ISTORIJSKI ^ASOPIS, kw. LII (2005) str. 135-164 HISTORICAL …2005)-N.Porcic-OSpoljno... · 2020-01-16 · samostalne srpske crkve - tri `ivotopisa Nemawe, rodona~elnika dinastije,

Neboj{a PORÎ]Istorijski institutBeograd

O SPOQNOPOLITI^KIM MOTIVIMAU DELIMA DANILOVOG ZBORNIKA

Spoqnopoliti~ki motivi, pobude iz kojih se vlasti nekezajednice upu{taju u spoqnopoliti~ke poduhvate, naj~e{}e dospe-vaju u istoriografiju kao deo politi~ke istorije. Me|utim,budu}i da spoqnopoliti~ko delovawe zahteva od zajednice veomavisok stepen naprezawa, motivi za preduzimawe spoqnopoliti~kihpoduhvata mogu da posluè i kao deo odgovora na jedno pitawe kojepre pripada oblastima dru{tvene istorije i istorije ideja - {taje u datoj zajednici smatrano dovoqno zna~ajnim i vrednim daopravda takve poduhvate. Pri tom, prvi instinkt vodi istori~arau pravcu utvr|ivawa onoga {to se obi~no naziva stvarnim motivi-ma, a {to bi mo`da ispravnije bilo nazvati motivima koji se ~ineopravdanim sa stanovi{ta na~ela politi~kog delovawa. Takavpristup je naizgled ~vrsto utemeqen, jer samo stvarni motivi moguda sluè kao stvarni pokazateqi onoga {to je smatrano zna~ajnimi vrednim. Ipak, naro~ito kada je re~ o starijim istorijskim razdo-bqima, postoji opasnost da se tragawe za stvarnim motivima zasnu-je na politi~kim na~elima vremena u kojem istori~ar ìvi, a neonog kojim se bavi u svom nau~nom radu. Tako|e, usredsre|ivawe na„stvarne“ motive moè lako da iskqu~i one druge, „navodne“, gube}ipri tom iz vida da su i oni u svom istorijskom trenutku morali daimaju nekakav stvarni zna~aj, ina~e uop{te ne bi ni bili nave-deni. [tavi{e, upravo ti motivi koji su imali smisla samo u svomrazdobqu najvi{e pomaù istori~aru da najpre sam uvidi a onda ido~ara osobenosti vremena koje prou~ava.

Pored zahteva za pove}anom obazrivo{}u, ali i pove}anomotvoreno{}u, vaqano iskori{}avawe spoqnopoliti~kih motiva

ISTORIJSKI ÂSOPIS, kw. LII (2005) str. 135-164HISTORICAL REVIEW, vol. LII (2005) pp. 135-164

UDK : 327(497.11)"12/13":886.1-94

135

kao izvora saznawa o idejama koje su proìmale neko dru{tvo izpro{losti podrazumeva jo{ dva objektivna preduslova. Kao prvo,s obzirom na to da je spoqna politika delatnost koju u ime iispred date zajednice sprovodi wen sistem vlasti, neophodno jeraspolagati osnovnim saznawima o tom sistemu vlasti, kao i oodnosu izme|u wega i wegove {ire zajednice. Drugi nezaobilazanpreduslov jeste postojawe odgovaraju}ih izvora, {to u ovomslu~aju podrazumeva izvore koji su obave{teni o spoqnopoliti~kimzbivawima, ali i reprezentativni u smislu da se wihove re~i moguuzeti kao veran odraz shvatawa vladaju}ih krugova, a onda i zajedniceu celini. Ovi preduslovi donekle ograni~avaju izbor uzoraka nakojima je mogu}e sprovesti predloèno istraìvawe, naro~itokada je re~ o starijim istorijskim razdobqima. Ipak, slu~ajevikada je takav poduhvat mogu} nisu tako retki. U srpskoj istorijion se moè preduzeti ve} na uzorku sredwovekovne dràve koja jetrajala od druge polovine 12. do druge polovine 14. veka i kojom jevladala dinastija Nemawi}a.

Zahvaquju}i naporima niza nau~nih nara{taja sistemvlasti u nemawi}koj Srbiji dobro je poznat.1 U svetlu tih saznawaona se prikazuje kao dràva tipa feudalne monarhije. Na vrhu sistemavlasti nalazio vladar koji je do tog poloàja dolazio po pravunasle|ivawa. Ispod wega bila je svrstana vlastela, sloj slobodnihzemqoposednika koji su se vladaru zakliwali na vernost i slu`budok je on wima zauzvrat omogu}avao da vr{e vlast kako na svojimtako, po potrebi, i na vladarevim posedima, koji su svi zajedno~inili dràvnu teritoriju. Najzad, najbrojniji deo stanovni{tva,zavisno seqa{tvo, nije imao udela u vlasti nego samo obavezu daìve}i i rade}i na vladarskim i vlasteoskim posedima obezbe|ujeprivrednu osnovu ~itavog sistema. Uz to, glavnu idejnu snagu unemawi}koj dràvi, kao uostalom i u celoj tada{woj Evropi,predstavqala je hri{}anska vera, ~ije je ispovedawe podrazumevalopostojawe crkve i sve{tenstva kao jedinih ovla{}enih posrednikaizme|u Boga i qudi. U sistemu vlasti ova ~iwenica se odraàvalakroz shvatawe da vladar svoj poloàj ne duguje samo, pa ~ak ni

Neboj{a PORÎ]

136

1 Sintezu dosada{wih nau~nih rezultata o ovom pitawu nedavno je dao M.Blagojevi} u prvom tomu Istorije srpske dràvnosti (M. Blagojevi} -D. Medakovi}, Istorija srpske dràvnosti I. Od nastanka prvihdràva do po~etka srpske nacionalne revolucije, Novi Sad 2000, str.104-112, 127-164, 177-205, 218-225).

prvenstveno, pravu nasle|ivawa, nego boìjem izboru. Po{to jevidqivi izraz tog izbora bilo prihvatawe vladara od stranecrkve, to je onda i crkva postajala jedan od u~esnika u vlasti, i tone samo u ideolo{kom pogledu, nego i kao vlasnik zemqoposeda kojesu joj vladari i vlastela darivali u znak priznawa wene dru{tveneuloge. [tavi{e, u srpskom slu~aju crkva je dodatno oja~avalapoloàj vrhovne dràvne vlasti progla{avaju}i ve}inu nemawi}kihvladara za svetiteqe i postepeno uspostavqaju}i shvatawe o sve-torodnosti nemawi}ke vladarske loze. Tako|e, srpska crkva jesrazmerno rano tokom nemawi}kog razdobqa stekla, s jedne strane,nezavisnost prema bilo kojoj crkvenoj vlasti izvan srpske dràve,a s druge, prakti~no potpun nadzor nad crkvenom organizacijom nasrpskoj teritoriji, {to je obezbe|ivalo veliku podudarnostdràvnih i crkvenih interesa. Na taj na~in, izme|u ova dva ~iniocabila je uspostavqena posebna bliskost koja je jasno dolazila doizraàja u teoriji i praksi nemawi}kog sistema vlasti.

Na poqu spoqnopoliti~kog odlu~ivawa, delovawe sistemaprikazanog u ovoj kratkoj i stoga nu`no gruboj skici imalo je dvarazli~ita lica. Kao vrhovni zemaqski gospodar, boìjiizabranik i izdanak svetorodnog korena, vladar je u na~elu samdonosio odluke, bez zvani~ne obaveze da za to pribavqa ne~ijipristanak. S druge strane, po{to je u sprovo|ewu svojih odlukazavisio od drugih sudeonika u sistemu vlasti - vlastele i sve{ten-stva - vladar je pri odlu~ivawu morao da uzme u obzir i wihovuvoqu. Dakle, uprkos teorijskom samovla{}u, spoqna politika je upraksi teìla da se pretvori u kompromis izme|u vladareve voqei uticaja koji su na wega vr{ili vlastela i sve{tenstvo, anaro~ito wihovi najistaknutiji i wemu najbliskiji pripadnici.Na poqu motiva ovakva priroda nemawi}ke spoqne politikeimala je dve donekle protivre~ne posledice - motivi su realnobili zasnovani na te`wama {ireg kruga pripadnika sistemavlasti, ali po{to je vladar zvani~no bio jedini odlu~uju}i ~inilac,u krajwem ishodu iza svake odluke stajali su wegovi motivi.Drugim re~ima, ako su uticajni vlasteoski ili crkveni krugovibili motivisani da preduzmu neki spoqnopoliti~ki poduhvat, onisu morali da za taj poduhvat motivi{u i vladara. Dodu{e, postojalaje mogu}nost da se oni sami sredstvima koja su im stajala na raspola-gawu upuste u ostvarivawe svojih spoqnopoliti~kih te`wi. Takvipostupci bili su naro~ito svojstveni bliskim vladarskim srodnici-

O SPOQNOPOLITI^KIM MOTIVIMA U DELIMA DANILOVOG ZBORNIKA

137

ma koji su u razli~ita vremena upravqali pojedinim oblastimapod vrhovnom vla{}u svojih srodnika na srpskom prestolu, ali idrugim pripadnicima vlastele koji su uspevali da za sebe ostvaresli~an poloàj. Me|utim, po{to se i u ovim slu~ajevima po praviluradilo o politi~kom delovawu jedne monarhijske vlasti u uslovimafeudalnog dru{tva, na~ela odlu~ivawa i motivacije ostajala su ista,samo na hijerarhijski nièm i ideolo{ki mawe uzvi{enom nivou.

Kao {to je ve} napomenuto, mogu}nost utvr|ivawa pozadinemotiva koji su nadahwivali spoqnopoliti~ke odluke u nemawi}kojsredini ne bi zna~ila mnogo bez izvornih svedo~anstava o samimmotivima. Izvori stranog porekla, koji ~ine veliku ve}inu ufondu izvora za spoqnopoliti~ku delatnost nemawi}ke dràve,veoma omogu}avaju da se izvuku pouzdani zakqu~ci o motivimaspoqnopoliti~kih poteza, a neretko izri~ito navode te motive.Me|utim, ~ini se da u ovom pogledu ve}u pa`wu zasluùju doma}iizvori, jer jedino oni, kao glas iznutra, mogu da budu vaqan odrazshvatawa nemawi}ke sredine. Pri tom posebno mesto zauzimajuìvotopisi nemawi}kih vladara i wihovih savremenika na ~elusamostalne srpske crkve - tri ìvotopisa Nemawe, rodona~elnikadinastije, koji dobrim delom pokrivaju i vladavinu wegovog sinai naslednika Stefana, a koje su napisali sam Stefan, wegov bratSveti Sava, ina~e prvi crkveni poglavar, i Savin u~enik Domentijan,2

zatim, dva ìvotopisa Svetog Save, Domentijanov i Teodosijev, sapodacima o vladavinama Nemawe, Stefana i Stefanovih sinovaRadoslava i Vladislava,3 i, najzad, niz ìvotopisa potowih vladarai crkvenih poglavara objediwen pod nazivom @ivoti kraqeva i

Neboj{a PORÎ]

138

2 Izdawa Savinog i Stefanovog dela sa uporednim prevodom na savremenisrpski jezik objavqena su nedavno sa drugim wihovim spisima - Sveti Sava,Sabrana dela (prir. i prev. T. Jovanovi}), Beograd 1998, 148-191; StefanPrvoven~ani, Sabrana dela (prir. Q. Juhas-Georgijevska i T. Jovanovi}),Beograd 1999, 14-107 (daqe: Prvoven~ani). Domentijanovo delo na staroslo-venskom izdao je \. Dani~i}, @ivot Svetoga Simeuna i Svetoga Save,napisao Domentijan, Beograd 1865.3 Novo izdawe sa uporednim prevodom zasad je doìveo Domentijan, @itijeSvetog Save (prev. Q. Juhas-Georgijevska, prir. T. Jovanovi}), Beograd2001 (daqe: Domentijan), dok za Teodosijevo delo nema novijeg izdawastaroslovenskog teksta nego {to je \. Dani~i}, @ivot Svetog Save,napisao Domentijan (= Teodosije), Beograd 1860 (daqe: Teodosije). Novuredakciju prevoda sadrì Teodosije, @ivot Svetog Save (prev. L. Mirkovi},red. D. Bogdanovi}), Beograd 1990.

arhiepiskopa srpskih, ~ije je pisawe zapo~eo arhiepiskop Danilo II(oko 1275-1337) i koji se po wemu ~esto naziva i Danilov zbornik.4

Najve}i broj doma}ih podataka o spoqnoj politici i wenim motivi-ma nalazi se upravo u ovim delima. Me|utim, za ovo istraìvawemnogo je va`nija jedna druga wihova osobina - po{to su i samiuglavnom bili vladari ili qudi bliski vrhu vlasti, wihoviautori su u celini uzev{i imali vrlo dobra saznawa o procesimapoliti~ke motivacije i stoga se wihove re~i mogu smatrati prvo-razrednim svedo~anstvom o motivima koji su u nemawi}koj sredinidoìvqavani kao pokreta~i spoqnopoliti~kih poduhvata.

Opredeqewe da se ovo istraìvawe usredsredi na delaDanilovog zbornika zasnovano je na vi{e razloga. Ve}ina wihti~e se prirode samog izvora. Dela koja ~ine Zbornik nastajala suiz pera razli~itih autora u vremenskom rasponu od vi{e decenija- prema najnovijim istraìvawima delove danas poznate kao ìvo-topisi kraqeva Uro{a, Dragutina i Milutina, zatim Uro{evesupruge a Dragutinove i Milutinove majke kraqice Jelene, teprvog i ~etvrtog Savinog naslednika na arhiepiskopskom prestolu,uglavnom je napisao Danilo; jedan wegov imenom nepoznatiu~enik, pored nekih izmena u Danilovim spisima, priloìo jeìvotopis samog Danila i ìvotopise kraqeva Stefana De~anskogi Du{ana, koji stiè samo do 1335. godine i sa kojim se zavr{avaniz dela posve}enih vladarima; najzad, neutvr|en broj drugih,tako|e imenom nepoznatih nastavqa~a izvr{io je jo{ neke izmeneu prethodnim delima i popunio i doveo niz ìvotopisa crkvenihpoglavara do smrti patrijarha Save IV i ustoli~ewa wegovognaslednika Jefrema u jesen 1375, nepune ~etiri godine posle izu-


139

4 Jedino izdawe staroslovenskog teksta jo{ uvek je \. Dani~i}, @ivotikraqeva i arhiepiskopa srpskih, napisao arhiepiskop Danilo i drugi,Zagreb 1866 (daqe: @ivoti kraqeva i arhiepiskopa). Najnovije redakcijeprevoda objavqene su pod naslovima Danilo Drugi, @ivoti kraqeva iarhiepiskopa srpskih. Slu`be (prev. L. Mirkovi}, prir. G. Mak Danijeli D. Petrovi}), Beograd 1988, i Danilovi nastavqa~i, Danilov U~enik,drugi nastavqa~i Danilovog zbornika (prev. L. Mirkovi}, prir. G. MakDanijel), Beograd 1989. U ovom radu, da bi se izbeglo optere}ivawe tekstavelikim brojem navoda na staroslovenskom, navo|ewe izvornika vr{enoje prema pomenutim izdawima prevoda, uz izmene na mawem broju mestagde se to ~inilo neophodnim. Na staroslovenskom su dati samo neki kqu~nipojmovi i izrazi za koje je ponu|en ne{to slobodniji prevod.

mirawa nemawi}ke vladarske loze.5 Ipak, iako osim Danilanijedan od autora nije poznat po imenu, moè se zakqu~iti da su ioni bili crkvena lica, pa i osnovano pretpostaviti da su delovalipri sedi{tu poglavara srpske crkve u Pe}i, {to zna~i da su izsli~nog poloàja i sa sli~nim shvatawima i saznawima opaàlispoqnopoliti~ke poduhvate i wihove motive. Tako|e, obrascem kojije postavio Danilo dela su usmeravana na hri{}ansko proslavqawe,ali i rodoqubivo veli~awe pojedinih junaka nemawi}ke istorijei same svetorodne nemawi}ke dinastije. U vezi sa tim obrascembio je zna~ajan prostor posve}en opisivawu spoqnopoliti~kihzbivawa - Danilo je u wih bio izuzetno dobro upu}en kao jedan odnajpoverqivijih saradnika kraqeva Milutina, Stefana De~anskogi Du{ana, a ni wegovi nastavqa~i svakako nisu bili slabo obave{teni.Sve to daje Zborniku unutra{we jedinstvo koje omogu}ava da se onposmatra kao jedan celovit izvor uzoraka spoqnopoliti~kihmotiva, ve}i od svih drugih koji su se sa~uvali iz nemawi}kog raz-dobqa. U op{tijem smislu, Zbornik za ovakvo istraìvawe pre-poru~uju i istorijske okolnosti - dok je prethodno razdobqe biloobuzeto borbom za nezavisnost a ono potowe odnosom prema rastu}emturskom pritisku, vreme kada je nastajao Danilov zbornik odlikova-lo se najve}om slobodom spoqnopoliti~kog delovawa, pa samimtim i naj{irim mogu}nostima za ispoqavawe spoqnopoliti~kihmotiva. Najzad, nije bez zna~aja i jedna „negativna“ preporuka - uprkossvemu {to mu ide u prilog, Danilov zbornik jo{ nije podvrgnutovakvom istraìvawu. Austrijski slavista Stanislav Hafner,dodu{e, u svojoj studiji o nemawi}koj dinasti~koj istoriografijidoti~e pojedine spoqnopoliti~ke motive, ali se wima bavi kaodelom kwièvne topike,6 dok se radovi Milo{a Blagojevi}a odràvnim interesima i motivu „bola za ota~astvom“, koji su po osnovnoj

Neboj{a PORÎ]

140

5 G. Mak Danijel, Prilozi za istoriju „@ivota kraqeva i arhiepiskopasrpskih“ od Danila II, Prilozi za kwièvnost, jezik, istoriju i folklor,46 (1980) 42-52, i isti, Geneza i sastavqawe Danilovog zbornika, „ArhiepiskopDanilo II i wegovo doba“, Beograd 1991, 217-224. Up. tako|e predgovoreistog autora izdawima prevoda Danilovog zbornika iz 1988. i 1989.godine (videti nap. 4).6 S. Hafner, Studien zur altserbischen dynastischen Historiographie, München1964. Zanimqive napomene i zapaàwa sadrì i wegov rad Danilo II kaosredwovekovni istoriograf, „Arhiepiskop Danilo II i wegovo doba“,131-138.

zamisli najbliì onome {to se ovde èli posti}i, oslawaju pre-vashodno na ìvotopise Svetog Save.7

Pre upu{tawa u potragu za spoqnopoliti~kim motivimana stranicama Danilovog zbornika potrebno je odgovoriti na jo{dva metodolo{ka pitawa - kako prepoznati takve motive i kako ihrazvrstati. Prepoznavawe samo po sebi ne bi trebalo da budeproblem, jer se motivi vrlo ~esto izri~ito navode ili bar nagove-{tavaju u opisima spoqnopoliti~kih zbivawa, ali zato nije uveklako odrediti koja su zbivawa spoqnopoliti~ka. Naime, stepensamostalnosti koji su pojedini podanici nemawi}kih vladarapovremeno ostvarivali u upravqawu delovima dràvne teritorijemogao je da postane toliki da je wihova stvarna pot~iwenostvladaru dolazila u pitawe. Po{to je delovawe prema takvim~iniocima podrazumevalo mere svojstvene i spoqnoj i unutra{wojpolitici, motivima iz ovih slu~ajeva treba pristupati oprezno,koriste}i ih vi{e u ciqu potvrde saznawa ste~enih na osnovuprimera ~iji je spoqnopoliti~ki karakter nesporan. Isto tako,problem bi mogao da bude odnos prema prili~no brojnim mestima uZborniku gde se navode motivi spoqnopoliti~kog delovawa stranihvlasti sa kojima su nemawi}ki vladari dolazili u dodir. Na prvipogled, ti motivi nemaju {ta da traè u prikazu spoqnopoliti~kemotivacije u srpskoj sredini. Me|utim, po{to pisci Zbornikanisu nastojali da verno prikaù strana dru{tva nego pre svega dazbivawa u wima uklope u svoje pripovedawe o junacima srpske sre-dine, i to na na~in blizak onovremenom srpskom ~itaocu, ~ini seopravdanim da se ovim motivima pri|e sa podjednakim uvaàvawemkao i motivima koji se vezuju za srpsku stranu. U stvari, s obziromna rodoqubivu pristrasnost Zbornika u opisivawu spoqnopoli-ti~kih zbivawa, razmatrawe motiva koji se pripisuju stranimvlastodr{cima od presudnog je zna~aja za uspostavqawe uravno-teène slike o ovoj pojavi u samoj nemawi}koj sredini.

U o~ekivawu da }e ovako {irok zahvat izbaciti napovr{inu veliki broj primera spoqnopoliti~ke motivacije,pitawe wihovog razvrstavawa ima poseban zna~aj. Najsigurnijiputokaz u tom poslu je ponavqawe sli~nih ili istih pojmova u


141

7 M. Blagojevi}, O nacionalnim i dràvnim interesima u delimaDomentijana - Srbi izabrani narod, Istorijski glasnik 1-2 (1994) 15-28;M. Blagojevi}, Sveti Sava i „bol za ota~astvom“, „Kazivawe o SvetojGori“, Beograd 1995, 47-65.

razli~itim prilikama - mada Zbornik nije sastavio jedan autor,spone koje ga povezuju u jednu celinu daju osnova za pretpostavku dasu ~ak i razli~iti pisci sli~ne pojave nazivali sli~nim imenima.Opet, iako ovo jeste dobar na~in da se obeleè i prate pojedina~nimotivi, pravo razvrstavawe podrazumeva da se kod razli~itihmotiva prona|e neka osnovna osobina prema kojoj se moè ustanovi-ti me|usobna srodnost i izvr{iti nekakvo grupisawe. Utisak je datoj svrsi najboqe moè da posluì sila koja je stajala iza datogmotiva, koja je, dakle, predstavqala wegovo ishodi{te. Pri tom,ovo nije samo zgodna podela koja treba da olak{a snalaèwe u{irokom istraìva~kom poqu - prikazuju}i sile koje su motivisalespoqnopoliti~ko delovawe u nemawi}koj sredini, ta podela ujednootkriva i {ta je to smatrano dovoqno vrednim i zna~ajnim dapokrene tada{we vlastodr{ce na preduzimawe odre|enih spoqnopo-liti~kih poteza.

Prva skupina motiva koji se mogu uo~iti u Danilovomzborniku, a koje bi dana{wa politi~ka teorija bez oklevawasvrstala u navodne i odrekla im svaki stvarni zna~aj, jesu oni ~ijeje poreklo bilo u oblasti natprirodnog. U sredwovekovnom hri-{}anskom svetu verovalo se da u toj oblasti deluju dve sile - dobra,oli~ena u Bogu i wegovim svetiteqima, i zla, koju je predstavqao|avo. Obe te sile ispoqavale su se i u ovozemaqskim zbivawimapodsti~u}i pojave koje su im bile drage - mir, red i slogu sa stranedobra, a rat, mete` i razdor sa strane zla. Prema zvani~nom crkvenomu~ewu, te dve sile nisu mogle biti jednake, to jest, |avo nije biotako mo}an kao Bog. Pa ipak, ni crkva, a jo{ mawe weni vernici,nisu osporavali |avolu sposobnost da stvori ozbiqne nevoqe, kaoni to da su se dve re~ene sile nalazile u sukobu ~iji ishod u svakompojedina~nom slu~aju nije bio unapred poznat. U sprezi sa eti~kimsvojstvima koja su pridodavana tim silama, ~iwenica da motivacijapoliti~kog delovawa boìjim ili |avolovim podsticajem nije usredwem veku doìvqavana kao metafora, nego kao jo{ jedan deostvarnosti koji nije bio mawe stvaran zato {to je bio nevidqivqudskom oku, davala je motivima natprirodnog porekla dubqezna~ewe - navesti Boga kao izvor motiva sopstvene delatnosti ili|avola kao silu koja motivi{e delovawe protivnika zna~ilo jepredstaviti sebe kao zato~nika dobra i protivnika zla. Pri tomne treba sumwati da su ovakve tvrdwe imale odre|enu teìnu - akoje ~inilac koji ih je iznosio bio dovoqno ubedqiv, verovawe u

Neboj{a PORÎ]

142

wihovu stvarnost moglo je da bude isto toliko jako kao i verovaweu postojawe samih natprirodnih sila.

Kada se imaju u vidu sve ove osobine natprirodnih motiva,nije nimalo neobi~no {to su oni veoma dobro zastupqeni u nemawi}kimìvotopisima, pa i u Danilovom zborniku. Ipak, Zbornik po tompitawu pokazuje neke osobenosti. U motivacionom delovawu nat-prirodnih sila dobra na poqu spoqne politike, osobenost se sasto-ji u tome da se ova pojava vrlo retko vezuje za pojedina~ne doga|aje.Naime, dok drugi ìvotopisi nude prili~an broj takvih primera,8

u Zborniku je ova vrsta motiva navedena samo u slu~aju vizantijskogcara Andronika II, za kojeg se kaè da je „Bog udahnuo u wegov um“misao da od srpskog kraqa Milutina zatraì pomo} u borbi protivTuraka.9 Nasuprot tome, sile dobra kao ishodi{te spoqnopoliti~kihmotiva nemawi}kih vladara pomiwu se samo uop{teno - Dragutinse uspe{no suprotstavqao izazovima okolnih vladara „jer um wegovbe{e prosve}en od boànstvene blagodati“, a Du{an je „silomSvetog duha i pomo}u sile Gospodwe vo|en i podu~avan od svojemladosti“.10 [tavi{e, u ovom drugom primeru nema ni~ega {to bimotivaciju ograni~ilo na spoqnopoliti~ku delatnost, nego se onaproteè na celokupno delovawe vladara. Utisak koji odaju oviprimeri o postojawu razlike izme|u trajne motivacije silamadobra, svojstvene nemawi}kim vladarima, i ograni~avawa te moti-vacije na pojedina~ne prilike u slu~aju stranih vlastodràcamogao bi da se poveè sa shvatawem o posebnoj boìjoj naklonostiprema Nemawi}ima i Srbiji, uobli~enim ve} u ìvotopisima


143

8 Kod Stefana Nemawi}a wegov pokojni otac, koji se kao svetiteqsvrstao me|u natprirodne sile, „pretvara“ neprijateqstvo ugarskog kraqaAndrije II prema srpskom vladaru u prijateqstvo (Prvoven~ani, 102).Kod Domentijana sam Bog „zapoveda“ papi da u Srbiju po{aqe kraqevskukrunu, „savetuje“ Savu da zatraì od vaseqenskog patrijarha samostalnostsrpske crkve, „nalaè na srce“ kraqu Vladislavu da zamoli bugarskogcara da mu dozvoli da prenese Savine posmrtne ostatke u Srbiju, a onda i„slabi“ carevu „voqu srca“ tako da Vladislav dobije ono {to èli(Domentijan 194, 248, 410, 416). Najzad, i kod Teodosija je Savin zahtev zacrkvenom samostalno{}u u~iwen „po boìjem savetu“, dok ube|ivawebugarskog cara da dozvoli prenos Savinih mo{tiju obavqa „an|eo boìji“u liku samog Save (Teodosije, 126, 206-207).9 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 146.10 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 22-23, 220.

prethodnog nara{taja.11 Me|utim, raspoloìvi uzorak je previ{emali da bi se izveo tako dalekoseàn zakqu~ak.12 U stvari, jedininesporan op{ti zakqu~ak o pojavqivawu natprirodnih sila dobrakao motiva spoqnopoliti~ke delatnosti u Danilovom zbornikumogao bi da se odnosi na retkost ove pojave. To, naravno, ne zna~i dasu pisci Zbornika oklevali da veù spoqnopoliti~ki nastupnemawi}kih vladara za delovawe u slu`bi sila dobra, nego samo dase to moglo u~initi i na druge, prefiwenije na~ine.

Najmawe prefiwen, ali zato ne mawe upotrebqavan na~inza postizawe navedenog ciqa bilo je pripisivawe poteza stranihvlastodràca uperenih protiv nemawi}kih vladara podsticaju|avola. Bugarski velika{i Drman i Kudelin kovali su planoveprotiv kraqa Dragutina „od |avolskog dejstva navedeni“, wihovzemqak [i{man napao je Milutina „|avolskim navo|ewem“, atatarski kan Nogaj zato {to mu je „|avo u{ao u srce“.13 Isti nat-prirodni „neprijateq“ pokrenuo je napade Turaka na teritorijeMilutinovog prijateqa Andronika II, a bugarski i vizantijskicar napali su Srbiju 1330. godine „podstaknuti |avolskomrevno{}u“, ba{ kao {to se i napad ugarskog kraqa Karla Robertaiz 1335. godine dogodio „po nagovoru starog na~elnika zlobe,|avola“.14 Ipak, iako je ova pojava uo~qiva i u ranijim ìvo-topisima, Zbornik opet ne stoji u potpunoj saglasnosti sa wima.Naime, |avo se u wemu u dva slu~aja pojavquje kao motivacionasnaga iza spoqnopoliti~kih poduhvata boìjih izabranika na

Neboj{a PORÎ]

144

11 Up. M. Blagojevi}, O nacionalnim i dràvnim interesima, gde se na uzorkuDomentijanovih dela istraùje prisustvo u nemawi}koj sredini shvatawao Srbima kao „izabranom narodu“. 12 Osim toga, mada je poqe spoqne politike bez sumwe bilo najpogodnijeda se kroz motive vladarskih postupaka izraze shvatawa o nemawi}koj isrpskoj posebnosti u boìjim o~ima, ne mogu se zanemariti primeri uZborniku kada se sile dobra pojavquju kao motivi odre|enih postupakakoji nisu spadali u spoqnopoliti~ku delatnost - tako je Hrist „prosvetiosrda~ni razum“ kraqa Milutina, navode}i ga da podiè i obnavqa crkve,i „poloìo u svedobro srce“ istog vladara i „celog sabora“ da se prilikomizbora novog arhiepiskopa 1317. godine opredele za HilandarcaNikodima (@ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 128, 152).13 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 115, 117, 119-120.14 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 142, 177, 227.

prestolu dràve Nemawi}a.15 Ovi slu~ajevi vezani su za najpoznijideo Zbornika nastao u vremenu rasula nemawi}ke dràve i rastu}eturske opasnosti, doga|aja koje je zna~ajan deo srpske sredine,naro~ito crkvenih krugova, doìvqavao kao boìju kaznu zbogDu{anove odluke iz 1346. godine da suprotno dotada{woj srpskojdràvnoj tradiciji i uvreènim shvatawima o hijerarhijizemaqskih vlasti proglasi sebe za cara a svog arhiepiskopa zapatrijarha. Kao predstavnik te pokajni~ke struje, nepoznati pisacposledweg dela Zbornika najpre na jednom mestu kaè da je |avo1354. godine, „podigao rat izme|u“ Du{ana i ugarskog kraqa Ludvikaiz a na drugom, da je srpski vladar doneo odluku o svom carskomkrunisawu po{to se „uhvatio u zamku (zapinaöt `é sé) op{teg nepri-jateqa“.16 Nijedan od ovih navoda nije, dodu{e, tako odse~an kaooni raniji u kojima je |avo podsticao strane vladare - u prvomslu~aju re~enica je uobli~ena tako da ispada da je |avo podjednakopodstakao i srpskog i ugarskog vladara, dok se u drugom za Du{ananalazi opravdawe u wegovoj qudskoj slabosti. Promena je ipakbila o~igledna - nekoliko decenija ranije, u opisu Du{anovog rato-vawa sa Karlom Robertom, |avolom je bio motivisan samo ugarskikraq, a boìja pomo}, zahvaquju}i kojoj je srpski vladar tada odneopobedu, nedvosmisleno je ukazivala na wegovu pripadnost silamadobra. U stvari, moè se re}i da je jedino {to se nije promenilobilo je shvatawe o natprirodnim silama kao motivu spoqnopoli-ti~ke delatnosti - one su i daqe bile prisutne i sposobne dapokre}u ovozemaqska zbivawa.

Ne{to blià dana{wim shvatawima spoqnopoliti~ke iuop{te politi~ke motivacije jeste ona skupina motiva koji supoticali iz li~nih ose}awa donosilaca odluka. Bez obzira na svateoretisawa o politi~koj delatnosti kao poslu ~iji vr{ilacpodre|uje svoje subjektivno {irem interesu, obrtawe odnosaizme|u ova dva ~inioca javqa se ~esto i u na{im danima. Me|utim,dok se danas smatra nepoèqnim, u sredwem veku, u kojem je vlastbila pojedin~evo li~no dobro, takvo pona{awe je doìvqavano


145

15 Podstreka~ka uloga |avola vezuje se za pojedine pripadnike nemawi}kedinastije, ukqu~uju}i i vladare, jo{ mnogo ranije, u opisima wihovihme|usobnih sukoba, ali u tim zbivawima ovaj motiv vezan je za oblastunutra{we politike.16 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 378-379, 380.

kao o~ekivan, razumqiv i sasvim dopu{ten sastojak vladawa. âksu uzajamna ose}awa vlastodràca bila sinonim za odnose izme|upoliti~kih celina kojima su oni vladali - ako su vladari gajiliuzajamnu naklonost izme|u wihovih dràva bio je mir. Naravno, upraksi vlast sredwovekovnih vlastodràca nigde nije bila pot-puno li~na, ali gde god je odlu~ivawe zvani~no bilo iskqu~ivanadle`nost vladara, wegovim li~nim ose}awima mogla se objasni-ti svaka odluka, bez obzira na to da li je zaista doneta na osnovuwih. Taj postupak tako|e je imao dubqi smisao, i to dvostruk.Prvo, odlu~ivawe na osnovu li~nih ose}awa poja~avalo je utisako mo}i vladara unutar sopstvenog sistema vlasti. Drugo, li~naose}awa imala su svoj eti~ki prizvuk, a on je opet, u skladu sa hri-{}anskim pogledom na svet, povezivan sa sluèwem natprirodnimsilama dobra ili zla. Na taj na~in, li~na ose}awa ulazila su u krugspoqnopoliti~kih motiva i svojom vidqivom ulogom u procesuodlu~ivawa i kao vi{ezna~ni simboli, {to im je obezbe|ivalobitno ve}i zna~aj od onog koji imaju danas.

Najplemenitije li~no ose}awe navedeno u svojstvu spoqno-politi~kog motiva na stranicama Danilovog zbornika jeste qubav(lübovy). Ovaj pojam bio je ispuwen hri{}anskim zna~ewem qubaviprema bli`wem kao temeqnom pretpostavkom bogougodnog stawazemaqskih poslova. Stoga se kao motiv nije pojavqivala samoqubav koja je ve} postojala - na primer, kada je Milutin poslao vojskuda pomogne Androniku II protiv Turaka „zbog bezmerne qubavi“koju su dvojica vladara „imali me|u sobom“17 - nego i te`wa da seona postigne. Tako su „okolni“ vladari „èleli da budu u qubavi“sa Milutinom, a wihovi naslednici su se „trudili kako bi im bilomogu}e da u qubavi ìve“ sa wegovim unukom Du{anom.18 Sli~no supostupali i nemawi}ki vladari - kada je bugarski car Mihailo1330. godine zapretio da }e napasti Srbiju, Stefan De~anski ga jepozvao da „do|e u razum istinite Hristove qubavi“ i da se „privo-li (priloì) prva{woj qubavi“.19 Vi{estruko zanimqiv primerkoji odslikava obe ove mogu}nosti, ali i sloène procese spoqno-politi~kog odlu~ivawa, pruà opis odlaska Milutinove suprugeSimonide u posetu Katelini, supruzi Milutinovog brata Dragutina,

Neboj{a PORÎ]

146

17 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 147.18 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 106, 215-216.19 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 179-180.

a ujedno i samom Dragutinu i wegovom dvoru oko 1315. godine20 -po{to se Simonida najpre sama „urazumila imenom Gospodwim iwegovom qubavqu srda~ne vere“, a onda za svoju nameru zatraìlaMilutinovo dopu{tewe, dokazuju}i da je „dostojno“ da i ona iKatelina „u~ine du`nu qubav me|u sobom“, te da }e na taj na~in i„qubav“ koja je nedavno pre toga uspostavqena me|u bra}om postative}a, Milutin je dao svoj pristanak kao „revniteq svake pravequbavi“ ali i zato {to je „ovo delo bilo po wegovom nauku“.21 Nakraju, zna~aj vladarevih li~nih ose}awa mo`da ponajboqe pokazujuprimeri kada je vladar donosio spoqnopoliti~ke odluke na osnovuose}awa koja se uop{te nisu ticala stranih vlastodràca -donose}i za sredwovekovne uslove izrazito spoqnopoliti~ku odlukuda oèni svog „qubqenog“ sina stranom princezom, Milutin seprema svedo~ewu Zbornika rukovodio ose}awem „oca koji vaistinuqubi decu (óko vy istinú ~édolübivyfi otycy)“, a De~anski je „hote}iu~initi krepost i pomo}“ svojoj „qubqenoj“ sestri Ani odlu~io dawoj preda vlast nad Bugarskom, koju je zadobio posle potpune pobedenad Aninim biv{im muèm, bugarskim carem Mihailom [i{manom,1330. godine.22

Pored „qubavi“, istoriju odnosa nemawi}ke Srbije sastranim dràvama u velikoj meri ispuwavala su i sporewa i sukobi.Motivi za wih tako|e su mogli da poteknu iz li~nih ose}awa vla-stodràca. Jedno ose}awe koje je proizvodilo takve posledice bilaje osvetoqubivost ili, ta~nije, spremnost na odmazdu (mysty� vyzdati).Pomalo neo~ekivano, taj se motiv u Danilovom zborniku odlu~novezuje za nemawi}ke vladare, i to ne za Du{ana vi|enog o~imapoznog nastavqa~a nego za likove koji predstavqaju najvi{ivladarski ideal - Milutina, za kog se kaè da 1282. godine „po|ena dràvu gr~kog carstva u nameri da odmazdi {to su (Grci) vojevalina wegovu dràvu“, i mladog Du{ana, ~iji je osnovni motiv na


147

20 Dragutin je u to vreme ve} pune tri decenije prakti~no samostalnovladao prostranom obla{}u na severu nemawi}ke dràve, a od oko 1300.godine pa do ne mnogo pre Simonidine posete izme|u wega i Milutinavladalo je neprijateqstvo, tako da je Milutinov nastup prema wemu~esto, pa i u ovom slu~aju, nosio obele`ja spoqne politike. Up. M. Dini},Odnos kraqa Milutina i Dragutina, Zbornik radova Vizantolo{koginstituta 3 (1956) 49-82.21 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 96.22 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 124, 191, 195.

po~etku vladavine izraèn namerom da „u ìvotu svome odmazdisvima svojim neprijateqima, koji su nekada imali zlu misao ilukavo save}awe“ protiv wega i wegovog oca.23 Ve} iz ovoga je jasnoda odmazda, bez obzira na to {to je proizvodila razorne posledicekoje su vezivane za delovawe zle sile, nije bila u wenoj slu`bi.Naprotiv, razorna mo} odmazde bila je uperena protiv tih sila -„zla misao i lukavo save}awe“ Du{anovih protivnika svrstavajuih me|u |avolske sluge. [tavi{e, zavr{avaju}i opis Milutinovogpohoda Danilo postignute vojne uspehe obja{wava time da je srpskivladar imao „uspe{an carski izgovor (izvhty), uvek isti~u}iboànstveni zakon“ i „razgaraju}i se boànskom qubavqu“.Dakle, ovo osvetni~ko vojevawe bilo je opravdano, a wegovizvr{ilac, ina~e branilac boìjeg zakona i poklonik wegovogu~ewa u ~ijem je sredi{tu qubav, pa i qubav prema neprijatequ,delovao je u slu`bi dobra. Zahvaquju}i tome, odmazda je mogla dabude uzdignuta na mesto na~elnog motiva Du{anove spoqne politike,jednako kao {to je Milutin bio „revniteq svake prave qubavi“.Ako se nekakva razlika uop{te moè povu}i, ~ini se da bi ona moglada se sastoji samo u tome da je motiv qubavi bio oru|e novozavetnogBoga-~ovekoqupca, dok je odmazda bila podsticaj koji je spoqno-politi~koj delatnosti davao starozavetni Bog-osvetnik.

Postojala su, me|utim, i li~na ose}awa za koja nije biloopravdawa i koja su mogla da sluè samo kao motiv za zla dela. UDanilovom zborniku takva je mr`wa (nénavisty), suprotnost boànskojqubavi i stoga jasno odre|ena kao |avolska - time {to je 1330.godine „podigao veliku mr`wu“, a onda, motivisan wom, i rat protivStefana De~anskog u ~ijoj dràvi „cveta{e istinita qubav,boìji mir i neiskazana ti{ina“, Mihailo [i{man delovao je,kako se malo zatim i izri~ito saop{tava, u slu`bi |avola.24 Zamr`wu je vezan i usamqeni primer navo|ewa jednog negativnogose}awa kao motiva delovawa nekog nemawi}kog vladara - u opisuDu{anovog sukoba sa ugarskim kraqem Ludvikom kaè se da je |avoizme|u dvojice vladara, uz rat, „podigao“ i „mr`wu“.25 Ipak, u

Neboj{a PORÎ]

148

23 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 112-113, 221.24 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 177-178.25 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 379-380. Dodu{e, na prvi pogled ~inise da isti reciprocitet krivice postoji ve} u pri~i o sukobu izme|uDe~anskog i [i{mana, kada se obja{wava da je razlog za „mr`wu me|u wima“

Zborniku se u ovoj ulozi mnogo ~e{}e javqa drugo li~no ose}awe- zavist (zavisty�, zavida, zavidhnö). Wegova veza sa |avolom nagla{avase redovno i izri~ito. Tako je stariji [i{man pokrenuo rat protivMilutina zato {to mu je „zavideo |avolskim nagovorom“, wegovsin Mihailo krenuo je protiv Stefana De~anskog po{to mu „|avoispuni srce velikom zavi{}u“, a i motiv za pohod ugarskog kraqaKarla Roberta bila je zavist probu|ena „nagovorom“ |avola.26

Razlog za ovako veliku zastupqenost motiva zavisti velikimdelom leì u tome {to je wegovo prisustvo u motivacionim procesi-ma vezanim za delatnost nemawi}kih protivnika podrazumevalo dasu Nemawi}i imali ne{to na ~emu su im ostali zavideli. U dvame|u prethodno pomenutim slu~ajevima to se otvoreno i kaè - i[i{man i Karlo Robert zavideli su svojim srpskim suparnicimana wihovom „ota~astvu“, to jest, dràvi kojom su vladali.27 Me|utim,u slu~ajevima Karla Roberta i [i{manovog sina Mihaila moti-vacioni proces oti{ao je jo{ korak daqe - osim iz zavisti, oni susvoje pohode pokrenuli i iz „nesitosti“ (nésyftost, nésyftystvo).Razlika je bila zna~ajna - dok je zavist ostajala na nivou li~nogose}awa koje je moglo biti vezano i za neku politi~ku vrednost,kao {to je „ota~astvo“, nesitost je ve} podrazumevala svest vladarao tome da mu politi~ka vrednost koju trenutno ima nije dovoqna.U toj ta~ki vladar se, dakle, nije vi{e rukovodio ose}awem. Umestotoga, wegovo delovawe bilo je proizvod politi~ke procene.

Iako su im duboko uvreèna verovawa dozvoqavala da pod-sticaje za svoje postupke „primaju“ od Boga ili |avola, anedostatak institucionalnih ograni~ewa wihove vlasti dazapo~iwu rat i zakqu~uju mir rukovo|eni mr`wom i qubavqu,sredwovekovni vlastodr{ci su svoje odluke ipak prevashodnodonosili na osnovu politi~ke procene. Pri tom, shodno prirodi


149

bilo to {to je [i{man oterao Stefanovu sestru sa kojom je bio oèweni uzeo za ènu jednu vizantijsku princezu (isto, 192). Ipak, {iri kontekstjasno ukazuje da o tome ne moè biti re~i i da je |avo u ovom slu~aju podsti-cao samo bugarskog cara, dok je De~anski bio zato~nik dobra.26 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 117-118, 178, 227.27 S ovim u vezi treba napomenuti da postoje i slu~ajevi kada se zavist nepomiwe kao motiv nego iskqu~ivo kao odraz srpske mo}i u o~ima stranih~inilaca. Tako je Milutin uzeo u svoju slu`bu odred visoko cewenihturskih najamnika „na pohvalu i na ~ast i na zavist svome vladi~anstvuod okolnih careva“ (@ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 143).

vlasti u feudalnoj monarhiji, vladar je u svojim politi~kim pro-cenama morao da vodi ra~una o interesima drugih ~inilaca u siste-mu vlasti. Ta praksa ne samo da nije bila nezapaèna od savre-menika, ve} je imala i svoju teorijsku osnovu u idealu dobreuprave. Rasprostrawen {irom sredwovekovne Evrope, ideal dobreuprave bio je prisutan i u nemawi}koj sredini - u samom Danilovomzborniku mladi Du{an stupaju}i na presto izraàva odlu~nost dase ugleda na svoje pretke koji su „dobro upravqali“ (dobrh stroö‚ta),a i kraqica Jelena upu}uje sinove na uzor praroditeqa koji su„upravqali (stroö‚te) smisleno i razumno“, dok se za Milutinakoristi omiqena hri{}anska metafora „dobrog pastira“ svojihpodanika.28 Ovako idealizovano, vr{ewe vlasti u interesu zajednicepostajalo je vladareva du`nost, pri ~emu je dodatni podsticaj za todavalo shvatawe da vladar na taj na~in moè sebi da obezbedive~no spasewe - praroditeqi Jeleninih sinova su se svojom dobromupravom „udostojili da na visinama ìve s an|elima“, a i Du{anovipreci su tako „ugrabili nebesko carstvo“. U tom smislu, moglo bise re}i da je samo ostvarewe ideala dobre uprave bilo motiv spoqnopo-liti~kih postupaka. Me|utim, sadràj tog ideala bio je tolikosloèn da bi ostajawe na takvom zakqu~ku bilo previ{e uop{teno.U stvari, iz ideala dobre uprave proizlazio je ve}i broj pojedi-na~nih motiva. Ti motivi, koje je s obzirom na wihovo zajedni~koporeklo iz su{tine politi~ke delatnosti mo`da najboqe nazvatiupravo politi~kim, sa~iwavaju posledwu, tre}u skupinu spoqnopo-liti~kih motiva zastupqenu na stranicama Danilovog zbornika.

Na po~etku potrage za politi~kim motivima u nemawi}kojsredini iz vremena Danila i wegovih nastavqa~a stoje dva pojma -bogatstvo i slava. Izuzetno ~esto upotrebqavane u opisima poli-ti~kih zbivawa u Zborniku, ove uobi~ajene re~i imale su u tomkontekstu naro~ito zna~ewe. Bogatstvo (bogatystvo), ponekadpoja~avano ili zamewivano pojmovima imawe i blago, ozna~avaloje skup materijalnih vrednosti koje su ~inile osnovu politi~kemo}i. Sadràj tog skupa saop{tava jedan odlomak iz Milutinovogìvotopisa u kojem se pri~a kako je ovaj vladar na bogougodna deladavao „imawe i bogatstvo mnogo: zlato i srebro bezbrojno, i skotovekoji pasu, i svetle i dragocene rize, i mnogoplodne wive“29 - te{ko

Neboj{a PORÎ]

150

28 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 216, odnosno 72 i 105.29 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 129-130.

da se moè zamisliti vernija slika onoga {to je moglo da bude sma-trano vrednim u jednom prevashodno poqoprivrednom dru{tvuzahva}enom sna`nim poletom nov~ane privrede, kakvo je bila nesamo Srbija, nego najve}im delom i Evropa tog doba. Drugi pojam,slava (slava), tako|e je bio vezan za politi~ku mo} i predstavqaoje weno spoqa{we priznawe - kada se uz nabrajawe Milutinovihblaga kaè kako je on raspolagao „slavom i bogatstvom“, to zna~ida je, pored materijalnih vrednosti, srpski vladar posedovao iodre|enu priznatu mo}. Na prvi pogled, ovakav sadràj pojma slavenije mogao da ima zna~aj uporediv sa opipqivim i presudnimzna~ajem bogatstva. Pa ipak, mada je bogatstvo bilo dovoqno da semo} izgradi, da bi stvarno zaìvela ona je morala da stekne priznawe,to jest, da se „proslavi“. Stoga se moè re}i da su ova dva pojma,sjediwuju}i najpre svaki za sebe a onda i kroz me|usobnu poveza-nost osnovne sadràje politi~ke mo}i, predstavqali preduslovkoji je bio neophodan da bi neka dru{tvena pojava mogla da postojii deluje kao politi~ki ~inilac.

Upoznavawe sloènog zna~ewa pojmova bogatstva i slavenije dovoqno za wihovo puno razumevawe bez upoznavawa po mnogo~emu osobenog na~ina na koji su oni upotrebqavani. Naime, kaoqudi iz crkve, pisci Zbornika videli su u bogatstvu i slavi prolazneovozemaqske vrednosti koje nisu doprinosile postizawu ve~nogblaènstva. Oni su bez ustezawa davali odu{ka tom ose}awu i usvojim radovima - Stefan De~anski je na jednom mestu prikazankako se pita: „Koja }e mi korist biti du{i od slave koju imah i odbogatstva koje stekoh?“ 30 [tavi{e, ovim pojmovima pripisivanaje i {tetnost uporediva sa |avolskim delima - zakqu~uju}i izlagaweo jednom unutra{wem sukobu, Danilo pi{e: „Vidi{ li, o mili,kako svr{ava slava i zemaqsko bogatstvo? Zar ne razorava prvozakon, a podiè raspre i ratove i sve zle nemire?“31 Prirodno,bilo je neumesno da hri{}anski junaci kakvima je Zbornik èleoda predstavi nemawi}ke vladare mare za tako ne{to. Opet, u delimakoja su se tako rado upu{tala u opise politi~kih zbivawa wihovzna~aj nije se mogao sakriti. Taj problem pisci Zbornika prevazi-


151

30 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 200. Skoro istovetno pitawe postavqai kraqica Jelena, razmi{qaju}i o sudbini vladara: „Hote}i slave isabiraju}i bogatstvo, kakvu }e{ korist imati od toga?“ (isto, 20-21).31 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 18.

lazili su na razli~ite na~ine. Kod vladara-junaka drugog reda,poput Dragutina i Stefana De~anskog, zna~aj koji su oni pri-davali slavi i bogatstvu jasno je iskazivan, ~ak u vrlo sna`nomobliku - zameraju}i ocu {to mu nije dao deo dràve na upravu,Dragutin kaè: „Gospodaru moj, li{ava{ me zemaqskog bogatstva,àloste}i me. Boqe ti je da me preda{ smrti, nego da me li{i{davawa u qubavi i imawa tvoje slave“, a i De~anski je u izgnanstvuu Carigradu, „udaqen od ~asti i slave carske koju je pre imao“,vi{e voleo „da ima smrt nego takav ìvot“.32 Ipak, ovi slu~ajevinisu dovodili u pitawe nepovoqnu ocenu pomenutih pojmova, negosu je, ~ak, poja~avali - upravo Dragutinov sukob sa ocem posluìoje Danilu kao povod za osvrt na pogubne posledice te`we za slavomi bogatstvom, a o~ajawe Stefana De~anskog bilo je deo zasluènekazne zbog wegove pobune protiv oca.

Nasuprot tome, kod junaka prvog reda, Milutina i mladogDu{ana, te`we bogatstvu i slavi uop{te nema, ali se zato ovi pojmoviobilato koriste u zna~ewu zasluène nagrade koju pomenuti vladariuìvaju od Boga zbog svojih hri{}anskih vrlina - Milutinovobogatstvo i slava bili su „pravedni plodovi“ koji su mu „Bogomdarovani“,33 a kada je Du{an zbacio oca koji se protiv wega raspaqi-vao |avolskom mr`wom i gnevom, „uzeo je u svoje ruke sve wegovobogatstvo i slavu, kao darovano mu od Vladike sviju Hrista“.34 Ovarehabilitacija pojmova bogatstva i slave bila je dalekose`nijanego {to se u prvi mah ~ini. Mada je zbog prilago|avawa wihoveupotrebe shvatawima pisaca Zbornika veliki deo wihovog punogzna~ewa te{ko dolazio do izraàja, upadqiv nedostatak nekogdrugog pojma sa politi~kom sadrìnom koji bi popunio tu prazninujasno ukazuje da su bogatstvo i slava bili osnovni pojmovi kojimaje u nemawi}koj sredini opisivan delokrug politike. U stvari,moè se re}i da su oni, upotrebqeni zajedno, bili ne{to najblièpojmu dràvnog interesa, odre|uju}i ono ~emu je dràvna vlasttrebalo da teì u svom delovawu i {to je, shodno tome, bilo glavnoishodi{te politi~kih, pa i spoqnopoliti~kih motiva.

Neboj{a PORÎ]

152

32 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 16, 163. 33 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 129-130. Takvo poreklo Milutinovihzemaqskih blagodeti omogu}ava Danilu da na ovom mestu sa ponosomistakne kako u tom pogledu srpskom vladaru nije bilo ravnih me|uokolnim vlastodr{cima.34 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 213.

Spoqnopoliti~ki motivi u ~ijoj su se osnovi nalazilisadràji obuhva}eni pojmovima bogatstva i slave mogu se svrstatiu tri skupine, prema tome da li se radilo o wihovom sticawu,o~uvawu ili uve}awu. Sticawe, koje je podrazumevalo ono {to sedanas naziva procesom politi~kog osamostaqewa, u doba nastankaDanilovog zbornika ve} nije bilo toliko aktuelno. S druge strane,o~uvawe, to jest, za{tita postoje}eg bogatstva i slave od krwewaili potpunog uni{tewa bilo je uvek na umu nemawi}kih vlasto-dràca. Osnovni na~in da se to postigne na spoqnopoliti~komplanu - i jedini koji dolazi do izraàja u Danilovom zborniku -bilo je spre~avawe gubitka teritorije. U feudalnom dru{tvu teri-torija je bila „zemqa“, glavni privredni potencijal koji dajeplodove, napasa stoku i pruà mogu}nost za ubirawe raznih prihoda,ali i „dràva“, posed na osnovu kojeg je uspostavqana veza izme|uvladara i vlastele kao glavnih ~inilaca sistema vlasti, i„ota~astvo“, vladarevo nasledstvo koje su mu ostavili prethodnicii koje je on imao du`nost da sa~uva za svoje potomstvo. Zbog toga jewena za{tita bila snaàn motivacioni ~inilac - re~i pripisaneDragutinovoj vlasteli treba da do~araju prvenstvo koje su ovajvladar i wegovi podanici pridavali tom zadatku: „Ko li je takavkao ti, koji nas moè braniti, nas i celu zemqu ota~astva tvoga, odnavale neprijateqskih naroda? Jer ne}e{ ti dati drugome slavesvoje, niti tu|em narodu svojih korisnih.“35 Shodno svom zna~ajuovaj motiv imao je i neku vrstu posebnog kwièvnog naziva uizrazu „bol za ota~astvom“, koji je povezivawem li~nog ose}awa sapoliti~kim pojmom sjajno odraàvao poloàj sredwovekovnogvladara - kada je Tatarin Nogaj krenuo na Srbiju, Milutin je, „ose-}aju}i bol za ota~astvo svoje“ zbog prete}eg stradawa, poùrio dazakqu~i mir.36

Jo{ jedna zna~ajna osobina motiva za{tite ogleda se uwegovoj primeni kod stranih vlastodràca. Za razliku odnemawi}kog vladara koji ne odstupa od svoje du`nosti da „bolujeza ota~astvo“, oni su mogli da izgube dodir sa vi{im interesom ipredaju se li~nom ose}awu, poput straha - kada je Andronik III, koji


153

35 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 41.36 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 120. „Bol za ota~astvom“ javqa se uistom zna~ewu ve} kod Domentijana i Teodosija, kod kojih se vezuje zawihovog glavnog junaka, Svetog Savu. Up. M. Blagojevi}, Sveti Sava i„bol za ota~astvom“.

je upao na srpsku teritoriju, ~uo da Stefan De~anski kre}e protivwega „po~e beàti obuzet tolikom teìnom straha i uàsa da nijeimao smelosti ni poslanstvom da mu javi neke re~i, jer mu sramotapokri lice“.37 Me|utim, u na~elu motiv za{tite sa svim primesamapoliti~kog sadràja bio je prisutan i kod wih - kada je Milutinovpohod iz 1282. godine postigao velike uspehe, vizantijska vlastelaje navodno savetovala svog cara da „brzo u~ini odmazdu i ja~inomsile“ odagna napada~a „od predela dràve svoje“,38 a kada su 1334.godine „sva zemqa gr~ke dràve i svi gradovi i svi silni tezemqe“ po~eli da se predaju Du{anu, vizantijski car Andronik IIIje „vide}i se u velikoj skrbi i àlosti“ zatraìo mir.39 Naravno,u obradi ovih slu~ajeva postojala je primetna razlika - usloviMilutinovog mira sa Nogajem verovatno su bili nepovoqniji zaSrbiju nego {to su to bili uslovi mira Andronika III sa Du{anomza Vizantiju, ali Milutinov mir je prikazan kao srpski uspeh aAndronikov kao vizantijski neuspeh. Pa ipak, ~iwenica da je istimotiv za{tite otvoreno pripisivan i nemawi}kim i neprijate-qskim vlastodr{cima, te da je wegovo izneveravawe smatranosramotom, jasno ukazuje da je taj motiv u eti~kom smislu shvatankao „dobar“ bez obzira na to koju je stranu podsticao.

Pristup pisaca Danilovog zbornika tre}em vidu starawa obogatstvu i slavi - onom koji se sastojao u wihovom uve}awu - bioje sasvim suprotan. Opet tesno vezana za teritoriju, ova te`wa upraksi je podrazumevala zavojeva~ke pohode i osvajawa. Kada seispoqavala u vidu zavojeva~kih poduhvata stranih vladara protivdràve Nemawi}a, ona je slikana najcrwim bojama, a o tome posebnore~ito govore izrazi kojima se ozna~avaju weni motivi. Pored ve}pomiwane nesitosti, zapaèno mesto ima motiv ozlobqewa (oz�ylobiti)- Drman i Kudelin kovali su planove protiv Dragutina „hote}iozlobiti wega i wegovu dràvu“, Mihailo [i{man je „podigao rat“na De~anskog „hote}i ozlobiti wegovo ota~astvo“, a i Karlo Robert

Neboj{a PORÎ]

154

37 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 197-198.38 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 109. Pomiwawe odmazde u sklopu spo-qnopoliti~ke motivacije Milutinovog neprijateqa nije u neskladu saranije iznesenim zapaàwima o vezanosti tog motiva za nemawi}ku, tojest, „dobru“ stranu, jer se ovde radi o prepri~avawu savetovawa me|uVizantincima, a oni su naravno smatrali da su pravda i pravo na odmazduna wihovoj strani. 39 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 223.

„htede ozlobiti dràvu ota~astva“ Du{anovog.40 Jednako nepoè-qno zvu~ao je i tre}i ~est motiv - uzimawe nasledstva (dostoóniö,naslhdstvo). Vizantijski car Mihailo Paleolog hteo je da „nasleditu|e“ kada je 1282. godine krenuo na Milutina, a i Nogaj je svojpohod protiv istog srpskog vladara pokrenuo „hote}i ugrabitiwegovo nasledstvo“, dok je smisao saveza Mihaila [i{mana iAndronika III protiv De~anskog izraèn poznatim stihom izpsalama i jevan|eqa koji je svakako bio velikim delom zasluànza kwièvno uobli~avawe i rasprostrawenost ovog motiva:„Oti}i }emo i ubi}emo ga i na{e }e biti nasledstvo“.41 Najzad, opohlepi i otima~ini koji su se podrazumevali pod ovim motivomnajjasnije progovara opis pohoda starijeg [i{mana, gde se kaè daje on svoj napad usmerio prema sedi{tu srpske arhiepiskopije u Pe}i„hote}i da uzme tamo{we veliko nasledstvo crkve doma Spasova“.42

Ne treba posebno ni nagla{avati da su na slikunemawi}kih vladara kakvu je nastojao da stvori Danilov zbornikspoqnopoliti~ki motivi poput nesitosti i ozlobqavawa bilineprimewivi.43 Me|utim, ako bi se u tekstu Zbornika traìli„dobri“ nazivi za politi~ke podsticaje koji su navodili vladarena osvajawa tu|ih teritorija, potraga bi ostala jalova, jer osva-jawe tu|ih teritorija kao takvo nije smatrano „dobrim“. Po{to jeu vreme nastanka Zbornika dràva Nemawi}a bila glavnaosvaja~ka sila na Balkanu, ova ~iwenica predstavqala je za wegovepisce ozbiqan problem na poqu iskazivawa spoqnopoliti~kihmotiva - trebalo je dostojno pohvaliti velike uspehe nemawi}kihvladara u uve}awu bogatstva i slave, ne kaqaju}i pri tom wihovlik dobrih hri{}ana nedoli~nim pobudama. Re{ewe koje je


155

40 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 115, 178, 227. Posebnu pa`wu pojmu„ozlobqewe“ sa stanovi{ta etimologije i kwièvne topike posve}ujeHafner, Studien, 118-121.41 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 107, 120, 178. 42 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 117.43 U unutra{wim sukobima gubitni~ka strana, dakle, ona koju Bog nijeizabrao, mogla je da ponese neki od ovih epiteta, no time se samo potvr|ivaowihov negativan prizvuk. U spoqnoj politici postoji primer kada je StefanuDe~anskom pripisan motiv ozlobqewa, ali tu se opet radi o re~imapripisanim protivni~koj strani - bugarski velika{i posle bitke kodVelbu`da poru~uju srpskom kraqu da su ~uli da je krenuo na wih „hote}i daih ozlobi“, pa ga mole za milost (@ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 195).

primeweno bilo je isto ono koje je posluìlo za na~elno opravdavaweupotrebe pojmova bogatstva i slave - uspe{ni pohodi Nemawi}a uneprijateqske oblasti i wihovo osvajawe prikazani su kaoBoìji dar. Iz primera u primer ponavqao se sli~an obrazac -srpski vladar, koji je u miru i qubavi ìveo u svom ota~astvuzadovoqan onim {to ima, postao bi bez ikakvog povoda `rtvanapada ili, u najmawu ruku, zlih namera, susednih vlastodràca,podstaknutih nekim od „|avolskih“ motiva; uzvra}aju}i na pretwuon je onda, motivisan „boànskom“ odmazdom i uìvaju}i, kaozato~nik dobra, boìju pomo}, pokretao protivnapad koji je dovodiodo zavojevawa i osvajawa protivni~kih teritorija. U svemu tomenije bilo ni nesitosti ni zlobe, a o~igledna ~iwenica da se radiloo uzimawu tu|eg nasledstva nije skrivana - Danilo jasno kaè da suMilutin i Dragutin „prognali“ Drmana i Kudelina „sa wihovognasledstva“44 - nego je opravdavana shvatawem da je gubitak svognasledstva zasluèna kazna za onoga ko je posegnuo za tu|im.45

Kada se ovaj obrazac sagleda sa stanovi{ta spoqnopoli-ti~kih motiva, proizlazi da se sve svodilo na odmazdu, motiv kojije odricao postojawe bilo kakvog politi~kog predumi{qaja iomogu}avao da se prisvajawe tu|ih vrednosti predstavi kaouzgredna posledica. Ipak, opisi posledica osvajawa na stranicamaDanilovog zbornika jasno ukazuju da radi o poduhvatima izrazitopoliti~ke prirode. Tako Milutin „zemqe“ zauzete u svom prvompohodu protiv Vizantije 1282. godine „priloì ka dràvi ota~astvasvoga, i slavu i bogatstvo wihovo izmeni u bogatstvo i slavu svoju,velmoà i naroda svoga“, a i Du{an u ratu protiv Andronika III„uze mnoge gradove i zemqe i dodade wihovo bogatstvo i slavu kabogatstvu i slavi svoga ota~astva i u slavu velmoà i narodasvoga“.46 [tavi{e, sli~ne izjave pripisivane su samim u~esnicimadoga|aja - opisuju}i pobedu nad vojskom Mihaila [i{mana u bicikod Velbu`da Stefan De~anski, izme|u ostalog, kaè da je „ugra-bio“ od neprijateqa „mnogo wihovo bogatstvo i slavu“, a i bugars-ki velika{i su mu priznali da se „carstvo bugarsko i sva wegova

Neboj{a PORÎ]

156

44 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 116.45 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 107, 178, 187. 46 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 109, 222-223. Ovaj opis ima dugu tradici-ju u srpskim ìvotopisima - prvi ga koristi Prvoven~ani, 38, a za wim iDomentijan, 23. Up. Hafner, Studien, 106-107.

dràva i gradovi i imawe i sva wihova slava i bogatstvo danasnalaze u tvojoj ruci“.47 Politi~ka priroda zbivawa opisanih uovim primerima ogledala se u ~ak tri stavke. Prvo, pripajawetu|ih „dràva“, „zemaqa“ i „gradova“ sopstvenoj „dràvi“, to jest„ota~astvu“, kao ~in promene vlasti na odre|enoj teritoriji imaloje ~isto politi~ka obele`ja. Drugo, upotreba pojmova bogatstvo islava ovde je nedvosmisleno podrazumevala wihovo politi~kozna~ewe, izraàvaju}i ~iwenicu da je u ruke srpskih vladara dospeosav politi~ki potencijal osvojenih oblasti ili potu~enog nepri-jateqa.48 Najzad, upadqivo pomiwawe srpskih „velmoà“ i „naroda“,pre svega bez sumwe „politi~kog“ naroda oli~enog u vlasteli, kaoonih koji tako|e ubiraju plodove osvaja~kih uspeha sna`nopodse}a na ulogu vlasteoskog staleà u sistemu vlasti - upravo jevlastela, najpre u svojstvu vojnika koji sti~u plen, a ondavr{ilaca vlasti koji dobijaju posede i poloàje u novoosvojenim


157

47 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 190, 195. Opisi nekih drugih osvajawamawe su razra|eni, ali su istovetni po smislu. Na primer, osvojiv{i1283. godine od Vizantinaca „zemqe“ debarsku, ki~evsku i pore~ku, Milutin„dodade wihove dràve ka dràvi ota~astva svoga“, dok je De~anski 1330.godine zauzete gr~ke gradove „zajedno sa wihovom dràvom i slavom“ predao„nekima od vernih svojih“ (isto, 114, 199).48 Na ovakvo precizno zna~ewe izraza „bogatstvo i slava“ upu}ujepore|ewe sa opisima zavojeva~kih pohoda koji nisu imali za posledicutrajno osvajawe ili potpuno uni{tewe neprijateqa, nego pre svegapqa~ku. U tim slu~ajevima prisvojeno je samo neprijateqsko bogatstvo,dok je slava, ma koliko okrwena, ipak ostajala drugoj strani, zajedno sateritorijom ili vojnom silom koji su je ba{tinili - Milutin je upqa~ka{kom pohodu kroz vizantijske oblasti u jugoisto~noj Makedonijikrajem 1282. godine „uzeo sve imawe wihovo i bogatstvo“, a iz pohoda uTesaliju 1283. godine vratio se „sve neiskazano bogatstvo oduzev{i“(@ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 113, 114). U ovo se naizgled ne uklapaprimer kada je Milutin poslao svoj odred da pomogne vizantijskom caruu borbi protiv Turaka - iako su Srbi navodno tako potukli neprijateqada se „ni du{a nije izbavila na slobodu“ i da su wegovi gradovi „do osno-va iskoreweni“, kao dobit od pohoda pomiwe se samo prisvajawe „mnogogbogatstva“ (isto, 145). Ipak, obja{wewe daje nastavak pri~e - po{to seispostavilo da je od pomenutih Turaka „jo{ neka grana wihova ostala“,Milutin je ponovo poslao vojnike koji su onda „sasvim uni{tili wihovspomen“, prisvojiv{i ovoga puta „sve bogatstvo“, ali i „slavu wihovu“(isto, 148).

oblastima, obi~no bila najve}i dobitnik pri teritorijalnom{irewu feudalnih dràva.49

Ograni~en osetqivo{}u pojmova bogatstva i slave, samtekst Danilovog zbornika, bez upotrebe drugih izvora i dodatnihdomi{qawa, naj~e{}e ne dozvoqava da se iz ovih stavki izvedepoliti~ka motivacija osvaja~kih poduhvata u nemawi}koj spoqnojpolitici. To se samo ponekad moè posti}i ~itawem izme|u redo-va, kao u slu~aju pregovora o miru izme|u Du{ana i Andronika IIIna kraju ratovawa iz 1334. godine, u kojima se kao jedini predmetsporazumevawa pojavquju „zemqe i gradovi“, {to posredno, alinedvosmisleno ukazuje na motive sa kojima su obe strane u{le upregovore, a pre toga i u rat.50 Ipak, kada su, upu{taju}i se u {irepripovedawe o pojedinim spoqnopoliti~kim epizodama, iskora-~ivali iz spleta pojmova vezanih za bogatstvo i slavu, pisciZbornika davali su ponekad takve opise motivacionih procesakoji, ako se ostavi po strani arhai~nost jezi~kog izraza, podse}ajuna prave politi~ke analize. Tako, na primer, opis po~etkaDragutinovog sukoba sa Drmanom i Kudelinom prakti~no govori omotivu prevencije - po{to je „~uo“ da dvojica bugarskih velika{a„po~e{e da se nose zlom mi{qu“ protiv wega, srpski vladar„sakupiv{i svu silu svoje dràve, po|e u oblast wihovu hote}i ihprognati, da ovi ne bi nekako, misle}i zlo iz dana u dan, ispunilivoqu svoju“.51 U nastavku iste pri~e, li~na ose}awa qubavi i bolapovezuju se sa politi~kim pojmom du`nosti da bi se do~aralimotivi koji proizlaze iz obaveze vladara da pomogne podaniku ili

Neboj{a PORÎ]

158

49 U slu~aju dràve Nemawi}a, sli~ne dobitke ostvarivala je i crkva. Otome otvoreno progovara posledwi nastavqa~ kada kaè da je Du{an poslevelikih osvajawa na ra~un Vizantije „odagnao carigradske mitropolitekoji su po gradovima wegove oblasti“, svakako podrazumevaju}i da ih je zame-nio srpskim visokim sve{tenstvom (@ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 380).50 Najpre Andronik priznaje Du{anovu vlast nad „zemqama i gradovima“koje su Srbi dotad osvojili, a Du{an zatim u znak dobre voqe vra}a vizanti-jskom caru „deo zemqe i gradova“, dok „ostale gradove i zemqe gr~ke“ pri-paja „zemqi ota~astva svoga“ (@ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 223-226).51 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 115. Zanimqivo je da se u nastavkukaè kako su bra}a, „videv{i“ Dragutinovo „nasiqe“ (nasilystvo) protiv wih,uzvratili napad, {to deluje kao negativna kvalifikacija Dragutinovogpoteza. Me|utim, re~ „nasiqe“ ovde je samo sinonim za upotrebu sile inije eti~ki obojena. Naprotiv, Drman i Kudelin su se prvi „poneli zlommi{qu“ i krivica za rat je nesumwivo pripisana wihovoj strani.

savezniku ugroènom spoqnom pretwom - mole}i Milutina zapomo}, Dragutin kaè: „Du`nost ti je, qubqeni brate da oseti{bol zbog moje skrbi i da mi pomogne{, kao {to sam i ja u pro{lovreme pomogao tebi“.52 Za prikaz Du{anovog pohoda protivAndronika III moè se, pak, re}i da spaja motiv prevencije saose}ajem za povoqnost trenutka - posle prvih uspeha, „vide}i dablagodat Vladike sve svr{ava po voqi i htewu srca wegova“Du{an je postavio novi ciq, da „ovoga cara, koji mu je zlo mislio,progna iz carstva wegova“.53 Ovakve ocene mogle su se sa jo{ vi{eslobode davati o osvaja~kim poduhvatima stranih ~inilaca -vizantijsku ofanzivu protiv Srbije na po~etku Milutinove vla-davine Danilo tuma~i time {to je „ovom carstvu rasla snaga, takoda je htelo uzeti celu oblast ota~astva“ Milutinovog, „pa ~ak iwega samog da ima kao poslu{noga slugu“.54

Najzad, pored politi~kih motiva iz podru~ja pokrivenogpojmovima bogatstva i slave, bilo je i onih zasebnih koji su sa timpodru~jem bili samo u posrednoj vezi. Takav je, na primer, biomotiv spoqnopoliti~kog delovawa u interesu hri{}anske vere,veoma poèqan sa stanovi{ta krugova iz kojih su poticali pisciZbornika, ali o~igledno retko ispoqavan, jer je zabeleèn samo ujednom primeru, kada Andronik II moli Milutina da mu pomogneprotiv Turaka i na taj na~in „osveti hri{}anstvo od nasiqa ovihpoganika“.55 Daleko zna~ajniji zasebni motiv po svojim politi~kimposledicama bilo je napredovawe vladara u hijerarhiji zemaqskihvlasti. Oli~eno u uzimawu vi{e vladarske titule, ovo napredovawepredstavqalo je svojevrsnu nadogradwu bogatstva i slave, wihovvidqivi izraz kojim je sam vladar èleo da obznani svoju mo}.Raniji nemawi}ki ìvotopisi ve} su imali prilike da zabeleèjedan takav poduhvat, kada je Stefan Nemawi} 1217. godine dotada{wutitulu velikog ùpana zamenio kraqevskom. Pod tom titulom, kojaje stekla me|unarodno priznawe i tako postala deo wihove „slave“,


159

52 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 116.53 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 223.54 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 107.55 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 145. U ovom smislu upe~atqivi deloviu Zborniku gde se govori o Dragutinovim nastojawima na {irewu pravoverjau Ma~vi i delovima Bosne (isto, 28, 41), zemqama koje je dobio od Ugarskei koje su sa stanovi{ta pravoslavne nemawi}ke sredine velikim delombile nepravoverne, ipak se odnose na unutra{wu politiku ovog vladara.

nemawi}ki vladari po`weli su velike spoqnopoliti~ke uspehe,zabeleène i u wihovim ìvotopisima u sklopu Danilovogzbornika. Me|utim, 1346. godine, Du{an, kojeg je Zbornik pre togastigao da predstavi samo kao mladog vladara ispuwenog svim vrli-nama, preduzeo je drugi hijerarhijski skok u nemawi}koj istoriji.Za razliku od prvog, ovaj je ubrzo po Du{anovoj smrti 1355. po~eoda gubi podlogu u bogatstvu i slavi nemawi}kog ota~astva koji suubrzano opadali, da bi do 1371, kada je umro posledwi izdanak sve-torodne loze, potpuno nestali u vrtlogu unutra{wih sukoba inaleta stranih zavojeva~a. U takvim okolnostima posledwi Danilovnastavqa~, pi{u}i ìvotopis patrijarha Save IV, savremenikatih nesre}nih zbivawa, zabeleìo je kako je Du{an, „mu` velik isilan u kreposti“ zauzeo „ne malo gradova i krajeva gr~kih“, alionda se „uhvati i on u zamku od op{teg neprijateqa, uzvisi se srcem,i ostaviv{i praroditeqsku vlast kraqevstva, zaèlev{i carskodostojanstvo, ven~a se na carstvo“.56 Dakle, za razliku od uzimawakraqevske titule, shvatanog kao povratak „Bogom blagoslovenogvenca“ koji je pripadao nemawi}kom „prvom ota~astvu“, srpskojdràvi s kraja 11. veka ~ije je sredi{te bilo u Dukqi,57 Du{anov~in bio je posledica nedopustive èqe za ne~im {to mu ne pripada.Dodu{e, daqe se pripoveda kako se srpski vladar, po{to je wegovpostupak izazvao raskol izme|u srpske i vizantijske crkve, „poka-jao i zaiskao razre{ewe za ovo zlo“, ali zakqu~ak da do toga nijedo{lo „radi dostojanstva i gradova“, opet nepoèqnih motiva,samo je zape~atio osudu Du{anovog ~ina.

Sa ovim posledwim slu~ajem kada se na stranicamaDanilovog zbornika navode spoqnopoliti~ki motivi iznemawi}kog razdobqa, pri~a o wima i sama stiè do svojevrsnograspleta. Beleè}i vrednosti koje su podsticale tada{we vlasto-dr{ce na preduzimawe spoqnopoliti~kih poduhvata, Zbornik ihje odraàvao u skladu sa svojom me{ovitom versko-rodoqubivomprirodom i svrhom. Iz tog svog ugla posmatrawa, motive ovderazvrstane u tri celine prema poreklu pisci Zbornika su prakti~nodelili na dve skupine, dobre i lo{e, ~vrsto ih povezuju}i sa svojimhri{}anskim vi|ewem sveta kao popri{ta borbe izme|uboànskog i |avolskog, ali i sa svojim rodoqubqem - dobrim

Neboj{a PORÎ]

160

56 @ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 380.57 Domentijan, 248.

motivima nadahwivali su se nemawi}ki vladari i wihovi prijateqi,a lo{im wihovi protivnici. Ovaj obrazac najjasnije je mogao dado|e do izraàja kod motiva natprirodnog i li~nog porekla -Nemawi}i su delovali podstaknuti Bogom, qubavqu ili èqom zapravednom odmazdom, dok su wihovi protivnici bili zadojenimr`wom, zavi{}u ili, jednostavno, samim |avolom. Ovi motivikoji danas deluju neobi~no, nestvarno ili, ~ak, neozbiqno, imalisu odre|enu opipqivu ulogu u onovremenom politi~kom procesu.Ipak, i sami pisci Zbornika bili su svesni da su glavni motivi utom procesu tako|e politi~ki. Kod wihovog opisivawa postojaoje, me|utim, problem - glavni politi~ki motivi sredwovekovnogdru{tva, bogatstvo i slava, nisu smatrani poèqnim sa hri{}anskogstanovi{ta, a naro~ito se te`wa za wihovim uve}awem opasnopribliàvala |avolskom. Re{ewe je prona|eno u ideolo{komobrascu prema kojem su takve te`we nemawi}kih protivnika slobodnoprikazivane i pri tom neobuzdano osu|ivane, dok su kod samihNemawi}a one pre}utkivane, a wihovo uspe{no ostvarivawe, kojeje bilo ~esta pojava u doba nastajawa Zbornika, prikazivano je kaoboìja nagrada za ìvot ispuwen hri{}anskim vrlinama. âk ikada se izlazilo iz okvira obrasca da bi se pojedini sloènijidoga|aji opisali jezikom politi~ke analize - a upravo postojawetakvih primera najboqi je dokaz da su pisci Zbornika imalisposobnost politi~kog promi{qawa - wegove osnovne postavkenisu kr{ene. Ova ideolo{ka konstrukcija bila je odrìva samodok je nemawi}ka dràva i{la putem uspona, to jest dok se, prematuma~ewu savremenika, na wu izlivala boìja blagodat. Kada seta dràva za nepune dve decenije sa vrhunca mo}i sunovratila upotpunu propast, versko-rodoqubivi kalup se raspao i Danilovposledwi nastavqa~ izri~ito je pripisao najmo}nijem Nemawi}u,Du{anu, spoqnopoliti~ke motive koji su do tada pridavani pro-tivnicima svetorodne dinastije. Preveden sa re~nika Danilovogzbornika taj ~in moè se smatrati spoznajom i priznawem da jeDu{an, ba{ kao i wegovi neprijateqi i drugi savremenici naevropskim prestolima, pa i wegovi „svetorodni“ prethodnici, nakraju ipak bio samo politi~ar u nesavr{enom svetu sredwovekovnihme|unarodnih odnosa.


161

Neboj{a PORÎ]

ON THE MOTIVES OF FOREIGN POLICY IN THE WORKS OFDANILO'S ANTHOLOGY

Summary

In attempting to establish the motives of foreign policy in medievalSerbian society and, consequently, contribute to the better understanding ofthat society's values and ideas, one can well turn to Danilo's Anthology - the14th century compilation of biographical works on Serbian monarchs andheads of church, covering the period 1233-1375, during which Serbia, ruledby the Nemanjid dynasty, reached its political and in many ways cultural heyday.Written by clergymen possessing very good insight into political events, theAnthology is also illustrative of the contemporary ideological climate, dictated,like elsewhere in the Middle Ages, by the rulers' court and, especially, thechurch hierarchy.

As the only official decision-making authority in matters of foreignpolicy, the subject of the process of motivation were the Nemanjid monarchs.Their motives presented in the Anthology can be divided into three groups.First, there were motives originating from the supernatural forces of good andevil, personified by God and the devil. Although at best metaphorical to themodern eye, in medieval times these motives were as real as was the belief inthe forces that generated them. The second group were personal feelings, primarilylove, vengefulness, hate, and envy, which again had a much greater significancethan today, due to the personal character of medieval government. Finally, thelargest group of motives came from the field of politics itself. Practically allof these were in some way connected with what the Anthology termed as"wealth", the material basis of political power, and "glory", the recognitionnecessary for a potential power to become real. Individual political motivesusually also bore such specific designations, but at times the authors of theAnthology departed from this somewhat misty jargon, describing theprocesses of motivation with the approach of a political analyst.

Still, the specific terminology was there for a purpose. The writers ofthe Anthology were not trying to produce an objective history, but to celebratethe individuals they wrote about as both Serbian and Christian heroes, and theNemanjid dynasty itself as a "tree of holiness", transmitting Christian virtue

Neboj{a PORÎ]

162

from generation to generation. For them, the motives were only good, charac-teristic of the Nemanjid rulers, and bad, reserved for their foreign opponents.Thus, among supernatural and personal motives, God and love moved theNemanjids, the devil, hate and envy worked on the other side. Only vengefulnesswas something of a surprise, being ascribed to the Nemanjid rulers much inthe vein of the sin-smiting God of the Old Testament. The reason for this layin the treatment of political motives. Their basic concepts of temporal wealthand glory were not approved by Christian teaching and while the motive ofdefending them was tolerated, their enlargement through conquest borderedon devil's work. As a result, the motive of defense was recognized in principleand ascribed to both Nemanjid and hostile rulers, with fine differences tofavor the Nemanjids, such as dubbing their defense motive "ache for thefatherland". The motive of conquest, however, when attributed to enemieswas sharply condemned as "insatiability", "wrongdoing" and "robbing ofinheritance". But when the numerous Serbian conquests of the time weredescribed, there was no political motive at all. Instead, the Nemanjid rulers,after being wronged, responded with justified vengeance, acquiring thewealth and glory of their wrongdoers as God's reward.

In spite of numerous hints pointing to true political motives, thisChristian-patriotic mold dominated the Anthology as long as NemanjidSerbia seemed to enjoy God's favor. However, only two decades after reachingthe high point of power in the mid-14th century, the state collapsed and thedynasty became extinct. In such circumstances the last author of theAnthology finally broke the mold, confessing that Du{an, the greatest conqueroramong the Nemanjids, had been motivated by the taking of "cities and titles"and that he had been "ensnared by the devil". What this confession reallymeant was that Du{an, just like his enemies and other contemporaries onEuropean thrones, and even his "holy" Nemanjid predecessors, was in fact apolitician in the imperfect world of the Middle Ages.


163

Documents

ISTORIJSKI ^ASOPIS, kw. LII (2005) str. 135-164 HISTORICAL …2005)-N.Porcic-OSpoljno... · 2020-01-16 · samostalne srpske crkve - tri `ivotopisa Nemawe, rodona~elnika dinastije,