe

`eli da ostane u istim okvirima – rekao je

ministar Sekere{ i dodao da Ma|arska

podr`ava i mirovnu misiju u BiH, gde tako|e

ima svoje vojnike.

– Na poseban na~in ocewujemo sarad-

wu Srbije i Ma|arske, a u okviru toga, po -

sebno vojnu saradwu. Sporazum koji smo up-

ravo potpisali sa dr`i 17 ta~aka i

omogu}uje zajedni~ku obuku vojnika i sarad-

wu u drugim oblastima, kao {to su

zajedni~ko pronala`ewe eksploziva i pre-

gled vazdu{nog prostora. Smatramo

va`nim i mogu}nost otklawawa posledica

katastrofa – rekao je ministar odbrane

Ma|arske, zakqu~iv{i da Sporazum dop-

uwuje dosada{wu saradwu.

Sne`ana \OKI]

Snimio Du{an ATLAGI]

Poseta Vojnoj akademiji i

Vojnomedicinskoj akademiji

8

M

1. april 2010.

u f

oku

su

i ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac,

mi ni star `i vot ne sre di ne i pro stor -

nog pla ni ra wa Oli ver Du li} i di -

rek tor Gra |e vin ske di rek ci je Sr bi -

je Dra gan Gru ji} ob i {li su kra jem

me se ca ka sar nu „Ste pa Ste pa no vi}“ na

Vo ̀ dov cu, gde }e od av gu sta po ~e ti iz -

grad wa oko 5.000 sta no va. Mi ni star

[u ta no vac re kao je da }e 42 hek ta ra ze -

mqi {ta bi ti us tu pqe no Gra |e vin skoj di -

rek ci ji Sr bi je, a da }e Mi ni star stvo od -

bra ne i Voj ska Sr bi je u za me nu do bi ti

21 po sto iz gra |e nog stam be nog pro sto -

ra. Ce na kva dra ta na toj lo ka ci ji bi }e

ma wa od 1.290 evra, a me se~ na ra ta kre -

di ta, ima ju }i u vi du sub ven ci je za ku po -

vi nu sta no va, tre ba lo bi da bu de ma wa

od pro se~ ne ki ri je.

Voj ska }e, ka ko je re kao mi ni star

od bra ne, usko ro do bi ti od re |e ni broj

sta no va u raz li ~i tim kra je vi ma Sr bi je,

a do kra ja go di ne 500 sta no va ko ji su u

vla sni {tvu Gra |e vin ske di rek ci je pre -

}i }e u vla sni {tvo Mi ni star stva od -

bra ne, od no sno pri pad ni ka Voj ske. Pre -

ma we go vim re ~i ma, Voj sci }e na pro -

U k a s a r n i „ S t e p a S t e p a n o v i } “ u s k o r o g r a d w a s t a n o v a

Za vojsku petina

U no vo i zgra |e nom na se qu, od oko 5.000 stam be nih

je di ni ca Mi ni star stvu od bra ne pri pa {}e ne {to vi {e

od 1.000 sta no va. U za me nu za us tu pqe no ze mqi {te

Mi ni star stvo }e od Gra |e vin ske di rek ci je Sr bi je to kom

go di ne do bi ti vi {e sto ti na sta no va {i rom ze mqe.

9

Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je

u Ita li ji

Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti} bo -

ra vio je kra jem me se ca u zva ni~ noj po se ti Ita li ji. Po sle ta wu na voj ni ae ro drom

]am pi no, ge ne ra la Mi le ti }a je, uz voj ne po ~a sti, do ~e kao na ~el nik Ge ne ral {ta ba

od bra ne Ita li je ge ne ral Vin }en co Kam po ri ni.

U to ku zva ni~ nih raz go vo ra dvo ji ca na ~el ni ka ge ne ral {ta bo va raz me ni la su

mi {qe wa o ak tu el noj bez bed no snoj si tu a ci ji u re gi o nu i o bi la te ral nim od no si ma

dve ju voj ski, na gla {a va ju }i da su voj no-voj ni od no si ve o ma do bri, ali i da ima pro -

sto ra za da qe una pre |e we sa rad we, pre sve ga u obla sti obu ke i ob ra zo va wa.

To kom bo rav ka u Ita li ji, ge ne ral Mi le ti} po se tio je i Zdru ̀ e nu ope ra tiv nu ko -

man du Ge ne ral {ta ba od bra ne Ita li je i sa gle dao tre nut no an ga ̀ o va we pri pad ni ka

Oru ̀ a nih sna ga Ita li je u me |u na rod nim mi si ja ma.

Ge ne ral Mi le ti} je po se tio i [ko lu za pod o fi ci re Kop ne ne voj ske, Ko man du

avi ja ci je Kop ne ne voj ske i Cen tar za si mu la ci ju i ser ti fi ka ci ju je di ni ca Kop ne ne

voj ske Oru ̀ a nih sna ga Ita li je.

sto ru ka sar ne na Vo ̀ dov cu pri pa sti

oko 52.500 kva drat nih me ta ra stam be -

nog pro sto ra, {to pre ma pro jek to va noj

ce ni ima vred nost oko 75 mi li o na

evra.

[u ta no vac je is ta kao da }e Mi ni -

star stvo od bra ne na Vo ̀ dov cu za dr ̀ a -

ti od re |en broj sta no va, dok }e osta tak

raz me ni ti za stam be ni pro stor u osta -

lim gra do vi ma, gde za to po sto ji po tre -

ba. On o~e ku je da }e se ve li ki broj pri -

pad ni ka Voj ske pri ja vi ti da sub ven ci o -

ni sa nim stam be nim kre di ti ma ku pi sta -

no ve na lo ka ci ji ka sar ne „Ste pa Ste pa -

no vi}“, u ko joj ne ma je di ni ca od 2007.

go di ne.

Mi ni star je na gla sio da se ra di o

pr vom pro jek tu te vr ste, te da MO ni ka -

da ni je do bi ja lo 21 po sto stam be nog

pro sto ra u za me nu za us tu pqe nu imo vi -

nu. [u ta no vac je zbog to ga za hva lio mi -

ni stru Du li }u i go spo di nu Gru ji }u. On je

re kao da po sto ji `e qa da se taj po sao

pro {i ri na gra do ve po put No vog Sa da

i Ni {a, ali i na osta la me sta u Sr bi ji

gde po sto je je di ni ce Voj ske Sr bi je, od -

no sno po tre ba za stam be nim zbri wa va -

wem.

[u ta no vac je re kao da je ide ja o

pro jek tu po te kla iz Mi ni star stva `i -

vot ne Sre di ne i pro stor nog pla ni ra -

wa, a da od Gra |e vin ske di rek ci je o~e -

ku je ope ra ci o na li za ci ju po sla.

Mi ni star Du li} re kao je da }e sta -

no grad wa na Vo ̀ dov cu bi ti naj ve }i

pro je kat Vla di nog sub ven ci o ni sa wa

pro jekt nog fi nan si ra wa i da se ra di o

naj ve }em gra |e vin skom po du hva tu te vr -

ste u isto ri ji Sr bi je, jer se, ka ko je is -

ta kao, ni ka da pre ni je gra di lo to li ko

sta no va na lo ka ci ji po put ka sar ne

„Ste pa Spe pa no vi}“.

To }e, pre ma Du li }e vim re ~i ma,

bi ti od go vor Vla de na kri zu ko ja je za -

hva ti la gra |e vin sku in du stri ju, ali i

no va mo gu} nost gra |a ni ma da do bi ju

krov nad gla vom pod po voq ni jim uslo vi -

ma. Na pro jek tu bi tre ba lo da se an ga -

`u ju i gra |e vin ske i osta le fir me ko je

se ba ve srod nim de lat no sti ma. Du li} je

re kao da we go vo mi ni star stvo pre u zi -

ma oba ve zu da pri ba vi svu po treb nu do -

ku men ta ci ju i do zvo le ka ko bi iz grad wa

po ~e la do av gu sta ove go di ne.

Pre ma re ~i ma Dra ga na Gru ji }a,

vred nost gra |e vin skih ra do va bi }e oko

220 mi li o na evra. Stam be ni pro stor

bi }e iz gra |en po naj vi {im stan dar di ma

ener get ske efi ka sno sti i funk ci o nal -

no sti, a sta no vi }e bi ti po vr {i ne od

30 do 70 kva dra ta. Na ra do vi ma }e, ka -

ko je re kao, bi ti an ga ̀ o va no oko

30.000 rad ni ka.

A. PE TRO VI]

Sni mio G. STAN KO VI]

10

S

1. april 2010.

ve ~a nom aka de mi jom na Ve li koj sce ni

Ju go slo ven skog dram skog po zo ri {ta

18. mar ta obe le ̀ en je zna ~a jan ju bi lej

– 160 go di na Voj ne aka de mi je. Tom, za

Mi ni star stvo od bra ne i obra zov ni

si stem Sr bi je, va ̀ nom do ga |a ju pri su stvo -

va li su pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je Bo ris

Ta di}, pa tri jarh srp ski Iri nej, pred sed nik

Vla de Mir ko Cvet ko vi} i mi ni stri u Vla di,

na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne -

ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti}, pred stav -

ni ci voj nog i di plo mat skog ko ra u Be o gra du,

te po zna te li~ no sti iz jav nog, pri vred nog i

kul tur nog `i vo ta.

– Ka da jed na dr ̀ av na in sti tu ci ja u

Sr bi ji sla vi 160 go di na po sto ja wa, to je -

ste ju bi lej vre dan pa ̀ we. A ka da zna mo

da se ra di o obra zov noj in sti tu ci ji, ko ja

{ko lu je ju na ke od ko jih su mno gi da li `i -

vo te za svo ju dr ̀ a vu i na rod, on da je to

ju bi lej vre dan du bo kog po {to va wa – re -

kao je mi ni star [u ta no vac po zdra vqa ju -

}i go ste i za hva qu ju }i svi ma ko ji su do -

{li na sve ~a nost.

Mi ni star [u ta no vac is ta kao je da je

da nas, po sle 160 go di na po sto ja wa Voj ne

aka de mi je, pod jed na ko te {ko za mi sli ti

isto ri ju Bal ka na bez Voj ske Sr bi je, a Voj -

sku Sr bi je bez Voj ne aka de mi je.

– Sve sni ulo ge Voj ske Sr bi je u dru -

{tvu, na sta vqa mo re for me s ci qem da, uz

iz ra zi to po {to va we tra di ci je, iz gra di mo

sa vre me nu Voj sku ko ja }e bi ti deo mo der -

nog dru {tva i ko ja }e isto vre me no pro mo -

vi sa ti naj sve tli je tra di ci je one voj ske ko -

ja se sa ve li kom hra bro {}u, po pra vi lu,

upu {ta la u bit ke pro tiv vi {e stru ko nad -

mo} ni jeg ne pri ja te qa, ra di za {ti te svo je

dr ̀ a ve i svo ga na ro da – na gla sio je mi ni -

star od bra ne, do da ju }i da je je dan od naj -

va ̀ ni jih seg me na ta te re for me upra vo re -

for ma voj no o bra zov nog si ste ma, po ko me

je na {a voj ska po zna ta {i rom sve ta.

[u ta no vac je na veo da sa vre me ni

iza zo vi, ri zi ci i pret we zah te va ju voj ni

ka dar ko ji }e bi ti ospo so bqen da uvek i

na sva kom me stu na |e na ~in da ade kvat no

od go vo ri na ugro ̀ a va we sve o bu hvat ne

bez bed no sti.

– Sle de }i taj prin cip, ciq nam je da

pro fi li {e mo mo de ran, efi ka san i funk -

ci o na lan obra zov ni si stem, ko ji }e u pot -

pu no sti od go vo ri ti po tre ba ma voj ske 21.

ve ka. @elim da na gla sim da smo, ana li zi -

ra ju }i te po tre be, ofor mi li i me di cin ski

fa kul tet na Voj no me di cin skoj aka de mi ji,

~i je stu di je ve} u pr voj go di ni po ha |a ju i

ka de ti stra nih voj ski. U okvi ru re for me,

stvo ri li smo i uslo ve za po ~e tak no vog ob -

li ka usa vr {a va wa u vi du in te gri sa nih stu -

di ja bez bed no sti i od bra ne – is ta kao je

mi ni star.

Sr bi ja `e li i mo ̀ e da

bu de li der u re gi o nu.

Pred na ma je put da taj

ciq i do stig ne mo, ali

s po no som `e lim da

is tak nem da je voj no

obra zo va we ve} li der u

re gi o nu i ve o ma va ̀ an

~i ni lac na {e spoq ne

po li ti ke. U pro te klih

ne ko li ko go di na na

na {oj voj noj aka de mi ji

{ko lu ju se, u skla du sa

naj bo qim tra di ci ja ma,

i ka de ti i ofi ci ri

stra nih voj ski – is ta kao

je na sve ~a no sti u

Ju go slo ven skom

dram skom po zo ri {tu

18. mar ta mi ni star

od bra ne Dra gan

[u ta no vac.

^ast je na {a

Da smo na pra vom pu tu, re kao je mi ni -

star od bra ne, naj bo qe go vo re ~i we ni ce o

in te re so va wu mla dih za upis na Voj nu aka -

de mi ju. U pro te kloj go di ni na kon kurs za up-

is ja vi lo se vi {e od 1.000 kan di da ta, {to

je vi {e od ~e ti ri kan di da ta za jed no upra -

`we no me sto.

– Sr bi ja `e li i mo ̀ e da bu de li der

u re gi o nu. Pred na ma je put da taj ciq i

do stig ne mo, ali sa po no som `e lim da is -

tak nem da je voj no obra zo va we ve} li der

u re gi o nu i ve o ma va ̀ an ~i ni lac na {e

spoq ne po li ti ke. U pro te klih ne ko li ko

go di na na na {oj voj noj aka de mi ji {ko lu ju

se, u skla du sa naj bo qim tra di ci ja ma, ka -

de ti i ofi ci ri stra nih voj ski. Tre nut no

{ko lu je mo ka de te i ofi ci re iz Ma ke do -

ni je, BiH, Cr ne Go re, Ru ske Fe de ra ci je,

Al ̀ i ra, Tur ske, ako to me do da mo i one

ko ji su ve} pro {li {ko lo va we u go di na -

ma za na ma i to iz Ki ne, SAD, Fran cu -

ske, Ira ka, kao i one ko je o~e ku je mo, ni je

te {ko za kqu ~i ti da je Voj na aka de mi ja za -

i sta pre po zna ta kao iz ra zi to kva li tet na

voj no o bra zov na in sti tu ci ja i u ze mqi i u

ino stran stvu – re kao je [u ta no vac.

Mi ni star od bra ne na ja vio je u ovoj

go di ni i for mi ra we Uni ver zi te ta od bra -

ne. Pre ma we go vim re ~i ma, ti me }e se ob -

je di ni ti obra zov ni i na u~ no i stra ̀ i va~ ki

rad u je din stven pro ces vi so ko {kol skog

11

Povo dom Da na Voj ne aka de mi je – 18.

mar ta svim pri pad ni ci ma Voj ne aka de mi -

je upu }u jem sr da~ ne ~e stit ke.

Po sle 160 go di na is ku stva u {ko lo -

va wu ofi cir skog ka dra, kao je dan od naj -

sta ri jih stu bo va obra zo va wa Re pu bli ke

Sr bi je, Voj na aka de mi ja uspe la je da kon -

stant nim re for ma ma i pri la go |a va wem

stu dij skih pro gra ma odo li svim iza zo vi -

ma vre me na i da u tra di ci ji du goj 160 go -

di na za do vo qi naj vi {e stan dar de u obra -

zo va wu ofi cir skog ko ra.

Voj na aka de mi ja je da nas pre po zna ta

kao mo de ran, efi ka san i funk ci o nal ni

obra zov ni si stem ko ji u pot pu no sti od go -

va ra po tre ba ma obra zo va wa i na u~ ne de -

lat no sti u obla sti od bra ne i bez bed no -

sti Re pu bli ke Sr bi je.

^e sti ta ju }i pra znik, ̀ e lim vam uspe -

he u ra du i da na stav kom re for me voj nog

{kol stva po stig ne te naj vi {e evrop ske

stan dar de u obra zo va wu na {ih ofi ci ra

i da ih u skla du sa do brom srp skom tra di -

ci jom usme ri te ka pra vim vred no sti ma

na {eg na ro da.

Povo dom Da na Voj ne aka de -

mi je – 18. mar ta svim pri pad ni ci ma

Voj ne aka de mi je upu }u jem sr da~ ne ~e -

stit ke.

U 160 go di na du goj tra di ci ji srp -

skog voj nog {kol stva, uspe li ste da

raz vi je te mo der nu voj no o bra zov nu

usta no vu ko ja je da nas in te gri sa na u

si stem vi so kog obra zo va wa Sr bi je i

pre po zna ta kao vo de }a za {ko lo va we

voj nog ka dra u re gi o nu.

Osa vre me wi va wem sa dr ̀ a ja u

svim obla sti ma `i vo ta i ra da do pri -

ne li ste uspe {noj pro mo ci ji ofi cir -

skog po zi va i po ve }a wu in te re so va wa

mla dih za {ko lo va we na Voj noj aka de -

mi ji.

U uve re wu da }e te i u na red nom

pe ri o du po sti za ti za pa ̀ e ne re zul ta -

te u {ko lo va wu i usa vr {a va wu vi so -

ko pro fe si o nal nog i stru~ nog ka dra

za po tre be si ste ma od bra ne, `e lim

vam uspe he u ra du.

^ast je na {a imo vi na.

^estitke

Mi ni star [u ta no vac

imo vi na

S v e ~ a n a a k a d e m i j a p o v o d o m 1 6 0 g o d i n a V o j n e a k a d e m i j e

Pred sed nik Ta di}

Da nas se u Voj noj aka de mi ji, uz mno ge

pred me te, u~e i stra ni je zi ci, me |u na rod no

hu ma ni tar no pra vo, in for ma ti ka, mi rov ne

ope ra ci je i po li ti ka od bra ne.

– Ju bi lar nih 160 go di na Voj ne aka de -

mi je su i we ni ne ka da {wi pi tom ci i ka de ti.

Ne ki od wih bi li su pred sed ni ci vla de, mi -

ni stri voj ske, gra |e vi ne i spoq nih po slo va,

dr ̀ av ni sa vet ni ci, po sla ni ci, voj vo de,

pred sed ni ci Srp ske aka de mi je na u ka, umet -

obra zo va wa, a voj ne na u~ no i stra ̀ i va~ ke

usta no ve in te gri sa ti u si stem na u~ no i -

stra ̀ i va~ ke de lat no sti dru {tva.

– Upo re do s re for mom voj nog {kol -

stva, us po sta vi li smo prav ne te me qe i no vu,

efi ka sni ju or ga ni za ci ju ce lo kup nog Mi ni -

star stva od bra ne. Una pre di li smo me |u na -

rod nu voj nu sa rad wu i in ten zi vi ra li pro -

ces pro fe si o na li za ci je Voj ske, {to pred -

sta vqa kqu~ ni za da tak re for me. To kom pro -

te kle go di ne ima li smo, po red po ve }a nog in -

te re so va wa za upis u Voj nu gim na zi ju i Voj nu

aka de mi ju, i ve li ko in te re so va we za pri -

stu pa we pro fe si o nal nom sa sta vu Voj ske

Sr bi je, {to je ste po ka za teq da }e mo i taj

za da tak uspe {no iz vr {i ti – re kao je mi ni -

star [u ta no vac is ti ~u }i da je Voj ska Sr bi -

je, po sle du gog ni za go di na, po no vo po sta la

dr ̀ av na in sti tu ci ja ko ja u`i va naj ve }e po -

ve re we svog na ro da.

– @eqa nam je da ta ko bu de i u ovoj go -

di ni, {to je i no vi za da tak. Na kra ju, ko ri -

stim pri li ku da svim sa da {wim, ali i biv -

{im pri pad ni ci ma Voj ne aka de mi je ~e sti -

tam ju bi lej i po ̀ e lim uspeh u da qem ra du, a

ka de ti ma, sa da {wim i bu du }im, `e lim da

zna wa sti ~u u mi ru i ko ri ste sa mo na po li -

go ni ma – za kqu ~io je mi ni star od bra ne

Dra gan [u ta no vac.

Bri gad ni ge ne ral do cent dr Mla den

Vu ru na, na ~el nik Voj ne aka de mi je, na ~i nio

je za ovu pri li ku in te re san tan pri kaz isto -

ri je voj nog {kol stva – 160 go di na Voj ne aka -

de mi je – vi {e od 70.000 upi sa nih na {ko -

lo va we. U pr voj kla si upi sa na su 23 mla di -

}a. Da nas na {ko lo va wu ima mo oko 1.300

u~e ni ka, ka de ta, ka det ki wa i ofi ci ra. Ju -

bi lej Voj ne aka de mi je je i ne ko li ko hi qa da

pro fe so ra, me |u ko ji ma je bi lo aka de mi ka,

mi ni sta ra, na u~ ni ka, umet ni ka i slav nih

voj sko vo |a. U Ar ti le rij skoj {ko li rad je za -

po ~e lo 10 pro fe so ra. Da nas u Voj noj aka -

de mi ji na sta vu dr ̀ i oko 200 na stav ni ka i

sa rad ni ka.

– Ju bi lej Voj ne aka de mi je su sto ti ne

pred me ta i is pi ta – do dao je ge ne ral Vu ru -

na – ali i ~e tvrt ve ka prak ti~ ne na sta ve u

te ren skim uslo vi ma. U Ar ti le rij skoj {ko li,

po red ma te ma ti ke, fi zi ke, he mi je, isto ri je

i ge o gra fi je, iz u ~a va la se i sti li sti ka, hi -

po lo gi ja, an tro po lo gi ja, re li gi ja i mu zi ka.

1. april 2010.12

Po vo dom Da na Voj ne aka de mi je

uru ~e na su pri zna wa dok to ri ma i ma gi -

stri ma na u ka ko ji su svo je di ser ta ci je i

ma gi star ske ra do ve od bra ni li u toj na -

u~ noj i obra zov noj usta no vi iz me |u dva

pra zni ka.

– Iz jed ne ma le {ko le u okvi ru fa -

bri ke u Kra gu jev cu, ko ja je osno va na pre

160 go di na, pre ra sli smo u in sti tu ci ju

ko ja ima ka pa ci te te i re sur se za vr hun -

sku na sta vu i ga ran tu je naj bo qe ob u ~a -

va we ka de ta, bu du }ih ofi ci ra, za sve

tri mi si je Voj ske Sr bi je. Ni je do voq no

~e ka ti bu du} nost, ve} je po treb no kre -

ta ti se ka woj. Za to u pe ri o du ko ji je

pred na ma sle di za vr {e tak i u~vr {}i -

va we pro ce sa re for me. Svi za da ci ko -

ji su pred na ma u funk ci ji su naj va ̀ ni jeg

za dat ka svih nas – pro fe si o na li za ci je

Voj ske Sr bi je. Ona pod ra zu me va ne sa -

mo za po {qa va we qu di ko ji }e bi ti voj -

ni ci, ve} i obu ku ka de ta ko ji }e jed nog

da na sta ti pred stroj pro fe si o nal nih

voj ni ka – is ta kao je ge ne ral Vu ru na.

Me |u bu du }im ci qe vi ma, na ~el nik

Voj ne aka de mi je na veo je i re or ga ni za -

ci ju [ko le na ci o nal ne od bra ne i for -

mi ra we Uni ver zi te ta od bra ne. Ge ne ral

Vu ru na re kao je da su re zul ta ti Voj ne

aka de mi je pro iz vod du go go di {weg ra da

i za hva lio je we nim sa da {wim i pret -

hod nim pri pad ni ci ma, pra te }oj lo gi sti -

ci, ka de ti ma, u~e ni ci ma Voj ne gim na zi je

i po la zni ci ma [ko le na ci o nal ne od -

bra ne na ra du i ugle du ko ji su ge ne ra ci -

ja ma gra di li.

Na ~el nik Voj ne aka de mi je uru ~io je

pri zna wa {e sto ri ci dok to ra na u ka i

osmo ri ci ma gi sta ra ko ji su svo je di ser -

ta ci je i ra do ve od bra ni li u pro te klom

pe ri o du.

Priznawa

Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}

– Oda jem pri zna we mi ni stru od -

bra ne, na ~el ni ku Voj ne aka de mi je, kao

i svim or ga ni za to ri ma, jer je ova sve -

~a nost dru ga ~i ja ne go {to je to obi~ no

slu ~aj u ova kvim pri li ka ma. Wi ho va

ino va tiv nost je za sva ku po hva lu. Ka -

de ti su, ta ko |e, u~i ni li ve li ku stvar,

jer su u~e stvo va li u pred sta vi, a da se

ni je pri me ti lo da ni su glum ci.

Na pi ta we ko ji deo pred sta ve je

na we ga osta vio naj ja ~i uti sak, pred -

sed nik Ta di} je od go vo rio:

– Bi lo je vi {e ne go te {ko slu {a -

ti di ja log dvo ji ce ku mo va – Sr bi na, ~i -

ja je su pru ga Slo ven ka i Hr va ta, o`e -

we nog Srp ki wom. Svi smo se na tre nu -

tak vra ti li u te skob ne de ve de se te. Do -

bro je da smo iz to ga iza {li, i da sve

to po sma tra mo u po zo ri {tu, a ne u

stvar no sti.

Ve li ka pred sta va

Mi {a Jan ke ti}, pro fe sor, 1875.

go di na

– Ja sam pro fe sor sta rog ko va na

Aka de mi ji. U to vre me dok tri na je bi la

za sno va na na od bra ni i bor bi pro tiv Tu -

ra ka. Sr bi ja je ja ko du go ima la sa mo tog

jed nog ne pri ja te qa. Ja sam pro fe sor ~e -

tvo ri ci na {ih bu du }ih voj vo da: Ste pi,

Put ni ku, Mi {i }u i Bo jo vi }u – za ni mqi vo

is ku stvo.

Ka ta ri na Mar ko vi}, Mi le na, ka -

det Voj ne aka de mi je

– Tu ma ~im lik Mi le ne, ka det ki we,

ko ja glu mi Ju li ju u bi bli o te ci u jed nom

in te re sant nom di ja lo gu, sa Ro me om, na -

rav no.

Ne ma wa Ra do je vi}, ka det Voj ne

aka de mi je

– Igram dru ga glav nog glum ca u sce -

ni Ro mea i Ju li je, sme tam im u pri pre ma -

ma, jer na ja vqu jem ju tar wu smo tru. Ina ~e

sam ka det Voj ne aka de mi je, ~e tvr ta go di -

13

ni ci, na rod ni he ro ji, no si o ci naj vi {ih or -

de na, spor ti sti dr ̀ av ni re pre zen ta tiv ci i

vla sni ci me da qa – na veo je ge ne ral Vu ru na

i do dao da je 160 go di na Voj ne aka de mi je

vre me stra da wa i uz di za wa, raz dva ja wa i

spa ja wa, ra to va i mi ra, stva ra wa i pro me -

na, pro {lo sti i bu du} no sti. Ipak, i pre sve -

ga, 160 go di na Voj ne aka de mi je je vre me

uspe ha.

Dram skim pro gra mom „^ast je na {a

imo vi na” u re ̀ i ji Alek san dra Man di }a, za

ko ji je tekst go vo ra ge ne ra la Mi ha i la Ra -

{i }a, 1914. go di ne, na pi sao aka de mik Do -

bri ca ]o si}, Voj na aka de mi ja pred sta vi la

je svo ju du gu, bo ga tu i slav nu isto ri ju.

Na {i emi nent ni glum ci sta ri je i mla -

|e ge ne ra ci je: Mi {a Jan ke ti}, La zar Ri -

stov ski, Bra ni slav Le ~i}, Go ran Sul ta no -

vi}, Dra gan Bje lo gr li}, Mi lo rad Man di},

Gor dan Ki ~i}, Mi ha i lo Jan ke ti}, Ka ta ri na

Mar ko vi}, uz po mo} ka de ta, ka det ki wa i ho -

ra Voj ne aka de mi je, ali i Umet ni~ kog an sam -

bla Mi ni star stva od bra ne „Sta ni slav Bi -

ni~ ki” i Or ke stra Gar de, iz ve li su jed no ~a -

sov ni pro gram sa ~i wen od za ni mqi vih se -

kven ci iz `i vo ta Voj ne aka de mi je. Ob u hva -

}e na je isto ri ja, zna ~aj ni pro fe so ri, srp -

ske voj vo de u vre me ka da su bi li ka de ti, a

za be le ̀ e ni su i sa vre me ni do ga |a ji.

Po vo dom ju bi le ja, mi ni star [u ta no -

vac uru ~io je pri zna wa za zna ~aj na de la is -

tak nu tim ~la no vi ma na {eg dru {tva ko ji su

za vr {i li Voj nu aka de mi ju: kwi ̀ ev ni ku

Mir ku De mi }u, do bit ni ku An dri }e ve na gra -

de, ko ji je di plo mi rao 1987. go di ne, post -

hum no ma jo ru pi lo tu Go ra nu Qu bo ji ko ji je

po gi nuo spa sa va ju }i qud ske `i vo te na pla -

`i u Ul ci wu, ko ji je za vr {io Voj nu aka de mi -

ju 1993. go di ne, i aka de mi ku SA NU Vla du

Stru ga ru ko ji je {ko lo va we za vr {io 1957.

go di ne.

Dra ga na MAR KO VI]

Ra de DRA GO VI]

Sni mi li Ra do van PO PO VI]

i Jo vo MA MU LA

Gor dan Ki ~i}, pro fe sor –

Ba taj ni ca

– Glu mim pro fe so ra na Voj noj

aka de mi ji, pi lo ta. Pri ~a je sa vre me -

na. Sve se de {a va na ~a su. U to ku je si -

mu la ci ja le te wa i mo ji ka de ti uspe va ju

da si stem za na vi ga ci ju na do gra de na

svo ju ru ku, bez mog odo bre wa. Po {to

su sjaj ni, ja ih ma lo gr dim, ali im na

kra ju sve opra {tam. Mi slim da sam ja

je di ni pla vac u pred sta vi i to mi je po -

seb no za do voq stvo. Uvek se ra du jem

ka da sam u pri li ci da po mog nem Voj -

sci, ko joj sam ina ~e ve o ma za hva lan

jer sam ci vil no slu ̀ io svoj voj ni rok

u Na rod nom po zo ri {tu, a to je za umet -

ni ke ipak naj bo qe re {e we.

O ulogama

na, a u pred sta vi sam jer imam is ku stva i u

umet ni~ kim vo da ma. Spoj umet no sti i uni -

for me mi ve o ma pri ja. U Voj sci se uvek in -

si sti ra lo na umet no sti.

Go ran Sul ta no vi}, 1945. go di na,

Top ~i der, ma jor An |i}

– Igram ofi ci ra kra qe ve voj ske, ko ji

je po sle oslo bo |e wa pre da va~ na Voj noj

aka de mi ji. On je lo ja lan Sr bi ji. A ka ko po -

sle ra ta ni je bi lo do voq no {ko lo va nog ka -

dra, ma jor An |i} na {ao se u ulo zi pro fe -

so ra. U sce ni sa pi tom cem, ko ji je iza bran

me |u 2.000 mla dih bo ra ca da u~i za ofi ci -

ra, po sto ji i di ja log o raz li ~i tim, ali po -

mir qi vim kon cep ci ja ma.

Dra gan Bje lo gr li}, 1991. go di na, Rat -

na {ko la

– Sce na u ko joj se po ja vqu je mo Dra gan

Pe tro vi} i ja mo ̀ da je i naj in tri gant ni ja

na ve ~e ra {woj pred sta vi. Sve osta lo je

uglav nom da qa isto ri ja. Ov de se sve de {a -

va u Za gre bu 1991. go di ne. Ja igram ofi ci -

ra JNA, a Pe le pri pad ni ka Zen gi, biv {eg

ofi ci ra JNA. Mi smo pri ja te qi, ku mo vi, a

u tom tre nut ku smo se na {li na raz li ~i tim,

su ko bqe nim stra na ma. Zbog jo{ uvek do kra -

ja ne raz ja {we nih ~i we ni ca o tom de lu na -

{e isto ri je, mi slim da }e ta sce na u pred -

sta vi iza zva ti naj vi {e po le mi ka.

Mi lo rad Man di}, 1945. go di na,

Top ~i der, Ra di vo je

– Ra di vo je je bo rac. On zna da se bo -

ri, zna da tr pi, ali mu {ko la ne ide. Ni je

imao vre me na da se ba vi {ko lom, bio je

rat, Dru gi svet ski. Iza bran je me |u 2.000

bo ra ca da bu de me |u pr vim pi tom ci ma

Aka de mi je. U po ~et ku je te {ko, ali po sle

raz go vo ra sa ma jo rom An |i }em, biv {im

kra qe vim ofi ci rom, uspe va da se pro me -

ni. Pri sta je na to da se {ko lu je, ali se te -

{ko odva ja od oru` ja.

Iz lo ̀ ba u

Vojnom muzeju

Dr ̀ av ni se kre tar u Mi ni star stvu od -

bra ne Igor Jo vi ~i} otvo rio je 25. mar ta u

Voj nom mu ze ju na Ka le meg da nu iz lo ̀ bu po -

vo dom 160. go di {wi ce Voj ne aka de mi je.

Tom pri li kom ge ne ral ni di rek tor PTT Sr -

bi ja Go ran ]i ri} pred sta vio je i ju bi lar -

nu po {tan sku mar ku ko ja je na sta la u ~ast

te vi so ke voj no {kol ske in sti tu ci je. Sve ~a -

no sti je pri su stvo vao i na ~el nik Voj ne aka -

de mi je bri gad ni ge ne ral dr Mla den Vu ru na

i broj ni go sti.

Dr ̀ av ni se kre tar Jo vi ~i} pod se tio je

na zna ~aj i me sto ko je Voj na aka de mi ja ima,

ne sa mo za voj sku ne go i za dr ̀ a vu u ce li ni.

On je re kao da se ve li ~i na jed ne usta no ve

pro ce wu je po uslo vi ma u ko ji ma je na sta la

i kr ~i la pu te ve sop stve ne afir ma ci je.

– Da na {wa Voj na aka de mi ja, na pu tu

du gom 160 go di na, pro la zi la je kroz is ku -

{e wa, de le }i sud bi nu na ro da, dr ̀ a ve i voj -

ske – re kao je Jo vi ~i}, pod se tiv {i na bo ga -

tu isto ri ju i raz voj Aka de mi je. Pre ma we go -

vim re ~i ma, Voj na aka de mi ja je da nas sa vre -

me na voj no o bra zov na in sti tu ci ja, a we na

in te gra ci ja sa vi so ko {kol skim in sti tu ci ja -

ma Sr bi je va ̀ an je za da tak dr ̀ av nog vr ha.

Di rek tor Go ran ]i ri} is ta kao je da

Po {te Sr bi je ima ju ~ast da Voj noj aka de mi -

ji da ru ju mar ku po vo dom ta ko va ̀ nog i ve li -

kog ju bi le ja. On je re kao da je Aka de mi ja u

160 go di na po sto ja wa po tvr di la da se op -

sta je sa mo sa svo jim na ro dom, a da je po {ta

ju bi lar nom mar kom i mo ti vi ma na woj `e -

le la da oda po ~ast toj in sti tu ci ji i oni ma

ko ji su po sle {ko lo va wa u woj da li svoj `i -

vot za otax bi nu.

Di rek tor Voj nog mu ze ja pu kov nik Mi -

ro slav Kne ̀ e vi} re kao je da iz lo ̀ ba pred -

sta vqa do pri nos te in sti tu ci je obe le ̀ a -

va wu ju bi le ja Voj ne aka de mi je. Au tor iz lo -

`be je pot pu kov nik Ivan Mi ja to vi}, a vi {e

in sti tu ci ja i pred u ze }a po mo gli su we nu

or ga ni za ci ju.

U Voj nom mu ze ju pred sta vqen je, pr vi

put, do ku ment Ustro je ni je Ar ti le rij ske {ko -

le, ko ji se ~u va u Ar hi vu Sr bi je. Po se ti o ci

}e do 25. apri la ima ti pri li ku da vi de po -

stav ku do ku me na ta, oru` ja, ka det skih uni -

for mi i osta lih pred me ta ko ji sve do ~e o 16

de ce ni ja aka de mi je. Tu su i ori gi nal na sa -

bqa ge ne ra la Fra we Za ha i ona ko ju pred -

sed nik Re pu bli ke do de qu je naj bo qim mla dim

pot po ru~ ni ci ma na wi ho voj pro mo ci ji. A.P

S

14

Slovo o ~asti

A l e k s a n d a r M a n d i } , r e d i t e q

Postoji fotografija iz ulice

Kneza Milo{a, tridesete godine

20. veka. Nedeqa popodne. ^itav

{palir devojaka iz beogradskih

uglednih ku}a ~eka budu}e oficire

da iza|u u grad. Za{to? Zato {to te

devojke najboqe znaju {ta vaqa, one

najboqe znaju ko su pravi qudi.

Ta vertikala, taj kvalitet, sasvim sam

siguran – Akademija }e ponovo posti}i.

Srbi vole vojsku, po{tuju je, i posle

svih katastrofa kroz koje smo pro{li,

vojsku i daqe najvi{e cene. Iz tog pula

se regrutuje elita. Verujem da }e Vojna

akademija povratiti ulogu elitne

institucije u kojoj se prave Qudi.

To se osetilo i u mojoj predstavi

i to je publika volela.

Snim

io D

arim

ir BA

ND

A

ve je, u su{tini, ostavqawe tragova. Obele`avawe pre|enog

puta bar ponekim znakom, da se zna da smo postojali. Pozo-

ri{nom predstavom „^ast je na{a imovina“ obele`eno je ne-

davno u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu 160 godina po-

stojawa Vojne akademije. ^itav taj put i znakove na wemu zna-

la~ki je „pro~itao“ Aleksandar Mandi}, rediteq i scenarista,

na{ sagovornik. O svom saznawu, qudima koji su obele`ili to vre-

me, i nekim tragovima koji }e na{oj budu}nosti biti sjajna

pro{lost, razgovaramo u wegovom studiju, nekoliko dana nakon

Sve~ane akademije.

Zna~ajna godi{wica Vojne akademije obele`ena je svo-

jevrsnom pozori{nom predstavom iz nekoliko igranih celi-

na pod nazivom „^ast je na{a imovina“, kojoj ste Vi rediteq

i scenarista. Kako je do{lo do saradwe sa Ministarstvom

odbrane i Vojnom akademijom?

– Pozvao me je ministar odbrane Dragan [utanovac, negde

krajem decembra, i pitao da li bih radio jednu takvu predstavu.

Ideja mi se dopala, a po{to volim vojsku, pristao sam rado. Treba

naglasiti i da je predstava povodom 160 godina postojawa Vojne

akademije, a Vojna akademije je veoma va`na institucija. Mnogo

va`nija nego {to se u javnosti veruje i zna.

Vi ste i pisac scenarija. Bilo bi zanimqivo ~uti kako

ste se u 160 godina dugoj istoriji vojnog {kolstva u Srbiji

odlu~ivali za odre|ene

li~nosti, periode i doga|aje,

kojima ste, u su{tini, pred-

stavili to vreme?

– Akademija je ovim povodom

pripremila svoju monografiju.

Pro~itao sam je, posebno istorijski

deo. Uostalom, ja sam savremenik

dobrog dela istorije Vojne akademi-

je, pamtim nekih pedesetak posle-

dwih godina. Ne ba{ sve va`ne da-

tume i reforme, ali svakako osno-

vne crte te biografije u vremenima

koja nisu bila laka. Istorija Aka-

demije mi je bila veoma interesan-

tna, osnivawe, 19. vek, po~etak 20.

veka, Prvi svetski rat...

Prona{ao sam puno zanimqivih

detaqa, koji su me inspirisali da

napravim scene. Kao i u svakoj isto-

riji, i u istoriji Vojne akademije po-

stoje ~iwenice. To su polazne ta~ke

na osnovu kojih sam nadogra|ivao

odre|ene situacije, scene. ^iwenica

je da su sva ~etvorica na{ih vojvoda zavr{ila Artilerijsku {kolu,

prete~u Vojne akademije. Neki dan smo na Vojnoj akademiji imali

malu sve~anost povodom uspe{ne predstave, a onda je ministar

[utanovac pomenuo da se u javnosti ~uje kako na{e najve}e vojsko-

vo|e nisu zavr{ile Vojnu akademiju, pa im to nije smetalo da budu

dobri vojnici... [to jednostavno nije ta~no. ^etvorica na{ih voj-

voda, vojskovo|e koje imaju najvi{e priznawe srpskog naroda, koji

su u{li u legendu – svi su zavr{ili Vojnu akademiju. ^iwenica je i

da su se na Vojnoj akademiji na{li u razmaku od desetak godina, ali

kako umetni~ka sloboda to dozvoqava, i kako se u samoj nastavi i

su{tini Akademije u tom periodu ni{ta bitno nije promenilo – ja

sam ih u predstavi smestio u jednu scenu koja opisuje taj period.

Sli~nim postupkom su nastajale i druge scene.

Postoji scena u predstavi u kojoj se pojavquju Dragan Bjel-

ogrli} i Dragan Petrovi}, Srbin i Hrvat, kumovi, jedan u

uniformi JNA a drugi kao Zenga. Kako je to novija istorija,

o kojoj jo{ nisu izre~eni ili bar pomireni stavovi pomenu-

tih strana, jeste li imali nekih dilema u oblikovawu wi-

hovog teksta?

– Ne, nikakvih. Sve sam to do`iveo. Svi smo bili svedoci tog

vremena... Naravno, ne takvih scena, ali wih nije bilo te{ko zami-

sliti. Meni je sve to, cela na{a zemqa, izgledalo kao jedno veliko

kompaktno telo koje se zvalo Jugoslavija, koje su ~inili qudi, koje je

bilo sraslo – dva miliona me{anih brakova, zamislite samo koli-

ko me{ane dece... Dakle, to `ivo meso nekoliko manijaka teste-

ri{e, bez anestezije. Zato je krv po~ela da lipti na sve strane. To

je moj do`ivqaj tog u`asnog sukoba i nepotrebnog rata.

Kako su se na{i poznati glumci – Mi{a Janketi},

Branislav Le~i}, Gordan Ki~i}, Dragan Bjelogrli}, Goran

Sultanovi}, Milorad Mandi}, Laza Ristovski – sna{li u

uniformi?

– Oni su u`ivali u ovoj predstavi. Prepoznali su ideju i kva-

litet teksta, i svi su se redom odmah odazvali. To su na{i poznati

i priznati glumci, ali i vrlo anga`ovani i zauzeti. Svi su za ovu

predstavu oslobodili termine, a bili biste zapaweni kada biste

saznali koliko su minimalni honorari koje su neki od wih dobili.

Polovina je glumila besplatno – zato {to su tako hteli. Ja namer-

no ne}u da ka`em te sume, ali vam mogu re}i da su ukupni honorari

gluma~ki mawi od sume koja se na sli~nim projektima potro{i samo

na jednog glumca. Pri tom smo imali probe, ~itaju}e, kostimske, ge-

15

neralne..., nije to mali anga`man. Eno ih sada, zadovoqni {to }e

se predstava igrati u jo{ nekoliko gradova. [to je, tako|e, bila

wihova ideja. Sada se svelo na ono: Mando, samo zovi.

Jovan ]irilov je u svom komentaru u „Blicu” upravo

nagovestio tu ideju – da predstava treba da bude ponovo

vi|ena.

– Iako je to pomalo presedan, dogovoreno je da predstava

„^ast je na{a imovina“ obi|e bar nekoliko ve}ih gradova, poput

Novog Sada, Kraqeva, U`ica i Ni{a. Bi}e to u maju i, kao {to sam

pomenuo, upravo su glumci pokrenuli tu ideju. Rekli su da je `iva

{teta da se ovako dobra predstava igra samo jednom.

Zanimqivo je i da je govor generala Mihajla Ra{i}a, koji

je izgovorio Lazar Ristovski, kao poklon Vojnoj akademiji

napisao Dobrica ]osi}. Kako je tekla saradwa sa gospodi-

nom ]osi}em?

– Sa ponosom mogu da ka`em da je Dobrica ]osi} moj prija-

teq ve} dugo godina. Kada sam radio na scenariju i ~itao istoriju

Vojne akademije, nai{ao sam na podatak da je Akademija zakqu~ana

1914. godine. Svi su oti{li u rat. Svi u~enici, profesori, ko-

wu{ari, kuvari, pomo}no osobqe – svi. Kqu~ u bravu. Taj podatak

je meni bio fascinantan. Naravno, zamislio sam da mora biti da

je na~elnik Akademije u to vreme odr`ao govor. Mora biti da je

skupio qude, da im je rekao gde idu i {ta ih ~eka. Me|utim, ni traga

o tom doga|aju nema. Onda sam odlu~io da ga rekonstrui{emo. To

bi bio govor poput ~uvenog govora majora Gavrilovi}a, isti ton:

Deco, idemo da ginemo. Bori}emo se protiv ve}e sile, {anse su

nam male, ali idemo da branimo svoju ~ast. Druge scene sam ve}

napisao, a onda sam zastao. Ta scena je bila ogromna, jaka, mo}na.

Shvatio sam da je to literatura Dobrice ]osi}a. Oti{ao sam kod

Dobrice, ispri~ao mu {ta radim. Rekao sam mu da bi pored wega

`ivog bilo nepristojno da ja pi{em taj tekst. Trgao se, nije o~eki-

vao tu ponudu. Malo se mislio i rekao „Mando, ta~no“. Dobrica

ve} dugo ne pi{e prozu. Pi{e dnevnike, izjave, proteste... Trebalo

mu je malo vremena da se dovede u to mentalno stawe. Obe}ao je da

}e poku{ati. Onda sam ga „nahranio“ podacima o Mihajlu Ra{i}u,

setio se da se sa wim „sretao“ u izvorima koje je koristio pi{u}i

svoje kwige. Jedno jutro, posle desetak dana zvoni mi telefon i Do-

brica mi ka`e: „No}as sam napisao, ho}e{ da ti pro~itam“ . To je

taj Ra{i}ev govor. Sada je to literatura koja }e u}i u ~itanke, le-

gendu, u narodno se}awe. Posle pedeset godina svi }e misliti da je

Godina 1991, Ratna {kola: Dragan Petrovi} i Dragan Bjelogrli}

– Da. Ne da mogu, moraju. To je wihova du`nost, wihova misija.

Dobijao sam nagrade na festivalima, aplauze..., ali mi nikada ni-

je bilo uzbudqivije i dirqivije nego neki dan na Vojnoj akademiji,

kada su me pozvali da mi ka`u – hvala. Okupili su se kadeti, pro-

fesori, do{ao je i ministar. Poklonili su mi i ovaj xemper. I

znate {ta sam im rekao? Postoji slika iz ulice Kneza Milo{a,

tridesete godine 20. veka. Nedeqa popodne. ^itav {palir devojaka

iz beogradskih uglednih ku}a ~eka budu}e oficire da iza|u u grad.

Za{to? Zato {to te devojke najboqe znaju {ta vaqa, one najboqe

znaju ko su pravi qudi. Ta vertikala, taj kvalitet, sasvim sam sigu-

ran – Akademija }e ponovo posti}i. Srbi vole vojsku, po{tuju je, i

posle svih katastrofa kroz koje smo pro{li, vojsku i daqe najvi{e

cene. I ovi qudi danas koji vode vojsku, mislim da to rade na pra-

vi na~in, bore}i se za wu i unapre|uju}i je. Uloga Vojne akademije

je u svemu tome nezamenqiva. Prin~evi i deca iz najni`ih slojeva

zajedno prolaze kroz Akademiju. A kada pro|u taj put – oni su

spremni da vode {ta god ho}ete, i vojsku i dr`avu. Iz tog pula se

regrutuje elita. Verujem da }e Vojna akademija uskoro sasvim po-

vratiti tu ulogu elitne institucije u kojoj se prave Qudi. I to se

osetilo i u mojoj predstavi.

U nekoliko razgovora za novine pomiwete krizu scenari-

ja. Nedostatak dobrih scenarija oslikava se i na kvalitet

filmova. Za{to mislite da je nastala ta kriza? Zbog ~ega je

dobrog pisawa za film sve mawe?

– To je problem u celom svetu. Svi ga

imaju. To nije stvar ve{tine, ve} talenta. A

mi smo ~ak i u tom scenaristi~kom zanatu

za koju stepenicu ispod nekog svetskog ni-

voa. Ogromna je razlika kada ~itate scena-

rije nekih velikih filmova. Tu svaka

re~enica pomeri pri~u za korak. Ona

ne{to zna~i. Na{e scenaristi~ke re~enice

su ~esto ilustrativne, razvodwene.

„Ako Srbija stane“, dokumentarno

svedo~anstvo o govorima Zorana

\in|i}a, jedan je od filmova po koji-

ma Vas pamtimo. Velika je odgovornost

napraviti tu vrstu svedo~anstva.

– Taj film je ve} deo se}awa. Svi ve}

misle da su re~enice iz tog filma ba{

oni li~no ~uli. Svi ih prepri~avaju, pose-

bno politi~ari. Pratio sam \in|i}a, be-

le`io wegove govore, razgovore, izlaga-

wa... Onda sam sve to sakupio, napravio

izbor i na~inio film. I veoma sam pono-

san na wega.

„Goli `ivot“ film o sudbinama Eve

Pani} i @eni Lebl, posledwa sarad-

wa sa Ki{om i jo{ jedno potresno sve-

do~anstvo. Ki{a i @eni Lebl vi{e

nema, koliko je filmski zapis

iskupqewe pred zaboravom?

– Ki{ je inicirao tu seriju. Nikako

nije hteo da bude u tome. Ki{ ~itavog `ivo-

ta nije imao televizor. Ubedio sam ga, i ta-

ko je nastao taj projekat, koji danas jeste

se}awe na sve aktere u wemu.

[ta mislite da je odredilo Va{

`ivot. [ta ga je u~inilo ba{ ovakvim

kakav jeste?

– Te{ko pitawe. Nisam nikada o tome

razmi{qao na taj na~in. Kada se dobro za-

mislim, verujem da mi je bog dao taj neki

1. april 2010.

to dokument, da je to ba{ tako izvorno bilo. I mene i Dobrice ve}

odavno ne}e biti, a Ra{i}a }e qudi poznavati, kao {to li~no znaju

Kraqevi}a Marka. To je vrhunac koji umetnost mo`e da postigne, da

u|e u pore jednog naroda. I jo{ jedna va`na stvar: na osnovu tog go-

vora predlo`io sam da slogan Vojne akademije bude „^ast je na{a

imovina“. To je sa rado{}u prihva}eno.

Vojska je uvek negovala tradiciju. Kakvo je Va{e mi{qewe

o tom odnosu pro{losti i sada{wosti u `ivotu srpskog nar-

oda? ^iwenica je i da su, kada je o filmu re~, mnogi ve-

likani srpske istorije, nau~nici poput Pupina,

Milankovi}a, ~ak i Tesle – i daqe zaboravqeni.

– Umetnike neko mora da inspiri{e, neophodno je da postoji

vidna potreba dru{tva za nekim sadr`ajem. Nije dovoqno da neko

ho}e da radi Teslu. On prvo mora biti talentovan. Suprotno

op{tem uverewu, kod nas je malo talentovanih qudi, na`alost.

To se vidi i u filmovima i drugim granama. Osim toga, ja ne veru-

jem u to da je umetnost du`na da pravi tu vrstu spomenika. Mnogo

toga treba da se zaokru`i da bi jedan takav projekat nastao.

Oficiri su tokom istorije, koju ste rade}i i na ovoj

predstavi pratili, bili dru{tvena elita. Prisutni u kul-

turi, izdava{tvu, Akademiji nauka... Mislite li da se

ponovo mogu na}i u toj ulozi?

Godina 1875, praksa: Mi{a Janketi}

Godina 1945, Top~ider: Milorad Mandi} i Goran Sultanovi}

sna`an `ivotni elan, koji me je i posle najte`ih kriza – vaspostav-

qao. Kao biqka koja ni~e posle zime, taj elan mi nije dozvolio da

padnem u apatiju, da trulim...

To u {ta verujemo nas odre|uje kao qude. [ta je to u {ta

Vi verujete?

– Verujem u mnoge stvari. Voleo bih da verujem u qudsku

odanost, u bliskost me|u qudima – koja ~ini `ivot. @iveo sam u

inostranstvu i vratio se nazad. Znam o ~emu govorim. Ono {to

me dr`i ovde je verovawe da postoji ta me|uqudska lepota.

Mo`da zvu~i banalno... Ali obi~no su prave stvari neobi~no

jednostavne. Dragana MARKOVI]

Snimio Jovo MAMULA

\eneral Mihajlo Ra{i},

Na~elnik Vojne akademije

– 1914. godina

Pitomci! Ovde u stroju

ste svi: pitomci, pisari, ko-

wu{ari, kuvari i mi – ko-

mandiri i profesori va{i.

Danas smo zakqu~ali na{u

akademiju a otvori}emo je

opet kada, uz bo`iju pomo},

pobedimo. Otaxbinu

mo`emo da odbranimo samo

ako je svi branimo. U odbrani slobode

za sve qude i `ene postoje du`nosti. I

za svu decu ima posla u ku}i i na poqi-

ma. Rat je najte`i i najgori posao na

zemqi, a mora se.

Kadeti! Ovaj rat u koji nas je Vrho-

vna komanda pozvala – mi ga nismo

`eleli. Umorni smo od rata sa Turskom

i sa Bugarskom. Rane nam jo{ nisu zara-

sle; majke sestre i udove poginulih voj-

nika jo{ nisu skinule crne marame.

Istro{ili smo dr`avu, ispraznili voj-

ne magacine i istawili doma}instva

osloba|aju}i Staru Srbiju i Kosovo.

Pobedili smo Tursku carevinu, sada nam

rat objavquje ve}e sila, Austrougarska

carevina a za wom }e i Nema~ka. Rat

ho}e osvaja~i, pqa~ka{i i ubice. A mi

to nismo. Mi ne ratujemo da osvo-

jimo tu|e, mi ratujemo da odbra-

nimo svoje. Svoj dom, svoje poqe,

svoje vo}wake, na{u lepu Srbi-

ju. Vi ste u~ili u Akademiji kako

da u~ite svoje vojnike. Ali va{i

profesori nisu stigli sve da vas nau~e. Znawe za rat se u~i u ra-

tu, deco. Ja sam ube|en da }ete vi tu najte`u nauku pobedom da za-

vr{ite.

Deco! Vi idete da se borite protiv neprijateqa koji ima

mnogo ve}u vojsku i ja~e oru`je. Ali, mi imamo vi{e junaka i ve}e

srce. I tu {vapsku silu moramo da pobedimo jer mi mo`emo vi{e

nego {to mo`emo i smemo, ono {to [vabe ne smeju. Mi smo mali

narod kome je sloboda `ivot. Mi smo qudi, veliki narod, zato

{to nam je ~ast imovina.

Qudi! Kada stanete na ~elo svoje ~ete budite bra}a i o~evi

svojih vojnika. ^uvajte ih kao decu svoju, po{tujte ih kao roditeqe

svoje. Izdajte im samo one naredbe koje mo`ete i vi da izvr{ite.

Srpski oficiri! Pobe|enog neprijateqa ne poni`avajte, ne

~inite mu zlo. ^uvajte svoj obraz.

Pitomci! Napred u va{e komande. Napred u pobedu!

Dobrica ]OSI]

Sa rad wa sa SAD

Dru gi po re du eks pert ski raz go vo ri na ni vou Ge ne ral {ta ba

Voj ske Sr bi je i Zdru ̀ e nog Ge ne ral {ta ba OS SAD odr ̀ a ni su 18.

mar ta u Va {ing to nu. Srpsku delegaciju predvodio je brigadni gen-

eral Milan Mojsilovi}, zamenik komandanta Zdru`ene opera-

tivne komande.

Na kon osam na est go di na pa u ze sa stan ci na ovom ni vou ob -

no vqe ni su pro {le go di ne u Be o gra du. Ovi raz go vo ri ima ju ne ko -

li ko di men zi ja, kao {to su raz me na mi {qe wa o ak tu el noj bez bed -

no snoj si tu a ci ji u re gi o nu i da qem una pre |e wu voj no-voj ne sa rad -

we. To kom raz go vo ra za kqu ~e no je da obe stra ne ima ju go to vo

iden ti~ na gle di {ta o bez bed no snim iza zo vi ma, ri zi ci ma i pret -

wa ma u re gi o nu Ju go i sto~ ne Evro pe, po seb no u re gi o nu Za pad nog

Bal ka na. Pre zen to va na su gle di {ta za da qe usme ra va we bi la te -

ral nih voj nih od no sa, pre sve ga u ak tiv no sti pro gra ma Pro gra ma

dr ̀ av nog part ner stva, ko ji je oce wen kao naj ak tiv ni ji i naj e fi ka -

sni ji pro gram i pro gra ma IMET (Me |u na rod ni voj no o bra zov ni

pro gram).

Ame ri~ ka stra na je po tvr di la da Mi ni star stvo od bra ne i

Voj ska Sr bi je bi ra re le vant ne {ko le i kur se ve na ko je upu }u je

svo je pri pad ni ke i da su do sa da svi po la zni ci ostva ri li ve o ma

za pa ̀ e ne re zul ta te. Po pi ta wu da qeg ko ri {}e wa sred sta va iz

pro gra ma FMF (Ino stra no voj no fi nan si ra we) i FMS (Ino stra ne

pro da je voj ne opre me) pre do ~e ni su pro jek ti ko ji po dr ̀ a va ju mo -

der ni za ci ju sred sta va i voj ne opre me ra di po dr {ke ostva re wu

de fi ni sa nih ci qe va part ner stva, od no sno obu ke je di ni ca. Za -

kqu ~e no je da }e ak ce nat bu du }e sa rad we i da qe bi ti na obu ci i

za jed ni~ kim ve ̀ ba ma. A. A.

Informisawe inostranih

vojnih predstavnika

Ino stra nim voj nim pred stav ni ci ma akre di to va nim u Be o gra -

du pre zen to va na je, 26. mar ta u Do mu Gar de na Top ~i de ru, no va or -

ga ni za ci ja Mi ni star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je. In for mi sa -

we stra nih voj nih pred stav ni ka or ga ni zo vao je Sek tor za po li ti ku

od bra ne Mi ni star stva od bra ne. Pri su stvo va li su svi voj ni pred -

stav ni ci akre di to va ni u na {oj ze mqi i pred stav ni ci Kan ce la ri je

Na toa.

Skup je otvo rio na ~el nik Upra ve za me |u na rod nu voj nu sa -

rad wu ge ne ral u pen zi ji Mi lo rad Pe ri}.

– Ko na~ no ima mo okvir za na sta vak pro ce sa re for me. No va

or ga ni za ci ja }e ve ro vat no ima ti mno go iza zo va, ali je to uo bi ~a -

je no u svim ar mi ja ma – re kao je, sem osta log, Pe ri}.

Na ~el nik Upra ve za or ga ni za ci ju bri gad ni ge ne ral Bran ko

An dri} go vo rio je voj nim di plo ma ta ma o no voj struk tu ri Mi ni -

star stva od bra ne. Ta ko |e, in for mi sao ih je o ide ja ma i di rek ti -

va ma ko je su pret ho di le no voj or ga ni za ci ji, ali i pri o ri te ti ma u

da qoj re or ga ni za ci ji, u skla du s za da tim te ̀ i {ti ma re for me na -

{eg si ste ma od bra ne.

Ima ju }i u vi du da stra ni voj ni pred stav ni ci u ra du naj ~e {}e

sa ra |u ju sa Upra vom za me |u na rod nu voj nu sa rad wu, de taq no su

im pre zen to va ni no va or ga ni za ci ja, funk ci je i pri o ri te ti ra da u

na red nom pe ri o du. S. \.

VESTI

Lazar Ristovski

1. april 2010.

Ministarstvo odbrane ima

`equ da u saradwi sa gradom

Vaqevo, pored razmene Doma

vojske za stanove, uradi pi-

lot projekat koji podrazume-

va parcelisawe zemqi{ta na prostoru

Petog puka, na placeve povr{ine oko pet

ari, koji bi bili ponu|eni pripadnicima

Vojske Srbije i republi~kih ministarsta-

va

Ministar odbrane Dra gan [u tanov -

ac sa stao se 24. marta sa gradona~el-

nikom Vaqeva Zoranom Jakovqevi}em,

predstavnicima lokalne samouprave i

rukovodstvom fabrike „Kru{ik”. Tema raz-

govora bila je razmena vojne imovine za

stambeni prostor, ali i planovi u doma}oj

namenskoj industriji.

Kako je re~eno na konferenciji za

novinare, postignut je dogovor o razmeni

Doma vojske u Vaqevu za stanove namewene

pripadnicima sistema odbrane.

– Razgovarali smo o razmeni Doma

vojske za odre|enu stambenu kvadraturu ko-

je poseduje grad Vaqevo. Ideja nam je da

napravimo ugovor prema kome bi stambenu

povr{inu koja trenutno nedostaje ovaj grad

nadomestio u narednom periodu, a za-

uzvrat dobio na kori{}ewe Dom vojske. Do

prenosa vlasni{tva do{lo bi kada se is-

pune obostrani zahtevi. Ovo je na~in da

zaustavimo propadawe ovog vojnog objekta,

ali istovremeno i da pokrenemo lokalnu

samoupravu, kako bi bio obezbe|en stam-

beni prostor u visini vrednosti Doma vo-

jske – rekao je ministar odbrane i objas-

nio da je poreska uprava procenila wegovu

vrednost na 52 miliona dinara.

Vaqevo sada raspola`e sa pet stano-

va vrednih 17 miliona dinara i ugovor o

18

bra}aju}i se novinarima posle odavawa po~asti, ministar

odbrane naglasio je da jedanaest godina posle bombar-

dovawa Srbija treba da bude savremeno i moderno

dru{tvo.

– Srbiju danas vidimo kao zemqu u integracijama, ~lanicu EU,

dr`avu koja svoje heroje promovi{e u fabri~kim halama, {kolama,

na poslu i drugim takmi~ewima. Srbiju `elimo da vidimo kao zemqu

spremnu da obezbedi mir, stabilnost, kako u regionu, tako i {irom

sveta putem mirovnih misija.

Ministar odbrane rekao je da je jedna lo{a politika i katas-

trofalna odluka o bombardovawu dovela do te{kih razarawa i ve-

likih `rtava. Srbija se, kako je naglasio ministar [utanovac,

na{la u situaciji koja joj se nikada nije dogodila – da bude nepri-

jateq svojim saveznicima iz Prvog i Drugog svetskog rata.

– Danas smo odali po~ast pilotu Milenku Pavlovi}u kao sim-

bolu otpora i svih heroja koji su dali `ivot za slobodu Srbije u Pr-

vom i Drugom svetskom ratu – rekao je ministar [utanovac.

Pored delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, pola-

gawem venaca, po~ast pilotu Pavlovi}u i svim `rtvama bombar-

dovawa, odali su ~lanovi wegove porodice, delegacija Ministarst-

va za rad i socijalnu politiku, MUP-a, SPC, predstavnici grada

Vaqeva, Kolubarskog okruga i vi{e udru`ewa u~esnika ratova od

1941. do 1999.

Povodom Dana se}awa venci i cve}e polo`eni na sva spomen-

obele`ja poginulim u bombardovawu Natoa 1999. godine.

R. DRAGOVI]

Snimio G. STANKOVI]

Obele`en Dan se}awa

Saradwa Ministarstva odbrane i Vaqeva

Ministarstvo odbrane

ima `equ da u saradwi

sa gradom Vaqevo,

pored razmene Doma

vojske za stanove, uradi

pilot projekat koji

podrazumeva

parcelisawe zemqi{ta

na prostoru Petog puka,

na placeve povr{ine

oko pet ari, koji bi

bili ponu|eni

pripadnicima Vojske

Srbije i republi~kih

ministarstava

Po~ast herojima

Dom vojske za stanove

Ministar odbrane

Dragan [utanovac,

na~elnik General{taba

Vojske Srbije

general-potpukovnik

Miloje Mileti} i

komandant

Vazduhoplovstva i PVO

brigadni general Ranko

@ivak, povodom

obele`avawa Dana

se}awa na poginule u

bombardovawu Natoa,

polo`ili su 24. marta

vence na spomenik

pukovniku pilotu

Milenku Pavlovi}u i na

spomenik `rtvama iz

vaqevskog kraja palim

za otaxbinu 1990–1999.

Odgovaraju}i na novinarska pitawa

oko stawa i budu}nosti doma}e namenske

industrije, ministar odbrane Dragan

[utanovac naglasio je da Vlada Srbije

ne razmi{qa o prodaji ili privatizaciji

vojnih fabrika, jer su one od su{tinske

va`nosti za sistem odbrane, a time i za

dr`avu.

Srbija je definitivno lider u celom

regionu u oblasti proizvodwe i izvoza

vojne opreme. Prema svim statistikama

srpska odbrambena industrija najve}a je

u regionu Balkana i `elimo da tako i os-

tane. O~ekujemo ubudu}e vi{e novih ugov-

ora za izvoz naoru`awa i vojne opreme u

vrednosti od vi{e stotina miliona evra

i sa poslovima ugovorenim nekoliko god-

ina unapred – naglasio je [utanovac.

Ministar je istakao da fabrika

„Kru{ik” ove godine ima vi{e posla nego

u pro{loj i to u proizvodwi onih eleme-

nata koji donose ve}i profit. On je

ukazao da je problem „Kru{ika” to {to

ima dug prema dr`avi za razne fondove

koji Vlada treba da konvertuje za vlas-

ni{tvo u fabrici.

wima bi oni, u skladu sa svojim mogu}nosti-

ma i kreditima koji bi im bili odobreni,

dobi li mogu}nost za individualnu stambenu

gradwu.Prema ministrovim re~ima, to se ne

bi od no silo samo na pr ipadnike Vo jske ve}

i na sve dr ̀ a v ne slu`benike, bez obzi ra na

to da li je re~ o mi ni st arst vu od bra ne, zd -

ra vqa, pr o svete ili un u tra {w ih po slo va.

R.D.

razmeni bi}e realizovan tako da lo -

kalna samouprava postane vlasnik Doma

vojske tek kada isplati razliku.

Ministar [utanovac je rekao i da

Ministarstvo odbrane ima `equ da u

saradwi sa gradom Vaqevo uradi pilot pro-

jekat koji podrazumeva parcelisawe

zemqi{ta na prostoru Petog puka, na

placeve povr{ine oko pet ari, koji bi bili

ponu|eni pripadnicima Vojske Srbije. Na

19

Ministar [utanovac

na brifingu

nerezidencijalnih

ambasadora

Odbrana uzdiplomatijuMinistar odbrane Dragan [utanovac

govorio je 26. marta u Palati Srbije na

brifingu nerezidencijalnih ambasadora,

koji su predali akreditive predsedniku Re-

publike Srbije. Uz ministra [utanovca,

ambasadorima su se obratili potpredsed-

nik Vlade Bo`idar \eli} i ministar ino-

stranih poslova Vuk Jeremi}. Skupu je pri-

sustvovalo {esnaestoro ambasadora koji,

iako ne borave u Srbiji, imaju diplomat-

sko-konzularnu nadle`nost na wenoj teri-

toriji.

Ministar [utanovac informisao je

ambasadore o najva`nijim aktivnostima u

sistemu odbrane u prethodnoj godini i o gla-

vnim zadacima koji Ministarstvo odbrane

i Vojsku Srbije o~ekuju. Ministar odbrane

istakao je da je Vojska Srbije me|u gra|ani-

ma najpopularnija dr`avna institucija.

Svetska ekonomska kriza, kako je ocenio

[utanovac, odrazila se i na ispuwavawe

odre|enih finansijskih planova u sistemu

odbrane – tro{kovi su morali biti smawe-

ni. Ipak, prema wegovim re~ima, profe-

sionalizacija Vojske se o~ekuje ubrzo, dok

je reorganizacija General{taba ve} za-

vr{ena.Me|unarodnu vojnu saradwu, ali i

uspehe namenske industrije ~iji bi izvoz u

ovoj godini trebalo da dostigne milijardu

dolara od po~etka wegovog mandata, mini-

star je naveo kao zna~ajne uspehe resora.

[utanovac je rekao da su profesio-

nalizacija i popularizacija vojnog poziva

tokom 2011. godine glavni izazovi sa kojim

}e se Vojska susresti. Multinacionalne mi-

rovne operacija pod zastavom Ujediwenih

nacija tako|e }e biti va`an zadatak, ali i

ve}e u~e{}e u Programu Partnerstvo za

mir. Opremawe i modernizacija, pored

smawewa buxeta, kako je rekao ministar,

bi}e nastavqeni u domenu pe{adijskog nao-

ru`awa i opreme. U planu je i potpisivawe

oko 20 me|unarodnih sporazuma u oblasti

odbrane. A. PETROVI]

Snimio G. STANKOVI]

Ministar Dragan [utanovac

a cen tral noj sve ~a no sti u za je ~ar -

skoj ka sar ni Ni ko la Pa {i}, u Pe tom

cen tru za obu ku, mi ni star od bra ne

Dra gan [u ta no vac, ~e sti ta ju }i voj ni -

ci ma po la ga we za kle tve, re kao je da

pri su stvo ro di te qa i rod bi ne pred -

sta vqa po dr {ku mla dim qu -

di ma ko ji su iza bra li da

slu ̀ e voj ni rok u uni for mi

i da se, uz po {to va we tra -

di ci ja, odu ̀ e dr ̀ a vi.

– To je isto vre me no i

po dr {ka na {im na po ri ma

da po vra ti mo ugled ko ji je

Voj ska ima la me |u gra |a ni -

ma. Uz po {to va we tra di ci -

ja, `e li mo da mo der ni zu je -

mo na {u voj sku i da je vra -

ti mo na me sto ko je joj pri -

pa da u dru {tvu. ^i we ni ca

je da u go di ni u ko joj za vr -

{a va mo naj va ̀ ni ji za da tak

u okvi ru re for me Voj ske

Sr bi je – pro fe si o na li za -

ci ju, ima mo opet re kord no

vi sok od ziv za slu ̀ e we voj nog ro ka u

uni for mi, {to po ka zu je da sti ~e mo po ve -

re we i me |u mla di ma – is ta kao je [u ta -

no vac.

Mi ni star od bra ne na gla sio je da u

go di ni ka da Voj na aka de mi ja obe le ̀ a va

20 1. april 2010.

Da uni for ma osta ne

U cen tri ma za obu ku

Ja ko vu, Som bo ru,

Za je ~a ru, Le skov cu

i Va qe vu – 20. mar ta

sve ~a nu za kle tvu

po lo ̀ i la je naj mla |a

ge ne ra ci ja voj ni ka,

jedna od posledwih

koja slu`i vojni rok

u jedinicama Vojske

Srbije

u le poj us po me ni

Z a k l e t v a n a j m l a | e g e n e r a c i j e v o j n i k a

21

Od go va ra ju }i na pi ta we no vi na -

ra o u~e {}u pri pad ni ka Voj ske Sr bi je

u mi rov nim mi si ja ma, mi ni star od bra -

ne Dra gan [u ta no vac na veo je da smo

od pro {le go di ne pri sut ni i u ^a du,

{to je po red Li be ri je, Oba le Slo no -

va ~e i Kon ga, ~e tvr ta mi rov na mi si ja

u ko joj u~e stvu je mo.

– Pre go va ra mo za u~e {}e u jo{

tri mi rov ne mi si je, u ko ji ma bi se an -

ga ̀ o va li na {i me di cin ski ti mo vi i

ofi ci ri. Ubr zo }e mo ima ti re {e we i

sa op {ti }e mo o ko jim se mi si ja ma kon -

kret no ra di – re kao je mi ni star [u -

ta no vac.

U mi rov nim mi si ja ma

Obele`en Dan Tehni~kog opitnog centra

U Domu Ga rde u

To p~ideru 22. marta

obele`ena je 37. godi -

{wica Tehni~kog op i -

tnog centra. Sve ~a no -

sti su pri su stvo va li

za menik na ~e lnika Ge -

neral{taba Vojske Sr -

bije general-potpu ko -

vnik Mla den ]ir ko -

vi}, po mo}nik minis-

tra od brane za mate -

ri jalne resurse Ilija

Pilipovi}, na~elnik

Uprave za planirawe

i razvoj General{ta-

ba VS brigadni gener-

al Mitar Kova~, pred-

stavnici Pri vre dne

ko more Srbije i preduze}a „Jugoimport – SDPR“, preduze}a odbrambene industrije i

penzionisani pripadnici Centra.

Direktor TOC-a pukovnik Goran Stojanovi}, govore}i o radu te vojne

nau~noistra`iva~ke ustanove, rekao je da je TOC organizovan i dimenzionisan tako

da zadovoqi budu}e za hte ve za oce wi vawem kvaliteta sre dstava na oru`a wa i vojne

opreme kojima }e se Vo jska opre m ati. Predstoje }a mo dernizacija po ligona u Nikinci-

ma podi}i }e kvalitet ispi tivawa na vi{i ni vo, a dolazak mla dih in`ewera unap re -

di}e rad te usta nove.

M. [.

Seminar saobra}ajne vojne policije

U Komandi Ko pnene vojske

24. marta odr`an je seminar

pripadnika saobr a}ajne vojne

policije – „Be zbednost vojnih

u~e snika u sa obra} aju”. Semi-

narom je rukovodio zamenik

na~elnika Uprave vojne poli-

cije pukovnik Milko Cepera.

U~estvovali su predstavnici

organizacionih jedinica Min-

istarstva odbrane i Gener-

al{taba Vojske Srbije, koman-

di i jedinica operativnih sas-

tava, jedinica vojne policije i

Ministarstva unutra{wih poslova. U~esnici su razmatrali pitawa o bezbednosti vojnih

u~esnika u saobra}aju tokom 2009. godine, problemima prilikom transporta u Vojsci i

aktivnostima saobra}ajne vojne policije. Na kraju skupa predlo`ene su mere za

poboq{awe stawa u toj oblasti.

Z. M

160, a Gar da 180 go di na po sto ja wa, ima -

mo vi sok od ziv i za stu di ra we na Voj noj

aka de mi ji.

– Iz ra ̀ a vam za do voq stvo {to pro -

ces pro fe si o na li za ci je Voj ske te ~e u

sla du s pla no vi ma i {to ima ve li ki broj

za in te re so va nih kan di da ta za voj nu slu -

`bu. To je ste po ka za teq da smo uspe li da

vra ti mo Voj sku me |u na rod, ali i na rod

u Voj sku. Ne mo ̀ e mo iz ve sti mo der ni za -

ci ju bez po {to va wa tra di ci ja, a sa mo na

taj na ~in Voj ska }e mo }i da is pu ni sve

tri mi si je. @eqa nam je da taj po sao ura -

di mo na po nos gra |a na Sr bi je, a po go to -

vo ro di te qa ko ji su nam po ve ri li de cu

na obu ku i {ko lo va we – re kao je mi ni -

star Dra gan [u ta no vac.

Od ofi ci ra i pod o fi ci ra mi ni star

od bra ne za tra ̀ io je da bri nu o mla dim

voj ni ci ma kao o svo joj de ci.

– Ovo je jed na od po sled wih ge ne ra -

ci ja voj ni ka ko ja voj ni rok slu ̀ i u uni -

for mi i uni for ma tre ba da im osta ne u

sve tloj us po me ni – po ru ~io je [u ta no vac

i do dao da Mi ni star stvo od bra ne i Voj -

ska Sr bi je ima ju ve li ko za do voq stvo kad

god ima ju no vu ge ne ra ci ju voj ni ka, a ovog

pu ta je od ziv bio 95 od sto.

Sve ~a no sti u Za je ~a ru pri su stvo va -

li su i za me nik na ~el ni ka Ge ne ral {ta -

ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik

Mla den ]ir ko vi}, ko man dant Ko man de

za obu ku ge ne ral-ma jor Alek san dar @iv -

ko vi}, na ~el ni ci za je ~ar skog i bor skog

uprav nog okru ga, gra do na ~el nik Za je ~a -

ra, pred sed ni ci op {ti na Kwa ̀ e vac, So -

ko ba wa i Bo qe vac, za tim, pred stav ni ci

op {ti na Bor, Ne go tin i Pa ra }in, Srp -

ske pra vo slav ne cr kve, Mi ni star stva

unu tra {wih po slo va, dru {tve nih i rad -

nih or ga ni za ci ja, rod bi na i pri ja te qi

naj mla |ih voj ni ka.

Zoran MI LA DI NO VI]

Sni mio Jovo MA MU LA

Obuka za odnose sa javno{}u

U General{tabu Vojske Srbije 17. marta odr`an je seminar za oficire za

odnose sa javno{}u komandi i jedinica Vojske Srbije. Tom prilikom u~esnici semi-

nara saznali su vi{e o osnovama izrade fotografija i kratkih vesti.

Posle seminara, oficiri za odnose sa javno{}u nastavili su stru~no

usavr{avawe u okviru radionice „Rad oficira za odnose sa javno{}u u Vojsci Sr-

bije“.

A. A.

1. april 2010.

Dr`avni sekretar dr Zoran Ve-

si} predvodio je delegaciju Mi-

nistarstva odbrane i Vojske

Srbije, koja od 21. do 23. mar-

ta boravila u poseti srpskom

vojnosanitetskom timu u ^adu, anga`ovanom

u okviru norve{kog kontingenta u mirovnoj

misiji Ujediwenih nacija. U delegaciji su

bili i pukovnik @eqko Petrovi},

pomo}nik komandanta Zdru`ene operativ-

ne komande General{taba za operacije, i

potpukovnik Milan Rankovi} iz Uprave za

me|unarodnu vojnu saradwu Sektora za po-

litiku odbrane.

Zajedno sa delegacijom Srbije u ^adu

boravila je i delegacija Ministarstva od-

brane Norve{ke koju je vodio dr`avni se-

kretar Espen Bart Eide. Dr`avni sekretari

Vesi} i Eide iskoristili su priliku da raz-

Dr`avni sekretari

ministarstava

odbrane Srbije i

Norve{ke saglasili

su se da je

zajedni~ko

anga`ovawe vojnih

lekara dve zemqe

veoma uspe{no i da

vodi pro{irivawu

daqe saradwe.

Vojnosanitetski tim

na{e vojske uspe{no

izvr{ava zadatke u

misiji Ujediwenih

nacija.

mene mi{qewa u pogledu zajedni~kog an-

ga`ovawa pripadnika misije u budu}nosti.

Prema re~ima dr`avnog sekretara

Vesi}a, misija Ujediwenih nacija MINUR-CAT, po svemu sude}i, zavr{i}e se u maju,

tako da }e se i pripadnici Vojske Srbije,

najverovatnije, vratiti ku}i tada.

Dr`avni sekretari dve zemqe sagla-

sili su se da je zajedni~ko anga`ovawe voj-

nih lekara Srbije i Norve{ke veoma

uspe{no i da vodi pro{irivawu saradwe.

Vesi} je istakao da }e Norve{ka biti jedna

od glavnih zemaqa sa kojima }e Srbija sa-

ra|ivati kada su u pitawu misije Ujediwe-

nih nacija.

Zajedni~ka delegacija Srbije i Nor-

ve{ke sastala se i sa generalom Sila|ijem

Muhamedom Kan|ijem, glavnokomanduju}im

misije MINURCAT. General Kan|i pohvalio

je anga`ovawe norve{ke poqske bolnice,

~ijem su radu znatno doprineli srpski vojni

lekari, tehni~ari i {tabni oficiri.

Da anga`ovawe norve{ko-srpskih voj-

nih lekara nije ostalo samo u okvirima

osnovnog zadatka, medicinskog zbriwavawa

pripadnika misije u ^adu, svedo~i i poseta

bolnici u Abe{eu, tokom koje su qudi koji

je vode odali priznawe na{im lekarima i

zahvalili im na pomo}i koja je, kako su ista-

kli, vi{e puta spasila `ivot obolelim lo-

kalnim stanovnicima.

Pripadnici vojnosanitetskog tima Sr-

bije sa rado{}u su primili posetu delega-

cije iz domovine, iskoristiv{i priliku da

se iz prve ruke informi{u o teku}im do-

ga|ajima u zemqi. Oni su u ~ast gostiju pri-

premili i prigodan program.

Drugog dana posete dr`avni sekretari

Vesi} i Eide sastali su se u Nxameni, glav-

Delegacija

Ministarstva

odbrane i Vojske

Srbije u ^adu

Uspesi vojnih

sa lica mesta

Centru za mirovne op-

eracije G[ VS 18. marta

analizirano je u~e{}e sr -

pskog medicinskog tima za ev -

akuaciju vazdu{nim pu tem AMET-

13 u mirovn oj misi ji UN MO N - UC, u DR Ko ngo. Pripadnike

AMET-13 pri m io je na ~elnik

CMO pu kovn ik Je lesije Ra divo -

jev i}. Ev alu aciji su prisustvova -

li i pre dstavnici or ga nizaci jsk -

ih ce lina Mi nista rstva od -

brane i Vojske Srbije.

AMET-13 ~inili su pot-

pukovnik Dra gan Velimirovi},

kapetan Da rko Sladakovi}, zas-

tavnik prve klase Jakim Ruskaji,

zastavnik Sini{a Maravi} i vojne

slu`benice Violeta Ze~evi} i Anita Kosti}.

Oni su u misiji bili od 10. avgusta 2009.

do 7. marta ove godine.

Za vreme anga`ovawa u mirovnoj mis-

iji u Kongu, srpski mirovwaci su medicins-

ki zbriwavali pripadnike UN, uspe{no

prate}i `ivotno ugro`ene pacijente u toku

transporta. Bili su ukqu~eni u 18 ev -

akuacija vazdu{nim putem i u ve}i broj

medicinskih pratwi vozilom. U~ estvovali

su i u medicinskoj pratwi va`nih li~nosti.

Pre ma izve{taju po tpukovnika Velimi -

rovi}a, pre{li su 100.500 kilometara

vazdu{n im putem i vi{e od 1.000 ki -

nom gradu Republike ^ad, sa specijalnim

predstavnikom generalnog sekretara Ujedi-

wenih nacija Viktorom da Silva An|elom,

koji je na du`nosti {efa misije MINURCAT.

Sastanku je prisustvovala i zamenica spe-

cijalnog predstavnika, Rima Sala,

zadu`ena za civilni deo misije.

Tokom razgovora sa Da Silva An|elom

bilo je re~i o aktuelnoj bezbednosnoj i po-

liti~koj situaciji u ^adu i budu}nosti misi-

je. Razgovarano je i o inicijativi ^ada za

smawewe me|unarodnog vojnog prisustva i o

aspektima anga`ovawa norve{ko-srpske

bolnice u tom slu~aju.

Da Silva An|elo podvukao je zna~aj

u~e{}a vojnosanitetskih timova za ukupan

uspeh MINURCAT-a, zahvaliv{i dr`avnim

sekretarima Vesi}u i Eideu na naporima

koje wihove zemqe ula`u u mirovnoj misiji

Ujediwenih nacija.

A. PETROVI]

23

lometara sanitetskim vozilima, uspe{no

obavqaju}i svoj zadatak.

Mirovna operacija Ujediwenih nacija

u DR Kongo uspostavqena je Rezolucijom

Saveta bezbednosti UN 1999. godine. Min-

istarstvo odbrane i Vojska Srbije u toj

misiji u~estvuju od 7. marta 2003. sa san-

itetskim timom. Sa nitetski tim se anga`uje

sa mandatom od {est meseci. U sastavu ti -

ma nalaze se dva lekara i ~etiri medicins-

ka tehni~ara, koji u misiji obrazuju dva pod-

tima za me dicinsku evakuaciju vazdu{ nim

putem (AMET) po vre|enih i obolelih

pripadn ika misije. Timovi su bazirani u

Kin{asi.

lekara

Tokom boravka u ^adu, dr`avni se-

kretari ministarstava odbrane Srbije i

Norve{ke Vesi} i Eide susreli su se i sa

generalom Okijem Mahmatom Jaja

Daga~eom, predstavnikom predsednika

Republike ^ad za odnose sa me|unarod-

nim organizacijama i misijom MINURCAT.

General Daga~e pohvalio je anga`ovawe

vojnih lekara iz norve{ko-srpskog kon-

tingenta, naro~ito na wihovoj pomo}i lo-

kalnom stanovni{tvu u Abe{eu. Dr`avni

sekretar dr Zoran Vesi} zahvalio je Re-

publici ^ad na principijelnom stavu o

nelegalno progla{enoj nezavisnosti Ko-

sova i Metohije.

Pomo} stanovni{tvu

Sastanak Koordinacionog komiteta SEDMelegacija Ministarstva odbrane,

koju je predvodio na~elnik Uprave za

me|unarodnu vojnu saradwu Milo-

rad Peri}, u~estvovala je na sastanku

Koordinacionog komiteta Procesa sa -

radwe ministara odbrane u jugoisto~noj

Evropi (SEDM), 23. i 24. marta u Sofi-

ji, u organizaciji Ministarstva odbrane

Bugarske kao predsedavaju}eg Koordina-

cionog komiteta SEDM.

Ovo je prvo u~e{}e predstavnika

Ministarstva odbrane na nekom od fo-

ruma SEDM od prijema Republike Srbije

u punopravno ~lanstvo u ovoj regional-

noj inicijativi.

Na sastanku Koordinacionog komite-

ta SEDM razmatraju se aktivnosti u proje -

ktima pokrenutim u okviru Procesa sa -

radwe mi nistara od brane u ju goisto~noj

Evropi, kao {to su pro jekat simulacionih

ve`bi, vo jnoobrazovna saradwa u Jugois-

to~noj Evropi (JIE) i projekat telemedi-

cine, te predlog za pokretawe novog pro-

jekta „Komandovawe, kontrola, komu-

nikacije, kompjuteri i prikupqawe infor-

macija saradwa u JIE”.

U~e{}e medicinskog tima u mirovnoj

misiji u Kongu

Pored u~e{}a na sastanku, Peri} je

tokom boravka u Sofiji potpisao i Plan

bilateralne vojne saradwe sa Re publikom

Bu garskom za 2010. godinu. Vo jna sarad wa

dve ze mqe je ra zvijena, a dominantne

aktivnosti su za jedni~ka obuka i ve ̀ be, sa -

radwa na po slovima iz nadle`nosti vojne

polic ije i u ob las ti vojne istorije i ge-

ografije.

1. april 2010.24

Zavr{ene Prve zimske svetske vojne igre u Italiji

Srpski vojni sportisti osvojili su

ekipno tre}e mesto u slalomu

za mu{karce, peto mesto u

veleslalomu i u ukupnom plasmanu

zauzeli {esnaesto mesto od

~etrdeset dve ekipe. Nastupili su

u alpskim (slalom i veleslalom)

i nordijskim disciplinama

(biatlon, kros kantri i ski

orijentiring) u mu{koj i `enskoj

konkurenciji. Ministar odbrane

Dragan [utanovac primio je

~lanove vojne reprezentacije

i ~estitao im na postignutim

rezultatima.

Pr ve zim ske svet ske voj ne igre, na ko ji ma su u~e stvo va li i srp ski voj ni

spor ti sti, odr ̀ a ne su od 20. do 25. mar ta u Ita li ji. Sve ~a no su otvo -

re ne u ski ja {kom cen tru Val d’ Ao sta. Otva ra wu su pri su stvo va le broj -

ne vi so ke zva ni ce iz Ita li je, {e fo vi de le ga ci ja i oko 1.000 pri pad -

ni ka oru ̀ a nih sna ga iz 40 ze ma qa, ~la ni ca Me |u na rod nog sa ve ta za

voj ne spor to ve (CISM).

Eki pu Sr bi je pred vo dio je {ef de le ga ci je Sr bi je pri CISM, dr ̀ av ni

se kre tar dr Zo ran Jef ti}. Na {i spor ti sti na stu pi li su u alp skim (sla lom i

ve le sla lom) i nor dij skim di sci pli na ma (bi a tlon, kros kan tri i ski ori jen -

ti ring).

Voj ni spor ti sti Re pu bli ke Sr bi je na stu pi li su ve} 21. mar ta, u ve le -

sla lo mu. Tak mi ~i li su se u kon ku ren ci ji pe de set pet tak mi ~a ra iz pet na est

ze ma qa, od ko jih je wih tri de set de vet ka te go ri sa no sa FIS bo do vi ma (20 je

u~e sni ka po sled wih Olim pij skih iga ra u Van ku ve ru, a me |u wi ma bio je i

osva ja~ zlat ne me da qe u sla lo mu \u li a no Ra co li).

U ge ne ral nom pla sma nu po be dio je fran cu ski tak mi ~ar Adri en The a ux,a na {i spor ti sti ostva ri li su sle de }e pla sma ne – Vla di slav Man di} tri de -

set pr vo me sto, Mi lo{ [u ma rac tri de set osmo i Dar ko Je re mi} tri de set

de ve to me sto.

Tre }eg da na tak mi ~e wa, eki pa Sr bi je za u ze la je tre }e me sto u tak mi ~e -

wu u sla lo mu. Bo qi od srp skih voj nih spor ti sta bi li su tak mi ~a ri Ita li je i

Slo ve ni je.

Naj bo qe re zul ta te ostva ri li su voj nik re zer ve Vla di slav Man di}, ka -

pe tan De ni el Pe {i} i po ru~ nik Dar ko Je re mi}.

Bronzana medaqa

Sportska misija

Sport sku mi si ju Sr bi je na toj zna ~aj noj me |u -

na rod noj voj noj sport skoj ma ni fe sta ci ji, ko ja se pr -

vi put odr ̀ a va od osni van ja CISM (1948. go di ne)

do da nas, pred sta vqa lo je {e sna est pri pad ni ka

Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je – voj ni

spor ti sti, pro fe si o nal ni ofi ci ri i pod o fi ci ri,

ka de ti, voj ni ci ak tiv nog i re zer vnog sa sta va.

Na tak mi ~e wu su se nad me ta li s pri pad ni ci -

ma oru ̀ a nih sna ga iz pe de se tak ze ma qa, od ko jih je

pe de set i {est osvo ji lo me da qe na ne dav no za vr -

{e nim Zim skim olim pij skim igra ma u Van ku ve ru.

sp

or

t

Od pri ja vqe nih {e zde set i pet tak mi ~a ra za sla lom, iz pet na est ze ma -

qa sve ta, na {i spor ti sti su, u kon ku ren ci ji dva de set i dva tak mi ~a ra sa FISbo do vi ma, za u ze li od se dam na e stog do dva de set i pe tog me sta.

Ski ori jen ti ring eki pa Sr bi je ostva ri la je pla sman u do wem de lu li -

ste fi nal nog pla sma na.

S ob zi rom na to da je na zim skim voj nim igra ma u~e stvo va lo pe de set i

{est pri pad ni ka oru ̀ a nih sna ga iz ~e tr de set i dve ze mqe, ~la ni ca CISM –

u~e sni ka po sled wih olim pij skih iga ra u Van ku ve ru, osva ja we ekip nog tre }eg

me sta u sla lo mu za mu {kar ce (bron za na me da qa) i pe tog me sta u ve le sla lo -

mu je dan je od naj ve }ih uspe ha, ne sa mo pri pad ni ka Voj ske Sr bi je, ve} i alp -

skog ski ja wa u Sr bi ji.

25

Vi sok pla sman ostva ri la je i Rad mi la \u ri}, ko ja je u sla lo mu,

u ̀ en skoj kon ku ren ci ji, za u ze la de se to me sto od tri de set tak mi ~ar ki

(25 sa FIS rej tin gom).

U ko na~ nom pla sma nu, voj na re pre zen ta ci ja Sr bi je za u ze la je

{e sna e sto me sto od ~e tr de set i dve eki pe, {to pred sta vqa od li ~an

re zul tat, s ob zi rom na to da su osam de set od sto voj nih spor ti sta ko -

ji su u~e stvo va li na igra ma tak mi ~a ri sa FIS bo do vi ma. Ma ni fe sta -

ci ja je zva ni~ no za tvo re na 25. mar ta u me stu Co ur mayeur - Ao sta.

Po vo dom uspe ha srp skih voj nih spor ti sta, mi ni star od bra ne Dra -

gan [u ta no vac pri mio je 30. mar ta ~la no ve voj ne re pre zen ta ci je Sr -

bi je ko ji su u~e stvo va li na Pr vim zim skim svet skim voj nim igra ma.

B. K.

za Srbiju

O~ekivani rezultati

Po vo dom ve li kog uspe ha voj ne re pre zen ta ci je Re pu bli ke

Sr bi je na Pr vim zim skim svet skim voj nim igra ma u ita li jan skom

ski ja {kom cen tru Val d Ao sta, u Sport skom cen tru Voj ne aka de mi -

je 30. mar ta odr ̀ a na je kon fe ren ci ja za no vi na re. Pri su stvo -

va li su dr ̀ av ni se kre tar dr Zo ran Jaf ti}, {ef de le ga ci je Sr -

bi je pri Me |u na rod nom sa ve tu za voj ne spor to ve i sport ska eki -

pa Voj ske Sr bi je.

^e sti ta ju }i ostva re ne re zul ta te na {im spor ti sti ma, dr -

`av ni se kre tar na gla sio je da je uspeh na {e eki pe, ko ja se stru~ -

no i or ga ni zo va no pri pre ma la za tak mi ~e we na Ko pa o ni ku, od -

raz na {ih stre mqe wa da ne gu je mo i zim ske spor to ve.

– Uspeh ko ji su na {i tak mi ~a ri po sti gli je ste na go ve {taj

da qeg raz vo ja alp skih i nor dij skih di sci pli na me |u pri pad ni ci -

ma Voj ske Sr bi je. Oni ma ko ji u to me bu du naj u spe {ni ji bi }e omo -

gu }e no da se i da qe tak mi ~e na ve li kim ino stra nim sport skim

ma ni fe sta ci ja ma – re kao je dr Zo ran Jef ti}.

Dr ̀ av ni se kre tar is ta kao je da na tak mi ~e wu u Ita li ji na -

{a re pre zen ta ci ja, u or ga ni za ci o nom i stru~ nom smi slu, ni je

za o sta ja la za osta lim eki pa ma, a da je uspeh ko ji su srp ski spor -

ti sti ostva ri li bio o~e ki van, ima ju }i u vi du wi ho ve ta len te i

ulo ̀ e ni rad.

Ta ko |e je na ja vio sport sko pr ven stvo Voj ske Sr bi je, ko je

}e, isto vre me no, bi ti i kva li fi ka ci o no tak mi ~e we za od la zak

na {e re pre zen ta ci je na voj ne olim pij ske igre na red ne go di ne.

Uz to, Jef ti} je go vo rio i o ure |e wu po li go na za zim ske spor to -

ve na Ko pa o ni ku, ko ji ima sve mo gu} no sti da bu de re pre zen ta ti -

van pro stor za uve ̀ ba va we spor ti sta. Na ja vio je i sim po zi jum

CISM u sep tem bru u Be o gra du – Iz ra da stra te gi je raz vo ja CISMdo 2015. go di ne, kao i u~e {}e na {ih spor ti sta na Pr vim svet -

skim ka det skim voj nim igra ma u An ka ri, u ok to bru 2010. go di ne.

26 1. april 2010.

Upra vqa we

qud skim re sur si ma

Pred stav ni ci Kop ne ne voj ske SAD i Mi ni star stva od bra ne i

Voj ske Sr bi je raz go va ra li su 24. i 25. mar ta u Be o gra du na te mu

upra vqa wa qud skim re sur si ma.

Raz go vo ri, odr ̀ a ni u okvi ru pla na bi la te ral ne voj ne sa rad we

za 2010. godinu, or ga ni zo va ni su ra di in for mi sa wa o si ste mu upra -

vqa wa qud skim re sur si ma Oru ̀ a nih sna ga SAD, po seb no u obla sti -

ma pri ba vqa wa i raz vo ja ka dra, po sta vqe wa i upra vqa wa ka ri je -

rom, nor ma tiv nog ure |e wa slu ̀ be u voj sci, una pre |e wa i pro me ne ka -

ri je re.

Skup je otvo rio na ~el nik Upra ve za ka dro ve Sek to ra za qud -

ske re sur se bri gad ni ge ne ral Sla |an \or |e vi}, ko ji je uka zao na

zna ~aj ko ji srp ska stra na pri da je re for mi si ste ma upra vqa wa qud -

skim re sur si ma.

– Na{ in te res za si stem upra vqa wa qud skim re sur si ma OS SAD

je, pr ven stve no, sti ca we sa zna wa o jed nom ta ko raz vi je nom si ste mu ko -

ji bi smo pri me ni li za po boq {a we na {eg si ste ma. Na{ in te res po bu -

|u je i ~i we ni ca da u po sled we vre me do bi ja mo ka dar pro fi li san {ko -

lo va wem u voj no o bra zov nim in sti tu ci ja ma SAD, a ko ji na od go va ra ju -

}i na ~in tre ba da qe vo di ti u ka ri je ri – re kao je ge ne ral \or |e vi}.

[ef ame ri~ ke de le ga ci je pu kov nik u pen zi ji i pro fe sor na

Rat nom ko le xu Kop ne ne voj ske SAD Ber nar Gri fard is ta kao je da je

upra vqa we qud skim re sur si ma iz u ze tan iza zov za sva ku voj sku.

– Ov de smo da raz me ni mo ide je. Mi ima mo pri mer ka ko upra -

vqa mo qud skim re sur si ma u ve o ma ve li kim sna ga ma. Ne ka od na {ih

is ku sta va mo gu se pri me ni ti i u ma wim oru ̀ a nim sna ga ma, kao {to

su ona u obla sti pod o fi cir skog ko ra – re kao je gost iz SAD.

S. \.

Se mi nar o me |u na rod nom

hu ma ni tar nom pra vu

Na ~el nik Upra ve za obu ku i dok tri nu G[ ge ne ral-ma jor Pe tar

]or na kov otvo rio je 25. mar ta u Cen tru za mi rov ne ope ra ci je se -

mi nar „Me |u na rod no hu ma ni tar no pra vo“. Pre da va~ na se mi na ru je

pot pu kov nik @erom Ka ri jo, fran cu ski spe ci ja li sta za voj no pra vo.

U ra du se mi na ra u~e stvo va lo je tri de set pri pad ni ka Mi ni -

star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je, pred stav nik Re gi o nal ne de le ga -

ci je Me |u na rod nog ko mi te ta Cr ve nog Kr sta i pred stav ni ci Fa kul -

te ta po li ti~ kih na u ka.

Ciq se mi na ra je da se sa zna vi {e o od red ba ma me |u na rod nog

hu ma ni tar nog pra va i na ~i ni ma pri me ne od red bi u voj nom obra zo -

va wu i obu ci oru ̀ a nih sna ga Fran cu ske.

Obra }a ju }i se u~e sni ci ma se mi na ra, ge ne ral ]or na kov is ta -

kao je da }e fran cu ska is ku stva bi ti od ve li ke ko ri sti u pri me ni

od red bi me |u na rod nog hu ma ni tar nog pra va u obu ci srp skih oru ̀ a -

nih sna ga, ali i u in te gra ci ji me |u na rod nog hu ma ni tar nog pra va u

prav ni po re dak dr ̀ a ve.

Pot pu kov nik Ka ri jo je to kom se mi na ra odr ̀ ao pre da va wa o

me |u na rod nom hu ma ni tar nom pra vu, im ple men ta ci ji me |u na rod nog

hu ma ni tar nog pra va u obu ku ka de ta i ofi ci ra i pra vi li ma an ga ̀ o -

va wa i od go vor no sti lan ca ko man do va wa u po {to va wu od red bi me -

|u na rod nog hu ma ni tar nog pra va. N. D.

Ge ne ral ]ir ko vi} i vi ce ad mi ral Ka val xi ev raz go -

va ra li su, 17. mar ta, o una pre |e wu bi la te ral ne voj ne

sa rad we Sr bi je i Bu gar ske, si tu a ci ji u re gi o nu, sta wu i

pro ce si ma tran sfor ma ci je Voj ske Sr bi je i Bu gar ske ar -

mi je, a sa gle da na je i bi la te ral na voj na sa rad wa.

– Opre de qe we obe dr ̀ a ve i voj ske je ja sno – {to vi {e sa rad we i

za jed ni~ kih ak tiv no sti ra di obez be |e wa sta bil no sti i bez bed no sti u

re gi o nu. Do sa da {wa voj na sa rad wa bi la je uspe {na i po sto je uslo vi

da se ubu du }e i una pre di, s ob zi rom na bli skost i sli~ no sti –iz ja vio je

po sle sa stan ka ge ne ral ]ir ko vi}.

– Na {a sa rad wa ko ri sna je za obe voj ske i ga ran tu je si gur nost u

re gi o nu. Bu gar ska je za do voq na bi la te ral nom voj nom sa rad wom i na da

se da }e u bu du} no sti ta sa rad wa i oja ~a ti –is ta kao je vi ce ad mi ral Ka -

val xi ev, po ru ~u ju }i da Bu gar ska `e li da sa ra |u je sa Voj skom Sr bi je na

pu tu in te gra ci je i po boq {a wa si gur no sti u re gi o nu.

Dru gog da na po se te bu gar ske de le ga ci je, ko man dant Kop ne ne voj ske

ge ne ral-pot pu kov nik Qu bi {a Di ko vi} pri mio je vi ce ad mi ra la Min ka

Ka val xi e va u Ko man di Kop ne ne voj ske u Ni {u.

Za me nik na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je

ge ne ral-pot pu kov nik Mla den ]ir ko vi} sa stao se

sa za me ni kom na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba

Oru ̀ a nih sna ga Slo ve ni je bri ga di rom

Bra ni mi rom Fur la nom, ko ji je od 24. do

26. mar ta bo ra vio u po se ti Sr bi ji

Ge ne ral-pot pu kov nik ]ir ko vi} i bri ga dir Fur lan raz go va ra li su

25. mar ta u Ge ne ral {ta bu Voj ske Sr bi je o una pre |e wu bi la te ral ne voj ne

sa rad we Sr bi je i Slo ve ni je.

– To kom sa stan ka, raz go va ra li smo o sta wu u re gi o nu, pro ce si ma,

za da ci ma i mi si ja ma ko je ka rak te ri {u da na {wi tre nu tak u na {im voj -

ska ma. Raz ma tra li smo mo gu} no sti da, po red po sto je }ih ob li ka i ni voa

sa rad we, us po sta vi mo i sa rad wu u dru gim obla sti ma od za jed ni~ kog in -

te re sa. Ciq nam je za jed ni~ ki – sta bil nost re gi o na i spre ~a va we sve ga

{to mo ̀ e da ugro zi bez bed nost i mi ran `i vot gra |a na – re kao je ge ne -

ral ]ir ko vi}.

do

ga

|a

ji

V o j n a s a r a d w a S r b i j e i S l o v e n i j e

Za me nik na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba

Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik

Mla den ]ir ko vi} pri mio je za me ni ka

na ~el ni ka Od bra ne Bu gar ske ar mi je

vi ce ad mi ra la Min ka Ka val xi e va, ko ji

je bo ra vio u dvo dnev noj po se ti

Re pu bli ci Sr bi ji

Si gur nost

u re gi o nu

Izgradwa

poverewa

P o s e t a z a m e n i k a n a ~ e l n i k a

Bri ga dir Fur lan iz ja vio je da se su sre tom ne po sred no ma ni fe stu je

do pri nos dve voj ske iz grad wi po ve re wa u re gi o nu. Pre ma we go vim re ~i ma,

u raz go vo ru je po tvr |e no da po sto je ve li ke mo gu} no sti da qe sa rad we.

– Ima mo za jed ni~ ke pro ce se, kao {to su tran sfor ma ci ja, pro fe si o -

na li za ci ja voj ske i u~e {}e u me |u na rod nim ope ra ci ja ma. Po sto ji obo -

stra ni in te res da jed ni dru gi ma po ma ̀ e mo i da u~i mo jed ni od dru gih, ili

da ne ke stva ri ra di ma za jed no – re kao je gost iz Slo ve ni je, do dav {i da je

po se ta za we ga pri li ka i da se sret ne sa pri pad ni ci ma OS Slo ve ni je ko -

ji ra de u Na to kan ce la ri ji u Be o gra du, a ukqu ~e ni su u po mo} re for mi si -

ste ma od bra ne. S. \.

Go sti su in for mi sa ni o or ga ni za ci ji i raz me {ta ju ko man di i je di -

ni ca, naj zna ~aj ni jim za da ci ma ko je iz vr {a va Kop ne na voj ska, po seb no u

pro ce su do sti za wa ci qe va Pro gra ma Part ner stvo za mir.

Ge ne ral Di ko vi} je is ta kao da su od no si dve ju voj ski znat no una -

pre |e ni za jed ni~ kim ve ̀ ba ma, kao {to su Du nav ska stra ̀ a 2008 i Bal -

kan ska stra ̀ a 2009. Raz me na is ku sta va i za jed ni~ ka obu ka do pri ne le

su ja ~a wu po ve re wa i po boq {a wu bez bed no sti u re gi o nu.

To kom bo rav ka u Tre }oj bri ga di ko man dant pu kov nik ̂ e do mir Bran -

ko vi} go vo rio je go sti ma o isto ri ja tu je di ni ce, na ~i nu iz vr {e wa za da -

ta ka u Kop ne noj zo ni bez bed no sti i obu ci je di ni ca de kla ri sa nih za dru -

gu mi si ju Voj ske.

To kom po se te Ni {u de le ga ci je Bu gar ske ar mi je bo ra vi la je i u je di -

ni ca ma ViP VO na ni {kom ae ro dro mu. Z. M.

O si ste mu kon tro le

i eva lu a ci je

Upra va za obu ku i dok tri nu Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je bi la

je, 17. mar ta, do ma }in se mi na ra na ko me su ofi ci ri Voj ske Fran -

cu ske odr ̀ a li pre da va we po sve }e no si ste mu kon tro le i eva lu a ci je

ko man di i je di ni ca u fran cu skoj voj sci. Pre da va ~i su pre ne li is ku -

stva pri me ne tog si ste ma i is ta kli mo gu }e prav ce raz vo ja. Pri ka -

za na je kom ple men tar na ana li za si ste ma kon tro le i eva lu a ci je u

Voj sci Fran cu ske i struk tu ri Na toa, i pro ces har mo ni za ci je si -

ste ma sa Na to si ste mom eva lu a ci je i kon tro le.

Se mi na ru je pri su stvo va li ofi ci ri Ge ne ral {ta ba VS i ko -

man di ope ra tiv nog ni voa ko ji se u okvi ru svo jih du ̀ no sti ba ve po -

slo vi ma ve za nim za eva lu a ci ju i kon tro lu.

Na ~el nik Upra ve za obu ku i dok tri nu ge ne ral-ma jor Pe tar

]or na kov is ta kao je da }e u 2010. go di ni si stem eva lu a ci je ope ra -

tiv nih spo sob no sti bi ti ve o ma va ̀ an ~i ni lac u kon tek stu op {tih

re for mi Voj ske, po seb no Kop ne ne voj ske. P. V.

Ci vil no-voj na sa rad wa

sa SAD

De le ga ci ja Evrop ske ko ma de Oru ̀ a nih sna ga SAD, pred vo |e -

na pu kov ni kom Sti ve nom Ze fi rom, za du ̀ e nim za ci vil no-voj nu sa -

rad wu, bo ra vi la je u po se ti Voj sci Sr bi je.

To kom ~e tvo ro dnev ne po se te pred stav ni ci Oru ̀ a nih sna ga

SAD in for mi sa ni su o re a li za ci ji ak tiv no sti i pro je ka ta ci vil -

no-voj ne sa rad we Dru ge i ^e tvr te bri ga de Kop ne ne voj ske.

Za jed no sa do ma }i ni ma iz Voj ske Sr bi je, go sti iz Evrop ske ko -

man de ame ri~ ke voj ske ob i {li su pro jek te re a li zo va ne sa op {ti -

nom Sje ni ca i lo ka ci je pro jek ta „Hu ma ni tar na asi sten ci ja” –

Osnov nu {ko lu „Sve to zar Mar ko vi}” u La po vu i {ko lu u se lu Tru -

ba re vac kod So ko ba we.

Ove {ko le ob no vqe ne su to kom pro {le go di ne za hva qu ju }i

sa rad wi Voj ske Sr bi je sa Na ci o nal nom gar dom Oha ja, ko ja je u pot -

pu no sti fi nan si ra la po sao vre dan 200.000 do la ra, i ~i ji su voj -

ni ci u~e stvo va li u iz vo |e wu gra |e vin skih ra do va. A. P.

O d b r a n e B u g a r s k e a r m i j e

27

BEZBEDNOST VOJNOG PUTNOG SAOBRA]AJA

Pro{le godine u vojnom

putnom saobra}aju nije

zabele`ena saobra}ajna

nezgoda sa smrtnim ishodom,

~ime je ponovqen uspeh iz

2005. To je najve}i doprinos

vi{egodi{we uporne bitke

nadle`nih u Odeqewu za

transport Sektora za

materijalne resurse

Ministarstva odbrane da

doka`u zna~aj preventive

i promotivnih akcija

za pove}awe bezbednosti

u saobra}aju.

28 1. april 2010.

Iako su od uvo|ewa novog Zakona o bezbednosti saobra}aja pro{la svega tri

meseca, i to zimska, kada je, po tradiciji, na ulicama znatno mawe vozila

nego u drugim periodima godine, pa je za ozbiqnije i celovitije procene we-

gove efikasnosti jo{ rano, jedno je sigurno – voza~i se pona{aju znatno

odgovornije, zrelije i savesnije nego pre. Najva`nija posledica je smawen

broj saobra}ajnih nezgoda, posebno onih sa smrtnim ishodom, koji je, posledwih godina,

postao ozbiqan problem i u Srbiji.

Izuzetna odgovornost vojnih voza~a

Kad je re~ o bezbednosti vojnog putnog saobra}aja, analiti~ari isti~u da je

2009. godina, posle nekoliko prethodnih, ponovo bez „qudskih ̀ rtava u saobra}aju”,

{to je, svakako, rezultat neprekidnih napora na pove}awu preventive i tradi-

cionalnih promotivnih akcija, kojima se vojni voza~i gotovo svakodnevno upozo-

ravaju na te{ke posledice nepo{tovawa saobra}ajnih propisa. U tom smislu, izuze-

tan zna~aj ima i tradicionalna akcija Ministarstva odbrane i Saveta za bezbed-

nost vojnih u~esnika u saobra}aju u kojoj se, ve} {est godina, bira najbezbedniji

voza~ u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

Isti~u}i da je najva`niji zadatak svih onih koji razmi{qaju o vojnom

saobra}aju, organizuju ga i realizuju, pored izvr{avawa namenskih zadataka i

Preventiva daje

smawewe saobra}ajnih nezgoda, na~elnik Odeqewa za trans-

port u Sektoru za materijalne resurse Ministarstva odbrane

pukovnik dr @eqko Rankovi}, diplomirani in`ewer, ka`e da

smaweni broj vozila na kori{}ewu u 2009. godini i za nijan-

su mawi ukupni broj pre|enih kilometara u odnosu na ranije

godine nisu razlozi zbog kojih je protekla godina bila jedna od

najbezbednijih u vojnom putnom saobra}aju.

– Ve} nekoliko godina sprovodimo razli~ite preventivne ak-

cije u kojima neprekidno i uporno promovi{emo zna~aj odgovornog

pona{awa u saobra}aju i

nagla{avamo da je pripadnik

Vojske za volanom, i u uni-

formi i u civilu, pripadnik

Vojske i da je obavezan na

odgovorno pona{awe u sva -

kom trenutku – nagla{ava

pukovnik Rankovi}. – Nije

nor malno, nije prirodno, na

kraju, nije ni dopustivo da vo-

jni voza~ ne ve`e pojas u

vozilu, da vozi pod uticajem

alkohola, da ~ini one gre{ke

u saobra}aju koje su rezultat

ne odgovornosti i ne oz biqn -

osti. A to se, uprkos svemu,

de{ava i danas. Na ravno,

znatno mawe nego ranije, ~emu

su, verujem odlu~uju}e, do-

prineli i na{i napori na

pove}awu preventive. Iako je

broj vozila na kori{}ewu u

pro{loj godini bio znatno

29

mawi nego ranijih, broj ukupno pre|enih kilometara ostao je na

nivou proseka za petogodi{wi period. Pove}ani broj pre|enih

kilometara, po vozilu, pokazuje da su na{i voza~i bili ne{to

vi{e optere}eni nego, recimo, 2005. ili 2006. godine, kada je u

saobra}aju bilo po hiqadu vojnih vozila vi{e, ali to, sre}om,

nije dovelo do pove}awa broja nezgoda. Naprotiv, broj

saobra}ajnih nezgoda se, u odnosu na pomenute godine, smawio.

Posebno je zna~ajna ~iwenica da, posle pet godina, ponovo nismo

imali saobra}ajnu nezgodu u vojnom vozilu, sa smrtnim ishodom.

To je pokazateq koji nas ohrabruje i koji, na kraju, daje smisao

na{em upornom zalagawu za preventivu u saobra}aju – isti~e

pukovnik @eqko Rankovi}.

Neprekidno upozoravaju}i da je odgovornost vojnih

voza~a u saobra}aju izuzetna, ne samo zbog zna~aja zadataka

koje obavqaju, ve}i o zbog starosti vozila kojima upravqaju,

posebno specijalnih, teretnih, pukovnik Rankovi} napomenuo

je da i u razvijenim armijama prose~an radni vek teretnih

vozila iznosi oko dve decenije.

– Nijedna armija nije toliko bogata da te{ka teretna

vozila, a posebno ona specijalna, za prevoz karakteristi~nih

Ministar odbrane Dragan [utanovac, sa pomo}nicima i

saradnicima, prisustvovao je, 18. marta, progla{ewu najbezbed-

nijih voza~a u Ministarstvu odbrane i Vojske Srbije za 2009. god-

inu. Priznawa najbezbednijim voza~ima uru~io je pomo}nik minis-

tra odbrane za materijalne resurse Ilija Pilipovi}.

U okviru napora za pove}awe bezbednosti u vojnom

saobra}aju, motivisawa i promocije bezbednih voza~a, ovo je

{esti put za redom da se u Sektoru za materijalne resurse Min-

istarstva odbrane, progla{avaju najbezbedniji voza~i u kategori-

jama podoficira, civilnih lica i profesionalnih vojnika.

Na osnovu kriterijuma, usvojenih na Sednici Saveta za

bezbednost vojnih u~esnika u saobra}aju, odr`ane 16. januara

2006, to laskavo priznawe za 2009. godinu poneli su stariji vod-

nik Jovan Medojevi} iz Specijalne brigade, sa 56.462 pre|ena

kilometra bez nezgode, Slavi{a Krsti} iz Komande Kopnene vo-

jske, sa 67.680 kilometara, i mla|i vodnik Sa{a Ili} iz Cen-

tralne logisti~ke baze, sa 43.315 kilometara bez saobra}ajne

nezgode.

– Ova akcija pokazuje da se u Ministarstvu odbrane i Vojsci

Srbije poklawa pa`wa qudima koji prelaze stotine, hiqade, pa i

milione kilometara u vojnim vozilima – istakao je ministar

[utanovac. – Sa ̀ eqom da se bezbednost vojnog saobra}aja i daqe

pove}ava, mi moramo jasno da ka`emo da je pripadnik Vojske u sao-

bra}aju, i u civilu pripadnik Vojske. One pripadnike Vojske koji

se u saobra}aju pona{aju neprimereno, bilo da su u uniformi ili

u civilu, treba ka`wavati, a one koji se pona{aju u skladu s

propisima i koji, obavqaju}i svoj redovan posao, pre|u na stotine

i hiqade kilometara bez nezgode, treba nagraditi, {to se i ~ini

ovom akcijom. Jako je dobro {to u protekloj godini nemamo smrtnih

slu~ajeva u Vojsci Srbije izazvanih saobra}ajnim nezgodama i {to

se bezbednost vojnog saobra}aja pove}ava, {to je svakako rezultat

i dugogodi{wih napora Sektora za qudske resurse Ministarstva

odbrane u pove}awu preventive u vojnom saobra}aju. U tom smislu

priznawe zaslu`uju svi pripadnici Ministarstva odbrane i Vo-

jske Srbije, koji tokom protekle godine nisu imali saobra}ajnu

nezgodu – naglasio je ministar [utanovac.

Govore}i o bezbednosti vojnog putnog saobra}aja u 2009. go-

dini, pukovnik dr @eqko Rankovi}, na~elnik Odeqewa za trans-

port u Sektoru za materijalne resurse, istakao je da se broj nezgo-

da u kojima su u~estvovali vojni voza~i smawio u odnosu na protek-

li period i da nije bilo nezgoda sa smrtnim ishodom.

D. G.

Najbezbedniji voza~i

Preventiva daje rezultate

vojnih tereta, koja se ne ko-

riste tako ~esto, nabavqa

svake dve ili tri godine. To,

na ravno, ne zna~i da su u wi-

hovom voznom parku i teretna

vozila stara vi{e od ~etrde-

set godina, kao {to je to slu~aj

s na{im kamionima TAM ili

FAP iz pedesetih godina pro -

{log veka. Mi smo proteklih

godina nabavili nekoliko

vozila iz specijalnog teretnog

programa, ali je ve}i deo

sredstava izdvojen za ob-

navqawe voznog parka

putni~kih vozila. Na jve}i us-

peh u tom smislu ostvarili

smo 2008. godine, kada smo

rashodovali 845, a nabav-

ili 245 vozila. Na osnovu

odluke o pro gla {ewu ne -

perspektivnim svih pu tni~kih

vozila pro iz vedenih 1988.

godine i ra nije, dakle st -

arijih od dvadeset godina,

rashodovali smo vi{e od

290 vozila, dok je za 148 da-

ta saglasnost za produ`etak

eksploatacije do kraja ove

godine. I time smo, na kraju,

doprineli pove}awu bezbed-

nosti u saobra}aju, koja,

naravno, nije ciq sama po

sebi. Ona je, za nas, uslov

uspe{nog izvr{avawa svakog

zadatka – smatra pukovnik

Rankovi}.

Iako je protekle godine

broj saobra}ajnih nezgoda u

kojima su u~estvovala vojna

vozila mawi nego ranijih godi-

na, prouzrokovana materijal-

na {teta je nekoliko puta ve}a,

{to se, s obzirom na sve ve}u

vrednost vozila u saobra}aju,

moglo i o~ekivati. Ipak,

pukovnik Rankovi} isti~e da ga

mnogo vi{e za briwava vrsta

sa obra}ajnih nezgoda u ko jima

su u~e stvovali vojni voza~i.

– Najve}i broj nezgoda

odnosi se na ~eone i bo~ne

sudare, {to u velikoj meri

svedo~i o nepo{tovawu sao-

bra}ajnih propisa o potreb-

nom odstojawu i dozvoqenoj

brzini na putevima. To nam

jasno pokazuje da treba da

nastavimo s na{im upornim

upozorewima da nepo{to-

vawe pro pisa i naoko sitni propusti voza~a mogu da dovedu do

ozbiqnih posledica. U saobra}aju nema mesta opu{tawu – up-

ozorava pukovnik Rankovi} i dodaje da zadaci koje su u Ode-

qewu za transport planirali za 2010. godinu jasno svedo~e o

naporima za daqe pove}awe bezbednosti.

Naredni zadaci

Novi Zakon o bezbednosti u saobra}aju je realnost kojoj tre-

ba da se prilagode i vojni voza~i. Odgovornost je pove}ana i

uvo|ewem kaznenih poena, koji znatno smawuju „pravo voza~a na

gre{ku”. Zato pukovnik @eqko Rankovi} napomiwe da, pored

nabavke novih vozila i dono{ewa normativnih akata kojima }e se

vojni propisi uskladiti sa novim zakonom, treba razmisliti i o

edukaciji profesionalnih vojnih voza~a, odnosno o kursevima za

osve`ewe voza~kih znawa i ve{tina. Tako|e, neophodno je da

voza~i pro|u kurs za prevoz opasnih materija.

– Nekada smo u Kraqevu i Beloj Crkvi realizovali obuku za

voza~e, koja je znatno doprinosila wihovoj osposobqenosti. Sa-

da je, vi{e nego ranije, potrebno da realizujemo kurseve

bezbedne vo`we, kojima bismo vojne voza~e u~inili jo{ sposob-

nijim, jo{ odgovornijim, jo{ vi{e disciplinovanim. To nam je

potrebno i zato {to se posled-

wih godina pove}ao broj

civilnih lica i vojnika po

ugovoru u vojnom putnom sao-

bra}aju. O~ekuje nas i pre-

cizirawe uslova pod kojima

profesionalni vojnici mogu

da upravqaju vojnim vozilima.

Sve to doprine}e jo{ ve}em

stepenu bezbednosti u sao-

bra}aju, {to je na{ najva`niji

zadatak – ponavqa pukovnik

Rankovi}.

S tim ciqem treba videti

i napore koje zaposleni u Od-

eqewu za transport ~ine na

implementaciji Strategije

bezbednosti saobra}aja, u ko-

joj su ~etiri kqu~na elementa,

po zna~aju gotovo izjedna~ena.

^o vek, vozilo, put i okolina su

fa ktori kojima se, kad je re~ o

saobra}aju, neprekidno mora

poklawati zaslu`ena pa`wa.

Na neke od wih Sektor za ma-

terijalne resurse Ministarst-

va od brane, odnosno Odeqewe

za transport, mo`e da uti~e, a

na neke, na`alost, ne. U ovom

tre nutku sva kako je na jva`nije

nepodeqeno shvatawe svih u

Odeqewu da vojni voza~i, kao,

uostalom i svi drugi pripadni-

ci Ministarstva odbrane i

Vojske s voza~kom dozvolom,

svojim od govornim pona{a -

wem, nesumwivo do prinose

op{toj be zbedno sti u sao-

bra}aju. Kako za vo lanom vo-

jnih vozila, tako i izvan rad -

nog vremena, za vo lanom svo-

jih privatnih vozila.

Du{an GLI[I]

Snimio Radovan POPOVI]

tema

30

U opremawu Vojske Srbije novim vozilima postignuti su

zna~ajni rezultati, posebno 2008. godine, kada je rashodovano i

ogla{eno vi{kom 845 vozila i nabavqeno 245 novih. Tokom

2009. godine nabavqena su 22 vozila (dva tegqa~a, tri

hladwa~e, ~etiri cisterne za vodu, troje motornih sanki, tri te-

retne poluprikolice i sedam prikolica za pse), dok je 1.157

rashodovano.

Usvojena je Takti~ka studija „Opremawe Vojske Srbije te-

renskim vozilima”. Intenzivno se radi na razvoju terenskog vo-

zila nosivosti ~etiri tone, FAP 1118 BS/AV, 4x4. U toku su

verifikaciona ispitivawa prototipske partije ta dva vozila u

TOC-u i trupna ispitivawa tri vozila u jedinicama VS. Wihovo

testirawe treba da se zavr{i do kraja maja 2010. godine. Za

terenska vozila nosivosti 1,4 tone sagledane su mogu}nosti do-

ma}eg proizvo|a~a.

Ura|en je i distribuiran materijal za informisawe o no-

vom Zakonu o bezbednosti saobra}aja na putevima, a radi se i

na ~etiri pravilnika u skladu s novim Zakonom. To su pravilni-

ci o bezbednosti saobra}aja u MO, registraciji vojnih vozila,

obuci i polagawu voza~kog ispita u MO i VS i o kontroli i regu-

lisawu saobra}aja vojnih u~esnika. Izrada ovih podzakonskih

akata povezana je sa izradom odgovaraju}ih pravilnika u Srbi-

ji, a zavr{etak se planira do 10. juna 2010. godine.

[ta je ura|eno

Na osnovu kriterijuma usvojenih jo{ 2004. godine, kada je

realizovana prva Akcija za izbor najbezbednijeg voza~a u Min-

istarstvu odbrane i Vojsci Srbije, i ove godine izabrana su tro-

jica najboqih iz redova podoficira, profesionalnih vojnika i

civilnih lica, koji su vojnim vozilom pre{li najvi{e kilo-

metara, bez saobra}ajne nezgode i evidentiranog prekr{aja.

Komisija za dodelu priznawa najbezbednijeg voza~a,

sastavqena od predstavnika Odeqewa za transport SMR MO,

Uprave za logistiku G[ VS i Uprave vojne policije G[ VS, opre-

delila se za starijeg vodnika Jovana Medojevi}a, voza~a u

Specijalnoj brigadi, koji je tokom pro{le godine pre{ao vi{e

od 50.000 kilometara, civilno lice Slavi{u Krsti}a iz Ko-

mandne ~ete Komande Kopnene vojske, koji je u 2009. godini pre-

vezao 67.000 kilometara, i mla|eg vodnika Sa{u Ili}a iz Cen-

tralne logisti~ke baze, sa 43.000 kilometara bez saobra}ajne

nezgode.

Pukovnik @eqko Rankovi}

1. april 2010.

Najbezbedniji voza~i u 2009. godini

riza jo{ traje, mladi qudi su bez posla, nezadovoqni

situacijom u zemqi. Career Days je prilika za wih da do|u do

`eqenog posla, da dobiju {ansu koja }e im omogu}iti korak ka

boqoj budu}nosti.

Kompanije okrenute ka rezultatima i uspehu, svesne su zna~aja

pravovremenog anga`ovawa kvalitetnog kadra, jer je qudski kapital

upravo jedan od kqu~nih faktora uspe{nog poslovawa i konkurentske

prednosti. Iz tog razloga firme koje tradicionalno u~estvuju na Ca-reer Days-u smatraju da najkvalitetniji kadar mogu upravo na ovaj

na~in zaposliti. Inicijativa mladih qudi da do|u na Career Days,proaktivnost, priprema za intervju, motivacija, dobro napisan CV,

informisanost, izdvajaju ove kandidate u odnosu na ostale.

Mladi i ambiciozni qudi u potrazi za poslom mogu tako da

stupe u direktan kontakt sa poslodavcima, HR menaxerima kompani-

ja i da iskoriste jedinstvenu priliku koja im se pru`a.

Tradicija od petnaest godina, neosporivo govori o zna~aju i

potencijalu sajma. Dovoqno je spomenuti da je pro{le godine

u~estvovalo vi{e od 50 kompanija iz raznih delatnosti (bankarstvo

i finansije, telekomunikacije, revizija, konditorska industrija,

marketing, farmacija, gra|evinarstvo), da su doga|aj propratila 44

medijska sponzora, a da je sam sajam posetilo vi{e od 10.000 qudi.

Organizacioni tim Career Days-a broji za sada 17 studenata, ~lano-

va studentske organizacije Aiesec, neprofitne organizacije, koja se

bavi razvojem mladih lidera i organizuje projekte na razli~ite

teme.

I kompanije i mladi su prepoznali Career Days kao mesto

stvarawa novih prilika za razvoj i uspeh. Budite u centru zbivawa

jer se Career Days i ove godine odr`ava 20. i 21. aprila u Centru

Sava.

Vi{e informacija mo`ete dobiti na Internet sajtu www.ca-reerdays.org.rs

31

Kurs za va-

trogasce U Centru za

obuku logistike u Kr u{e -

vcu, od 15. do 26. ma rta,

realizovan je kurs za

obuku vatrogasaca, na

kome je u~estvovalo 25

podoficira, profesion-

alnih vojnika i civilnih

lica. Izvo|a~i obuke, po -

ru~nik @arko Grandi} i

stariji vodnik prve klase

Boban Risti} svakod-

nevno su sa polaznicima

uve`bavali organizaciju za{tite od po`ara, informisali ih o

opasnostima od po`ara, preventivnim merama, vatrogasnoj

opremi i sredstvima, taktici ga{ewa po`ara. Polaznici su

ovladali potrebnim znawima i sposobnostima za kvalitetno

obavqawe du`nosti vatrogasca u va trogasnim vodovima, ode-

qewima iekipama. Z. M.

Obuka vojnih obveznika Na teritoriji nadle`nos-

ti Regionalnog centra Ni{ poziva}e se vojni obveznici na jednod-

nevnu obuku koja }e se odr`ati 24. i 26. aprila. Planirano je

pozivawe vojnih obveznika sa teritorije op{tina Ni{, Prokupqe,

Aleksinac i Pirot. Jednodnevna obuka izvodi}e se u kasarnama

„Mija Stanimirovi}” u Ni{u i „Ratko Pavlovi} ]i}ko” u

Prokupqu. Ratni raspored bi}e saop{ten na teritoriji

nadle`nosti Regionalnog centra Novi Sad, i to za vojne obveznike

sa teritorije op{tina Zrewanin 17, 18. i 19. maja i sa teritori-

je op{tine Se~aw 17. maja ove godine.

Osposobqavawe podoficira ^lanovi mobilnog

tima podoficira Natoa, kojim je rukovodio stariji vodnik Min-

di Person, izveli su od 23. do 25. marta u ni{koj kasarni „Kwaz

Mihajlo” obuku podofi-

cira Kopnene vojske.

Prema re~ima zastavni-

ka Jovana Savi}a iz ko-

mande Ko pnene vojske, os-

novni sa dr`aji obuke

odnosili su se na ul o gu

podoficira u podr{ci

komandovawu, uv -

e`bavawe u pravilnoj pr -

o c e ni profila li~nosti

qu di i motivisanosti, te

na ra zvoj morala kod pod-

oficira i wihovih po -

t~iwenih. Ob uku su po ha -

|ala 22 podoficira

Kopnene vojske. Z. M.

Saradwa u okviru partnerstva U ni{koj kasarni

„Kwaz Mihajlo”, od 23. i 24. marta, odr`ana je obuka oficira

slu`be telekomunikacije i informatike Kopnene vojske, po planu

saradwe u okviru Programa Partnerstvo za mir. Obuku je izveo

mobilni trening tim Natoa iz Madrida, kojim je rukovodila

pukovnik Xeni Vilijamson.

Gosti su polaznicima obuke najpre govorili o strukturi Ali-

janse i sistemu telekomunikacija i informati~kog obezbe|ewa

Natoa. Potom su predstavnici Uprave za telekomunikacije i in-

formatiku informisali ~lanove mobilnog tima o sistemu teleko-

munikacije i informatike u Vojsci Srbije. Obuka je, prema re~ima

na~elnika za telekomunikaciju i informatiku Tre}e brigade

Kopnene vojske majora Zoltana Rajde, imala za ciq i da se us-

postave bli`e veze i razumevawe Vojske Srbije i Natoa, te na~ine

kontakti za daqu saradwu. Z. M.

Ukratko

KORAK KA BUDU]NOSTI

Career Days 2010

Nau~ni skup o pegavom tifusu u

Srbiji 1915

U Univerzalnoj sali Doma Vojske 3. aprila odr`a}e se

nau~ni skup – Pegavi tifus i medicinske misije u Srbiji 1915

– iskustva i pouke. Skupom koji organizuju Savez potomaka rat-

nika Srbije u ratovima od 1912. do 1915. godine, Institut za

savremenu istoriju i Kolo srpskih sestara obele`ava se 95 go-

dina od epidemije pegavog tifusa. Toga dana obele`ava se i sm-

rt Nade`de Petrovi}, koja je u doba epidemije pomagala obole-

lima, a na kraju i sama podlegla bolesti.

Prisustvova}e istaknuti nau~ni i kulturni radnici, me|u

kojima su autor kwige o pegavom tifusu, profesor Isidor

\ukovi} i profesor Slavica Filipovi}-Popovi}, autor kwige

Medicinske misije u Srbiji 1915.

Tokom skupa bi}e organizovan i prigodan kulturno umet-

ni~ki program u kom }e u~estvovati glumci Vesna Pavlovi} i

Zoran Simovi}, a o~ekuje se i dolazak predstavnika ambasada

zemaqa koje su tokom epidemije u~estvovale u medicinskim mis-

ijama u Srbiji.

N. D.

Prema posledwim podacima vi{e od

200.000 mladih u Srbiji, starosti izme|u

15 i 30 godina, nema posao. Career Days,centralni doga|aj iz oblasti zapo{qavawa

i razvoja karijere u na{oj zemqi, ve}

petnaest godina za redom poma`e u

re{avawu problema nezaposlenosti.

32

V o j n a p o l i c i j a V o j s k e S r b i j e

1. april 2010.

Pro fe si o na li zam,

di sci pli na i po sve }e nost

za da ci ma je su osnov na

obe le` ja „cr nih be ret ki”.

Sle de }i stan dar de

naj bo qih voj ski

da na {wi ce, voj ni

po li caj ci ob u ~a va ju se

i opre ma ju da bi u

pot pu no sti od go vo ri li

no vim i sve ve }im

iza zo vi ma.Snimio D. BANDA

{e vi dqi ve u or ga ni za cij sko-for ma cij skoj struk tu ri ba ta qo na. U

te ri to ri jal nim ba ta qo ni ma uglav nom su za stu pqe ne sve spe ci jal no -

sti neo p hod ne za iz vr {e we pred vi |e nih za da ta ka – op {ta voj na po -

li ci ja ili po li ci ja po ret ka, kri mi na li sti~ ka, pro tiv di ver zi o na i

sa o bra }aj na voj na po li ci ja, ali i pro tiv te ro ri sti~ ka voj na po li ci -

ja – na vo di ge ne ral ]e li}.

U sa sta vu Kop ne ne voj ske su Tre }i i Pe ti ba ta qon voj ne po li -

ci je i Ba ta qon za pro tiv te ro ri sti~ ka dej stva. U Gar di je 25. ba ta -

qon, dok je pod ne po sred nom ko man dom Upra ve voj ne po li ci je Ba ta -

qon spe ci jal ne na me ne „Ko bre“ i Kri mi na li sti~ ko-is tra ̀ na gru pa.

Cen tar za obu ku ka dro va voj ne po li ci je pred sta vqa spe ci fi~ nu

obra zov nu usta no vu di rekt no pot ~i we nu Upra vi. Or ga ni voj ne po li -

ci je na la ze se sa sta vi ma Mi ni star stva od bra ne, Ge ne ral {ta ba i

pot ~i we nim ko man da ma i je di ni ca ma. Oba vqa ju voj no po li cij ske i

po slo ve op {te bez bed no sti.

Za me nik na ~el ni ka Upra ve voj ne po li ci je pu kov nik mr Mil ko

Ce pe ra ka ̀ e da pro fe si o nal ni pri pad ni ci voj ne po li ci je ima ju

pra vo i oba ve zu pri me ne slu ̀ be nih ovla {}e wa, ali i od go vor nost

za za ko ni to po stu pa we pri li kom wi ho ve pri me ne.

– Kao or gan unu tra {wih po slo va u Mi ni star stvu od bra ne i

Voj sci Sr bi je, u skla du sa za ko ni ma i voj nim pro pi si ma, ovla {}e na

slu ̀ be na li ca voj ne po li ci je po stu pa ju po slu ̀ be noj du ̀ no sti. Na -

lo zi i zah te vi dr ̀ av nih or ga na ko ji se ba ve su zbi ja wem kri mi na li -

te ta – tu ̀ i la {tva i su do va – je su oba ve zu ju }a ak ta na osno vu ko jih

voj na po li ci ja pri me wu je pro pi sa na ovla {}e wa, pri ku pqa po dat ke

i iz ve {ta va one ko ji su na re di li an ga ̀ o va we. Osnov za po stu pa we

su i zah te vi osta lih dr ̀ av nih in sti tu ci ja s ko ji ma voj na po li ci ja

ima raz vi je nu funk ci o nal nu sa rad wu, pr ven stve no Voj no be zbed no -

sna agen ci ja i Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va Re pu bli ke Sr bi je.

Ne tre ba za bo ra vi ti ni po stu pa we po pri ja va ma prav nih ili fi zi~ -

kih li ca o {te ti ko ju su im na ne li pri pad ni ci Voj ske, ne za ko ni tim

rad wa ma u Mi ni star stvu od bra ne ili onim po stup ci ma ko ji na no se

{te tu Mi ni star stvu od bra ne – ob ja {wa va pu kov nik Ce pe ra i na vo -

di da osnov za po stu pa we voj ne po li ci je mo gu bi ti na lo zi i na re |e -

wa nad le ̀ nih voj nih sta re {i na u si ste mu ko man do va wa.

Prav ci raz vo ja

Po slo vi i za da ci da ti u nad le ̀ nost voj noj po li ci ji je su os-

nov za de fi ni sa we spo sob no sti ko je ona mo ra da do stig ne. Voj na

po li ci ja, pre ma re ~i ma pu kov ni ka Ce pe re, mo ra bi ti spo sob na da

efi ka sno iz vr {i za dat ke iz sve tri mi si je Voj ske ko je su de fi ni -

sa ne za ko nom, dru gim pro pi si ma i na re |e wi ma nad le ̀ nih voj nih

ko man da na ta

33

Sva ka dr ̀ a va je voj nu po li ci ju kre i ra la pre ma po tre ba ma sop -

stve nog si ste ma od bra ne, ta ko da u wi ho voj or ga ni za ci ji i for -

ma ci ji po sto je raz li ke. Te raz li ke naj u o~ qi vi je su ka da se upo -

re di or ga ni za ci ja voj ne po li ci je ve li kih, eks pe di ci o nih voj ski

i voj ski ma lih ze ma qa, ka kva je na {a. U seg men tu po slo va i za -

da ta ka voj ne po li ci je te raz li ke ni su u mno go iz ra ̀ e ne jer su

we ni osnov ni za da ci pro jek to va ni ra di za {ti te sna ga raz li ~i tim

for ma ma spe ci ja li sti~ kog bez bed no snog ra da.

Na ~el nik Upra ve voj ne po li ci je bri gad ni ge ne ral \u ro ]e -

li} ob ja {wa va da se ra di o po slo vi ma zna ~aj nim za sma we we ri -

zi ka i pret wi po bez bed nost po je di na ca, je di ni ca, obje ka ta i

opre me voj ske.

– Tu se, pre sve ga, mi sli na op {te be zbed no sne po slo ve ko ji su

da ti u nad le ̀ nost voj noj po li ci ji, uglav nom u do me nu pre ven tiv nog

de lo va wa, za tim, u obla sti su zbi ja wu kri -

mi na li te ta u voj sci i po dr {ci slu ̀ bi

bez bed no sti, po seb no u si ste mi ma gde slu -

`ba bez bed no sti ne ma po li cij ska ovla -

{}e wa, odr ̀ a va we i kon tro la voj nog re -

da i di sci pli ne u zo na ma ope ra ci je, u voj -

nim objek ti ma i na jav nim me sti ma gde bo -

ra ve voj na li ca. U do men voj no po li cij skih

po slo va spa da i sa o bra }aj no obez be |e we

za po tre be je di ni ca voj ske, fi zi~ ka za -

{ti ta po seb no va ̀ nih voj nih i dr ̀ av nih

li~ no sti, obje ka ta, voj nih za tvo ra, tran -

spor ta nov ca, na o ru ̀ a wa i voj ne opre me,

do ku me na ta, te po dr {ka je di ni ca ma u bor -

be nim dej stvi ma kon tro lom te ri to ri je,

obez be |e wem ma ne vra i pro tiv te ro ri -

sti~ kim dej stvi ma. Na rav no, po sto je i

osta li za da ci iz obla sti bez bed no sti i

za {ti te ko je iz vr {a va ju je di ni ce voj ne po -

li ci je – ka ̀ e bri gad ni ge ne ral ]e li}.

On do da je da ~lan 53. Za ko na o Voj -

sci ka ̀ e da voj na po li ci ja oba vqa po slo -

ve po li ci je u Mi ni star stvu od bra ne i Voj -

sci Sr bi je, te da u nad le ̀ no sti ima pet

vr sta po slo va – su zbi ja we kri mi na li te ta,

kon tro lu i odr ̀ a va we voj nog re da i di sci pli ne, obez be |e we naj -

zna ~aj ni jih voj nih obje ka ta, od re |e nih li ca, do ku me na ta i na o ru ̀ a -

wa, re gu li sa we i kon tro lu voj nog put nog sa o bra }a ja i pro tiv te ro -

ri sti~ ku za {ti tu.

Pre ma re ~i ma ge ne ra la ]e li }a, po me nu ti za da ci u naj ve }oj

me ri se po kla pa ju sa de lo kru gom ra da voj no po li cij skih sna ga u osta -

lim ze mqa ma.

Or ga ni zo va ni za efi ka snost

Voj na po li ci ja Voj ske Sr bi je ima za o kru ̀ en stra te {ko-dok -

tri nar ni, nor ma tiv ni i or ga ni za cij sko-funk ci o nal ni okvir. We nu

or ga ni za ci ju ~i ne je di ni ce voj ne po li ci je i or ga ni voj ne po li ci je u

ko man da ma Voj ske i sa sta vi ma Mi ni star stva od bra ne. Je di ni ce

voj ne po li ci je na me we ne su za oba vqa we iz vr {nih po slo va i ran -

ga su ba ta qo na, raz li ~i te na me ne i or ga ni za cij sko-for ma cij ske

struk tu re. Na la ze se u sa sta vu Upra ve voj ne po li ci je, Kop ne ne voj -

ske i Gar de.

– Ra zno rod nost po slo va i za da ta ka uslo vi la je od re |e ni ste -

pen spe ci ja li za ci je per so na la i ni ̀ ih je di ni ca ko je su ma we ili vi -

Kolegijum na~elnika Uprave vojne policije

– Is ku stva iz vi {e go di {weg efi ka snog de lo va wa uka zu ju da te -

me qe uglav nom za o kru ̀ e nog i re la tiv no sta bil nog okvi ra de lo va wa

voj ne po li ci je ni je po treb no me wa ti. Pro me ne u dru {tvu i evo lu ci -

ja po sto je }ih i iden ti fi ka ci ja no vih iza zo va, ri zi ka i pret wi bez -

bed no sti po Sr bi ju i we nu voj sku, sva ka ko }e u na red nom pe ri o du

iz i ski va ti iz grad wu no vih spo sob no sti voj ne po li ci je – is ti ~e na{

sa go vor nik.

Iz me na ma Za ko na o Voj sci, pod se }a Ce pe ra, pred vi |e no je

for mi ra we spe ci ja li zo va nog or ga na za unu tra {wu kon tro lu ra da

voj ne po li ci je ko jim ru ko vo di Voj no po li cij ski in spek tor, i ta }e or -

ga ni za ci o na ce li na bi ti deo Upra ve. We go va osnov na na me na je ste

kon tro la za ko ni tog po stu pa wa pri pad ni ka voj ne po li ci je, {to }e,

sma tra on, do pri ne ti bo qoj za {ti ti pri pad ni ka Voj ske u slu ~a ju

pre ko ra ~e wa ovla {}e wa.

Dru gi pra vac raz vo ja je ste pro je kat for mi ra wa i opre ma wa

ti mo va za pro tiv di ver zij sku za {ti tu u ba ta qo ni ma voj ne po li ci je.

Osnov ni ciq pro jek ta je do sti za we spo sob no sti za bez bed no ukla -

wa we i uni {ta va we eks plo ziv nih na pra va. Deo spe ci ja li sti~ kih

kur se va za vr {en je u Cen tru za obu ku ka dro va voj ne po li ci je i u to -

ku je na bav ka sa vre me ne opre me za po me nu tu na me nu.

– Sa voj nim po li ci ja ma dru gih ze ma qa ima mo raz vi je ne raz li -

~i te for me sa rad we, po seb no s Ne ma~ kom, Dan skom, Hr vat skom i

Bu gar skom. Upo re |u ju }i ono {to smo vi de li kod wih i uti sci ko je su

oni po ne li od nas, na vo de na za kqu ~ak da po ob u ~e no sti ne za o sta -

je mo, a u mno gim seg men ti ma i pred wa ~i mo. Ra di po boq {a wa funk -

ci o nal nih spo sob no sti po treb no nam je opre ma we sa vre me nom za -

{tit nom ba li sti~ kom opre mom, opre mom za pro tiv te ro ri sti~ ke je -

di ni ce, kri mi na li sti~ ku ob ra du, mo tor nim i bor be nim vo zi li ma

to~ ka {i ma. Shod no to me, opre ma we je ste sle de }i pri o ri tet voj ne

po li ci je – na gla {a va za me nik na ~el ni ka Upra ve.

Pu kov nik Ce pe ra ka ̀ e da je do sti za we spo sob no sti za u~e {}e

u mi rov nim ope ra ci ja ma uslo vqe no broj nim fak to ri ma i iz i sku je

iz me ne do sa da {wih re {e wa u vi {e obla sti, od ko jih deo i ni je u

nad le ̀ no sti voj ne po li ci je.

Nad le ̀ no sti

Ope ra tiv ne i {tab ne po slo ve za po tre be Upra ve voj ne po li -

ci je oba vqa 1. ode qe we. To su, uglav nom, po slo vi pla ni ra wa, or ga -

ni za ci je, ko or di na ci je i kon tro le obu ke i an ga ̀ o va wa je di ni ca i

or ga na voj ne po li ci je i po slo vi iz obla sti op {te bez bed no sti za

ko ju je nad le ̀ na Upra va.

Pre ma re ~i ma pu kov ni ka Mo mi ra Ra doj ~i }a, na ~el ni ka ode qe -

wa, dru gi deo po slo va od no si se na pla ni ra we za {ti te od re |e nih

li ca i stra nih de le ga ci ja ko je do la ze u zva ni~ ne po se te Mi ni star -

stvu od bra ne i Voj sci Sr bi je.

– S ci qem kva li tet nog oba vqa wa tih po slo va sa ra |u je mo sa

or ga ni za cij skim je di ni ca ma Mi ni star stva od bra ne i struk tu ra ma

van we ga, pr ven stve no sa slu ̀ ba ma bez bed no sti.

Na gla sio bih da je per so nal voj ne po li ci je ospo -

so bqen i ras po la ̀ e kva li tet nom ma te ri jal nom

osno vom za iz vr {a va we za da ta ka bez bed no sne

za {ti te od re |e nih li~ no sti i obje ka ta – ka ̀ e pu -

kov nik Ra doj ~i}.

Po slo ve re gu li sa wa i kon tro le voj nog put -

nog sa o bra }a ja oba vqa ju je di ni ce sa o bra }aj ne

voj ne po li ci je, pa se je dan deo an ga ̀ o va wa od no -

si na pla ni ra we i or ga ni za ci ju bez bed no sti voj -

nog put nog sa o bra }a ja.

– Za tu na me nu na {e je di ni ce ade kvat no su

opre mqe ne, a vo zi la sa o bra }aj ne voj ne po li ci je

po seb no obe le ̀ e na. U sa rad wi sa stru~ nim or ga -

ni ma Mi ni star stva od bra ne, tre nut no usa gla {a -

va mo voj ne pro pi se o re gu li sa wu i kon tro li s od -

red ba ma no vog Za ko na o bez bed no sti sa o bra }a ja

i taj za da tak }e mo ubr zo za vr {i ti – is ti ~e sa go -

vor nik.

Pra }e we sta wa opre me voj ne po li ci je, za -

me na do tra ja le i na bav ka no ve je ste sle de }i za -

da tak ode qe wa. U to ku je re a li za ci ja ne ko li ko pro je ka ta opre ma wa

je di ni ca voj ne po li ci je sa vre me nom voj no po li cij skom i spe ci jal nom

opre mom, ko ja }e obez be di ti kva li tet ni je, efi ka sni je i bez bed ni je

iz vr {a va we voj no po li cij skih za da ta ka.

Pu kov nik Pe tar Cvet ko vi}, na ~el nik 2. ode qe wa Upra ve, ob ja -

{wa va da su je di ni ce i or ga ni voj ne po li ci je u Mi ni star stvu od bra -

ne i Voj sci for ma cij ski po sta vqe ni u raz li ~i te sa sta ve, ali su za

za ko ni to iz vr {a va we po slo va i za da ta ka od go vor ni Upra vi.

– Dru go ode qe we pra ti, evi den ti ra i ana li zi ra ne ga tiv ne po -

ja ve i usme ra va rad or ga na i je di ni ca voj ne po li ci je. Ta ko |e, pred u -

zi ma me re ra di su zbi ja wa kri mi na li te ta i odr ̀ a va we voj nog re da

i di sci pli ne. Slu ̀ ba ma de ̀ ur stva, ko je su for mi ra ne u Be o gra du,

No vom Sa du, Ni {u, Vra wu i Kra qe vu, i ko je ne pre kid no ra de, svi

po da ci o ugro ̀ a va wu per so na la ili imo vi ne Mi ni star stva od bra -

ne i Voj ske sli va ju se u Ope ra tiv ni cen tar Upra ve voj ne po li ci je.

Voj na po li ci ja je re la tiv no ma la po ka drov skim po ten ci ja li ma pa

taj za da tak si gur no ne bi mo gla uspe {no iz vr {i ti da ne sa ra |u je sa

ko man da ma, je di ni ca ma i usta no va ma Voj ske, Voj no be zbed no snom

agen ci jom, Mi ni star stvom unu tra {wih po slo va i osta lim dr ̀ av nim

in sti tu ci ja ma ko ji se ba ve po slo vi ma bez bed no sti – na gla {a va pu -

kov nik Cvet ko vi}.

„Ko bra” – znak eli te

Pr va pr o tiv te ro ri sti~ ka je di ni ca u biv {im ju go slo ven skim

re pu bli ka ma i re gi o nu, Ode qe we za pro tiv te ro ri sti~ ka dej stva

1. april 2010.34

Pre ma re ~i ma pu kov ni ka Pe tra Cvet ko vi }a, na ~el ni ka 2.

ode qe wa Upra ve voj ne po li ci je, Voj ska kao in sti tu ci ja ni je u

pot pu no sti ot por na na ne ga tiv ne po ja ve ko je se de {a va ju u dru -

{tvu, pa i u woj ima po je di na~ nih slu ~a je va kri mi na la i ne po -

{to va wa na re |e wa ko ji ma je de fi ni san voj ni red.

– U Mi ni star stvu od bra ne i Voj sci tre ba da bu de mo za do -

voq ni tren dom sma we wa bro ja pod ne tih kri vi~ nih pri ja va.

Sma tra mo da je voj na po li ci ja pre ven tiv nim ra dom do pri ne la

ta kvom sta wu – oce wu je Cvet ko vi}.

On do da je da se za re {a va we slo ̀ e ni jih slu ~a je va kri mi -

na la, kao {to su kra |e oru` ja i voj ne imo vi ne ve }e vred no sti,

ukqu ~u ju naj od go vor ni je sta re {i ne Upra ve voj ne po li ci je, a sa -

ra |u je se sa VBA, MUP-om i ode qe wem In ter po la u Be o gra du.

U prak si se ta kav rad po ka zao kao vr lo efi ka san za {ta

je naj bo qi pri mer kra |a na o ru ̀ a wa iz voj nog skla di {ta u ^a~ -

ku, ja nu a ra ove go di ne, gde je u ro ku od dve ne de qe pro na |e no

ukra de no na o ru ̀ a we, a po ~i ni o ci li {e ni slo bo de.

Su zbi ja we kri mi na li te ta

282. ba ta qo na voj ne po li ci je for mi ra na je 14. apri la 1978. go di -

ne. Na red ba o to me i da nas je deo po stav ke u spo men-so bi Ba ta qo na

voj ne po li ci je spe ci jal ne na me ne „Ko bre”, je di ni ce ko ja ba {ti ni

we ne tra di ci je.

Za stup nik ko man dan ta ma jor Vik tor Do bri} ka ̀ e da su u raz li -

~i tim pe ri o di ma „Ko bre“ bi le u sa sta vu Kor pu sa spe ci jal nih je di -

ni ca, di rekt no pot ~i we ne na ~el ni ku Ge ne ral {ta ba, ko man dan tu Gar -

de, a da nas Upra vi voj ne po li ci je.

– Osnov na na me na sa sta va je ste bor ba pro tiv raz li ~i tih vi -

do va te ro ri zma. Je di ni ca da nas obez be |u je li~ no sti naj vi {eg dr -

`av nog i voj nog zna ~a ja. Ta ko |e, oba vqa broj ne za dat ke u obla sti

pro tiv te ro ri sti~ kog de lo va wa i voj no po li cij skih po slo va – is ti ~e

Do bri}.

„Ko bre“ su pro fe si o nal ni ba ta qon u ~i jem sa sta vu su ofi ci -

ri i pod o fi ci ri. Kao i za osta le je di ni ce voj ne po li ci je, pr vi uslov

za ula zak u je di ni cu je ste do bro voq nost, a za tim da kan di da ti is pu -

wa va ju stro ge psi ho fi zi~ ke, zdrav stve ne i osta le uslo ve. Oni ko ji

ih is pu ne po zi va ju se na se lek tiv nu obu ku, ~i ji su sa dr ̀ a ji voj no po -

li cij ska obu ka, ga |a -

wa, mar {e vi pod op -

te re }e wem, fi zi~ ka

obu ka uz mak si mal no

psi ho fi zi~ ko na -

pre za we i pod vr ga -

va we raz li ~i tim ob -

li ci ma stre sa. Po

pri je mu u je di ni cu

na sta vqa se obu ka.

Uve ̀ ba va ju se bo ri -

la~ ke ve {ti ne, upo -

tre ba va tre nog i

hlad nog oru` ja, ru -

ko va we slo ̀ e nim i

teh ni~ kim sred stvi -

ma, pa do bran ski

sko ko vi, ro we we,

let wa i zim ska al -

pi ni sti ka, pre ̀ i -

vqa va we u pri ro -

di... Obu ka tra je ne -

pre kid no, to kom ~i -

ta ve slu ̀ be.

– O kva li te tu

je di ni ce go vo re i

re zul ta ti ko je we ni

pri pad ni ci po sti ̀ u

u sport skim di sci -

pli na ma. „Ko bre” ima ju i jed nog „pra vog ame ri~ kog ren xe ra” ko ji je

ujed no i po mor ski di ver zant, ro ni lac, pa do bra nac. Re~ je o po ru~ -

ni ku fre ga te Iva nu Ta nac ko vi }u. U je di ni ci je i po ru~ nik Dra gan

Mi }i}, kik-bok ser, {am pi on Evro pe i osva ja~ bron ze na svet skom

tak mi ~e wu. Sla vu „Ko bri” {i rom sve ta pro neo je i na{ pen zi o ni -

sa ni pri pad nik Dra gan Ja }i mo vi}, ko ji je ostva rio iz u zet ne re zul -

ta te u al pi ni zmu – osvo jio je „krov sve ta” Mont Eve rest i Akon ka gvu,

naj vi {i vrh Ju ̀ ne Ame ri ke.

I ̀ en sku voj nu re pre zen ta ci ju u stre qa {tvu, pr vi put u isto ri -

ji srp ske voj ske, ~i ni le su pri pad ni ce „Ko bri“, ko je su na re gi o nal -

nim tak mi ~e wu osvo ji le zla to u svim di sci pli na ma, a na svet skom

pr ven stvu 12. me sto – na vo di za stup nik ko man dan ta.

„Ko bre” tra di ci o nal no u~e stvu ju na Be o grad skom ma ra to nu,

Fru {ko gor skom ma ra to nu, pli va ju za Bo go ja vqen ski krst i na broj -

nim tak mi ~e wi ma u ori jen ti rin gu i stre qa~ kim tak mi ~e wi ma po IP-

SC i ID PA pra vi li ma. Broj osvo je nih me da qa i pe ha ra je im pre si -

van i upot pu wa va zbir ku spo men-so be.

Pr vi pro tiv te ro ri sta

Ba ta qon za pro tiv te ro ri sti~ ka dej stva Spe ci jal ne bri ga de iz -

vo di ofan ziv na i de fan ziv na pro tiv te ro ri sti~ ka dej sta va u svim

uslo vi ma. Za dat ke iz vr {a va sa osta lim je di ni ca ma Voj ske Sr bi je,

pr ven stve no voj no po li cij skim, ali i spe ci jal nim je di ni ca ma MUP-a

Sr bi je.

– Ospo so bqen je za naj slo ̀ e ni je pro tiv te ro ri sti~ ke ak ci je

ko je pod ra zu me va ju i re {a va we si tu a ci ja sa ote tim ta o ci ma. Ta ko -

|e, ob u ~en je za iz vo |e we vi so ko ri zi~ nih voj no po li cij skih ak ci ja,

kao {to su raz o ru ̀ a va we i li {a va we slo bo de opa snih i na o ru ̀ a -

nih kri mi nal nih gru pa, za {ti ta stra nih de le ga ci ja ko je po se }u ju Mi -

ni star stvo od bra ne – ka ̀ e za stup nik ko man dan ta Ba ta qo na ma jor

De jan Ni ko li}.

Taj sa stav Voj ske je pot pu no pro fe si o na lan, a per so nal se bi -

ra po prin ci pu do bro voq no sti i pre ma po seb nim kri te ri ju mi ma.

Zah tev na se lek tiv na obu ka je ste pr vi test ko ji ~e ka sta re {i ne ko ji

`e le da bu du pri pad ni ci te elit ne je di ni ce. One ko ji taj test uspe -

{no po lo ̀ e, po do la sku u je di ni cu, o~e ku je obu ka pri la go |e na na me -

ni i za da ci ma –tak ti~ ka, va tre na i fi zi~ ka obu ka vi so kog pro fe si -

o nal nog ri zi ka, pro tiv te ro ri sti~ ka, voj no po li cij ska, pa do bran ska,

ro ni la~ ka, te obu ka u ve ra wu...

– To kom obu ke

pri pad ni ci je di ni ce

tre ba da sa vla da ju

raz li ~i te teh ni ke bo -

re wa, ko ri {}e we

hlad nog oru` ja, upo -

tre bu vi {e vr sta

oru` ja i slo ̀ e nih

bor be nih si ste ma i

sa mo stal no, i u okvi ru

ti ma, do au to ma ti zma

da uve ̀ ba ju po stup ke

pro tiv te ro ri sti~ ke i

tak ti ke spe ci jal nih

dej sta va – ob ja {wa va

Ni ko li}.

Po li caj ci

gar di sti

Je di ni ce voj ne

po li ci je ima ju du gu

tra di ci ju u Gar di ko ja

da ti ra jo{ od 1960.

go di ne. Da nas se 25.

ba ta qon voj ne po li ci -

je na la zi u sa sta vu

Gar de Voj ske Sr bi je.

Od 2006. pred sta vqa

pro fe si o nal nu je di ni cu u ko ju se pri ma ju pri pad ni ci Voj ske pre ma

pred vi |e nim kri te ri ju mi ma za pri jem i rad u je di ni ce voj ne po li ci -

je.

Pre ma re ~i ma ko man dan ta ma jo ra Mi la na La zi }a, osnov ni za -

da ci na ko ji ma se an ga ̀ u ju pri pad ni ci tog sa sta va je su obez be |e we

obje ka ta si ste ma od bra ne u mi ru, ko mand nih me sta i u mi ru i u ra tu,

re gu li sa we i kon tro la sa o bra }a ja i za {ti ta stra nih voj nih de le ga -

ci ja pri li kom po se ta na {oj ze mqi.

– Za uspe {no iz vr {a va we za dat ka zna ~aj na je kva li tet na obu -

ka, pa se u je di ni ci te ̀ i {no ospo so bqa va ju po sa de i po slu ge VPB

M-86, pri pad ni ci sa sta va za oba vqa we pri jav ne, kon trol no-pro pu -

sne i pa trol ne slu ̀ be, za kon tro lu i re gu li sa we sa o bra }a ja i upra -

vqa we vo zi li ma i mo to ci kli ma. Slo ̀ e na ga |a wa i zah tev ne tak ti~ -

ke ve ̀ be ne pred sta vqa ju ne po zna ni cu pri pad ni ci ma je di ni ce. Upr -

kos broj nim iza zo vi ma i raz li ~i tim za da ci ma, pri pad ni ci 25. ba -

ta qo na sva ko dnev no do ka zu ju vi sok ni vo ob u ~e no sti i ospo so bqe no -

sti. Spoj is ku snih, ali i mla dih, am bi ci o znih qu di ~i ni da taj sa -

stav uspe {no do pri no si bez bed no sti si ste ma od bra ne – oce wu je

ma jor La zi}.

Ba ta qon u sa sta vu ima ofi ci re, pod o fi ci re i pro fe si o nal ne

voj ni ke i mu {kar ce i ̀ e ne, op {te spe ci jal no sti i sa o bra }aj ne voj ne

po li ci je.

35

Stra ̀ a na ju gu

– Pri pad ni ci Tre }eg ba ta qo na voj ne po li ci je sve sni su me -

sta i ulo ge ko je su im do de qe ne u si ste mu bez bed no sti, {to sva -

ko dnev no po tvr |u ju uspe {nim iz vr {a va wem za da ta ka iz nad le -

`no sti voj ne po li ci je. Na taj na ~in ~u va ju imix voj nog po li caj -

ca, sprem nog da iz vr {i naj te ̀ e za dat ke u slu ̀ bi Voj ske Sr bi je

– ka ̀ e ko man dant pot pu kov nik Ivan Mla de nov.

Za re dov ne voj no po li cij ske za dat ke sva ko dnev no se an ga -

`u je 25 do 30 od sto pri pad ni ka je di ni ce. Oni ima ju po seb nu od -

go vor nost u ra du jer pri me wu ju po je di na ovla {}e wa ko ja za di ru

u osnov na pra va gra |a na, kre }u se na o ru ̀ a ni i u~e stvu ju u jav -

nom sa o bra }a ju ko ri ste }i voj no po li cij ska ili bor be na vo zi la.

– Po da ci od pro {le go di ne po ka zu ju da su pri pad ni ci je di -

ni ce u pro se ku dnev no iz vo di li po pet za da ta ka, da je sva ko -

dnev no bi lo an ga ̀ o va no oko 60 voj nih po li ca ja ca, te da su mo -

tor na vo zi la pre {la sko ro 400 ki lo me ta ra. I po red ve li kog

bro ja za da ta ka vi so kog ste pe na

ri zi ka, u ba ta qo nu ni je bi lo

van red nih do ga |a ja ni sa o bra -

}aj nih ude sa – ka ̀ e pot pu kov nik

Mla de nov.

Ba ta qon za dat ke iz vr {a -

va na pod ru~ ju 58 op {ti na is -

to~ ne, cen tral ne i ju go i sto~ ne

Sr bi je i ima dve stal ne slu ̀ be

de ̀ ur stva – u Ni {u i Vra wu.

Po seb nu od go vor nost ima slu -

`ba de ̀ ur stva voj ne po li ci je u

Vra wu, u ~i joj su te ri to ri jal noj

nad le ̀ no sti op {ti ne Pre {e vo

i Bu ja no vac i deo Kop ne ne zo ne

bez bed no sti pre ma Ko so vu i

Me to hi ji, gde je sta we bez bed -

no sti pro men qi vo.

Pe ti nad gle da

pre sto ni cu

Pe ti ba ta qon za dat ke iz -

vr {a va u Be o gra du, No vom Sa du

i Kra qe vu. U tim me sti ma sva ko -

dnev no je or ga ni zo va na slu ̀ ba

de ̀ ur stva, a pri pad ni ci je di ni -

ce sa ra |u ju i sa osta lim slu ̀ ba -

ma bez bed no sti Mi ni star stva

od bra ne i MUP-a. Ta ko |e, pra te

sta we i pred u zi ma ju me re i voj -

no po li cij ska ovla {}e wa ra di

za {ti te li ca i imo vi ne.

Pot pu kov nik Qu bi {a Si mo -

no vi} na vo di da se u ba ta qo nu

na la zi i je di ni ca vo di ~a slu ̀ be -

nih pa sa i pa sa, ko ja je raz me {te -

na u No vom Sa du. U tom sa sta vu

su psi ra se ne ma~ ki ov ~ar, ko ji

se ob u ~a va ju kao za {tit ni psi, i

psi spe ci jal ne na me ne – tra ga ~i,

psi za pro na la ̀ e we eks plo zi va

i za pro na la ̀ e we opi ja ta.

Je di ni ca sa o bra }aj ne voj ne

po li ci je iz sa sta va Ba ta qo na re -

gu li {e i kon tro li {e voj ni put ni

sa o bra }aj, iz vi |a sa o bra }aj ne

ko mu ni ka ci je i put ne prav ce. Da

bi se po me nu ti za da ci kva li tet ni je iz vr {a va li Pe ti ba ta qon

opre ma se mo tor nim vo zi li ma no vi je ge ne ra ci je za re gu li sa wa

sa o bra }a ja, sa vre me ni jim ure |a ji ma za me re we br zi ne i kon tro -

lu al ko ho li sa no sti vo za ~a.

– U ba ta qo nu ra di is kqu ~i vo pro fe si o nal ni sa stav. Zbog

di na mi ke i ra zno vr sno sti po slo va ko ji ma se ba vi voj na po li -

ci ja, ve li ko je in te re so va we de vo ja ka i mla di }a iz gra |an stva

za pri jem u pro fe si o nal nu voj nu slu ̀ bu u pre sti ̀ ne „cr ne be -

ret ke”. Za jed no me sto, u pro se ku, kon ku ri {e i do de set kan di -

da ta. Obu ka je kom plek sna, pri la go |e na toj ka te go ri ji ka dra i

re a li zu je se u je di ni ci, Cen tru za obu ku ka dro va voj ne po li ci -

je, te na raz li ~i tim stru~ nim kur se vi ma u ze mqi i ino stran -

stvu. Ra di mo der ni za ci je si ste ma ob u ~a va wa, u ba ta qo nu je

pro {le go di ne opi to va no Uput stvo za upra vqa we obu kom, ko je

se od 2010. pri me wu je u svim je di ni ca ma Voj ske Sr bi je – na gla -

{a va pot pu kov nik Qu bi {a Si mo no vi}.

Me sto gde sve po ~i we

Cen tar za obu ku ka dro va voj ne po li ci je na sta vqa tra di ci je

[ko le voj ne po li ci je ko ja je 17. no vem bra 1955. for mi ra na u

Pan ~e vu u okvi ru [kol skog cen -

tra bez bed no sti JNA. Za 55 go -

di na po sto ja wa, Cen tar je vi {e

pu ta me wao na ziv i lo ka ci ju, ali

mu je na me na uvek bi la ista –

obu ka pri pad ni ka za funk ci o -

nal ne du ̀ no sti u je di ni ca ma i

or ga ni ma voj ne po li ci je. Od ju na

2009. Cen tar je pod ne po sred -

nom ko man dom Upra ve voj ne po -

li ci je Ge ne ral {ta ba, ~i me su se

stvo ri le no ve mo gu} no sti i per -

spek ti ve za obu ku i usa vr {a va -

we.

Pre ma re ~i ma pu kov ni ka

Mi lu ti na Vu ja {e vi }a, na sta vu u

Cen tru re a li zu ju is ku sni ofi ci -

ri i pod o fi ci ri voj ne po li ci je –

na stav ni ci i in struk to ri.

– Cen tar je u du go go di {woj

isto ri ji ob u ~a vao i pri pad ni ke

stra nih ar mi ja, sti ~u }i ta ko dra -

go ce na is ku stva ko ja da nas mo gu

bi ti te meq bu du }eg cen tra za

obu ku i usa vr {a va we pri pad ni -

ka voj ne po li ci je iz ze ma qa re -

gi o na. Po sled wih pet go di na u

Cen tru se ob u ~a va lo vi {e od

600 pri pad ni ka voj ne po li ci je

Voj ske Sr bi je – is ti ~e pu kov nik

Vu ja {e vi}.

Svo je vr sna obra zov na in -

sti tu ci ja voj ne po li ci je sa ra |u -

je sa bez bed no sno-oba ve {taj nim

struk tu ra ma Mi ni star stva od -

bra ne i sa usta no va ma MUP-a

Sr bi je, ko ji ma je osnov ni za da -

tak {ko lo va we ka dra za po slo -

ve u bez bed no snom sek to ru.

Voj na po li ci ja da nas spa da

u red naj kva li tet ni jih i bor be -

no naj u po tre bqi vi jih sa sta va

Voj ske Sr bi je. Bez sum we, mo ̀ e

po slu ̀ i ti i kao eta lon pro fe -

si o na li za ci je osta lim je di ni ca -

ma gde taj pro ces usko ro tre ba

da se okon ~a.

Alek san dar PE TRO VI]

jedinice

1. april 2010.36

Kri mi na li sti~ ko-is tra ̀ na gru pa je spe ci ja li zo van sa stav

voj ne po li ci je ~i ji je za da tak spre ~a va we, ot kri va we i ra sve -

tqa va we naj te ̀ ih ob li ka kri vi~ nih de la u Mi ni star stvu od -

bra ne i Voj sci Sr bi je, za tim ot kri va we i hva ta we iz vr {i la ca

i pri vo |e we nad le ̀ nim pra vo sud nim or ga ni ma. Na ~el nik Kri -

mi na li sti~ ko-is tra ̀ ne gru pe pu kov nik Vla di slav Pr ̀ uq is ti ~e

da su pri pad ni ci tog sa sta va vr sni pro fe si o nal ci.

– Pri pad ni ci Kri mi na li sti~ ko-is tra ̀ ne gru pe ovla {}e ni

su da spro vo de me re i rad we pret kri vi~ nog po stup ka pre ma za -

po sle ni ma u Mi ni star stvu od bra ne i Voj sci za ko je po sto je

osno vi sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo, kao i pre ma ci vil -

nim li ci ma ko ja su u~i ni li kri vi~ no de lo. Gru pu ~i ne pro fe si o -

nal ni pri pad ni ci Voj ske du go go di {weg is ku stva u je di ni ca ma

voj ne po li ci je. Za vr {i li su od go va ra ju }e spe ci ja li zo va ne kur -

se ve. Vi sok ni vo zna wa iz obla sti kri vi~ no-pro ce snog pra va

ste kli su u prak si, mak si mal no su po sve }e ni voj nom po zi vu, di -

sci pli no va ni i od go vor ni, raz vi je nih spo sob no sti za tim ski

rad i kao ta kvi da ju pri mer osta lim pri pad ni ci ma dru gih or ga -

ni za ci o nih je di ni ca Voj ne po li ci je – ka ̀ e pu kov nik Pr ̀ uq.

Kri mi na li sti~ ko-is tra ̀ na gru pa

Pre ma re ~i ma pu kov ni ka Raj ka Mi lo va no vi }a, na ~el ni ka

Od se ka za ope ra tiv ne i op {te po slo ve, pro fe si o na li za ci ja

voj ne po li ci je pra vil no je vo |e na i usme ra va na od sa mog po ~et -

ka, ta ko da ona da nas spa da u pot pu no pro fe si o nal ne sa sta ve u

ko joj struk tu rom ka dra od go va ra svet skim stan dar di ma.

– Pri pad ni ci voj ne po li ci je iz vr {a va ju spe ci fi~ ne i

objek tiv no slo ̀ e ni je za dat ke u od no su na osta le pri pad ni ke

Voj ske, pa je za iz bor per so na la pro pi san po se ban kri te ri jum.

Osnov za pri jem u voj nu po li ci ju je ste do bro voq nost, a sta re -

{i ne se bi ra ju na osno vu in ter nog kon kur sa, na ko ji se mo gu ja -

vi ti ofi ci ri i pod o fi ci ri svih ro do va i slu ̀ bi – ka ̀ e pu kov -

nik Mi lo va no vi}.

Po za vr {et ku pred vi |e nih pro ve ra i ko mi sij ske se lek ci -

je, na ~el nik Upra ve voj ne po li ci je do no si od lu ku o pri je mu sta -

re {i na u voj nu po li ci ju. Na taj na ~in kan di da ti for mal no po -

sta ju pri pad ni ci voj ne po li ci je, ali sve dok ne za vr {e od go va -

ra ju }i kurs u Cen tru za obu ku ka dro va voj ne po li ci je ne ma ju pra -

vo pri me ne ovla {}e wa voj ne po li ci je. Pro fe si o nal ni voj ni ci

pri ma ju se u voj nu po li ci ju pre ma op {tim uslo vi ma i u je di ni ca -

ma s ko ji ma su sklo pi li ugo vor za vr {a va ju od go va ra ju }u obu ku.

Pro fe si o na li za ci ja i po pu na

37

zdravstvo

Pripremila Elizabeta RISTANOVI]

Monografija dr

Qiqane Krsti}

Dok tor ka Qi qa na Kr sti}, je dan

od vo de }ih stru~ wa ka Kli ni ke za fi zi -

kal nu me di ci nu i re ha bi li ta ci ju VMA,

au tor je mo no gra fi je „Spi nal na ma ni -

pu la ci ja i lum bal na her ni ja di sku sa”. U

mo no gra fi ji, ko ja je re zul tat op se ̀ ne

stu di je, pr vi put se u svet skoj li te ra tu -

ri iz no se ar gu men to va ne ~i we ni ce da

uspeh tret ma na kod is pi ti va nih pa ci je -

na ta za vi si od MR (mag net ne re zo nan -

ce) ka rak te ri sti ka

pri pri je mu, te wi ho -

vih pro me na na kon

pri me ne spi nal ne ma -

ni pu la tiv ne te ra pi je

(SMT). Za hva qu ju }i

to me mo gu }e je po u zda -

no iden ti fi ko va ti

pa ci jen te sa lum bal -

nom di skus her ni jom

kod ko jih }e bi ti po -

stig nut vi sok ste pen

efi ka sno sti SMT.

Unapre|ewe

nau~ne saradwe

Vi {e go di {wa uspe {na sa rad wa

VMA sa emi nent nim na u~ no o bra zov nim

usta no va ma u na {oj ze mqi ozva ni ~e na

je pot pi si va wem Spo ra zum o sa rad wi u

obla sti na u~ nog ra da i is tra ̀ i va~ kih

pro je ka ta iz do me na fun da men tal ne i

pri me we ne bi o me di ci ne sa Bi o lo {kim

i Teh no lo {ko-me ta lur {kim fa kul te tom

Uni ver zi te ta u Be o gra du, te sa In sti tu -

tom za pri me nu nu kle ar ne ener gi je (IN-

EP). Za do voq stvo do sa da {wom sa rad -

wom sa VMA i ve li ka o~e ki va wa iz ra -

zi li su i ru ko vo di o ci tih na u~ no o bra -

zov nih i is tra ̀ i va~ kih usta no va –

prof. dr Je le na Kne ̀ e vi}-Vuk ~e vi},

prof. dr Ivan ka Po po vi} i na u~ ni sa -

vet nik dr Qi qa na Vi }o vac-Pa ni}.

Pot pi si va wu Spo ra zu ma o sa rad -

wi pri su stvo va li su i ko or di na tor na -

u~ no i stra ̀ i va~ kih pro je ka ta VMA i de -

kan Vi so ke {ko le me di ci ne VMA aka -

de mik, pu kov nik prof. dr Mi o drag ^o -

li}, na ~el nik Sek to ra za {ko lo va we i

NIR prof. dr Mir ja na @ivo ti}-Va no -

vi} i na ~el nik Ode qe wa za mo ral i

od no se sa jav no {}u Upra ve VMA doc. dr

Eli za be ta Ri sta no vi}.

Svetska

nedeqa

borbe protiv

glaukoma

Of tal mo lo zi VMA da li su

stru~ ni do pri nos Svet skoj ne de -

qi bor be pro tiv gla u ko ma ko ja

se sva ke go di ne obe le ̀ a va od 8.

do 12. mar ta. Tim po vo dom u

VMA or ga ni zo va na je ak ci ja me -

re wa o~ nog pri ti ska za za in te -

re so va ne gra |a ne. Me |u vi {e

de se ti na pre gle da nih pa ci je na -

ta za be le ̀ en je zna ~a jan pro ce -

nat onih sa po vi {e nim o~ nim pri ti skom ko ji su upu }e ni na da qu di jag no sti ku i le ~e we. Gla u kom

je dru gi uzrok sle pi la u sve tu, a uko li ko se pra vo vre me no ot kri je, mo ̀ e se efi ka snom te ra pi jom

spre ~i ti ili znat no uspo ri ti da qe o{te }e we vi da.

Sekcija medicinskih sestara i

tehni~ara u nefrologiji

Vi {e od 500 me di cin skih se sta ra i teh ni ~a ra iz pre ko 55 zdrav stve nih usta no va u na {oj

ze mqi pri su stvo va lo je ̂ e tvr toj go di {woj sek ci ji me di cin skih se sta ra i teh ni ~a ra u ne fro lo gi -

ji ko ja je ne dav no odr ̀ a na na VMA. U~e sni ke sku pa po zdra vi li su za me nik na ~el ni ka VMA pu kov -

nik prof. dr Ni ko la Fi li po vi}, na ~el nik Kli ni ke za ne fro lo gi ju pu kov nik prof. dr Zo ran Ko -

va ~e vi} i na ~el nik Ode qe wa za zdrav stve nu ne gu VMA i pred sed nik Udru ̀ e wa me di cin skih se -

sta ra, teh ni ~a ra i ba bi ca Sr bi je voj ni slu ̀ be nik Ve ri ca Mi lo va no vi}.

Stru~ wa ci Kli ni ke za ne fro lo gi ju VMA iz lo ̀ i li su naj no vi ja sa zna wa o ane mi ji kod bo le -

sni ka sa bu bre ̀ nom in su fi ci jen ci jom, ulo zi me di cin ske se stre – teh ni ~a ra u ko rek ci ji ane mij -

skog sin dro ma, zdrav stve no-vas pit nom ra du i hi gi jen sko-di je tet skom re ̀ i mu kod bo le sni ka sa

hro ni~ nom bu bre ̀ nom in su fi ci jen ci jom, una pre |e wu kva li te ta ra da u zdrav stve noj ne zi i ulo zi

me di cin ske se stre – teh ni ~a ra u edu ka ci ji gra |a na za do na ci ju or ga na.

Aktivnosti Balkanskog komiteta

vojne medicine

Stru~ wa ci VMA, pu kov nik prof. dr \o ko Mak si} i ma jor doc. dr Bo ban \or |e vi}, pred -

sta vqa li su na {u ze mqu na pret kon gre snom sa stan ku Bal kan skog ko mi te ta voj ne me di ci ne odr -

`a nom od 11. do 13. mar ta 2010. u Dra ~u (Al ba ni ja). To kom sa stan ka, pred stav ni ci ze ma qa ~la -

ni ca ko mi te ta di sku to va li o svim te ku }im pi ta wi ma ra da ko mi te ta i o ak tiv no sti ma rad nih gru -

pa. De le ga ci je ze ma qa ~la ni ca ko mi te ta vi so ko vred no va le su zna ~a jan do pri nos na {e sa ni tet -

ske slu ̀ be u odr ̀ a va wu edu ka tiv nog kur sa o te mi Ur gent na sta wa u voj noj hi rur gi ji i in ter noj

me di ci ni, ko ji je kra jem 2009. odr ̀ an u VMA. Do go vo re no je da se u okvi ru ko mi te ta kon sti tu i -

{e i rad na gru pa ~i ji }e de lo krug ra da bi ti te le me di ci na.

De taq no su raz mo tre ne ak tiv no sti oko pri pre me na red nog 15. kon gre sa ko ji }e se odr ̀ a ti

u Gr~ koj od 30. ma ja do 3. ju na 2010. go di ne.

Saradwa sa fakultetima u Srbiji

Ve }e po sle di plom skih stu di ja VMA raz ma tra lo je na 34. re dov noj sed ni ci pred lo ge nad -

le ̀ nih ka te dri o no vim sa sta vi ma ko mi si ja za po la ga we spe ci ja li sti~ kih is pi ta u toj usta no -

vi. U sa stav ko mi si ja za 42 spe ci ja li za ci je iz obla sti me di ci ne, sto ma to lo gi je i far ma ci ja

pred lo ̀ en je 261 na stav nik, a 111 je sa me di cin skih fa kul te ta u Be o gra du, Kra gu jev cu, Ni {u

i No vom Sa du, sto ma to lo {kog i far ma ce ut skog fa kul te ta u Be o gra du.

An ga ̀ o va we pro fe so ra sa ci vil nih fa kul te ta je du go go di {wa prak sa, ali i za kon ska

oba ve za VMA, a ste pen wi ho vog u~e {}a u is pit nim ko mi si ja ma po ka za teq je do bre sa rad we

na stav ni ka VMA i osta lih fa kul te ta u ze mqi. Tre nut no se u VMA na raz li ~i tim spe ci ja li za -

ci ja ma na la zi 175 le ka ra, sto ma to lo ga i far ma ce u ta, od ~e ga je 76 spe ci ja li za na ta iz ci -

vil nih zdrav stve nih usta no va Sr bi je i de vet iz ze ma qa re gi o na. Spe ci ja li za ci je u zdrav stve -

noj stru ci VMA je po ~e la sa mo stal no da or ga ni zu je 1979. i do sa da je i{ko lo va no vi {e od

1.600 spe ci ja li sta.

38

povodi

Danas je sve mnogo druga~ije u odnosu

na prole}e 1999. kada su zavijale

sirene i gruvale bombe. Premalo je

vremena pro{lo za izricawe

istorijskog suda o te{kom vremenu

koje je imalo samo dva junaka – narod

i vojsku. Nevine `rtve i te{ka

razarawa bole nas sve ove godine

a te{ko se suo~avamo s odgovorom na

pitawe: zar je to moralo da se dogodi?

Opro{taj du

39

Mo ̀ da se on da {woj po li ti ci i po li ti ~a ri ma, na {im i svet -

skim, mo ̀ e {to-{ta sta vi ti na du {u, ali te {ko da }e se na }i pri -

hva tqi vo oprav da we za upo tre bu ono li ke voj ne si le uz obi qe pri -

me ra kr {e wa me |u na rod nog pra va, re zo lu ci ja Uje di we nih na ci je,

spo ra zu ma, de kla ra ci ja...

Ono {to ni ka da ne }e mo mo }i da vra ti mo i {to nas naj vi {e

bo li je su qud ski `i vo ti, uglav nom ci vil nog sta nov ni {tva.

Ma la Mi li ca Ra ki} da nas bi bi la sred wo {kol ka da joj de -

tiw stvo ni su pre se kli {rap ne li avi on ske bom be. Ko le ge iz RTS-a

za u vek su osta li na rad nim me sti ma jer su ih ta mo pro na {li pro jek -

ti li. Vi {e hi qa da `i vo ta uga {e no je to kom 78 da na dej sta va avi ja -

ci je ko joj su da ta sva pra va. Kao u vi deo igra ma ru {i li su objek te,

po ga |a li {ko le, vo zo ve, bol ni ce... Mo glo im se. Tih da na do bro

smo na u ~i li jo{ je dan po jam: „ko la te ral na {te ta”. O~i gled na na -

sta va. To je onaj bak suz ka da se pi lo tu „omak ne”, a ne sre} nik po dig -

ne ku }u ba{ na ta mo gde je „pro ma {io”. Na |e se ~o vek u zlom ~a su

na po gre {nom me stu ili ku pi kar tu za ma le ro zni au to bus. Ta ko su

bar po ku {a li da nam ob ja sne...

[ta sve ovaj na rod ni je iz dr ̀ ao.

Rat je, ka ̀ u, bio ne iz be ̀ an. Ka kav je to rat bio i {ta je to

{to se ne mo ̀ e iz be }i ako mu pret ho de me se ci, go di ne?

U to vre me bi la su sa mo dva ju na ka: na{ na rod i na {a voj ska.

Voj ska se bra ni la ka ko je zna la i ume la, a na rod je bio uz wu. ̂ i ni -

la je to ~a sno, hra bro i ume {no. O to me }e sve do ~i ti svi ko ji ma je

io le sta lo do isti ne. ^ak i ko le ge s dru ge stra ne ni {a na, po sle

pot pi si va wa Ku ma nov skog spo ra zu ma. Je di no im ni je ja sno gde su

bi li sve to vre me ka da ne ma me sta na ko je ni je pa la bom ba. A oni

`i vi i teh ni ka na bro ju.

Be {e pot pi sa na i Re zo lu ci ja 1244 ko ja ga ran tu je ce lo vi tost i

te ri to ri jal ni in te gri tet dr ̀ a ve Sr bi je...

Iz mi ri smo se sa sve tom i svet sa na ma.

Da nas, sve ma we pi ta mo za sil ne mi li jar de do la ra {te te a

sve vi {e ka ko da iz sve ga iz vu ~e mo va qa ne po u ke i na |e mo pra vi

put. Je smo za sa rad wu, Evro pu, uki da we vi za, pla sman ro ba, uslu ga,

ka pi ta la... Do sta nam je su ko ba, ne si gur no sti, ne ma {ti ne, stra ha,

pret wi... Sr bi ja je jed na od naj sta ri jih dr ̀ a va na sta rom kon ti nen -

tu, ima svo je me sto i zna ~e we. Od svog osni va wa bo ri la se sa mo za

slo bo du i mir, pro tiv ugwe ta va wa, oti ma wa, ko ma da wa, fa {i zma i

na me ta wa tu |e vla sti.

Sr bi ja ima voj sku, {ko lo va ne, vi so ko o bu ~e ne pri pad ni ke, sa -

vre me ni si stem {ko lo va wa i ospo so bqa va wa, usko ro pro fe si o -

nal nu, sprem nu za sve tri mi si je. Voj sku kao ga rant sta bil no sti,

sprem nu da po mog ne svom na ro du i na ro di ma sve ta, ~u va mir, qud -

ske `i vo te, plo do ve wi ho vog ra da...

Bran ko KO PU NO VI]

gog pam}ewaa da se me wa vre me, ka ̀ u, ja ve se sta re ra ne. Na ro ~i to s pro -

le }a. Tup bol opo me ne da su ne ka da mno go bo le le. Ta ko je sa

te lom, du {a je ne {to dru go. Ona za ce qu je mno go spo ri je i stal -

no tra ̀ i od go vo re na te {ka pi ta wa.

Je da na est go di na po sle...

Ka da po mi sli mo na mart 1999. go di ne, pr vo ~e ga se se }a mo je -

su si re ne i bom be, a ne Ram bu je i Ku ma nov ski spo ra zum. Vre me ka da

je, po put Atlan ti de, po to nu lo car stvo ra zu ma pod uda rom to pu za.

Sr bi ja se u pr o le }e 1999. na {la kao usa mqe no ostr vo ko je je tre -

ba lo da po to pi sa mo se be ili }e to u~i ni ti ne ko dru gi u we no ime.

Isto rij ski gle da no, ma lo je vre me na pro te klo da bi se dao ko -

na ~an sud o ge ne zi za mr {e nih zbi va wa na na {im pro sto ri ma ~i ji

je re zul tat bio po dig nut ma~ u po ku {a ju da se pre se ~e srp ski, bal -

kan ski, evrop ski, svet ski Gor di jev ~vor. I da nas se lo me ko pqa oko

de fi ni ci je ono ga {to nas je sna {lo. Ne ki to otvo re ni na zi va ju

agre si jom, neo bja vqe nim ra tom, va zdu {nom kam pa wom ili jed no -

stav no – bom bar do va wem. Be {e je dan za ni mqiv te le vi zij ski kviz

„Sam pro tiv svih”, ~i ji je na slov od go va rao sli ka ma pri li ka to kom

tih 78 da na.

U oke an ski du bo koj obla sti me |u na rod nih od no sa te {ko da bi

se na {la de fi ni ci ja svih pro tiv re~ no sti sa vre me nog sve ta sa pli -

ta nih nad ~i we ni com da ma le na Sr bi ja je ste po sto ja na ta~ ka ko ja se

te {ko bri {e sa ge o graf ske kar te. A mi smo ta kav na rod, emo ci je su

nam ~e sto pri sut ne, pa se po zi va mo na sa vest, pra vi~ nost, sa ve zni -

{tvo... Ka sno shva ta mo da je to ga ma lo ili ni ma lo u sve tu gde pre o -

vla da va hla dan in te res: po li ti~ ki, eko nom ski, voj ni...

[ta smo ura di li za pro te klih je da na est go di na?

Pre sve ga, usle di le su krup ne dru {tve ne pro me ne u sve tlu ne -

mi nov nog raz la za sa pre |a {wom po li ti kom i op te re }u ju }om hi po te -

kom ra to va na pro sto ri ma ne gda {we Ju go sla vi je. Sr bi ja je sa mo -

stal na, su ve re na, me |u na rod no pri zna ta, uva ̀ a va na dr ̀ a va, ~la ni -

ca Uje di we nih na ci ja, po u zdan part ner, fak tor sta bil no sti u re gi o -

nu. Tra si ran je put ka Evrop skoj uni ji.

Po di gli smo mo sto ve, de li mi~ no ob no vi li fa bri ke, po pra vi li

pu te ve... Do du {e, jo{ pro la zi mo po red ru i ni ra ne zgra de biv {eg Ge -

ne ral {ta ba, sto je ~a |a vi zi do vi po ne kih ha la, o`iq ci na fa sa da -

ma... Po red na {eg uro |e nog da ra za la kim opro stom i te {kim za bo -

ra vom, u za me ta wu tra go va bom bar do va wa po mo gli su tran zi ci ja,

tran sfor ma ci ja, svet ska eko nom ska kri za...

Na to je sa op {tio da su ze mqe ~la ni ce

Ali jan se obe }a le da }e obez be di ti jo{ 600

in struk to ra za obu ku av ga ni stan skih bez bed -

no snih sna ga, {to je kqu~ ni ele ment u we go -

voj stra te gi ji u bor bi pro tiv ta li ba na.

Na sku pu po sve }e nom evrop skoj bez bed -

no sti u Pal ma de Ma jor ki, port pa rol Na toa

Xejms Apa tu raj na veo je da }e no vi in struk -

to ri, za jed no sa 1.000 onih ~i je je ras po re -

|i va we na ja vqe no u de cem bru, ~i ni ti po lo -

vi nu od po treb nog bro ja oso bqa ko je }e ob u ~a va ti bez bed no sne sna ge Av ga ni sta na.

To zna ~i da }e uku pan broj no vih voj ni ka ko je }e po sla ti evrop ske i osta le ~la ni -

ce Ali jan se do sti }i 9.500. Oni }e se pri dru ̀ i ti kon tin gen tu od 30.000 no vih ame ri~ -

kih voj ni ka.

Pred vi |e no je da do kra ja sle de }e go di ne broj voj ni ka u av ga ni stan skoj Na rod noj

ar mi ji sa 97.000 bu de po ve }an na 171.600, a da broj po li ca ja ca u Na ci o nal noj po li -

ci ji po ra ste sa po sto je }e 94.000 na 134.000.

40

MERIDIJANIPriprema Mirjana SANDI]

Ki na je ob ja vi la da }e po ve }a we we nog

voj nog bu xe ta za 2010. go di nu bi ti 7,5 od -

sto u od no su na pro {lu go di nu, {to je naj -

ma we po ve }a we u po sled woj de ce ni ji. Voj -

ni bu xet za ovu go di nu iz no si }e 532,1 mi -

li jar du ju a na (sko ro 57 mi li jar di evra),

sa op {tio je no vi na ri ma port pa rol Par -

la men ta Li Xa o sing uo ~i po ~et ka ple nar -

nog za se da wa Na ci o nal ne skup {ti ne. To

je po ve }a we od pri bli ̀ no 37 mi li jar di

ju a na u od no su na pro {lo go di {wi voj ni

bu xet, re kao je on.

Pr vi put u vi {e go di na pla ni ra no po -

ve }a we voj nog bu xe ta je jed no ci fre no. Pro {le go di ne pla ni ran je rast voj nog bu xe ta

od 14,9 od sto. „Ki na se za la ̀ e za mir, je di ni ciq we nih voj nih sna ga je da {ti ti svoj

su ve re ni tet i te ri to ri jal ni in te gri tet“, re kao je Li Xa o sing.

On je do dao da iz dva ja wa za voj sku pred sta vqa ju 6,4 od sto ukup nih fi skal nih tro -

{ko va ze mqe za 2010. go di nu, {to je na istom ni vou kao i pro {le go di ne.

1. april 2010.

Vla sti Kir gi zi je na ja vi le su da SAD na me -

ra va ju da iz gra de voj nu ba zu, vred nu pet mi li o na

do la ra, za obu ku lo kal nih voj ni ka, ka ko bi po -

mo gli u bor bi pro tiv me |u na rod nog te ro ri zma.

Na te ri to ri ji cen tral no a zij ske dr ̀ a ve ve} po -

sto ji ame ri~ ka voj na ba za, u Ma na su, ne da le ko

od glav nog gra da Bi {ke ka, ko ju Pen ta gon ko ri sti

kao re gi o nal no ~vo ri {te za rat u su sed nom Av -

ga ni sta nu.

U sa op {te wu kir gi skog mi ni star stva od -

bra ne na vo di se da }e ba za za obu ku – sa ka sar -

na ma, u~i o ni ca ma, po li go ni ma – bi ti iz gra |e na

u bli zi ni gra da Bat ke na na ju gu biv {e so vjet ske

re pu bli ke. Vre me iz grad we ni je po me nu to.

Vla da Kir gi zi je je pro {le go di ne od u sta la

od za tva ra wa ba ze u Ma na su, iz gra |e ne 2001,

po {to su SAD utro stru ~i le za kup ni nu.

SAD namerava da izgradi

vojnu bazu u Kirgiziji

Jo{ 600 instruktora za Avganistan

Or ga ni za ci ja spo ra zu ma o ko lek tiv noj bez -

bed no sti, voj ni blok od se dam ze ma qa pred vo |e -

nih Ru si jom, pot pi sa la je pr vi spo ra zum sa Uje -

di we nim na ci ja ma. Tekst su pot pi sa li ge ne ral ni

se kre tar UN Ban Ki Mun i ge ne ral ni se kre tar

Or ga ni za ci je Ni ko laj Bor |u ̀ a.

Spo ra zum pred vi |a sa rad wu u „do me nu re -

{a va wa kon fli ka ta, bor be pro tiv te ro ri zma,

tran sna ci o nal nog kri mi na la, kri jum ~a re wa

oru` ja i ru ko vo |e wa van red nim si tu a ci ja ma“.

Ban Ki Mun je re kao da bi Uje di we ne na ci je tre -

ba lo bli ski je da sa ra |u ju sa re gi o nal nim bez -

bed no snim gru pa ma.

Bor |u ̀ a je iz ja vio da bi ta or ga ni za ci ja,

ko ja oku pqa Ru si ju, Be lo ru si ju, Jer me ni ju, Ka zah -

stan, Kir gi stan, Uz be ki stan i Ta xi ki stan, mo gla

da de lu je i van te ri to ri ja tih ze ma qa. „Mo gle

bi, na zah tev UN, da se {a qu mi rov ne sna ge van

zo ne Ugo vo ra o ko lek tiv noj bez bed no sti, na pri -

mer u Afri ku“. Pot pi si va we ovog spo ra zu ma je

„pri zna we au to ri te ta na {e or ga ni za ci je, we -

nog ka pa ci te ta da do pri ne se ga ran ci ja ma svet -

ske bez bed no sti“, re kao je on.

Ru ski iz voz na o ru ̀ a wa i voj ne

opre me pre ma {io je la ne 8,8 mi li jar di

do la ra, iz ja vio je za me nik {e fa ru ske

Fe de ral ne slu ̀ be za voj no teh ni~ ku sa -

rad wu Alek san dar Fo min, ko ji o~e ku je da

}e ovo go di {wa pro da ja na ino stra nim

tr ̀ i {ti ma ta ko |e bi ti uspe {na. Ru si ja

je u 2009. go di ni iz ve zla oru` je i voj nu

opre mu u 62 ze mqe, a sa rad wu u obla sti

od bra ne ostva ru je sa vi {e od 80 dr ̀ a va.

Voj na pred u ze }a an ga ̀ o va na na iz vo znim

po slo vi ma za ra di la su vi {e od 8,8 mi li jar di do la ra, ka zao je Fo min.

„Pre ma na {im pro ce na ma, ova go di na bi }e ta ko |e uspe {na. O~e ku je se da }e

ino stra ni kup ci do bi ti oru` je, voj nu opre mu i teh no lo gi ju ru ske pro iz vod we u vred no -

sti ve }oj od de vet mi li jar di do la ra“, is ta kao je Fo min. Me |u naj ve }im uvo zni ci ma ru -

skog oru` ja, voj ne opre me i teh no lo gi je su Al ̀ ir, Ve ne cu e la, In di ja i Ki na. Fo min je

re kao da te ze mqe u~e stvu ju sa vi {e od 70 pro ce na ta u ru skom iz vo zu na o ru ̀ a wa.

Kina planira rast vojnog buxeta od 7,5 odsto

Ruski izvoz oru`ja

prema{io 8,8 milijardi dolara

Potpisan sporazum

UN i vojnog bloka pod

vo|stvom Rusije

41

Pi{e

Aleksandar RADI]

P A R A L E L E

Ameri~ki lovci unaoru`awu Rumunije

Ru mu ni ja se od lu ~i la za na bav ku ame ri~ kih bor be -

nih avi o na, a jav nost je o to me oba ve {te na 23.

mar ta, po sle sed ni ce Vr hov nog sa ve ta od bra ne

na ko joj je raz ma tran pred log na rux bi ne.

Pla nom mo der ni za ci je RV Ru mu ni je, flo ta mo der -

ni zo va nih, ali osta re lih MiG-21Lan ceR, za me ni }e se u

tri fa ze. U pr voj fa zi u na o ru ̀ a we }e bi ti uve de na

24 po lov na lov ca F-16 pod va ri jan te „blok 25“. Za tim

}e usle di ti na bav ka jo{ 24 F-16, ali znat no sa vre me -

ni jih pod va ri jan ti „blok 50“ i „blok 52“. U tre }oj fa -

zi u na o ru ̀ a we }e bi ti uve de na 24 no vo i zra |e na vi -

{e na men ska bor be na avi o na F-35. Ka da oni bu du pri -

mqe ni, ras ho do va }e se F-16 iz pr ve fa ze mo der ni za -

ci je. Pro ces fa znog pre na o ru ̀ a wa RV Ru mu ni je po tra -

ja }e de set go di na.

Mi ni star stvo od bra ne

Ru mu ni je do ne lo je od lu ku, ali

sa da se jo{ mo ra sa ~e ka ti sa -

gla snost par la men ta za pot pi -

si va we ugo vo ra. Iz re so ra od -

bra ne ve} su uka za li na to da

se na bav ka ame ri~ kih avi o na

sma tra za va ̀ an po li ti~ ki po -

tez jer }e se tim po slom po dr -

`a ti „ru mun sko-ame ri~ ko stra -

te {ko part ner stvo“ i obez be -

di ti efi ka sno u~e {}e RV Ru mu -

ni je u ak tiv no sti ma Na toa.

Od lu kom da se na ru ~e F-16 za vr {i lo se vi {e go di {we

`e sto ko nad me ta we iz me |u

glav nih kon ku re na ta na svet -

skom tr ̀ i {tu vi {e na men skih

bor be nih avi o na. Na bav ka po -

lov nih sta rih se ri ja F-16, kao

pre la zno re {e we, ozbiq no se

po mi we ve} vi {e go di na. Ia ko

zva ni~ ni iz vo ri ni su po tvr di li

ce nu, mo ̀ e se za re a li sti~ nu

ra ~u na ti pro ce na da }e tro {ak

na bav ke po lov nih avi o na sa

pre o bu kom le ta~ kog i teh ni~ kog

sa sta va, na bav kom si mu la to ra

le ta i bor be nog te re ta i teh -

ni~ kom po dr {kom na rok od tri

do pet go di na, ko {ta ti oko 1,3

mi li jar de do la ra.

Do la zak F-16 sma tra se hit nom po tre bom i za to

}e oni do }i u je di ni ce 2013. go di ne. Za na bav ku

24 usa vr {e na F-16 po treb no je do 3,5 mi li jar -

di do la ra pre ma pro ce na ma od pre par go di na, ka da

se u Mi ni star stvu od bra ne Ru mu ni je ozbiq no raz ma -

trao sa da pri hva }e ni plan fa znog pre na o ru ̀ a wa.

Za ru mun ski po sao vr lo upor no se bo rio {ved -

ski SA AB, ko ji nu di no ve gri pe ne, po god ne za di rek tan

pre la zak sa lo va ca dru ge po sle rat ne ge ne ra ci je (mig

21) u do ba sa vre me ne teh ni ke. Od lu ka Ru mu na da na ba -

ve 24 F-16 pred sta vqa iz ne na |e we za [ve |a ne. Pred -

stav ni ci fir me SA AB po ka za li su ne za do voq stvo u

neo bi~ no otvo re nom sti lu, jav no go vo re }i da su Ru mu -

ni po ~i ni li gre {ku {to su uze li po lov ne avi o ne. Iz

SA AB-a su na gla si li da SAD ne obe }a va ni {ta ka da se

ra di o po god no sti ma za ru mun sku pri vre du, a da bi u

slu ~a ju da su Ru mu ni uze li {ved ski avi on do bi li pri -

li ku da sa mi mon ti ra ju no vu teh ni ku u svo joj fa bri ci.

Na po sao sa Ru mu ni ma ra ~u na li su i udru ̀ e ni

evrop ski pro iz vo |a ~i sa eu ro faj te rom i fran cu ska

fir ma Da so sa ra fa lom. Oni ni su bur no pro te sto va -

li po put [ve |a na ka da su u Bu ku re {tu obe lo da ni li da

su se od lu ~i li za ame ri~ ku po nu du.

Ru mu ni ja ni je je di na dr ̀ a va ko ja se u pret hod nih

ne ko li ko go di na od lu ~i la da pro -

blem mo der ni za ci je pri vre me no

pre mo sti po lov nim avi o ni ma. To

su ve} u~i ni li Bra zil ci, na bav -

kom fran cu skih po lov nih lo va ca

mi ra` 2000, ko ji tre ba da le te

do ko na~ nog ugo vo ra za no ve avi -

o ne. Fran cu zi ima ju ve li ke {an -

se da osta nu u igri i da mi ra ̀ e

2000 za me ne ra fa li ma.

Ovih da na ^i le je na ru ~io

18 po lov nih F-16 iz vi -

{ko va RV Ho lan di je, kao

do da tak za eska dri lu od 18 pri -

me ra ka ko je su na sli ~an na ~in

na ba vi li 2006. go di ne. Ne zva -

ni~ ni iz vo ri po mi wu da su ti avi -

o ni pla }e ni vr lo po voq no, pri -

bli ̀ no 100 ili 134,2 mi li o na

evra.

Ar gen ti na se za 100 mi li o -

na do la ra, a ne evra, od lu ~i la da

na ba vi 13 po lov nih mi ra ̀ a F1 od

Jor da na. Pla no vi mo der ni za ci je

u dr ̀ a va ma ni ̀ e pla te ̀ ne mo }i

mo ra }e da se pod mi re po lov nim

avi o ni ma jer bu xe ti ne }e mo }i da

pre ̀ i ve su dar za vi so kim ce na ma

no vih le te li ca.

Ia ko }e se ce na F-35 kre ta -

ti iz me |u 95 i 113 mi li o na do -

la ra (uz re al nu pro ce nu da }e

ra sti), taj avi on pro na }i }e zna tan broj ko ri sni ka.

Za sa da zna mo da su u na {em su sed stvu Ru mu ni ve} od -

lu ~i li da u na o ru ̀ a we uve du avi on bu du} no sti ne kih

~e ti ri-pet go di na po sle uvo |e wa tog avi o na u na o ru -

`a we SAD. Bi }e to dra ma ti ~an teh no lo {ki skok za

ru mun ske pi lo te i teh ni ~a re. Ve ro vat no je na od lu ku o

fa znom pre na o ru ̀ a wu, osim eko nom skih fak to ra,

uti ca la pro ce na vre me na po treb nog da bi se pri pre -

mi la kva li tet na pre o bu ka ka dra. Ru mu ni }e mo ra ti da

pu no u~e i da kon cen tri {u qud stvo na jed nom me stu da

bi se lak {e ovla da lo sa vre me nim avi o ni ma.

Bi}e vrlo

interesantno

pratiti rumunska

iskustva sa

faznim modelom

preobuke.

Na primerima

drugih dr`ava,

koje su direktno

sa aviona kao

{to su mig 21

i mig 29

prelazile na

savremene

avione,

pokazalo se da

je problema

sa obukom bilo

mnogo vi{e

u odnosu na

pesimisti~ne

procene.

U Poqskoj se

ra~unalo sa

tim da }e pre

dolaska F-16biti dovoqno

pove}ati nalet

na migu 29.

Me|utim, kada su

iz ~istokrvnog

lovca pre{li

u kabinu

vi{enamenskog

borbenog

aviona, piloti

su se suo~ili

sa puno te{ko}a.

^ak i vi so ko ra zvi je ne dr -

`a ve pre i spi tu ju po nu de da bi

pro na {le po vo qan od nos ce ne

i efi ka sno sti. Ovih da na Mi -

ni star stvo od bra ne Dan ske

od lo ̀ i lo je za 2014. go di nu

od lu ku o iz bo ru no vog bor be -

nog avi o na za za me nu F-16. U

me |u vre me nu 18 F-16 bi }e ras -

ho do va no, ali `i vot ni vek 30

ko ma da pro du ̀ i }e se do 2016.

go di ne. Raz log za od la ga we su

ce ne – do sa da je fa vo ri zo va -

ni F-35 pre ma po nu di iz 1999.

go di ne, ka da se Dan ska pri dru -

`i la ti mu dr ̀ a va u ra du na

tom avi o nu, tre ba lo da ko {ta

vi {e od 50 mi li o na do la ra, a

sa da se go vo ri o dvo stru ko ve -

}oj ce ni. Za to je Dan ska 17.

mar ta od lu ~i la za od u sta ja we

od na bav ke F-35 i no vu pro ce -

du ru iz bo ra lov ca sa od lo ̀ e -

nim ro kom za od lu ku.

42

Od po~etka 19. veka,

kada je Francuska

predstavqala vode}u

evropsku silu, do 1918.

godine i zajedni~ke pobede

u Prvom svetskom ratu,

francusko-srpske odnose

krasilo je otkrivawe i

oblikovawe zajedni~kih

interesa, uz sve zna~ajniji

patronat mo}ne Francuske

narodu koji se na jugu

Evrope, na Balkanu,

borio za oslobo|ewe

od Otomanske i

Austrougarske imperije

To kom 19. ve ka Fran cu ska je bi la jed na od vo de }ih evrop skih i svet skih si la. Za

vre me Na po le o na, da kle do 1815. go di ne i Be~ kog kon gre sa, pred sta vqa la je do -

mi nant nu si lu u Evro pi da bi se po sle Na po le o no vog po ra za po la ko vra }a la u

evrop ski kon cern ve li kih si la, naj pre u pe ri o du Pr ve re sta u ra ci je 1815–1830.

go di ne, a on da, ne {to br ̀ e, u pe ri o du Dru ge re sta u ra ci je 1830–1848. Za vre -

me Dru ge re pu bli ke i Dru gog car stva, to kom pe de se tih i {e zde se tih go di na 19. ve ka,

po la ko je osva ja la po zi ci ju vo de }e kop ne ne evrop ske si le, ka kvu je ima la i to kom ne -

ko li ko ra ni jih sto le }a isto ri je Evro pe. Sim bo li~ ki, kao jed na od po bed ni ca u Krim -

skom ra tu, Fran cu ska 1856. go di ne, Pa ri skim mi rom, pre u zi ma re al no vo| stvo na

kon ti nen tu po sle vi {e od ~e ti ri de ce ni je ru ske do mi na ci je. Ali, to ni je du go tra ja lo.

Sud bo no sni do ga |aj ko ji je od re dio da qi po lo ̀ aj Fran cu ske u Evro pi u na red -

nih vi {e od po la ve ka, bi lo je uje di we we Ne ma~ ke. Bi zmar ko va Ne ma~ ka po ra zi la je

Fran cu sku 1870–1871. go di ne, od u ze la joj dve va ̀ ne po kra ji ne Al zas i Lo ren i he ge -

mo ni ju na sta rom kon ti nen tu. Fran cu ska je ta da go to vo na ko le ni ma su o ~e na sa do mi -

nant nom, uje di we nom i u svim pa ra me tri ma mo }i su per i or ni jom dr ̀ a vom. Pod uti ca -

jem Ne ma~ ke, Fran cu ska je u to vre me di plo mat ski naj i zo lo va ni ja si la u Evro pi.

Ja~awe kulturnog uticaja

U pe ri o du od 1871. do 1914. go di ne Fran cu ska je `i ve la za re van{ ne ma~ koj

dr ̀ a vi i po vra }aj Al za sa i Lo re ne. ^i ta va na ci ja se na pre gla u na me ri da po vra -

ti ne gda {wi sjaj i pri mat u Evro pi. Am bi ci je su ostva re ne tek 1918. go di ne, po sle

po be de u Pr vom svet skom ra tu. Do ta da, Fran cu sku je o~e ki vao du gi put pre o bli ko -

va wa me |u na rod nih od no sa na sta rom kon ti nen tu. Svog naj va ̀ ni jeg sa ve zni ka ta da

1. april 2010.

Francusko-srpski odnosi Dr Dragan PETROVI]

Bu|ewe

prijateqstva

Timo~ka divizija u Solunu

Ob re no vi}. Ia ko je Fran cu ska po sle po ra za od Ne ma~ ke 1871. go -

di ne i to kom se dam de se tih go di na 19. ve ka ima la znat no uma wen

rej ting na me |u na rod noj sce ni, upra vo je we na di plo ma ti ja zdu {no

po mo gla in te re se Sr bi je na Ber lin skom kon gre su, na ro ~i to kad je

bi la go vo ra o te ri to ri jal nom pro {i re wu na jug, po seb no Vra we.

To kom osam de se tih go di na i fran cu ski ka pi tal pro di rao je sna ̀ ni -

je u Sr bi ju. Me |u tim, tek je for mi ra we An tan te i zbli ̀ a va we

Fran cu ske i Ru si je pod sta klo mno ge u Sr bi ji da ak tiv ni je po tra ̀ e

al ter na ti vu au stro fil skoj po li ti ci, pa po sle Maj skog pre vra ta

1903. go di ne do la zi do ko na~ nog pre o kre ta u spoq noj po li ti ci Sr -

bi je. Ta da se Sr bi ja pri kqu ~u je An tan ti.

Oprezna podr{ka

U pe ri o du od 1903. go di ne fran cu ska po li ti ka po dr ̀ a va la je

na je dan oba zriv i ume ren na ~in srp ske te ̀ we za oslo bo |e wem i uje -

di we wem od osta ta ka Oto man ske im pe ri je na Bal ka nu. Po raz Ru si je

u ra tu sa Ja pa nom 1905. go di ne, re for ma ru ske voj ske i iz be ga va we

no vih rat nih su ko ba, Anek si o na

kri za 1908. go di ne i bal kan ski ra -

to vi, na te ra li su fran cu sku i ru -

sku di plo ma ti ju na ume re no po pu -

{ta we u po gle du za stu pa wa srp skih

in te re sa u kon flik tu sa di plo ma ti -

ja ma Cen tral nih si la. Na pro tiv,

fran cu sko jav no mwe we bi lo je ve -

o ma na klo we no Sr bi ma tog vre me -

na, {to je po mo glo u pri do bi ja wu

{i re me |u na rod ne po dr {ke za kon -

cept uje di we wa Sr ba i dru gih Ju -

`nih Slo ve na, ra ~u na ju }i i one ko -

ji su `i ve li u Au stro u gar skoj.

Fran cu ska je ta da sil no po mo gla

Sr bi ji i Cr noj Go ri u pro ce su na o -

ru ̀ a va wa i pri pre ma za bu du }e

svet ske su ko be. U vre me ca rin skog

su ko ba sa Au stro u gar skom, upra vo

je fran cu ska po mo} naj vi {e zna ~i -

la za o~u va we eko nom ske ne za vi -

sno sti Sr bi je.

U pe ri o du bal kan skih ra to va

fran cu ska di plo mat ska po mo} i

po sre do va we znat no su po mo gli da

rat ni uspe si Sr bi je i Cr ne Go re

do bi ju svo ju di plo mat sku po tvr du.

Isti na, ka da je bi lo go vo ra o spo -

ru oko raz gra ni ~e wa sa Al ba ni jom

ko ja je for mi ra na u tom op se gu na

in si sti ra we au stro u gar ske, bri tan ske i ne ma~ ke di plo ma ti je (uz sa -

gla snost ita li jan ske), Fran cu ska je sa ve to va la ru sku i srp sku stra -

nu da pri sta nu na kom pro mi sna re {e wa. To se od no si i na kon flikt

oko Ska dra.

Po ~et kom Pr vog svet skog ra ta u Sr bi ji i Cr noj Go ri de lo va la

je broj na fran cu ska voj na mi si ja, ko ja je, uz iz ve sna voj na ode qe wa

i sa ni tet sku slu ̀ bu, za jed no sa srp skom voj skom i na ro dom pod ne la

rat ne na po re 1914–1915. i po vla ~i la se pre ko Al ba ni je. Fran cu -

ska je bi la ve o ma za in te re so va na da po mog ne srp skim na po ri ma da

se od u pre Cen tral nim si la ma ia ko je i sa ma bi la pri kle {te na od

glav ni ne ne ma~ kih ar mi ja, ko je su naj ve }i deo ra ta dr ̀ a le po zi ci je

u ro vov skom su ~e qa va wu na do mak Pa ri za. Ta ko |e, po mo gla je eva ku -

a ci ju srp ske voj ske po ~et kom 1916. go di ne, wen opo ra vak i for mi -

ra we So lun skog fron ta.

Mo ̀ e se re }i da je od 1903. go di ne fran cu ski uti caj u Sr bi ji

iz jed na ~en s ru skim, dok, od kra ja 1917. go di ne i ru ske re vo lu ci je, u

Sr bi ji i no vo for mi ra noj dr ̀ a vi ju ̀ nih Slo ve na Fran cu ska ostva -

ru je naj ve }i uti caj. Za jed ni~ ko is ku stvo u Pr vom svet skom ra tu do -

dat no je pod sta klo raz vi ja we srp sko-fran cu skih od no sa ko je je ta da

pre ra slo u iskre no i du bo ko pri ja teq stvo.

(Nastavak u slede}em broju)

43

na la zi u Ru si ji, pa je u pe ri o du 1889–1891. go di ne, kao re zul tat

obo stra nih in te re sa, for mi ran ~vr sti sa vez pod na zi vom An tan ta.

U tom, do sta du ga~ kom pe ri o du od jed nog ve ka, po sto ja le su od -

re |e ne va ri ja ci je u od no si ma Fran cu ske sa Sr bi ma u Sr bi ji, Cr noj

Go ri i dru gim srp skim et ni~ kim obla sti ma u Oto man skoj im pe ri ji i

Au stro u gar skoj. Ali, ge ne ral no re ~e no, oni su bi li iz u zet no do bri,

pri ja teq ski, ~e sto i sa ve zni~ ki. U kul tu ri, fran cu ski uti caj bio je

do mi nan tan me |u Sr bi ma.

Od svih ve li kih za pad nih si la (Ne ma~ ka, Fran cu ska i an glo -

sak son ske ze mqe – Ve li ka Bri ta ni ja i SAD), mo ̀ e se re }i da je

Fran cu ska je di na ko ja je u pe ri o du du gom dva ve ka za i sta vo di la u

kon ti nu i te tu pri ja teq sku po li ti ku pre ma srp skom et ni~ kom pro sto -

ru i srp skim ze mqa ma. To kom 19. ve ka, ako iz u zme mo tur bu lent ni

pe ri od Na po le o no ve vla sti do 1815. go di ne, ko ji se po kla pa sa dve -

ma srp skim na ci o nal no o slo bo di la~ kim re vo lu ci ja ma pro tiv Tur -

ske, Fran cu ska je ima la pri ja teq ske i po vre me no do mi nant ne po zi -

ci je u od no su na srp ski et ni~ ki pro stor. To se na ro ~i to od no si na

pe ri od od ~e tr de se tih do se dam de -

se tih go di na, a za tim, po no vo, od

po sled we de ce ni je 19. ve ka.

Kul tur ni uti caj, uti caj ide ja

fran cu ske po li ti~ ke i dru {tve ne

mi sli na srp ski na rod bio je evi -

den tan, ma da je, po pra vi lu, bio

iz ra ̀ e ni ji me |u vi {im i ob ra zo -

va nim slo je vi ma. Fran cu ska kul tu -

ra br ̀ e je osva ja la srp ske kra je ve

van tur ske vla sti, na ro ~i to u Voj -

vo di ni i Hr vat skoj, ali je i u no vo -

o slo bo |e noj Sr bi ji ve} to kom pr -

ve po lo vi ne 19. ve ka bio iz ra zit.

Wi hov po li ti~ ki i dru {tve ni uti -

caj u Sr bi ji po seb no je bio iz ra -

`en to kom dru ge vla da vi ne kne za

Mi haj la, od 1860. do we go ve smr ti

1868. go di ne. Pr vi srp ski mi ni -

star od bra ne bio je Fran cuz Ipo -

lit Mon den, ko ji je od 1861. do

1865. re for mi sao srp sku voj sku i

na pra vio ve o ma uspe {an spoj sta -

ja }e, pro fe si o nal ne i ma sov ne,

na rod ne voj ske.

Po sta vqa se pi ta we, ~i me se

mo ̀ e ob ja sni ti to {to je fran cu ski

uti caj bio op {te pri hva }en u Sr bi ji

19. ve ka, mno go vi {e ne go dru gih ve -

li kih si la Za pa da? Na rav no, s iz u -

zet kom Ru si je, ko ja je, ipak, bi la naj -

u ti caj ni ja stra na si la na srp skim et ni~ kim pro sto ri ma po sled wih ne -

ko li ko sto ti na go di na, sve do re vo lu ci je 1918. go di ne. Ono {to raz -

li ku je srp sko-fran cu sko pri ja teq stvo od tra di ci o nal no do brih od no -

sa ko je Sr bi ima ju sa Ru si ma, ni je sa mo u et ni~ koj i kon fe si o nal noj

raz li ~i to sti, ve} i u ~i we ni ci da su srp sko-ru ski od no si i pre 19. ve -

ka ima li sto let nu tra di ci ju sa rad we i pri ja teq stva, {to se ne mo ̀ e

tvr di ti za od no se sa Fran cu zi ma, s ko ji ma Sr bi ni su ima li ve }e do -

di re i iz gra |e no pri ja teq stvo sve do po ~et ka 19. ve ka. Raz log za to

bi la je dr ̀ av na po li ti ka Fran cu ske, ko ja je ve ko vi ma pru ̀ a la re la -

tiv nu po dr {ku Oto man skoj im pe ri ji, pro tiv Hab zbur {kog car stva, ve -

li kog ri va la Fran cu za svu da po Evro pi. Po sled wi Fran cuz na po lo -

`a ju ko ji je za stu pao ta kvu po li ti ku bio je Na po le on Bo na par ta.

No, oslo bo |e na Sr bi ja br zo je upi ja la fran cu ski kul tur ni i idej -

ni uti caj. Ide je fran cu ske re vo lu ci je, ide je jed na ko sti, li be ra li zma i

prav de, bi le su ve o ma pri jem ~i ve i na ovim pro sto ri ma. Fran cu ski

je zik i kul tu ra pri hva ti li su naj pre vi {i slo je vi, a za tim i od ni ̀ i.

Kqu~ ni mo me nat bi lo je {ko lo va we elit nog de la srp ske in te li gen ci je

u Pa ri zu i Fran cu skoj. Sa dru ge stra ne, Sr bi su po sle zba ci va wa vi -

{e ve kov nih oko va tur skog rop stva i pri mi tiv no sti, ko ja im je bi la na -

me ta na, pro sto upi ja li evrop ske te ko vi ne.

For mi ra we An tan te iz me |u Fran cu ske i Ru si je 1891. pod sta -

klo je u Sr bi ji mno ge da od ba ce au stro fil sku po li ti ku di na sti je

Po ~et kom Pr vog svet skog ra ta u Sr bi ji i Cr noj Go ri de -

lo va la je broj na fran cu ska voj na mi si ja ko ja je, za jed no sa

srp skom voj skom i na ro dom, pod ne la sve rat ne na po re

1914–1915. i po vla ~i la se pre ko Al ba ni je. Fran cu ska je

bi la ve o ma za in te re so va na da po mog ne srp skim na po ri ma

da se od u pre Cen tral nim si la ma ia ko je i sa ma bi la pri kle -

{te na od glav ni ne ne ma~ kih ar mi ja, ko je su naj ve }i deo ra ta

dr ̀ a le po zi ci je u ro vov skom su ~e qa va wu na do mak Pa ri za.

Ta ko |e, po mo gla je eva ku a ci ju srp ske voj ske po ~et kom 1916.

go di ne, wen opo ra vak i for mi ra we So lun skog fron ta.

Bu|ewe

KQU^NA POMO] SRBIMA

Od svih ve li kih za pad nih si la (Ne ma~ ka, Fran cu ska i an -

glo sak son ske ze mqe – Ve li ka Bri ta ni ja i SAD) Fran cu ska je je -

di na u kon ti nu i te tu, u pe ri o du du gom dva ve ka, vo di la pri ja teq -

sku po li ti ku pre ma srp skom et ni~ kom pro sto ru i srp skim ze -

mqa ma. To kom 19. ve ka, ako iz u zme mo tur bu lent ni pe ri od Na -

po le o no ve vla sti do 1815. go di ne, ko ji se po kla pa sa pe ri o di -

ma dve srp ske na ci o nal no o slo bo di la~ ke re vo lu ci je pro tiv

Tur ske, Fran cu ska je ima la pri ja teq ske i u po je di nim pe ri o di -

ma do mi nant ne po zi ci je u od no su na srp ski et ni~ ki pro stor. To

se na ro ~i to od no si na vre me od ~e tr de se tih do se dam de se tih

go di na, a za tim, po no vo, od po sled we de ce ni je 19. ve ka.

KONTINUITET SARADWE

vremeplov

44

2. april 1982.

Po ~eo rat iz me |u Ar gen ti ne i Ve li -

ke Bri ta ni je za pre vlast nad Fo -

kland skim, od no sno Mal vin skim,

ostr vi ma. Na kon {to su, 27. fe bru -

a ra 1982, ne u spe {no za vr {e ni

pre go vo ri dve ju ze ma qa o bu du }em

sta tu su Fo klan da, od no sno Mal vi -

na, ostr va su osta la pod bri tan skom

vla {}u. Ar gen tin ske sna ge iz ve le su

2. apri la in va zi ju i za u ze le glav ne

ta~ ke na ostr vi ma. Ne pri ja teq stva

su okon ~a na 14. ju na, na kon {to su

bri tan ske sna ge po no vo za go spo da -

ri le ostr vi ma. Bri tan ska vla da je

20. ju na for mal no pro gla si la ob u -

sta vu voj nih ak tiv no sti.

3. april 1888.

Od re |e ni su da ni ko ji }e bi ti pro -

sla vqa ni u ko man da ma i za vo di ma

voj ske Kra qe vi ne Sr bi je. Tri da na

ka sni je do net je Pro pis o pro sla vi

sla va ko man di i za vo da ko jim je bi -

la re gu li sa na ce lo kup na pro ce du ra

oko pro sla va u voj sci. U pu ko vi ma su

obe le ̀ a va ni da tu mi iz oslo bo di -

la~ kih ra to va pro tiv Tu ra ka ili dan

se }a wa na vla da ra. Usta no ve su

pro sla vqa le dan svo ga osni va wa:

Voj na aka de mi ja – 6. sep tem bar, dan

usta no vqe wa 1850. go di ne, Upra va

voj no teh ni~ kih za vo da – 27. sep tem -

bar, dan ka da je u Kra gu jev cu 1848.

go di ne iz li ven pr vi srp ski top.

6. april 1941.

Bez ob ja ve ra ta, u zo ru 6. apri la,

Ne ma~ ka je ot po ~e la oru ̀ a ni na pad

na Kra qe vi nu Ju go sla vi ju. Za u zi ma -

we Si pa na Du na vu, bom bar do va we

ae ro dro ma, pri sta ni {ta i voj nih

ba za, na pad na Be o grad, va zdu {ni i

kop ne ni uda ri iz Bu gar ske, Ma |ar -

ske, Ru mu ni je, Au stri je i Ita li je,

oka rak te ri sa ni su kao „od bram be -

ni rat“ ko ji Ne ma~ ka, usled ugro ̀ e -

nih in te re sa, mo ra da vo di. U rat -

nim ope ra ci ja ma an ga ̀ o va no je oko

870.000 voj ni ka Oso vi ne, 52 di vi -

zi je, 2.232 avi o na, zna tan broj ten -

ko va i po mor skih efek ti va. Na su -

prot wi ma, na la zi la se sla bo opre -

mqe na ju go slo ven ska voj ska od oko

600.000 voj ni ka. Raz lo zi zbog ko jih

Kra qe vi na Ju go sla vi ja ni je bi la

sprem na da pru ̀ i ja ~i ot por ni su

bi li sa mo voj ne pri ro de. De fe ti -

zam, ma sov na iz da ja, se pa ra ti zam,

na ci o nal na raz je di we nost, op te re -

}i va li su `i vot ju go slo ven ske dr ̀ a -

ve i uti ca li na br zi kraj ra ta i pot -

pi si va we ka pi tu la ci je 17. apri la.

10. april 1972.

Usvo je na kon ven ci ja ko jom je za bra -

we no raz vi ja we, pro iz vod wa i skla -

di {te we bak te ri o lo {kog i he mij skog

oru` ja (Bi o lo gi cal and To xin We a ponsCon ven ti on – BTWC). Oba ve ze Re pu -

bli ke Sr bi je po ovoj kon ven ci ji pro -

iz i la ze iz ~i we ni ce da je SFRJ bi -

la dr ̀ a va pot pi sni ca, a kon ven ci ju

je ra ti fi ko va la 25. de cem bra 1973.

go di ne. Skup {ti na Re pu bli ke Sr bi je

usvo ji la je 11. ma ja 2009. Za kon o

za bra ni raz vo ja, pro iz vod we, skla -

di {te wa i upo tre be he mij skog oru` -

ja i o we go vom uni {ta va wu.

12. april 1945.

Po sle ar ti qe rij ske i va zdu ho plov -

ne pri pre me, u zo ru po ~eo pro boj

Srem skog fron ta. Su tra dan je pro -

bi je na i po sled wa ne pri ja teq ska

li ni ja od bra ne i oslo bo |e ni su Vin -

kov ci i @upa wa. U to ku 175 da na

`e sto kih bor bi na Srem skom fron -

tu po gi nu lo je pre ko 13.000 bo ra ca

na rod no o slo bo di la~ ke voj ske i 163

voj ni ka par ti zan ske bri ga de „Ita -

li ja” ko ja je bi la u sa sta vu Pr ve

pro le ter ske di vi zi je. Po gi nu lo je i

1.100 voj ni ka i ofi ci ra Cr ve ne ar -

mi je, ali i 630 voj ni ka i ofi ci ra

Ota ~e stve no fron tov ske bu gar ske

Na rod ne ar mi je.

12. april 1961.

Sa ko smo dro ma Baj ko nur So vjet ski

Sa vez lan si rao je pr vi ve {ta~ ki sa -

te lit sa qud skom po sa dom. Pr vi ~o -

vek u sve mi ru bio je Ju rij Alek se je -

vi~ Ga ga rin (1934–1968), ko ji je ob -

le teo je dan krug oko Ze mqe i uspe -

{no se spu stio bli zu Sa ra to va. To -

kom le ta, ko ji je tra jao 108 mi nu ta,

po na {a we ko smo na u ta kon tro li sa -

no je sa Ze mqe, pre ko te le vi zij skih

ekra na. Na dva de se to go di {wi cu,

12. apri la 1981, ame ri~ ki astro -

na ut Ro bert Kri pen po no vio je pod -

vig Ju ri ja Ga ga ri na.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

Pripremio mr Miqan MILKI]

PESAHSla vi se u spo men spa se wa Je vre ja iz mi sir -

skog rop stva. U po ~et ku se pra zno vao se dam da na,

ali je zbog ne pre ci zno sti sta rog je vrej skog ka len -

da ra usvo jen obi ~aj da se u ze mqa ma ga lu ta (di ja -

spo re), sla vi osam da na, i to sva ke go di ne od 15.

do 22. ni sa na, pri ~e mu su pr va i po sled wa dva da -

na pu ni pra zni ci, a osta la ~e ti ri po lu pra zni ci.

Me |u tim, u Izra e lu se Pe sah i da nas sla vi se dam

da na. Ove go di ne po ~eo je 30. mar ta i sla vi }e se

do 6. apri la.

Je dan je od tri ho do ~a sna pra zni ka. Na zi va

se jo{ „Pra znik pro le }a” (Hag aa vim) i „Pra znik

bes kva snog hle ba” (Hag ama cot).

V E R S K I P RA Z N I C I1-15. april

Pra vo slav ni

1. april – Ve li ki ~e tvr tak (Ve li ko bde ni je)

2. april – Ve li ki pe tak

3. april – Ve li ka su bo ta

4. april – Vas kr se we Go spo da

Isu sa Hri sta – Vas krs

5. april – Vas kr sni po ne de qak

6. april – Vas kr sni uto rak

7. april – Bla go ve sti

8. april – Sa bor sve tog ar han ge la Ga vri la

Rimokatoli~ki

2. april – Ve li ki pe tak Mu ke Go spo di no ve

4. april – Va zam – Us kr snu }e Go spo di na

na {e ga Isu sa Kri sta

Jevrejski

po~eo 30. marta – 6. aprila – Pesah

12. april – Jo A{oa

BLAGOVESTBla go vest je ve li ki i ra do stan pra znik. Ve zu je

se za Pre sve tu de vu Ma ri ju ko ja je do pet na e ste go -

di ne ̀ i ve la u Je ru sa lim skom hra mu. Ta da su joj sve -

{te ni ci sa op {ti li ka ko joj je do {lo vre me za brak

i da ta mo ne mo ̀ e vi {e osta ti. Me |u tim, ona je od -

go vo ri la da se po sve ti la Bo gu i da }e bi ti de voj ka

do kra ja `i vo ta.

Po sle to ga oti {la je da `i vi kod ro |a ka, sta -

rog Jo si fa iz Na za re ta. Vre me je pro vo di la u mo -

li tva ma i ~i ta wu Sve tog pi sma. Ni je iz la zi la iz

ku }e ni ti je raz go va ra la za spo qa {wim sve tom.

Jed no ga da na u we nim oda ja ma ja vio joj se ve li ki

ar han gel Ga vri lo. Be {e to u tre nut ku dok je raz mi -

{qa la o Isa i lo vom pro ro ~an stvu po ko me }e de -

voj ka za ~e ti i ro di ti si na. Ga vri lo, oba sjan sve -

tlo {}u, re kao joj je: Ra duj se, bla go dat na, Go spod je

s to bom!

Po sle je bi lo ona ko ka ko pi {e u Je van |e qu

bo ̀ an stve nog Lu ke. Sa ovom ar han gel skom bla go -

ve {}u i si la skom Du ha Sve tog na De vu Pre ~i stu,

po ~i we spa se we qu di i ob na vqa we `i vo ta.

U sali Kluba sportista Partizan, 27. marta odr`ana je

izborna sednica Skup{tine Nacionalne asocijacije za oru`je

Srbije – NAOS.

Sednicu je otvorio Petar Panti}, predsednik Skup{tine,

koji je ~lanovima po`eleo dobrodo{licu u ime Upravnog odbo-

ra i u kratkom obra}awu podsetio na ono {to je ura|eno od os-

nivawa 2006. godine.

Zorica Suboti}, predsednica NAOS-a, izla`u}i plan rada za

period do 2013. godine, istakla je da }e glavni ciq Udru`ewa biti

omasovqavawe ~lanstva.

Na dnevnom redu Skup{tine, sem ostalog, na{li su se izve{taj

Verifikacione komisije i verifikacija mandata novim ~lanovima

Skup{tine, izbor predsednika Skup{tine, predsednika NAOS-a i

~lanova Upravnog i Izbornog odbora.

N. D.

45

Izborna skup{tina Nacionalne

asocijacije za oru`je

sport

Atletska reprezentacija Ministarstva odbrane i Vojske Sr-

bije pripremala se od 15. do 28. marta na Vojnoj akademiji za tak-

mi~ewa koja je o~ekuju tokom godine. Pripreme su vodili profeso-

ri Stevan Gruji}, Sne`ana Stan~eti} i Sowa Petrovi}.

Ekipu o~ekuje veliki broj takmi~ewa – Beogradski maraton u

aprilu, prvenstvo Vojske Srbije u junu, zatim, u julu Regionalno

prvenstvo vojnih akademija, u oktobru Svetsko kadetsko prvenstvo

u Turskoj, u novembru Svetsko vojno prvenstvo u maratonu u Atini,

potom atletska takmi~ewa koja organizuje Atletski savez Srbije,

te Pete svetske vojne igre koje }e se organizovati u Brazilu

naredne godine.

Pripreme vojne atletske ekipe

Novosadski polumaraton

Pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u~estvo-

vali su, pod stru~nim vo|stvom profesora Stevana Gruji}a i

Sne`ane Stan~eti}, na 17. me|unarodnom novosadskom polumara-

tonu, koji je odr`an 28. marta.

U pojedina~noj konkurenciji preko 400 takmi~ara, kapetan

Aleksandar Ne{evski iz Vojne akademije osvojio je peto mesto u

ukupnom plasmanu, a prvo u konkurenciji vojske i policije.

Stariji vodnik Ivan Vu~kovi} iz Leskovca osvojio je u ukup-

nom plasmanu 46. mesto, drugo u konkurenciji vojske. Potporu~nik

Dragan \okovi} iz Prvog centra za obuku iz Sombora je ukupno 86,

a tre}i u konkurenciji vojske. Milan Kon~ar iz Vojne akademije za-

uzeo je 159. mesto.

U {tafetama, drugo mesto osvojila je ekipa Vojske Srbije,

tre}a je ekipa Vojne akademije, a u `enskoj konkurenciji prvo mesto

osvojila je ekipa Vojne akademije u sastavu potporu~nik Biqana

Ivanova, vojni slu`benik Sne`ana Stan~eti} i kadetkiwe Jelica

Jovanovi}, Sla|ana \or|evi} i Marija Markovi}.

G. ^.

Deset godina Udru`ewa

`ena leta~a Srbije

Povodom deset godina rada Udru`ewa `ena leta~a Srbije i

100 godina srpskog vazduhoplovstva, udru`ewe koje okupqa `ene u

svim vidovima te profesije organizovalo je nedavno sve~ani pri-

jem u Domu aerokluba.

^lanice Udru`ewa ugostile su saradnike i prijateqe iz srod-

nih strukovnih organizacija i tom prilikom najavile nekoliko pro-

jekata pomo}u kojih }e poku{ati da se izbore za ravnopravniju zas-

tupqenost u vazduhoplovstvu, i u profesionalnoj i u sportskoj

oblasti.

Ministarstvo odbrane i Komanda Vazduhoplovstva i protiv-

vazduhoplovne odbrane Vojske Srbije obe}ali su nastavak podr{ke.

Prema re~ima pukovnika Predraga Bandi}a, vojno vazduhoplovstvo

uvek je bilo prijateq Udru`ewa.

– Ministarstvo odbrane ravnopravnost `ena odavno je

potvrdilo u praksi i prva generacija `ena vojnih pilota uskoro

po~iwe leta~ku obuku na aerodromu „Batajnica”. Udru`ewe smo po-

magali od wihovih po~etaka i mo`emo biti ponosni {to tradicija

`ena leta~a u na{oj zemqi traje jo{ od vremena Kraqevskog ratnog

vazduhoplovstva – rekao je pukovnik Bandi}.

P. V.

U {kol skoj 2010/2011. go di ni pri mi }e

se 25 kan di da ta iz gra |an stva za ka de te Vi -

so ke {ko le Voj no me di cin ske aka de mi je za stu -

dij ski pro gram In te gri sa ne aka dem ske stu di -

je me di ci ne.

Kan di da ti tre ba da is pu wa va ju op {te i

po seb ne uslo ve kon kur sa.

OP [TI USLO VI KON KUR SA:

– da su dr ̀ a vqa ni Re pu bli ke Sr bi je;

– da su zdrav stve no spo sob ni za {ko lo -

va we, {to utvr |u je nad le ̀ na voj no le kar ska

ko mi si ja;

– da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po -

stu pak ili po stu pak zbog kri vi~ nog de la za

ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti, od no sno

da ni su osu |i va ni za ta kva de la ka znom za -

tvo ra u tra ja wu du ̀ em od {est me se ci ili ka -

znom ma lo let ni~ kog za tvo ra u tra ja wu du ̀ em

od {est me se ci ili ka znom ma lo let ni~ kog za -

tvo ra;

– da ni su o`e we ni – uda te.

PO SEB NI USLO VI KON KUR SA:

– da su ro |e ni 1990. go di ne, ili ka sni je;

– da su za vr {i li gim na zi ju, sred wu {ko -

lu zdrav stve ne stru ke ili ve te ri nar skog

usme re wa u tra ja wu od ~e ti ri go di ne, ili

– da po ha |a ju ~e tvr ti raz red gim na zi je,

sred we {ko le zdrav stve ne stru ke ili ve te ri -

nar skog usme re wa, a da na po lu go di {tu

~e tvr tog raz re da ne ma ju ne ga tiv nu

oce nu.

Kan di da ti ko ji is pu wa va ju op {te i po -

seb ne uslo ve kon kur sa za pri jem za ka de te Vi -

so ke {ko le Voj no me di cin ske aka de mi je po la -

`u kva li fi ka ci o ni is pit i pod le ̀ u pro ve ri

zdrav stve ne spo sob no sti.

[KO LO VA WE, PRA VA

I OBA VE ZE KA DE TA:

[ko lo va we u Vi so koj {ko li Voj no me di -

cin ske aka de mi je ima struk tu ru in te gri sa nih

aka dem skih stu di ja u tra ja wu od {est go di na,

od no sno 360 ESPB. Po sle za vr {et ka {ko lo -

va wa ka de ti sti ~u vi so ko obra zo va we i

stru~ no zva we di plo mi ra ni dok tor me di ci ne,

ka ko je pro pi sa no akre di to va nim stu dij skim

pro gra mom.

Za vre me {ko lo va wa ka de ti ima ju sta -

tus voj nog li ca u skla du sa Za ko nom o Voj sci

Sr bi je, sta nu ju u in ter na tu, a sve tro {ko ve

{ko lo va wa sno si Mi ni star stvo obra ne Re -

pu bli ke Sr bi je.

Me |u sob ne oba ve ze li ca pri mqe nih na

{ko lo va we i Mi ni star stva od bra ne Re pu -

bli ke Sr bi je re gu li {u se ugo vo rom.

NA ̂ IN KON KU RI SA WA:

Kan di da ti pri ja vu pod no se Se kre ta -

ri ja tu Vi so ke {ko le Voj no me di cin ske aka -

de mi je,

Cr no trav ska 17, Be o grad (IV eta ̀ a),

rad nim da ni ma u vre me nu od 11,00 do 14,00

~a so va.

Obra zac pri ja ve do bi ja se u Stu dent skoj

slu ̀ bi Vi so ke {ko le Voj no me di cin ske aka de -

mi je od no sno u nad le ̀ nom te ri to ri jal nom or -

ga nu Re gi o nal nog cen tra od bra ne Mi ni star -

stva od bra ne.

KAN DI DA TI UZ PRI JA VU

PRI LA@U:

– ove re nu fo to ko pi ju uve re wa o dr ̀ a -

vqan stvu Re pu bli ke Sr bi je;

– ove re nu fo to ko pi ju iz vo da iz ma ti~ ne

kwi ge ro |e nih;

– po tvr du nad le ̀ nog or ga na da se pro -

tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak ili po stu -

pak zbog kri vi~ nog de la za ko je se go ni po slu -

`be noj du ̀ no sti;

– po tvr du nad le ̀ nog or ga na da ni su osu -

|i va ni za kri vi~ no de lo ka znom za tvo ra u

tra ja wu du ̀ em od {est me se ci;

– ove re ne fo to ko pi je sve do ~an stva svih

raz re da i fo to ko pi ju di plo me sred we {ko le

(za kan di da te ko ji su za vr {i li ~e tvo ro go -

di{we {ko lo va we), od no sno sve do ~an stva

za vr {e nih raz re da i ove ren pre pis oce na sa

po lu go di {ta ~e tvr tog raz re da (za kan di da te

ko ji ma je {ko lo va we u to ku);

– iz ja vu da ni su o`e we ni – uda te, od no -

sno da ne `i ve u van bra~ noj za jed ni ci i da

ne ma ju de ce.

Ove re ne fo to ko pi je do ku me na ta se pre -

da ju, a ori gi na li se sta vqa ju na uvid.

Za sve pri ja vqe ne kan di da te zdrav stve -

ni pre gle di ra di oce ne zdrav stve ne spo sob -

no sti se or ga ni zu ju u Voj no me di cin skoj aka de -

mi ji. Vre men ski ter mi ni od re |e ni za zdrav -

stve ni pre gled i psi ho lo {ko te sti ra we, kao

i da tum, me sto i vre me po la ga wa pri jem nog

is pi ta, bi }e is tak nu ti na ogla snoj ta bli Vi -

so ke {ko le Voj no me di cin ske aka de mi je i na

veb stra ni ci Voj no me di cin ske aka de mi je se -

dam da na na kon za tva ra wa kon kur sa. Isto -

vre me no, kan di da ti }e bi ti oba ve {te ni ka da

}e pre da ti sve do ~an stva o za vr {e nom ~e tvr -

tom raz re du {ko lo va wa i di plo mu.

Li sta kan di da ta ko ji is pu ne uslo ve za

po la ga we pri jem nog is pi ta bi }e is tak nu ta

naj ma we se dam da na pre ter mi na za po la ga -

we pri jem nog is pi ta, na ogla snoj ta bli Vi so -

ke {ko le Voj no me di cin ske aka de mi je i na In -

ter net stra ni ci Voj no me di cin ske aka de mi je.

Pri jem ni is pit se po la ̀ e istog da na i u

isto vre me ka da se or ga ni zu je po la ga we pri -

jem nog is pi ta na dru gim me di cin skim fa kul -

te ti ma u Re pu bli ci Sr bi ji.

Kan di da ti ko ji su kao u~e ni ci tre }eg

ili ~e tvr tog raz re da sred we {ko le osvo ji li

jed no od pr va tri me sta na re pu bli~ kom tak -

mi ~e wu ko je or ga ni zu je Mi ni star stvo pro -

sve te, od no sno na me |u na rod nom tak mi ~e wu

iz he mi je i bi o lo gi je, ne po la ̀ u pri jem ni is -

pit iz od go va ra ju }eg na stav nog pred me ta, a

pri jem ni is pit iz tog pred me ta vred nu je se

mak si mal nim bro jem bo do va. Ovo se ne od -

no si na na gra de osvo je ne na re pu bli~ koj

smo tri na u~ nog i umet ni~ kog stva ra la {tva

ta len ta.

Kan di da ti se ran gi ra ju na osno vu uspe -

ha po stig nu tog u sva ~e ti ri raz re da u sred woj

{ko li ili gim na zi ji (mak si ma lan broj bo do va

je 40) i na pri jem nom is pi tu iz pred me ta he -

mi ja i bi o lo gi ja (mak si ma lan broj bo do va je

60). Ran gi ra we kan di da ta na osno vu pri jem -

nog is pi ta iz vr {i }e se ta ko {to }e se ran gi -

ra ti oni kan di da ti ko ji po stig nu naj ma we

50% + 1 bod na sva kom od te sto va ko ji po la -

`u na pri jem nom is pi tu (16 bo do va iz he mi je

i 16 bo do va iz bi o lo gi je).

Uku pan mak si ma lan broj bo do va ko ji

kan di dat po ova dva osno va mo ̀ e da ostva ri

iz no si 100. Kan di da ti }e bi ti ran gi ra ni na

osno vu me sta na ko na~ nim rang li sta ma.

Je din stve na rang li sta bi }e ob ja vqe na

~e ti ri da na na kon za vr {et ka pri jem nog is pi -

ta na ogla snoj ta bli Vi so ke {ko le Voj no me -

di cin ske aka de mi je i na In ter net stra ni ci

Voj no me di cin ske aka de mi je.

Pri go vor na pre li mi nar nu rang li stu

se pod no si ko mi si ji za upis u ro ku od tri da -

na, na ~i ji pred log de kan Vi so ke {ko le VMA

do no si re {e we po pri go vo ru u ro ku od tri

da na od pod no {e wa pri go vo ra.

Na re {e we de ka na, kan di dat mo ̀ e pod -

ne ti pri go vor Sa ve tu Vi so ke {ko le VMA u

ro ku od tri da na od da na pri je ma re {e wa.

Sa vet Vi so ke {ko le VMA do no si re {e we u

ro ku od tri da na od da na we nog pri je ma.

Na kon od lu ~i va wa po pri go vo ru, ko mi -

si ja utvr |u je i ob ja vqu je ko na~ nu rang li stu

svih kan di da ta sa ukup nim bro jem bo do va ste -

~e nim po svim kri te ri ju mi ma.

Ko na~ na rang li sta ob ja vqu je se na

ogla snoj ta bli Se kre ta ri ja ta Vi so ke {ko le

VMA i zva ni~ noj In ter net stra ni ci VMA.

Upis kan di da ta pre ma ko na~ noj rang li -

sti oba vi }e se 15. i 16. ju la 2010. go di ne.

Ako se kan di dat ko ji je ostva rio pra vo

upi sa ne upi {e u pred vi |e nom ro ku, Vi so ka

{ko la Voj no me di cin ske aka de mi je u Be o gra du

}e upi sa ti na red nog kan di da ta pre ma re do -

sle du na ko na~ noj rang li sti.

Kon kurs je otvo ren 30 da na od da na

ob ja vqi va wa.

Sve osta le in for ma ci je o de ta qi ma

ko ji se od no se na kon kurs, po la ga we pri jem -

nog is pi ta i uslo ve stu di ra wa, mo gu se do -

bi ti na te le fo ne 3608-129; 3608-134 ili

3608-661, ili na }i na In ter net adre si

http://www.vma.mod.gov.rs

MI NI STAR STVO OD BRA NE

RE PU BLI KE SR BI JE

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRA VA ZA KADROVE

Raspisuje

KONKURSza prijem kandidata

iz gra|anstva za kadete

Visoke {kole Vojnomedicinske

akademije

46 1. april 2010.

47

MI NI STAR STVO OD BRA NE

RE PU BLI KE SR BI JE

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRA VA ZA KADROVE

Raspisuje

K O N K U R S

za popunu radnih mesta

prijemom lica iz gra|anstva u radni odnos

na odre|eno vreme

1) je dan (1) sa rad nik za pred met ma te ma ti ka, u Voj noj

aka de mi ji,

2) je dan (1) na stav nik – raz red ni sta re {i na za pred -

met fi zi ka u Voj noj gim na zi ji

Kon ku ri sa ti mo gu kan di da ti ko ji su dr ̀ a vqa ni Re pu bli ke Sr -

bi je i ko ji is pu wa va ju sle de }e uslo ve:

OP [TI USLO VI KON KUR SA:

– da su zdrav stve no spo sob ni za slu ̀ bu u Voj sci Sr bi je,

– da ima ju rad nog is ku stva kao i smi sao za na stav ni i na u~ ni

rad,

– da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak zbog kri vi~ nog

de la za ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti, od no sno da ni su osu |i -

va ni za ta kva de la ka znom za tvo ra u tra ja wu du ̀ em od {est me se ci.

PO SEB NI USLO VI KON KUR SA:

– za rad no me sto pod red nim bro jem 1) mo ̀ e kon ku ri sa ti li ce

ko je ima za vr {en pri rod no-ma te ma ti~ ki fa kul tet – smer ma te ma -

ti ka, aka dem ski na ziv ma gi stra na u ka i zva we asi sten ta,

– za rad no me sto pod red nim bro jem 2) mo ̀ e kon ku ri sa ti li ce

ko je ima za vr {en Fi zi~ ki fa kul tet Uni ver zi te ta u Be o gra du.

Pre pri je ma u rad ni od nos za kan di da te ko ji is pu wa va ju uslo -

ve kon kur sa i u|u u naj u ̀ i iz bor, uz wi ho vu pi sa nu sa gla snost, bi }e

iz vr {e na bez bed no sna pro ve ra.

NA^IN KONKURISAWA:

Kan di da ti ko ji is pu wa va ju op {te i po seb ne uslo ve kon kur sa

pod no se mol bu Voj noj aka de mi ji i pri la ̀ u sle de }u do ku men ta ci ju:

– CV ili krat ku bi o gra fi ju,

– uve re we o dr ̀ a vqan stvu,

– iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih,

– ove re ne fo to ko pi je di plo me o ste ~e nom obra zo va wu i zva wu,

– fo to ko pi ju rad ne kwi ̀ i ce,

– uve re we nad le ̀ nog su da da se pro tiv kan di da ta ne vo di kri -

vi~ ni po stu pak,

– uve re we nad le ̀ nog or ga na MUP-a da kan di dat ni je kri vi~ -

no osu |i van,

– le kar sko uve re we o zdrav stve noj spo sob no sti.

Iz vod i uve re wa ko ja se pri la ̀ u uz mol be ne mo gu bi ti sta ri -

ji od 6 ({est) me se ci.

Pri ja ve – mol be pod no se se u ro ku od 30 da na od da na ob ja -

vqi va wa u ma ga zi nu Mi ni star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je „Od -

bra na“ i u ne kom od dnev nih jav nih gla si la ko ja iz la ze u ce loj Re pu -

bli ci Sr bi ja, VOJ NOJ AKA DE MI JI sa na zna kom „za kon -

kurs“, na adre su Ge ne ra la Pa vla Ju ri {i }a [tur ma br.

33, Be o grad.

Ne bla go vre me ne i ne pot pu ne mol be ne }e bi ti raz ma tra ne.

MI NI STAR STVO OD BRA NE

RE PU BLI KE SR BI JE

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRA VA ZA KADROVE

Raspisuje

K O N K U R S

za popunu radnih mesta

vojnih slu`benika, prijemom lica

iz gra|anstva, u radni odnos na neodre|eno

vreme, u Vojnoj po{ti 1087 Beograd:

1) je dan (1) na ~el nik – na stav nik, VSS, me sto slu ̀ bo -

va wa Be o grad – 1 iz vr {i lac i

2) se dam (7) re fe re na ta – na stav ni ka, VSS, me sto

slu ̀ bo va wa Be o grad – 7 iz vr {i la ca.

Kon ku ri sa ti mo gu kan di da ti ko ji su dr ̀ a vqa ni Re pu bli ke

Sr bi je i ko ji is pu wa va ju sle de }e uslo ve:

OP [TI USLO VI KON KUR SA:

– da su zdrav stve no spo sob ni za slu ̀ bu u Voj sci Sr bi je,

– da ima ju za vr {en fi lo lo {ki fa kul tet – en gle ski je zik,

– da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak zbog kri vi~ nog

de la za ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti, od no sno da ni su osu |i -

va ni za ta kva de la ka znom za tvo ra u tra ja wu du ̀ em od {est me se ci,

– da im ra ni je ni je pre stao rad ni od nos u dr ̀ av nom or ga nu

zbog te ̀ e po vre de du ̀ no sti iz rad nog od no sa.

PO SEB NI USLO VI KON KUR SA:

– za for ma cij sko me sto na red nom bro ju 1) – na stav ni~ ko

is ku stvo od naj ma we tri go di ne ili za vr {e ne po sle di plom ske stu -

di je iz obla sti en gle skog je zi ka,

– za for ma cij sko me sto na red nom bro ju 2) – na stav ni~ ko

is ku stvo od naj ma we jed ne go di ne.

Pre pri je ma u rad ni od nos za kan di da te ko ji is pu wa va ju

uslo ve kon kur sa i u|u u naj u ̀ i iz bor, uz wi ho vu pi sa nu sa gla -

snost, bi }e iz vr {e na bez bed no sna pro ve ra.

NA^IN KONKURISAWA:

Kan di da ti ko ji is pu wa va ju op {te i po seb ne uslo ve kon kur sa

pod no se mol bu Voj noj po {ti 1087 Be o grad, Gar dij ska bb, Be o grad,

po {tom pre po ru ~e no ili pre da ju li~ no u de lo vod stvu Voj ne po {te

1087 Be o grad, u zgra di br. 6 ka sar ne „Top ~i der“, sa na zna kom „za

kon kurs“. Uz mol bu se pri la ̀ e sle de }a do ku men ta ci ja:

– CV ili krat ku bi o gra fi ju,

– uve re we o dr ̀ a vqan stvu,

– iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih,

– ove re nu fo to ko pi ju di plo me o ste ~e nom ob ra zo va wu,

– fo to ko pi ju rad ne kwi ̀ i ce,

– uve re we nad le ̀ nog su da da se pro tiv kan di da ta ne vo di

kri vi~ ni po stu pak,

– uve re we nad le ̀ nog or ga na MUP-a da kan di dat ni je kri -

vi~ no osu |i van,

– le kar sko uve re we o zdrav stve noj spo sob no sti.

Iz vod i uve re wa ko ja se pri la ̀ u uz mol be ne mo gu bi ti sta -

ri ji od 6 ({est) me se ci.

Pr ven stvo, pod jed na kim uslo vi ma, ima ju li ca iz ~la na 125.

Za ko na o Voj sci Sr bi je, a za tim li ca an ga ̀ o va na na re a li za ci ji

gar ni zo nih kur se va en gle skog je zi ka u or ga ni za ci ji MO i VS, ko ji

uz na ve de nu do ku men ta ci ju oba ve zno do sta vqa ju i pi sa nu pre po -

ru ku nad le ̀ nog sta re {i ne o ra du na gar ni zo nim kur se vi ma.

Rok za pod no {e we pri ja va za pri jem u slu ̀ bu je 30 da na od

da na ob ja vqi va wa kon kur sa.

Ne bla go vre me ne i ne pot pu ne mol be ne }e bi ti raz ma tra ne.

Od lu ku o iz bo ru kan di da ta do ne }e nad le ̀ ni sta re {i na, a

o iz bo ru }e svi kan di da ti bi ti oba ve {te ni u za kon skom ro ku.

48 1. april 2010.

Ofi ci ri Voj ske Sr bi je mo gu kon ku ri sa ti za pri jem na re dov no

ko mand no-{tab no i ge ne ral {tab no usa vr {a va we u Voj noj aka de mi ji u

{kol skoj 2010/2011. go di ni, ako is pu wa va ju sle de }e uslo ve:

OP [TI USLO VI KON KUR SA:

– da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak ili po stu pak zbog

kri vi~ nog de la za ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti, od no sno da ni -

su osu |i va ni za ta kva de la ka znom za tvo ra u tra ja wu du ̀ em od {est

me se ci;

– da su zdrav stve no spo sob ni za voj nu slu ̀ bu, {to utvr |u je nad -

le ̀ na voj no le kar ska ko mi si ja.

PO SEB NI USLO VI KON KUR SA:

a) Za pri jem na ko mand no-{tab no usa vr {a va we mo -`e kon ku ri sa ti ofi cir:

1. ko ji je za vr {io Voj nu aka de mi ju ili osnov ne aka dem ske stu -

di je u tra ja wu od ~e ti ri go di ne sa pro se~ nom oce nom 8,00 i vi {om

ili je po lo ̀ io pri jem ni is pit pre ma pro gra mu {ko le u ko ju se upu }u -

je na usa vr {a va we;

2. ko ji ima naj ma we ~in ka pe ta na i da je u tom ili vi {em ~i nu

ukup no pro veo naj ma we dve go di ne;

3. ko ji u to ku slu ̀ be ima pro sek oce na naj ma we „vr lo do bar”;

4. ko ji je du ̀ nost za ko ju je od re |en ~in ka pe ta na ili vi {i ~in

uspe {no oba vqao naj ma we dve go di ne;

5. ko ji po zna je je dan od svet skih je zi ka naj ma we na ni vou 1-1-1-

1 pre ma STA NAG 6001 ili na ni vou pr vog ste pe na pre ma kri te ri ju -

mu Voj ne aka de mi je (ni je oba ve zan uslov);

6. ko ji u 2010. go di ni ni je sta ri ji od 40 go di na;

7. ko ji u pret hod nom pe ri o du ni je upu }i van na {ko lo va we istog

ni voa.

b) Za pri jem na ge ne ral {tab no usa vr {a va we mo ̀ ekon ku ri sa ti ofi cir:

1. ko ji je za vr {io Voj nu aka de mi ju ili osnov ne aka dem ske stu -

di je u tra ja wu od ~e ti ri go di ne i ima za vr {e no usa vr {a va we za ko -

mand ne i {tab ne du ̀ no sti tak ti~ ko-ope ra tiv nog ni voa sa pro se~ -

nom oce nom 8,00 i vi {om;

2. ko ji ima naj ma we ~in pot pu kov ni ka;

3. ko ji je ko mand ne, {tab no-ope ra tiv ne, na u~ no na stav ne ili

dru ge du ̀ no sti za ko je je od re |en ~in pot pu kov ni ka ili vi {i ~in uspe -

{no oba vqao naj ma we dve go di ne;

4. ko ji u to ku slu ̀ be ima pro sek oce na naj ma we „vr lo do bar”, a

za po sled wa dva pe ri o da oce wi va wa ima slu ̀ be ne oce ne „od li ~an”;

5. ko ji po zna je je dan od svet skih je zi ka na ni vou 2-2-2-2 pre ma

STA NAG 6001 ili na ni vou dru gog ste pe na pre ma kri te ri ju mu Voj ne

aka de mi je (ni je oba ve zan uslov);

6. ko ji u 2010. go di ni ni je sta ri ji od 47 go di na;

7. ko ji u pret hod nom pe ri o du ni je upu }i van na {ko lo va we istog

ni voa.

Iz u zet no za usa vr {a va we ofi ci ra za du ̀ no sti ope ra tiv no-stra -

te gij skog ni voa mo ̀ e kon ku ri sa ti ofi cir ko ji je za vr {io Voj nu aka de -

mi ju ili osnov ne aka dem ske stu di je u tra ja wu od ~e ti ri go di ne sa pro -

se~ nom oce nom 9,00 i vi {om i ima za vr {e ne stu di je dru gog ste pe na.

U slu ~a ju ne do voq nog bro ja kan di da ta za pri jem na ge ne ral {tab -

no usa vr {a va we, za kan di da te ko ji ne is pu wa va ju uslov iz ta~ ke 1. ovog

usa vr {a va wa u po gle du oce ne, bi }e or ga ni zo van pri jem ni is pit.

Iz me |u kan di da ta ko ji is pu wa va ju uslo ve za pri jem na ko mand -

no-{tab no i ge ne ral {tab no usa vr {a va we, pred nost pod jed na kim

uslo vi ma ima kan di dat ko ji je du ̀ e vr {io du ̀ nost u mul ti na ci o nal -

nim ope ra ci ja ma i dru gim ak tiv no sti ma u ino stran stvu, u skla du sa

za ko nom ko jim se ure |u je upo tre ba Voj ske Sr bi je van gra ni ca Re pu -

bli ke Sr bi je.

NA ̂ IN KON KU RI SA WA:

Kan di da ti za pri jem na re dov no ko mand no-{tab no i ge ne ral -

{tab no usa vr {a va we u Voj noj aka de mi ji, mol be do sta vqa ju pret po -

sta vqe nim ko man da ma, je di ni ca ma i usta no va ma ran ga bri ga de i vi -

{eg, od no sno or ga ni za ci o nim je di ni ca ma Mi ni star stva od bra ne,

naj ka sni je do 8. apri la 2010. go di ne.

Uz mol be za pri jem na usa vr {a va we kan di da ti pri la ̀ u se sle -

de }a do ku men ta:

– po pu wen Upit nik za {ko lo va we (do pu wen i ove ren pot pi som

sta re {i ne or ga ni za ci o ne je di ni ce Mi ni star stva od bra ne i Voj ske

Sr bi je nad le ̀ ne za pri jem mol bi), pri log broj 3. Ured be o sta wi ma

u slu ̀ bi pro fe si o nal nih voj nih li ca i o una pre |i va wu ofi ci ra i

pod o fi ci ra („Slu ̀ be ni voj ni list“, broj 1/09);

– ove re no uve re we o dr ̀ a vqan stvu Re pu bli ke Sr bi je,

– iz ja vu, ove re nu od pret po sta vqe nog sta re {i ne, da se pro tiv

wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak ili po stu pak zbog kri vi~ nog de la za

ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti, od no sno da ni su osu |i va ni za ta -

kva de la ka znom za tvo ra u tra ja wu du ̀ em od {est me se ci;

– ove re nu ko pi ju di plo me – uve re wa o za vr {e nom pret hod nom

{ko lo va wu (ako u di plo mi – uve re wu ne ma pro se~ ne oce ne uspe ha,

pri la ̀ e se iz vod iz pred met nih oce na);

– ser ti fi kat pre ma STA NAG 6001, od no sno uve re we Voj ne aka -

de mi je o ste pe nu po zna va wa jed nog od svet skih je zi ka.

Nad le ̀ ne or ga ni za ci o ne je di ni ce Mi ni star stva od bra ne i

Voj ske Sr bi je, sa ob ra zlo ̀ e nim pred lo gom nad le ̀ nog sta re {i ne –

ru ko vo di o ca, mol be svih kan di da ta sa kom plet nom do ku men ta ci jom,

do pu we nom sa pot pi sa nim i ove re nim ob ra sci ma KOLP i osta lim

po treb nim do ku men ti ma iz slu ̀ be nih evi den ci ja, do sta vqa ju Upra vi

za ka dro ve Sek to ra za qud ske re sur se Mi ni star stva od bra ne, naj -

ka sni je do 23. apri la 2010. go di ne.

Za pri jem na ko mand no-{tab no usa vr {a va we Voj na aka de mi ja

}e, u pe ri o du od 4. do 10. ma ja 2010. go di ne, or ga ni zo va ti po -

la ga we po seb nog is pi ta za ofi ci re ko ji su Voj nu aka de mi ju, dru gu vi -

so ku {ko lu ili fa kul tet za vr {i li sa pro se~ nom oce nom ma wom od

8,00, a is pu wa va ju sve dru ge uslo ve kon kur sa. Ob ra zac pri ja ve kan -

di da ta, sa dr ̀ aj i na ~in po la ga wa is pi ta, pi ta wa i spi sak li te ra tu -

re za pri pre mu za po la ga we po seb nog is pi ta bi }e is tak nu ti na saj tu

Voj ne aka de mi je www.va.mod.gov.rs Kon takt te le fon za pi ta wa u ve zi

sa pri jem nim is pi tom je 40-306.

Ne pot pu ne i ne kom plet ne mol be ne }e se uzi ma ti u raz ma tra we.

Upra va za ka dro ve ne }e vra }a ti do ku men te kan di da ti ma ko ji ni su

iza bra ni. Na si ste mat ske le kar ske pre gle de, ra di utvr |i va wa

zdrav stve ne spo sob no sti za voj nu slu ̀ bu, bi }e upu }e ni sa mo oni

kan di da ti ko ji bu du iza bra ni za pri jem na ko mand no-{tab no i ge ne -

ral {tab no usa vr {a va we.

Me |u sob ne oba ve ze Mi ni star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je i

li ca upu }e nih na usa vr {a va we re gu li {u se ugo vo rom.

Sta vqa se van sna ge In ter ni kon kurs Upra ve za ka dro ve Sek -

to ra za QR MO za pri jem na re dov no ko mand no-{tab no i ge ne ral -

{tab no usa vr {a va we u Voj noj aka de mi ji ob ja vqen u ma ga zi nu „Od -

bra na“ broj 108 od 15. mar ta 2010. go di ne.

Kan di da ti ko ji su pod ne li do ku men ta pre ma na ve de nom kon kur -

su uze }e se u raz ma tra we pri li kom od lu ~i va wa o pri je mu na ko mand -

no-{tab no i ge ne ral {tab no usa vr {a va we u Voj noj aka de mi ji u skla -

du sa od red ba ma Ured be o sta wi ma u slu ̀ bi pro fe si o nal nih voj nih

li ca i o una pre |i va wu ofi ci ra i pod o fi ci ra („Slu ̀ be ni gla snik

Re pu bli ke Sr bi je“, br. 112/08, 9/09 i 17/10).

Osta la oba ve {te wa u ve zi sa kon kur som mo gu se do bi ti u Upra -

vi za ka dro ve Sek to ra za qud ske re sur se Mi ni star stva od bra ne (na

tel. 23-513, od no sno 011/3201-513).

MI NI STAR STVO OD BRA NE RE PU BLI KE SR BI JE

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRA VA ZA KADROVE

Raspisuje

Interni

KONKURSza prijem oficira na redovno komandno-{tabno

i general{tabno usavr{avawe

u Vojnoj akademiji

49

30. godi{wica 25. klase SV[ KoV

Tri de se ta go di {wi ca za vr {et ka {ko lo va wa 25. kla se SV[

KoV – rod pe {a di ja bi }e sve ~a no obe le ̀ e na 10. ju la 2010. u Pi -

ro tu.

In for ma ci je o pro sla vi mo ̀ e te do bi ti od ~la no va or ga ni za -

ci o nog od bo ra:

1. bri gad nog ge ne ra la Vo jin ^. Jon di},

064-8329-525;

2. pot pu kov ni ka u pen zi ji Mla de na Kri ̀ a na,

064-8738-855, mla denk.pi rot@tr zi ste sr bi je.com3. ka pe ta na pr ve kla se u pen zi ji

Hu sej na Sar va no vi }a, 065-8476-558,

4. za stav nik u pen zi ji Dra ga na Pa ni }a,

064-5687-384.

Na saj tu www.tr zi ste sr bi je.com mo ̀ e te na }i pro gram obe le ̀ a va -

wa go di {wi ce.

Po zi va mo kla si }e da sa su pru ga ma pri su stvu ju ovoj sve ~a no -

sti. Upla ta po oso bi je 3.000,00 di na ra i po kri va sve tro {ko ve os-

im pre vo za do Pi ro ta. Upla tu mo ̀ e te iz vr {i ti na ra ~un broj 160-

5400100022687-26, do 30. ma ja 2010. go di ne.

Dve decnije 2. klase VVSS

Sve~anost povodom dvadesetogodi{wice proizvo|ewa ofi-

cira Druge klase VVSS odr`a}e se 29. maja 2010. godine u

restoranu „Kne`ev lad” na Top~ideru. Molimo sve zainterosova-

ne da organizacionom odboru potvrde svoje u~e{}e najkasnije do

25. maja 2010. godine na tel: 063-461-607, 063-777-3385, 064-

639-9120.

Susret 6. klase Podoficirske {kole

Pripadnici VI klase Podoficirske {kole – grane veze

tehni~ke slu`be organizuju susret 15. maja 2010. godine u

Beogradu. Mole se svi zainteresovani klasi}i da se jave na tele-

fone 011/2134-295, 011/3460-377, 011/2152-431.

50 1. april 2010.

UK

R[

TE

NE

RE

^I

A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

1. Savitqivost, elasti~nost, 2. Dosta slabo, slaba{no, 3. Ure|aj za

vr{ewe sterilizacije, 4. Darovati, 5. Uzimati na silu, 6. Kowi tam-

nori|e boje, 7. Pribor za rad (mn.), 8. Krpa, drowak, 9. Mu{ko ime,

Ilija odmila, Ika, 10. Simbol kobalta, 11. Izvr{iti izbor, probrati,

12. Obaviti, zamotati, 13. Izmirivati, 14. Ubice iz zasede, asasini,

15. Oranice, 16. Kolac (pokr.), 17. Pristalica aneksije, 18. Meci, hi-

ci, 19. Vrsta minerala iridijuma, 21. Japanski kwi`evni nobelovac, Ja -

sunari, 23. Uzidani, 25. Nadareno, talentovano, 27. @ensko ime,

Radovanka, 28. Stru~wak za latinski jezik, 30. Deo kova~ke opreme,

31. Ime pesnikiwe i glumice Ladik, 32. Vodoskok, 34. Zna~ajan grad u

drevnoj Asiriji, 35. Ispit zrelosti u sredwoj {koli, 36. Mu{ko ime,

Rista 37. Vrsta {tamparske tehnike, 38. La`qivac, la`ov~ina, 39. Ka-

men (lat.), 40. Narod na Sahalinu, 41. Banovi (kra}e), 42. Tapacirane

klupe sa naslonom, 44. Radni~ki sportski klub (skr.), 45. Ma|arsko

mu{ko ime, 47. Kineti~ka energija (skr.).

20. @ena gospodar, gazdarica, 21. Ne biti dosta, nedostati, 22. U istoj

koli~ini ne~ega (izraz), 23. Vlasnik komisione radwe, 24. Govoriti u

prilog, zastupati (str.), 25. Kultna TV serija u produkciji Televiz-

ije Beograd 1988. i 1990. godine, 26. Srpski matemati~ar, Jovan,

27. Gu{iti se, 28. Kategorija (skr.), 29. Brati, skupqati, 30. Ru{iti,

uni{tavati, 31. Halucinogeno sredstvo, 33. Za~iwavati soqu, 34. Sit-

no narezati, naseckati (npr. parmezan), 35. Ime nema~kog muzi~ara

Hansena (anagram od IKA i AKI), 37. Spilbergov filmski vanzemaqac,

38. Dodati na ne{to, 39. Staro, ostarelo, 40. Ime engleskog peva~a

Ozborna, 41. Slaviti pobedu, 42. Latin, 43. Šensko ime, Afanasija

odmila, 44. Oblast kojom je upravqao ban, 45. Poklonik satanizma,

46. Baviti se istra`ivawima, 47. Sledbenik populizma, 48. Koje je bez

osnova, neutemeqeno, 49. Planinska oblast u Avganistanu, 50. Trkawa,

trke, 51. Biv{i brazilski fudbalski selektor i trener.

Pripremio

Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE [

E W

E I

Z P

RO

[L

OG BRO

JA

VO

DO

RA

V N

O: za klo po ta ti, P

o re ~a -

nin, A

n ri L

e kont, ka ta to ni ja

, pi sme nost, ra di ka li zam, is to pi ti, na ta -

li tet, RR, sta vi ti, na so li ti, A

Z, g, no si ti, ka me li ja

, p, A

vo, int, i, bi vo -

li ca, D

ra vid, ~, io, co la ri ca, pri ma ti, A

P, pre ko ri ti, ela bo rat, ras -

ko pa va ti, ori gi na li, ko lo ri sa ti, sto ma ti tis, eks po na ti, na sta ni ti s

e.

{ah

IZABRANA PARTIJA

DOBRA

STRATEGIJA

Leko – Adams

Dortmund, 2002.

1. e4 e5 2. Sf3 Sf6 3. Se5 d6

4. Sf3 Se4 5. d4 d5 6. Ld3 Sc6

7. 0-0 Le7 8. c4 Sf6.

Rusku odbranu primewuje En-

glez Majkl Adams protiv Ma|ara

Petera Leka. Obojica su me|u pr -

vom desetoricom, dakle u samom

vrhu svetskog {aha. Za 8. potez

crnog alternativa je Sb4 9. Le2

0-0 itd.

9. h3 0-0 10. Sc3 Sb4 11. Le2

dc4 12. Lc4 c6 13. Lg5 Sbd5 14.

Te1 Le6 15. Db3 Db6.

I o tom otvrawu jo{ se vode

diskusije, pa je tako trenutno u

modi 15...Te8, premda se ne mo -

`e re}i da crni i tu ima potpuno

izjedna~ewe.

16. Sd5 cd5 17. Db6 ab6 18.

Lb3

U svakom otvarawu beli te`i

incijativi. Ovo je boqe od cen-

tralizacije lovca putem 18. Ld3,

pa se mo`e zakqu~iti da beli sa-

VODORAVNO: USPRAVNO:

da ima izvesnu prednost i pored

toga {to crni primewuje slede}i

nov potez, umesto poznatog

18...Lb4. 18...h6 19. Lf4 Tfc8

20. Se5 g5 21. Lh2 Llb4 22. Te2

Crni sada ima tri evidentne

slabosti: belopoqnog lovca (koji

igra ulogu pe{aka), duple pe {a ke

i usamqenog pe{aka, tako da i po -

red dosta redukovanog ma te ri ja -

la, beli ima boqe {anse. Crni

za sada ne mo`e preduzeti bilo

kakvu akciju, jednostavno je osu|en

da ~eka {ta }e se dogoditi.

22....Se4 23. Sd3 Lf8 24. Tae1

Lg725. Le5 Le5 26. Se5 Kg7 27.

Sd3 Tc7 28. Sb4 Td8 29. g4 Sf6

30. Kg2 Td6 31.f3 Ld7 32. Kg3!

Kf8 33. h4 Lb5 34. Te5 gh4 35.Kh4

Lc4 36. Lc2 Lb5 37. a3 Td8 38.

Kg3 Kg7 39. Lf5 Kf8 40. Th1 Kg7

PROBLEM

L. Linder, 1954.

Beli: Ke3, Db7, Te7, Lf4, Sd3, b3

Crni: Kd5, Ta5, Td8, Lg8, Sc6

Mat u dva poteza.

1. Te4! T bilo gde

Na 1... Tc5 2. Sb4 mat.

Na 1...Td6 2. Te5 mat.

Na 1...Le6 2. Td4 mat.

2. Db5 mat.

Beli: Kg3, Te5, Th1, Lf5, Sb4, a3,

b2, d4, f3, g4

Crni: Kg7, Tc7, Td8, Lb5, Sf6, b6,

b7, d5, f7, h6

Jedno je stajati boqe, a drugo

dobiti partiju. Slede}i potez je

primer dobre strategije, jer be-

li uo~ava da bi za wegovog ska-

ka~a bilo najboqe da zauzme po-

qe f5. On zato igra slede}i po -

tez:

41. Sc2!

Sada sve ide prema `eqama

belog.

41...Te8 42. Se3 Tce7 43. Kf4

Lc6 44. Lc2 Ld7 45. g5

1:0

REKLI SU...

„[ah pre svega u~i ~oveka da

bude objektivan. U {ahu neko mo -

`e postati veliki majstor jedino

kada bude svestan svojih gre{aka

i nedostataka. Potpuno isto kao

i u `ivotu.”

Aleksandar AQEHIN

OBEZBEDITE ZA SEBE I POTOMKE OFICIRSKU SABQU!Sabqa je dokument va{e ~asne profesije i podse}a potomke da ste postojali u jednoj epohi i bavili se profesijom koju je trebalo zaslu`iti, odslu`iti i neobe{~astiti. Ka`u, `ive}i proizvodimo uspomene, a koliko brzo `ivimo toliko brzo ih i bri{emo ...OFICIRSKOM SABQOM

i PARADNIM BODE@IMAupi{ite sebe sa svojom

profesijom u porodi~no nasle|e.

Oficirska sabqa i paradni bode`i

kroz vreme i sve~anosti

Paradni bode`i• kopneni

• vazduhoplovni• mornari~ki

cene sabqi • standardna ... 47.000,00 + PDV• posrebrena ... 51.000,00 + PDV• pozla}ena ..... 55.000,00 + PDV

NARUXBENICAOvim neopozivo naru~ujem – • standradnu • posrebrenu • pozla}enu sabqu

– • paradni bode` (zaokru`iti)

Ime i prezime: ______________________________________________________Adresa naru~ioca: ________________________________________________________________________________________________________________________JMBG__________________________ Telefon: _______________________

Popunite naruxbenicu i po{aqite na adresu: „Status Stil”, 11080 Zemun, Ul. Gradski park 2

paradnih bode`a• pozla}en ....... 33.000,00 + PDV• posrebren..... 29.000,00 + PDV

15 mese~nih rata

Tel: +381(0)11 377-15-22, faks: +381(0)11 377-15-13, mob: 063/876-88-01Web: www.statusstil.com E-mail: office@statusstil.com

4SPECIJALNI PRILOG MAGAZINA

Ispitivawe padobrana u Tehni~kom opitnom centru

Medicinski aspekti padobranstva

Isku{ewa

pod

kupolom

Profesija

odabranih

PAD BRANAC

2 1. april 2010.

SADR@AJ

I s ku sni pa do bran ci ka ̀ u da ni ko ni ka da ni je uspeo da opi {e pa do -

bran ske sko ko ve, po go to vo pr ve, ona ko ka ko to za i sta za slu ̀ u ju. Ve }i -

na onih ko ji se od lu ~e na kr sta re we ne be skim pro stran stvom go vo ri o

po gle du ko ji osta vqa bez da ha, ti {i ni i neo bi~ nom sje di wa va wu s pri ro dom.

Po sle sko ka pri ~a ju o obla ci ma, adre na li nu, stra hu, ko ga su ne zna ju }i

ni sa mi ka ko pre va zi {li, o to me ka ko su leb de li ili le ̀ a li na va zdu hu po -

sma tra ju }i fan ta sti~ nu pa no ra mu is pod se be...

Ne ki tek ta da tvr de da su spo zna li {ta zna ~e slo bo da, od su stvo gra ni ca

i la ̀ i, ne is pu we nih obe }a wa… Po sto je, ka ̀ u, sa mo ~o vek, pa do bran ska ku -

po la i ne sa gle di va {i ri na.

Te {ko je to opri ~a ti, po treb no je pro ba ti, do ̀ i ve ti. Sve to ne tra je ni

ne ko li ko se kun di, a kao da se ~i tav `i vot od vi ja ba{ ta da i me wa vas...

Pa do bran ci jo{ zna ju re }i da ko jed nom ose ti let, ho da ze mqom o~i ju

upr tih u ne bo, ta mo gde bio je i gde te ̀ i da se vra ti... To je ste ne ki dru ga ~i ji

i no vi svet.

A pa do bra nac je uvek u tom sve tu, svom snu. Ka da ne ska ~e, on da se pri -

pre ma za sko ko ve, mi sli o wi ma, ma {ta ili se tek pri se }a tre nu ta ka pro ve -

de nih u va zdu hu. Pre sko ka stre pi zbog ne iz ve sno sti i ri zi ka, ko ji ne iz be ̀ no

pra ti ta kav po ziv, ali ga i ~i ni iza zov nim i ne po no vqi vim.

To su, mo ̀ da, i raz lo zi zbog ko jih ne ko po sta je voj ni pa do bra nac, jer se

voj no pa do bran stvo umno go me raz li ku je od sport skog ili ska ka wa pa do bra -

nom iz ho bi ja. Me |u voj nim pa do bran ci ma oku pqe ni su naj ve {ti ji i naj hra -

bri ji, oni ko ji u pa do bran skim kwi ̀ i ca ma no vi skok upi su ju ~e {}e od dru gih,

bar ne ko li ko pu ta me se~ no.

Oni ne mo gu bez sko ko va, bez onog ose }a ja ko ji do no si let kroz va zduh. U

tre nut ku kad po vu ku ru ~i cu i kad im se, ne ko li ko sto ti na me ta ra iz nad ze -

mqe, uz sna ̀ an tr zaj otvo ri pa do bran, za bo ra vqa ju sve na po re...

@ivot im ~i ne sa ti pro ve de ni na obu ci, kur se vi ma, uz pa do bran i dru -

go ve s ko ji ma de le sud bi nu... To je pri ~a o po sve }e no sti, ali i ne po no vqi voj

umet no sti `i vqe wa, sva ka ko dru ga ~i joj od one ko ju po zna je ve }i na.

Oni ko ji sa vla da ju tu, pr vu ste pe ni cu ka slo bod nom ne bu, uspe {no iz ve -

du sko ko ve sa opre mom i oru` jem ali i bez wih, okru glim pa do bra nom ili

pa do bran skom ku po lom u ob li ku kri la, pre va zi |u strah, taj ne iz be ̀ ni pra -

ti lac, mo gu da ka ̀ u da su bli ̀ i snu.

Ipak, po sto ji ne {to {to se ne mo ̀ e is ka za ti re ~i ma, broj ka ma, {to na -

di la zi i pre va zi la zi zna wa i ve {ti ne, pa do bran sko is ku stvo. Pri ro da i

sre }a. Sa mo ve tar, na pri mer. Re~ ju, ono na {ta pa do bra nac ne mo ̀ e da

uti ~e. Ta kav se za jed ni~ ki ime ni teq sva kog sko ka, ~e sto od lu ~u ju }a ne po zna -

ni ca za uspeh, oslu {ku je sop stve nim bi }em. I `i vi.

Ne ko li ko go di na una zad, ve tro vi du va ju znat no dru ga ~i je i ~e {}e ne go

{to se pam ti. Ni ko ne zna za {to. Sto ga, uvek bu di te u do slu hu s wi ma…

Vla di mir PO ̂ U^

U dosluhus vetrom

R E ^ U R E D N I K A

Glavni podoficir Specijalne brigade

zastavnik prve klase Milisav

Milosavqevi}

Podoficiri oslonac komandovawa 4

Medicinski aspekti padobranstva

Isku{ewa pod kupolom 6

Opitni padobranci iz Tehni~kog

opitnog centra

Profesija odabranih 8

Specijalna jedinica policije

Republike Srpske

Vi{e od elite 12

Padobranski demonstrativni tim SAD

Crni bode`i 16

Borbeni desant ameri~kih marinaca

Krilom u no}no nebo 18

Budu}nost opreme za skokove

na slobodno

Bezbedno i prakti~no 24

Padobranci Ji{uva u Jugoslaviji

Super tajna misija 27

Nastanak i razvoj VDV 1928–1941

Sukobi na tri rati{ta 30

Urednik priloga

Vladimir PO^U^

Snim

io

D

im

itr

ije O

STO

JI

]

3

Ve te ra ni

kod am ba sa do ra Izra e la

Po po vrat ku iz

Izra e la, ~la no -

vi Udru ̀ e wa ve te -

ra na 63 ob i {li su

sve one ko ji su im

po mo gli da re a li zu -

ju po me nu tu po se tu.

Za to je de le ga ci ja

Udru ̀ e wa – Dra gan

Mo si}, Bran ko Pa u -

no vi} Du {ko, To ma -

{e vi}, otac Dra go -

slav To po lac – 29.

ok to bra bi la na sa -

stan ku s kod izra el skog am ba sa do ra Ar tu ra Ko la. Pri su stvo vao je i dru gi se kre -

tar am ba sa de Ja ir For mer, ko ji je sa ve te ra ni ma bio pri li kom po se te me mo ri -

jal nom cen tru „Mu ni cij sko br do“ u Je ru sa li mu.

Sa go vor ni ci su raz me ni li is ku stva sa pu ta, a ve te ra ni su am ba sa do ra

in for mi sa li o pla no vi ma Udru ̀ e wa u bu du} no sti ka da je re~ o sa rad wi s

Izra e lom, po seb no to kom Bal kan skog sko ka pri ja teq stva, ko ji bi tre ba lo da

se odr ̀ i idu }e go di ne u Ba woj Lu ci, a na ko me bi go sti bi li izra el ski pa do -

bran ci. Ta ko |e, raz go va ra li su o Sko ku slo bo de u Izra e lu, na ko jem bi srp ski

ve te ra ni u~e stvo va li.

Ve te ra ni su am ba sa do ru uru ~i li grb Udru ̀ e wa i za hval ni cu na uka za noj po -

dr {ci i po mo }i to kom po se te Izra e lu.

B. PA U NO VI]

Padobran UM-1

koristi Vojska Srbije

Od ne dav no i Voj ska Sr bi je in ten ziv no upo tre -

bqa va pa do bran UM-1 u 63. pa do bran skom ba -

ta qo nu i Spe ci jal noj bri ga di. Taj pa do bran uve den

je u ope ra tiv nu upo tre bu pro {le go di ne, na kon opi -

to va wa u Teh ni~ kom opit nom cen tru. Re~ je o sa vre -

me nom pa do bra nu ti pa „kri lo“, ame ri~ ke pro iz vod -

we, s de ve to ko mor nom ku po lom iden ti~ ne kon struk -

ci je i ve li ~i ne za glav ni i re zer vni pa do bran.

Pa do bran je na me wen za iz vo |e we spe ci jal nih

va zdu {nih de san ta, vi {e pa do bran ske obu ke, tre -

na` pa do bra na ca i sko ko ve s po ve }a nim te re tom.

Pr vo je iz vr {e na pre o bu ka in struk to ra, a za tim je

i ne ko li ko gru pa pa do bra na ca za vr {i lo pre o bu ku

za no vi tip pa do bra na. Sre di nom ok to bra ot po ~e la

je i vi {a pa do bran ska obu ka, ko ja se pr vi put u na -

{oj voj sci iz vo di na pa do bra nu kri lo.

Uti sci na {ih pa do bra na ca su ve o ma do bri –

UM-1 ima ve li ku no si vost, do bru upra vqi vost i vi -

so ku fi ne su, {to su po ̀ eq ne ka rak te ri sti ke za iz -

vo |e we pre le ta. Mo ̀ e se ko ri sti ti za sko ko ve na

slo bod no dej stvo ak ti vi ra wem ru ~i ce ili me kim pa -

do bran ~i }em, ali i za sko ko ve na pri nud no dej stvo

pri li kom pre o bu ke i vi {e pa do bran ske obu ke.

Opre mqen je sa vre me nim pa do bran skim au to ma tom

Cypres-2.

M. BRA DI]

Uja nu a ru 2009. go di ne u Ba wa lu ci je for mi ran Air Soft klub, pr -

vi na pro sto ri ma Re pu bli ke Srp ske i Bo sne i Her ce go vi ne.

Air Soft je mo de ran eks trem no-bor be ni sport u ko me se ko ri ste ver -

ne re pli ke stre qa~ kog na o ru ̀ a wa ko je is pa qu je pla sti~ ne ili

si li kon ske ku gli ce ka li bra {est mi li me ta ra, ma we opa sne od

di ja bo la va zdu {nih pu {a ka.

Ciq klu ba je ste

da po pra vi fi zi~ ku

sprem nost pri pad ni -

ka jer za uspe {no

oba vqa we za da ta ka u

okvi ru ne kog sce na ri ja

igre ~e sto je po treb no

pre }i ve li ke raz da qi -

ne pe {ke, sa vla da ti

pre pre ke, {to zah te va

fi zi~ ki sprem nu li~ -

nost.

Ve li ki broj pri -

pad ni ka Air Soft klu ba u

Ba wa lu ci po te kao je iz

uzor nog sport skog ko -

lek ti va – Pa do bran -

skog klu ba Ba wa lu ka.

Za sla vu ba wa lu~ kih

pa do bra na ca, 2. av gu -

sta 2009. for mi ran je

i pr vi sport sko-tak mi -

~ar ski tim ba wa lu~ kog

Air Soft klu ba – „Tak ti~ -

ko stre qa~ ki tim

6919“.

Voj nu po {tu broj

6919 ima la je ne ka da -

{wa 63. pa do bran ska bri ga da. Pri pad ni ci Air Soft klu ba su na taj

na ~in `e le li da oda ju po ~ast toj slav noj je di ni ci i pro mo vi {u

vred no sti na ko ji ma je ona po ~i va la. Ostva ri li su i sa rad wu s

Udru ̀ e wem ve te ra na 63 iz Ni {a.

J. ]U LI BRK

AirSoft klub ~uva tradiciju 63. padobranske

– Du ̀ nost glav nog pod o fi ci ra pod ra zu -

me va broj ne oba ve ze i ve li ku od go vor nost.

Sva ko dnev no mo ra da bu de po sve }en, da da je

li~ ni pri mer, ali i da mo ti vi {e pod o fi ci -

re i pro fe si o nal ne voj ni ke. Moj pre vas hod -

ni za da tak je ste da obez be dim di sci pli nu i

kon tro lu qu di, da da jem sa ve te i pred lo ge

pret po sta vqe nim ofi ci ri ma i vo dim bri gu o

stan dar di ma in di vi du al ne obu ke. Po red to -

ga, za da tak pr vih pod o fi ci ra, ali i glav nog,

je ste da uvek pod se }a ju pod re |e ne na slo bo -

dar ske tra di ci je na {eg na ro da i po tre bu po -

{to va wa dr ̀ av nih i voj nih zna me wa.

Me |u osnov nim za du ̀ e wi ma je i bri ga

o ka ri je ri pod o fi ci ra, ko jih je u Spe ci jal noj

bri ga di vi {e od po lo vi ne od ukup nog bro ja.

Uto li ko je te ̀ e oba vqa ti se lek ci ju i pre po -

zna va ti naj bo qe.

Rad ni dan mi po ~i we referisawem glav -

nih pod o fi ci ra iz je di ni ca. Za da tak je da ih

usme rim i po sa ve tu jem da naj bo qe is pu ne pred -

vi |e ne ak tiv no sti. Na bri fin gu kod ko man dan -

ta u~e stvu jem s osta lim sta re {i na ma Ko man de,

anga`ovan sam na zadacima glavnog podofi-

cira sa te`i { tem na realizaciji individu-

alne obuke, a u~e stvujem i u planirawu i pod -

no{ewu iz ve {taja komandantu o ura |e nom, te -

ku }im ak tiv no sti ma i pla no vi ma.

Kqu~ ra da je jed no sta van – kao {to ja

sa ve tu jem i usme ra vam pod o fi ci re ko ji su

pod mo jom nad le ̀ no {}u, ta ko i ko man dant

usme ra va me ne.Na gla {a vam da je Spe ci jal na

bri ga da po seb na naj vi {e po obu ci, ta ko da

naj ve }u pa ̀ wu po kla wa mo tom seg men tu ra da,

gde i po sti ̀ e mo naj bo qe re zul ta te.

Œ Glav ni pod o fi cir, po pri ro di du ̀ no -

sti, upu }en je na ko man dan ta Bri ga de,

ogle da lo i sva kog pri pad ni ka je di ni ce ko ja

sa pra vom no si epi tet – elit ne. Ve} dve go -

di ne je na toj du ̀ no sti i, ka ko sam is ti ~e,

naj te ̀ i po sao osta vio je iza se be. Pod o fi -

cir ski kor, ko ji je stub sva ke mo der ne voj -

ske, us po sta vqen je na zdra vim i sna ̀ nim

te me qi ma. Ia ko je do sa da {wim u~in kom vi -

{e ne go za do vo qan, pri zna je da se ni je na -

vi kao na kan ce la ri ju, jer je we gov rad ni pro -

stor, poligoni kao i ve`bali{ta – ne bo.

ΠSpe ci jal na bri ga da je po mno go ~e mu

spe ci fi~ na je di ni ca Voj ske Sr bi je. Ka ko

gle da te na me sto i ulo gu glav nog pod o fi -

ci ra u woj?

1. april 2010.

Bez uve`banih, fizi~ki pripremqenih i odgovornih

podoficira ne mo`e biti ni dobre vojske. Podoficir

je zanatlija. Mi smo saradnici, pomo}nici

komandanata i komandira, oni koji obu~avaju i

kontroli{u podoficira i profesionalnog vojnika.

Mi usmeravamo kadar podoficira i dajemo Komandi

vi{e vremena za planirawe i rukovo|ewe.

4

PAD BRANAC

Pod o fi cir ski kor je no si lac raz vo ja i

ne go va wa ko dek sa voj ne pro fe si je i kod

pod o fi ci ra i kod pro fe si o nal nih voj -

ni ka. Za sni va se na stru~ no sti i au to -

ri te tu, po sve }e no sti pro fe si ji i oda -

no sti je di ni ci. Li~ na hra brost sva kog pod o -

fi ci ra Spe ci jal ne bri ga de ne do vo di se u

pi ta we, jer on u sva koj si tu a ci ji mo ra da bu -

de pri mer i uzor voj ni ci ma.

Ta ko go vo ri glav ni pod o fi cir Spe ci -

jal ne bri ga de za stav nik pr ve kla se Mi li -

sav Mi lo sa vqe vi}. Osim {to iza se be ima

bo ga to is ku stvo pa do bran ca, iz vi |a ~a di -

ver zan ta, snaj pe ri ste i al pi ni ste, on je

Podoficiri oslonac

Glavni podoficir Specijalne brigade

zastavnik prve klase Milisav Milosavqevi}

dok su pr vi pod o fi ci ri

ve za ni za ko man di re ~e -

ta. Ka ko oce wu je te taj

vid sa rad we od ka ko je

us po sta vqen pod o fi cir -

ski kor u na {oj voj sci?

– Do sa da {wa sa -

rad wa sa ko man dan tom

je vr lo do bra. Ra di mo

„otvo re nih ka ra ta”, sa -

svim iskre no i bez re -

zer ve. Upra vo u to me i

je ste mo ja funk ci ja – da

pre ne sem i uka ̀ em ko -

man dan tu na po sto je }e

pro ble me, ka ko bi do no -

sio naj bo qe od lu ke.

Dra go mi je {to je on u

pot pu no sti shva tio zna -

~aj pod o fi ci ra, ta ko da

na {a sa rad wa te ~e bez

ika kvih pro ble ma.

@elim da is tak nem

da je broj pod o fi ci ra u

Spe ci jal noj bri ga di iz u zet no ve li ki i da smo

us po sta vi li li ni ju ko ja bro ji ~ak 18 pr vih

pod o fi ci ra. Ova li ni ja jo{ ni je pot pu na,

ali je ve o ma funk ci o nal na.

Iz me |u ko man dan ta s jed ne stra ne, i me -

ne, od no sno, glavnih pod o fi ci ra u bataqonu

i prvih podoficira u ~e ta ma, s dru ge, od nos

je do bar. Komandanti bataqona shvatili su

ulogu glavnih podoficira, dok se kod ko man -

di ra ~e ta po ste pe no kri sta li {e shva ta we

ulo ge pr vih pod o fi ci ra, od no sno zna ~a ja wi -

ho ve do bre sa rad we. Osnov no je da pod o fi -

ci ri ni su po seb na, ve} pa ra lel na li ni ja ko ja

po dr ̀ a va ko man do va we.

ΠIma ju }i u vi du po seb nost za da ta ka

Spe ci jal ne bri ga de, po sto je li spe ci -

fi~ no sti u ulo zi pod o fi ci ra, a po seb -

no glav nog pod o fi ci ra Spe ci jal ne bri -

ga de u od no su na ko le ge u osta lim bri -

ga da ma?

– Spe ci jal na bri ga da se po mno go ~e -

mu raz li ku je od osta lih je di ni ca Voj ske Sr -

bi je. Spe ci fi~ no sti uglav nom pro is ti ~u iz

na me ne je di ni ce i na ~i na na ko ji su u woj

iz vo di obu ka. Za to je neo p hod no da se pro -

gra mi, pla no vi i za da ci pri la go de sva kom

pod o fi ci ru. Sva ko me tre ba od re di ti in -

di vi du al ne za dat ke, a da ne go vo ri mo o fi -

zi~ kim pro ba ma, te sti ra wu i ri zi~ no sti

obu ke. Sa ri zi ci ma u pa do bran skoj, ski ja -

{koj, ve ra~ koj ili ro ni la~ koj obu ci sre }e -

mo se sko ro sva ko dnev no, pa je sa mim tim

ve }a mo ja od go vor nost, ne go {to je to slu -

~aj sa glav nim pod o fi ci ri ma u osta lim

bri ga da ma.

ŒKo ja je bi la naj ve }a pre pre ka ko ju ste

kao glav ni pod o fi cir Spe ci jal ne bri -

ga de mo ra li da sa vla da te?

– Pret po sta vqam da su se svi glav ni

pod o fi ci ri u je di ni ci ma Voj ske Sr bi je po

stu pa wu na du ̀ nost su o ~i li sa sli~ nim pro -

ble mi ma. Naj ve }i je, bez sum we, bio us po sta -

vqa we i ute me qi va we pod o fi cir skog ko ra,

ko ji je do sko ro bio no vi na u na {em si ste mu.

Ve li ki na por bi lo je po treb no ulo ̀ i ti, ka ko

bi svi u bri ga di na naj bo qi na ~in shva ti li

na {u ulo gu, ko ja je znat no va ̀ ni je ne go {to je

to ra ni je bio slu ~aj.

Œ Ka ̀ e se da su pod o fi ci ri „ki~ ma”

voj ske. Ima ju }i u vi du wi ho vu ulo gu u

pro ce su obu ke, {ta to zna ~i u Spe ci jal -

noj bri ga di?

– Naj ve }a ulo ga pod o fi ci ra upra vo je u

obla sti obu ke. Ona je ta ko or ga ni zo va na da

ba ta qo ni ma, u za vi sno sti od do de qe ne mi si -

je, da je ve li ku sa mo stal nost. Ulo ga pod o fi -

ci ra zbog to ga je slo ̀ e ni ja. Ve li ku pa ̀ wu

pri da je mo fi zi~ koj obu ci i ne pre kid no je po -

di ̀ e mo na vi {i ni vo. Sli~ no je i sa osta lim

vi do vi ma usa vr {a va wa po put kur se va na ni -

vou bri ga de, gde se ukqu ~u ju pr vi pod o fi ci ri

i in struk to ri obu ke.

Ka ko je jo{ kra jem 18. ve ka do bro pri -

me tio ba ron Fon [tu ben, obe le` je pro fe -

si o nal ne, do bro uve ̀ ba ne i di sci pli no va ne

voj ske je ste wen pod o fi cir ski kor. Bez uve -

`ba nih, fi zi~ ki pri pre mqe nih i od go vor nih

pod o fi ci ra ne mo ̀ e bi ti ni do bre voj ske.

Pod o fi cir je za na tli ja. Mi smo sa rad ni ci,

po mo} ni ci ko man da na ta i ko man di ra, oni ko -

ji ob u ~a va ju i kon tro li {u pod o fi ci ra i pro -

fe si o nal nog voj ni ka. Mi usme ra va mo ka dar

pod o fi ci ra i da je mo Ko man di vi {e vre me na

za pla ni ra we i ru ko vo |e we.

nu pod o fi ci ri ima ju naj ve }u ulo gu. Ko man -

dan ti i ko man di ri se me wa ju, a je di no pod -

o fi ci ri osta ju du go u je di ni ci. Oni pam te

svo je voj ni ke, se }a ju se wi ho vih uspe ha i

pod vi ga i sta ra ju se da ih vre me ne iz bri -

{e iz se }a wa.

ΠPa do bra nac ste sa ve li kim is ku -

stvom, a da nas Vam rad ni dan pro ti ~e

uglav nom u kan ce la rij skim po slo vi ma.

Ne do sta ju li Vam vi si ne?

– Ma lo je re }i da mi ne do sta ju. Ia ko

sam ve} dve go di ne na ovom me stu jo{ se ni -

sam na vi kao na kan ce la ri ju, sa stan ke i pa -

pi re. Po tre ba za vi si na ma ja ~a je od sve ga.

Za to se tru dim da {to vi {e vre me na pro vo -

dim na te re nu sa voj ni ci ma. Ta kva mi je bi la

ka ri je ra – ve ra we, ski ja we, ga |a wa, i na rav -

no – sko ko vi. Moj pa do bran sa ku po lom, po -

pu lar na „osmi ca”, ne raz dvo jan mi je pri ja -

teq sko ro dve de ce ni je.

Pr vi put sam sko ~io 26. no vem bra

1992, na osnov noj pa do bran skoj obu ci kao

pri pad nik 72. spe ci jal ne bri ga de. Imao sam

~ast da bu dem me |u ret ki ma ko ji su iz ove je -

di ni ce zavr{ili obuku u ~u ve noj 63. pa do -

bran skoj bri ga di u Ni {u. Ja nu a ra sle de }e

go di ne okon ~ao sam obu ku i do sa da „na ni -

zao” 103 sko ka. Sto ti put sam sko ~io ma ja

pro {le go di ne u Pan ~e vu. Za 18 go di na pa -

do bran ske slu ̀ be ni ka da ni sam imao ni je -

dan peh. To je po sle di ca is kqu ~i vo po {to va -

wa pro ce du ra.

Kqu~ uspe ha sva kog pa do bran ca je ste

obu ka. On mo ra bi ti mak si mal no ospo so -

bqen, jer je di no to ga ran tu je da }e uspe ti u

sva koj si tu a ci ji, ma ko li ko bi la ri zi~ na.

Ni ko la DRA@OVI]

Ra de DRA GO VI]

5

Podoficiri komandovawa

Za stav nik pr ve kla se Mi li sav Mi -

lo sa vqe vi}, glav ni pod o fi cir Spe ci jal -

ne bri ga de, ro |en je 12. de cem bra 1966.

u me stu Le ce, u op {ti ni Me dve |a.

Put od voj ni ka po ugo vo ru do glav nog

pod o fi ci ra je di ni ce za po ~eo je 1988. go -

di ne. Kon ku ri sao za voj ni ka po ugo vo ru u

di ver zant skom od re du Ge ne ral {ta ba JNA,

~i me je po ~e la we go va voj na ka ri je ra. U ak -

tiv nu voj nu slu ̀ bu stu pio je u ~i nu vod ni ka

1991. go di ne, po sle ~e ga je na pre do vao od

ko man di ra di ver zant ske gru pe 72. spe ci -

jal ne bri ga de, do in struk to ra za spe ci jal -

no na o ru ̀ a we i opre mu, ko man di ra, za tim

ko man di ra pa do bran skog ode qe wa, ~et nog

sta re {i ne i re fe ren ta u od se ku za iz vi |a -

we u Spe ci jal noj bri ga di, te glav nog pod o -

fi ci ra Ko man de Spe ci jal ne bri ga de.

To kom ka ri je re za be le ̀ io je vi {e od

100 pa do bran skih sko ko va, a pro {ao je i

vi {e kur se va – iz vi |a~ ko-di ver zant ski,

ski ja wa, ve ra wa, upo tre be hlad nog oru` -

ja, pre ci zne paq be...

O`e wen je Dragoslavom i ima de se -

to go di {wu }er ku Ne ve nu.

Karijera za ponos

ŒMe |u za da ci ma glav nih pod o fi ci ra

je ste bri ga o sta tu su pod o fi ci ra i raz -

vo ju wi ho ve ka ri je re. Ko je kva li te te

tre ba da is pu wa va pod o fi cir ili pro -

fe si o nal ni voj nik da bi imao uspe {nu

ka ri je ru obe le ̀ e nu na pre do va wem?

– Obra zo va we je na pr vom me stu i os -

nov ni je uslov za da qe na pre do va we. Fi zi~ -

ka spre ma i sklo nost ka iza zo vi ma sva ka ko

su po ̀ eq ni. Sva ki voj nik pro fe si o na lac

tre ba lo bi da bu de di sci pli no van, pre ci zan

u iz vr {a va wu za da ta ka, a po {to va we re da i

na re |e wa se pod ra zu me va ju. To je uto li ko va -

`ni je jer se u Spe ci jal noj bri ga di ni vo di -

sci pli ne go di na ma usa vr {a va.

Me |u za da ci ma pod o fi ci ra je bri ga

o ko lek ti vu i at mos fe ri ko ja vla da me |u

qu di ma. Na duh ko ji vla da me |u pri pad ni -

ci ma Spe ci jal ne bri ga de mo ̀ e mo bi ti po -

no sni. Ta ko je me |u pa do bran ci ma, ro ni o -

ci ma, an ti di ver zan ti ma... Ri zik i slo ̀ e ne

si tu a ci je ve zu ju qu de i ra |a ju ne ras ki di va

pri ja teq stva. Ja ~a we ko lek ti va i bri ga o

qu di ma stal ni su nam za da ci. Na tom pla -

voj ni pa do bran ci sa dr ̀ i iskre no pri sta ja -

we na rad, di sci pli nu, usa vr {a va we,... ^e -

sto do gor wih gra ni ca iz dr ̀ qi vo sti.

Wi ma je pa do bran pre vo zno sred stvo,

neo bi~ no po mno go ~e mu, na ro ~i to ako se

ima u vi du iz gled, br zi na i am bi jent po ko me

plo vi. Do la ze s ne ba, a za ra dar su za i sta

ne vi dqi vi. Mo gu da se pre ba ce na naj ne pri -

stu pa~ ni je te re ne, da le ko iza pr vih ne pri -

ja teq skih li ni ja, ob u ~e ni su da go spo da re

si tu a ci jom na ne bu i ze mqi. Oni su ne ~uj ni,

br zi, ne u hva tqi vi, ve o ma pre ci zni u sva koj

pri li ci, a `e sto ki ka da za tre ba.

Na rav no, put do zva wa pri pad ni ka Pa -

do bran skog ba ta qo na Voj ske Sr bi je je tr no -

vit, od se lek ci je do slo je vi tih ob li ka obu ke,

vr hun skog pro fe si o nal ca, ~e mu svi oni stre -

me. Jed no stav no, ne mo ̀ e da bu de dru ga ~i je.

Ovaj put }e mo se osvr nu ti na ~i we ni cu da su

oni sa mo qu di ~i ji or ga ni zam, ma ka ko bio

sat kan, opet tr pi i no si te ret pro fe si je. U

to me }e nam po mo }i pu kov nik pro fe sor dr

Sla vi {a \ur |e vi}, fi zi ja tar i en do kri no -

log u In sti tu tu za va zdu ho plov nu me di ci nu,

stru~ wak ko ji je do bar deo bo ga tog is ku stva

ste kao pro u ~a va ju }i i pa do bran ce, bri nu }i

da im sa ~u va zdra vqe, pro du ̀ i rad ni vek, sa -

ni ra po vre de, osmi sli me re pre ven ci je...

Sile i promene

Ta ko }e pu kov nik \ur |e vi} jo{ u uvo du

is ta }i ka ko je za pa do bran ca (de sant no-bor -

be nog i di ver zant skog) po ̀ eq na mak si mal na

te le sna ma sa do 95 ki lo gra ma, neo p hod na

psi ho fi zi~ ka sta bil nost, kon zi sten ci ja ske -

let no-mi {i} nog si ste ma...

Pa do bran ski skok, bez ob zi ra na tip

pa do bra na, iz vo di se u pro se ku sa 5.000 me -

ta ra vi si ne pri br zi ni od 500 do 600 ki lo -

me ta ra na sat ho ri zon tal nim ubr za wem. Po -

tom kre }e u stre lo vi to po ni ra we br zi nom

od 100 me ta ra u se kun di. Na vi si ni od

1.500 me ta ra otva ra se pa do bran i do la zi

1. april 2010.

Jedan od prvih uslova za bavqewe padobranstvom

jeste zdravqe. Sli~no kao i kod pilota, ronilaca

ili alpinista, neophodna je otpornost organizma

na stres, nagle promene pritiska i temperature.

Svaki skok predstavqa veliko isku{ewe za srce,

plu}a, mi{i}e, zglobove... O toj temi, selekciji,

preventivi, nau~nim saznawima i primenama u

praksi govori pukovnik dr prof. Slavi{a \ur|evi},

fizijatar i endokrinolog, vode}i stru~wak za

medicinu sporta i vazduhoplovnu atropometriju

Instituta za vazduhoplovnu medicinu.

6

PAD BRANAC

Po sto je pro fe si je ko je ni ka da ne mo gu

po sta ti stvar pu ke ru ti ne, jed no stav ne,

mo no to no po no vqe ne pro ce du re, po ne -

kad ne vi dqi ve ste ge... Ne, pa do bran -

ci su po put pi lo ta ili ro ni la ca uvek

sprem ni da do ̀ i ve ne {to no vo i dru ga ~i je

pa je wi hov en tu zi ja zam usko po ve zan sa do -

me ti ma po zi va u ko joj stre me ka vr hun skim

re zul ta ti ma. Kod wih ne po sto ji bez i dej nost,

ota qa va we po sla, me di o kri tet ski od nos

pre ma za da ci ma. Ve} sa ma ide ja da po sta nu

Isku{ewa

pod kupolom

MM EE DD II CC II NN SS KK II AA SS PP EE KK TT II PP AA DD OO BB RR AA NN SS TT VV AA

do sna ̀ nog di na mi~ kog uda ra, kad na ro ~i to

tr pe mu sku la tu ra i ko {ta no-zglob ni deo ra -

me nog po ja sa. De {a va ju se ve li ke pro me ne

br zi ne kre ta wa, od sto me ta ra u se kun di na

pet do se dam me ta ra u se kun di. Kom plet ne

si le raz la ga wa di na mi~ kog uda ra pre no se

se na ra me ni po jas i gor we eks tre mi te te.

Sle de }a kri ti~ na ta~ ka je ste pri ze mqe we.

Bez ob zi ra na to {to se na te za wem ko no pa

sku pqa ku po la i uspo ra va let, sam do skok

od go va ra „pa du” sa tri me tra. Re ci mo s pr -

vog spra ta ili vr ha ko {ar ka {ke ta ble.

Ta da su na uda ru sko~ ni i ko le ni zglo -

bo vi pa je vr lo va ̀ no ko li ko su pa do bran ci

sprem ni da iz dr ̀ e op te re }e we. Obi~ no se

pri do sko ku pri be ga va si ste mu ko lu to va una -

pred ka da se pre ra spo re |u je te ̀ i na i raz -

la ̀ u si le op te re }e wa.

Va ̀ no je osvr nu ti se i na tem pe ra tur ne

raz li ke to kom sko ka, jer uti ~u na pro me ne u

or ga ni zmu. Na i me, na sva kih 1.000 me ta ra

vi si ne, tem pe ra tu ra opa da za pet ste pe ni,

{to zna ~i da je na 5.000 me ta ra oda kle se

iz vo di skok, tem pe ra tu ra ni ̀ a za 25 ste pe ni

u od no su na tlo. Osim to ga, pa do bran ci su

iz lo ̀ e ni i ta ko zva nom dis ba ri zmu ili sma -

we wu par ci jal nog pri ti ska ki se o ni ka, azo ta

i osta lih ga so va u sklo pu sma we wa op {teg

at mos fer skog pri ti ska. Na po me nu tih 5.000

me ta ra iz no si sve ga 0,33 at mos fe re.

Stres

– Stres je, ta ko |e, pri su tan i za slu ̀ u je po -

se ban osvrt. Pri sva kom sko ku oslo ba |a se

znat na ko li ~i na adre na li na ko ji mo ̀ e mo

me ri ti pra }e wem kon cen tra ci je va nil-man -

de li~ ne ki se li ne u uri nu. Na rav no, za be le -

`e ne su znat no ve }e vred no sti kod ne do voq -

no utre ni ra nih pa do bra na ca u od no su na

wi ho ve is ku sne ko le ge. Osim tog pa ra me tra,

mo ̀ e mo me ri ti sna gu od re |e nih gru pa mi {i -

}a, bo qe re }i ste pen opa da wa sna ge gor wih

i do wih eks tre mi te ta. To je ve o ma bi tan seg -

ment jer uti ~e na da qi tok iz vo |e wa bor be -

nih za da ta ka na kon pri ze mqe wa. Da kle, po -

`eq no je {to dis kret ni je uma we we ste pe na

mi {i} ne sna ge. Na uma we we sna ge mi {i }a

uti ~u i po vi {e na vred nost adre na li na ko ji

do vo di do gr ~a krv nih su do va po pre~ no-pru -

ga stih (ske let nih) mi {i }a, po tom va zo spa -

zam ko ji se od vi ja zbog ni skih tem pe ra tu ra

na ve li kim vi si na ma, on da ele va ci ja (po dig -

nu te ru ke zbog upra vqa wa si ste mom ko no pa),

{to za po sle di cu ima sli va we kr vi. Bi tan je

i pri ti sak ve zo va po sta vqe nih u tro u gao

pre ko pre pon skog de la. To kom le ta stva ra

se ose }aj utr nu lo sti ko ji je pro la zan. Ste -

pen pod no {qi vo sti sa me kom pre si je je ve }i

uko li ko je ve }a mi {i} na ma sa. Otu da `e ne

lak {e pod no se ovu po ja vu. To mo ra mo po me -

nu ti i zbog ~i we ni ce da u Spe ci jal noj bri -

ga di ima mo pet da ma ko je su uspe {ne sta re -

{i ne, od li~ ne pa do bran ke, tak mi ~ar ke – is -

ti ~e pu kov nik \ur |e vi}.

Kao po sle di ca ubr za wa, pa do bran ci se

su o ~a va ju i sa maw kom do to ka kr vi, od no sno

ki se o ni ka i {e }e ra u ske let nim mi {i }i ma,

gor wih i do wih eks tre mi te ta pre sve ga.

– Ra di li smo is tra ̀ i va we ve za no za

ste pen opa da wa sna ge to kom pre le ta pa do -

bra ni ma ti pa „kri lo”. Te sti ra li smo 25 pa -

do bra na ca, sred we raz vi je nih (uhra we nih),

ko ji su sa 5.000 me ta ra iz ve li skok i me ri -

li ste pen opa da wa sna ge od re |e nih mi {i} -

nih gru pa. Po seb no smo obra ti li pa ̀ wu na

pri mi ca ~e bu ta, pre gi ba ~e pot ko le ni ce,

i hr ska vi ~a ve struk tu re. Po vre de su ta kve

da iz i sku ju dug i str pqiv opo ra vak. Naj ~e -

{}e po vre de pa do bra na ca su, pre svih, dis -

tor zi je, uga nu }a, i{ ~a {e wa, ras teg nu }a mi -

{i }a i li ga me na ta (dis ten zi je), kon tu zi je ili

uda ri sa he ma to mi ma (krv nim iz li vom) u

zglob nim {u pqi na ma i mi {i} nom tki vu,

o{te }e wa te tiv nog i li ga men tal nog apa ra -

ta, pro ble mi di skus her ni je....

Pa do bran ci ko ji su za be le ̀ i li pre ko

hi qa du sko ko va ima ju ne ku vr stu pro ble ma

sa dis ko pa ti jom ko ja uma wu je funk ci o nal nu

i rad nu spo sob nost. Da kle, po sto ji „za mor

ma te ri ja la” i vek tra ja wa. Bi o me ha ni ka je

na u ka ko ja da je od go vo re na ta pi ta wa.

Pre ven ci ja o~u va wa mi {i} ne sna ge, po

mi {qe wu pu kov ni ka \ur |e vi }a, mo ̀ e se po -

tra ̀ i ti i ugrad wom se dal nog ka i {a ko ji bi

sma wio pri ti sak na pre pon sku re gi ju jer bi

se pre ra spo de li la te ̀ i na i po boq {a la

cir ku la ci ja. Na rav no, ta ko pri la go |e nog da

se la ko oslo ba |a pri li kom pri ze mqe wa.

Za tim, do da va wem sun |e ra stih ili va zdu {a -

stih opla ta oko pre pon skih ka i {e va ko ji bi

spre ~i li uti caj na ma wak mi {i} ne sna ge i

ose }aj utr nu lo sti. To je ciq na red nih is tra -

`i va wa na {ih stru~ wa ka.

Pre ven tiv ni me di cin ski pro gra mi po -

~i wu jo{ to kom se lek ci je. Oba vqa se na In -

sti tu tu za va zdu ho plov nu me di ci nu, gde se

pro ce wu je ana tom ska gra |a i funk ci o nal na

spo sob nost pre ma kri te ri ju mi ma voj nog i

ci vil nog pra vil ni ka. Pro ce wu je se kri ti~ -

na mi {i} na ma sa, ste pen uhra we no sti, br -

zi na re ak ci je, ste pen spret no sti i okret no -

sti, mo gu} nost ori jen ta ci je u pro sto ru i br -

zo pri la go |a va we na no vo na sta le uslo ve.

To se ra di uz po mo} te sto va mi {i} ne sna ge,

eks plo ziv no sti, ko or di na ci je, sta ti~ ke iz -

dr ̀ qi vo sti, br zi ne re ak ci je... Vi so ko so fi -

sti ci ra ni ure |aj „Cybex 340” ne po gre {i vo

be le ̀ i sve pa ra me tre na osno vu ko jih se da -

je oce na spo sob no sti.

Ovo me pret ho di so ma to me trij sko (stru -

k tur no) is pi ti va we, pre sve ga lo ko mo tor nog

apa ra ta, ot kri va we te le snih de for mi te ta,

asi me tri ja, mo tor nih de fi ci ta i even tu al nih

fak to ra ri zi ka ko ji bi uti ca li na uma we we

zdrav stve nih spo sob no sti. Na kon to ga se vr -

{i se lek cij ska tri ja ̀ a kan di da ta. U po seb -

nom ure |a ju, hi per i hi po ba ri~ noj ko mo ri,

ra di se is pi ti va we na hi pok si~ ne uslo ve (ne -

do voq ne kon cen tra ci je i pri ti ska ki se o ni -

ka). Te sti ra se i pod no {qi vost na ta ko zva ni

de kom pre si o ni pra sak (ja vqa se kod pr ska wa

ka bi ne). To je bit ni je kod pi lo ta, ali va ̀ na je

i ot por nost pa do bra na ca.

Fi zi kal ne pro ce du re su slo ̀ e ni je i

zah te va ju du ̀ i opo ra vak. Tre ba {to ra ni je

po ~e ti pro ces re ha bi li ta ci je. Pa do bran -

stvo je sva ka ko vi so ko ri zi~ no za ni ma we, ve -

o ma zah tev no, slo ̀ e no u sva kom pa i me di -

cin skom po gle du.

Bran ko KO PU NO VI]

Snimio Dimitrije OSTOJI]

7

pri vo di o ce nad lak ti ce i pre gi ba ~e po dlak -

ti ce. Za pa zi li smo sta ti sti~ ki zna ~aj no opa -

da we sna ge pri mi ca ~a bu ta i pre gi ba ~a po -

dlak ti ce dok pre gi ba ~i pot ko le ni ce i pri -

mi ca ~i nad lak ti ce ni su za be le ̀ i li zna ~a -

jan pad sna ge – ka ̀ e na{ sa go vor nik.

Preventiva

Osmi {qen tre na`, plan i pro gram

obu ke pri la go |en is ku stvu pa do bran ca ne ke

su od me ra pre ven ci je. Pro fe sor \ur |e vi}

pre po ru ~u je ki ne zi te ra pij ske ak tiv no sti ko -

je pod ra zu me va ju i vi sin ske pri pre me uz od -

re |e ne po god no sti ko ji va ̀ e za pi lo te, a

tre nut no ih ne ma u Pra vil ni ku ko ji „sle du je”

pa do bran ci ma. Bo ra vak i ski ja we na vi si ni

pre ko hi qa du me ta ra, na pri mer. Pred sva -

ki skok tre ba ura di ti od re |e ni si stem ve -

`bi ko je bi po boq {a le cir ku la ci ju, ok si ge -

na ci ju plu }a, pri pre mi le ske let no-mi {i} ni

si ste ma za na po re ko ji ih o~e ku ju. Po seb no

tre ba vo di ti ra ~u na pri li kom do sko ka i ko -

lu tom na pred pre ra spo de li ti spreg si la.

Ve li ki broj sko ko va ne mi nov no osta -

vqa trag na li ga men te i te ti ve, ki~ me ni stub

cen tru ~i ji su glav ni ju na ci upra vo opit ni

pa do bran ci. Sa go vor ni ci su nam pot pu kov -

nik sc. Sa {a Tir na ni}, dipl. in`, na ~el nik

Ode qe wa za is pi ti va we va zdu ho plo va u le -

tu, ko ji ujed no vo di i is pi ti va we pa do bra -

na, i za stav nik Slo bo dan Ni ko li} Xo ni, ta -

ko |e opit ni pa do bra nac.

Ste pe ni ce is pi ti va wa

Da bi no vi pa do bran sti gao do opit nih

pa do bra na ca po treb no je da pret hod no pro |e

od re |e ne ste pe ni ce. Pot pu kov nik Tir na ni}

pri ~a ka ko taj put kre }e iz specijalne bri ga -

1. april 2010.

Nema letnih ispitivawa bez opitnih padobranaca i in`ewera koji sa zemqe rukovode zadatkom. Iako su te dve profesije specifi~ne i nezavisne, one su uskopovezane jer jedni bez drugih ne mogu. Ciq im jezajedni~ki – padobran u TOC-u mora da pro|e sva mogu}a ispitivawa pre nego što stigne u jedinicu.

8

PAD BRANAC

ISPITIVAWE PADOBRANA U TEHNI^KOM OPITNOM CENTRU

Profesija

odabranih

Kad ne kom ka ̀ e te da vam je pro fe si ja

opit ni pa do bra nac uvre ̀ e no je mi -

{qe we da pa do bran, kad iza |e iz fa -

bri ke, sta vi te na le |a i isko ~i te iz le -

te li ce, pa {ta bu de. Ni smo mi to li ko

ne u ra ~un qi vi. Ovo je po sao ko ji ima

spe ci fi~ no sti i od re |en pro ce nat ri zi ka,

ali se oba vqa po od re |e noj pro ce du ri ko ja

sma wu je ri zik go to vo na nu lu. Ni kad ni je nu -

la, ali se woj te ̀ i – ka ̀ e sta ri ji vod nik pr -

ve kla se Ne boj {a Jan dri} Xi mi, na{ vr sni

opit ni pa do bra nac.

We go vim re ~i ma za po ~i we mo pri ~u o

is pi ti va wu pa do bra na u Teh ni~ kom opit nom

de u ko joj iz ra ̀ a va ju zah tev za na bav kom, vo di

do Upra ve za pla ni ra we i raz voj G[ VS i

Sek to ra za ma te ri jal ne re sur se MO. Na sta -

vqa se ela bo ra tom za na bav ku, ten de rom i na

kra ju uzo rak pa do bra na do la zi u TOC na is -

pi ti va we. Za vr {nim is pi ti va wi ma pod vr ga -

va ni su do pre ne ku go di nu pa do bra ni do ma }e

pro iz vod we, a da nas pre o vla da va ju ve ri fi -

ka ci o na is pi ti va wa ino stra nih. Kom plet na

pro ve ra spro vo di se u TOC-u.

Pot pu kov nik Tir na ni} ka ̀ e da se pa -

do bra ni (ili wi ho ve kom po nen te) te sti ra -

ju pre ma od re |e noj me to do lo gi ji ko ja je de -

fi ni sa na stan dar di ma. Svr ha tih opi to -

va wa je ste do no {e we oce ne o is pi ti va nom

sred stvu na osno vu po re |e wa usta no vqe -

nih ka rak te ri sti ka pa do bra na i ka rak te -

ri sti ka pro pi sa nih zah te vi ma, pro pi si ma

ili stan dar di ma. Uop {te, ceo po stu pak sa -

sto ji se iz ne ko li ko fa za: pri pre me za is -

pi ti va we, is pi ti va wa na ze mqi, is pi ti va -

wa u le tu i na kra ju iz ra de iz ve {ta ja. Za

me re we od re |e nih oso bi na pa do bra na ko -

ri sti se spe ci fi~ na mer na opre ma (ko ri -

sti se i za is pi ti va we dru gih vr sta sred -

sta va), ali i opre ma pri la go |e na sa mo za

tu na me nu.

– Me to do lo gi ja is pi ti va wa pa do bra na

osmi {qe na je ta ko da se uzi ma ju u ob zir eks -

trem ni uslo vi we go ve eks plo a ta ci je ka ko bi

bi la ostva re na vi so ka po u zda nost ra da svih

kom po nen ti, ali se i po red to ga u prak si de -

{a va ju ne pred vi |e ni slu ~a je vi i ne sre }e.

Za to je po treb no pra ti ti sva ki tip pa do bra -

na to kom we go vog ̀ i vot nog ve ka da bi se uti -

standardima i propisima, izra|uje program

i plan ispitivawa. Sadr`aj programa i

plana ispitivawa zavisi od vrste ispiti-

vawa i tipa sredstva koje treba ispitati.

Mo`e se re}i da dobro koncipiran plan

predstavqa pola obavqenog posla.

Pre pre la ska na is pi ti va wa u le tu

neo p hod no je utvr di ti da li je pa do bran u

pot pu no sti iz ra |en pre ma do sta vqe noj do -

ku men ta ci ji i da li we go va kon struk tiv na

re {e wa omo gu }a va ju bez bed no iz vr {e we

sko ka. Fa za is pi ti va wa na ze mqi ob u hva -

ta: pro ve ru spoq nog iz gle da i di men zi ja,

pro ve ru ma se, pa ko va we pa do bra na, is pi -

ti va we po god no sti pa do bra na za ru ko va -

we, me re we si le ak ti vi ra wa pa do bra na

po mo }u ru ~i ce za ak ti vi ra we, pro ve ru

uti ca ja oko li ne. Na kon to ga pa do bran se

pa ku je pre ma do sta vqe nom uput stvu. To je

neo p hod no ne sa mo da bi se do bi la po -

treb na kon fi gu ra ci ja za is pi ti va we ve}

se ta da mo gu uo ~i ti even tu al ni pro pu sti

kon struk ci je ko ji mo gu do ve sti do ot ka za

pa do bra na (ili we go vog de la) u fa zi opi -

to va wa u le tu.

Spa ko van pa do bran, pri pre mqen za

skok, sta vqa se na pa do bran ce raz li ~i tih

vi si na i gra |e, ko ji su re pre zen ta tiv na

gru pu ko ri sni ka, i pro ve ra va se mo gu} nost

po de {a va wa si ste ma ve za pa do bra na, te

ne sme tan pri stup ure |a ji ma za ak ti vi ra we

glav nog i re zer vnog pa do bra na. Stan dar -

di ma su pro pi sa ne naj ma we i naj ve }e vred -

no sti si le po treb ne za ak ti vi ra we ru ~i -

ca, ka ko bi se iz be glo sa mo ak ti vi ra we pa -

do bra na.

Let – naj va ̀ ni ji test

Ka da se sav po sao na ze mqi za vr {i

pre la zi se na fa zu is pi ti va wa u le tu. Ta -

da se pro ve ra va ju funk ci o nal nost, ~vr sto -

}a pa do bra na i per for man se. Na rav no,

pr ve sko ko ve ne iz vo de opit ni pa do bran ci

ve} pa do bran ska lut ka ko ja si mu li ra ~o -

ve ka ma se 80 ki lo gra ma. Pa do bran se ka -

~i na wu i is pi tu je we go vo po na {a we – ka -

ko se otva ra, ko li ko mu vre me na tre ba za

to, da li ima ne kih pro ble ma, ka ko se po -

na {a u va zdu hu.

– Ako se usta no vi da se po u zda no i

pra vil no otva ra, na „sce nu“ stu pa ju opit ni

pa do bran ci. Oni se po ste pe no upo zna ju sa

po na {a wem no vog pa do bra na ta ko {to pr -

ve sko ko ve sa sa mo stal nim ak ti vi ra wem

iz vo de sa otva ra wem pa do bra na na kon

krat kog slo bod nog pa da u tra ja wu do pet se -

kun di (krat ke za dr {ke u otva ra wu). Po sle

ne ko li ko sko ko va vre me pro ve de no u pla -

ni ra nom slo bod nom pa du pro du ̀ a va se do

dva de set se kun di (du ga za dr {ka). Za to vre -

me pa do bra nac uo ~a va ka ko mu ra nac pa -

do bra na sa si ste mom ve za „le ̀ i“ na te lu,

od no sno we go vo po na {a we i mo gu} nost

ogra ni ~a va wa po kre ta te la – ob ja {wa va

pot pu kov nik Tir na ni}.

Is pi ti va we ~vr sto }e pa do bra na vr {i

se te stom pre op te re }e wa. I za to se ko ri -

sti pa do bran ska lut ka, s tim {to joj se do da -

ju olov ni te go vi ka ko bi se po ve }a la ma sa.

Na kon iz vr {e nih funk ci o nal nih is pi ti va -

9

Pr vi opit ni pa do bra nac do {ao je u

Va zdu ho plo vi opit ni cen tar, da nas TOC,

fe bru a ra 1951. go di ne. Bio je to Du {an

No va ko vi}. On je za po ~eo is pi ti va wa pa -

do bra na. Od ta da do da nas tom pro fe si -

jom ba vi lo se u TOC-u de set qu di. Po red

No va ko vi }a, to su Sa va Osto ji}, Du {an

Kne ̀ e vi}, To mi slav Ma }e {i}, Jo vo Ste ji},

Jo van Jo va no vi}, Du {an Ra do va no vi}, Sa -

{a Ste fa no vi}, Ne boj {a Jan dri} i Slo -

bo dan Ni ko li}. Svi su `i vi, sem No va ko -

vi }a, {to po bi ja mi {qe we da je `i vot ni

vek pa do bra na ca kra tak. Qu di su do ̀ i ve -

li du bo ku sta rost ba ve }i se tim po slom.

Deset opitnih

padobranaca

caj fak to ra teh ni ke sveo na mi ni mum i una -

pre di la me to do lo gi ja is pi ti va wa – ka ̀ e

Tir na ni}.

Za svaki zadatak ispitivawa in`ewer,

kao vo|a zadatka, u saradwi sa opitnim

padobrancima i u skladu sa relevantnim

Prvi skok ne izvodi Padobranac ve}

padobranska lutka

Pripreme za po~etak ispitivawa u letu

wa pre la zi se na fa zu od re |i va wa per for -

man si glav nih i re zer vnih ku po la – vre me

otva ra wa, put otva ra wa, br zi na pro pa da -

wa, mak si mal no uspo re we, ver ti kal na i ho -

ri zon tal na br zi na, fi ne sa, sta bil nost,

vre me za o kre ta.

Usta qe no je pra vi lo da odre|ivawe

per for man si ozna ~a va prak ti~ no kraj is pi -

ti va wa. Ta da se zna da je sve bez bed no i

funk ci o nal no, sa mo je pi ta we ni jan si – npr.

da li pa do bra nu za otva ra we tre ba 3,5 ili

pet se kun di. Po zavr{enom ispitivawu i

obradi podataka za odre|ivawe perfor-

mansi izra|uje se izve{taj o ispitivawu u

strogo propisanoj formi.

Na pi ta we ko li ko tra ju ta kva is pi ti -

va wa, od go vor ni je jed no sta van jer je sva ko

opi to va we po seb no. Ono za vi si od pro ble -

ma oko uve zi va wa teh ni ke i vre men skih

uslo va, ali u pro se ku tra je me sec i po rad -

nih da ni.

Ima do sta pro iz vo |a ~a pa do bra na u

sve tu, ali je re no mi ra nih ma lo. Kad se ku pu -

je za voj ne po tre be uzma se kva li te tan pro -

iz vod. Na pri mer, po sled wom na bav kom ku -

pqe ni su pa do bra ni od pro iz vo |a ~a ko ji je

je dan od tri naj bo qa u sve tu po kva li te tu i

pro iz vod wi.

– Kad ispitujete vi{e tipova pado-

brana, takti~kom nosiocu, koji donosi od-

luku, treba preporu~iti onaj ko ji ma we op -

te re }u je ~o ve ka. Tre ba da, po red ~o ve ka,

po ne se i od re |e nu ko li ~i nu neo p hod nog

ma te ri ja la – ti pa ra nac, a da sve to ne bu -

de ve li ko op tre }e we pri otva ra wu pa do -

bra na. Po sto je pa do bra ni ko ji ima ju ma we

udar no op te re }e we, ta ko da {te de ~o ve ka.

I o to me raz mi {qa mo. Uvek se is pla ti ku -

pi ti bo qi. Mi se ne ba vi mo sa mo opi to -

va wem sred stva ve} ima mo u vi du i to da

}e ih ~o vek ko ri sti ti, a i da bu du po god ni

za eks plo a ta ci ju u tru pi – da pa do bra nac

mo ̀ e da ga ko ri sti du gi niz go di na – ka ̀ e

Tir na ni}.

Upo treb ni vek pa do bra na je 10 go di na,

a kad se re mon tu je ukup no 24.

Za stav nik Slo bo dan Ni ko li}, opit ni

pa do bra nac ka ̀ e da je kod sta ri jih ti po va

pa do bra na pro pi san vek upo tre be i na ~in

~u va wa, za raz li ku od sa vre me nih ko ji tra ju

dok tra ju. Za to je pro blem ka ko de fi ni sa ti

vek upo tre be jer se on raz li ku je od bro ja i

vr ste sko ko va, na ~i na odr ̀ a va wa i od uslo -

vi ma u ko ji ma je skla di {ten. U voj sci se pa -

do bra ni odr ̀ a va ju u stro go pro pi sa nim i

kli ma ti zo va nim pro sto ri ja ma, ali to ni je

slu ~aj u ci vil stvu.

Pi ra mi da

se lek ci je

Ka ko se po sta je opit ni pa do bra nac i

po ~e mu se raz li ku ju od wi ho vih ko le ga u spe -

ci jal noj je di ni ci. Sta rij vod nik pr ve kla se

Jan dri} ob ja {wa va da opit ni pa do bran ci

pred sta vqa ju vrh pi ra mi de. Da bi se to po -

sta lo mo ra ju da pro |u u spe ci jal noj je di ni ci

naj pre osnov nu se lek ci ju. Ne ko vre me pro -

vo de u zva wu pa do bran ca, pa pre la ze na vi -

{i ni vo ob u ~a va wa. I opet se ta pi ra mi da

se lek tiv no sti su ̀ a va pa se ma wi broj qu di

upu }u je na kurs in struk to ra. Po tom pa do -

bra nac mo ra u zva wu in struk to ra da pro ve -

de od re |e ni sta`, ot pri li ke 10 go di na, da

aku mu li ra zna we i is ku stvo, po ka ̀ e li~ ne

afi ni te te i da ima mi ni mum 500 sko ko va ka -

ko bi mo gao da kon ku ri {e za me sto opit nog

pa do bran ca. A u TOC se do la zi po po tre bi

slu ̀ be, ako se uka ̀ e me sto. Tu je kon ku ren -

ci ja naj u ̀ a jer je TOC uvek imao sa mo po

dvo ji cu. Ali opet mo ra da po ha |a kurs za

opit nog pa do bran ca.

1. april 2010.10

PAD BRANACPo sto ji ne ko li ko stan dar da ko ji se

ko ri ste za is pi ti va we qud skih pa do -

bra na. Va zdu ho plov ne vla sti ze ma qa

Evrop ske uni je (CAA), SAD (FAA), a i Re -

pu bli ke Sr bi je (Di rek to rat ci vil nog

va zdu ho plov stva) pro pi su ju da se pa do -

bra ni (i wi ho ve kom po nen te) mo gu ko ri -

sti ti sa mo ako su pro iz ve de ni po teh -

ni~ kim stan dar di ma JTSO-C23 (Evrop -

ska uni ja), od no sno TSO-C23 (SAD). Na -

ve de ni teh ni~ ki stan dar di pro pi su ju da

se is pi ti va we pa do bra na mo ra iz vr {i -

ti pre ma stan dar du SAE AS8015B iz

1992, ko ji se od no si sa mo na re zer vne

i pa do bra ne za spa sa va we. Is pi ti va we

glav nih pa do bra na ni je de fi ni sa no po -

seb nim stan dar dom. Pa do bra ni na me -

we ni voj sci SAD is pi ti va ni su pre ma

stan dar du MIL STD 858, a po we go vom

uki da wu 1995, is pi ti va we se vr {i pre -

ma spe ci fi ka ci ji MIL DTL 6645. U Voj -

sci Sr bi je ko ri ste se stan dard SNO

4418 i pro pi si o kva li te tu pro iz vo da

(PKP) za kon kret ne ti po ve pa do bra na

do ma }e pro iz vod we.

Standardi

Is pi ti va we po je di nih per for man si

pa do bra na, kao {to su ho ri zon tal na br zi -

na, fi ne sa, vre me za o kre ta, zah te va ju spe -

ci fi~ ne vre men ske uslo ve za do bi ja we va -

lid nih re zul ta ta. Ti vre men ski uslo vi pod -

ra zu me va ju mir nu at mos fe ru sa do brom vi -

dqi vo {}u, bez ter mi~ kih kre ta wa i sa vr -

lo sla bim ne pre kid nim ve trom. Ta kvi uslo -

vi naj ~e {}e se mo gu ostva ri ti u ra nim ju -

tar wim sa ti ma.

Vremenski

uslovi

Za raz li ku ju od ko le ga ko ji oba vqa ju

pa do bran sku slu ̀ bu u tru pi i ra de sa sred -

stvi ma ko ja su ve} uve de na u NVO, ta~ ni je

do bi ja ju ih go to ve, opit ni pa do bran ci is -

pi tu ju no va sred stva i pro to ti po ve, pa je

wi hov za da tak opi to va we i usva ja we no vih

teh no lo gi ja. Za to ni vo opit nog pa do bran ca

tra ̀ i mno go vi {e te o ret skog zna wa i {i -

ri ne u po zna va wu te ma te ri je. Oni mo ra ju

stal no da ~i ta ju stra nu li te ra tu ru i pra ti

{ta se no vo de {a va u sve tu, a bi lo bi po -

`eq no da ta mo idu na usa vr {a va we.

– Pa do bran stvo je ̀ i va stvar, ko ja evo -

lu i ra i me wa se. Zna wa ko ja smo ima li pre

pet ili 10 go di na ve} su za sta re la po svet -

skim stan dar di ma. Uvek smo u tr ci sa vre me -

nom i in for ma ci ja ma. Mo ra mo da pra ti mo

svet ske tren do ve ka ko bi smo iza {li na ino-

tr ̀ i {te i ku pi li kva li tet ne pa do bra ne, ali

ne pre sku pe – sma tra Jan dri}.

Is pi ti va we pa do bra na je stan dard na

pro ce du ra i uvek se na u ~i ne {to no vo. To je

~ar po sla – no vo is ku stvo i za pa do bran ca i

za in ̀ e we ra.

– Kod nas se ne {ko lu ju in ̀ e we ri za

ovaj po sao jer je to spe ci fi~ na oblast. Ka da

sam pre 10 go di na po ~eo da se ba vim tim po -

slom ni sam ni {ta znao i tre ba lo mi je pu no

vre me na da na u ~im. Jo{ je te ̀ e ako ne ma te

kva li tet ne pa do bran ce. Oni su ti ko ji na -

ju do wi eks tre mi te ti – sko~ ni zglo bo vi, ko -

le na. Oni ni su ima li ni jed nu po vre du, ali

je pri met no da du go traj no iz la ga we po ve -

}a nim op te re }e wi ma iza zi va de for mi te te

na ki~ mi.

– Sva ki skok za vr {a va se tek kad je pa -

do bra nac na ze mqi. Ka rak te ri sti~ no za

sko ko ve je da mo ra{ da ura di{ niz rad wi

da bi pre ̀ i veo i bez bed no se spu stio. Ako

ne ku za bo ra vi{ ili pre sko ~i{ mo ̀ e ti se

ne {to lo {e do go di ti. To je pro ce du ra ko ja

mo ra da se uve ̀ ba i ja ko je bit no bi ti pot -

pu no kon cen tri san i fi zi~ ki spre man za

skok. Ot kaz ni je ni {ta po seb no – od ra dio

sam pro ce du ru ona ko ka ko tre ba i tu sam. To

je ve {ti na ko ja mo ra stal no da se ve ̀ ba. I

ako ne ko vre me iza |e te iz {to sa, tre ba vam

do sta da se vra ti te. Mi ovaj po sao ra di mo

jer ga vo li mo. To je na {a strast – is ti ~e

Slo bo dan Ni ko li}.

We gov ko le ga Jan dri} do da je da im je

pa do bran stvo `i vot na pro fe si ja i ve li ki

deo svog slo bod nog vre me na tro {e na to. On

je in struk tor pa do bran stva, sport ski pa do -

bra nac, tak mi ~ar, dr ̀ av ni re pre zen ta ti -

vac, a Ni ko li} pi lot pa ra glaj de ra i je dan

od naj i sku sni jih na na {em pod ne bqu. Vi ken -

de uglav nom pro vo de ne gde na li va di, pla ni -

ni le te }i i ska ~u }i.

Da bi bi li u uspe {ni u po slu ko ji ra de

mo ra ju da od la ze u ino stran stvo na usa vr -

{a va we, na `a lost o svom tro {ku. Na tim

tak mi ~e wi ma po ja vqu ju se no vi pro iz vo |a ~i

pa do bra na sa no vim ide ja ma ko je tu pre zen -

tu ju, jer oni zna ju da su na evrop skom ili

svet skom tak mi ~e wu oku pqe ni naj bo qi pa -

do bran ci. Pro {le go di ne su o pri vat nom

tro {ku bi li u Ru si ji gde su se u ae ro di na -

mi~ nom tu ne lu usa vr {a va li u no vim teh ni -

ka ma slo bod nog pa da. Taj sa vre me ni tu nel

po ma ̀ e da se mno go br ̀ e sa vla da va ju ne ke

teh ni ke i mno go bo qe na pre du je. Vra ti li su

se sa bo ga tim is ku stvom jer su ta mo za par

da na na pra vi li ekvi va lent 320 sko ko va, ko -

li ko iz ve du za dve go di ne.

Na {i sa go vor ni ci bu du} nost pa do -

bran stva vi de u no vim teh no lo gi ja ma –

pri me ni spe ci jal nih pa do bra na za spe ci -

jal ne na me ne. Okru gle ku po le ne }e iz u mre -

ti zbog wi ho ve na me ne u osnov noj je di ni ci

– kao fil ter za qud stvo, za osnov ni ni vo

ob u ~a va wa, i slu ̀ i }e za ma sov nu pri me -

nu. A pa do bran stvo ide u sme ru pa do bra -

na ko ji ima ju ve }u mo gu} nost pre le ta od

ta~ ke do ta~ ke. Sa mim tim tu je po treb na

po seb na opre ma – GPS, ki se o ni~ ka opre -

ma, opre ma za no} no osma tra we i sle ta -

we... Ide se u tom prav cu da se mak si mal -

no is ko ri sti po ten ci jal pa do bran ca ka ko

bi oba vio ne ki spe ci jal ni za da tak ko ji se

u 99 od sto slu ~a je va iz vo di no }u. Ta ko |e,

ten den ci ja je da se pa do bran ci „mo to ri zu -

ju“. Jed na ne ma~ ka fir ma ve} je na pra vi la

tur bin ski mo tor.

Mi ra [VE DI]

Fotografije iz arhiva TOC-a

11

Za po tre be is pi ti va wa

pa do bra na ko ri sti se osnov na

mer na opre ma – di gi tal ni akvi -

zi ci o ni si stem i op to te o do lit -

ski akvi zi ci o ni si stem Skytrack,po tom di gi tal ni di na mo me tar i

di gi tal na va ga za me re we ma se.

Di gi tal ni akvi zi ci o ni si -

stem sa sto ji se od ure |a ja za

pri ku pqa we, ob ra du i ana li zu

po da ta ka (Lo ger) i mer nih pre -

tva ra ~a. Na ure |aj se isto vre -

me no mo gu pri kqu ~i ti do ~e ti ri

kom pa ti bil na pre tva ra ~a. Lo ger se za po tre be is pi ti va wa u le tu po sta vqa u spoq ni xep po -

seb no na pra vqe nog pr slu ka. U ~e ti ri unu tra {wa xe pa pr slu ka po sta vqa ju se mer ni pre tva -

ra ~i. Po sred stvom pr slu ka si stem se po sta vqa na pa do bran ca i on se mo ̀ e ko ri sti ti za

is pi ti va we pro ce sa otva ra wa bi lo kog pa do bra na, ali i we go ve ver ti kal ne br zi ne.

Vi so ko pre ci zan op to te o do lit ski si stem Skytrack ko ri sti se za me re we ko or di na ta

obje ka ta u va zdu {nom pro sto ru. Si stem omo gu }a va ru~ ni i pot pu no au to mat ski mod pra }e wa

le te }ih obje ka ta u re al nom vre me nu, te po sle let no sra ~u na va we wi ho vih br zi na, ubr za wa

i tra jek to ri ja.

Za is pi ti va we re zer vnih ku po la ko ri sti se pa do bran ski si stem sa dvo stru kom od ba -

ci va we, ko ji po red glav ne i re zer vne ku po le ima grud ni re zer vni pa do bran (dru ga re zer vna

ku po la). Opit ni pa do bra nac sa tim si ste mom mo ̀ e da, pri li kom is pi ti va wa re zer vne ku po -

le, uko li ko do |e do ot ka za, od ba ci is pi ti va nu ku po lu i otvo ri dru gu, po zna tu i pro ve re nu,

re zer vu. Ta ko |e, on ta da mo ̀ e da bez bed no, u le tu, pro ve ri funk ci je gurt ne za au to mat sko

otva ra we re zer vne ku po le. Od ba ci va we glav ne i ak ti vi ra we re zer vne ku po le ra ni je se iz -

vo di lo da bi se spa sao `i vo ta, a sa da ra di is pi ti va wa, obu ke i tre na ̀ e pa do bra na ca.

Merna oprema {em in ̀ e wer skom raz mi {qa wu da ju im put i

po en ta ce le pri ~e je da se te dve stru ke ukr -

ste – mi jed ni bez dru gih ne mo ̀ e mo. In ̀ e -

wer mno go lak {e shva ta pro ble ma ti ku ka da

mu je pa do bran ci ob ja sne, a naj bo qe ako sa

wi ma ska ~e. Ka ko to ni je nig de pro pi sa no,

tre ba nam vi {e vre me na da uka pi ra mo ce lu

pri ~u, ali ge ne ral no se to sa vla da – is ti ~e

pot pu kov nik Tir na ni}.

Va ̀ no je da pa do bran u TOC-u pro |e

sva mo gu }a is pi ti va wa pre ne go {to stig ne u

bri ga du. A ako se de si ne ki pro pust, pa do -

bran ci mo ra ju na to da uka ̀ u ko le ga ma u

TOC-u. Mo ̀ da je ne {to pro pu {te no ili bi

tre ba lo da osmi sle ne ke no ve me to de ka ko

bi se pro blem re {io.

Pro fil opit nog

pa do bran ca

Jan dri} is ti ~e da je pa do bran stvo po

de fi ni ci ji ri zi~ na pro fe si ja i da se s vre -

me na na vre me po ja vqu ju ri zi~ ne si tu a ci je.

On je ima mo ~e ti ri ot ka za pa do bra na u ce -

loj ka ri je ri, a Ni ko li} tri. I po sle ot ka za

vra ti li su se istog da na pro fe si ji. Shva ti -

li su to kao is ku stvo vi {e.

Na pi ta we da li se opit ni pa do bran -

ci po vre |u ju, re kli su nam da se to do ga |a

ma we is ku snim ko le ga ma. Naj ~e {}e stra da -

Padobrani se testiraju prema

odre|enoj metodologiji koja je

definisana standardima

tra {wih po slo va Bo sne i Her ce go vi ne iz

Sa ra je va. Bi la je u jav no sti po zna ta kao

„La sta”, a for mi ra na je 1982. go di ne. Je -

di ni ca se po sle iz bi ja wa rat nih su ko ba u

BiH po ~et kom 1992. ras pa la i od we su na -

sta le dva no va sa sta va – Je di ni ca za po dr -

{ku po li ci je (bo san sko-hr vat ske fe de ra ci -

je) i Bri ga da spe ci jal ne po li ci je (srp ska),

ko ja je osno va na 4. apri la 1992. go di ne. U

we nom sa sta vu bi la su 34 pri pad ni ka srp -

ske na ci o nal no sti ko ja su se odvo ji la od ne -

ka da {we spe ci jal ne je di ni ce Se kre ta ri ja -

ta BiH.

Na sta nak i raz voj

Ras plam sa va wem su ko ba na pro sto ru

BiH, Spe ci jal na bri ga da po li ci je pro {i ri -

la je pr vo bit no je zgro, ta ko da je u na red nom

pe ri o du je di ni ca u sa sta vu ima la ~ak de vet

spe ci jal nih od re da. Bi li su ras po re |e ni

{i rom Re pu bli ke Srp ske – u Pa la ma, [e ko -

vi }i ma, Tre bi wu, Bi je qi ni, Do bo ju, Ba wa lu -

ci, Pri je do ru, Ili xi i u Fo ~i. Ko man da bri -

ga de bi la je sta ci o ni ra na u Ja wi, na do mak

Bi je qi ne.

Osnov na na me na je di ni ce bi la je da

us po sta vi jav ni red i mir, eli mi ni {e te ro -

ri sti~ ke gru pe i u~e stvu je u od bram be no-

otax bin skom ra tu. Funk ci o ni sa la je i kao

ma ne var ska for ma ci ja za br za dej stva {i -

rom Re pu bli ke Srp ske. Ima la je mno {tvo

oru ̀ a nih ak ci ja u ko ji ma je `i vot iz gu bi lo

138 we nih pri pad ni ka, a 400 je te ̀ e i lak -

{e ra we no. Za pr vog ko man dan ta Spe ci jal -

ne bri ga de po li ci je po sta vqen je Mi len ko

Ka ri {ik, a od 1993. pa do 1997. go di ne bri -

1. april 2010.12

PAD BRANAC

Vi{e

od elite

SPE CI JAL NA JE DI NI CA PO LI CI JE RE PU BLI KE SRP SKE

Elitna formacija Ministarstva unutra{wih

poslova Republike Srpske – Specijalna

jedinica policije (SJP), posebno obu~ena

i opremqena, namewena je za borbu protiv

terorista, osloba|awe otetih talaca i

izvr{avawe ostalih specijalnih zadataka.

Zasigurno spada me|u elitne organizacione

jedinice policije u Bosni i Hercegovini.

Spe ci jal ne po li cij ske je di ni ce ne ka da -

{wih ju go slo ven skih re pu bli ka do ̀ i -

ve le su istu sud bi nu– po sle ras pa da za -

jed ni~ ke dr ̀ a ve bi le su je zgra za os -

ni va we spe ci jal nih voj no-po li cij skih

je di ni ca no vo na sta lih ze ma qa. Da na {wa

SJP na sta vqa tra di ci ju spe ci jal ne po li cij -

ske je di ni ce re pu bli~ kog Se kre ta ri ja ta unu -

ga dom je ko man do vao Go ran

Sa ri}.

Po za vr {et ku od bram -

be no-otax bin skog ra ta i pot -

pi si va wa Dej ton skog mi rov -

nog spo ra zu ma 1995. go di ne,

re for mi sa no je Mi ni star -

stvo unu tra {wih po slo va, i

to su strikt no kon tro li sa le

voj ne i po li cij ske mi rov ne

sna ge Sfo ra i Ip tfa. Ve }i -

na od re da je uga {e no ili

tran sfor mi sa no u spe ci ja li -

zo va ne ti mo ve na tri lo ka ci -

je u Srp skoj. Od 1997. do

1999. ko man du nad je di ni com

imao je Du {ko Je vi}. Ta da je

Spe ci jal na bri ga da po li ci je

pro me ni la na ziv u Bri ga du

po li ci je za an ti te ro ri sti~ ka

dej stva i pre {la na mir no -

dop ske uslo ve ra da. U vre me -

nu od 1999. do 2004. go di ne bri ga da po no -

vo me wa na ziv u Slu ̀ bu spe ci ja li zo va ne po -

li ci je, ko jom ko man du je Dra gan Lu ka~.

Zna ~a jan da tum za sa da {wu or ga ni za -

ci o nu struk tu ru SJP je ste 1. jul 2000. ka da

je Spe ci jal na po li ci ja tran sfor mi sa na iz

Anek sa 1A u Aneks 11 Dej ton skog spo ra zu ma

i zva ni~ no for mi ra la an ti te ro ri sti~ ki

tim, u sa sta vu Slu ̀ be spe ci ja li zo va ne po -

li ci je. Ta da je i pot pi san Pra vil nik o iz -

me ni i do pu ni Pra vil ni ka o unu tra {woj

or ga ni za ci ji i si ste ma ti za ci ji rad nih me -

sta u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va.

Pre ma usvo je nom Pra vil ni ku ras pi -

san je in ter ni oglas i po sle te sti ra wa kan -

di da ta i iz bo ra pri pad ni ka an ti te ro ri -

sti~ kog ti ma, tro ji ca vo |a ti mo va i 24 po -

li caj ca ot po ~e li su an ti te ro ri sti~ ku obu ku

ko ju su vo di li in struk to ri fran cu skog in -

struk tor skog ti ma Ip tfa, me |u ko ji ma su bi -

li pri pad ni ci In ter vent ne gru pe na ci o -

nal ne – GIGN.

An ti te ro ri sti~ ka obu ka

Pro gram an ti te ro ri sti~ ke obu ke re a -

li zo van je u tri ce li ne – osnov ni, na pred ni

i po tvr |u ju }i deo. Za sva ki od wih po sta vqen

je pre ci zan ciq ko ji je po treb no po sti }i i u

skla du s tim od re |e na su te ̀ i {ta u po je di -

nim obla sti ma ob u ~a va wa. Re a li zo va ne su i

dve pro ve re pri pad ni ka an ti te ro ri sti~ kog

ti ma – fi zi~ ka sprem nost i stru~ na ospo so -

bqe nost, na ko ji ma su ~e tvo ri ca pri pad ni ka

is kqu ~e na iz ti ma jer ni su is pu ni li pred vi -

|e ne kri te ri ju me. Obu ka je tra ja la de vet me -

se ci.

Od 2004. do 2006. go di ne Slu ̀ ba me -

wa ime u da na {wi na ziv – Spe ci jal na je di -

ni ca po li ci je, ko jom ko man du je Ran ko Vu ko -

vi}. Od 2006. wen ko man dant je Pre drag

Kraj no vi}. Je di ni cu su u to vre me ~i ni li

Ko man da, A tim – upad ni, B tim – spe ci ja li -

zo va ni i C tim – he li kop ter ski, za tim, gru -

pa za ana li ti ku i obu ku, te ode qe we za teh -

ni~ ku slu ̀ bu.

Uz ko man dan ta, u Ko man di su ra di li

po mo} ni ci ko man dan ta za raz li ~i te obla -

sti, in struk to ri, psi ho log, me di cin ski teh -

ni ~ar i ne ko li ko lo gi sti ~a ra. Upad ni tim

imao je tri ti ma, ko ji su se sa sto ja li od tri

gru pe po ~e ti ri ~o ve ka. Bro jao je oko 40

pri pad ni ka. Spe ci ja li zo va ni tim ~i ni li su

snaj per ska gru pa, ro ni la~ ka gru pa, gru pa vo -

di ~a slu ̀ be nih pa sa i gru pa za spe ci jal na

mo tor na vo zi la. He li kop ter ski tim imao je

he li kop ter ga ze la, ko ji se ko ri stio za pre -

13

Pri pad ni ci Spe ci jal ne je di ni ce po li ci je, u vi {e

na vra ta, bo ra vi li su u SAD gde su za vr {i li kur se ve pri -

smo tre i kon tra pri smo tre, kurs prat we i obez be |e wa

li~ no sti, kurs pre go va ra wa u kri znim si tu a ci ja ma,

osnov nu i na pred nu an ti te ro ri sti~ ku obu ku.

U or ga ni za ci ji Ka ra bi we ra, u Ita li ji je or ga ni zo va -

na obu ka iz al pi ni zma i ro ni la {tva, a obu ka iz in ter ven -

ci je spe ci jal nih je di ni ca, na ro ~i to pri li kom kri za u sa o -

bra }aj nim sred stvi ma or ga ni zo va na je ta ko |e u Ita li ji.

Pri pad ni ci Je di ni ce za vr {i li su i obu ku za ko ri -

{}e we min sko-eks plo ziv nih sred sta va u Ne ma~ koj.

Pri su stvo va li su i se mi na ri ma iz de lo kru ga spe ci -

jal nih je di ni ca na ko ji ma su u~e stvo va le spe ci jal ne je di -

ni ce sa pro sto ra biv {e Ju go sla vi je i Bal ka na. Po seb no

su sa ra |i va li sa Mi ni star stvom unu tra {wih po slo va

Re pu bli ke Sr bi je, od no sno Pro tiv te ro ri sti~ kom je di ni -

com, Spe ci jal nom an ti te ro ri sti~ kom je di ni com i Ro ni -

la~ kim cen trom @an dar me ri je.

Saradwa

1. april 2010.

voz qu di, pra }e we vo zi la, kon tro lu sa o -

bra }a ja iz va zdu ha, iz vi |a we i sni ma we te -

re na.

Od kra ja 2005. go di ne je di ni ca je do -

bi la stal nu adre su – ras po re |e na je u ba zi

Sa ri ca kod Ba wa lu ke. Za rad i za slu ge

bri ga da je od li ko va na or de nom We go {a

pr vog re da, me da qom Pe tra Mr ko wi }a i

or de nom Ne ma wi }a. Je dan broj pri pad ni ka

tog sa sta va do bio je or den Mi lo {a Obi li -

}a i me da qu Mi la na Te pi }a.

Or ga ni za ci ja i za da ci

Je di ni ca da nas iz vr {a va za dat ke po

na re |e wu mi ni stra i di rek to ra Po li ci je.

U skla du sa za kon skim ovla {}e wi ma, SJP

je na me we na i ospo so bqe na za re a li zo va -

we naj slo ̀ e ni jih bez be do no snih za da ta ka.

Pre ma no voj or ga ni za ci ji, osim Ko -

man de, SJP ima pet ope ra tiv nih ti mo va.

Ti mo vi „A“, „B“, „C“ i „D“ iz vr {a va ju naj -

slo ̀ e ni je za dat ke u bor bi pro tiv te ro -

ri zma i or ga ni zo va nog kri mi na la, oslo -

ba |a ju ta o ce i li {a va ju slo bo de ot mi ~a -

re iz za ba ri ka di ra nih i za po sed nu tih

pro sto ra, obje ka ta, sa o bra }aj nih sred -

sta va. Ta ko |e, pri ku pqa ju in for ma ci je i

po dat ke zna ~aj ne za iz vo |e we ak ci ja, us -

po sta vqa ju jav ni red i mir u si tu a ci ja ma

vi so kog ri zi ka, pru ̀ a ju po mo} gra |a ni ma

u slu ~a ju pri rod nih ka ta stro fa i ve }ih

ele men tar nih ne po go da na vo di i pod vo -

dom. Isto vre me no se pri pad ni ci je di ni ce

an ga ̀ u ju za spa sa va we na stra da lih u bi -

lo ko joj van red noj si tu a ci ji. U ra du ko ri -

ste i slu ̀ be ne pse i spe ci jal na mo tor na

vo zi la.

Pe ti ope ra tiv ni tim pred sta vqa tim

za obez be |e we i prat wu va ̀ nih li~ no sti

ili {ti }e ni ka. We go vi pri pad ni ci obez -

be |u ju li~ no sti i objek te ko ji ma pre ti ne -

po sred na opa snost od te ro ri sti~ kih na -

pa da. Lo gi sti ku je di ni ci pru ̀ a ju ode qe we

za teh ni~ ku slu ̀ bu, de ̀ ur na slu ̀ ba i ku -

hi wa.

Taj elit ni po li cij ski sa stav or ga ni -

zo van je, ob u ~en i opre mqen da u sva kom

tre nut ku mo ̀ e in ter ve ni sa ti u bi lo kom

kra ju Re pu bli ke Srp ske. Ope ra tiv ni deo

je di ni ce sa ra |u je sa Upra vom kri mi na li -

sti~ ke po li ci je, je di ni ca ma za po dr {ku

pri cen tri ma jav ne bez bed no sti i osta lim

sa sta vi ma Mi ni star stva unu tra {wih po -

slo va, Upra vom za po li cij sko obra zo va we

i Upra vom za ma te ri jal no-fi nan sij ske po -

slo ve, ko ja na ba vqa teh ni~ ka sred stva za

je di ni cu.

Stru~ no ospo so bqa va we

Obu ka SJP za sno va na je na is ku -

stvi ma do ma }ih i stra nih spe ci jal nih je -

di ni ca i uskla |e na je pre ma op {te pri -

hva }e nim svet skim stan dar di ma i to ko vi -

14

PAD BRANAC

U ar se na lu SJP na la ze se po lu a u to mat ski pi {to qi glock 17 i 19, CZ 99, zbro jov -

ka CZ M85, au to mat ski pi {toq {kor pi on 7,65 mi li me ta ra, te pi {toq za one spo so -

bqa va we „tej zer“ i he mij ski pi {toq 38 mi li me ta ra. Osnov no na o ru ̀ a we je di ni ce

pred sta vqa ju au to ma ti HK MP5 A3 i SD3 ka li bra 9h19 mi li me ta ra, opre mqe ni tak ti~ -

kim sve tlom Sur Fi re, ho lo graf skim ni {a nom Bus hnell EO Tech i la ser skim obe le ̀ i va ~em

ci qa. Tu su i bor be na pum pa ri ca za sta va 12/70 mm i ba ca ~i he mij skih gra na ta.

Od ja ~eg na o ru ̀ a wa ko ri ste se au to mat ske pu {ke za sta va M70 i M92 ka li bra

7,62 mi li me ta ra, pu {ko mi tra qez M72 u istom ka li bru i mi tra qez M84 u ka li bru

7,62h54R. Snaj pe ri sti su na o ru ̀ a ni pu {ka ma Steyr Tac ti cal Eli te Po li ce u ka li bru 308 Win -che stersa Ka hles op ti kom, po lu a u to mat skim pu {ka ma za sta va M76 u ka li bru 7,9 mi li me ta -

ra i M91 u ka li bru 7,62h54R, te da le ko met nom pu {kom M-93 cr na stre la ka li bra 12,7

mi li me ta ra. Pri pad ni ci je di ni ce na iz vr {e we za da ta ka no se za {tit ne ba li sti~ ke

{le mo ve sa bri la ma, pan cir ne pr slu ke ni voa za {ti te II IA, ru~ ne ba li sti~ ke {ti to ve i

te {ke blin di ra ne {ti to ve.

Za otva ra we pro la za i sa vla da va we pre pre ka ko ri ste se ra zna po ma ga la i opre ma

– ru~ na me ha ni~ ka sred stva za pro va qi va we, eks plo ziv na sred stva, mer de vi ne, u`ad i

sli~ no, dok se za iz vr {a va we ro ni la~ kih za da ta ka pri me wu je kva li tet na opre ma – su va i

mo kra ode la, obi~ ne i Ful lFa ce ma ske, hi dro sta ti~ ki re gu la to ri, ro ni la~ ki kom pju te ri i

sve tiq ke pro iz vo |a ~a Ba re, Ma res i Red Tek, ali i kom pre so ri Ba u er i pod vod ni fo to a -

pa ra ti i ka me re. Je di ni ca je opre mqe na la ko o klo pqe nim bor be nim vo zi li ma BOV 86 i

vo de nim to pom, na me we nim za in ter ven ci je kod na ru {a va wa jav nog re da i mi ra, a „bo vo -

vi“ slu ̀ e i za za {ti tu pri pad ni ka od pro tiv ni~ ke va tre pri li kom in ter ven ci ja.

Ka da je re~ o slu ̀ be ni psi ma, za stu pqe ni su ne ma~ ki ov ~a ri (tra ga ~i), ro tvaj le ri

(na pa da ~i), la bra do ri (za ot kri va we eks plo zi va i dro ga) i ka ne kor so (obez be |e we ba ze

SJP). U za vi sno sti od in ter ven ci je, pri pad ni ci SJP no se ma skir ne uni for me – dvo boj -

ne i tro boj ne, ze le ne ili cr ne uni for me i kom bi ne zo ne.

Naoru`awe i oprema

kri te ri ju mi ma za rad u SJP. Na da qe po la -

`u pi sme ni deo is pi ta (te sto vi op {teg zna -

wa), prak ti~ ni is pit (pro ve ra mo to ri~ kih

spo sob no sti i mor fo lo {kog sta tu sa), po -

tom usme ni deo (raz go vor sa sva kim kan di -

da tom po je di na~ no) i pro ve ru psi ho fi zi~ -

ke iz dr ̀ qi vo sti u eks trem nim si tu a ci ja -

ma, uz test hra bro sti i po ve re wa (re a go -

va we u si tu a ci ja ma psi ho fi zi~ ke na pe to -

sti). Kan di da ti ko ji su uspe {no za vr {i li

te sti ra we za po ~i wu osnov nu i spe ci ja li -

sti~ ku obu ku na Po li cij skoj aka de mi ji pri

Upra vi za po li cij sko obra zo va we, ko je

tra ju 12 me se ci.

Kan di da ti ko ji uspe {no za vr {e se -

lek tiv nu obu ku i na stav ni pro ces na Po -

li cij skoj aka de mi ji pri vre me no se ras po -

re |u ju u SJP i na sta vqa ju ob u ~a va we u

tri ni voa – osnov no, na pred no i stru~ no.

Sva ki ni vo je eli mi na ci o nog ka rak te ra.

To kom obu ke kan di da ti re a li zu ju fi zi~ ku

i va tre nu obu ku, obu ku iz tak ti ke spe ci -

jal nih dej sta va, al pi ni zma, to po gra fi je i

min sko eks plo ziv nih sred sta va, za tim,

pa do bran sku obu ku, mo to ri sti ku, pr vu po -

mo} i sa mo po mo}. Pr vi ni vo, od no sno

osnov no ob u ~a va we no vih pri pad ni ka

tra je {est me se ci. Uko li ko ga uspe {no za -

vr {e, kan di da ti do bi ja ju stal ni ras po red

u SJP, {to ni je ga ran ci ja da }e i osta ti u

je di ni ci.

Po sle ob u ~a va wa, ko ji tra je oko 12

me se ci, na stu pa kon di ci ra we, {to zna ~i

da su no vi pri pad ni ci ve} ob u ~e ni spe ci -

jal ci ko ji }e se po ste pe no an ga ̀ o va ti za

iz vr {a va we kon kret nih za da ta ka. Kon di -

ci ra we pod ra zu me va re dov no ospo so bqa -

va we pri pad ni ka SJP za iz vr {a va we na -

men skih za da ta ka re a li za ci jom obu ke iz

raz li ~i tih sa dr ̀ a ja fi zi~ ke, tak ti~ ke i

va tre ne obu ke. Obu ka se iz vo di u naj ra -

zli ~i ti jim uslo vi ma i na raz li ~i tim lo ka -

ci ja ma, ka ko bi uslo vi na obu ci bi li {to

pri bli ̀ ni ji stvar nim uslo vi ma u ko ji ma se

iz vr {a va ju za da ci.

Zo ran MI LO [E VI]

15

Prate}i tokove u

sli~nim jedinicama, Spe-

cijalna jedinica policije

uo~ila je potrebu za pado-

branskom obukom dela

pripadnika. Praksa pro-

tivteroristi~kih jedinica

pokazala je da padobran-

ska obuka omogu}ava ve}u

mobilnost i upotrebqi-

vost jedinice, a slu`i i

kao nezamenqiv na~in uo-

bli~avawa odgovaraju}eg

psihi~kog profila pri-

padnika jedinice.

Padobranska obuka zapo~ela je 2006. godine u Padobranskom klubu i Padobran-

skom {kolskom centru Bawaluka, koji je u regionu postao poznat po obuci slu`benih pa-

dobranaca. U wemu su obu~avani izvi|a~i Vojske Republike Srpske, jedinica za podr{ku

SIPA i Gorska slu`ba spasavawa. Takav na~in obuke primewen je u Izraelu, a odneda-

vno su ga usvojili i pripadnici Korpusa mornari~ke pe{adije SAD.

„Obuka se izvodi po standardima savremenog takti~kog padobranstva padobra-

nima tipa krilo, na prinudno i na slobodno dejstvo, iz razli~itih letelica – utve 66,

cesne 182, AN-2 i helikoptera Mi-8. Od 2006. godine do danas je obuku zavr{ilo

nekoliko desetina pripadnika Jedinice od kojih su neki bili tako uspje{ni da su sada

ve} pred dobijawem sportske dozvole. Na taj na~in, Specijalna jedinica u budu}nosti

mo`e dobiti i sportski tim koji bi je predstavqao na takmi~ewima i u sportskom

`ivotu u Republici Srpskoj“, ka`e Du{ko Grmu{a, direktor Padobranskog {kolskog

centra Bawaluka.

J. ].

Padobranska obuka specijalaca

ma u toj obla sti. Ciq obu ke je ste da se je -

di ni ca, u skla du s po tre ba ma, stru~ no

ob u ~i i uve ̀ ba, mo ral no i psi ho fi zi~ ki

pri pre mi za uspe {no iz vr {a va we naj -

slo ̀ e ni jih i naj de li kat ni jih za da ta ka u

svim si tu a ci ja ma, u sva kom mo men tu. Sa -

sto ji se se lek tiv ne i spe ci ja li sti~ ke obu -

ke. Se lek tiv na se pri me wu je pri li kom

pri ja ve no vih pri pad ni ka i za wi hov ras -

po red po spe ci jal no sti ma, a spe ci ja li -

sti~ ka ra di stru~ nog ospo so bqa va wa i

kon di ci ra wa.

Svi oni ko ji `e le da po sta nu ~la no vi

SJP mo ra ju pro }i ri go ro znu i te {ku se -

lek tiv nu i spe ci ja li sti~ ku obu ku. Kon kurs

za pri jem no vih kan di da ta u je di ni cu za vi -

si od po tre ba sa sta va i ras po lo ̀ i vih me -

sta. Kan di da ti mo gu bi ti pri pad ni ci Mi -

ni star stva unu tra {wih po slo va, ne sta ri -

ji od 28 go di na ili iz gra |an stva ako se

ja ve na kon kurs. Pra vil ni kom o se lek ci ji

i iz bo ru kan di da ta za po la zni ke osnov ne

po li cij ske obu ke pr vog ni voa re gu li {e se

po stu pak pri ja vqi va wa, se lek ci je i iz bor

kan di da ta ko ji u~e stvu ju na jav nom kon kur -

su, a ras pi su je ga Mi ni star stvo unu tra -

{wih po slo va Re pu bli ke Srp ske i ob ja -

vqu je u jav nim gla si li ma ko ji su do stup ni

gra |a ni ma Srp ske i BiH.

Pre te sti ra wa kan di da ti pro la ze le -

kar ski pre gled u Je di ni ci za zdrav stve nu

pre ven ti vu rad ni ka Mi ni star stva pre ma

PAD BRANAC

1. april 2010.

C

16

Tim je do sada nastupao na raznovrsnim vojnim icivilnim aeromitinzima, proslavama, obele`avawimazna~ajnih doga|aja i godi{wica. Posebno je va`nawihova uloga u nastupima na kolexima i sredwim{kolama {irom SAD s ciqem podr{ke regrutnojkampawi Komande za specijalne operacije. Za sebe ka`u da `ele javnosti da predstaveprofesionalizam i posve}enost, vrline koje odlikuju snage za specijalne operacije ameri~kih oru`anih snaga.

Crni

bode`i

PADOBRANSKI DEMONSTRATIVNI TIM SAD

r ni bo de ̀ i su zva ni~ ni pa do bran ski

de mon stra tiv ni tim Ko man de za spe ci -

jal ne ope ra ci je Kop ne ne voj ske SAD.

Ba zi ra ni su u Fort Bre gu u Se ver noj

Ka ro li ni, po zna tom kao „Dom pa do bra -

na ca i sna ga za spe ci jal ne ope ra ci je“.

^la no vi ti ma su is kqu ~i vo do bro voq -

ci. Naj ~e {}e do la ze iz Kop ne ne voj ske, od -

no sno je di ni ca spe ci jal ne na me ne u tra di ci -

o nal nom smi slu, kao {to su spe ci jal ne sna ge

Ze le ne be ret ke i ren xe ri, iz je di ni ca za

bor be nu po dr {ku ili je di ni ca ve ze, ali i iz

je di ni ce za ci vil no-voj ne od no se, te sa sta va

za psi ho lo {ka dej stva, ko ji su deo sna ga za

spe ci jal ne ope ra ci je u smi slu mo der ne ame -

ri~ ke dok tri ne. Svi oni deo su Ko man de za

spe ci jal ne ope ra ci je.

Ska ka we

na slo bod no dej stvo

Cr ni bo de ̀ i osno va ni su 1991. go di -

ne. Tre nut no je vo |a ti ma na red nik pr ve kla -

se Dej vid L. Ro uz. Pri pad ni ci ti ma ob u ~e ni

su i za spe ci jal na bor be na dej stva i za u~e -

{}e u hu ma ni tar nim mi si ja ma. Sva ki kan di -

dat za slu ̀ bu u toj je di ni ci mo ra bi ti pret -

hod no kva li fi ko van za teh ni ku pa do bran skog

sko ka po zna tu kao voj ni skok „na slo bod no

dej stvo“. To zna ~i da kan di dat u je di ni cu stu -

pa kao ve} kva li fi ko va ni voj ni pa do bra nac,

17

ko ji je uspe {no za vr {io i osnov nu i vi {u

voj nu pa do bran sku obu ku.

Zah tev da je pa do bra nac kva li fi ko van

za voj no ska ka we „na slo bod no dej stvo“ u

uslo vi ma kon kur sa za pri jem u je di ni cu po -

sta vqen je al ter na tiv no. Kan di da ti mo gu

ima ti i do zvo lu B ka te go ri je od Pa do bran -

skog sa ve za SAD. Po se do va we te ka te go ri je

ci vil ne pa do bran ske do zvo le pod ra zu me va

ovla {}e wa za iz vo |e we svih ti po va sko ko va

ko je je di ni ca ima u svo me de mo-pro gra mu, pa

se za to pri zna je kan di da tu ko ji se na kon kurs

pri ja vi. Kon kurs za pri jem no vih ~la no va u

je di ni cu je tre nut no otvo ren.

Promotivni nastupi

Cr ni bo de ̀ i iz vo de de mon stra tiv ne

pa do bran ske sko ko ve, pri ~e mu ko ri ste vi {e

vr sta pa do bra na, za vi sno od po tre ba i svr -

he sko ka. Wi ho vi pa do bra ni su uvek cr nih

bo~ nih ko mo ra i cr ve nih sred wih, a znak je -

di ni ce je na do wa ci.

Naj ~e {}e ko ri ste pa do bra ne fir me

Flight con cepts in ter na ti o nal. Po {to su im de mo-

sko ko vi osnov na de lat nost, ko ri ste mo de le

Shar pchu ter i Star trac 1, 2 i 3 tog pro iz vo |a ~a

kao de mon stra to re. Wi ho ve ku po le su se po -

ka za le vr lo do bro i po u zda ne u toj ulo zi i u

istu svr hu ih ko ri ste i dru gi de mo-ti mo vi oru -

`a nih sna ga SAD po put Zlat nih vi te zo va,

Klik }u }ih or lo va 101. va zdu {no-de sant ne

di vi zi je (va zdu {no-ju ri {ne) i de mo-tim ame -

ri~ kog rat nog va zdu ho plov stva Zve zde.

Cr ni bo de ̀ i iz vo de ra zno vr stan

pro gram, s jed nom ili vi {e ta ~a ka. Ta~ ke

na stu pa, po je di na~ ne ili kom bi no va ne,

mo gu bi ti – grup ni od voj sa re la ti vom,

for ma ci je ku po la, skok pod pu nom bor be -

nom opre mom, sko ko vi na sta di o ne, no} ni

sko ko vi sa upo tre bom pi ro teh ni~ kih

sred sta va, sko ko vi sa za sta vom, sko ko vi

sa dim nim ka ni ste ri ma za do dat ni efe -

kat. Ce li pro gram pra ti na ra tor sa ze -

mqe ko ji ob ja {wa va pu bli ci si tu a ci ju u

va zdu hu. Na ra tor je uvek je dan od ~la no va

je di ni ce.

Vi si ne sa ko jih ska ~u za vi se od di sci -

pli ne u ko joj se tak mi ~e od no sno ta~ ke ko ju

iz vo de. Ka da im je po treb na ve }a vi si na uo -

bi ~a je no je da to bu de 4.200 me ta ra, sa raz -

la zom na 1.400 me ta ra i otva ra wem na 850

do 700 me ta ra, po ra ni je utvr |e nom re do -

sle du da bi se sa ~u vao ste pen u le te wu ku po -

le i raz mak na pri ze mqe wu. Ka da je po treb -

na ma wa vi si na iska ~u s 1.400 me ta ra, a

otva ra ju ili od mah ili na 850 me ta ra.

Na stu pa ju u ti mo vi ma od pet do de set

qu di. Po ne kad na stu pa ju kom bi no va no, u de -

mon stra tiv nim sko ko vi ma sa dru gim de mo-

ti mo vi ma ame ri~ kih oru ̀ a nih sna ga, kao

{to su Zlat ni vi te zo vi ili de mo-tim 82. va -

zdu {no-de sant ne di vi zi je.

Tim je do sa da na stu pao na ra zno vr -

snim voj nim i ci vil nim ae ro mi tin zi ma,

pro sla va ma, obe le ̀ a va wi ma zna ~aj nih

do ga |a ja i go di {wi ca. Po seb no je va ̀ na

wi ho va ulo ga u na stu pi ma na ko le xi ma i

sred wim {ko la ma {i rom SAD s ci qem po -

dr {ke re grut noj kam pa wi Ko man de za spe -

ci jal ne ope ra ci je. Za se be ka ̀ u da `e le

jav no sti da pred sta ve pro fe si o na li zam i

po sve }e nost, vr li ne ko je od li ku ju sna ge za

spe ci jal ne ope ra ci je ame ri~ kih oru ̀ a nih

sna ga.

Bo jan NA\

Za raz li ku od dru gih de mon stra tiv nih

ti mo va ame ri~ kih oru ̀ a nih sna ga, na pri -

mer Zlat nih vi te zo va, Bo de ̀ i ne ma ju eks -

klu ziv no do de qe ne va zdu ho plo ve, ne go tre -

ni ra ju i na stu pa ju ska ~u }i iz bi lo ko jeg ti -

pa do stup nog va zdu ho plo va – to su uglav nom

C-130, C-141, C-17, UH-60, UH-1H, CH-47, dok je od ci vil nih naj ma wi iz ko jeg

pri sta ju da ska ~u dvo se da ver zi ja ce sne

182. Or ga ni za tor na stu pa ma ra da im

obez be di le te li cu.

Kori{}ewe

vazduhoplova

PAD BRANAC

1. april 2010.18

B O R B E N I D E S A N T A M E R I ^ K I H

Krilom

19

va zdu ho plov ne gru pe 16, tre }eg ma rin skog

va zdu ho plov nog vin ga. VI VO skok iz ve den je

u za pad nom Ira ku.

Te o ret ski, skok se ni po ~e mu ni je raz -

li ko vao od broj nih tre na ̀ nih sko ko va ko je

su is ku sni ve te ra ni do sa da iz vo di li. „Ono

{to je u~i ni lo ovaj kon kre tan skok po seb -

nim su lo ka ci ja i okol no sti“ – iz ja vio je

glav ni na red nik Tod Smo len berg, sta ri ji

pa do bran ski in struk tor iz Pr vog iz vi |a~ -

kog ba ta qo na.

Na pa di im pro vi zo va nim eks plo ziv nim

na pra va ma na kon vo je i te ren ske pa tro le

je dan su od pro ble ma sa ko jim su se su o ~a -

va le Ko a li ci o ne sna ge u Ira ku. „Ova mi si -

ja bi la je jed na od mno gih ko je su bi le upo -

tre bqe ne da bi smo se su prot sta vi li ovoj

pret wi,“ na po me nuo je Sma len berg.

Ka da je ma rin ski kor pus pr vi put pri -

me nio pro gram uba ci va wa pa do bra ni ma,

svr ha je bi la pri kri ve no uba ci va we je di -

ni ca da bi se spre ~io ne pri ja te qev kon tra -

po kret.

Raz lo zi sko ka 23. ju la bi li su na

sli~ nim osno va ma, pre ma ma jo ru Da gla su

B. Dej vi su, ko man di ru avi o na her ku les ko ji

je tran spor to vao gru pu za na vo |e we do wi -

ho vog ci qa. „Bi li smo po zva ni u ovu mi si ju

jer su ze maq ska uba ci va wa pri vla ~i la su -

vi {e pa ̀ we i zah te va la mno go va tre. Hte -

li su da u|u pa do bra ni ma da bi iz be gli ot -

kri va we.“

„In fil tri ra li smo se u oblast ci qa

da bi smo oba vi li ini ci jal no in ter no na vo -

|e we dva he li kop te ra CH-46 (mor ski vi tez).

Tre ba lo je da se uba ci mo pri kri ve no da bi -

smo iz vo di li pro tiv za sed no dej stvo (pro tiv

im pro vi zo va nih eks plo ziv nih na pra va).“

U he li kop te ri ma su do {li pri pad ni ci

istog iz vi |a~ kog ba ta qo na Pr ve ma rin ske

di vi zi je i iz ve li de sant okru glim ku po la ma

na de sant nu pro sto ri ju ko ju je tim za na vo -

|e we pri pre mio i ozna ~io, kao {to se vi di

iz sve do ~e wa jed nog od ma ri na ca ko ji su

u~e stvo va li u ak ci ji.

Pod okri qem ta me

„Ne pri ja teq ni je o~e ki vao skok”, iz ja -

vio je Smo len berg, ali je gru pa pred u ze la

na ro ~i te me re opre za u iz bo ru wi ho vog

sko ka, od lu ~iv {i se za VI VO skok.

„Raz log zbog ko ga smo iza bra li VI -

VO na su prot VI NO sko ku bi la je uda qe -

nost na ko joj bi avi on bio od zo ne de san -

ti ra wa, kao {to i bu ka od otva ra wa pa -

do bra na na de set hi qa da sto pa na su prot

~e ti ri hi qa de sto pa, ni je ni pri bli ̀ na“,

ob ja snio je. „Zvuk otva ra wa pa do bra na na

~e ti ri hi qa de sto pa sa svim je raz li ~it,

ali ne ma bu ke otva ra wa pa do bra na na de -

set hi qa da sto pa.

Uba ci va wa ko ja su pri me wi va li ma -

rin ci u pro {lim ak ci ja ma va ri ra la su u za -

AM A R I N A C A

Krilom u no}no

nebo

me ri~ ki ma rin ci, po red po mor skog de -

san ta, re dov no uve ̀ ba va ju i de san ti -

ra wa he li kop te ri ma, tilt-ro to ri ma,

kao i pa do bran ske de san te. Wi ho vi

iz vi |a~ ki ba ta qo ni svr sta va ju se u

je di ni ce ko je su „spo sob ne za spe ci jal ne

ope ra ci je“, a u sa sta vu ima ju de lo ve ko ji su

ospo so bqe ni za sko ko ve pa do bra ni ma

„kri lo“. Ia ko se re dov no uve ̀ ba va ju kla -

si~ ni i spe ci jal ni de san ti, ma rin ci tri i

po de ce ni je ni su ima li pri li ke da iz ve du

ni je dan bor be ni skok.

Ti ho uba ci va we

Isto ri ja be le ̀ i da su po sled wi bor -

be ni va zdu {ni de san ti pri pad ni ka ma rin -

skog kor pu sa iz ve de ni u dru goj po lo vi ni {e -

zde se tih go di na pro {log ve ka, to kom Vi jet -

nam skog ra ta. Pr vo je bi lo 14. ju na 1966.

go di ne. Tim iz vi |a ~a ma ri na ca iz veo je

no} ni skok sa ma le vi si ne ka ko bi se ti ho

uba cio i po sta vio osma tra~ ke ta~ ke unu tar

ne pri ja teq ske te ri to ri je. Do speo je na ze -

mqu sa mo s jed nom lak {om po vre dom. Taj za -

da tak oce wen je kao uspe {an, a bor be ni

skok pri hva }en je kao odr ̀ iv u smi slu uba -

ci va wa ma ri na ca u ne pri ja teq ske obla sti.

Dru gi skok, 5. sep tem bra 1967, uma lo

je „ubio“ ide ju bor be nog va zdu {nog de san ta

za ma rin ski kor pus. Gru pa od de vet ma ri na -

ca no }u je sko ~i la s pret po sta vqe nih 700

sto pa. Zbog me ha ni~ kog kva ra na avi o nu,

ma rin ci su ne sve sno isko ~i li s oko 1.500

do 2.000 sto pa. Tim je bio „odu van“ s kur sa

neo ~e ki va nim ve tro vi ma i we go vi ~la no vi

pri ze mqi li su se odvo je no, u gu stim xun gla -

ma, da le ko od pred vi |e nog ci qa. Pri to me

su pre tr pe li broj ne po vre de – tro ji ca od

wih mo ra la su da bu du me di cin ski eva ku i -

sa na, a ne ki su je dva iz be gli za ro bqa va we.

Ne u speh mi si je za u sta vio je pro ces do 17.

no vem bra 1969. ka da se de sio po sled wi

skok. Tri vi jet nam ska sko ka ozna ~i la su kraj

isto ri je bor be nog ska ka wa ma rin skog kor -

pu sa. Sve do 2004. go di ne.

Ka ko se po ve }a va lo an ga ̀ o va we SAD

u Ira ku i Av ga ni sta nu, ta ko su se uka zi va le

i pri li ke za kon kret nu upo tre bu na u ~e nih

ve {ti na ame ri~ kih voj nih pa do bra na ca iz

ra znih je di ni ca. Iz vo |e ni su i kla si~ ni ma -

sov ni de san ti, ali i spe ci jal ni za po tre be

iz vo |e wa spe ci jal nih ope ra ci ja.

Isto rij ski skok

[est iz vi |a ~a ti ma za na vo |e we iz

Pr vog iz vi |a~ kog ba ta qo na Pr ve di vi zi je

ma ri na ca sko ~i lo je 23. ju la 2004. kri lom

u ira~ ko no} no ne bo, ali i u isto ri ju. Ura -

di li su to iz ma rin skog KC-130 her ku le sa,

kar go avi o na ko ji pri pa da Zdru ̀ e nim ma -

rin skim tran sport nim skva dro ni ma (234. i

352) za do pu nu go ri vom u va zdu hu, ma rin ske

[est izvi|a~a tima za

navo|ewe iz Prvog izvi|a~kog

bataqona Prve divizije

marinaca sko~ilo je 23. jula

2004. „krilom“ u ira~ko

no}no nebo, ali i u

istoriju. Za wima je

usledio desant

borbene grupe iz

istog bataqona,

okruglim

kupolama.

vi sno sti od upo tre be vo zi la i plo vi la, ali

je na od lu ku uti ca lo i obi~ no ho da we. Smo -

len berg je, ta ko |e, na gla sio uz bu |e we, po -

mi wu }i da je pa do bran sko uba ci va we iz -

gle da lo kao omi qe no sred stvo za ma rin ce.

„Sva ki put ka da iza |e mo iz kam pa vo -

zi li ma, ne pri ja teq zna“, re kao je. „Ose }am

se bez bed ni je ra de }i ovo ne go vo ze }i vo zi -

lo iz kam pa. To je naj bo qi na ~in (uba ci va -

wa). Osim to ga, to je sa mo jo{ je dan mo del

na ko ji se do la zi na po sao.“

Pot po ru~ nik Ken. M. Kar ~er iz cen -

tra za ne po sred nu va zdu ho plov nu po dr {ku,

ko ji je pre no sio in for ma ci je za iz vi |a~ ke

ti mo ve od tre nut ka pri ze mqe wa, ka ̀ e: „Bi -

la je to jed no stav na mi si ja i pro {la je vr -

lo do bro. Bi la je do bro ko or di ni ra na s je -

di ni com na ze mqi. U{li su, bi li su pod

okri qem ta me i oti {li. Ni su ima li kon -

takt sa ne pri ja te qem ka da su se pri ze mqi -

li. Po me ni, to je uspeh.”

Na red nik Li A. Dej vis, ~lan va zdu ho -

plov ne po sa de za du ̀ en za ukr ca va we i ras -

po red te re ta u avi o nu is ti ~e: „Mi si ja je

bi la uz bu dqi va za one ko ji su u wu bi li

ukqu ~e ni, jer ia ko su se je di ni ce ob u ~a va le

za ovo u mir no dop skim ope ra ci ja ma, to se

ni je de {a va lo ~e sto.“

Sta ri ji pri pad ni ci ti ma za na vo |e -

we, ni ko od wih is pod ~i na {tab nog na red -

ni ka, bi li su mo ̀ da jo{ vi {e uz bu |e ni od

mla dog ~la na po sa de va zdu ho plo va, na po -

me nuo je Dej vis: „Ovi mom ci su ~e ka li ~i -

ta vu ka ri je ru da ura de ovo u bor bi.“

1. april 2010.20

PAD BRANAC

Svedo~ewe u~esnika... SVA SVETLA BAGDADAbor be ne opre me. Ko ri stio sam ro ni la~ ku

in stru men tal nu ta blu za to {to je to bi lo

sve {to smo ima li u ovom tre nut ku. Ni je

ura di la po sao, su vi {e je ve li ka. Okre -

nuo sam se ka is to ku, ko ri ste }i zad wi slo -

bod ni kraj, i za tim od blo ki rao.

Pro ve rio sam ra dio i po seg nuo za

GPS. Imao sam kon stan tan de sni za o kret

za to {to se ko man da ni je od blo ki ra la, a

ot pu {ta we sa mo jed ne ko man de mo ̀ e pro -

u zro ko va ti da ku po la kre ne u za o kret ko -

me ska ka~ mo ra da pa ri ra dru gom ko man -

dom, od no sno ko~ ni com. Po ki dao sam i gu -

mi ce ko je dr ̀ e GPS i pre ki nuo si gur no -

sni ko nop ~i}. GPS mi je ostao ru ci, ne po -

ve zan... Bi le su mi po treb ne na o ~a re za

no} no osma tra we...

Bio sam na vi si ni od oko 8.500 sto -

pa. Pre ba cio sam GPS u le vu ru ku i po ku -

{ao da kon tro li {em pa do bran zbog spo -

rog de snog za o kre ta. Jo{ na o ~a re... ka kva

na ~i~ ka nost opre mom...

Ipak, u pr vi mah ni {ta ne vi dim zbog

sve tla ko je do pi re iz gra da is pod... Po ja -

vio se, ubr zo, za tvor Abu Gra ib is pod. Uh,

isu vi {e sam da le ko, is to~ no... Pre ko ra -

di ja go vo rim svim ska ka ~i ma da se okre nu

i dr ̀ e u ve tar. Pro ve ra vam i sta vqam im

do zna wa da sam se ver no od kon trol ne

ta~ ke Mo bil i da dr ̀ im u ve tar. Ni sam

Iz ve {taj iz pr ve ru ke o pr vom bor -

be nom VI VO sko ku ma ri na ca Pr -

vog iz vi |a~ kog ba ta qo na iz ba ze

Kamp Pen dlton i pr vom bor be nom sko ku

okru glim ku po la ma na pri nud no dej stvo...

– VI VO skok je ura |en ko ri {}e wem

pa do bran skog si ste ma MC-5 u kon fi gu ra -

ci ji na pri nud no dej stvo ko ga ko ri ste sa -

mo ma rin ci (osta li ro do vi i vi do vi su ga

pro ba li, ali ga ni su upo tre bqa va li ope -

ra tiv no, u kon fi gu ra ci ji na pri nud no dej -

stvo). Ovo je teh ni ka sko ka na pri nud no

dej stvo ko ri {}e wem pa do bra na za sko ko -

ve na slo bod no, na u ~e na u pa do bran skom

mo bil nom ti mu za obu ku, ~i ji sam bio deo

do pro {le go di ne – ka ̀ e pa do bran ski in -

struk tor Tim.

Den, je dan od ma ri na ca ko ji je u~e -

stvo vao u sko ku, pri se }a se...

– Ram pa se spu {ta... Ja sam ~o vek

broj je dan, mo gu da vi dim sva sve tla Bag -

da da is pod, s oko 10.000 sto pa iz nad ze -

mqe. Avi on je su vi {e da le ko, na ju gu, i

Smo len berg vi ~e na {e fa po sa de da ga

po me ri 15 ste pe ni ude sno. Su vi {e je ka -

sno. Mo ra mo da iza |e mo... Pro ce nio je

da mo ̀ e mo uspe ti. Dao je sig nal za po kret.

Is ko ra ~io sam u se de }em sta vu, „na

no ge“. Pa do bran se otvo rio iz nad, ali se

ta bla s kom pa som pre vr nu la na vrh mo je

Omi qe ni me tod

Kao {to se vi di iz sve do ~e wa in struk -

to ra i ma rin ca ko ji su u~e stvo va li u ak ci -

ji, VI VO skok iz ve den je pa do bra nom ti pa

„kri lo“ (mo del MC-5) ali „na pri nud no dej -

stvo“ i to na ozbiq noj vi si ni (10.000 sto -

pa – oko 9.300 me ta ra). To po ka zu je da ska -

ka we „na pri nud no dej stvo“ pa do bra ni ma

„kri lo“ ni je sa mo pre la zna fa za u obu ci.

On omo gu }a va jed no sta van de sant pri upo -

tre bi VI VO sko ka, a ta ko |e je po go dan za

ma we ob u ~e no qud stvo ko me slo bo dan pad

pred sta vqa pro blem.

Ma rin ski kor pus oru ̀ a nih sna ga

SAD oda brao je za po tre be spe ci jal nih je -

di ni ca no ve pa do bra ne PA RIS (PA Rac hu teIn ser ti on System) – pa do bran ski si stem za

uba ci va we. Spe ci jal no je di zaj ni ran za

VI VO sko ko ve i iz vo |e we pre le ta. Po ob -

li ku neo do qi vo pod se }a na pa ra glaj der, a

fi ne sa mu je ve o ma vi so ka, ~ak 1:6. Ne {to

ve o ma sli~ no Kop ne na voj ska SAD tek tre -

ba da uve de u okvi ru pro gra ma ARAPS. Po -

red to ga, no vi, a ve o ma ko ri sni deo opre -

me ko ji su ma rin ci usvo ji li je ste ka ci ga sa

ugra |e nim GPS pri jem ni kom i {le mo vi zo -

rom za pri kaz po da ta ka ra di re {a va wa

na vi ga ci o nih pro ble ma, u svim vre men -

skim uslo vi ma. To po tvr |u je da iz vo |e we

pre le ta ima per spek ti vu u spe ci jal nim je -

di ni ca ma.

Ma rio BRA DI]

21

mi nu ta. Dva he li kop te ra ba ca ju de sant

van od re |e nog pro sto ra... Ne ko li ko pa -

do bra na ca pri ze mqu je se u ka na lu. Ni je

du bok... Po sle ne ko li ko mi nu ta za ~u lo se

la ko na o ru ̀ a we, a za tim i eks plo zi ja. Za -

se da je na Mo bi lu, ki lo me tar od nas.

Obe le ̀ a va ju }a zr na su iz nad gla va

mo ma ka ko ji su sko ~i li okru glim pa do bra -

ni ma. To tra je pet na e stak se kun di, za tim

se uti {a va. Po ku {a va mo da do bi je mo va -

zdu ho plov nu po dr {ku, ali oni pr vo mo ra -

ju da se od ja ve s po zi ci je na ko joj se tre -

nut no na la ze. Tre ba lo je oko pet na est mi -

nu ta pre ne go {to smo do bi li dva „ha ri je -

ra“ (avi on AV-8B Har ri er) i oni za nas pre -

tra ̀ u ju oblast, ali ne na la ze ne pri ja te -

qa.

Ti mo vi se kon so li du ju na de sant noj

pro sto ri ji i upu }u ju na pa tro lu. ^e ka mo

tri de set mi nu ta i on da zo ve mo za na {e

iz vla ~e we. Dva ci vil na vo zi la do la ze da

nas po ku pe. Na {i mom ci ob u ~e ni kao

Ira ~a ni... Uba cu je mo pa do bra ne u to var -

ni deo, do la zi mo do pred gra |a i upu }u je -

mo se na zad ka ma ti~ noj ba zi.

Za vr {i li smo mi si ju i pr vi smo ma -

rin ci ko ji su iz ve li bor be ni VI VO skok,

a mom ci ko ji su ska ka li okru glim ku po la -

ma su pr vi u 36 go di na ko ji su iz vr {i li

bor be ni skok.

~uo da mi od go va ra ju... Sa znao sam ka sni -

je da su me ~u li.

Ka da sam ukqu ~io GPS, zo na de san ta

bi la je sa mo tri kli ka (ki lo me tra) da le -

ko. Tre ba mi obe le ̀ i va~, od no sno la ser -

ski IC ure |aj za po ka zi va we. U no ̀ noj je

fu tro li. Pa ̀ qi vo ga iz vla ~im... Tra ̀ im

de sant nu pro sto ri ju. Vi de se po qa na

far mi i obe le ̀ a vam ih la se rom ka ko bih

osta li ma pre neo gde je `e qe na ta~ ka uba -

ci va wa.

Is pred me ne je ve li ki ka nal. Ne

znam da li }u uspe ti do de sant ne pro sto -

ri je. Do du {e, jo{ imam do voq no vi si ne...

Ugle dah po red se be pa do bran vo |e ti ma.

Is pod su jo{ dve ku po le. Po mo }u IC po ka -

zi va ~a po no vo po ga |am de sant nu pro sto -

ri ju ka ko bi osta li zna li na ko je po qe da

se pri ze mqe.

Smo len berg je pr vi, za tim Bel, na

osam sto pa od we ga. Osta tak nas sti ̀ e

ubr zo. Tim je u kru gu od tri de set me ta ra.

Pra vi mo ko lut na pri ze mqe wu jer nam je

ve tar bla go u le |a. Uze li smo oru` je i mi -

ru je mo...

La ju psi u kra ju... Ne ko li ko mu {kih

gla va pro ma qa se iz ku }a... Za po ~e li smo

ak ci ju na de sant noj pro sto ri ji i po de si li

je za de sant okru glim pa do bra ni ma na

pri nud no dej stvo, ko ji }e usle di ti za 45

Padobran MS-5

PAD BRANAC

1. april 2010.22

sti Hi ma la ja. Pr vi tu ri sti~ ki pa do bran ski

sko ko vi pla ni ra ni su ve} za maj 2010. go di -

ne, a or ga ni za to ri bi bi li ovo go di {wi re -

kor de ri Mi ~el i Di kin son. Mi ni star stvo

tu ri zma Ne pa la na da se da }e do 2011, ko ja

je pro gla {e na za go di nu tu ri zma u Ne pa lu,

na Go rak [e pu funk ci o ni sa ti ve} uho da na,

stal na drop-zo na, ko ja }e pri vla ~i ti ve li -

ki broj avan tu ri sta iz ce log sve ta. Ti me bi

Ne pal znat no uve }ao pri ho de od tu ri zma jer

je to je di na gra na pri vre de ko ja do no si

stra nu va lu tu.

B. NA\

Novi rekord

u visinskom

prizemqewu

Go rak [ep, su vo re~ no ko ri to na ma le noj

udo li ni iz me |u le de nih pla nin skih vr ho -

va Hi ma la ja, po sta lo je 22. sep tem bra 2009.

me sto na ko me je iz ve de no pa do bran sko pri -

ze mqe we na naj vi {oj nad mor skoj vi si ni.

No vi svet ski re kord po sti gla su tri pa -

do bran ca: Ra me{ ^an dra Tri pa ti, ko mo dor

in dij skog rat nog va zdu ho plov stva, i pa do -

bran ski ve te ra ni iz Ve li ke Bri ta ni je Leo

Di kin son i Ralf Mi ~el. Re~ je o is ku snim pa -

do bran ci ma – ko mo dor Tri pa ti ima vi {e od

3.000 sko ko va, dok dva Bri tan ca ima ju vi {e

od 4.000 po na o sob.

Sko ~i li su iz he li kop te ra sa vi si ne od

oko 6.200 me ta ra i po sle slo bod nog pa da,

ko ji je tra jao oko pet-{est se kun di, otvo ri li

su pa do bra ne. Let ku po lom tra jao je oko pet

mi nu ta. Pri ze mqi li su se na pe sak isu {e nog

re~ nog ko ri ta u udo li ni Go rak [ep, ko ja le -

`i na 5.164 me tra nad mor ske vi si ne, {to je

~i ni naj vi {om ta~ kom na sve tu na ko joj je iz -

vr {e no pri ze mqe we na kon pa do bran skog

sko ka. Go rak [ep na la zi se na oko {est i po

ki lo me ta ra od sa mog Mont Eve re sta i je di no

je po god no me sto za pa do bran sko pri ze mqe -

we ki lo me tri ma una o ko lo.

Za vre me slo bod nog pa da, a po tom i

upra vqa wa otvo re nom ku po lom, pa do bran -

ci ma se pru ̀ i la iz u zet na pri li ka da u`i va -

ju u po gle du iz va zdu ha na Mont Eve rest i vr -

ho ve ko ji ga okru ̀ u ju. Da su pro ma {i li za -

da tu zo nu do sko ka, to bi sko ro si gur no zna -

~i lo pri ze mqe we uz te {ke po vre de ili u

kraj wem slu ~a ju smrt ni is hod, po {to je okol -

ni te ren iz u zet no ne po vo qan za bez bed no

pri ze mqe we.

Pret hod ni re kord po sta vqen je u ovoj

is toj obla sti Hi ma la ja 2008. go di ne i iz -

no sio je 3.750 me ta ra. No vi re kord ga je

glat ko pre va zi {ao, {to bi tre ba lo da po -

tvr di i Gi ni so va kwi ga re kor da, ~i ji su

pred stav ni ci bi li pri sut ni ka da je no vi

re kord po stig nut.

Iz u ze tan pod vig or ga ni zo va lo je ne -

pal sko mi ni star stvo tu ri zma, da bi se usta -

no vi lo da li je mo gu }e bez bed no or ga ni zo -

va ti re dov ne pa do bran ske sko ko ve u obla -

Godi{wica

operacije

Market GardenH

i qa du voj nih pa do bra na ca iz Ve li ke

Bri ta ni je, Sje di we nih Ame ri~ kih Dr ̀ a -

va i Ho lan di je iz ve lo je pa do bran ski skok

na de sant nu pro sto ri ju Gin kel Hit kod Ar -

nhe ma, oda ju }i ta ko po ~ast u~e sni ci ma ope -

ra ci je Mar ket Gar den ko ja se na tom pro sto -

ru od i gra la pre 65 go di na.

Taj ma sov ni voj ni skok, ka kvi su da nas

vr lo ret ki, pra ti lo je sa ze mqe ne ko li ko

hi qa da gle da la ca, me |u ko ji ma je bi lo i oko

sto ve te ra na u~e sni ka ope ra ci je iz 1944.

go di ne. Po sle sko ka za jed no sa zva ni~ nim

voj nim de le ga ci ja ma svo jih ze ma qa, ve te ra -

ni su u~e stvo va li u sve ~a noj ko me mo ra ci ji

i po la ga wu ve na ca na me mo ri ja lu pa lim sa -

bor ci ma u Gin kel Hi tu.

Me |u u~e sni ci ma me mo ri jal nog de san -

ta bi lo je i 500 bri tan skih pa do bra na ca.

Ska ka lo se iz de vet avi o na ti pa C-130 her -

ku les i ori gi nal nog bri tan skog DC-3 Dako -

ta (voj na ozna ka C-47), ko ji je i pre 65 go -

di na no sio sa ve zni~ ke pa do bran ce u ope -

ra ci ja ma Over lord i Mar ket Gar den.

Ope ra ci ja Mar ket Gar den tra ja la je

od 17. do 25. sep tem bra 1944. Osmi slio

ju je feld mar {al Mont go me ri. To je naj ve -

}a pa do bran ska ope ra ci ja u isto ri ji i jed -

na je od naj kon tro verz ni jih u Dru gom svet -

skom ra tu. Ciq ope ra ci je bio je da se uba -

ci va wem tri sa ve zni~ ke di vi zi je iza ne -

ma~ kih li ni ja za u zme osam mo sto va ko ji le -

`e na mre ̀ i ka na la i re ka u ju ̀ noj Ho lan -

di ji na kqu~ nim put nim prav ci ma u oko li -

ni Ar nhe ma i Aj ndho ve na, ~i me bi se sa ve -

zni ci ma omo gu }io obi la zak ne ma~ ke od -

bram be ne li ni je na Raj ni, put u Ne ma~ ku i

brz kraj ra ta.

Dok su ameri~ke 82. i 101. Vazdu{no -

de santna divizija relativno u roku obav-

ile posao, britanska divizija i poqska

bri gada u Arnemu nai{le su na neo~ekiva -

ni i odlu~an otpor elitnih oklopnih SS je-

dinica koje su bile skoro preba~ene na taj

prostor na odmor, i operacija nije ostvar-

ila krajwi ciq. Do Britanaca i Poqaka se

nije probila savezni~ka oklopna kolona i

oni su morali da se, trpe}i velike gubitke,

povuku, a veliki broj je ubijen ili zaro -

bqen. Oko 1.500 britanskih vojnika ubije -

no je u okolini Arnhema, a oko 6.500 se

pre dalo.

Vi{e od 150 britanskih vojnika u~es-

nika u jubilarnom desantu bilo je ba{ iz 2.

bataqona padobranskog puka, iste jedinice

koja je pre 65 godina zauzela arnhemski

most i hrabro ga branila sve dok nije po -

sta lo jasno da se poja~awa, poslata da je

odmene, ne}e probiti do we. Drugog dana

proslave, na tom istom mostu, koji se danas

zo ve Most Xona Frosta po tada{wem ko-

mandantu, bataqon je odr`ao sve~anu cere-

moniju u znak se}awa na hrabre prethod-

nike.

B. N.

23

Uspeh `en ske eki pe

Zlat nih vi te zo va

Na pre sti ̀ nom svet skom voj nom pa do bran -

skom {am pi o na tu, ko ji je odr ̀ an pro {le

go di ne od 13. do 23. av gu sta u Lu ~e ne cu u

Slo va~ koj, `en ska eki pa sport skog de mon -

stra tiv nog pa do bran skog ti ma Kop ne ne voj -

ske SAD Zlat nih vi te zo va po ne la je ku }i sre -

br nu me da qu u di sci pli ni for ma cij skih sko -

ko va i bron za nu me da qu u ukup nom ekip nom

pla sma nu.

Ko li ki je to uspeh po ka zu je i ~i we ni -

ca da su wi ho ve ko le ge iz mu {kog ti ma (~e -

ti ri pri pad ni ka va zdu ho plov stva i je dan

Zlat ni vi tez) u di sci pli ni for ma cij skih

sko ko va bi li osmi, a u ukup nom ekip nom

pla sma nu u mu {koj kon ku ren ci ji 24, od

ukup no 34 eki pe.

Ta ko |e, na dr ̀ av nom pr ven stvu SAD

odr ̀ a nom od 12. do 24. ok to bra na drop-

zo ni Spa ce land u Ro {a ro nu u Tek sa su, ko je

se odr ̀ a va pod okri qem Pa do bran ske aso -

ci ja ci je SAD (US PA), `en ski tim po sti gao je

za pa ̀ en uspeh – u di sci pli ni ciq – ekip -

no, osvo jio je bron za nu me da qu. @en ski

tim Zlat nih vi te zo va ~i ne Ka li da Hen -

driks, An |e la Ni kols, Eli za Te ni son i Da -

ni je la Vo zli.

B. NA\

Nova oprema

Svi pri pad ni ci Va zdu {no de sant ne voj -

ske Ru ske Fe de ra ci je bi }e snab de ve -

ni in di vi du al nim ra dio-sta ni ca ma „Akve -

duk“ to kom 2010. go di ne. Opre ma we }e se

oba vi ti to kom pr vog kvar ta la 2010. go -

di ne, a po re ~i ma ge ne ra la Ni ko la ja Ig -

wa to va, na ~el ni ka [ta ba VDV, ti me }e

bi ti znat no po boq {a no ko man do va we je -

di ni ca ma u to ku bor be nih dej sta va.

„Akve duk“ je si stem UKV di ja pa zo na i

uve den je kao deo teh no lo {kog za na vqa wa

u okvi ru ko jeg je Va zdu {no de sant na voj ska

pro {le go di ne do bi la oko 100 mo der ni -

zo va nih de sant nih oklop nih tran spor te ra

BMD-2, oko 600 no vih tran sport nih au to -

mo bi la Ka mAZ i 18 sa mo hot ki „no na“.

J. ].

Desant

na Severni pol

Ru si ja je na ja vi la da }e apri la 2010. go -

di ne we ni pa do bran ci iz ve sti de sant na

Se ver ni pol, ~i me }e se obe le ̀ i ti {e zde se -

to go di {wi ca pr vog pa do bran skog sko ka na

naj se ver ni ju ta~ ku pla ne te, ko ji su u ma ju

1949. go di ne iz ve la dva so vjet ska na u~ ni ka

– Vi ta lij Vo lo vi~ i An drej Me dve dev.

Pod se }a we na taj hlad no ra tov ski do -

ga |aj iza zvao je ne u god na se }a wa, na ro ~i to

u Ka na di, gde su se mno gi za bri nu li da se

Se ver ni pol ne pre tvo ri u po pri {te no vog

nad me ta wa u mo }i. „Ka na da pom no pra ti

ru ske pla no ve da de san ti ra pa do bran ce na

Ark tik i uvek }e bi ti sprem na da se su o ~i s

sva kim ugro ̀ a va wem svo je te ri to ri je,“ iz -

ja vio je ka nad ski mi ni star od bra ne Pi ter

Me kej.

Na sto je }i da ope ra ci ja ne iza zo ve po -

ve }a we ten zi ja na Ark ti ku, ko man dant Va zdu -

{no de sant ne voj ske Ru ske Fe de ra ci je ge ne -

ral-pu kov nik Vla di mir [a ma nov re kao je:

„Mi ne na me ra va mo da zvec ka mo sa bqa ma,

ne go sa mo da na pra vi mo mi ro qu bi vu po se tu

Se ver nom po lu.“

Pro fe sor Uni ver zi te ta Bri tan ske Ko -

lum bi je Majkl Ba jers, stru~ wak za me |u na -

rod no pra vo i au tor kwi ge Ko je vla snik Ark -

ti ka? o to me ka ̀ e: „Pre ma me |u na rod nom

pra vu, Ru si ima ju sva ko pra vo da to ura de.

Se ver ni pol je deo otvo re nog mo ra, a oru -

`a ne sna ge stal no iz vo de ope ra ci je na otvo -

re nom mo ru.“ Ba jers do da je da bi „ovo mo glo

pru ̀ i ti pri li ku za me |u na rod nu sa rad wu“,

ako bi, na pri mer, Ka na da po nu di la da se i

tim we nih pa do bra na ca pri dru ̀ i Ru si ma u

„sla vqe ni~ koj“ ve ̀ bi. Po Ba jer su, to bi mo -

glo da „de ak ti vi ra“ po ten ci jal ne ten zi je ko -

je bi ru ski de sant mo gao da iza zo ve.

Ka ko god bi lo, Ru si ja, Ka na da, [ved -

ska, Fin ska i Nor ve {ka oja ~a va ju sna ge na -

me we ne za ark ti~ ke pre de le, ali i obu ku ve}

po sto je }ih je di ni ca. Pa do bran ski skok na

Se ver ni pol ni je po seb na stvar, jer se sko -

ko vi ta mo iz vo de nor mal no, ~ak i u tan de mu.

Ru ski pa do bran ci su od 1988. go di ne po ~e li

da do pre ma ju qu de i opre mu na eks pe ri men -

tal ne sta ni ce (osta lo je za pam }e no da je je -

dan od pa do bra na ca sko ~io u tan de mu sa

ma~ kom), a od 1991. po ~e li su da do la ze i

sport ski pa do bran ci. Pr va me |u na rod na

gru pa pa do bra na ca sko ~i la je 1997. go di ne

i od ta da po sto ji re dov no pa do bran sko oku -

pqa we na naj se ver ni joj ta~ ki pla ne te. Pri -

li kom ska ka wa ko ri sti se ru ski he li kop ter

Mi-8. No vost u slu ~a ju na ja vqe nog de san ta

ru skih pa do bra na ca je u to me {to se ra di o

voj noj ope ra ci ji.

J. ]U LI BRK

Ve ̀ ba

mor skog de san ta

Ve ̀ bu mor skog de san ta iz ve la je od 15. do

19. mar ta 7. (brd ska) di vi zi ja Va zdu {no -

de sant ne voj ske Ru ske Fe de ra ci je (VDV), raz -

me {te na u No vo ro sij sku.

Va zdu {no-ju ri {ni ba ta qon Di vi zi je,

ko jim je ko man do vao pot pu kov nik Ser gej [u -

ho vec, imao je za da tak da ukr ca te ret i oko

400 pa do bra na ca, ali i tri de set je di ni ca

teh ni ke na ve li ke de sant ne bro do ve Cr no -

mor ske flo te, ko ji su ih pre ve zli i is kr ca li

u obla sti po li go na „Ra jev ski“. Ba ta qon je

ta mo iz veo ve ̀ bu za u zi ma wa objek ta – boj -

nog ga |a wa u na stu pa wu i od bra ne objek ta –

boj nog ga |a wa u od bra ni.

J. ].

PAD BRANAC

1. april 2010.

Bezbedno

i prakti~no

BUDU]NOST OPREME ZA SKOKOVE NA SLOBODNO

Omo gu }a va ju }i pri pad ni ci ma spe ci jal nih

ti mo va da ula ze u ne pri stup ne i zo ne sa

ogra ni ~e nim pri stu pom, sko ko vi na slo -

bod no pa do bra ni ma ti pa „kri lo“ nu de

ko man dan ti ma pot pu nu kon tro lu nad

pro sto rom iz vo |e wa bor be nih dej sta va.

In ter ak ci jom ko ri sni ka, nad le ̀ nih za

raz voj i opre ma we, in struk to ra i in du stri je,

opre ma za sko ko ve na slo bod no po sta la je

bez bed ni ja i ima vi {e spo sob no sti. Na taj na -

~in upo tre ba spe ci jal nih de san ta pa do bra ni -

ma ti pa kri lo je pri klad ni ja i po u zda ni ja.

Do sa da je MC-4 bio stan dard ni pa do -

bran ski si stem za sko ko ve na slo bod no dej stvo

ko ji je ko ri {}en u ame ri~ kim spe ci jal nim je -

di ni ca ma. Di zaj ni ran pre ma ra ni jem MT1-XXmo de lu, MC-4 je na pra vqen oko ku po le od 375

24

No va pa do bran ska ma ska za ki se o nik

(Pa rac hu tist Oxygen Mask ili POM) di zaj ni -

ra na je pre ma po tre ba ma pa do bra na ca.

Obez be |u je ki se o nik sa mo ka da je pa do -

bran cu po tre ban – ona pu {ta ki se o nik sa -

mo ka da pa do bra nac udi {e ume sto kon -

stant nog pro to ka kod si ste ma MBU-12, ko ji

se ko ri sti u avi ja ci ji. Kom pa ti bil na je sa

svim ame ri~ kim le ta~ kim si ste mi ma ta ko

da je pri kqu ~i va we na spoq ne iz vo re ki se -

o ni ka sa svim la ko. No va ni sko pro fil na

ma ska sto ji bli ̀ e li cu olak {a va ju }i pa do -

bran cu da vi di ru ~i ce i pri ka ~e nu opre mu.

Cre vo ni skog pri ti ska za me we no je

cre vom sred weg pri ti ska ko je je ma we i ta -

we. Ono je pri ka ~e no na le vu stra nu ma ske

{to da qe po ve }a va vid no po qe pa do bran -

ca i pru ̀ a se pre ko le vog ra me na di rekt no

u bo cu sa ki se o ni kom ti pa Twin-53. Sa ma -

wim cre vom i jed no stru kom ve zom do la zi

po ve }a na po u zda nost. Za pra vo, no vi si -

stem }e obez be di ti po u zda no snab de va we

ki se o ni kom do vi si na od 35.000 sto pa.

Ma ska za ki se o nik

Da li je okrugla kupola pre`ivela korisnost za specijalnesnage? Kako sada stoje stvari, skokovi na prinudno dejstvo saokruglom kupolom su arhai~na tehnika koja ima malu takti~kuprimenu za timove specijalaca. U vojsci SAD postoje komandantikoji su prepoznali dobrobiti ~etvrtaste kupole i mi{qewa dabi timove trebalo opremiti padobranima tipa krilo.

kva drat nih sto pa, ko ri {}e ne i za glav ni i za

re zer vni pa do bran. To je bio kva li te tan pa -

do bran ski si stem, ali je imao ogra ni ~e wa.

ARAPSARAPS – The Advan ced Ram Air Pa rac hu -

te System – na pred ni pa do bran ski si stem ti -

pa kri lo raz vi jen je zbog ogra ni ~e wa ko ja

ima MC-4. On }e po ve }a ti mo gu} no sti in -

fil tra ci je ti mo va una pre |e wem per for -

man si – bez bed no sti, mo du lar no sti, di zaj -

na, uni ver zal no sti i udob no sti. Ko ri sni ci -

ma pru ̀ a si stem ko ji se upo tre bqa va u kon -

fi gu ra ci ja ma za sko ko ve na pri nud no i na

slo bod no dej stvo, da ju }i mo gu} nost ko man -

dan ti ma da ga ko ri ste za qud stvo ko je ni je

ob u ~e no za sko ko ve na slo bod no dej stvo.

Kon stru i san je ta ko da naj pre obez be di

si gur nost pa do bra na ca. Pr vo, ru ~i ce ure |a ja

za ru~ no ak ti vi ra we lak {e se uo ~a va ju zbog

po zi ci je na glav noj ra me noj ve zi. Tra ga we za

ru ~i ca ma ne }e vi {e pred sta vqa ti pro blem

~ak i to kom no} nih sko ko va sa ki se o ni~ kom

opre mom. Dru go, pro vid ni xe po vi od maj la ra

(Mylar) ko ji su za {i ve ni na ARAPS omo gu }a va ju

uba ci va we he mij skih sve tle }ih {ta pi }a ka ko

25

su u{la u zah te ve za di zajn no vog si ste ma.

Si stem ti pa kri lo spre man je za dva

raz li ~i ta me to da otva ra wa – na slo bod no

Po red re di zaj ni -

ra ne Pa ra ma ster HighAl ti tu de Low Ope ningHel met ili PM HA LO(pa ra ma ster ka ci ga za

VI NO sko ko ve), na -

pra vqe no je uni ver -

zal no re {e we ka ci ge

ko ja se ko ri sti za sko ko ve, a ta ko |e pru ̀ a

i ba li sti~ ku za {ti tu, mo di fi ka ci jom naj -

no vi jeg bor be nog {le ma.

Una pre |e ni bor be ni {lem (Advan -ced Com bat Hel met ili ACH), ko ji je ve} ko -

ri {}en za ba li sti~ ku za {ti tu u bor bi,

upa ren je sa si ste mom ko ji se ko ri sti za

za {ti tu od bu ke i ko mu ni ka ci ju da bi se

na pra vi la no va ka ci ga za pa do bran ce.

Elek tron ski si stem za za {ti tu od bu -

ke sa in te gri sa nim mi kro fo nom sli ~an je

osta lim si ste mi ma tog ti pa ko je su do sa da

ko ri sti le ame ri~ ke spe ci jal ne sna ge. Ako

je pa do bran ci ma po treb na ki se o ni~ ka

opre ma, mo gu ko ri sti ti avi ja cij sku MBU-12ili no vu pa do bran sku ma sku za ki se o nik

(Pa rac hu tist Oxygen Mask). Obe ma ske se ka -

~e na ACH {lem do dat nom tra kom sa ba jo -

net ko nek to ri ma. Sa da {lem ACH {ti ti

pa do bran ce i u va zdu hu i na ze mqi i pru ̀ a

tak ti~ ku ko mu ni ka ci ju to kom mi si je.

Pa do bran ske ka ci ge

bi pa do bra nac mo gao da vi di

uti ka~ ({piq ku) re zer vnog pa -

do bra na bez po di za wa po -

klop ca. Ta kvo re {e we tre ba -

lo bi da sma wi broj ne na mer -

nih otva ra wa re zer vnog pa do -

bra na u avi o nu.

Tre }a i naj va ̀ ni ja no va

bez bed no sna oso bi na je do da tak

au to mat ske vezice za oslo ba |a we slo -

bod nih kra je va ili Ko lin so ve vezice.

Ko lin so va vezica je di zaj ni ra na da

au to mat ski oslo bo di slo bod ne

kra je ve sa le ve stra ne glav nog

pa do bra na ka da je po vu ~e na ru -

~i ca re zer vnog. Ovo sma wu je ri zik umr {e -

wa dve ku po le. Ka da se ni {ta ne na la zi na

pu tu re zer vnog pa do bra na, on mo ̀ e da ura di

ono za {ta je na me wen – da spa si `i vot.

Po de {a va we si ste ma ve za je jo{

jed na je din stve na ka rak te ri sti ka no vog

si ste ma. Ne pra vil no po de {en si stem

ve za mo ̀ e iza zva ti ozbiq ne pro ble me

pa do bran cu. Si stem po de {a va wa kod

MC-4 je ste ne zgra pan i ve }i na pa do bra -

na ca se oko to ga mu ~i. Na pred ni pa do bran -

ski si stem ko ri sti si stem ve li ~i na i ob u hva -

ta si stem ve za ko di ran po mo }u raz li ~i tih bo -

ja, ta ko da se pa do bran ci vi {e ne mo ra ju „bo -

ri ti“ sa {est tra ka. Ko di ra we bo ja ma omo gu -

}a va ko ri sni ci ma po de {a va we si ste ma ve za

sva ki put la ko i pre ci zno.

Udo ban je za no {e we – sa is pu nom (ja stu -

~i }i ma) u kon tej ne ru i na zad wem de lu, ra me -

ni ma i lum bal nom de lu si ste ma ve za. ?ak i ka -

da no se bor be nu opre mu, pa do bran ci }e bi ti

ma we umor ni no se }i ARAPS. Bez ob zi ra na to

{to ima istu ma su ka MC-4, po ve }a na udob -

nost ~i ni da se te ̀ i na lak {e no si.

ARAPS se mo ̀ e po de si ti u za vi sno sti

od mi si je. Mo du lar ne ka rak te ri sti ke ukqu -

~u ju odvo ji ve xe po ve ko ji se ka ~e ili odva ja -

ju po po tre bi. Ako vam je po treb na ko mu ni -

ka ci ja pod ku po lom, pri ka ~i te d`ep za ra -

dio-ure |aj. Ka da se ska ~e sa por tabl ure -

|a jem za ki se o nik, pri ka ~i te d`ep sa ozna -

kom O2. Za VI VO sko ko ve ARAPSima in te gri sa ne pro du ̀ et ke ru -

ko hva ta ko man di. To su sa mo ne -

ka od pla ni ra nih re {e wa ko ja

je u ko ji ma je pla ni ra na upo tre ba spe ci jal -

nog de san ta bi le su ne prak ti~ ne zbog ne po u -

zda no sti na vi ga ci o nog si ste ma. Uvo |e we

glo bal nog po zi ci o nog si ste ma – GPS – pro -

me ni lo je sve to. In te gri {u }i naj no vi ju GPSteh no lo gi ju u mi si ju ti mo vi }e bi ti spo sob ni

da pri ze mqu ju pre ci zno na ciq po ne po voq -

nim vre men skim uslo vi ma kao {to su obla -

ci, ma gla, ki {a i sneg, a ta ko |e }e se sma -

wi ti {an sa da ih pro tiv nik ot kri je.

Po ~ev {i od 2011. go di ne o~e ku je se da

}e spe ci jal ni pa do bran ski ti mo vi pla ni ra -

ti i iz vo di ti va zdu ho plov ne mi si je po mo }u

si ste ma za po mo} u na vi ga ci ji voj nih sko ko -

va na slo bod no dej stvo (Mi li tary Free Fall Na vi -ga ti o nal Aid ili NA VA ID). Taj si stem in te gri -

{e GPS pri jem nik, ure |aj za be ̀ i~ nu ko mu -

ni ka ci ju i ra ~u nar mon ti ran na pa do bran -

cu. Sva tri ure |a ja su po ve za na da bi po mo -

gla na vi ga ci ju na isti na ~in kao {to in stru -

men ti u avi o nu po ma ̀ u pi lo tu u gu stoj ma gli.

Kao do da tak stan dard nim GPS in for ma ci ja -

ma, NA VA ID pru ̀ a pa do bran cu, sa svim una -

pred od re |e nim de sant nim pro sto ri ja ma,

in for ma ci ju o naj bli ̀ oj od wih, ve ro vat no -

}u pri ze mqe wa na sva ku od wih i pro ce we -

no vre me do la ska na ciq.

Ima dve kon fi gu ra ci je. Pr va je sa he -

dap dis ple jom (He ad-Up Dis play) ili gor wim

pri ka zi va ~em, {to pred sta vqa ma li ekran

po sta vqen is pred oka. Bez ob zi ra na to {to

je ekran u vid nom po qu, ona sa mo ma lo sma -

wu je vi dqi vost. Dru ga kon fi gu ra ci ja je ste za

mon ta ̀ u na gru di ma. Ta ver zi ja ista je kao

he dap dis plej, osim {to se na la zi na je di ni -

ci ko ja je mon ti ra na na gru di ma gde se naj bo -

qe mo ̀ e vi de ti. Ure |a jem se la ko upra vqa.

Pa do bran ci se mo gu kre ta ti me ni jem i tra -

`i ti op ci je ko ri ste }i sa mo dva dug me ta. Obe

kon fi gu ra ci je nu de iste funk ci je i per for -

man se. Kqu~ na kom po nen ta si ste ma je ste spo -

sob nost ko ri {}e wa istog pro fi la tre nut nog

ve tra ko ji se ko ri sti za avi on ski si stem za

pre ci zno snab de va we iz va zdu ha (Jo int Pre ci -si on Air drop System). In for ma ci ja u re al nom

vre me nu o ve tro vi ma do 50 ki lo me ta ra oko

ci qa pru ̀ a pa do bran ci ma naj pre ci zni je mo -

gu }e po dat ke o me te o ro lo {koj si tu a ci ji.

Ma rio BRA DI]

PAD BRANAC

1. april 2010.

NA VA ID je sa mo po lo vi na si ste ma. Dru ga po lo vi na je ste ra ~u nar ski ter mi nal sa GPSpri jem ni kom – pla ner mi si je za jed ni~ kog si ste ma za pre ci zno snab de va we iz va zdu ha (Jo intPre ci si on Air De li very System Mis si on Plan ner ili JPADS), ko ji je mon ti ran unu tar va zdu ho plo va.

NA VA ID na pa do bran cu i JPADS u va zdu ho plo vu ko mu ni ci ra ju me |u sob no be ̀ i~ no ka ko bi

raz me wi va li sve ̀ e in for ma ci je o mi si ji ili neo ~e ki va nim vre men skim pro me na ma.

Za pa do bran ski au to mat kao deo si ste ma ARAPS oda bran je ~u ve ni CYPRES. Voj na

ver zi ja tog au to ma ta na zva na je elek tron ski pa do bran ski au to mat (Elec tro nic Au to ma tic Ac -ti va ti on De vi ce ili EA AD) i tre ba da za me ni sa da {wi AR2 kao ure |aj za au to mat sko ak ti vi -

ra we pa do bra na sna ga za spe ci jal ne ope ra ci je vojske SAD. EAAD je ve} u upotrebi u

Školi za skokove na slobodno (Military Free-Fall School) i zahvaquju}i wemu spaseni su

`ivoti mnogih wenih polaznika. Razvojna ispitivawa ARAPS su u toku, a na~elni rok za

po~etak uvo|ewa u upotrebu je do 2011. godine.

Pla ner mi si je i au to mat

i na pri nud no dej stvo. Po seb no je za ni mqi -

vo da we gov kon tej ner mo ̀ e da pri mi dva

raz li ~i ta ti pa ku po le. Pr va je ta ko zva na hi -

brid na od 375 kva drat nih sto pa. Ia ko iz -

gle da sli~ no kao ku po la MC-4 ve o ma je una -

pre |e na. Raz li ka je ste u di zaj nu i ma te ri ja -

lu od ko ga je na pra vqe na gor wa ka. Hi brid -

na ku po la ima po lu e lip ti~ ni ob lik ko ji omo -

gu }a va bo qu sta bil nost i per for man se pre -

le ta. Ma te ri jal od ko ga je na pra vqe na gor -

wa ka ku po le je ne po ro zno ili „ze ro-po ro sity“plat no ume sto uo bi ~a je nog F-111.

Ne po ro zni ma te ri jal gor wa ke dr ̀ i va -

zduh unu tar na du va nog kri la. Va zduh pod ve -

}im pri ti skom ~i ni kri lo ~vr {}im i da je mu

bo qu upra vqi vost. Osta tak ku po le se i da qe

pra vi od ma te ri ja la F-111 i zbog to ga se kri -

lo na zi va hi brid nim. Za ko ri sni ka, hi brid -

na ku po la zna ~i una pre |e ne per for man se,

bo qu sta bil nost i mek {e otva ra we. Ta ko |e

je ~vr {}a i pod no si ve }e vi si ne otva ra wa

to kom VI VO sko ko va. Ku po la ARAPS mo ̀ e no -

si ti ukup nu ma su od 204 ki lo gra ma u po re |e -

wu sa 163 ki lo gra ma kod MC-4. Spo sob nost

no {e wa vi {e opre me i za li ha po ve }a }e spo -

sob no sti spe ci jal nih ti mo va.

Dru ga op ci ja za ku po lu je ste pot pu no

elip ti~ na se dam na e stokomorna ku po la vi so -

ke fi ne se. Pro jek to va na je da ima dva pu ta

ve }i do let od ~e tvr ta ste ku po le, we na fi ne -

sa je 1:6. To zna ~i da na sva ki

me tar pro pa da -

wa pa do -

bra nac pu tu je {est me ta ra na pred. Pri li -

kom pro jek to va wa ko ri {}e na su naj no vi ja

do stig nu }a u di zaj ni ra wu pa ra glaj de ra i pa -

do bra na. Tak ti~ ke mo gu} no sti pa do bra na }e

se udvo stru ~i ti. Pa do bran ski ti mo vi mo }i

}e da iz vr {a va ju ope ra ci je sa dvo stru ko ve -

}e da qi ne sma wu ju }i iz la ga we va zdu ho plo -

va pro tiv ni ko voj va tri i ot kri va wu.

Na vi ga ci ja

U pro {lo sti, pre ci zna na vi ga ci ja bi -

la je pro blem i VI VO i VI NO sko ko va. Ra -

ni je su pa do bran ski ti mo vi mo ra li da ima -

ju mo gu} nost da vi de ciq da bi

le te li pre ci zno i

uspe {no se pri -

ze mqi li.

Mno ge

mi si -

27

P

P A D O B R A N C I J I [ U V A U J U G O S L A V I J I

Super tajna

misija

va ni u ita li jan sku voj sku i za ro bqe ni na

afri~ kom fron tu. Pri pad ni ci ba ta qo na po -

seb nu va ̀ nost do bi li su ka da je ka ir sko ode -

qe we bri tan ske S. O. E. (Spe ci al Ope ra ti onsExe cu ti ve – Upra ve za spe ci jal ne ope ra ci je)

za po ~e lo da dej stvu je na pod ru~ ju oku pi ra ne

Ju go sla vi je i oda tle su re gru to va ni u do go vo -

ru sa ju go slo ven skom vla dom u iz be gli {tvu,

is pu wa va ju }i dvo stru ke za dat ke.

Ju go sla vi ja, ne sa mo da je uz Fran cu sku

bi la pod ru~ je „naj zna ~aj ni jih na po ra“ S. O.E, ne go }e i za u ze ti cen tral no me sto u jed noj

ope ra ci ji ko ja }e za po ~e ti po lo vi nom 1943,

kao ve ro vat no naj sme li ja ini ci ja ti va Ji {u va

za vre me Dru gog svet skog ra ta. Na i me, u to

vre me, bi lo je pot pu no iz ve sno {ta se zbi va

sa evrop skim Je vre ji ma – ope ra ci ja „Raj n -

hard“ (na zva na po Hi tle ro vom mi qe ni ku i

{e fu bez be do no snog apa ra ta Raj ha, ko ga su

ubi li ~e {ki ge ril ci ko je su, ta ko |e, uba ci li

Bri tan ci) ve} je pro {la svo ju glav nu fa zu, i

lo go ri smr ti – So bi bor, Bel zec, Helm no i

Tre blin ka – pro gu ta li su ve }i nu Je vre ja sa

pod ru~ ja ko je je Ne ma~ ka bi la oku pi ra la.

Pre o sta le su bi le dve ve li ke je vrej ske gru pe

– ma |ar ski i ru mun ski Je vre ji, ko ji su bi li

pod re pre si jom lo kal nih kvi slin {kih vla da,

ali ne i pod pret wom is tre bqe wa.

U ta kvim uslo vi ma Eli jah Go lomb, {ef

pa ra mi li tar ne or ga ni za ci je Ha ga na, pred lo -

`io je da se uslu ge we nog elit nog de la – Pal -

ma ha – po nu de Bri tan ci ma, {to je Mo {e [a -

ret, doc ni ji mi ni star spoq nih po slo va Izra -

e la, i ura dio u raz go vo ru sa bri tan skim

mar {a lom Alek san de rom, no vem bra 1942.

go di ne. Ru ven [i lo ah, po to wi otac izra el -

ske oba ve {taj ne za jed ni ce, pre u zeo je po sao

po sred ni ka sa S. O. E., ko ja je u to vre me u

Ka i ru ima la svo je se di {te za Bal kan, Se ver -

nu Afri ku i Sre do ze mqe, ali i sa ISLD (Ode -

qe we za ve zu me |u slu ̀ ba ma – In ter Ser vi ce Li -a i son De part ment, bio je ogra nak Taj ne oba ve -

{taj ne slu ̀ be - SIS) i pred lo ̀ io ide ju da se

je vrej ske je di ni ce ko man do sa spu ste pa do bra -

ni ma u Poq sku i bo re pro tiv Ne ma ca.

Bri tan ci su ta kvu ide ju od bi li, ali su

pri sta li na po god bu sli~ nu onoj po stig nu toj

sa Ju go slo ve ni ma: Ji {uv bi snab deo Bri tan -

ce dra go ce nim ka drom ko ji je po zna vao je zi ke

i te ren na te ri to ri ja ma na ko ji ma su ope ri -

sa le wi ho ve mi si je, a za uz vrat bi wi ma bi lo

omo gu }e no da, po red svo jih du ̀ no sti, u~i ne

{to mo gu za ostat ke evrop skih Je vre ja. Tre }a

bri tan ska slu ̀ ba ko ja se ukqu ~i la bi la je

tzv. A Forc (ko ja je bi la pod upra vom MI9), a

~i ji je za da tak bio iz ba vqe we iz Evro pe obo -

re nih pi lo ta: To ni Si monds, wen {ef u Ka i -

ru, upo tre bi }e dve tre }i ne pa le stin skih do -

bro vo qa ca, ta~ ni je wih dva de set i pet.

Mo {e Da jan od re |en je da ru ko vo di re -

gru ta ci jom ka dra i ve} je u mi si ji pu kov ni ka

Vi li ja ma Di ki na, ko ja je u par ti zan ski Vr hov -

ni {tab spu {te na pa do bra ni ma u no }i iz me -

|u 27. i 28. ma ja 1943, bio pr vi Je vre jin iz

Pa le sti ne, Pe rec Ro zen berg, ko ji je bio ra -

dio-ope ra ter.

Bo sni i „Sken der beg“ na Ko so vu i Me to hi ji.

Je vre ji, ko jih je bi lo oko 400.000 i ko ji su

ima li svo ju sa mo u pra vu – tzv. Ji {uv, na {li

su se ras pe ti iz me |u bor be pro tiv Bri ta -

na ca za stva ra we dr ̀ a ve i nu ̀ no sti bor be

pro tiv Hi tle ra, ~i ja bi po be da bi la kraj

ide je o dr ̀ a vi, a mo ̀ da i kraj na ro da. Da -

vid Ben Gu ri on, neo spor no naj ja ~a po li ti~ -

ka fi gu ra Ji {u va, tal mud ski je re {io pro -

blem i pro gla sio da }e se pa le stin ski Je -

vre ji „bo ri ti pro tiv Be le kwi ge kao da ne -

ma ra ta, i bo ri ti se u ra tu kao da ne ma Be -

le kwi ge“.

Uz sve to, Je ru sa lim i Sve tu ze mqu tih

go di na na se li li su ra zni iz gna ni ci, pa su

eti op ski car Haj le Se la si je, gr~ ki kraq Ge -

or gi je II i ju go slo ven ski kraq Pe tar Dru gi

jed no vre me de li li ho tel „Kraq Da vid“ u Je -

ru sa li mu sa bri tan skom ko man dom. Pri sve -

mu to me, je vrej ske de sni ~ar ske gru pe Ecel i

Le hi od bi le su pri mir je sa Bri tan ci ma i na -

sta vi le ob ra ~un s wi ma, kao da ra ta sa si -

la ma Oso vi ne ni je bi lo.

Na pred log pred sed ni ka Svet ske ci o ni -

sti~ ke or ga ni za ci je i po to weg pred sed ni ka

dr ̀ a ve Izra el Eze ra Vajc ma na, i uz mno go

bri tan skog ne po ve re wa, for mi ran je ~i tav

niz je di ni ca od pa le stin skih Je vre ja: ukup no

oko 30.000 ih je u~e stvo va lo u wi ma, od ko jih

je 734 po gi nu lo. Pa le stin skih Je vre ja bi lo je

i u ju go slo ven skom Kra qev skom gar dij skom ba -

ta qo nu, ko ji je ob no vqen u Je ru sa li mu (gde se

po red kra qa u po ~et ku na la zi la i vla da u iz -

be gli {tvu) pod ko man dom pot pu kov ni ka Mi la -

na Pro se na. Sa stav tog ba ta qo na ~i ni li su

ve li kim bro jem Slo ven ci pri sil no re gru to -

o ~e tak Dru gog svet skog ra ta ozna ~io je

Pa le sti ni, ko ja je od 1917. bi la pod

bri tan skom upra vom („man da tom“), da

pred wom sto ji jo{ te ̀ e i, ako je to uop -

{te mo gu }e, kom pli ko va ni je vre me. Bri-

tan ska vlast usko ro je sa se ve ra mo ra la da

se no si sa Pe te no vom Fran cu skom, ko ja je

upra vqa la Si ri jom i Li ba nom, a sa za pa da

da bra ni, ta ko |e, bri tan ski Egi pat od ita li -

jan skog pro tiv ni ka, ko jeg je usko ro oja ~ao i

Ro me lov eks pe di ci o ni kor pus. Kao da im to

ni je bi lo do voq no, u Pa le sti ni su Bri tan ci

mo ra li da ba lan si ra ju iz me |u Ara pa i Je vre -

ja, ~i jem su ko bu su pri li~ no i sa mi do pri ne -

li. Pr vo je Bal fur 1917. Je vre ji ma obe }ao

„je vrej ski na ci o nal ni dom“ ({to je de cem bra

iste go di ne po dr ̀ a la vla da Kra qe vi ne Sr -

bi je iz iz gnan stva sa Kr fa, pri tom na zvav {i

taj dom ni {ta ma we ne go „Izra el“), da bi po -

sle arap ske po bu ne 1936–1939. ^em ber len

„Be lom kwi gom“ ogra ni ~io use qa va we Je vre -

ja u Sve tu ze mqu. Oni su ti me bi li za kqu ~a ni

u Evro pu ko ja }e usko ro za wih, kao i za mno -

ge dru ge, po sta ti lo gor smr ti.

Pa le stin ski

do bro voq ci

Ara pi su u Hi tle ru vi de li sa ve zni ka

ko ji }e ih iz ba vi ti i Bri ta na ca i Je vre ja, a

wi hov vo |a je ru sa lim ski muf ti ja Hax Amin

al-Hu se i ni, na kon ne u spe {nog po ku {a ja da

obo ri pro bri tan sku vla du u Ira ku, po be gao

je pod skut Hi tle ru da bi za we gov ra ~un po -

di gao tri di vi zi je SS sa sta vqe ne od bal -

kan skih mu sli ma na – „Han xar“ i „Ka ma“ u

Misija agenata Ji{uva posebna je i jedinstvena

padobranska i vazdu{noprenosna operacija

koja se desila na podru~ju okupirane Jugoslavije

i predstavqa deo na{e vojne istorije.

Za Ji{uv, koji je bio dr`ava u nastajawu,

bila je to operacija u kojoj je on imao priliku

da iskuje i vojne i obave{tajne kapacitete

koji }e biti iskori{teni ve} 1948. u Ratu

za nezavisnost – prvom izraelsko-arapskom ratu.

1. april 2010.28

gra ni ca Tur ske i Bu gar -

ske, pa do bra nom u Ju go -

sla vi ju pa pe {ke do Ru -

mu ni je ili skok na sle po u

Ru mu ni ju – te je i on mo -

rao da pri zna da je „skok

na sle po“ bio ne naj bo qi

ne go je di ni re al ni na ~in

da do |e na od re di {te

svo je mi si je. Ko na~ no, od

37 age na ta Ji {u va, 32

uba ~e na su pa do bra nom,

a sa mo pe to ro je u oku pi -

ra nu Evro pu uba ~e no na

dru gi na ~in.

Do la zak

gru pe

Ka da su se ope ra ci -

je po dr {ke bal kan skim

po kre ti ma ot po ra raz vi -

le u ve }em obi mu, u Brin -

di zi ju su ve} od ja nu a ra

1944. bi le sme {te ne po -

seb ne eska dri le bri tan -

skog i ame ri~ kog rat nog

va zdu ho plov stva, ko je su

ko ri {te ne za spe ci jal -

ne ope ra ci je: bri tan ska

148. eska dri la za po -

seb ne na me ne (Spe ci alDu ti es), pod kon tro lom

334. vin ga, ko ji je pod

ko man dom imao i ru ske,

ita li jan ske i, na rav no,

ame ri~ ke ele men te. Po -

sled we po me nu ti op slu -

`i va li su ope ra ci je ame -

ri~ kog pan da na S. O. E. –O. S. S: Ru ven [i lo ah

obra tio se i wi ma, ali

su se oni od lu ~i li do sta

ka sno da pri hva te po nu -

du, ta ko da je di ni kan di -

dat za ope ra ci ju sa Ame -

ri kan ci ma, Efra im Da -

f ni, ni ka da ni je po slat

na za da tak, ko ji je iz gle -

da tre ba lo da bu de kod

Dra ̀ e Mi ha i lo vi }a.

No, glav nu no vost je

u Brin di zi ju pred sta vqa -

la pro me na avi o na – ume -

sto tran sport nim C-47,kao na pa do bran skoj obu ci, 148. skva dron se

ko ri stio adap ti ra nim bom bar de ri ma ha li -

faks, iz ko jih se iska ka lo kroz otvor u po du

(otvor za bom be ili jo{ ~e {}e uklo we na mi -

tra qe ska ka bi na). To je iza zva lo {ok kod ne -

kih qu di, na ro ~i to ako su kao [aj ke Dan to

sa zna li u avi o nu dva de set mi nu ta pre sko ka.

Po po seb no raz ra |e nom pra vi lu S. O.E., agen ti su uba ci va ni u no }i ma pu ne me se -

~i ne, na otvo re nim pro sto ri ma, ko ji su bi li

la ko pre po zna tqi vi iz va zdu ha. U bli zi ni de -

Sa ra Bra ver man, jed na od tri

`e ne ko ja se ja vi la za mi si ju, ni je

mo gla da sko ~i.

„Bi la sam ve} te lom iz van

avi o na – ru ke sam dr ̀ a la iz van

vra ta – ali ka da sam ose ti la ru ku

na ra me nu i ~u la ‘Go!’, sa mo sam

se vra ti la na zad. Jed no stav no ni -

sam mo gla”, pri ~a da nas Sa ra,

krep ka de ve de se to go di {wa ki wa,

ko ja `i vi u ki bu cu [a mir.

Tek ka sni je Bra ver ma no va je

spu {te na avi o nom na im pro vi zo -

va ni ae ro drom kod Vo }i na u Sla -

vo ni ji (za ovaj tip uba ci va wa ko -

ri {te ni su naj ~e {}e avi o ni We -stland Lysan der): „U avi o nu su bi la

sa mo dva avi ja ti ~a ra, ja, oru` je i

sa ni tet ski ma te ri jal za par ti za ne“. Na po -

seb noj sve ~a no sti 2008. Sa ra je do bi la cr -

ve nu pa do bran sku be ret ku iz ru ku ge ne ral-

ma jo ra Ga di ja [am ni ja, ko man dan ta Cen -

tral ne ko man de Izra e la.

Upr kos ova kvim tra u ma ti~ nim is ku stvi -

ma, pa le stin ski agen ti S. O. E. i A For ce ni su

ima li mno go iz bo ra: istom [aj ke Da nu, ko ji

je bio od re |en da ra di u Ru mu ni ji, bi le su

po nu |e ne ~e ti ri mo gu} no sti – da ide pod mor -

ni com do oba le Cr nog mo ra, pe {ke pre ko

„Ro zen berg je ostao odu {e vqe ni ti to i -

sta; ka da se vra tio u Pa le sti nu, on je pod neo

iz ve {taj Ji {u vu i kon kret no [a re tu, ko ji je

bio pri su tan. Bio je to li ko odu {e vqen da su

oni uze li i usme ni i pi sme ni iz ve {taj sa

skep som”, pri po ve da Ra ul Taj tel ba um, ina ~e

iz Pri zre na, ko ji je ne dav no za vr {io kwi gu

o Je vre ji ma u ju go slo ven skim oslo bo di la~ -

kim po kre ti ma. Ro zen ber ga – pod pse u do ni -

mom na red nik Ro uz – po mi wu i De di jer i Vi -

li jem Di kin, a Ti to ga se, po Di ki no vom sve -

do ~an stvu, se tio i na sa mrt ni~ koj po ste qi.

Ro zen berg je bio sa mo pr vi u ni zu od

250 do bro vo qa ca, ko je je Ru ven [i lo ah pa -

`qi vo i u pu noj taj no sti bi rao: „Bi lo je lo -

gi~ no da su pi ta li i nas osmo ri cu ko ji smo iz

Ji {u va slu ̀ i li u Gar dij skom kra qev skom ba -

ta qo nu. Ali mi u to vre me ni smo zna li ni -

{ta! Bi la je to su per taj na“, sve do ~i de ve de -

set pe to go di {wi No vo sa |a nin Cvi Lo ker, ka -

sni je izra el ski am ba sa dor i sa da {wi di -

rek tor Ar hi va „Even tov“ Je vre ja biv {e Ju go -

sla vi je, u Je ru sa li mu.

Ob u ~a va ni su u kam pu STS 102 na Go ri

Kar me lu u Ha i fi (ko ji je for mal no pri pa dao

ISLD), dok se oba ve zna pa do bran ska obu ka iz -

vo di la u ne da le koj va zdu ho plov noj ba zi Ra -

mat Da vid u bi blij skoj do li ni Je zra e la. Pr -

vih ~e tr na est kan di da ta ob u ~a va no je ne ko

vre me i u ba zi u me stu Al [u fra kod Alek -

san dri je, kao {to je to bio slu ~aj sa ~la no -

vi ma zlo sret ne mi si je „Po ri ca we“ (Di scla -im), ko ja se fe bru a ra 1942. spu sti la na sle -

po u Ro ma ni ju u po tra zi za Ju go slo ven skom

voj skom u otax bi ni i bi la od mah za ro bqe na.

Tra gi~ ni do ga |aj

Se }a wa pa do bra na ca pu na su tre pe ta

pred pr vi skok, po go to vo jer je bi lo i tra gi~ -

nih do ga |a ja. Je dan od wih de sio se pred [aj -

ke Da nov dru gi skok (od pred vi |e nih pet, ukqu -

~u ju }i i no} ni):

„Prak sa je kod Bri ta na ca da pa do bra -

nac sa naj vi {im ~i nom ska ~e pr vi, kao pri -

mer osta li ma. Je dan en gle ski ma jor, star

pe de set i {est go di na, ko ji je bio ob u ~a van

za spe ci jal ne oba ve {taj ne za dat ke, tre ba -

lo je da sko ~i taj dan pr vi put. Se kund pred

skok, ka da je ~uo po vik – Haj de!, on se za le -

dio. Za ta kve si tu a ci je sma tra se da mo gu da

uti ~u na sve osta le i ~o vek je vra }en iza

osta lih. Avi on je na pra vio krug iz nad de -

sant ne pro sto ri je i sko ko vi su na sta vqe ni.

Ni sam pot pu no si gu ran, ali iz gle da da je in -

struk tor bio od lu ~io da ga ne pu sti da sko -

~i taj dan i ni je mu re kao da opet za ka ~i

gurt nu pa do bra na za ku ku na pla fo nu avi o -

na. Sve tlo se opet za ze le ne lo i pa do bran -

ci su sko ~i li. Da li u tran su ili od sra mo -

te ili iz ne kog du bqeg da ma ra ko ji je pro -

vreo u we mu, ma jor je od lu ~io da sko ~i. Us-

tao je, po tr ~ao do vra ta i isko ~io kao po -

sled wi u li ni ji. Pa do bran, ko ji mu ni je bio

za ka ~en za ku ku, ni je se otvo rio i on se raz -

bio u pa ram par ~ad.“

Od 250 do bro vo qa ca, ko je je Ru ven [i lo ah pa ̀ qi vo i

u pu noj taj no sti bi rao, 110 je pro {lo obu ku, da bi sa mo 37

bi lo po sla to na za da tak. Tri `e ne ko je su i{le pod okri qem

A For ce bi le su re gru to va ne u @en ske po mo} ne je di ni ce Rat -

nog va zdu ho plov stva, a mu {kar ci u Is to~ no kent ski puk ili

in ̀ i we ri ju. Dva na e sto ro }e ih bi ti za ro bqe no, a sed mo ro

iz gu bi ti `i vot.

Odabrani

Joel Palgi

do ̀ i vi u ra tu”, za pi sao je po li ti~ ki ko me -

sar Za gre ba~ kog kor pu sa ge ne ral Ivan

[ibl, ko ji je pre po znao mla dog pa do bran ca.

[ibl je osta vio za pis i o do la sku gru -

pe u ko joj su bi li Ha na Se ne{ i Ru ven Daf ni

mar ta 1944: „Ta da jo{ ni je na na {em te ri -

to ri ju bi lo ae ro dro ma i avi on je do le tio

no }u i spu stio ih na pro stor ozna ~en va tra -

ma. Ta ko se to ra di.“

On je znao da je Ha ni na gru pa pre {la

po tom u Sla vo ni ju, a iz we u Ma |ar sku i da

su ih ta mo „ma |ar ski fa {i sti ot kri li i

stre qa li“. Dr Mak so [nu derl, ~lan Vr hov -

nog ple nu ma slo ve na~ ke Osvo bo dil ne fron -

te, ko ji je pa do bran ce do ~e kao u Se mi ~u kod

^r no me qa u Be loj Kra ji ni, tik {to su oni

„sko ~i li sa vi si ne od 300 me ta ra i pa li u

sneg, ko ji du go ni su vi de li“, bio je im pre si o -

ni ran Ha nom: „Ha na je bi la sta ra ne kih 28

go di na, vr lo le pa i in te li gent na de voj ka, re -

a li sti~ na i ne ka ko uz dr ̀ a na”.

Ka da se Jo el Pal gi pri ze mqio ne {to

ka sni je, ~uo je da je „ona bi la la ga na i da ju

je ve tar od neo da le ko, sko ro do ne ma~ kih li -

ni ja, se dam ki lo me ta ra odav de“. On je, na -

kon {to ih je pi lot „bo je }i se da le ti ni sko

iz nad pla ni na“ ba cio sa ~ak pet hi qa da sto -

pa, na kon ne kog vre me na na {ao Ha nu i we nu

gru pu u oko li ni ^a zme, na te ri to ri ji istog

[i blo vog Za gre ba~ kog kor pu sa, ko ji se u pr -

voj po lo vi ni 1944. na la zio pod te {kim bor -

ba ma sa ne ma~ kim, usta {kim i ko za~ kim sna -

ga ma, ko je su pri pre ma le od stup ni cu Gru pi

ar mi ja „E“. U ko man du kor pu sa du bo ko je bio

pro dro usta {ki oba ve {ta jac „Rolf“, ko ji je

uzro ko vao ve li ke gu bit ke kor pu sa. Sve jed no,

pa do bran ci su sre li zna ~aj ne fi gu re – npr.

Iva na Ha ri {a Gro mov ni ka – i bi li fa sci -

ni ra ni bor ci ma i na ro dom.

Ha ni na gru pa ipak je pre {la ma |ar sku

gra ni cu, pra }e na {pan skim bor cem Pa vlom

Vu ko ma no vi }em Sti pom i ubr zo bi la za ro -

bqe na. Iz ce le gru pe, je di no je Ha na Se ne{

stre qa na.

Daf ni, Pal gi, [a lom Fin ci – osta vi -

}e sve do ~an stva o svom bo rav ku me |u ju go -

slo ven skim bor ci ma, ali }e po sta ti i obra -

zac no vog izra el skog ~o ve ka, ko ji je iz pe pe -

la ho lo ka u sta po di gao dr ̀ a vu na kon dve hi -

qa de go di na.

Da le ko se ̀ ne

po sle di ce

Po gle da li se iz da na {we per spek ti ve,

ce la ak ci ja Ji {u va u sa rad wi sa Bri tan ci -

ma do ne la je ve }e re zul ta te je di no u Ru mu ni -

ji gde se [aj ke Dan od mah po do la sku Ru sa

dao u eva ku a ci ju sa ve zni~ kih pi lo ta i or ga -

ni zo va we je vrej skog ise qa va wa u bu du }i

Izra el. Pa do bran ci Ji {u va pred lo ̀ i li su

Ti tu da se ma |ar ski Je vre ji spo sob ni za bor -

bu iz vu ku u Ju go sla vi ju i pri dru ̀ e ju go slo -

ven skim par ti za ni ma kao po seb na bri ga da.

Ti to je, po sve mu su de }i, pri stao na tu ide ju,

ali mi si ja u Ma |ar skoj ni je uspe la to da or -

ga ni zu je.

Za Bri tan ce, pa do bran ci Ji {u va bi li

su sa mo kap u wi ho voj ak tiv no sti u Ju go sla vi -

ji: de cem bra 1943. sa mo je S. O. E. ima la 65

age na ta sa Mi ha i lo vi }e vim sna ga ma i 107

sa par ti za ni ma. Za to se pa le stin ski do bro -

voq ci po mi wu u bri tan skim isto rij skim kwi -

ga ma tek uz gred, a spa sa va we Je vre ja bio je

sa mo je dan od wi ho vih rat nih ci qe va, i to ne

pri vr hu li ste. Za Ju go slo ve ne oni su bi li

Bri tan ci ili ba rem bri tan ski voj ni ci: Ha nu

Se ne{ je ~ak ge ne ral Vla do Ma te ti} na te rao

da dr ̀ i go vor na pr vo maj skoj pr o sla vi 1944.

u Za gre ba~ kom kor pu su da bi se po ka za lo ka -

ko su Bri tan ci uz NOV, a ne uz Ma ~e ka.

„Ja sam glu mi la en gle sku no vi nar ku. Ja -

oj, {to sam ja bi la idi ot! Gde ste vi de li en -

gle sku go spo |i cu cr no ko su, bez ika kve {min ke

i kre me, pa jo{ da po ma ̀ e par ti zan ka ma da

mu zu kra ve!“, pri ~a da nas Sa ra Bra ver man.

Par ti zan ska voj ska je ve} 1944. po ~e la

otvo re no da se ide o lo gi zu je i ona je Je vre je

vi de la sa mo kao je dan od ugro ̀ e nih su bje ka -

ta, ko ji ma }e re vo lu ci ja do ne ti oslo bo |e we.

Na u ci tek pred sto ji ozbi qan rad na is tra -

`i va wu ka ko su do ma }i ni vi de li te ~ud ne

emi sa re ko ji su po ne kad go vo ri li je zi kom ko -

ji si gur no ni je bio en gle ski.

Je di ni od pa do bra na ca Ji {u va ko ji je

sve vre me svo ga bo rav ka na Bal ka nu u~e stvo -

vao u bor be nim par ti zan skim ak ci ja ma, ne -

ma~ ki Je vre jin Dan Le ner, do }i }e do ~i na

ge ne ral-ma jo ra u izra el skoj voj sci i 1973. u

Jom-ki pur skom ra tu bi }e ko man dant 21. di -

vi zi je ko ja je bra ni la Go lan sku vi so ra van.

Sa ra Bra ver man do bi la je u za du ̀ e we da

for mi ra `en ski kor pus i pri pre mi mo bi li -

za ci ju ̀ en ske po pu la ci je – po ~e mu je izra el -

ska voj ska do da nas je din stve na. Je {a ja hu

[aj ke Dan sklo pi }e pri ja teq stvo sa na ~el -

ni kom Tre }eg ode qe wa UDB-e Edom Braj ni -

kom [te fa nom i po sta ti glav ni mo tor za

pre ba ci va we osta ta ka evrop skih Je vre ja i

~e ho slo va~ kog oru` ja pre ko Ju go sla vi je za

mla du izra el sku dr ̀ a vu.

Jo van ]U LI BRK

29

sant ne pro sto ri je tre ba lo je da se na la zi

„si gur na ku }a“ u ko joj bi agen ti bi li sme {te -

ni po pri ze mqe wu. Uko li ko se ni je ra di lo o

„sko ku na sle po“, do ~ek se or ga ni zo vao pet

do {est no }i za re dom, u vre me ja sne vi dqi -

vo sti me se ca. Na sto ja we na ja koj me se ~i ni

ima lo je i lo {e stra ne.

Dru ga bri tan ska prak sa sa ko jom se svo -

je gla vi [aj ke Dan ni je sla gao bi lo je de san ti -

ra we pa do bra na ca sa vr lo ma le vi si ne – „ta -

ko bli zu ze mqi da su se di na mi~ ki udar pri -

li kom otva ra wa pa do bra na, uspo ra va we pri -

li kom spu {ta wa i pri ze mqe we, de si li do -

slov no si mul ta no“ – opi si vao je ma jor Ka van

Eli ot, ko ji je 4. fe bru a ra 1942. sko ~io u bli -

zi ni So ko ca u po me nu toj mi si ji „Dis klejm“.

„Na {a je di na `e qa bi la je”, pi sao je

ka sni je [aj ke Dan, „da nas ba ce sa ve }e vi -

si ne.

@eqa im je bi la is pu we na, pa su se

[aj ke i we gov part ner Ma nu Ben-Efra im

na {li na oko 4.000 sto pa iz nad ku ku ru znih

wi va u oko li ni Ara da u Ru mu ni ji – na tro -

stru ko ve }oj vi si ni u od no su na uo bi ~a je ni

skok ne u pra vqi vim pa do bra nom na pri nud no

dej stvo.

Ukrat ko, u Ju go sla vi ju je uba ~e no 13 pa -

do bra na ca – age na ta Ji {u va, od ko jih su ~e -

tvo ri ca bi li po re klom iz Ju go sla vi je: Za -

grep ~a ni Ru ven Daf ni i Eli Zo har, Bi toq ~a -

nin Ni sim Ara zi i Sa raj li ja [a lom Fin ci.

Osim Ru ve na Daf ni ja ko ji je bio ofi cir, svi

osta li bi li su ni ̀ eg ran ga, i uglav nom ra -

dio-ope ra te ri. Ni sim Ara zi je di ni je od

svih po vre |en pri sko ku – slo mio je no gu na

pri ze mqe wu – ali je sve do eva ku a ci je usrd -

no oba vqao svo ju ulo gu ra dio-ope ra te ra.

Eli Zo har uba ~en je pod ime nom Eli Xo el,

ali mu „le gen da“ ni je du go dr ̀ a la vo du.

„Sreo sam ga dru gog da na u ^a zmi. Bio

je to Mir ko Le ven tal, moj {kol ski drug iz Za -

gre ba, ro |e ni Za grep ~a nin. Sva {ta ~o vjek

Iz ce le gru pe, ko ja je pre {la ma -

|ar sku gra ni cu, pra }e na {pan skim bor -

cem Pa vlom Vu ko ma no vi }em Sti pom, i

bi la za ro bqe na, je di no je Ha na Se ne{

stre qa na, ali je u ru ke Ru ve na Daf ni ja,

ko ji je ostao u Ju go sla vi ji, pre da la jed nu

svo ju pe smu. Ona }e je u~i ni ti je din stve -

nom he ro i nom u isto ri ji mla de je vrej ske

dr ̀ a ve – ia ko ma |ar skim Je vre ji ma, na -

`a lost, ni je ni {ta po mo gla. We no te lo,

za jed no sa jo{ {e sto ro age na ta Ji {u va

ko ji su iz gu bi li `i vo te u ovoj ak ci ji, da -

nas po ~i va na glav nom voj nom gro bqu na

Her clo voj Go ri u Je ru sa li mu, a tro je od

wih, ko ji su bi li pa do bran ci, is pi sa ni

su kao pr vi na Pa do bran skom me mo ri ja -

lu kod ba ze Tel Nof.

Heroina

Isto ri ja }e naj te ̀ e da ti od go vor na

~i we ni cu da Sa ra Bra ver man, Je vrej ka

ko ja je pro ve la me se ce sa par ti za ni ma

Za gre ba~ kog kor pu sa sa za dat kom da u~i -

ni {ta mo ̀ e za svo je su na rod ni ke u Ju go -

sla vi ji, ni ka da ni je ~u la za re~ Ja se no -

vac! Ja se no vac se ne po mi we ni u se }a -

wi ma osta lih pa do bra na ca Ji {u va, od

ko jih se ve }i na kre ta la na sa mo ne ko li ko

de se ti na ki lo me ta ra od we ga.

Nepoznanica

Je di ni ca je tre ba lo da tak ti~ ki dej stvu je u ne pri ja teq skoj po za -

di ni, ra di za u zi ma wa ne pri ja teq skog ae ro dro ma pa do bran skom

kom po nen tom, ko ja bi ga obez be di la i dr ̀ a la do do vo |e wa glav ni ne

sna ga va zdu {nim pu tem.

U pr vo vre me po sto ja wa, je di ni ca je uglav nom vi {e ob u ~a va na

za va zdu {no po kret ne za dat ke, ne go za pa do bran ske sko ko ve.

Ju na 1931, ta kva je di ni ca for mi ra na je i u 1. avi ja cij skoj bri -

ga di Cr ve ne ar mi je, a u sle de }im me se ci ma u~e stvo va la je na ve -

`ba ma oko Le win gra da i u Ukra ji ni. Po {to je do kra ja te go di ne iz -

ve de no 550 ve ̀ bi, I. P. Be lov, ko ji je za me nio Tu ha ~ev skog na me stu

ko man dan ta Le win grad ske voj ne obla sti, za tra ̀ io je for mi ra we

va zdu {no po kret nih di vi zi ja, ko je su se ima le sa sto ja ti od va zdu {no -

de sant ne bri ga de, avi ja cij ske bri ga de, pa do bran ske je di ni ce i je di -

ni ca za po dr {ku.

Ko man da avi ja ci je Cr ve ne ar mi je, ia ko do bro ras po lo ̀ e na

pre ma ta kvoj ide ji, iz ra zi la je ne do u mi ce u ve zi sa tim zah te vom.

Is tak nu to je da je u do ta da {wem ra du ve }i na sko ko va iz ve de na po

ve drom vre me nu i po da nu, da su sko ko ve iz vo di li uglav nom ma wi

sa sta vi i da je do la zi lo do ve li kog ras tu ra wa de san ta. Sma tra li su

da na pa do bra ni ma i pa do bran skoj opre mi tre ba jo{ do sta da se

ra di, u smi slu po ve }a wa kva li te ta pro iz vod we i raz vo ja.

U ja nu a ru 1932. iz da to je na re |e we za for mi ra we ~e ti ri ta -

kve je di ni ce u Mo skov skoj, Le win grad skoj, Be lo ru skoj i Ukra jin skoj

voj noj obla sti. U stvar no sti, je di no je 3. le win grad ska mo to ri zo va -

na va zdu {no po kret na gru pa bi la do ve de na do pu ne for ma ci je – ima -

la je 144 pri pad ni ka, svr sta na je u dve pa do bran ske ~e te, va zdu {no -

po kret nu ~e tu i ba te ri ju sa {est to po va od 76 mi li me ta ra. Avi ja cij -

ska kom po nen ta bro ja la je tri skva dro na sa {est tran sport nih avi -

o na ANT-9, tri bom bar de ra TB-1 i de vet la kih avi o na (tri U-2 i

{est R-5).

Ne ra ~u na ju }i pa do bran ski vod ko ji je for mi ran u Ukra ji ni, osta -

le je di ni ce pred vi |e ne po me nu tom na red bom ni su or ga ni zo va ne zbog

ne do stat ka avi o na, pa do bran ske opre me i kva li fi ko va nog qud stva.

Di ver zant ska pra vi la

Po ~et kom 1932. usvo je no je i pr vo „Pra vi lo za tak ti~ ko-ope -

ra tiv nu upo tre bu va zdu {no-mo to ri zo va nih de sant nih je di ni ca”. Ko -

ri sti lo se uz „Pri vre me no pra vi lo za or ga ni za ci ju du bin ske bor -

be”, ko je je na gla {a va lo upo tre bu mo to ri zo va nih sna ga. Bi lo je pro -

pi sa no da va zdu {no de sant ne je di ni ce tre ba da dej stvu ju ko or di ni -

sa no sa kop ne nim sna ga ma.

Pre ma pra vi li ma, wi ho va ulo ga bi la je naj pre di ver zant ska, u

po dr {ci ofan ziv nim dej stvi ma kop ne nih sna ga, i to pre se ca wem ne -

pri ja teq skih li ni ja snab de va wa, na pa di ma na me sta kon cen tra ci je

za li ha ne pri ja te qa, pre sre ta we po ja ~a wa i od stup ni ce ne pri ja te -

qu. U slu ~a ju da se upo tre be u de fan ziv nim ope ra ci ja ma so vjet skih

sna ga, tre ba lo je da na pa da ju ne pri ja teq ske cen tre ko man do va wa i

ve ze, ae ro dro me u ne pri ja teq skoj po za di ni i da ome ta ju ne pri ja teq -

ske li ni je snab de va wa.

1. april 2010.

Brz razvoj vazdu{nodesantne vojske

SSSR imao je veliki uticaj na

vojske drugih dr`ava. Pre svega,

podstakao je ostale zemqe da rade

na razvoju jedinica tog roda. Prva

koja je sledila takav primer bila

je nacisti~ka Nema~ka, a za wom

SAD i Velika Britanija.

30

PAD BRANACNastanak i razvoj VDV 1928-1941

Sukobi

na tri

rati{ta

Tanketa T-27a

Mi ha il Tu ha ~ev ski, ko man dant Le win grad ske voj ne obla sti, sa -

~i nio je 1928. stu di ju o ofan ziv noj upo tre bi „va zdu {no ju ri -

{nih sna ga”. Stu di ja je re a li zo va na u tak ti~ koj ve ̀ bi odr ̀ a -

noj iste go di ne, na ko joj je for ma ci ja sna ge jed ne oja ~a ne ~e te

do ve de na u pred vi |e ni pro stor dej stva avi o ni ma.

Pr va ope ra tiv na upo tre ba voj ni ka iz tog sa sta va usle di la je

ve} idu }e go di ne. Ta da je ode qe we od pet na est voj ni ka po mo }u tri

avi o na uspe {no pre ba ~e no u grad Garm u Ta xi ki sta nu, kao po ja ~a we

so vjet skom gar ni zo nu ko ji su op ko li li i pod op sa dom dr ̀ a li pri pad -

ni ci po bu we nih cen tral no a zij skih ple me na – Ba sma ~i.

De sant na gru pa

Tu ha ~ev ski je i na red ne go di ne na sta vio eks pe ri men te i iz ve -

de no je vi {e ve ̀ bi. Usko ro je nad re |e ni ma pod neo de ta qan plan za

or ga ni zo va we i opre ma we jed ne mo to me ha ni zo va ne di vi zi je, ko ju bi

po for mi ra wu tre ba lo po seb no ob u ~i ti za iz vo |e we va zdu {no de -

sant nih ope ra ci ja.

Isto vre me no sa Tu ha ~ev skim, na avi ja cij skom aspek tu va zdu -

{no de sant nih sna ga ra dio je i na ~el nik [ta ba avi ja ci je Cr ve ne

ar mi je A. N. Lap ~in ski, ko me je po ma gao ofi cir N. P. Iva nov. Sa -

~i ni li su de taq nu stu di ju upo tre be ove vr ste tru pa u sa sta vi ma do

ran ga pu ka–bri ga de.

U me |u vre me nu, po ~et kom 1930. za po ~e la je pro iz vod wa opre me

za „de sant wi ke”, a u apri lu te go di ne pro iz ve de ni su i pr vi pa do bra -

ni. U av gu stu je odr ̀ a na ve ̀ ba na ko joj su iz avi o na R-1 pa do bra ni ma

ba ~e na dva ode qe wa po dva na est voj ni ka, na o ru ̀ a na pu {ka ma i la kim

mi tra qe zi ma sa vi si ne od 200 i 500 me ta ra. Idu }eg me se ca na sli~ -

noj ve ̀ bi pa do bra ni ma je ba ~e no je da na est qu di iz avi o na ANT-9.

Is pi ti va wa i ve ̀ be na sta vqe ne su 1931. go di ne. U tu svr hu, u

Le win grad skoj voj noj obla sti for mi ra na je „Va zdu {na mo to ri zo va na

de sant na gru pa”, u ~i jem sa sta vu su se na {le stre qa~ ka ~e ta, po je dan

vod ve ze i in ̀ i we ri je i vod la ke mo to ri za ci je. Gru pa je ima la i dve

tan ke te ti pa T-27, dva to pa 76 mi li me ta ra i ~e ti ri te {ka mi tra qe za.

Va zdu ho plov ni ele ment sa sto jao se od skva dro na u ko me je bi lo dva na -

est te {kih bom bar de ra TB-1 i skva dro na od de set la kih avi o na R-5.

Ne }e pro }i ni ce la de ce ni -

ja, a va zdu {no de sant na voj ska bi -

}e an ga ̀ o va na pro tiv si lo vi tog

ne ma~ kog na pa da. Po me nu ta dva

pra vi la do pu we na su ve }im bro -

jem di rek ti va ko je su se od no si le

na obu ku va zdu {no de sant nih sna -

ga. Po de qe na u ~e ti ri ka te go ri -

je, obu ka se de li la na pa do bran -

sku, je dri li ~ar sku, va zdu {no po -

kret nu i kom bi no va nu.

Upo re do sa do no {e wem pra -

vi la i di rek ti va, ra di lo se na

raz vo ju i pro iz vod wi spe ci ja li -

zo va ne opre me za ta kve sa sta ve.

Raz vi ja ni su pa do bran ski si ste -

mi, li~ na opre ma, je dri li ce i te -

{ke tran sport no-de sant ne plat -

for me za vo zi la i ar ti qe rij ska

oru |a. Pro jek to va ne su i iz ve de -

ne mo di fi ka ci je na bom bar de ri -

ma TB-1 i TB-3 – sva ki je mo gao da

po ne se 32 pot pu no na o ru ̀ a na i

opre mqe na pa do bran ca ili 50

va zdu {no po kret nih voj ni ka.

Brz raz voj tog ro da voj ske

omo gu }en je, pre sve ga, stva ra wem

ve li kog bro ja omla din skih pa do -

bran skih i je dri li ~ar skih klu bo -

va {i rom SSSR. Pr va va zdu {no -

de sant na bri ga da Cr ve ne ar mi je

(VDV) – 3. le win grad ska mo to ri zo va na va zdu {no po kret na gru pa –

po dig nu ta na rang bri ga de, for mi ra na je 12. de cem bra 1932. go di -

ne. Wen ko man dant bio je M. V. Boj co va. Tre }a va zdu {no po kret na

bri ga da po seb ne na me ne sa sto ja la se od pa do bran skog ba ta qo na,

mo to me ha ni zo va nog ba ta qo na i ar ti qe rij skog ba ta qo na. Avi ja cij -

ska kom po nen ta sa sto ja la se od dva skva dro na mo di fi ko va nih TB-3

bom bar de ra i skva dro na R-5 avi o na.

Sle de }e go di ne for mi ra no je do dat nih 29 va zdu {no de sant nih

ba ta qo na, ko ji su bro ja li oko 8.000 pri pad ni ka.

U 1934. so vjet ska va zdu {no de sant na voj ska sa sto ja la se od va -

zdu {no de sant ne bri ga de, ~e ti ri mo to ri zo va ne va zdu {no de sant ne

gru pe i dva de set de vet va zdu {no de sant nih ba ta qo na. Svi pri pad ni -

ci je di ni ca ima li su kom plet nu osnov nu pe {a dij sku, a po tom i spe ci -

ja li sti~ ku pa do bran sku obu ku.

Uz vazdu{ni udar

Ve} 1935. go di ne VDV u~e stvu je u svim ve li kim voj nim ve ̀ ba ma iz vo -

de }i de san te pa do bra ni ma ili je dri li ca ma. Ve ̀ ba ma su pri su stvo -

va li i voj ni ata {ei stra nih ze ma qa, a me |u wi ma i ame ri~ ki ma jor

Kop ne ne voj ske Fi lip M. Sej mon vil. Iz ve stio je nad re |e ne o ve ̀ bi

odr ̀ a noj u obla sti Ki je va od 14. do 17. sep tem bra 1935. go di ne.

Bio je sve dok si mul ta nog sko ka 1.200 pa do bra na ca, a u ro ku od

~e tr de set mi nu ta ukup no je 2.500 qu di sko ~i lo iz avi o na. Sko ~i li

su u zo ru, dva de set ki lo me ta ra u du bi ni „ne pri ja teq ske” te ri to ri je,

br zo su se pri ku pi li i u ro ku od ne ko li ko mi nu ta svi su se uko pa li.

Po tom je na i {ao jo{ je dan ta las avi o na i iz ba cio mi tra qe sce, te -

{ke mi tra qe ze i za li he mu ni ci je. Oklop ne sna ge „bra ni la ca” su se

za to vre me pri ku pi le i na pa le upo ri {ta ko ja su pa do bran ci us po -

sta vi li. Od lu kom su di ja, upo ri {ta su uni {te na na pa dom ten ko va.

Me |u tim, ame ri~ ki ma jor je pra vil no za kqu ~io da bi u stvar no -

sti ta kvom de san tu si gur no pret ho dio va zdu {ni udar, a sam de sant

bio bi pra }en isto vre me nim na pa dom br zih oklop nih sna ga ko je bi

po ku {a le pro boj ne pri ja teq ske li ni je i spa ja we sa wim. Po sle to ga,

ove oklop ne sna ge slu ̀ i le bi kao

obez be |e we pa do bra na ca do uvo -

|e wa no vih pa do bran skih je di ni -

ca i pri sti za wa ostat ka kop ne nih

sna ga ko je bi po ja ~a le us po sta -

vqe na upo ri {ta. Ma jor je ta ko |e

iz ve stio da su na ma ne vri ma iz

avi o na iz ba ci va na dva ti pa

oklop nih vo zi la i je dan tip la kih

ten ko va ko ji su sa mo ne ko li ko mi -

nu ta po pri ze mqe wu kre ta li sop -

stve nim po go nom na iz vr {e we za -

dat ka, te da su kom plet ne ar ti qe -

rij ske i ba te ri je te {kih mi tra qe -

za ta ko |e pa do bra ni ma spu {ta ne

u ne pri ja teq sku po za di nu.

Va tre no kr {te we

Do 1939. so vjet ske va zdu {no -

de sant ne sna ge bro ja le su {est

for ma ci ja ran ga bri ga de, po tri

hi qa de qu di (201, 202, 204,

211, 212. i 214. va zdu {no de -

sant na bri ga da) i tri pu ka – 1.

ro stov ski, 2. gor ko vec ki i 3. vo -

ro we` ki. Ele men ti tih je di ni ca

do ̀ i ve li su svo je va tre no kr {te -

we na Da le kom is to ku.

Ka da je iz bio su kob iz me |u

SSSR-a i car skog Ja pa na, 212.

va zdu {no de sant na bri ga da, ko jom je ko man do vao pu kov nik I. I. Za -

te va kin, po sla ta je na Da le ki is tok. Su kob je kul mi ni rao bit kom kod

Kal kin-Go la na gra ni ci Mon go li je i Man xu ri je. Bri ga da je upo tre -

bqe na u kop ne noj ulo zi, pot ~i we na kor pu su ge ne ra la Ge or gi ja @uko -

va gde se po seb no is ta kla u na pa du na br do Fu |i.

Za vre me so vjet sko-fin skog ra ta, u zi mu 1939. go di ne, 210. i

204. bri ga da bi le su deo so vjet ske 15. ar mi je. Bri ga da 204. bi la je

u re zer vi i upo tre bqe na je u ka sni joj fa zi su ko ba. Obe bri ga de sa -

sto ja le su se od po dva pa do bran ska ba ta qo na i pri {tap ske ~e te.

Sva ki ba ta qon bro jao je pet sto ti na qu di, ras po re |e nih u dve ~e te

stre la ca, po iz vi |a~ ki i in ̀ i we rij ski vod i ar ti qe rij sku ba te ri ju.

Ode qe wa od po pet na est qu di, na o ru ̀ a nih la kim na o ru ̀ a wem i

eks plo zi vom, uba ci va na su u fin sku po za di nu sa za dat kom da iz vi -

|a ju i iz vo de sa bo ta ̀ e.

So vjet ska oku pa ci ja ru mun ske Be sa ra bi je bi la je pri li ka za

pr ve ma sov ne bor be ne pa do bran ske de san te va zdu {no de sant ne voj -

ske. Kra jem ju na, dok su kop ne ne tru pe za po ~i wa le na pad, 201, 204.

i 214. bri ga da sti gle su pru gom do zbor nih me sta i idu }eg da na su se

ukr ca le na 170 avi o na TB-3. Bri ga da 204. ba ~e na je na {i ri pro -

stor Bol gra da, ko ji je i za u ze la te ve ~e ri, a Pr vi ba ta qon bri ga de

za u zeo je 30. ju la Ka gul na u{}u Du na va u Cr no Mo re.

U krat kom vre me nu va zdu {no de sant ne tru pe u~e stvo va le su u

tri su ko ba na tri vr lo raz li ~i ta ra ti {ta, sva ki put uspe {no. To je

do ve lo do to ga da vr hov na ko man da Cr ve ne ar mi je uvi di ve li ku vred -

nost ovog ro da voj ske. Va zdu {no de sant ne sna ge SSSR pre ne -

ma~ kog na pa da ju na 1941. sa sto ja le su se od pet kor pu sa i 202. bri -

ga de (je di na ko ja ni je pre ra sla u kor pus). Ne po sred no pred po ~e tak

ope ra ci je Bar ba ro sa sve je di ni ce bi le su pot pu no po pu we ne.

Brz raz voj va zdu {no de sant ne voj ske SSSR imao je ve li ki uti caj

na voj ske dru gih dr ̀ a va. Pre sve ga, pod sta kao je i dru ge ze mqe da ra -

de na raz vo ju je di ni ca ovog ro da. Pr va ko ja je sle di la ovaj pri mer bi -

la je na ci sti~ ka Ne ma~ ka, a za wom SAD i Ve li ka Bri ta ni ja.

Bo jan NA\

(Nastavak u slede}em broju)

31

Kra jem 1940. pro me we na je struk tu ra bri ga de. Sa sto ja la se

od po dva pa do bran ska ba ta qo na (sva ki po 546 qu di) sa iz vi |a~ -

kom i ~e tom ve ze, dva je dri li ~ar ska ba ta qo na (sva ki po 546 qu -

di) sa iz vi |a~ kom i ~e tom ve ze, dva va zdu {no de sant na ba ta qo na

(ta ko |e sva ki po 546 qu di).

Ia ko su bri ga de uve }a ne, do 1941. wi hov broj ostao je isti,

ka da je Cr ve na ar mi ja for mi ra la pet va zdu {no de sant nih kor pu -

sa. Sva ki kor pus for mi ran je oko po je di ne bri ga de – 201, 204,

211, 212. i 214. Sva ki kor pus je bro jao 10.400 qu di i sa sto jao

se od po tri bri ga de. Ras po re |e ni su u voj nim obla sti ma – u Ki je -

vu, Har ko vu, Ode si, na kraj wem za pa du te ri to ri je i na Bal ti ku.

Ukrcaj sovjetskih padobranaca u te{ki bombarder TV-3

Struktura jedinice pred Drugi svetski rat

PAD BRANAC

Me mo ri jal ni tur nir u sa va te-bok su „Go ran Osto ji}“, ~e tvr ti po re -

du, odr ̀ an je 14. mar ta 2010. u sport skom cen tru „Pi o nir ski grad“. Tra -

jao je 17 ~a so va. Tur nir no si ime pot pu kov ni ka Go ra na Osto ji }a, na ~el -

ni ka [ta ba 63. pa do bran ske bri ga de ko ji je po gi nuo pri li kom po vrat ka s

za dat ka na Ju ni ku, na gra ni ci sa Al ba ni jom 1998. go di ne. Glav ni or ga ni -

za tor tur ni ra je Sa va te klub „Go ran Osto ji}“ iz Be o gra da, ~i ji je vla snik

re pre zen ta ti vac Sr bi je u sa va te-bok su i biv {i pri pad nik 63. pa do bran -

ske bri ga de De jan Ga vri lo vi}. U~e stvo va lo je osam tak mi ~a ra, ko ji su se

nad me ta li u di sci pli ni „po lu kon takt“, gde ni je do zvo qen pun kon takt ve}

je u me ~u naj bit ni ja teh ni ka, a ne no ka u ti ra ti pro tiv ni ka.

Na tur nir su do {li klu bo vi iz ra znih gra do va Sr bi je ko ji su ima li

mu {ke i `en ske ti mo ve. Po ka za lo se da i de voj ke ume ju da se ko ri ste bo -

ri la~ kim ve {ti na ma kao i mu {kar ci. Pri su stvo va la je i ma ti~ na je di ni -

ca, pri pad ni ci Udru ̀ e wa ve te ra na, a pred stav nik 63. pa do bran skog ba -

ta qo na uru ~io je me da qe po bed ni ci ma. B. PA U NO VI]

Dr ̀ av no pa ra ski pr ven stvo BiH

Pe to Dr ̀ av no pa ra ski pr ven stvo Bo sne i Her ce go vi ne i Dru gi in ter -

na ci o nal ni pa ra ski kup Ja ho ri na za po ~e li su 26. fe bru a ra na Ja ho ri ni.

Or ga ni za to ri tak mi ~e wa su Pa do bran ski klub „Ba wa Lu ka” i Ae ro klub

„Tre be vi}”, a re a li zo va no je na te re ni ma Olim pij skog cen tra Ja ho ri na.

Tak mi ~a ri su se nad me ta li u di sci pli na ma skok na ciq i ve le sla lom u po -

je di na~ noj i u ekip noj kon ku ren ci ji. Iz vo |e we pa do bran skih sko ko va bi lo

je pla ni ra no iz he li kop te ra, ali je po me re no za 8. i 9. maj i bi }e re a li -

zo va no u Za lu ̀ a ni ma kod Ba we Lu ke. Na tak mi ~e wu je u~e stvo va lo 18 tak -

mi ~a ra iz Bo sne i Her ce go vi ne, Sr bi je i Cr ne Go re.

U pa ra ski ju eki pu sa ~i wa va ju ~e ti ri ~la na. Ska ~u se po ~e ti ri sko ka

na ciq i vo ze se po dve ve le sa lom vo ̀ we. Pr vih pet me sta u ski ja {kom

de lu tak mi ~e wa za u ze li su – Sa {a Dra go je vi}, Ne ma wa Go ro wa, Ra de ^a -

ji}, Ne nad Mar ti no vi} i Jun gi} Ra de.

B. N.

Turnir u savate-boksu „Goran Ostoji}”

Ae ro klub Ki kin da do ma }in

evrop skog pa do bran skog

pr ven stva

Me |u na rod na va zdu ho plov na fe de ra ci ja od lu ~i la je 30.

ja nu a ra na sa stan ku u Lo za ni, u [vaj car skoj, da or ga ni za ci ju

Evrop skog pa do bran skog pr ven stva u kla si~ nim di sci pli na ma

2011. go di ne po ve ri Ae ro klu bu Ki kin da.

Ki kin da je iza bra na u kon ku ren ci ji iz me |u 45 gra do va

kan di da ta. Pla ni ra no je u~e {}e oko dve sta tak mi ~a ra iz tri -

de set evrop skih ze ma qa. Pa do bran ci }e se tak mi ~i ti u di sci -

pli na ma „skok na ciq” i „fi gu re”. Tak mi ~e we }e se odr ̀ a ti u

av gu stu 2011. go di ne.

B. NA\