integrisanog razvoja - МЕДИЈА ЦЕНТАР Odbrana.pdf · kojima su se rukovodili borci protiv nacizma i fa{izma. Tim pre Dan pobede predstavqa priliku da se odavawem po~asti

Go

di

na

V

Br

oj 8

81

5. m

aj 2

00

9.

ce

na

1

00

d

in

ar

a1

,2

0e

vr

awww.od

bran

a.mod

.gov.rs

Vojni muzej u No}i muzeja

Ume}eintegrisanog

razvoja

Bri gad ni ge ne ral Dan ko Jo va no vi},

na ~el nik Upra ve za od bram be ne teh no lo gi je

29AR

SE

NA

LA

RS

EN

AL

Intervju

N O V I N S K I C E N T A R

ARSENAL MAGAZINA ODBRANA:Deset specijalnih priloga.

Pregled najnovijih dostignu}a vojne tehnike u svetu i kod nas.

O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima, haubicama,avionima, helikopterima, bespilotnim letelicama, satelitima,brodovima, podmornicama,

Iz pera poznavalaca, konstruktora, ispitiva~a, novinara.

Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba, ali iistorija.

Opremawe armija sveta.

Arsenal 1 i 2

650,00650,00

NARUXBENICANARUXBENICA

NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 BeogradTel: 3241-995, telefaks: 011/3241-363@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58Naru~ujem (zaokruìti)1) ,,Arsenal “ ___ PRIMERAKA PO CENI OD 350,00 dinara po primerku2) ,,Arsenal 2 “ ___ PRIMERAKA PO CENI OD 400,00 DINARA PO PRIMERKU3) Komplet ,,Arsenal “ i ,,Arsenal 2“ ___ kom. po ceni od 650,00 dinara po kompletu.CELOKUPNI IZNOS UVE}AN ZA IZNOS PO{TARINE OD 130,00 DIN. UP-LATITI NA ÌRO RA~UN 840-49849-58. DOKAZ O UPLATI I NARUXBENICUPOSLATI NA ADRESU NC ,,Odbrana“Kupac ________________________________________________________Ulica i broj:__________________________________________________Mesto ________________________________ telefon ____________Potpis naru~ioca

4

SADR@AJ

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~

Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika

Radenko Mutavxi}

Urednici

Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:

Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, poru~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana)Stalni saradnici

Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelom

Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)Fotografija

Goran Stankovi} (urednik) Darimir Banda (fotoreporter)Jezi~ki redaktori

Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektor

Sla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera Denkovski Dokumentacija

Radovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONI

Direktor i glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.rsInternetwww.odbrana.mod.gov.rs@iro-ra~un

840-49849-58 za NC „Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

„Odbrana" je ~lan

Evropskog udruèwa vojnih novinara

20Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Snimio Radovan P

OP

OVI

]

D O G A \ A J IObeleèn 9. maj – dan pobede

STVARAWE NOVE EVROPE 6

Susret ministara odbrane Srbije i Bugarske

SNA@NA PODR[KA SRBIJI 7

Ministar odbrane Dragan [utanovac u poseti Turskoj

MOGU]NOSTI ZA JO[ BOQU SARADWU 8

I N T E R V J UBrigadni general Danko Jovanovi},

na~elnik Uprave za odbrambene tehnologije

UME]E INTEGRISANOG RAZVOJA 10

Per asperaPESMA MOGA SELA 13

Obeleèn Dan Garde Vojske Srbije

PRIMER VOJNI^KIH VRLINA 14

T E M ABezbednost vojnih u~esnika u saobra}aju

PRESKUP DANAK 16

O D B R A N ABaza „Karaula”

NA VISOVIMA KUKAVICE 20

15. maj 2009.

38

re~ urednika

5

25

PobedaD

Deveti maj, dan pobede, sve~ano i dostojanstveno obeleèn

u Srbiji polagawem venaca na spomenike oslobodiocima

i `rtvama fa{isti~kog terora i nizom prigodnih

manifestacija. Bila je to prilika za podse}awe na najve}i

i po obimu stradawa najtragi~niji oruàni sukob u istoriji

~ove~anstva.

Na Starom kontinentu se taj dan uglavnom obeleàva kao

Dan Evrope, imaju}i u vidu da je savremena Evropa zasnovana

na principima mira, razumevawa, tolerancije i saradwe,

kojima su se rukovodili borci protiv nacizma i fa{izma.

Tim pre Dan pobede predstavqa priliku da se odavawem po~asti

stradalima istakne opredeqewe za o~uvawe tekovina ostvarenih

tom veli~anstvenom pobedom.

U Rusiji, koja je podnela najve}i teret i dala nemerqiv

doprinos u pobedi nad fa{izmom, povodom Dana pobede

tradicionalno se na Crvenom trgu odràvaju parade, na kojima se

u sve~anom defileu prikazuje vojna mo} te zemqe. Ove godine ruski

zvani~nici obnarodovali su planove za budu}nost. Reorganizacija

i modernizacija vojske bi}e u vrhu dràvnih prioriteta,

a mnogo vi{e }e se ulagati i u odbrambenu industriju, posebno

u razvoj borbenih aviona. Vi{enamenski borbeni avion pete

posleratne generacije ima}e promociju na nekoj od narednih

ruskih parada povodom Dana pobede.

Predstoje}i êtvrti me|unarodni sajam naoruàwa i vojne

opreme „Partner 2009” bi}e prilika za promociju dostignu}a

na{e odbrambene industrije, nau~nih i razvojnih kapaciteta

sa kojima raspolaèmo. Po~asno mesto u toj oblasti, svakako

pripada Vojnotehni~kom institutu, koji }e se na sajmu predstaviti

sa nekoliko izuzetno vrednih dostignu}a. U prvom redu to su

{kolski avion „lasta”, samohodna haubica 122 mm SORA, koju smo

potanko predstavili u najnovijem Arsenalu, i naravno – prva

robotizovana daqinski upravqana platforma na na{im

prostorima, ~ime ta ustanova Ministarstva odbrane jo{ jednom

potvr|uje poziciju nacionalnog brenda.

Jo{ jednu pobedu zabeleìli smo ovih dana. Novak \okovi}

je, kako se i o~ekivalo, osvojio prvi ATP turnir u Srbiji.

Iako ta titula ne spada u najzna~ajnije koje je do sada osvojio,

i wemu i nama je, ipak, najdraà, jer se to desilo na doma}em

terenu. Da veli~anstveni utisak sa sportskog kompleksa na obali

Dunava bude potpuno zaokruèn doprinela je Garda Vojske Srbije

na ceremoniji sve~anog zatvarawa turnira.

Poraàvaju}a je i ~iwenica da na na{im drumovima godi{we

strada oko hiqadu qudi. Temu broja posvetili smo bezbednosti

u saobra}aju i osvrtu na Nacrt zakona koji }e kona~no urediti

tu oblast. U vojnim redovima situacija je mnogo boqa, ali dokle god

postoji mogu}nost da se ukupno stawe bezbednosti poboq{a,

na tom planu se mora raditi. Konkretan doprinos jesu akcije koje

se ve} nekoliko godina u kontinuitetu sprovode u Ministarstvu

i Vojsci radi podizawa saobra}ajne kulture vojnih voza~a.

Primer desetara Gorana Tasi}a, najboqeg voza~a u kategoriji

vojnika po ugovoru, koji je pro{le godine pre{ao 55.614

kilometara bez ijednog saobra}ajnog prekr{aja i kvara

na vozilu, svakako je za ugled svima nama.

Centar za obuku veze, informatike i elektronskih dejstava

VOJNICI ELEKTROMAGNETNOG SPEKTRA 22

K U L T U R AVojni muzej u No}i muzeja

ODA UMETNOSTI, KULTURI, BA[TINI... 25

D R U [ T V OSa galerije

VIRUS S PREDUMI[QAJEM 29

Pripreme za 25. letwu Univerzijadu

TIM ZA BRZO REAGOVAWE 31

S V E TParalele

LOVAC PETE GENERACIJE 33

Poqska nacionalna holding kompanija za proizvodwu i

promet oru`ja

GRUPA BUMAR 34

F E Q T O NSvet {ifara izme|u mita i stvarnosti (2)

RAT ZA INFORMACIJU 38

S P O R T

LETWA SPORTSKA PRVENSTVA 42

Kon cert Umet ni~ kog an sam bla

,,Sta ni slav Bi ni~ ki”

Sim fo nij ski or ke star Umet ni~ kog an sam bla Mi ni star stva

od bra ne „Sta ni slav Bi ni~ ki“, kon cer tom na Tr gu re pu bli ke u

Be o gra du obe le ̀ io je Dan po be de i Dan Evro pe – 9. maj. Vir tu o -

zi in stru men ta la, ko jim di ri gu je Pa vle Me da ko vi}, iz ve li su

dva de se tak iza bra nih kom po zi ci ja iz srp ske i evrop ske mu zi~ ke

ba {ti ne.

Ve li ki broj Be o gra |a na i wi ho vih go sti ju is ko ri stio je pri -

li ku da za sta ne na pla tou is pred spo me ni ka kne zu Mi ha i lu i po -

slu {a me lo di je Bi ni~ kog, ̂ i ̀ e ka, Be to ve na, Voj ka na Bo ri sa vqe -

vi }a... Bi lo je tu za sva kog po ne {to, od tra di ci o nal ne srp ske

mu zi ke, po put Mar {a na Dri nu, Kra qe vog ko la, ra znih mar {e va

i Voj ni~ kog pot pu ri ja, do naj po pu lar ni jih pe sa ma April u Be o -

gra du, Sa mo jed nom se qu bi, De voj ko ma la...

D. G.

6 15. maj 2009.

P

O b e l e ` e n 9 . m a j – d a n p o b e d e

Po ~a sna paq ba na Ka le meg da nu

Na osno vu na re |e wa pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je Bo ri sa

Ta di }a, po vo dom Da na po be de – 9. ma ja, u Be o gra du su na kale-

megdanskom platou ispaqeni po~asni artiqerijski plotuni.

Na re |e we pred sed ni ka Re pu bli ke o po ~a snoj ar ti qe rij skoj

paq bi pro ~i tao je ka pe tan Mar ko Mar ja no vi}, a za sta vu Re pu -

bli ke Sr bi je na jar bol je po di gao po ru~ nik Slo bo dan Tre so vi}.

Po ~a snu paq bu, iz {est oru |a, sa {est plo tu na, izveo je

Po ~a sni ba ta qon Gar de Voj ske Sr bi je, ko jim je ko man do vao ka pe -

tan We gu{ Ra di vo je vi}.

Sve ~a no sti su pri su stvo va li broj ni gra |a ni srp ske pre sto -

ni ce.

M. I.

Stvarawe

nove

EvropeMinistar odbrane Dragan [utanovac,

u svojstvu izaslanika predsednika Republike

Srbije Borisa Tadi}a, poloìo je venac

na spomenik Neznanom junaku na Avali.

U delegaciji su bili i na~elnik General{taba

general-potpukovnik Miloje Mileti}

i komandant ViPVO Vojske Srbije

general-potpukovnik Dragan Katani}.

o vo dom 9. ma ja – da na po be de nad fa {i zmom u Dru gom svet skom

ra tu, u spo men-kwi gu mi ni star [u ta no vac upi sao je „Na da -

na {wi dan za vr {i lo se naj ve }e stra da we 20. ve ka. Da pam -

ti mo i sla vi mo ju na ke ko ji su do ne li slo bo du i pro spe ri tet za sve

gra |a ne Evro pe. Za Sr bi ju u Evro pi. Za Sr bi ju sre} nih i po no snih

gra |a na. @ive la Sr bi ja!”

U ime Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je ve nac na spo me -

nik Ne zna nom ju na ku na Ava li po lo ̀ io je za me nik na ~el ni ka Ge ne -

ral {ta ba VS ge ne ral-pot pu kov nik Mla den ]ir ko vi}.

Ve nac su na spo me nik Ne zna nom ju na ku na Ava li po lo ̀ i li i

pred stav ni ci di plo mat skog ko ra u Re pu bli ci Sr bi ji.

De le ga ci ja Mi ni star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je i Voj ske Sr -

bi je, ko ju su ~i ni li bri gad ni ge ne ral Mla den Vu ru na, pu kov ni ci Dra -

gan \i ni i Bran ko Bo {ko vi} iz Sek to ra za qud ske re sur se Mi ni star -

stva od bra ne, po lo ̀ i li su ve nac na spo men-obe le` je oslo bo di o ci ma

Be o gra da u Dru gom svet skom ra tu i na Spo me nik so vjet skom voj ni ku.

Uz zvu ke or ke stra Gar de Voj ske Sr bi je, se ni ma pa lih bo ra ca

po klo ni li su se i pred stav ni ci Mi ni star stva za rad i so ci jal nu po -

li ti ku Vla de Re pu bli ke Sr bi je, u ime gra da Be o gra da pred sed nik

Skup {ti ne Alek san dar An ti}, pred stav ni ci am ba sa da Ru ske Fe de -

ra ci je, Ukra ji ne i Be lo ru si je u Be o gra du, ~la no vi bo ra~ kih or ga ni -

za ci ja i udru ̀ e wa i broj ni gra |a ni.

Na Spo me nik so vjet skim ve te ra ni ma na Ava li ven ce su po lo -

ì li am ba sa do ri Ru ske Fe de ra ci je, Ukra ji ne i Be lo ru si je u Be o -

gra du. Spo me nik je po dig nut u znak se }a wa na 17 pri pad ni ka so vjet -

ske voj ske, tra gi~ no na stra da lih u avi on skoj ne sre }i 19. ok to bra

1964. go di ne. U vi so koj voj noj de le ga ci ji, ko ja je po se }i va la Be o grad

po vo dom obe le ̀ a va wa 20. go di {wi ce oslo bo |e wa, po red {est ge -

ne ra la, na stra dao je i he roj So vjet skog Sa ve za mar {al Bir ju zov.

D. G. – M. I.

7

M

S u s r e t m i n i s t a r a o d b r a n e S r b i j e i B u g a r s k e

Mi ni stri [u ta no vac i Co nev is ka za li su i vi sok ste pen za in -

te re so va no sti za sa rad wu u obla sti voj nog zdrav stva.

– Bu gar sko mi ni star stvo od bra ne ta ko |e po dr ̀ a va sa rad wu Re -

pu bli ke Sr bi je u okvi ru Part ner stva za mir. Da nas smo do bi li uve -

ra va wa da }e nam po mo }i u obla sti obra zo va wa, ka ko bi smo uspe -

{no okon ~a li pro fe si o na li za ci ju Voj ske Sr bi je, {to pred sta vqa je -

dan od pri o ri te ta na {eg si ste ma od bra ne, ali i u tre nin zi ma i edu -

ka ci ji za u~e {}e u mi rov nim ope ra ci ja ma – na gla sio je [u ta no vac.

Mi ni star od bra ne Bu -

gar ske Ni ko laj Co nev is ta -

kao je da je in ten zi vi ra na

ve} do bra sa rad wa ko ja po -

sto ji iz me |u vla da i mi ni -

star sta va dve dr ̀ a ve. „Sa -

rad wa je ste bit na me |u ze -

mqa ma re gi o na i u Evro pi.

Pre no sim po dr {ku ko ju Bu -

gar ska da je Sr bi ji za ula zak

u Evrop sku uni ju, ali i u ak -

tiv no sti ma Part ner stva za

mir i mi rov nim ope ra ci ja -

ma”, is ta kao je bu gar ski mi -

ni star. On je iz ra zio za do -

voq stvo zbog u~e {}a srp skih

voj ni ka u za jed ni~ kim voj nim

ve ̀ ba ma i po zvao mi ni stra

[u ta nov ca da u to ku je se ni

pri su stvu je ga |a wi ma na voj -

nom po li go nu u Bu gar skoj.

Pri hva tio je i po ziv da pred -

stav ni ci Bu gar ske u~e stvu ju

sa srp skim va zdu ho plov ci ma

na ovo go di {wem ae ro mi tin -

gu u Be o gra du.

Mi ni star Co nev po lo -

ìo je ve nac na spo me nik bu -

gar skim do bro voq ci ma u Ta -

{maj dan skom par ku. Ge or gij

Ra kov ski i Va sil Lev ski bo -

ri li su se 1862. go di ne ra me

uz ra me sa srp skim rat ni ci ma

pro tiv ta da {weg tur skog gar -

ni zo na u Be o gra du.

V. PO ̂ U^

Sni mio N. SU BO TI]

Sna ̀ na

po dr {ka

Sr bi ji

Sa bugarskom vojskom imamo jako

dobru saradwu i visok stepen

razumevawa, istakao je ministar

odbrane Dragan [utanovac tokom

susreta sa bugarskim kolegom

Nikolajem Conevim

i ni star od bra ne Sr bi je Dra gan [u ta no vac su sreo se 8. ma ja u

Do mu Gar de na Top ~i de ru sa Ni ko la jem Co ne vim, mi ni strom

od bra ne Bu gar ske. Dvo ji ca zva ni~ ni ka raz go va ra la su o una -

pre |e wu bi la te ral ne voj ne sa rad we, si tu a ci ji u re gi o nu i za jed ni~ -

kim ve ̀ bov nim ak tiv no sti ma Sr bi je i Bu gar ske.

– U po se ti na {em mi ni star stvu da nas je de le ga ci ja Mi ni -

star stva od bra ne Re pu bli ke Bu gar ske, ko ju pred vo di mi ni star Co -

nev. Kao {to zna te, sa bu gar skom voj skom ima mo ve o ma do bru sa -

rad wu i vi sok ste pen raz u -

me va wa. Pre sve ga, iz ra ̀ a -

vam za do voq stvo zbog to ga

{to bu gar ska vla da po dr ̀ a -

va evrop ski put Sr bi je. Da -

nas smo do bi li i sna ̀ na

uve ra va wa da }e po dr ̀ a ti i

sta vqa we Sr bi je na be lu

{en gen sku li stu, ~i me bi se

prak ti~ no ski nu le sank ci je

sa gra |a na Sr bi je – re kao je

mi ni star od bra ne Dra gan

[u ta no vac.

Mi ni star od bra ne na -

gla sio je da je sa bu gar skim

ko le gom raz go va rao o vi {e

vi do va sa rad we u obla sti

od bra ne, a i u obla sti bor be

pro tiv te ro ri zma i or ga ni -

zo va nog kri mi na la.

– Sa ve li kim za do voq -

stvom sa op {ta vam da }e to -

kom go di ne pri pad ni ci na -

{ih PVO sa sta va u~e stvo va -

ti na ve ̀ bi u Bu gar skoj, gde

}e po sle du ̀ e vre me na sta -

re {i ne 250. ra ket ne bri ga -

de Voj ske Sr bi je ima ti mo -

gu} nost da ga |a ju. Bu gar ska

voj ska }e ugo sti ti jed nu od

naj po zna ti jih PVO bri ga da

ko ja je obo ri la F-117. To kom

ove go di ne pla ni ra na je i

tri la te ral na ve ̀ ba, na ko -

joj }e u~e stvo va ti Sr bi ja, Bu -

gar ska i Ru mu ni ja – is ta kao

je mi ni star [u ta no vac.

Srp ski sa ni tet ski tim u â du

Od go va ra ju }i na no vi nar sko pi ta we o u~e {}u pri pad ni ka Voj ske Sr -

bi je u mi rov noj mi si ji u â du, mi ni star [u ta no vac re kao je da je Vla da

Sr bi je do ne la od lu ku o u~e stvo va wu na {eg sa ni tet skog ti ma u mi rov noj

ope ra ci ji u toj ze mqi. Tim }e bro ja ti se dam me di cin skih stru~ wa ka, a bi -

}e upu }en u mi si ju po sle od lu ke Na rod ne skup {ti ne.

– @elim da na gla sim da je re~ o mi rov noj mi si ji Uje di we nih na ci ja, u

ko joj se, u voj nom de lu, an ga ̀ u je 36 ze ma qa, a u ci vil nom, od no sno po li cij -

skom de lu, 20 ze ma qa, me |u ko ji ma su i Ru si ja i SAD, Au stri ja, Fran cu ska,

ali i mno ge ze mqe Evro pe i Afri ke. Sma tra mo da je neo p hod no da Voj ska

Sr bi je u~e stvu je u ta kvoj mi rov noj ope ra ci ji, ima ju }i u vi du da je to jed na

od we nih de fi ni sa nih mi si ja. Pod se }am da je Vla da, u vre me pre mi je ra

Vo ji sla va Ko {tu ni ce 2006. go di ne, do ne la od lu ku i o u~e {}u na {eg me di -

cin skog ti ma od 28 ~la no va u mi si ji u Av ga ni sta nu, u sa sta vu nor ve {kog

kon ti ngen ta. Ta kva od lu ka ni je re a li zo va na zbog pro me ne po li ti ke Vla de u

to vre me.

Ovo ga pu ta }e pri pad ni ci na {e voj ske ta ko |e bi ti u sa sta vu nor ve -

{kih sna ga, {to je ste na {a mo ral na oba ve za, jer smo za jed ni~ ki iz ve li

mno go broj ne tre nin ge i pri pre me, a od Nor ve ̀ a na smo do bi li i bol ni cu,

ko ja vre di oko mi li on do la ra. Mno ge voj ske sve ta is ka za le su in te re so va -

we da pri pad ni ci Voj ske Sr bi je u~e stvu ju u mi rov nim mi si ja ma, po seb no

we ni sa ni tet ski ti mo vi, {to go vo ri o po ve re wu ko je nam uka zu ju. Uve ren

sam da }e mo akre di ta ci jom Voj no me di cin ske aka de mi je i for mi ra wem Voj -

nog uni ver zi te ta raz vi ti po seb nu stru ku le ka ra ko ji }e se ba vi ti voj nim

zdrav stvom i ko ji }e ima ti i zna wa i mo gu} no sti da u~e stvu ju u mi rov nim

ope ra ci ja ma, {to u bu du} no sti mo ̀ e bi ti brend Sr bi je van we nih gra ni ca.

Voj ska Sr bi je je jo{ uvek ne do voq no is ko ri {}en spoq no po li ti~ ki

po ten ci jal na {e ze mqe. Mo ra mo vi {e u~e stvo va ti u mi rov nim ope ra ci ja -

ma uko li ko è li mo da po dig ne mo ugled Sr bi je u ino stran stvu. Je dan od sa -

dr ̀ a ja mo ̀ e bi ti upra vo na{ voj ni sa ni tet. U pro te klim ra to vi ma na pro -

sto ru biv {e Ju go sla vi je po tvr di li smo da ima mo ve o ma stru~ ne qu de, ko ji

za dat ke mo gu iz vo di ti u naj te ̀ im okol no sti ma. Na {e u~e {}e sva ka ko za vi -

si od po tre ba, a u sve tu da nas po sto ji vi {e de sti na ci ja gde se na{ si stem

od bra ne mo ̀ e an ga ̀ o va ti i do pri ne ti mi ru i sta bil no sti u sve tu – za kqu -

~io je mi ni star [u ta no vac.

8 15. maj 2009.

[u ta no vac agen ci ji Be ta na kon sa stan ka sa pred sed ni kom Tur ske

Ab du la hom Gu lom i oce nio da se ra di „o do brom sig na lu” iz te

ze mqe.

On je oce nio da je pi ta we Ko so va pro blem ko ji dve ze mqe

tre nut no ne mo gu da re {e, ali da to ne zna ~i da zva ni~ ni ci ne tre -

ba da re {a va ju dru ge pro ble me na do bro bit gra |a na dve ze mqe.

Mi ni star [u ta no vac po ~eo je 12. ma ja dvo dnev nu po se tu An -

ka ri raz go vo rom sa mi ni strom od bra ne Tur ske Meh me tom Vex di -

jem Go nu lom, sa ko jim je pot pi sao Spo ra zum o za {ti ti po ver qi vih

in for ma ci ja i ma te ri ja la u obla sti voj ne in du stri je.

Na kon sve ~a no sti pot pi si va wa Spo ra zu ma u Mi ni star stvu

od bra ne Tur ske, [u ta no vac je iz ja vio da o~e ku je da }e sa rad wa dve

ze mqe u obla sti voj ne in du stri je bi ti po dig nu ta na vi {i ni vo i da

}e od no si dve voj ske i dva mi ni star stva bi ti stub do brih od no sa

Sr bi je i Tur ske.

Pre ma we go voj oce ni, po sto ji pro stor za una pre |e we sa rad -

we mi ni star sta va od bra ne Sr bi je i Tur ske u voj nom {kol stvu i

zdrav stvu, {to bi tre ba lo da omo gu }i i stra te {ko part ner stvo i

in sti tu ci o nal no ja ~a we sa rad we dve ze mqe.

„Ko li ko god da Sr bi ja i Tur ska ima ju svo je spe ci fi~ no sti, te

ze mqe ima ju iste pro ble me. Ube |en sam da ih mo ̀ e mo re {a va ti

kroz sa rad wu, a sa na {e stra ne po sto ji sprem nost za ta kvu sa rad -

wu”, re kao je [u ta no vac i oce nio da }e se pr vi re zul ta ti pot pi -

sa nog spo ra zu ma vi de ti ve} sle de }e go di ne.

Mi ni star od bra ne Tur ske oce nio je da }e pot pi si va wem Spo -

ra zu ma bi ti omo gu }e na za {ti ta po ver qi vih in for ma ci ja voj no-in -

du strij ske sa rad we dve ze mqe. Go nul je oce nio da Sr bi ja i Tur ska,

osim isto rij skih ve za, ima ju i ja ke eko nom ske i kul tur ne od no se.

„Ia ko Tur ska ne ma za jed ni~ ku gra ni cu sa Sr bi jom, mi na tu

ze mqu gle da mo kao na su se da, i obe ru~ ke pri hva ta mo sa rad wu. Za -

To kom dvo dnev ne po se te An ka ri

i raz go vo ra sa naj vi {im tur skim

zva ni~ ni ci ma, mi ni star [u ta no vac

iz ra zio je o~e ki va we da }e sa rad wa

dve ze mqe u obla sti voj ne in du stri je

bi ti po dig nu ta na vi {i ni vo i da }e

od no si dve voj ske i dva mi ni star stva bi ti

stub do brih od no sa Sr bi je i Tur ske

M

Mo gu} no sti

za jo{ bo qu

sa rad wu

M i n i s t a r o d b r a n e D r a g a n [ u t a n o v a c u p o s e t i T u r s k o j

i ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac iz ja vio je da je pri zna -

we jed no stra no pro gla {e ne ne za vi sno sti Ko so va i Me to hi je

je dan od naj ve }ih pro ble ma ko ji uti ~e na od no se iz me |u Tur -

ske i Sr bi je.

„S dru ge stra ne, Tur ska ni je pod ne la pod ne sak Me |u na rod -

nom su du prav de ~i me je po ka za la do bru na me ru da da qe ne ugro -

à va in te re se Sr bi je, od no sno da ne uti ~e na rad su da”, re kao je

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac

sa pred sed ni kom Tur ske Ab du la hom Gu lom

9

la ̀ e mo se da ta sa rad wa, osim na bi la te ral nom ni vou, bu de una -

pre |e na i u me |u na rod nim in sti tu ci ja ma”, re kao je Go nul.

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac po zvao je, na kra ju

sve ~a no sti, svog tur skog ko le gu da po se ti Sr bi ju u sep tem bru.

Po sle raz go vo ra u Mi ni star stvu od bra ne Tur ske, [u ta no -

vac je po lo ̀ io ve nac na ma u zo lej Ke mal-pa {e Ata tur ka i ob i {ao

Voj nu aka de mi ju.

Dru gog da na po se te, mi ni star od bra ne Sr bi je sa stao se sa

na ~el ni kom Ge ne ral {ta ba tur ske voj ske Il ke rom Ba{ bu gom. Na -

kon raz go vo ra [u ta no vac je oce nio da po sto ji obo stra no raz u -

me va we za po ve zi va we dve dr ̀ a ve u obla sti od bra ne i kao mo gu -

}e za jed ni~ ke pro jek te po me nuo kon ver zi ju ae ro dro ma La |ev ci.

„To bi bi lo vi {e ne go do bro jer ve li ki broj gra |a na Sr bi je,

po re klom iz San xa ka, pu tu je sva ko dnev no iz Pri {ti ne u Is tan bul

i An ka ru”, re kao je [u ta no vac i do dao da po sto ji sna ̀ no in te re -

so va we za sa rad wu u obla sti od bram be ne in du stri je.

Mi ni star je re kao da po sto ji in te re so va we Tur ske za pro -

jek te raz vi ja ne u Voj no teh ni~ kom in sti tu tu u Be o gra du po put ten -

kov skih mo to ra, avi o na za obu ku ili ba ru ta ko ji se pro iz vo di u

Lu ~a ni ma.

„Ube |e ni smo da }e se ne ki od tih pla no va re a li zo va ti i da

}e mo ve} sle de }e go di ne ima ti kon kret ne re zul ta te”, re kao je on.

[u ta no vac je re kao da }e ove go di ne pred sed nik Tur ske Gul

po se ti ti Sr bi ju, a da }e i na ~el nik Ge ne ral {ta ba Ba{ bug u~e -

stvo va ti na sa stan ku 12 na ~el ni ka ge ne ral {ta bo va ko ji }e bi ti

odr ̀ an u Be o gra du.

Po se tu Tur skoj mi ni star [u ta no vac za vr {io je obi la skom

Ko man de spe ci jal nih sna ga.

Be ta

D

Dr ̀ av ni se kre tar Spa so je vi}

u po se ti Au stri ji i se di {tu Oebsa

In ten zi vi ra we

re gi o nal ne

sa rad we

e le ga ci ja Mi ni star stva od bra ne, sa dr ̀ av nim se kre ta rom

Du {a nom Spa so je vi }em na ~e lu, po se ti la je 5. ma ja Re pu -

bli ku Au stri ju i se di {te Oebsa u Be ~u.

Na sa stan ku sa na ~el ni kom Sek to ra za bez bed no snu po li -

ti ku Mi ni star stva od bra ne Au stri je ge ne ral-ma jo rom Jo ha nom

Pu he rom sa za do voq stvom je re ~e no da je sa rad wa u obla sti od -

bra ne u kon stant nom uspo nu i raz mo tre ne su mo gu} no sti we nog

da qeg una pre |e wa. Za kqu ~e no je da po sto ji pro stor za in ten zi -

vi ra we voj noeko nom ske sa rad we, raz me we na su is ku stva

ste~ena tokom an ga ̀ o va wa u mi rov nim mi si ja ma i raz ma tra na

pi ta wa ve za na za Evrop sku bez bed no snu i od bram be nu po li ti ku.

Po seb no je is ta k nut zna ~aj pred sto je }e po se te mi ni stra od -

bra ne Dra ga na [u ta nov ca Re pu bli ci Au stri ji i na ~el ni ka Ge -

ne ral {ta ba Voj ske Au stri je ge ne ra la En ta he ra Re pu bli ci Sr -

bi ji, {to je po tvr da od li~ ne sa rad we i do brih od no sa dva mi -

ni star stva i na sta vak kon ti nu i te ta su sre ta na vi so kom ni vou u

po sled wih ne ko li ko go di na.

Dr ̀ av ni se kre tar Spa so je vi} sa stao se i sa ge ne ral nim se -

kre ta rom Oebsa Mar kom Pe ri nom de Bri {an bo om. Spa so je vi} je

is ta kao da Sr bi ja, kao po u zdan i kre di bi lan part ner, is pu wa va

sve oba ve ze iz do ku -

me na ta, ugo vo ra i

spo ra zu ma o kon -

tro li na o ru ̀ a wa i

ta ko zna ~aj no do -

pri no si re gi o nal noj

sta bil no sti. Mi ni -

star stvo od bra ne i

Mi si ja Oebsa u Sr -

bi ji ima ju raz vi je nu

sa rad wu, ko ja se od -

vi ja u vidu re a li za -

ci je pro je ka ta ve za -

nih za re for mu si -

ste ma od bra ne.

Go vo re }i o be -

z be d no sno-po li ti~ -

koj si tu a ci ji u re gi -

o nu, Spa so je vi} je

iz neo sta vo ve dr ̀ av ne po li ti ke o si tu a ci ji na Ko so vu i Me to hi ji.

Po seb no je na gla sio da Mi si ja Oebsa na KiM (OMIK) tre ba da

na sta vi da de lu je u skla du sa man da tom ko ji pro iz la zi iz re zo lu -

ci je SB UN 1244 i da je za ne al ban sko sta nov ni {tvo i in ter no

ra se qe na li ca iz u zet no va ̀ no da se na te ri to ri ji ju ̀ ne srp ske

po kra ji ne stvo re uslo vi u ko ji ma se po {tu ju stan dar di Oebsa.

U raz go vo ri ma sa pred sed ni kom od bo ra za bez bed nost

Par la men ta Au stri je Pe te rom Fih ten ba u e rom i po li ti~ kim di -

rek to rom u Mi ni star stvu spoq nih po slo va [te fa nom Le ne om

po stig nut je vi sok ste pen sa gla sno sti o neo p hod no sti in ten zi vi -

ra wa re gi o nal ne sa rad we u obla sti od bra ne i {to br ̀ e re a -

li za ci je ak tiv no sti ko je pred sto je Sr bi ji na we nom pu tu evrop -

skih in te gra ci ja, u ~e mu na{a zemqa ima pot pu nu po dr {ku Re pu -

bli ke Au stri je.

P

15. maj 2009.

o ~et kom ju na u Be o gra du se odr ̀ a va ̂ e tvr ti me |u na rod ni sa jam

na o ru ̀ a wa i voj ne opre me – Part ner 2009, ~i ji je po kro vi teq

Mi ni star stvo od bra ne Re pu bli ke Sr bi je, su or ga ni za tor Jav no

pred u ze }e Ju go im port – SDPR, a re a li za tor Be o grad ski sa jam.

Ma ni fe sta ci ja }e, po red usta no va si ste ma od bra ne i fa bri ka

do ma }e od bram be ne in du stri je, oku pi ti ve li ki broj iz la ga ~a

iz ze mqe i ino stran stva ko je po slu ju u toj obla sti.

Upra va za od bram be ne teh no lo gi je Sek to ra za ma te ri jal ne

re sur se Mi ni star stva od bra ne, nad le ̀ na za is tra ̀ i va we, raz -

voj, pro iz vod wu, mo der ni za ci ju i re mont na o ru ̀ a wa i voj ne opre -

me, pre zen to va }e pro jek te i pro iz vo de ko je je raz vi ja la pro te kle

go di ne. Upra va se ba vi i stan dar di za ci jom, voj nom kon tro lom kva -

li te ta i me tro lo {kom de lat no {}u. Tre ba po me nu ti da su u we nom

sa sta vu Voj no teh ni~ ki in sti tut i re mont ni za vo di, ali na ve zi, ka -

ko se to voj ni~ kom ter mi no lo gi jom ka ̀ e, i fa bri ke od bram be ne

in du stri je Sr bi je.

O kon cep ci ji saj ma Part ner, we go vom zna ~a ju i per spek ti vi,

ali i svo je vr snoj fi lo zo fi ji raz vo ja, pro jek to va wu i pro iz vod wi

na o ru ̀ a wa i voj ne opre me u na {oj ze mqi, raz go va ra li smo sa na -

~el ni kom Upra ve bri gad nim ge ne ra lom doc. dr Dan kom Jo va no vi }em.

� Part ner pred sta vqa re zul tat du go go di {weg ra da vi {e

usta no va Mi ni star stva od bra ne, naj pre Upra ve za od bram -

be ne teh no lo gi je. To je pri li ka da na {oj, ali i ino stra noj

jav no sti pri ka ̀ e mo sred stva ko ja se mo gu uve sti u na o ru ̀ a -

we i voj nu opre mu Voj ske Sr bi je, da po ja sni mo per spek ti ve

is tra ̀ i va wa, te is tak ne mo zna ~aj si ner gi je na u~ no i stra -

ì va~ kog ra da i ba zne na u ke, raz vo ja i pro iz vod we.

– Ve ru je mo da ono {to tre ba srp skoj voj ci mo ra bi ti pri o ri -

tet u na {em ra du. Upra va tre ba da is po {tu je is tra ̀ i va wa, raz -

voj, pro iz vod wu, stan dar di za ci ju, me tro lo {ku de lat nost i voj nu

kon tro lu kva li te ta. S ob zi rom na to da ima mo po pri li~ ne re zer -

ve, zbog sma wi va wa Voj ske, è li mo da osa vre me ni mo po sto je }a

sred stva, pra ti mo teh no lo {ki na pre dak, ali i raz vi je mo no ve pro -

iz vo de, ta ko da Voj ska Sr bi je bu de po pu we na naj sa vre me ni jom bor -

be nom opre mom.

Da bi smo odr ̀ a li rat ne ka pa ci te te pro iz vod we, pod sti ~e mo

iz vo zne po slo ve od bram be ne in du stri je Sr bi je, jer su tre nut ne po -

tre be Voj ske ma le, {to ne zna ~i da ne }e bi ti ve }e u bu du} no sti. To

ra di mo or ga ni zo va no, ukqu ~u ju }i raz li ~i te dr ̀ av ne in sti tu ci je,

po seb no Mi ni star stvo od bra ne sa po sto je }im re sur si ma. Nad le ̀ ni

u Mi ni star stvu na sto je da pri ja teq skim ze mqa ma, ali i oni ma ko ji

sma tra ju da su na {i pro iz vo di na o ru ̀ a wa i voj ne opre me do brog

kva li te ta, pri ka ̀ u i po nu de sa rad wu.

Sva ko dnev no ko ri sti mo mi nu li rad pret hod nih ge ne ra ci ja, ko -

je su stvo ri le pred u slo ve da ima mo kre di bi li tet, ka da je re~ o kva -

li te tu na {ih pro iz vo da. Na taj na ~in na sta vqa mo po slo ve ko je su

za po ~e li pret hod ni ci, na sto je }i da bu de mo ko ri sni i po slu je mo tr -

ì {no.

Sve sni smo i ~i we ni ce da je, ako ne ma pro iz vod we, dr ̀ av ni

bu xet u pro ble mu, po seb no pro iz vod wa ko ja ima iz vo znu ori jen ta ci -

ju. S raz vo jem no vog na o ru ̀ a wa i voj ne opre me tre ba, naj pre, da do -

|e mo do naj bo qih sred sta va za na {u voj sku. Po tom mo ra mo sa ~u va ti

rat ne ka pa ci te te ze mqe. Da bi smo u to me uspe li, od bram be noj in du -

stri ji Sr bi je tre ba da obez be di mo do voq no iz vo znih po slo va.

10

B r i g a d n i g e n e r a l D a n k o J o

Ako raz ma tra mo fi lo zo fi ju

pro iz vod we na o ru ̀ a wa i

voj ne opre me u Sr bi ji, tre ba

zna ti da ne ma pro iz vod we bez

fun da men tal nih is tra ̀ i va wa,

ba zne na u ke, raz vo ja i in te gra ci je

raz li ~i tih pri vred nih gra na.

Ne po sto ji ni jed no sred stvo

ko je se mo ̀ e svr sta ti sa mo

u jed nu pri vred nu oblast.

Sto ga je za kva li tet neo p hod na

in te gra ci ja re sur sa, po naj pre

onih ko ji ma ras po la ̀ e si stem

od bra ne. Pre po zna li smo

mo gu} no sti Voj no teh ni~ kog

in sti tu ta, we go vih la bo ra to ri ja,

od ko jih po je di ne po sto je

sa mo na ne ko li ko me sta u sve tu.

Ume}e in

11

Ako raz ma tra mo fi lo zo fi ju pro iz vod we na o ru ̀ a wa i voj ne

opre me u Sr bi ji, tre ba da zna mo da we ne ma bez fun da men tal nih

is tra ̀ i va wa, raz vo ja i in te gra ci je raz li ~i tih pri vred nih gra na.

Ne po sto ji ni je dan pro iz vod na o ru ̀ a wa i voj ne opre me ko ji se mo ̀ e

raz vr sta ti sa mo u jed nu pri vred nu oblast. Sto ga je neo p hod na in te -

gra ci ja raz li ~i tih re sur sa.

� [ta to, za pra vo, zna ~i?

– Na {a is ku stva su ta kva da smo u pret hod nom pe ri o du bi li

eks per ti za in te gra ci ju naj bo qih kom po ne na ta na o ru ̀ a wa i voj ne

opre me Is to ka i Za pa da. Da nas teh no lo {ki za o sta je mo za mno gim

ze mqa ma sve ta, jer smo s ras pa dom biv {e Ju go sla vi je i sma wi va -

wem tr ̀ i {ta iz gu bi li po je di ne teh no lo gi je. Pri me nom no vog kon -

cep ta – mo du la sit nih kom po ne na ta – mo ̀ e mo uspe {no in te gri sa ti

sa vre me ne plat for me, od no sno spo ji ti zna wa i kom po nen te, ko je su

nam za raz voj sku pe, a po sto je na ino stra nom tr ̀ i {tu.

Sa vre me na plat for ma pod ra zu me va uni ver zal nost na boj nom

po qu, do voq nu pro boj nu mo}, ukqu ~i va we u ko mand no-in for ma ci -

o ni si stem i upo tre bu sred sta va sa {to ma we qu di, ko ji se iz la ̀ u

bor be nim ri zi ci ma. Dru gim re ~i ma, to zna ~i da è li mo da ima mo

plat for me ko je }e na znak zvu ko me tri je, od go va ra ju }eg sen zo ra na

te ri to ri ji, po au to ma ti zmu po kre nu ti i usme ri ti bor be ne ce vi ta -

mo gde nas o~e ku je opa snost. Ta kve uni ver zal ne plat for me po god -

ne su i za {i re aspek te od voj nih – za {ti tu gra ni ca, bor bu pro tiv

te ro ri zma i or ga ni zo va nog kri mi na la, spre ~a va we tr go vi ne

oru` jem, be lim ro bqem, ali i za po mo} ci vil nom sta nov ni {tvu u

slu ~a ju raz li ~i tih ha va ri ja. Na taj na ~in re a li zu ju se sve tri mi -

si je Voj ske Sr bi je, na ro ~i to od bra na ze mqe, a osta le u ono li ko

ko li ko to dr ̀ a va zah te va.

� Ima li si stem od bra ne za to od go va ra ju }e ka drov ske

po ten ci ja le, do voq no zna wa i, na rav no, fi nan sij skih

sred sta va?

– Za sa da ima mo kri ti~ nu ma su qu di, u smi slu ka drov skih po -

ten ci ja la, bez ob zi ra na to {to smo u bli ̀ oj pro {lo sti ima li li -

ne ar ni ot pust stru~ wa ka. Pre ko no }i ot pu {te no je, na pri mer,

oko 500 pri pad ni ka Voj no teh ni~ kog in sti tu ta. Te {ko }u je pred sta -

vqa lo i pod mla |i va we ka dra. Su o ~a va li smo se i sa pro ble mi ma

pod fi nan si ra wa po je di nih pro je ka ta, sa ne ra zu me va wem nad le -

`nih ka da je re~ o is tra ̀ i va wi ma, ko ja su ~e sto ob u sta vqa na pred

sam kraj. Sre }om, pre va zi {li smo ta kve te {ko }e.

Pre po zna li smo kva li tet ko ji ima Voj no teh ni~ ki in sti tut, je -

din stven na ci o nal ni brend, in ter na ci o nal nog zna ~a ja, ko ji, uz pu -

no uva ̀ a va we sli~ nih in sti tu ci ja u Sr bi ji, ne ma sa ki me da se po -

re di. Po je di ne la bo ra to ri je ko je ima In sti tut po sto je sa mo na

ne ko li ko me sta u sve tu – ae ro tu nel za is pi ti va we pod zvu~ ne i nad -

zvu~ ne br zi ne ra ke ta i avi o na, na pri mer.

Va ̀ no je da smo u ra ni jem pe ri o du odr ̀ a li kon ti nu i tet {ko -

lo va wa ka dra i na Is to ku i na Za pa du, ali i na do ma }im fa kul te -

ti ma. Ta ko |e, da su po sto ja le do bre pro jekt ne struk tu re, ve li ki

pro jek ti, a na od go va ra ju }i na ~in fi nan si ra ni, i {to je imix Voj -

no teh ni~ kog in sti tu ta do veo do to ga da nam da nas do la ze mla di

stru~ wa ci, ko ji u we mu è le da ra de. Ma lo je in sti tu ci ja u dr ̀ a vi

ko je ima ju ta kvu per spek ti vu.

Da nas, ka da je Mi ni star stvo od bra ne u Vla di Re pu bli ke Sr -

bi je, po na {a mo se ona ko ka ko dr ̀ a va pla ni ra raz voj si ste ma od -

bra ne – ini ci ra mo no ve, ko ri sne stva ri za Voj sku i pri vre du uop -

{te, raz voj si ste ma od bra ne i bez bed nost ze mqe.

Tre nut no po sto je re al ne {an se da se mno go vi {e po slo va

ura di ne go ra ni je. Za to smo po ve }a va li raz voj ni fond, od no sno

iz dvo ji li vi {e fi nan sij skih sred sta va za po tre be pro je ka ta Voj -

no teh ni~ kog in sti tu ta. U 2009. odo bre no je sko ro ~e ti ri pu ta vi -

{e nov ca za tu na me nu ne go pro {le go di ne, jer sma tra mo da }e mo,

pro jek ti ma i go to vim pro iz vo di ma, ko ji tre ba da se uve du u na o ru -

à we i voj nu opre mu Voj ske Sr bi je, is pla ti ti i oprav da ti odo -

bre na sred stva.

� Ka ko Voj no teh ni~ ki in sti tut pla ni ra i raz vi ja is tra -

ì va~ ke pro jek te?

– Po sto je fun da men tal ni pro jek ti za sno va ni na fun da men -

tal noj na u ci, od no sno is tra ̀ i va~ ki za da ci. Oni su u nad le ̀ no sti

Upra ve za od bram be ne teh no lo gi je. Wi ma se po sta vqa te o rij ska

osno va za raz voj po je di nih sred sta va na o ru ̀ a wa i voj ne opre me.

Raz voj ni za da ci pred sta vqa ju spoj na {ih mo gu} no sti i zah te va Voj -

ske Sr bi je. Na osno vu to ga nad le ̀ ni u Upra vi od lu ~u ju {ta mo gu

re a li zo va ti. Tek on da se kon kret no sred stvo do vo di od funk ci o -

nal nog za dat ka do pro to ti pa, a po tom i do pro iz vod we. U to me se

i ogle da in te gra ci ja – is tra ̀ i va~ kih za da ta ka i na u ke, pla no va i

po tre ba, od no sno zna wa Voj no teh ni~ kog in sti tu ta, fa kul te ta i

osta lih in sti tu ta u ze mqi.

Osnov nu spo nu pred sta vqa stru ka. Ka da se za po~ ne raz voj,

in te gri {e se rad In sti tu ta sa pro iz vo |a ~i ma. Po tom se pra vi

funk ci o nal ni mo del, za tim pro to tip, ko ji se te sti ra, ka ko bi se

oce ni lo da li je po me nu to sred stvo ba{ ono ko je se tra ̀ i, na

osno vu tak ti~ ko-teh ni~ kih zah te va ko ri sni ka. Uko li ko se sred stvo

ve ri fi ku je, usva ja se nul ta se ri ja i za po ~i we we go va pro iz vod wa.

Ta da se u po sao ukqu ~i ju i fa bri ke od bram be ne in du stri je Sr bi je

i osta li pro iz vo |a ~i u ze mqi ili ino stran stvu. Ka da za po~ ne pro -

iz vod wa kre }e i teh no lo {ki raz voj – za po {qa va we i pod mla |i va -

we ka dra, in ve sti ra we u no va zna wa i opre mu. Ta ko se fi nan si ra

do ma }a pri vre da, a sma wu je bu xet ski de fi cit.

Po sto je i osta li funk ci o nal ni za da ci u ko je se ukqu ~u ju is -

tra ̀ i va ~i Voj no teh ni~ kog in sti tu ta – ka da je po treb no da raz re {e

po je di na teh ni~ ka pi ta wa i u si ste mu od bra ne i van we ga. Pri me -

ra ra di, do go di la se ha va ri ja ce vi na to pu. Od In sti tu ta se tra ̀ i

da u stru~ nom smi slu ob ja sni ka ko je do to ga do {lo. Tek on da se na

ba zi eks pert skih teh ni~ kih na la za po pra vqa si stem ili po de {a va

upo tre ba, ko ri {}e we ili odr ̀ a va we po je di nog sred stva ili se

za kqu ~u je da se ono mo ra una pre |i va ti, mo di fi ko va ti. Ta kva zna -

wa je di no mo ̀ e da pre do ~i In sti tut, jer po se du je od go va ra ju }e la -

bo ra to ri je, teh no lo gi je i, na rav no, ka dar.

Voj no teh ni~ ki in sti tut po ma ̀ e i u pro iz vod wi, od no sno, nad -

le ̀ an je za uvo |e we no vih teh no lo gi ja. To kom pro iz vod we ne ret ko

se ja vqa ju pro ble mi, teh no lo {ki, or ga ni za ci o ni, ko ji je us po ra va -

ju ili ko ~e. In sti tut ta da svo ju kon struk ci o nu do ku men ta ci ju ma te -

ri ja li zu je u pro iz vod wi. Ka ko se to ra di stan dar di za ci jom kva li -

te ta, u po sao se ukqu ~u je i voj na kon tro la kva li te ta, ko ja vred nu je

da li je ne {to ura |e no u skla du sa pred vi |e nim stan dar di ma. Ima -

mo ser ti fi ka te, jer nas je Akre di ta ci o no te lo Sr bi je ve ri fi ko -

va lo za kon tro lu kva li te ta. Taj po sao oba vqa Ode qe we za kon -

tro lu kva li te ta Upra ve.

v a n o v i } , n a ~ e l n i k U p r a v e z a o d b r a m b e n e t e h n o l o g i j e

te grisanog raz vo ja

15. maj 2009.12

ko |e, pri ka za ti svo je mo gu} no sti. Sa jam }e

pra ti ti i stru~ ni sku po vi, na ko ji ma }e se, na

mo de ran na ~in, pre zen to va ti ka ko se do go to -

vih pro iz vo da do la zi.

Va qa po me nu ti da }e na saj mu bi ti iz lo -

èn i ne dav no pro mo vi sa ni avi on la sta 95,

ko ji je re zul tat is tra ̀ i va wa Voj no teh ni~ kog

in sti tu ta, pre ma do ma }oj {ko li raz vo ja va zdu -

ho plo va. Pro iz vod wa je po ve re na Utvi iz Pan -

~e va. Si stem od bra ne, na taj na ~in, naj pre do -

bi ja kva li te tan i jef tin {kol ski avi on za po -

~et nu obu ku pi lo ta, za po tre be Voj ske Sr bi je,

a dr ̀ a va ~u va va zdu ho plov nu in du stri ju. Mi -

ni star stvo od bra ne po dr ̀ a va raz voj nu kom po -

nen tu i osta lih fir mi, ko je ima ju od go va ra ju }e

re sur se, kao {to je Ju go im port – SDPR. On }e

na saj mu, me |u osta lim pro iz vo di ma, pri ka za -

ti oklop no vo zi lo la zar.

Ja pan je ove go di ne pro iz veo no vi ro bot,

za sno van na {ko li, mo de lu i si ste mu ro bo ti ke

aka de mi ka Mi o mi ra Vu ko bra to vi }a, ko ji je

svo je vre me no ra dio u Voj no teh ni~ kom in sti tu -

tu. Na sto ja }e mo da odr ̀ i mo ta kav kon ti nu i tet,

ta ko {to }e mo pro jek to va ti zna wa i stru~ wa ke

u toj obla sti. Ka da je re~ o ro bo ti zo va noj

plat for mi ko ju }e na saj mu pri ka za ti Voj no teh ni~ ki in sti tut, to je -

ste po ku {aj da se go to vim pro iz vo dom, od no sno pro to ti pom, na ne ki

na ~in odu ̀ i mo i aka de mi ku Vu ko bra to vi }u, ali i da po ka ̀ e mo da

ta kve po slo ve mo ̀ e mo ura di ti sop stve nim re sur si ma i pa me }u, jer

su se ro bo ti zo va ni si ste mi kod nas go di na ma una zad raz vi ja li. To je

pr va ro bo ti zva na plat for ma na na {im pro sto ri ma i u re gi o nu, a

pred sta vqa no vi teh no lo {ki kva li tet.

* Ko ji su pla no vi Upra ve u na red nom pe ri o du?

– Ka da je re~ o vre me nu usvo ji }e mo no ve raz voj ne teh no lo gi je,

ko je bi tre ba lo da obez be de du go ro~ ni raz voj Voj ske, kao {to su ro -

bo ti zo va ne plat for me, raz li ~i ti elek tron ski si ste mi, sen zor ske

plat for me. Pla ni ra mo i mo der ni za ci ju po sto je }ih sred sta va, na -

ro ~i to ka da je re~ o po ve }a wu do me ta po je di ne mu ni ci je, una pre |e -

we ba ru ta i go ri va, {to pred sta vqa i po tre bu na {eg si ste ma od -

bra ne i pri me nu sa vre me nih svet skih teh no lo {kih to ko va. Voj no teh -

ni~ ki in sti tut }e, po sle Part ne ra 2009, na sta vi ti let na is pi ti va -

wa bes pi lot ne le te li ce ko ju raz vi ja. Na sta vi }e i is pi ti va wa la -

ser ski vo |e ne bom be, si ste ma zvu ko me tri je, te pri me nu tan dem-ku -

mu la tiv nih boj nih gla va na pro ti vo klop nim si ste mi ma, ko je su, pr vi

put pro {le go di ne kod nas re a li zo va ne. Za vr {i }e i raz voj na is tra -

ì va wa po tka li bar ne mu ni ci je, ta~ ni je teh no lo gi ju iz ra de je zgra

po tka li bar nog pro jek ti la, ko ji na ba zi ki ne ti~ ke ener gi je uni {ta va

oklop na sred stva. �Vla di mir PO ̂ U^

Sni mio Ne ma wa SU BO TI]

intervju

� Ka da je re~ o pro iz vo di ma na {e od -

bram be ne in du stri je, ko li ko oni za -

do vo qa va ju naj vi {e svet ske stan dar -

de kva li te ta?

– Da bi se kom ple tan pro ces pro iz vod we

na o ru ̀ a wa i voj ne opre me uspe {no za o kru -

ìo, pri me wu je se od go va ra ju }a stan dar di za -

ci ja. Mi ima mo oko 10.000 raz li ~i tih stan -

dar da i teh ni~ kih pre po ru ka, neo p hod nih da se

pro iz vod wa uspe {no od vi ja. Na osno vu tih

stan dar da kon tro li {u se pro iz vo di. Na {i

stan dar di, u ve li koj me ri, pre va zi la ze stan -

dar de Na toa, jer je Ali jan sa zah te ve pra vi la

na osno vu eko nom skih mo gu} no sti, a mi smo ih

za sni va li na kva li te tu, po tre bi da nam voj nik

bu de opre mqen naj kva li tet ni jom opre mom.

Po ka za lo se u prak si da su na {i pro iz -

vo di, na pra vqe ni pre ma do ma }im stan dar di -

ma, ve o ma do bri – au to mat ska pu {ka, na pri -

mer, tenk M-84, broj ni mi no ba ca ~i, jer smo in -

te gri sa li zna wa i stan dar de Is to ka i Za pa da.

Pr vi kva li tet ko ji se u biv {oj SFRJ i JNA po -

ja vio je ste voj na kon tro la kva li te ta, ka da se o

to me ma lo pri ~a lo i u Evro pi. Taj seg ment raz -

vio je i da na {wu kon tro lu kva li te ta u Sr bi ji.

Pre po zna li smo po tre bu da se u fa bri ke po -

no vo vra te voj ni kon tro lo ri, kom pe tent ni i

ospo so bqe ni za te po slo ve.

Ka da se na pra vi go tov pro iz vod na o ru -

à wa i voj ne opre me, on se upu }u je na ve ri fi -

ka ci ju u Teh ni~ ki opit ni cen tar Voj ske Sr bi je,

ko ji pro ve ra va ko li ko pro iz vod od go va ra tra -

è nim tak ti~ ko-teh ni~ kim ka rak te ri sti ka ma.

Upra va ne uti ~e na na la ze voj ne kon tro le kva -

li te ta i Opit nog cen tra, oni ra de pre ma de -

fi ni sa nim pro pi si ma, au to nom no.

� Da bi se do {lo do go to vog pro iz vo -

da, mo ra se pri me ni ti fun da men tal -

na na u ka, ali i raz vi ja ti. [ta u tom

smi slu pred u zi ma Upra va za od bram -

be ne teh no lo gi je?

– Da bi se na u ka i go tov pro iz vod su sre li, or ga ni zu je mo broj ne

na u~ ne sku po ve, {to je trend i u sve tu. To kom 2007. go di ne osmi -

{qen je Sim po zi jum od bram be nih teh no lo gi ja – OTEH, ko ji je ta da

bio naj ve }i na u~ ni skup u Sr bi ji. Pre zen to va no je vi {e od 300 ra -

do va iz raz li ~i tih na u~ nih obla sti. Na sli~ nim sku po vi ma pri ka zu -

je mo ono {to smo u od re |e nom vre me nu ura di li, ali i na ino stra -

nim saj mo vi ma na o ru ̀ a wa i voj ne opre me. Ta kav si stem ski pri stup

po ka zao se ko ri snim.

Na pred sto je }em saj mu ima }e mo pri li ku da pri ka ̀ e mo mno go

vi {e sred sta va i pro je ka ta ko je smo raz vi ja li, ali i da sa gle da mo

do me te fa bri ka iz ino stran stva.

Do ma }e pro iz vo |a ~e, {est fa bri ka od bram be ne in du stri je,

na saj mu }e ob je di ni ti Ju go im port. Bi }e pri ka za na mu ni ci ja Pr vog

par ti za na, mi no ba ca~ ki ra ket ni pro gram Kru {i ka iz Va qe va, ba -

ru ti Mi la na Bla go je vi }a iz Lu ~a na, za tim eks plo zi vi Pr ve iskre,

na o ru ̀ a we Za sta ve – oru` ja i ar ti qe rij ski i PVO pro iz vo di Slo -

bo de iz â~ ka. Na ~in na ko ji odr ̀ a va ju pro iz vo de, na o ru ̀ a we i

opre mu de mon stri ra }e re mont ni za vo di Mo ma Sta noj lo vi}, â ~ak i

Kra gu je vac. Uz to }e se po ja vi ti i na {i sa rad ni ci, po put Re mont nog

za vo da Orao, Utve iz Pan ~e va, ali i in sti tu ci je ko je ima ju do zvo lu

za pro iz vod wu opre me, fa kul te ti i is tra ̀ i va~ ke la bo ra to ri je.

O~e ku je se do la zak pred stav ni ka fa bri ka na o ru ̀ a wa i voj ne

opre me iz Iz ra e la, Fran cu ske, Bu gar ske i Ru mu ni je, ko ji }e, ma hom,

iz lo ̀ i ti te le ko mu ni ka ci o nu opre mu. Do ma }a ma la pri vre da }e, ta -

Voj no teh ni~ ki in sti tut }e na

Part ne ru 2009, po red osta log, iz -

lo ̀ i ti sa mo hod nu ha u bi cu 122 mi -

li me tra SORA, mo de le mu ni ci je 122

mi li me tra po ve }a nog do me ta i 12,7

mi li me ta ra, snaj per ski me tak, ro -

bo ti zo va nu da qin ski upra vqa nu

plat for mu, ma qut ku sa no vim boj nim

gla va ma, avi on za po ~et nu obu ku pi -

lo ta la sta 95, mi ni bes pi lot nu le -

te li cu, za tim, pro ti vo klop ni ra ket -

ni si stem bum bar sa pro to ti pom

lan sir nog ure |a ja, prob ni ko mad

ra ke te va zduh–ze mqa sa TV gla vom za

sa mo na vo |e we – grom, ali i funk ci -

o nal ni mo del si ste ma za zvu ko me -

trij sko iz vi |a we, kom plet stre li -

{ne opre me sa ra dio upra vqa wem

– KORS, te la ser ski vo |e nu bom bu

kla se 250 ki lo gra ma sa fu ga snim

dej stvom na ci qu.

Pro jek ti

Ovo bi mo gao da bu de je dan pri li~ no sta ro vrem ski

tekst. Sva ko ga od nas dr ma ju ili pro hu ja le de ce -

ni je ili no stal gi ja. Naj ~e {}e i jed no i dru go, pod

uslo vom da „vi {a si la“ ni je uspe la da ob ri {e se }a wa.

Au tor ovo ga tek sta je „kla si ~ar”: slu ̀ io je svoj ofi cir -

ski rok i na Tri gla vu i bli zu \ev |e li je. I na Po kqu ki i

na Kri vo la ku. Po svim su ro vim za ko ni ma za na ta.

Od mah da bu de ja sno: ne mam ni {ta pro tiv ci vil -

nog oba vqa wa voj nog ro ka. Na pro tiv! Vi |am ne ke mla -

|e ko le ge iz me di ja ka ko slu ̀ e svu da po Be o gra du. Ra de

svoj po sao ili po ma ̀ u obo le li ma. Ili de ci sa po seb -

nim po tre ba ma.

Ne ki od wih su stal ni ~la no vi bi bli o te ke. Deo

ci vil ne voj ske raz me {ta re kvi zi te po te a tri ma u Be o -

gra du ili ta mo gde ih ima. Znam jed no ga ko ji je {ap ta~ u

po zo ri {tu, da kle su fler. Pre to ga bio sa rad nik ne ke

slu ̀ be ko ja ga je udo mi la u umet ni~ ko sve ti li {te ka ko

bi ostao pri kon di ci ji. Uglav nom su svi za do voq ni: i

otax bi na i voj ska u ci vi lu. Ra do ide Sr bin u voj ni ke,

ali ne mo ra ba{ uvek da se ko sti mi ra.

Kad su ono bi le po pla ve pre dve go di ne, be o grad -

ski ci vil ni voj ni ci po ka za li su se kao qu bi te qi mut ne

Sa ve i Du na va. To im je bi la pr va vo de na mo bi li za ci -

ja, na ko joj su se ba{ po ka za li. Vi de lo se da „ci vil ci“

ni su ni ka kvi me ku {ci, ne go da ume ju sa sti hi jom i da su

sr ~a ni ta man kao ko le ge ko je no se uni for me. Kad se

vo da po vu kla, po vu kli se i oni

U jed nom gra du na oba li Za pad ne Mo ra ve, pro -

{le je se ni je do ma }in ska po ro di ca or ga ni zo va la is -

pra }aj re gru ta u voj sku. Igrom slu ~a ja sam se za te kao

ta mo kao zva ni ca, jer je po no sni otac sta sa log bra ni -

o ca otax bi ne moj drug iz kla se Voj ne aka de mi je, te mi

pra vo vre me no po slao uku sno di zaj ni ra nu po ziv ni cu,

sve sa pro gra mom, ko ji se uglav nom sa sto jao od tra di -

ci o nal nog pa gan skog he do ni zma. A to }e re }i tro {i po -

nu |e no dok ne pad ne{ pod astal. [to je ovaj au tor,

ipak, ne kim slu ~a jem uspeo da iz beg ne.

Sve bi lo ka ko do li ku je: po koq pra si }a i jag wa di,

pri sut na uà i {i ra rod bi na, kom {i luk. Tru ba ~i,

har mo ni ka {i, ta pan xi je, dve pe va ~i ce. Ci ster ne

ra ki je i pi va, {a tre, ci ju ka we i op {te na rod no ve se qe.

E sad, usred ve li kog bro ja go sti ju, moj kla sni drug

ni je sti gao da mi po klo ni pa ̀ we ko li ko je mo ̀ da è -

leo, ali smo ipak sti gli da po pri ~a mo mi nut-dva. Na

pi ta we gde }e ma li da slu ̀ i svo je, voj ni pro fe si o na -

lac u pen zi ji re ~e: „Sra mo ta me, kla so, da ti ka ̀ em.

Kri jem od ovih go sti ju, la ̀ em na sve stra ne da ide u

ar ti qe ri ju. Evo, ve} vi {e od de set pu ta pe va li ovi

Je re mi ja pa li to pa i Ja sam ja Je re mi ja. Na ru ~u jem i

ja, jad nik, {ta da ra dim. Vi deo si po so ba ma, svi na -

{i pre ci bi li br ka ti re do vi, ka pla ri i pod na red ni -

ci. Ne mam vi {e me sta gde da ih oka ~im. A ovaj ma -

li...“

„[ta ovaj ma li?“

„Ovaj ma li mo ̀ e ko wu rep da i{ ~u pa, bi ka da

oba li. Jak je kao vo li na, ni je glup. Na pro tiv! Ali, ka -

kva ar ti qe ri ja, braj ko, taj ti za oru` je ma ri kao ba ba

za skok udaq“.

„Pa, gde ide?“

„U Be o grad. Ci vil no slu ̀ e we. U sta ra~ ki dom.

Moj sin ni je ar ti qe rac, ne go sta ra~ ki do mac. Ako bih

to ka zao go sti ma, raz i {li bi se od mah uz mo ju ne vi |e -

nu bru ku i se ir. Ka kav Je re mi ja, ka kvi ba kra ~i!“

Ni sam uspeo da ute {im do ma }i na. Ni je vre de la

opa ska da i star ci ma tre ba po mo }i. Pa ma kar to bio

i ci vil ni voj nik, ras po re |en me |u sta ra~ ku po pu la ci -

ju, re ci mo na Be ̀ a ni ji.

De se tak da na po sle is pra }a ja, „ma li“ svr nuo na

vi kend, bez uni for me, ja ka ko, a svet ko ji se ono mad ko -

lek tiv no ras pi {to qio i go stio na is prat ni ci, pro neo

gla so ve da su re gru ta ot pu sti li, jer je „ma lo na svo ju

ru ku, ~uk nut, ~u dan i sa mo tan“.

To je na te ra lo bri ̀ nog oca da se is po ve di rod bi ni

i pri ja te qi ma, uz adut da „ma li“ za oru` je i~ ne ma ri i

da ni je hteo ni da ope pe li ni ti da vi di pu {ku ili bi lo {ta

{to na wu li ~i. Te je ci vi li zo vao svoj mi li tar ni rok. Ta -

ko je bi lo, jer je ta ko mo ra lo da bu de.

„Ako, ako!“ – ~u lo se mi {qe we ~ar {ij skog kon zi -

li ju ma. „Sa mo ne ka je ma li ìv i zdrav!“

Ka sni je se ~u lo da je voj nik u ci vi lu, ko ga je kao

je di ni ca za pao dom za vre me {ne gra |a ne, po ka zao za -

vid ne kva li te te. Bio je uzo ran, pa ̀ qiv, do bar sa rad -

nik stru~ nom oso bqu, omi qen me |u osta re lim ì te qi -

ma. Pri me ran voj nik u sta ra~ kom ob jek tu.

U ku }u je sti gla za hval ni ca, ko ju je do ma }in, po sle

du ̀ e tak ti~ ko-teh ni~ ke ana li ze ura mio, i oka ~io po red

svih onih sli ka i me da qa ko je su ~u kun de do vi i wi ho vi

po tom ci do ne li iz bes ko na~ noh srp skih ra to va.

Jo{ se se }am de di nih pri ~a, ~i ji je ka drov ski rok

tra jao osam go di na i ko ji me sec vi {e, ra ~u na ju }i

opo ra vak u Pa ri zu. Kad sam bio de te, mo bi li sa li

su stri ~e ve za od bra nu Tr sta. Na jed nom ka mi o nu je bi -

la po dig nu ta ce ra da, a re zer vi sti iz oko li ne Ni {a i

Alek sin ca su pe va li: „Mi ne }e mo Tr sta da ti, za Trst

}e mo ra to va ti!“ A u na stav ku jo{: „Trst Go ri ca i Ri je -

ka, bi }e ze mqa pro le ter ska”. Kao uo sta lom i Ame ri ka

i En gle ska, u na stav ku iste umo tvo ri ne.

Kad smo od bra ni li Trst, voj ni rok je tra jao dve go -

di ne u kop ne noj voj sci, a tri u mor na ri ci. Re gru ti su slu -

ì li {to je mo gu }e da qe od ku }e. Do la zak voj ni ka na od -

su stvo, to je bi lo pra vo ~u do i do ga |a lo se sa mo jed nom.

Ka sni je se sma wi lo i skra ti lo sve. Dr ̀ a va vi {e

ni je bi la u sta wu da se odr ̀ a va od Tri gla va do \ev |e -

li je. Trst bra ne Ita li ja ni, uglav nom od bal kan skih

{ver ce ra. Do osam de se te obla ~i li smo se na Pon te

ro su. A mo gli smo da osvo ji mo Trst za Slo ven ce, sa mo

da je ne ko ote rao ju ̀ nu Sr bi ju u se ver ni rat.

Mno gi Sr bi vo le svo ju ze mqu, ia ko ne vo le oru` -

je. Te se dve ka te go ri je ne mo gu iz jed na ~a va ti, kao ni

qu bav pre ma otax bi ni i po gi bi ja za wu. To je mo ̀ da je -

dan od po u zda nih zna ko va da }e Sr bi ja uvek ima ti do -

voq no voj ni ka za tru pu, sa mo ako bu de slo bo de iz bo ra.

Do kaz mo ̀ e da bu de i ovo. U jed noj be o grad skoj

ka fa ni ma lo, uz dr ̀ a no sla vqe. Sin iz le kar ske di na -

sti je, ko ja je po svo joj ge net skoj de fi ni ci ji pa ci fi sti~ -

ka – od la zi u voj sku. Ali ne na ci vil no slu ̀ e we, to ni -

po {to. Ne go u ra ke ta {e, pa kud pu klo! Vaq da }e uvis.

Ne ma ì ve mu zi ke. Ali se ~u je ka ko bu du }i ra ke -

ta{ ti ho pe va da le ku pe smu iz mla do sti svo ga de de:

„De voj ko ma la, pe smo mo ga gra da...!

A i de voj ka iz pe sme je tu.

13

P E R A S P E R A

Pi{e

Qubodrag

STOJADINOVI]

Pesma moga sela

Mnogi Srbi

vole svoju

zemqu iako

ne vole

oru`je.

Te se dve

kategorije

ne mogu

izjedna~avati,

kao ni qubav

prema

otaxbini

i pogibija

za wu.

To je mo`da

jedan od

pouzdanih

znakova da }e

Srbija uvek

imati

dovoqno

vojnika za

trupu, samo

ako bude

slobode

izbora.

14 15. maj 2009.

P

O b e l e ` e n D a n G a r

U Gardu dolaze najboqe stare{ine

i vojnici i zato se od wenih pripadnika

uvek o~ekuje vrhunska osposobqenost,

odlu~nost, smelost i ~estitost,

{to jesu najva`nije vojni~ke vrline

ri pad ni ci Gar de Voj ske Sr bi je 6. ma ja obe le ̀ i li su Dan je di -

ni ce. Sve ~a nom po stro ja va wu i de fi leu sa sta va Gar de pri su -

sto va li su mi ni star od bra ne Re pu bli ke Sr bi je Dra gan [u ta -

no vac, na ~el nik Ge ne ral {ta ba ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je

Mi le ti} i pred stav ni ci or ga ni za cij skih ce li na Voj ske Sr bi je.

– Od for mi ra wa srp ske gar de, pre sko ro 180 go di na, sle de se

re ~i kwa za Mi lo {a Obre no vi }a – da se u Gar du upu te naj sta si ti ji i

naj bo qi mla di }i, a da po mo gu} stvu bu du i pi sme ni. Da nas pri pad -

ni ci sa vre me ne srp ske voj ske mo ra ju da go vo re stra ne je zi ke, da u

ra du ko ri ste ra ~u na re, ali i da vla da ju naj mo der ni jim bor be nim

sred stvi ma. U pro te kle dve go di ne re for me si ste ma od bra ne u~i -

we no je mno go to ga na bo qe. To su pre po zna li i gra |a ni Sr bi je. Za

upis na Voj nu aka de mi ju, na pri mer, ima 40 pu ta vi {e kan di da ta ne -

go 2006. go di ne. Znat no je po ve }a no i in te re so va we za upis u~e ni ka

u Voj nu gim na zi ju. Za 2.400 slo bod nih me sta pro fe si o nal nih voj ni -

ka u sa sta vi ma Voj ske pri ja vi lo se po tri kan di da ta na jed no me sto,

a po zna to je da go di na ma una zad si stem od bra ne ni je mo gao da po pu -

ni ni pla ni ra ni broj. Ovo go di {wi od ziv mla di }a za slu ̀ e we voj -

nog ro ka je re kor dan. Ot ka ko je uve de na mo gu} nost slu ̀ e wa voj nog

ro ka u ci vil noj slu ̀ bi, pr vi put je ve }e za ni ma we za slu ̀ bu u uni -

for mi u od no su na ci vil no slu ̀ e we. To do ka zu je da je si stem od bra -

ne re for mu spro vo dio i spro vo di u do brom prav cu i da se ugled

Voj ske i po ve re we u wu vra ti lo i me |u gra |a ni ma Sr bi je i u ino -

stran stvu – re kao je mi ni star od bra ne, ~e sti ta ju }i 6. maj, dan je di -

ni ce, sa da {wim i biv {im pri pad ni ci ma Gar de.

Mi ni star [u ta no vac na gla sio je da }e se u na red nim go di na -

ma za vr {i ti re for ma si ste ma od bra ne i pro fe si o na li za ci ja Voj -

ske, {to tre nut no pred sta vqa pri o ri tet.

Primer

vojni~kih vrlina

Pre su da [qi van ~a ni nu

ne pri me re na

Od go va ra ju }i na no vi nar sko pi ta we ka ko ko men ta ri {e no -

vu pre su du Ha {kog tri bu na la Ve se li nu [qi van ~a ni nu, ko jom mu

je za tvor ska ka zna pre i na ~e na sa pet na 17 go di na, mi ni star od -

bra ne Dra gan [u ta no vac re kao je da je pre su da iz ne na di la sve

u si ste mu od bra ne.

„Ne pri me re no je da dru go ste pe ni or gan do ne se pre su du ko -

ja je tri pu ta vi {a od pr vo ste pe ne. Li~ no ose }am ne za do voq -

stvo, ima ju }i u vi du da je Na ser Ori} u Sa ra je vu uhap {en kao

kri mi na lac zbog po se do va wa oru` ja, da Ha ra di naj slo bod no {e -

ta Ko so vom i Me to hi jom. Sma tram da je ova pre su da za i sta ne -

pri me re na i da, ni na ko ji na ~in, ne do pri no si ugle du Tri bu na -

la, ko ji je kod nas ve o ma ni zak. Bez ob zi ra na to, Sr bi ja ima

svo je me |u na rod ne oba ve ze, ko je mo ra mo da is po {tu je mo. Mi ni -

star stvo od bra ne }e na sta vi ti, u tom smi slu, da ra di po sao pre -

ma za ko nu i is pu wa va svo je oba ve ze”, re kao je [u ta no vac.

15

d e V o j s k e S r b i j e

Ne u ~e stvo va we

na ve ̀ bi u Gru zi ji

Po vo dom ne u ~e stvo va wa Voj ske Sr bi je na

ve ̀ bi Na toa u Gru zi ji, mi ni star [u ta no vac je iz -

ja vio da ve ̀ ba Na toa u Gru zi ji, gde je u ime Voj -

ske Sr bi je tre ba lo da u~e stvu ju dvo ji ca ofi ci ra,

je ste ko mand no-{tab na ve ̀ ba. „To kom pro {le go -

di ne u Sr bi ji je iz ve de na prak ti~ no naj ve }a ko -

mand no-{tab na ve ̀ ba u isto ri ji Voj ske Sr bi je, a

da ni ko od no vi na ra i me di ja to ni je znao – sa

Na ci o nal nom gar dom Oha ja, ali u kan ce la ri ja -

ma, za tvo re nom pro sto ru. Po ~et kom 2008. go di ne

iz ra zi li smo è qu da pri su stvu je mo ve ̀ bi u Gru -

zi ji, ka ko bi smo sa gle da li funk ci o ni sa we u ta -

kvim si tu a ci ja ma. Ima ju }i u vi du da je, za i sta,

bio ve li ki me |u na rod ni po li ti~ ki pri ti sak, ne

na Voj sku Sr bi je i Mi ni star stvo od bra ne, ve} na

or ga ni za ci ju po me nu te ve ̀ be, i si tu a ci ju ko ja se

tre nut no de {a va u Gru zi ji, sma tra mo da Voj ska

Sr bi je ne ma do voq no ve li ki be ne fit da bi u~e -

stvo va la na ta kvoj ve ̀ bi, a ne è li mo ni da, ni

na ko ji na ~in, kva ri mo od no se sa pri ja teq skim

ze mqa ma”, oce nio je mi ni star [u ta no vac i na -

po me nuo da Voj ska Sr bi je i Mi ni star stvo od bra -

ne ne od lu ~u ju gde }e se ve ̀ be odr ̀ a ti, ve} do bi -

ja ju plan raz li ~i tih ino stra nih ve ̀ bi, se mi na ra

i kur se va, na osno vu ko jih Voj ska Sr bi je is ka zu je

svo je po tre be, a tek na knad no sa zna ju gde se po je -

di ne ve ̀ be odr ̀ a va ju.

– Va {a je di ni ca ni je sa mo sti ca la ugled u okvi ru

Voj ske Sr bi je i Sr bi je, ve} je po zna ta i pri zna ta na svim

kon ti nen ti ma sve ta. Uto li ko su va {a oba ve za i uti caj

na po ve re we gra |a na ve }i u od no su na osta le sa sta ve

Voj ske. I ju ~e ra {wim pro me nad nim kon cer tom or ke stra

Gar de po ka za li ste da ima te mo de ran pri stup re for mi,

uz po {to va we tra di ci je. Re for mu je mo gu }e spro ve sti

sa mo mo der ni za ci jom i po {to va wem tra di ci je. Si stem

od bra ne }e sle de }e go di ne za vr {i ti i za o kru ̀ i ti re -

for mu. Pro ces mo der ni za ci je i opre ma wa Voj ske naj -

ma we za vi se od nas. Uko li ko se okon ~a tre nut na eko -

nom ska kri za ti pro ce si }e uspe {no bi ti na sta vqe ni, a

uko li ko se ona pro du ̀ i, ko ri sti }e mo ras po lo ̀ i ve re -

sur se da je do ve de mo do kra ja. Sa mo ta ko }e Voj ska Sr -

bi je bi ti jed na od naj ja ~ih u re gi o nu – is ta kao je mi ni -

star [u ta no vac na sve ~a no sti po vo dom Da na Gar de.

ê sti ta ju }i pra znik pri pad ni ci ma je di ni ce i po -

zdra vqa ju }i pri sut ne go ste, bri gad ni ge ne ral mr Go -

ran Ra do va no vi}, ko man dant Gar de Voj ske Sr bi je, is -

ta kao je da je Gar da od u vek pred sta vqa la sim bol dr ̀ a -

ve, a slu ̀ ba u woj bi la je naj ve }a ~ast i pri zna we sva -

kom sta re {i ni Voj ske i voj ni ku. Da nas, na \ur |ev dan,

gar di sti obe le ̀ a va ju 179 go di na po sto ja wa je di ni ce,

ko ja je po zna ta i pri zna ta u Voj sci i Sr bi ji. U Gar du

do la ze naj bo qe sta re {i ne i voj ni ci i za to se od we -

nih pri pad ni ka uvek o~e ku je vr hun ska ospo so bqe nost,

od lu~ nost, sme lost i ~e sti tost, {to je su naj va ̀ ni je voj -

ni~ ke vr li ne.

Po sle sve ~a nog de fi lea je di ni ca Gar de, naj u spe -

{ni jim gar di sti ma do de qe ne su na gra de i pri zna wa.

V. PO ̂ U^

Sni mio Z. MI LO VA NO VI]

Kon cert po vo dom

Da na Gar de

Kon cer tom Re pre zen ta tiv nog or ke stra Gar de, ko ji je 5. ma ja uve ~e odr ̀ an

u Do mu Gar de na Top ~i de ru, sve ~a no je obe le ̀ e no 179 go di na Gar de i 178 go -

di na voj ne mu zi ke u Sr bi ji.

Ko man dant Gar de bri gad ni ge ne ral Go ran Ra do va no vi} po zdra vio je na

po ~et ku kon cer ta sve pri sut ne, a po seb no mi ni stra od bra ne Dra ga na [u ta -

nov ca, na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba VS ge ne ral-pot pu kov ni ka Mi lo ja Mi le ti }a i

~la no ve voj no di plo mat skog ko ra.

Na \ur |ev dan 1830. go di ne u Po ̀ a rev cu je po stro je na pr va ~e ta kwa ̀ e -

ve Gar de. Kwaz Mi lo{ Obre no vi} obra tio se sta re {i na ma da mu, po sta su i

ugle du, oda be ru naj bo qe mla di }e iz svo jih na hi ja, „... a sva ki otac ili srod nik,

za ~ast da dr ̀ i, ko me se sin ili srod nik u Gar du pri mi“.

Ve} na red ne 1831. go di ne u sa stav Gar de ula zi i mu zi ka, Kwa ̀ ev sko

-serb ska ban da. Pr vu voj nu po ~ast pe {a dij ska ~e ta i ~e ta Mu zi ke Kra qe ve Gar -

de da va le su 7, 8. i 9. sep tem bra 1904. na sve ~a no sti kru ni sa wa kra qa Pe tra

Pr vog Ka ra |or |e vi }a. To kom svo je du ge i bli sta ve isto ri je gar di sti su ne go va -

li voj ni~ ko do sto jan stvo, rat ni~ ku ~ast i naj vi {e qud ske vr li ne. To ~i ne i da -

nas kao sa vre me na i vr hun ski ob u ~e na elit na je di ni ca Voj ske Sr bi je.

Da na {wim Re pre zen ta tiv nim or ke strom Gar de ru ko vo di pot pu kov nik mu -

zi~ ke slu ̀ be Sta ni slav Sto jiq ko vi}, a kon cer tom po vo dom Da na Gar de di ri go -

vao je po ru~ nik Alek san dar \u rov. Iz ve de na su de la Dvor ̀ a ka, Al for da, Ger -

ma na, ko la ̀ i po pu lar nih film skih nu me ra, [tra u sa i ne iz o stav nog Bi ni~ kog u

sna ̀ nom „Mar {u na Dri nu”.

U ho lu Do ma Gar de, Voj ni mu zej je za ovu pri li ku pri pre mio iz lo ̀ bu po -

sve }e nu Gar di i voj noj mu zi ci.

D. MAR KO VI]

Sni mio N. SU BO TI]

ê stit ke gar di sti ma

Pri pad ni ci Gar de Voj ske Sr bi je do bi li su po vo dom 6. ma ja – da na je di ni -

ce, broj ne ~e stit ke.

Pred sed nik Re pu bli ke Bo ris Ta di} u svo joj ~e stit ki gar di sti ma is ti ~e da

su u pret hod noj go di ni do pri ne li uspe {nom stva ra wu mo der ne i funk ci o nal ne

Voj ske.

„Uve ren sam da }e pri pad ni ci Gar de i ubu du }e, svo jim od no som pre ma ra -

du, du ̀ no sti ma i za da ci ma, po ka zi va ti da sa mo naj bo qi, di sci pli no va ni i ob -

u ~e ni pri pad ni ci Voj ske mo gu bi ti deo ove po ~a sne i re pre zen ta tiv ne je di ni -

ce”, ka ̀ e u ~e stit ki pred sed nik Ta di}.

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac, ~e sti ta ju }i pra znik, is ti ~e da je

„Gar da da nas sa vre me na, do bro or ga ni zo va na i uve ̀ ba na je di ni ca ko ja uspe -

{no iz vr {a va za dat ke iz svo je nad le ̀ no sti i da je pun do pri nos stva ra wu mo -

der ne i funk ci o nal ne Voj ske Sr bi je. Zna we, is ku stvo, vi sok pro fe si o na li zam

i re zul ta ti ko je ste po sti gli svr sta va ju vas u red elit nih je di ni ca na {e voj ske

ospo so bqe ne za uspe {no iz vr {a va we bez bed no snih za da ta ka i voj nog pro to -

ko la”, is ti ~e u ~e stit ki mi ni star [u ta no vac.

i ma da nam is ku stvo ve o ma ~e sto ne dvo smi sle no po tvr |u je sta ru

isti nu da lo {e po na {a we me wa mo je di no ako smo, ma kar opo me -

na ma i ka zna ma, na te ra ni na to, usva ja we no vog Za ko na o bez bed -

no sti sa o bra }a ja na pu te vi ma u Sr bi ji se tek o~e ku je. Ne ma sum we

da }e ce na te na {e, ina ~e po slo vi~ ne, spo ro sti u po o {tra va wu

za ko na i pro pi sa bi ti pla }e na jo{ ne kim iz gu bqe nim ì vo tom na

„au to stra da ma Sr bi je”, ali op ti mi sti upo zo ra va ju da je i u tom

po gle du „bo qe ikad ne go ni kad”.

Voj ni vo za ~i naj di sci pli no va ni ji

Is ti ~u }i da su voj ni u~e sni ci u sa o bra }a ju tra di ci o nal no

me |u naj di sci pli no va ni jim na srp skim pu te vi ma, pu kov nik dr @eq -

ko Ran ko vi}, di plo mi ra ni in ̀ e wer i na ~el nik Ode qe wa za tran -

sport u Sek to ru za ma te ri jal ne re sur se, ka ̀ e da nad le ̀ ni u Mi -

ni star stvu od bra ne i Voj sci Sr bi je od po ~et ka u~e stvu ju u iz ra di

no vih sa o bra }aj nih pro pi sa i za ko na.

– Ne tre ba po seb no isti ca ti da je Voj ska uvek bi la ve o ma ak -

tiv na u na po ri ma da se po ve }a bez bed nost sa o bra }a ja na na {im

pu te vi ma. Ak ci je pro mo vi sa wa do bre prak se, ko je smo to kom po -

sled wih go di na spro vo di li u je di ni ca ma, do voq no sve do ~e o zna -

~a ju ko ji pri da je mo tom de lu na {ih ak tiv no sti. Se ti mo se sa mo ve -

o ma uspe le kam pa we „Ve ̀ i po jas, daj {an su ì vo tu”, ili one pro -

tiv ko ri {}e wa al ko ho la u to ku vo ̀ we... Ve} pet go di na bi ra mo

naj be zbed ni jeg vo za ~a u Voj sci i Mi ni star stvu od bra ne, {to sve

pred sta vqa na{ do pri nos po ve }a wu bez bed no sti na pu te vi ma.

Sto ga je sa svim pri rod no da je na {e mi ni star stvo, na eks pert skom

ni vou, bi lo ukqu ~e no u iz ra du tek sta Na cr ta za ko na o bez bed no -

sti u sa o bra }a ju jo{ od 2005. go di ne, ka da je no si lac tog po sla

bi lo da na {we Mi ni star stvo za in fra struk tu ru. I sa da, kad je

pred usva ja wem Na crt ko ji je ura di lo Mi ni star stvo unu tra {wih

15. maj 2009.

No vi Za kon o bez bed no sti u sa o bra }a ju ima ve li ku

po dr {ku u Mi ni star stvu

od bra ne i Voj sci Sr bi je,

gde se sa o bra }aj noj kul tu ri

i po {to va wu pro pi sa

na pu te vi ma tra di ci o nal no

po kla wa ve li ka pa ̀ wa

Pre skup da nak

16

B e z b e d n o s t v o j n i h u ~ e s n i k a u s a o b r a } a j u

Ia ko zvu ~i ne ve ro vat no, po da tak da sva ke go di ne na pu te vi ma u

Sr bi ji stra da oko hi qa du qu di, odav no zvo ni na uz bu nu. Bo -

qi po zna va o ci sa o bra }aj ne bez bed no sti u Evro pi, u ko joj se

iz go di ne u go di nu sma wu je broj na stra da lih, upor no upo zo -

ra va ju da u sa o bra }aj nim ne zgo da ma po gi ne vi {e qu di ne go u

ra to vi ma, upr kos po boq {a wu put ne in fra struk tu re i iz grad wi

sve kva li tet ni jih pu te va. Raz lo ga za to ima vi {e, ali su ba ha to

po na {a we u~e sni ka u sa o bra }a ju, pr ven stve no vo za ~a, i ne po {to -

va we sa o bra }aj nih pro pi sa me |u naj ~e {}im.

Po ku {a va ju }i da se {to uspe {ni je su prot sta ve ne di sci pli ni

onih ko ji za upra vqa ~em sve br ̀ ih i sve sna ̀ ni jih vo zi la za bo ra -

vqa ju na mno go broj ne opa sno sti ne kon tro li sa ne vo ̀ we, stru~ wa -

ci za bez bed nost sa o bra }a ja u sve tu upor no do no se sve o{tri je

pro pi se i me re pro tiv ne sa ve snih u~e sni ka u sa o bra }a ju. Kod nas

ta kvi po ku {a ji, me |u tim, tra ju ne do pu sti vo du go. Ia ko zna mo da

nam di sci pli na, u mno go ~e mu, pa i u sa o bra }a ju, ni je ja ~a stra na

po slo va, uti caj Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je ni je bio

za ne mar qiv – ka ̀ e pu kov nik Ran ko vi} i is ti ~e da je pri hva }e na

ve }i na pred lo ga u ve zi sa iz me na ma Za ko na, po seb no kad se ra di -

lo o ne kim spe ci fi~ no sti ma voj nog tran spor ta.

– Sa da slo bod no mo ̀ e mo re }i da ima mo ja ko za kon sko upo -

ri {te za do no {e we na {ih pod za kon skih pro pi sa, aka ta i pra vil -

ni ka. Po sle usva ja wa Za ko na ta ko |e nas o~e ku je mno go po sla, ne

sa mo na do no {e wu na {ih in ter nih pro pi sa ve} i na pri la go |a va -

wu no vo na sta lim okol no sti ma. Tre ba re }i da no vi Za kon o bez -

bed no sti u sa o bra }a ju pod ra zu me va znat no vi {i ni vo sa o bra }aj -

ne kul tu re od one na ko ju smo na vi kli. Ne mi slim tu pr ven stve no

na na {e pro fe si o nal ne vo za ~e, ko ji se za upra vqa ~em voj nih vo -

zi la ve} tra di ci o nal no po na {a ju ve o ma di sci pli no va no, ve} na

sve nas, na sve pri pad ni ke MO i Voj ske, kad smo u svo jim vo zi li -

ma. No vi Za kon je mno go o{tri ji od pret hod nih, sva ka ko zbog na -

me re da se sma we sa o bra }aj ne ne zgo de, {to je u in te re su svih nas

– ka ̀ e pu kov nik Ran ko vi}.

Kva li tet ni je ob ra zo va we za vo za ~e

Vi {i ni vo sa o bra }aj ne kul tu re, ko ju pod ra zu me va i tra ̀ i no -

vi Za kon o bez bed no sti u sa o bra }a ju, uslo vi }e znat ne pro me ne i u

ob ra zo va wu bu du }ih vo za ~a. Po da tak da tek ne {to vi {e od 30 od -

sto u~e sni ka u sa o bra }a ju na pu te vi ma u Sr bi ji po {tu je sa o bra -

}aj ne pro pi se do voq no je oprav da we i za naj o {tri je ka ̀ wa va we

ne di sci pli no va nih. Ia ko ih je me |u voj nim vo za ~i ma naj ma we, ne

zna ~i da ih uop {te ne ma. Za to u Ode qe wu za tran sport is ti ~u da

}e se i u ospo so bqa va wu voj nih vo za ~a ve }a pa ̀ wa po kla wa ti sa -

o bra }aj noj kul tu ri i po na {a wu na pu te vi ma.

– No vi Za kon nas oba ve zu je da u ob ra zo va wu voj nih li ca za vo -

za ~e mo tor nih vo zi la, jo{ u Voj noj aka de mi ji, ve }u pa ̀ wu po klo ni mo

wi ho vom vas pi ta va wu. Po tru di }e mo se da na {e stu den te, ko ji u to ku

stu di ra wa po la ̀ u za vo za~ ku do zvo lu, na u ~i mo da bu du opre zni, da

u sa o bra }a ju ~u va ju svo je i tu |e ì vo te i da bu du to le rant ni ji dok

vo ze. Sve to ne }e nam pa sti te {ko, tim pre {to }e mo, u iz ra di Pra -

vil ni ka o obu ci i po la ga wu vo za~ kog is pi ta, uva ̀ i ti i sve spe ci -

fi~ no sti MO i VS. Po {to iskre no ve ru je mo da kva li tet ni ja sa o -

bra }aj na kul tu ra do pri no si po di za wu ni voa bez bed no sti u sa o bra -

}a ju u na {oj ze mqi, bi }e mo, kao i do sa da, jo{ ri go ro zni ji od ci vil -

nih pro pi sa – na gla {a va Ran ko vi} i do da je da se ne ke spe ci fi~ no -

sti, kad je re~ o voj nom tran spor tu, de fi ni {u i u no vom Za ko nu:

– Tu pre sve ga mi slim na de fi ni sa we voj nog vo zi la, pr vi put

ot kad se kod nas do no se pro pi si o bez bed no sti, na kon tro lu i re -

gu li sa we voj nih vo zi la u sa o bra }a ju, {to }e bi ti osno va za do no -

{e we na {ih in ter nih uput sta va za kon tro lu i sa o bra }aj voj nih

17

U 2008. go di ni do go di lo se ukup no 257 sa o -

bra }aj nih ne zgo da u ko ji ma su u~e stvo va li pri -

pad ni ci MO i VS. Od tog bro ja 111 ne zgo da je

bi lo sa voj nim vo zi li ma.

Pri to me su pri pad ni ci Voj ske u~e stvo va li

u 80 ne zgo da, dok su pri pad ni ci Mi ni star stva

od bra ne u~e stvo va li u 31 sa o bra }aj noj ne zgo di.

Me |u naj broj ni jim uz ro ci ma sa o bra }aj nih

ne zgo da je su ne pro pi sna br zi na, ne pro pi sno

kre ta we vo zi la (skre ta we i okre ta we), ne po {to -

va we pr ven stva pro la za, ne pro pi sno kre ta we

pe {a ka, ne pro pi sno pre ti ca we i obi la ̀ e we, te

ne do zvo qe na ko li ~i na al ko ho la u or ga ni zmu.

Naj~e{}i uzroci

vo zi la, na vre men ski ogra ni ~e no upra vqa we voj nim vo zi li ma i

oba ve zu od mo ra, na re gi stra ci ju voj nih vo zi la i na po seb ne me re

bez bed no sti voj nih u~e sni ka u sa o bra }a ju. Sve te spe ci fi~ no sti

pod ra zu me va ju us kla |i va we broj nih pod za kon skih aka ta, pa nas u

ne ta ko du gom na red nom pe ri o du o~e ku je iz ra da pra vil ni ka o bez -

bed no sti i re gi stra ci ji, edu ka ci ja pri pad ni ka Mi ni star stva i

Voj ske Sr bi je u ve zi sa iz me na ma Za ko na, iz ra da stra te gi je za po -

ve }a we bez bed no sti voj nih u~e sni ka u sa o bra }a ju do 2012. go di ne

– ka ̀ e pu kov nik dr @eq ko Ran ko vi}.

„Pod mla |i va we” vo znog par ka

Na po ve }a we bez bed no sti u sa o bra }a ju, me |u tim, ne uti ~u sa -

mo o{tri ji pro pi si i vi {i ni vo sa o bra }aj ne kul tu re. Sa o bra }aj ni

stru~ wa ci odav no upo zo ra va ju da je na na {im pu te vi ma i da qe pre -

vi {e ne do pu sti vo sta rih vo zi la, ko ji ma su is te kli svi re sur si. Ni

Voj ska se, na ̀ a lost, ne mo ̀ e po hva li ti mla dim vo znim par kom. Ne -

ve ri cu iza zi va po da tak da se u sa o bra }a ju s voj nim re gi star skim

ta bli ca ma mo gu na }i i vo zi la sta ri ja od tri de set go di na. Pu kov nik

mr Ni ko la Osmo kro vi}, di plo mi ra ni in ̀ e wer i {ef Od se ka za

tran sport, ka ̀ e da je u Voj sci ~ak 52 od sto ne bor be nih mo tor nih

vo zi la sta ri je od 25 go di na.

– Ia ko to ni je po da tak za po hva lu, tre ba re }i da sta rost voj -

nih vo zi la ni je mno go ma wa ni u dru gim ar mi ja ma, gde je vek wi ho -

ve upo tre be od 15 do 20 go di na. Po sled wih go di na i mi ~i ni mo ve -

li ke na po re da ob no vi mo vo zni park, bar kad je re~ o ne bor be nim

voj nim vo zi li ma, po seb no oni ma za pre voz put ni ka. Do ne ta je od lu -

ka da se svi au to bu si, mi ni bu si i dru ga vo zi la za pre voz li ca, sta -

ri ja od 20 go di na, po nu de na tr ̀ i {tu. Kad je re~ o vo zi li ma za

tran sport tre ba zna ti da i po red wi ho ve sta ro sti ni su sa svim iz -

ra u bo va na. U pro se ku, na {a voj na vo zi la go di {we pre |u od 25.000

do 30.000 ki lo me ta ra, {to ni je ta ko mno go. Na pro tiv, ve li ki broj

vo zi la nam sto ji, ne pre |e ni onaj mi ni mum od de se tak hi qa da ki -

lo me ta ra. Oko 70 od sto vo zi la pre |e ne {to vi {e od 3.000 ki lo -

me ta ra go di {we, ta ko da na {i pro fe si o nal ni vo za ~i to kom dva -

na est me se ci vo ze oko 15.000 ki lo me ta ra. Sve nam to go vo ri da

si stem ima re zer ve, ko je ipak ne tre ba pre vi {e ras te za ti. Tim pre

jer su tro {ko vi odr ̀ a va wa sta ri jih vo zi la iz go di ne u go di nu sve

ve }i, bez ob zi ra na to da li se ko ri ste ili ne. ê sto je ne e ko no -

mi~ no i sa mo wi ho vo za dr ̀ a va we u Voj sci – ka ̀ e pu kov nik Osmo -

kro vi} i na po mi we da je pro {le go di ne na ba vqe no 245 au to mo bi -

la, kom bi bu sa i sred sta va in te gral nog tran spor ta, {to pred sta -

vqa uvod u po boq {a we sta ro sne struk tu re voj nog vo znog par ka. A

ti me, na rav no, i u po di za we bez bed no sti na pu te vi ma na jo{ vi {i

ni vo, bar kad je re~ o voj nim u~e sni ci ma u sa o bra }a ju.

Pro pa gan da sa o bra }aj ne kul tu re

Ipak, ono {to naj vi {e ohra bru je je ste ne pre kid na i do sled -

na ak tiv nost Ode qe wa za tran sport Sek to ra za ma te ri jal ne re -

sur se na po di za wu sa o bra }aj ne kul tu re voj nih vo za ~a. U tom

smi slu, ve li ka pa ̀ wa po kla wa se iz bo ru naj be zbed ni jeg vo -

za ~a Voj ske i Mi ni star stva od bra ne. Pu kov nik Sla vo qub

Mar ko vi}, di plo mi ra ni in ̀ e wer i ru ko vo di lac Gru pe za sa o bra -

}aj nu po dr {ku, is ti ~e da ta ak ci ja tra je ve} pet go di na i da je, za -

rad or ga ni zo va ni jeg i efi ka sni jeg ra da na po ve }a wu bez bed no sti

u sa o bra }a ju, od lu kom mi ni stra od bra ne osno van i Sa vet za bez -

bed nost sa o bra }a ja.

– Bez bed nost voj nih u~e sni ka u sa o bra }a ju u Voj sci pra ti se

jo{ od 1953. go di ne. Od ta da do 2005. go di ne u sa o bra }aj nim ne -

zgo da ma voj nih vo zi la po gi nu lo je 1.777 oso ba, a po vre |e no go to -

vo 20.000 li ca. Ode qe we za tran sport, kao stru~ ni no si lac po -

slo va u obla sti bez bed no sti sa o bra }a ja u Sek to ru za ma te ri jal -

ne re sur se, u Sa ve tu vi di mo gu} nost da se pro blem (ne)bez bed no -

sti voj nih u~e sni ka u sa o bra }a ju sa gle da iz mno go uglo va, ka ko iz -

nu tra, iz si ste ma od bra ne, ta ko i spo qa, iz ugla naj od go vor ni jih

in sti tu ci ja u toj obla sti. Mi zna mo da bez bed nost u sa o bra }a ju na

ko joj in si sti ra mo ni je sa ma se bi ciq. U Voj sci to je uslov za iz -

vr {a va we svih za da ta ka – is ti ~e pu kov nik Mar ko vi}.

– Ako zna mo da se pro {le go di ne do go di lo 111 sa o bra }aj -

nih ne zgo da sa u~e {}em voj nih vo zi la i da je jed no li ce u tim ne -

t e m a

zgo da ma iz gu bi lo ì vot, a vi {e de se ti na je po vre |e no, uz ve li ku

ma te ri jal nu {te tu, on da je svi ma ja sno o ~e mu go vo rim. Za to ne

sme mo da se opu {ta mo, za to na sta vqa mo da in si sti ra mo na po ve -

}a wu bez bed no sti na pu te vi ma. Tre ba lo je, na rav no, ulo ̀ i ti mno -

go na po ra na do ka zi va we sta va da bez bed nost put nog sa o bra }a ja

u Voj sci i Mi ni star stvu od bra ne ni je stvar sa mo sa o bra }aj nih

stru~ wa ka, ve} pre sve ga uslov sva ko dnev nog funk ci o ni sa wa i

kva li tet nog ra da ko man di, upra va, ko man da na ta i ko man di ra u je -

di ni ca ma. Qud ski i ma te ri jal ni gu bi ci u sva ko dnev nom „ra tu na

pu te vi ma” pri si qa va ju nas na stal no pro na la ̀ e we no vih i kva -

li tet ni jih sa dr ̀ a ja i ob li ka pre ven tiv nog de lo va wa za wi ho vo

sma wi va we. Zbog tog ple me ni tog ci qa mi ne sme mo da po su sta ne -

mo, upr kos sma we wu bro ja sa o bra }aj nih re fe re na ta u je di ni ca -

ma, hro ni~ noj bes pa ri ci, i eko nom skoj kri zi. Na{ ciq je sma we we

bro ja na stra da lih voj nih u~e sni ka u sa o bra }a ju za 50 od sto do

2010. go di ne – ja san je pu kov nik Sla vo qub Mar ko vi}. �Du {an GLI [I]

18

Pro {le go di ne do go di lo se 67. 708 sa o bra }aj nih ne zgo -

da. Po gi nu lo je 897, a po vre |e no 22 .275 li ca.

Na pu te vi ma u Sr bi ji sva kog da na pro se~ no po gi nu tri oso -

be, a po vre di se wih vi {e od 60. Sva ko dnev no se do go di oko

185 sa o bra }aj nih ne zgo da. Naj ~e {}i vi do vi sa o bra }aj nih ne -

zgo da sa smrt nim is ho dom je su oba ra we pe {a ka, sle ta we vo zi la

s pu ta, „~e o ni” su dar vo zi la iz su prot nih pra va ca, bo~ ni su dar.

Vi {e od 70 od sto po gi nu lih stra da u na se qe nim me sti ma.

Naj vi {e na stra da lih je u sta ro snoj do bi iz me |u 19 i 25 go di -

na. Naj ve }i do pri nos smrt nom is ho du ima ju ve li ka br zi na, ne -

ve zi va we po ja sa, vo ̀ wa pod dej stvom al ko ho la i ne no {e we

ka ci ge.

Sa o bra }aj ne ne zgo de naj ~e {}e iza zi va ju vo za ~i u pr voj i

{e stoj go di ni vo za~ kog sta ̀ a. âk 80 od sto ne zgo da uz ro ku je

po gre {no po na {a wa ~o ve ka, od no sno „qud ski fak tor”.

Ukup na ma te ri jal na {te ta na go di {wem ni vou iz no si vi -

{e od 900 mi li o na evra.

Statistika

Go ran Ta si} , de se tar po ugo vo ru

Ne dav no su do de qe ne na gra de naj be zbed ni jim vo za ~i ma u Voj sci Sr bi je u

tri ka te go ri je.

U ka te go ri ji voj ni ka po ugo vo ru to pri zna we pri pa lo je de se ta ru po ugo vo -

ru Go ra nu Ta si }u, vo za ~u ko man dan ta ê tvr te bri ga de iz Vra wa.

– Moj rad ni dan po ~i we ra ni je od osta lih i za vr {a va se ka sni -

je. Ve} pet go di na sam vo za~ bri gad nog ge ne ra la Mi lo sa va Si mo vi -

}a, ko man dan ta ê tvr te bri ga de – ka ̀ e de se tar po ugo vo ru Go ran Ta -

si}, ko ji je ne dav no pro gla {en za naj be zbed ni jeg vo za ~a Voj ske u ka te -

go ri ji voj ni ka po ugo vo ru. On je pro {le go di ne pre {ao 55.614 ki lo -

me ta ra bez ijed nog sa o bra }aj nog pre kr {a ja i kva ra na vo zi lu, a sa

ko man dan tom sva ke sed mi ce, naj ma we tri pu ta obi la zi Kop ne nu zo nu

bez bed no sti.

Go ran je vo za~ 16 go di na. Sa ne pu nih 19 oti {ao je na slu ̀ e we

voj nog ro ka, a po sle je po ~eo da ra di kao voj nik po ugo vo ru – vo za~.

De set go di na pro veo je u iz vi |a~ ko-di ver zant skoj ~e ti, po tom u ko -

man di 78. mo to ri zo va ne bri ga de u Bu ja nov cu.

Go di ne 1998, u bli zi ni ka ra u le „Mo ri na” kod \a ko vi ce, upra -

vqa ju }i mo tor nim vo zi lom na ga zio je na pro tiv ten kov sku mi nu i bio

ra wen u no gu. Od ta da je in va lid sa 30 od sto traj nih o{te }e wa, ali

se vo la nu vra tio kad su ra ne za le ~e ne. U svo joj ka ri je ri vo zio je pin -

cga u ra, mer ce de sa, {ko du, da nas pu ha, ali mu je pin cga u er pri ra stao

za sr ce jer ga, ka ko ka ̀ e, po zna je u du {u. To je brd ski kow ko ji svu da

mo ̀ e da se pop ne i za ko ga ne ma pre pre ka.

Pi ta li smo Go ra na da li je la ko bi ti do bar vo za~, a on je od go -

vo rio krat ko:

– Ni je. Pu te vi su lo {i i mo ra{ bi ti is ku san i pa ̀ qiv vo za~.

A kad se u ve ~er wim sa ti ma vra ti ku }i – u se lo Kor de la po red

Vraw ske Ba we, 13 km uda qe no od Vra wa, ne str pqi vo ga o~e ku je we -

go vo dvo je de ce. Uku }a ni ̀ i ve od we go ve pla te i o~e ve pen zi je, su pru -

ga ne ra di, pa je sva ki di nar do bro do {ao.

Svi van red ni na po ri mno go lak {e se is tr pe ako se vo li po sao

ko ji ~o vek ra di, a Go ran ne kri je da uì va ka da je za vo la nom. Da

uì va ju i dru gi i da ce ne we go vo vo za~ ko maj stor stvo po ka zu je i ne -

dav no do bi je na na gra da. �M. [VE DI]

15. maj 2009.

Naj be zbed ni ji vo za~

Pukovnici @eqko Rankovi}, Nikola Osmokrovi},

Slavoqub Markovi} i potpukovnik Gordan Jemuovi}

^la no vi Od bo ra za od bra nu

i bez bed nost po se ti li

Voj no be zbed no snu agen ci ju

^la no vi Od bo ra za od bra nu i bez bed nost Na rod ne skup {ti ne

Re pu bli ke Sr bi je po se ti li su, 5. ma ja, Voj no be zbed no snu agen ci ju

(VBA).

Di rek tor VBA Svet ko Ko va~ oba ve stio je na rod ne po sla ni ke o

nad le ̀ no sti ma, za da ci ma, or ga ni za ci ji, funk ci o ni sa wu i osta lim

pi ta wi ma zna ~aj nim za rad VBA.

Na kon to ga ru ko vo di o ci VBA od go va ra li su na pi ta wa ~la no va

Od bo ra, ko ja su se od no si la na rad Agen ci je u 2008. go di ni.

To kom po se te VBA po sla ni ci su se za ni ma li za do no {e we no -

vog Za ko na o ra du Voj no be zbed no sne agen ci je i Voj no o ba ve {taj ne

agen ci je i o dru gim pi ta wi ma zna ~aj nim za funk ci o ni sa we me ha ni -

za ma upra vqa wa, ko or di na ci je i kon tro le slu ̀ bi bez bed no sti.

19

De le ga ci ja

Mi ni star stva od bra ne

u Por tu ga lu

De le ga ci ja Mi ni star stva od bra ne, ko ju je pred vo dio po mo} -

nik mi ni stra za ma te ri jal ne re sur se Ili ja Pi li po vi}, bo ra vi la

je u Por tu ga lu ra di sa gle da va wa mo gu} no sti za una pre |e we sa -

rad we u obla sti od bra ne.

Pi li po vi} se sa stao sa dr ̀ av nim se kre ta rom za od bra nu

Mi ni star stva od bra ne Por tu ga la @oao Mi ra Go me {om, ge ne ral -

nim di rek to rom za po li ti ku od bra ne Pa u lom Pi we i rom i ge ne -

ral nim di rek to rom za na o ru ̀ a we i voj nu opre mu vi ce ad mi ra lom

Vi e ga {om Fe li pe om.

Pri li kom po se te pot pi sa na su Pra vi la ra da Me {o vi te srp -

sko-por tu gal ske ko mi si je i usa gla {en je Plan bi la te ral ne voj ne

sa rad we za ovu go di nu. Pla ni ra no je da se sa rad wa od vi ja u vi du

raz me ne is ku sta va u obla sti obra zo va wa, voj ne me di ci ne, pro fe -

si o na li za ci je oru -

à nih sna ga, upo -

tre be spe ci jal nih

sna ga i u~e {}a u

mi rov nim ope ra -

ci ja ma.

Ra di sa gle -

da va wa mo gu} no -

sti us po sta vqa wa

voj no e ko nom ske

sa rad we, de le ga -

ci ja je ob i {la

kom pa ni ju EM POR -DEF, ko ja se ba vi

pro iz vod wom na o -

ru ̀ a wa i voj ne

opre me.

Se }a we na pu kov ni ka pi lo ta

Mi len ka Pa vlo vi }a

U Va qe vu je obe le ̀ e na de se to go di {wi ca po gi bi je pi lo ta Voj -

ske Ju go sla vi je pu kov ni ka Mi len ka Pa vlo vi }a, ko man dan ta 204.

lo va~ kog avi ja cij skog pu ka, ko ji je 4. ma ja 1999. po gi nuo u ne rav no -

prav noj bor bi sa avi ja ci -

jom Na toa na ne bu iz nad

Va qe va, i sa svo jim mi gom

29 pao u oko li ni Pet ni ce.

Na spo me nik pu kov -

ni ku Pa vlo vi }u ven ce su

po lo ̀ i li – de le ga ci ja Va -

zdu ho plov stva i pro tiv va -

zdu ho plov ne od bra ne, ko ju

je pred vo dio ko man dant ge -

ne ral-pot pu kov nik Dra gan

Ka ta ni}, pred stav ni ci Ko -

man de za obu ku, pred stav -

ni ci lo kal ne sa mo u pra ve,

po ro di ca i pri ja te qi.

Ge ne ral-pot pu kov nik

Dra gan Ka ta ni} za hva lio je

pred stav ni ci ma Va qe va i

Ose ~i ne na do sto jan stve -

nom obe le ̀ a va wu po gi bi je

pu kov ni ka Pa vlo vi }a.

Na me stu gde je pao

avi on pu kov ni ka Mi len ka

Pa vlo vi }a slu ̀ en je pa ra -

stos, u Do mu kul tu re u Va -

qe vu pri re |en je pri go dan

kul tur ni pro gram, a u Ve li -

kim Cr qe ni ma, gde se na -

la zi dom Pa vlo vi }a, odr -

àn je me mo ri jal ni tur nir

u ma lom fud ba lu. A. P.

Pla ni ra we i iz vr {e we na bav ki

Upra va za bu xet i fi nan si je Mi ni star stva od bra ne Sr bi je, u

sa rad wi sa Sek to rom za ma te ri jal ne re su sr se, or ga ni zo va la je

stru~ ne raz go vo re sa pred stav ni ci ma oru ̀ a nih sna ga Ne ma~ ke o

pla ni ra wu i iz vr {e wu na bav ki.

Te me raz go vo ra bi le su prin ci pi utvr |i va wa i po kri va wa

po tre ba i ko ri {}e we uslu ga uz dru gih struk tu ra (out so ur cing).

Po seb no je ana li zi ra na iz grad wa i or ga ni za ci o na struk tu -

ra in for ma ci o nog si ste ma za tu na me nu i pri me na od go va ra ju }eg

pro gra ma za pla ni ra we i iz vr {e we na bav ki.

Kurs za {tab ne ofi ci re

U Cen tru za mi rov ne ope ra ci je Ge ne ral {ta ba VS po ~eo je

Me |u na rod ni kurs za {tab ne ofi ci re u mul ti na ci o nal nim ope ra -

ci ja ma – BAL SOC 2009. Po la zni ci }e na kur su imati priliku da

saznaju kako rade {tab ni ofi ci ri u ko man da ma ran ga bri ga de u

me |u na rod nim mi si ja ma.

Kurs, ko ji tra je do 29. ma ja, CMO je or ga ni zo vao u sa rad wi

sa NORD CAPS – Ko or di na ci o nim aran ̀ ma nom nor dij skih ze ma qa

za mi rov ne ope ra ci je i SWE DINT – Me |u na rod nim cen trom oru -

à nih sna ga Kra qe vi ne [ved ske.

Po la zni ci su ofi ci ri iz Sr bi je i stu den ti Be o grad skog uni -

ver zi te ta, kao i ofi ci ri iz Bo sne i Her ce go vi ne, Tur ske, [ved -

ske, Nor ve {ke, Dan ske, Cr ne Go re i SAD.

S. \.

U toku meseca, na bazama

Tre}e brigade, u Kopnenoj

zoni bezbednosti, obavi

se 22.000 puwewa

i pra`wewa li~nog

naoruàwa, a motorna

vozila pre|u vi{e od

26.000 kilometara.

I pored toga {to

zadatke izvode

u oteànim uslovima,

jedinica Vojske na tom

prostoru nisu imali

vanredne doga|aje.

Jedan od teì{nih mirnodopskih zadataka Tre}e brigade Kopnene vojske jeste

obezbe|ewe 123 kilometra administrativne linije prema Kosovu i Metohiji i kon-

trola 600 kvadratnih kilometara Kopnene zone bezbednosti. Pripadnici brigade

zadatke izvr{avaju na bazama „Trmka”, „[u{wak”, „Veliki Trn”, „Grli}”, „Mede-

vce”, „Vrapce” i „Karaula”.

Za obezbe|ewe administrativne linije i za kontrolu Kopnene zone bezbednosti

svakodnevno se angaùje oko 250 stare{ina i profesionalnih vojnika Tre}e brigade. U

toku meseca na bazama se obavi 22.000 puwewa i pra`wewa li~nog naoruàwa, a mo-

torna vozila na tom prostoru pre|u vi{e od 26.000 kilometara.

Kombinovani sistem

Pripadnici Tre}e brigade obezbe|uju administrativnu liniju prema Kosovu i Meto-

hiji i Kopnenu zonu bezbednosti kombinovanim sistemom, u kome su zastupqeni sta-

cionarni elementi, osmatra~nice, patrole i zasede. U slu~aju da se pogor{a op{ta

bezbednosna situacija predvi|ano je intervenisawe odre|enih sastava na ugroènim

pravcima, objektima i rejonima.

– Komanda Brigade svakodnevno prati situaciju u prostoru za koji odgovara i pre-

duzima kompleksne mere kako bi pripadnike baza i lokalno stanovni{tvo za{titilo od

pojedinih bezbednosnih izazova i rizika, spre~ila bespravnu se~u {uma, razli~ite ob-

like {verca i sli~ne nedozvoqene aktivnosti – kaè komandant Tre}e brigade pukovnik

êdomir Brankovi}

Sloènost sistema obezbe|ewa iziskuje i specifi~nu obuku i me{ovitog sas-

tava koji se angaùje na bazama, i komandi ~eta, bataqona, brigade. Teì{te

uve`bavawa predstavqa vatreno osposobqavawe pojedinaca, odeqewa i posluga,

tako da profesionalni sastav pre odlaska na bazu izvodi kondicionirawe, ga|awa

iz li~nog i kolektivnog naoruàwa (minobaca~i 80 mm, automatski baca~i granata

i snajperske pu{ke „crna strela”). Za angaòvawe na bazama mora da se pro|e i

moralno-psiholo{ka priprema. Kontrole svih nivoa ukazuju da su angaòvani sas-

tavi profesionalni, osposobqeni i motivisani – 80 odsto qudstva koje je

Na visovima

KukaviceB a z a „ K a r a u l a ”

poligon

15. maj 2009.20

21

angaòvano na bazama dolazi sa prostora na kome izvr{avaju

zadatke.

Komande brigade i bataqona imaju uhodan sistem kontrole i

obilaska baza u vreme pripreme za izvr{ewe zadatka, na dan smene

qudstva i u toku realizacije smene. Sve kontrole obavqaju se radi

pravilnog i kvalitetnog izvr{avawa zadataka, unapre|ewa sistema

obezbe|ewa i stvarawa boqih uslova za ìvot i rad. Komandant

Tre}e brigade pukovnik ̂ edomir Brankovi} bar jednom u dva meseca

obi|e svaku bazu da bi se na licu mesta uverio kako pripadnici

izvr{avaju zadatke i kakvi su im ìvotni i radni uslovi.

– Iskustvo govori da su obilasci jedini pouzdan na~in da se

proveri osposobqenost qudstva za postupawe u stvarnim situacija-

ma. U~estvuju}i u patrolama uz samu administrativnu liniju, ~esto

sam imao priliku da zapazim civilna i uniformisana lica sa druge

strane administrativne linije i zateknem pojedince dok obavqaju

{verc ili bespravno seku {umu – kaè pukovnik Brankovi}.

Pripadnici Tre}e brigade u Kopnenoj zoni bezbednosti dobro

sara|uju sa policijskim upravama Prokupqe i Leskovac, Komandom

@andarmerije u Ristovcu i lokalnim samoupravama. Qudi u retko

naseqenim predelima posebno vole da vide inìwerce, koji

popravqaju puteve do baza. Drugim re~ima, pripadnici prokupa~kog

310. inìwerijskog bataqona vode brigu o putevima za nekoliko

hiqada me{tana i tako omogu}avaju da oni imaju komunikaciju sa os-

talim krajevima zemqe.

Izazov patrolirawa

Baza „Karaula” udaqena je 35 kilometara od Lebana. Zovu je

„artiqerijska baza” zato {to se u woj naj~e{}e angaùju pripad-

nici prokupa~kog samohodnog haubi~kog artiqerijskog diviziona.

Prema re~ima komandira baze poru~nika Stevana Panteli}a,

pripadnici tog sastava obezbe|uju 17,5 kilometara administra-

tivne linije prema Kosmetu – od vrha „Kopiqak” do visa „ [aji}ka

karaula”. U zoni odgovornosti baze nalaze se sela Lipovica i

Okruglica, u ~ijim mahalama ìve uglavnom stara~ka doma}inst-

va. Uslovi za ìvot i rad na bazi su dobri, a stare{ine i vojnici

~ine sve {to je u wihovoj mo}i da ih jo{ vi{e poboq{aju. Profe-

sionalni vojnici su u wima mnogo toga dogradili, popravili,

napravili brojne nadstre{nice i objekte za odmor, ali i prostor

oplemenili maketama aviona i topa, starim srpskim kolima sa

etnodetaqima.

Vojnici i stare{ine na bazama provedu u proseku po tri mese-

ca godi{we. Desetar Dragan \or|evi}, koji je do sada na bazi bo-

ravio godinu dana, kaè:

– Ovde se odvija pravi vojni~ki ìvot. Moja supruga i dvoje

dece su ve} navikli da nisam kod ku}e, a ja sam se navikao na pat-

role.

Slaè se i desetar Ivan Jovanovi}: „ [to se mora nije

te{ko”.

Pripadnici baze „Karaula” obezbe|uju administrativnu lini-

ju i kontroli{u Kopnenu zonu bezbednosti stalnim snagama i

upu}ivawem povremenih sastava. Patrolirawe po visovima planine

Kukavice nije lako, po{to pod punom borbenom opremom treba

pro}i od 12 do 36 kilometara brdsko-planinskog zemqi{ta. U to

smo se i li~no uverili, dok smo pratili patrolu ka Veqoj Glavi. Pa-

trolu je predvodio stariji vodnik prve klase Miroqub Jovanovi}. U

woj su bili jo{ desetari Marko Jovanovi}, Radivoje Antanaskovi}

i Dejan Golubovi} i slu`beni pas Ved. Dru{tvo nam je pravio i ko-

mandant Brigade pukovnik êdomir Brankovi}. Mar{rutu je te{ko

opisati – planinski putevi, staze, {ipra`je, guste {ume, strmi

usponi, padovi, sun~ani i sne`ni predeli. U takvim uslovima svaki

pojedinac mora izvu}i iz sabe maksimum psihofizi~kih sposobnosti

kako bi savladao izazove patrolirawa.

I tokom patrole pokazalo se da pripadnici Tre}e brigade

Ko pnene vojske uìvaju veliko pove rewe lokalnog stanovni{tva u

Ko pnenoj zoni bezbednosti. Oni pru ̀ aju me{tanima pomo} i po-

dr{ku i predstavqaju jedan od najbitnijih faktora stabilnosti u

tom prostoru.

Zoran MILADINOVI]

VE@BA PR VE BRI GA DE

KOP NE NE VOJ SKE

U im pro vi zo va nom tak ti~ ko-ope ra tiv nom cen tru, u srem sko mi -

tro va~ koj ka sar ni „Bo {ko Pal ko vqe vi} Pin ki”, Ko man da Prve bri -

ga de Kop ne ne voj ske pr vi put je iz ve la po ka znu ve ̀ bu na kar ti (VE -

KAR) „Od lu ~an pre laz”.

Ve ̀ bom na kar ti, ko ju je pra tio na ~el nik {ta ba Ko man de Kop -

ne ne voj ske bri gad ni ge ne ral Vo jin Jon di}, i ko joj su pri su stvo va li

ko man dan ti bri ga da, ba ta qo na i di vi zi o na Kop ne ne Voj ske, ru ko vo -

dio je bri gad ni ge ne ral \o ki ca Pe tro vi}, ko man dant Prve bri ga de

Kop ne ne voj ske.

Za ni mqi vo sti ve ̀ be, po red pri me ne in for ma ti~ ke po dr {ke i

kom pju ter ske ani ma ci je, do pri ne le su ino va ci je ko je su osmi sli le

sta re {i ne Prve bri ga de.

Po re ~i ma ge ne ra la Jon di }a, obu ka u svim je di ni ca ma Kop ne ne

voj ske ove go di ne je in ten ziv ni ja ne go pret hod ne, a je dan od osnov nih

za da ta ka je upra vo ospo so bqa va we ko man di za pla ni ra we ope ra -

ci ja Kop ne ne voj ske.

B. P.

SEMINAR GLAVNIH PODOFICIRA

U Domu Garde na Top~ideru odràn je dvodnevni seminar o ulo-

zi i zadacima podoficira u {tabovima zdruènih borbenih snaga

po standardima Natoa. Organizovan je radi usavr{avawa glavnih

podoficira u komandama brigada i bataqona Vojske Srbije.

Seminar, na kome pored 25 pripadnika podoficirskog kora

Vojske Srbije u~estvuju i ~etvorica podoficira Vojske Crne Gore,

otvorio je zamenik na~elnika Uprave za obuku i doktrinu Gene-

ral{taba VS, pukovnik Branko Deleti}.

Predavawa o ulozi i odgovornostima vode}ih podoficira u

{tabovima zdruènih snaga realizuju predstavnici Natoa i Evro-

pske komande SAD.

D. G.

KURS ZA OPE RA TIV CE

Za vr {en je dvo ne deq ni kurs za ospo so bqa va we ope ra tiv nih or -

ga na u ko man da ma ba ta qo na, di vi zi o na i eska dri le, ko ji je or ga ni zo -

va la Upra va za ope ra tiv ne po slo ve Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je.

Kurs je po ha |a lo 15 ofi ci ra iz je di ni ca Voj ske Sr bi je, a naj -

bo qe re zul ta te ostva ri li su ka pe tan Ju go slav Kra si} iz Prvog cen -

tra za sta ci o nar ne ve ze, ka pe tan Ivi ca Stan ko vi} iz 2. skla di {nog

ba ta qo na i po ru~ nik Bo {ko Pa pi} iz 63. pa do bran skog ba ta qo na.

S. S.

Iako projektovana

za 360 vojnika, kasarna

u Gorwem Milanovcu ima

oko 200 momaka vi{e.

Veliki odziv za sluèwe

vojnog roka nije ugrozio

tok obuke. Disciplina

i organizacija vide se

gotovo na svakom koraku.

Li ~e li sve ka sar ne jed na na dru gu? Pre po zna tqiv po re dak obje ka ta za „sme {taj,

obu ku, is hra na”, o{tre li ni je gra |e vi na, di sci pli na ob li ka... Am bi jent ko ji vas pi -

ta va, re kao bi ne ko. U tom od su stvu sve ga su vi {nog, ~o vek je, vaq da, pri mo ran da mu -

dro ras po la ̀ e ma lom ko li ~i nom kre a tiv ne slo bo de u ople me wi va wu ì vot nog pro -

sto ra. Ka ko je sva ka kre a tiv na „sa mo vo qa” is kqu ~e na, za ka sar ne se ret ko go -

vo ri da su do pa dqi ve, osim ako u ono {to je raz dva ja od «ne do pa dqi vog”, ni su ulo ̀ e ne

de se ti ne sa ti ra da.

Ko man dan ta Cen tra za obu ku ve ze, in for ma ti ke i elek tron skih dej sta va, isto vre me -

no i ko man dan ta ka sar ne „Voj vo da Ra do mir Put nik” u Gor wem Mi la nov cu pu kov ni ka Sta -

ni mi ra La za re vi }a ni smo pi ta li ko li ko su we go vi qu di ra di li ne bi li po se ti lac ve}

na sa mom ula zu u taj voj ni obje kat od ri~ no od go vo rio na pi ta we s po ~et ka tek sta. Na ko -

men tar da je krug le po ure |en, na kom pli men te o le ja ma cve }a i trav wa ci ma, pu kov nik

La za re vi} od go va ra – Ra di se, ra di se...

Ispuwavawe misija

Da se u mi la no va~ kom cen tru za obu ku mno go ra di, ne sve do ~i sa mo we go va spo qa -

{wost. Uko li ko je bi lo ko imao za blu du da ve zi sti ma i elek tron ci ma ni je svoj stve na di -

sci pli na, u Gor wem Mi la nov cu bi ve o ma br zo pro me nio mi {qe we. Na sa mom ula sku u

ka sar nu de ̀ ur ni pri jav ni ce po ja vom i na stu pom go vo ri da ula zi te na pod ru~ je stro gog

voj ni~ kog po ret ka. Za teg nut i za kop ~an, le gi ti mi {e i od go va ra krat ko i od se~ no, za tim

upu }u je go sta pre ma zah te vu i po tre bi.

Eki pu „Od bra ne“ do ~e kao je ko man dant pu kov nik Sta ni mir La za re vi}. Pre ma we go -

vom na stu pu od mah se vi de lo da je vi {e ne go uve ren da }e ma lo ko u we go voj je di ni ci pro -

na }i ne ku za mer ku. Ve ro vat no bi ta ko ne {to za ru kom po {lo ne kom is ku sni jem od pu kov -

ni ka La za re vi }a, ali ka da smo sa zna li da je voj ni~ ku ka ri je ru pro veo u Mi la nov cu, pro -

{av {i sve du ̀ no sti, po sta lo je ja sno ko nam je do ma }in.

Na po ~et ku raz go vo ra, ko man dant je pod se tio da slu ̀ ba, ne ka da rod ve ze, u Mi la nov -

cu ima bo ga tu tra di ci ju. Tu je do 1992. go di ne bio sme {ten 335. puk ve ze Pr ve ar mi je, da bi

u pe ri o du do 2001. je di ni ca no si la na ziv 317. puk ve ze. Iz me |u 2001. i 2006. go di ne u ka -

sar ni „Voj vo da Ra do mir Put nik” bi le su sta ci o ni ra ne je di ni ce – 228. ba ta qo na ve ze i 4.

ba ta qo na bri ga de ve ze. Sa or ga ni za cij sko-for ma cij skim pro me na ma ko je su usle di le 2006.

for mi ran je Cen tar za obu ku i usa vr {a va we ka dra ve ze, in for ma ti ke i elek tron skih dej -

sta va. Je di ni ca no si sa da {wi na ziv od 30. no vem bra 2007. go di ne.

– Cen tar je na me wen pr ven stve no

za stru~ no-spe ci ja li sti~ ku obu ku voj -

ni ka slu ̀ be te le ko mu ni ka ci ja, za po -

tre be Voj ske Sr bi je. Ta ko |e or ga ni zu -

je mo kur se ve za usa vr {a va we ka dra

slu ̀ bi te le ko mu ni ka ci ja, elek tron skih

dej sta va i in for ma ti ke. U na {oj nad -

le ̀ no sti su i oce wi va we, od no sno

ser ti fi ka ci ja ospo so bqe no sti voj ni -

ka na kon stru~ no-spe ci ja li sti~ ke fa ze

obu ke. Na rav no, u na {e za dat ke spa da

i oba vqa we gar ni zo nih po slo va – ka -

è pu kov nik La za re vi}.

On na po mi we da je te ̀ i {te sva ko -

dnev nog ra da u je di ni ci upra vo rad sa

voj ni ci ma ko ji u Cen tru pro vo de me sec

i po da na to kom tra ja wa dru ge fa ze pr -

vog pe ri o da obu ke.

– Mom ci kod nas do la ze sa usvo je -

nim osnov nim voj ni~ kim ve {ti na ma i

na vi ka ma, a sta re {i ne Cen tra sa wi -

ma na sta vqa ju in di vi du al nu obu ku. Bu -

du }i da je pe ri od wi ho vog bo rav ka ov de

pri li~ no kra tak, vre me se mo ra ko ri -

sti ti kraj we ra ci o nal no – na gla {a va

La za re vi} i do da je da je pro jek to va no

broj no sta we voj ni ka na re dov nom od -

slu ̀ e wu voj nog ro ka oko 360, a da je,

C e n t a r z a o b u k u v e z e , i n f o r m a t i k e

i e l e k t r o n s k i h d e j s t a v aobuka

15. maj 2009.22

Vojnici elektromagne

23

pri me ra ra di, u pret hod noj ge ne ra ci ji sti glo oko 440. Po {to jo{

oko 100 voj ni ka u Mi la nov cu osta je i to kom dru gog pe ri o da obu ke,

ja sno je da su ka pa ci te ti Cen tra ne do voq ni. Ko man dant is ti ~e da

se, po red ve li kog bro ja voj ni ka ko ji slu ̀ e voj ni rok u Mi la nov cu,

odr ̀ a va ju i kur se vi za usa vr {a va we i pre kva li fi ka ci ju.

– U to ku je kurs pre kva li fi ka ci je pod o fi ci ra ra znih ro do va i

slu ̀ bi u slu ̀ bu in for ma ti ke, jer je ta spe ci jal nost u Voj sci tre nut -

no de fi ci tar na. Do pre ne ko li ko da na ima li smo kurs za ofi ci re,

pod o fi ci re i voj ne slu ̀ be ni ke ko ji su se ospo so bqa va li za ru ko va -

we naj sa vre me ni jim sred stvi ma ve ze. Za do voq stvo mi je da na gla sim

da se u na {em cen tru ve} ob u ~a va ju sta re {i ne za ru ko va we naj sa -

vre me ni jim ra dio-re lej nim si ste mi ma, ko ji su ne dav no na ba vqe ni –

ka ̀ e pu kov nik La za re vi}.

Prilago|avawe organizaciji

Ko man dir 1. ~e te ka pe tan Vla da Mi ti} is ti ~e da je tem po ra da

sa voj ni ci ma è stok.

– Me sec i po je ve o ma kra tak pe ri od to kom ko jeg mo ra te i da

odr ̀ i te zah te va nu di sci pli nu i da ob u ~i te voj ni ke. U su {ti ni, ta man

upo zna te te mla di }e, i li~ no i kao ko lek tiv, kad do |e kraj obu ke. Za -

to je mo ̀ da i te ̀ e odr ̀ a ti ni vo re da u je di ni ci ne go iz vo di ti obu ku.

Na rav no, obu ka, sa ma po se bi, sa ova ko ve li kim bro jem voj ni ka pred -

sta vqa pro blem. Ima li ste pri li ku da vi di te ko li ko voj ni ka ve ̀ ba

rad na te le prin te ru. To kom pa u ze iz me |u dve ge ne ra ci je voj ni ka za -

jed no sa svo jim sta re {i na ma mon ti ra li smo do dat ne ure |a je ne bi smo

li po ve }a li broj rad nih me sta u ka bi ne tu – ka ̀ e ka pe tan Mi ti}.

Pre ma we go vim re ~i ma, do brom or ga ni za ci jom ra da i po de lom

od go vor no sti kom plek sna obu ka ka kve je, na pri mer za slu ̀ bu te le -

ko mu ni ka ci ja mo ̀ e se uspe {no ob vi ti i za krat ko vre me.

Za i sta, ka bi net sa te le prin te ri ma bio je kr cat voj ni ci ma ko ji

su u~i li „sle po ku ca we“. Ni {ta se ni je ~u lo osim uda ra pr sti ju po

ta sta tu ri i po ne ki {a pat voj ni ka ko ji su sri ca li ni zo ve zna ko va iz

kwi ge za ve ̀ bu.

Je dan od voj ni ka ko ji su „lo mi li“ pr ste na te le prin te ru, Lo zni -

~a nin @eq ko Do bro sa vqe vi}, na pa u zi nam je re kao da je we go va od -

lu ka da voj sku slu ̀ i pod oru` jem, ume sto ci vil no, bi la pra va. Ia ko ga

sa mo ne ko li ko ne de qa de li od od bra ne ma ster-ra da na uni ver zi te tu

Sin gi du num, @eq ko ka ̀ e da u Voj sci i te ka ko ima {ta da se na u ~i.

– Ne mam na {ta da se ̀ a lim, ia ko ni je la ko bi ti u „ma {i ni“ od

ju tra do mra ka. Hra na je ve o ma do bra, bez ob zi ra na to da od dru go -

va ko ji su slu ̀ i li pre ne ko li ko go di na ni sam ~uo kom pli men te na tu

te mu. Pret po sta vqam da su se ne ke stva ri od ta da bit no po pra vi le –

sma tra @eq ko.

Na {i do ma }i ni po ve li su nas u obi la zak ka sar ne, ko ja je iz

po sto je }e in fra struk tu re iz vu kla sve {to je mo gla. Na {a li li smo

se da je, uko li ko ̀ e li te da po pra vi te sta we, je di no mo gu }e sve po ru -

{i ti i iz gra di ti iz po ~et ka!

Kao {la gvort, do ma }i ni su nas po ve li u ob no vqe ni voj ni~ ki

re sto ran. Am bi jent u pro sto ri ji za obe do va we, ~i ji su zi do vi ukra -

{e ni fo to gra fi ja ma ga stro nom skih bra vu ra ta mo {wih ku li na ra,

ka ko ka ̀ u na {i sa go vor ni ci, sa mo po boq {a va ape tit mla di }a, ko ji

iz glad ne li po sle obu ke ~e sto „o~i ste“ ta wi re. Ina ~e, voj ni ci ko ji

su u ovoj ka sar ni pro ve li voj ni rok, go di na ma una zad ima ju sa mo re -

~i hva le za voj ni~ ki ka zan. Da nas je, sa ne {to bo qim ma te ri jal nim

po lo ̀ a jem, kva li tet ku hi we znat no po boq {an.

Ipak, na na {e pi ta we o iz bo ru iz me |u voj ni~ ke i ma mi ne ku hi -

we, je dan mla di Be o gra |a nin, bez mno go raz mi {qa wa sta vio je mi -

la no va~ ku por ci ju na dru go me sto.

Alek san dar PE TRO VI]

Sni mio Dari mir BAN DA

OBE LE @EN DAN CEN TRA

ZA OBU KU LO GI STI KE

U kru {e va~ koj ka sar ni „Car La zar”, 4. ma ja, sve ~a no je obe -

le ̀ en Dan Cen tra za obu ku lo gi sti ke.

ê sti ta ju }i pra znik bri gad ni ge ne ral Mi o drag Vuk mi ro vi},

za me nik ko man dan ta Ko man de za obu ku, odao je pri zna we pri pad ni -

ci ma Cen tra za po stig nu te re zul ta te.

Ko man dant Cen tra pu kov nik Mi lo rad Di mi tri je vi} is ta kao je

da su u pr va ~e ti ri me se ca ove go di ne u Cen tru odr ̀ a na 53 kur sa

na ko ji ma je vi {e od 600 pri pad ni ka Voj ske Sr bi je ste klo po treb -

na zna wa za oba vqa we za da ta ka lo gi sti ke. Z. M.

MI ROV NA MI SI JA U OBA LI SLO NO VA ̂ E

U mi rov nu mi si ju na Oba li Slo no va ~e (UNO CI) upu }e na su

tri pri pad ni ka Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je.

Ma jor Bran ko Me dan iz Upra ve lo gi sti ke (J-4) Ge ne ral {ta ba

Voj ske Sr bi je, ma jor Sr -

|an Ra di vo je vi} iz Ko man -

de Kop ne ne voj ske i ka -

pe tan Go ran To pa lo vi} iz

Cen tra za mi rov ne ope -

ra ci je, na Oba li Slo -

no va ~e za me ni }e ma jo ra

Iva na Po qi ~a ka iz 119.

me {o vi te he li kop ter ske

eska dri le ViPVO, ma -

jo ra Ne na da Mi lo sa -

vqe vi }a iz Upra ve za

ka dro ve i Ni ko lu Ota -

{e vi }a iz Druge bri ga de

Kop ne ne Voj ske, ko ji su u

mi si ji pro ve li pro te klu

go di nu.

U~e {}e u mi si ji na

Oba li Slo no va ~e Sr bi ja je po ~e la na kon po zi va iz De part ma na

UN za mi rov ne ope ra ci je u ma ju 2004. go di ne. Do sa da je u mi si ji

an ga ̀ o va no 15 ofi ci ra.

S. S.

NO VI CI KLUS PRE KVA LI FI KA CI JE

U OKVI RU PRO GRA MA „PRI SMA”

[e sti kurs obu ke – pre kva li fi ka ci je ko ri sni ka Pro gra ma

„Pri sma“, sve ~a no je otvo ren 30. apri la u pro sto ri ja ma Teh ni~ ke

{ko le „No vi Be o grad”. Se dam de set pet po la zni ka }e u na red nom

pe ri o du, uz po mo} stru~ nih pre da va ~a, do bi ti neo p hod na zna wa

ko ja }e pri me wi va ti u na stav ku wi ho ve ci vil ne ka ri je re, i to na

po slo vi ma kwi go vo |e, vo za ~a au to bu sa, ser vi se ra ras hlad nih

ure |a ja i stru~ nog li ca za in sta la ci ju gre ja wa i vo do vo da.

U ime Mi ni star stva od bra ne, di rek tor Di rek ci je za pro me -

nu ka ri je re „Pri sma“ pot pu kov nik Mi o drag Bo go je vi} za hva lio je

pred stav ni ci ma Pri vred ne ko mo re Be o gra da, Me |u na rod ne or ga -

ni za ci je za mi gra ci je i pred stav ni ci ma {ko la na sve srd noj po mo -

}i u re a li za ci ji {e stog kur sa.

U Ni {u su pot pi sa ni ugo vo ri sa obra zov nim in sti tu ci ja ma

ko je }e re a li zo va ti kur se ve za pre kva li fi ka ci ju pod o fi ci ra i

ci vil nih li ca. To su Na rod ni uni ver zi tet Ni{, Gra |e vin sko-teh -

ni~ ka {ko la „Ne i mar” i Elek tro teh ni~ ka {ko la „Ni ko la Te sla”.

U na red na tri me se ca u tim usta no va ma bi }e iz ve de ni kur se vi za

pe de se tak po la zni ka, ko ji }e sa vla da ti pro gra me za ate sti ra ne

va ri o ce, ser vi si ra we ras hlad nih ure |a ja, po slov ne se kre ta re i

kwi go vo |e.

M. I.

tnog spektra

Gru pa od 15 stu de na ta i stu dent ki wa Voj ne aka de mi je bo ra vi -

la je od 6. do 11. ma ja u po se ti Ita li ji. Za jed no sa sta re {i na ma,

pr va dva da na pro ve li su u Voj noj aka de mi ji Kop ne ne voj ske Ita li -

je u Mo de ni. Tom pri li kom do ma }i ni su im pred sta vi li or ga ni za -

ci ju i na ~in ra da te vi so ko o bra zov ne in sti tu ci je sa vi {e ve kov -

nom tra di ci jom.

De le ga ci ju na {ih sta re {i -

na, ko je je pred vo dio iza sla nik

od bra ne Re pu bli ke Sr bi je u Ita -

li ji ka pe tan boj nog bro da \or |e

Nik {i}, pri mio je na ~el nik {ta -

ba aka de mi je pu kov nik \or da no

]i ka re li. Pre da va we o isto ri -

ja tu aka de mi je u Mo de ni, se lek -

ci ji i ob ra zov nom pro ce su odr -

ào je ko man dant stu dent skog pu ka

pu kov nik Ivan Ka ru so.

Go sti iz Sr bi je po se ti li su

mu zej ko ji se na la zi u ne ka da -

{wem dvor cu voj vo da po ro di ce

Esten si, gde je sme {te na Aka de mi -

ja, po tom i pro sto ri je gde bo ra ve

i u~e wi ho ve ko le ge iz Mo de ne.

Stu den ti Voj ne aka de mi je po se ti li su i Ope ra tiv nu ko man du

Na toa u Na pu qu i Va zdu ho plov nu voj nu aka de mi ju u tom gra du.

Ko le ge iz Na pu qa pred sta vi le su im vi so ko {kol sku usta no vu

wi ho ve voj ske, gde se, po red pi lo ta, {ko lu ju i va zdu ho plov ni in ̀ e -

we ri, ali i pri pad ni ci me di cin ske i prav ne slu ̀ be.

Po seb nu pa ̀ wu srp skih

stu de na ta iza zva la je po se ta ka -

bi ne ti ma gde su iz lo ̀ e ni mo to -

ri i osta la sred stva ko ja se

tre nut no na la ze u va zdu ho plo vi -

ma Na toa. Go sti iz Sr bi je ta ko -

|e su se za ni ma li za pro ces se -

lek ci je kan di da ta za Va zdu ho -

plov nu voj nu aka de mi ju Ita li je,

bu du }i da za jed no slo bod no me -

sto kon ku ri {e od 60 do 70 kan -

di da ta.

Or ga ni zo va no je i vi {e

po se ta kul tur nim i ar he o lo -

{kim zna me ni to sti ma Na pu qa.

Na rav no, i dru ̀ e we uz raz me nu

is ku sta va.

A. PE TRO VI]

doga|aji

15. maj 2009.24

Sta ri jim po se ti o ci ma naj za ni mqi vi ji je bio pri kaz obu ke slu -

`be nih pa sa i ve ̀ ba ga {e wa po ̀ a ra pro tiv po ̀ ar nim sred stvi ma,

dok su de ca bi la odu {e vqe na atrak tiv nom vo ̀ wom mo to ci ka la.

U okvi ru ak ci je, go sti su ob i {li pro sto ri je za ì vot i rad voj -

ni ka, mu zej atom sko-bi o lo {ko-he mij ske od bra ne i dru ge ob jek te.

Istog da na, u ka sar ni „Na rod ni he roj Ste vi ca Jo va no vi}” u

Pan ~e vu, broj ni po se ti o ci mogli su da vide kako ìve i rade pri-

padnici Drugog cen tra za obu ku i Spe ci jal ne bri ga de.

„Otvo re nom da nu” u ovoj ka sar ni pri su stvo va la je i gra do na -

~el ni ca Pan ~e va, Ve sna Mar ti no vi}, ko ja je sa ko man dan tom Drugog

cen tra za obu ku pot pu kov ni kom Ste vom Ra doj ni~ ki }em, ob i {la sve

sa dr ̀ a je ak ci je.

U Vaqevu je akcija „Otvoreni dan” odràna 13. maja, a

gra|ani, u~enici osnovnih {kola i deca pred{kolskog uzrasta, mogli

su da vide uslove ìvota i rada pripadnika êtvrtog centra za obu-

ku, naoruàwe koje jedinica koristi, te spomen-sobu posve}enu Pe-

tom pe{adijskom puku kraqa Milana i jedinicama koje su postojale

u Vaqevu od 1883. godine.

Z. M. – D. M.

U kru {e va~ koj ka sar ni „Car La zar”, 9. ma ja, odr ̀ a na je ak -

ci ja „Otvo re ni dan”, u ko joj je u~e stvo va lo vi {e od hi qa du gra |a -

na Kru {ev ca, uglav nom de ce i omla di ne.

Pri pad ni ci [estog cen tra za obu ku, Cen tra za obu ku lo gi -

sti ke, Cen tra za usa vr {a va we ka dro va AB HO i 246. ba ta qo na

AB HO pri ka za li su na o ru ̀ a we i opre mu svo jih je di ni ca, kao i naj -

za ni mqi vi je de lo ve obu ke.

Stu den ti

Voj ne aka de mi je

u po se ti Ita li ji

„Otvo re ni dan” u Kru {ev cu,

Pan ~e vu i Va qe vu

25

VOJ NI MU ZE J U NO ]I MU ZE JA

ODA UMET NO STI, KUL TU RI, BA [TI NI.. .

od po kro vi teq stvom Evrop ske ko mi si je i Une ska,

mu ze ji Sr bi je otva ra ju svo ja vra ta 16. ma ja, od 18 do

dva sata posle pono}i, mno go broj nim po se ti o ci ma

ve} na vik nu tim na no} no raz gle da we mu zej skih

zna me ni tosti. Go di nu za go di nom po ve }a va se

broj ze ma qa, gra do va i mu ze ja, ko ji se po seb no po tru de

da za tu no} pri pre me {to za ni mqi vi ju po stav ku,

per for mans, kon cert, jed nom re~ ju – at mos fe ru. To je,

sva ka ko, no} u ko joj se sla vi umet nost, kul tu ra, ba {ti na, a

Voj ni mu zej na Ka le meg da nu ne za o bi la zna je ta~ ka su sre ta

upra vo sa ta kvim sa dr ̀ a ji ma.

Za ovo go di {wu No} mu ze ja pri pre mqe na je spe ci jal na

iz lo ̀ ba rat ne ka ri ka tu re, stal na po stav ka ~u va tra go ve

14 ve ko va voj ne isto ri je, eks te ri jer ret ke pri mer ke

ten ko va i to po va iz 19. i 20. ve ka, a sve mu to me onaj

po se ban ton svet ko vi ne do da }e – mu zi ka i ples.

26 15. maj 2009.

I Z L O @ B A R A T N EK A R I K A T U R E S M E H I

Rat na ka ri ka tu ra – na ziv je iz lo ̀ be ko ju je ove go di ne u svo jojGa le ri ji Voj ni mu zej spe ci jal no po sta vio za No} mu ze ja, sa è qomda qu bi te qi kul tu re i umet no sti{to vi {e sa zna ju ko li ko je ra zno vr sna gra |a ko ja se u we mu na la zi i ~u va.

Izlo`ba se oslawa iskqu~ivo na karikature koje su

na razli~ite na~ine prispele u Umetni~ku zbirku

Vojnog muzeja, bez pozajmica iz drugih srodnih ku}a ili

privatnih zbirki. Raznovrsne karikature raspore|ene

su u tri posebno obra|ene tematske celine.

Prvu celinu ~ine karikature koje su nastale za

vreme Prvog svetskog rata, a prva slika na izlo`bi

je slika Francuski vojnici, iz 1915. godine. To je

rad Bete Vukanovi}, prve umetnice koja se bavila

umetni~kom karikaturom u Srbiji.

Drama srpskog naroda u Prvom svetskom

ratu mogla se preìveti blagodare}i hrabrosti,

rodoqubqu, ali i uro|enom optimizmu i veri

u ìvot na{eg ~oveka. U najteìm danima

pogibije na barikadama slobode, gladovawa

i umirawa na stazama smrti, nada u boqe

dane i optimizam nisu napu{tali kolone

stradalnika. Meseci i godine rovovske

borbe i zati{ja na Solunskom frontu

te{ko bi se podneli da nije bilo duhovne

snage, proète verom i vedrinom.

Sa rodoqubivom vedrinom

Podsticawe i odràvawe optimizma i

vedrine vojnika bila je stalna briga vojnog

rukovodstva. Otuda, planska organizacija

priredaba razli~itog karaktera i posebno onih

sa rodoqubivom vedrinom. Novine i mawi listovi

pri {tabovima armija i divizija, pored teku}ih

vesti, imali su redovno rubrike sa {alama i

anegdotama iz vojni~kog ìvota. Izlazile su i neke

vrste „zidnih novina”, ~ak i u samim rovovima. Nazivi

humoristi~kih revija, Cokula, Klepetu{a i sli~no,

govore o duhu ovih publikacija. Zabavnik Srpskih novina

(pokrenut 1917. godine) bio je pun duhovitih priloga.

Mnogi zapisi, dnevnici, se}awa, pa i ve}a kwièvna

dela, koja svedo~e o zbivawima u Prvom svetskom ratu,

beleè duhovnu snagu i vedrinu srpskog ratnika.

Karakteristi~an je primer skicen-blok slikara Dragomira

Gli{i}a. On je uradio dvadesetak izuzetno uspelih

karikatura. Ratni slikar Miodrag Petrovi} nije se bavio

karikaturom, ali u èqi da u vojni~ke dane unese i malo

Dra go mir Gli {i}, Aca

Kr sti}, 1917, olov ka i

akva rel

S C E Q U J E

Karikature iz {tale

Kad je bila povu~ena Moravska divizija sa fronta,

pa smo do{li u oblast Bitoqa i Lerina u selo Kladaru,

ja i profesor Aca Krsti} smestili smo se u ku}u jednog

seqaka koji je bio ne{to obrazovaniji od ostalih, jer je

ranije bio u Americi. Ispod odaje u kojoj je patos bio

od prore|enih dasaka, nalazila se {tala sa

stokom. Iz {tale se vr{ilo isparavawe i to je bila

neka vrsta smrdqivog parnog grejawa. Tamo smo Aca i ja

slikali razne karikature na zidu. Bilo je tu

interesantnih slika u bojama. Posle je komandant

Moravske divizije traìo da |eneral{tab uputi svoga

fotografa da snimi slike nacrtane u toj sobi.

I sve je to bilo snimqeno.

Iz dnev ni ka rat nog sli ka ra Dra go mi ra Gli {i }a

Ispred karikature sedi

slikar sa profesorom

Acom Krsti}em.

Va si li je Po po vi}

Ci co, Drug Abas,

akva rel

vedrine, on je 1915. godine na dopisnoj karti nacrtao

karikaturu austrijskog vojnika, a na drugoj strani iste karte

izuzetno uspelu karikaturu srpskog vojnika, kojeg je nazvao

Maksim.

Vojni muzej je nedavno dobio na poklon od gospodina

\. Dini}a zanimqivu kolekciju od 11 dopisnih karata

{tampanih u Solunu 1918. godine, na kojima su izuzetno

duhovite karikature savezni~kih oficira.

Blok se}awa

Drugu celinu ~ine karikature koje su nastale za vreme

Drugog svetskog rata, radovi aktivnih u~esnika NOR-a.

Zanimqive su dve karikature koje je uradio Vasilije Popovi}a

Cico. Milinko Karanovi} je 1944. godine crtao likove

oslobodioca Beograda, koji su sakupqeni u album pod nazivom

Blok se}awa. To je dragocena gra|a o jednom vremenu i

wegovim naporima i idealima. Zastupqeno je i nekoliko

karikatura umetnika koji su godine rata proveli u

zarobqeni~kim logorima – Mihaila Boì}a i francuskog

umetnika Cluseau Lanauve, koji je preko logorskih ìca

posmatrao i crtao zarobqene vojnike Kraqevine Jugoslavije.

Tre}u celinu ~ine radovi savremenog karikaturiste

Nikole Ota{a, koji je pored karikatura iz savremenog

vojni~kog ìvota uradio i nekoliko karikatura vezanih

za 1999. godinu i nesre}ni zavr{etak 20. veka.

Karikaturom se ìgo{u sve dru{tvene mane i èstoko

kritikuju neprihvatqive karakterne osobine pojedinaca ili

grupa. Karikaturisti na osoben na~in slikaju stvarnost i uvek

su angaòvani na strani pravde i istine; spadaju u borce za

progresivne i humane ideje – za boqi svet dana{wice

i sutra{wice.

Dobra karikatura ima istu vrednost kao i dobar esej

ili najseriozniji novinski ~lanak. Moè da bude ubedqivija

od gomile re~i i re~enica i sigurna zamena za neki dosadni

referat. U sebi sadrì naj{iru slobodu duha. Otuda se sa

razlogom kaè: da nije ne{to u redu sa zemqom u kojoj nema

mesta karikaturi i karikaturistima.

Qubica DABI]

15. maj 2009.

AKCENTI STALNE POSTAVKE AKCENTI STALNE POSTAVKE

odna linija tokom No}i muzeja za posetu Vojnom muzeju

mogla bi da se odvija na razli~ite na~ine, sve u

zavisnosti od afiniteta posetilaca. Vojni muzej }e u

svojoj galeriji, uz zvuke iz vojni~kog ìvota, kao što su

signali za pove~erje i smotru, predstaviti, kao što je

najavqeno, kolekciju karikatura iz Prvog i Drugog svetskog

rata. U 19 sati po~iwe koncert okteta „Stanislav Bini~ki“.

Karikaturista Nikola Otaš }e sa kolegama izra|ivati

karikature posetilaca u periodu od 20 do 21 i od 22

do 23 sata.

Ako smo probudili radoznalost i zagolicali vašu

maštu, ostaje samo da do|ete 16. maja u Vojni muzej, izme|u 18

i dva sata posle pono}i. A u stalnoj muzejskoj postavci moète

prošetati kroz slavnu prošlost, od praistorije do danas.

Na ulazu u Vojni muzej, u holu, nalazi se skulptura

Srpskog vojnika, rad vajara \or|a Jovanovi}a. To je prvi

umetnik koji je radio na ure|ewu prve postavke Vojnog muzeja

(1904), a prvi umetni~ki eksponat bila je Jovanovi}eva

„Bista Kara|or|eva od bronziranog gipsa” (nije sa~uvana).

Na stvarawu sadašwe postavke Vojnog muzeja radilo je

oko sto akademskih slikara i vajara – pet godina (1956–1961).

Wihov posao u Vojnom muzeju bio je teàk i odgovoran,

trebalo je pomiriti slobodu umetni~kog stvarawa i stroge

istorijske zahteve, stvoriti što verniju sliku vremena,

ambijenta, doga|aja. Nova postavka ra|ena je po planu

arhitekte \uke Kavuri}a, a svoje likovne priloge, izme|u

ostalih umetnika, dali su Stanislav Beloànski, Aleksandar

Deroko, Nandor Glid, Krsto Hegeduši}, Ismet Mujezinovi},

Mladen Srbinovi}, Aleksandar Tomaševi}, i drugi.

U Muzej se ulazi kroz hol u kome je slikar Slobodan

Petrovi}, u staroj vizantijskoj tehnici, u mozaiku,

predstavio izgled i na~in odevawa i nošewa oru`ja

ilirskog, keltskog, rimskog i vizantijskog ratnika. Ovaj

niz mozaika dovodi do sale koja prikazuje

„Dolazak Slovena na Balkansko poluostrvo“, što je

prikaz na istoimenoj umetni~ko-istorijskoj karti, na kojoj

su ozna~eni pravci kretawa starih Slovena u

VI i VII veku i sukobi sa Vizantijom. Kartu je naslikao

Dušan Risti}. Naš poznati slikar Mladen Srbinovi} u

istoj sali na zidu prikazao je izgled ratnika ranog sre-

dweg veka: ma|arskog, karolinškog, hrvatskog, slovenskog,

avarskog i germanskog. Q. DABI]

ISTORIJA UNO]I MUZEJA

Izdvojili smo za vas

U Srbiji je ovo tre}a nacionalna No} muzeja.

Prošle godine zabele eno je 450.000 ulazaka u mu-

zeje i galerije, što je ovu manifestaciju u~inilo i

jednom od najpose}enijih kod nas. U Beogradu }e se

na 80 lokacija odvijati razli~iti sadr aji. Prvi put

}e svoja vrata otvoriti i Kuhiwa Belog dvora, sa taj-

nama kulinarske prošlosti od perioda Kraqevine

do vremena Josipa Broza Tita. Kako su tokom istori-

je ka wavani u~enici u školama sazna}emo u Peda-

goškom muzeju. „Dinastija Obrenovi} – pogled kroz

objektiv” ~eka vas u Miloševom konaku, Skadarsko

d ube u Etnografskom muzeju, a u Galeriji Kluba vaz-

duhoplovstva u Zemunu bi}e izlo ene fotografije

koje su snimali vazduhoplovni izvi|a~i, lete}i nad

Beogradom dvadesetih i tridesetih godina HH veka...

Pored Beograda, izuzetne sadr aje najavquju i

muzeji širom Srbije.

D. M.

Mozaik anti~kih ratnika

29

SAgalerije

Pi{e

Branko KOPUNOVI]

Virus s predumi{qajemK

D

O

o li~ nik iz me |u rad nih i pra zni~ nih da na

sum wi va je ra ~u ni ca. Ne ki bi da je ovih dru -

gih vi {e, jer va qa pre dah nu ti pre go di {wih

od mo ra, dok ve }i na sma tra da po sla ni ka da do -

sta uko li ko je va qa no vred no van. Na rav no, la ko

je svi ma ko ji zna ju gde }e, a po go to vo s ~im }e pu -

to va ti. Eg zo ti~ ne de sti na ci je, iza zov ne ali sku -

pe, kao po pra vi lu od mah „pla nu” ~im se na |u u

po nu di tu ri sti~ kih agen ci ja. Me sta u voj nim od -

ma ra li {ti ma ta ko |e, ali zbog sa svim dru gih, do -

bro po zna tih raz lo ga (ce ne, ~e ko vi, od lo ̀ e no

pla }a we...).

Ho }e li ne {to za u sta vi ti ili bar uspo ri ti

tu ri sti~ ke ape ti te, osta je da vi di mo. U sve tu sva -

ka ko ho }e. Naj no vi ja pret wa ni je te ro ri zam, ve}

opa ki vi rus, za sa da po znat kao mek si~ ki grip.

Ono sa svi wa ma ne zvu ~i le po, jer po sle kra va i

pti ca, eto do |o {e na red i te ne du ̀ ne ì vo ti we.

Pi ta we ko li ko }e wih ne slav no za vr {i ti sa mo

za to {to su ih uze li u evi den ci ju kao po ten ci jal -

nog „pro iz vo |a ~a” bo le sti. Me |u pr vi ma u spro -

vo |e wu ra di kal nih me ra bi la je vla da Egip ta, ko -

ja je na lo ̀ i la da se uni {ti 300.000 svi wa, ~i je

me so io na ko ni je na tr pe zi ta mo {weg sta nov ni -

{tva, pa je i to, mo ̀ da, je dan od raz lo ga za ta kav

po tez.

Ne ma {a le, za ra za se br zo {i ri, {to je po

ko zna ko ji do kaz da je svet glo bal no se lo, ~i ji su

plo to vi vi {e stvar tra di ci o nal nog obe le ̀ a va -

wa po se da, a ma we za bra na kroz ko ji ni {ta ne

mo ̀ e pro }i bez pret hod ne au to ri za ci je do ma }i -

na. Za sa da je ugro ̀ e no dva de se tak ze ma qa, a

spi sak se {i ri no vim „~la ni ca ma” po ten ci jal ne

epi de mi je. Stru~ wa ci ka ̀ u i sko re pan de mi je.

[ta je po sre di, ni ko ne mo ̀ e da pru ̀ i po sve ta -

~an od go vor, ali da je opa sno – opa sno je. Mno -

go! La bo ra to ri je i in sti tu ti {i rom sve ta da no -

no} no ra de ne bi li naj pre ski nu li ma sku s li ce

se rij skog ubi ce, a od mah po tom na {le spa so no -

snu vak ci nu.

o du {e, ~u la su se i pr va opre~ na mi {qe wa.

Ne ki imu no lo zi su bez par do na jav no sti sta -

vi li na uvid svo je tvrd we da je re~ o ve {ta~-

ki stvo re nom vi ru su, ~i ji je za da tak da skre ne pa -

`wu sa glo bal ne eko nom ske kri ze na pi ta we za -

{ti te go log ì vo ta. Pa ne ka ko {ta {ta ko {ta.

Ima ne ke lo gi ke ko ja neo do qi vo pod se }a na ko -

men ta re po sle po ja ve po {a sti zva ne AIDS. Jo{

on da su se ~u le kal ku la ci je u ko ji ma je glav ni ak -

ter sin te ti~ ki ubi ca, to li ko sa vr {en da mu se

du go ne }e sta ti na put. Jo{ vi {e pri sta li ca ta -

kve te ze bi lo je po sle se o be bo le sti sa afri~ kog

na ame ri~ ki, pa on da evrop ski i azij ski kon ti -

nent.

Sa da su sum wu pod gre ja la dva ame ri~ ka no -

vi na ra ko ji su raz go va ra li sa vi so ko ran gi ra nim

oso ba ma UN i Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je,

a po dat ke ob ja vi li na saj tu „On lajn xo mal”. Na i -

me, zva ni~ ni ci su sa op {ti li ka ko je no vi soj

sviw skog gri pa re zul tat ve {ta~ ki pro iz ve de nog

pa to ge na ko ji mo ̀ e da iza zo ve pan de mi ju.

Opa snost se ne sa mo pri bli ̀ i la ve} je i

sti gla na na {e gra ni ce. Su de }i po re ak ci ja ma

Mi ni star stva zdra vqa, ne ma raz lo ga za strah,

a na rod je o~i gled no po ve ro vao au to ri te ti ma i

do bra no po ta ma nio deo sviw skog pod mlat ka na

pr vo maj skom uran ku i da qe po tom. Po re ~i ma

mi ni stra dr To mi ce Mi lo sa vqe vi }a, te ku pri -

pre me za od bra nu od even tu al nog na le ta bo le -

sti, a obez be |e ni su me di ka men ti do voq ni za je -

dan po sto srp ske po pu la ci je. Na rav no, ako vi -

rus fron tal no na pad ne te {ko ga je za u sta vi ti.

Raz log za op ti mi zam dao nam je dr Zo ran Ra {i},

pred sed nik Ve te ri nar ske pri vred ne ko mo re, ko -

ji tvr di da mek si~ ki grip ne }e sti }i na te ri to -

ri ju Sr bi je. Daj Bo ̀ e! [ta nas je sve sna {lo

pro te klih de ce ni ja, red je da nas ne ko zlo i za o -

bi |e.

Uvek ka da smo zbi ja li {a le i tvr di li da „ne -

}e to nas”, sti gla je su ro va opo me na.

~i gled no je da se vo di tr ka s vre me nom u ko -

joj je vi rus s pred u mi {qa jem ve} osvo jio

start nu po zi ci ju. Na{ po zna ti epi de mi o log

dr Pre drag Kon ka ̀ e da je ta ko zva na ì va vak ci -

na je di ni pra vi lek. Kod nas ga ne ma, ali po sto je

dru gi ko ji mo gu uma wi ti efek te vi ru sa. Te {ko je

pred vi de ti {ta sve mo ̀ e da se do go di. Po naj -

sre} ni jem sce na ri ju, ka ko se po ja vio, vi rus mo ̀ e

mi ste ri o zno i da ne sta ne. Qu di raz li ~i to re a gu -

ju, od rav no du {no sti do pri pre ma za {tit nih ma -

ski „na go tovs”.

Te ma su prot na od ove je ste zdrav ì vot. Ka -

ko to iz gle da u prak si, o~i gled nu na sta vu dr ̀ e

nam Mi le na i Mi lan Da vi do vi}. Do sa dio qu di ma

ì vot u ve li kom gra du, uze li ono {to su ima li, pa

pra vac Ta ra. Hi qa du me ta ra nad mor ske vi si ne i

se lo, za se lak, ka ko ho }e te, a zo ve se So ko li na.

Po ple me ni tim pti ca ma ko je su se gne zdi le u vr -

le ti ma. Ide al no me sto za qu de ko ji vo le pri ro -

du, ide ju da od we i za wu ì ve. Ima ju udob nu ku -

}u, okru ̀ e ni su le po tom na svo ja ~e ti ri hek ta ra

ima wa. Pra ve iz u zet no kva li te tan ko zi ji sir,

ka~ ka vaq, su {e vo }e i po vr }e, le ko vi to bi qe i

pe ~ur ke. Sa da im sve po la zi za ru kom. Ka da su

pre dve go di ne sti gli ni su ume li ni ni ko ze da po -

mu zu. Skro man, ali vre dan bra~ ni par, ~i ja su de -

ca oti {la svo jim pu tem, za do vo qan je no vim okru -

è wem. Do la ze im pri ja te qi, ~u dom ne mo gu da se

na ~u de. Mi lan se ~e sto po zi va na onu na rod nu ko -

ja ve li „Ni je sre }an onaj ko ji mno go ima ve} onaj

ko me ma lo tre ba”. A wi ma tre ba ta man to {to

ima ju. Qu bav, pre sve ga...

M

30 15. maj 2009.

Po se ta ameri~kih

implantologa

Svet ski stru~ wa ci iz obla sti im -

plan to lo gi je i pro fe so ri Uni ver zi te ta u

Okla ho mi i Wu jor ku prof. dr Ro nald Bu -

lard i prof. Adi Pal ti po se ti li su Kli -

ni ku za mak si lo fa ci jal nu, oral nu hi rur -

gi ju i im plan to lo gi ju i Kli ni ku za sto ma -

to lo gi ju VMA. Tom su pri li kom sa na {im

stru~ wa ci ma raz me ni li stru~ na is ku stva i

raz mo tri li mo gu} no sti sa rad we u obla sti

im plan to lo gi je.

Pro fe sor Pal ti i prof. Bu lard u

am fi te a tru VMA odr ̀ a li su pre da va we o

si ste mi ma im plan ta ci je i re zul ta ti ma

kli ni~ kih i eks pe ri men tal nih is tra ̀ i va -

wa u obla sti tro di men zi o nal ne kom pju -

ter ske na vi ga ci je u im plan to lo gi ji. Pre -

da va wu je pri su stvo va lo vi {e od 500

stru~ wa ka za im plan to lo gi ju i sto ma to lo -

gi ju sa VMA i dru gih zdrav stve nih usta no -

va u Sr bi ji.

Saradwa VMA

sa Zdravstvenim

centrom „Studenica”

De le ga ci ja Zdrav stve nog cen tra Stu -

de ni ca iz Kra qe va, ko ju je pred vo dio di -

rek tor dr Dra gan Ar si}, po se ti la je VMA

ra di us po sta vqa wa sa rad we od in te re sa

za obe stra ne. De le ga ci ju je pri mio na -

~el nik VMA ge ne ral-ma jor prof. dr Mi o -

drag Jev ti}.

To kom raz go vo ra is ka za no je za do -

voq stvo zbog re zul ta ta do sa da {wih ko mu -

ni ka ci ja u obla sti slu ̀ be le ~e wa i edu -

ka ci je ka dro va, a po se ban za ni ma we go sti

iz Kra qe va is ka za li su za or ga ni za ci ju

ra da Ode qe wa za zdrav stve nu ne gu VMA

Kurs hirurgije sinusa

U or ga ni za ci ji Kli ni ke za uvo, nos i

gr lo VMA, ORL Sek ci je Srp skog le kar skog

dru {tva i [vaj car skog dru {tva pri ja te qa

ORL, a u sa rad wi sa Cen trom za pa to lo gi -

ju i sud sku me di ci nu VMA, u VMA je ne dav no

odr ̀ an pe ti kurs funk ci o nal ne en do skop -

ske hi rur gi je si nu sa. Di rek tor kur sa bio je

prof. dr An dre as Le u nig sa Uni ver zi te ta u

Min he nu.

Za pa ̀ e na pre da va wa na kur su odr ̀ a -

li su stru~ wa ci Kli ni ke za uvo, nos i gr lo

VMA pot pu kov nik dr Mi lan ko Mi lo je vi},

ko ji je iz neo is ku stva na {ih stru~ wa ka na

po qu te vr ste hi rur gi je, i dr Je le na So ti -

ro vi}, ko ja je go vo ri la o di jag no sti ci hro -

ni~ nog ri no si nu zi ti sa.

e |u na rod na kon fe ren ci ja o me di cin -

skoj za {ti ti od bi o lo {kih i he mij -

skih age na sa odr ̀ a na je u Voj no me di

cin skoj aka de mi ji u So fi ji od 26. do 29.

apri la. U ra du sku pa u~e stvo va li su stru~ -

wa ci iz Fran cu ske, Bu gar ske, Gr~ ke, Ru -

si je, Ne ma~ ke, Hr vat ske i dru gih ze ma qa,

ko ji se ba ve pro ble -

mi ma de tek ci je, iden -

ti fi ka ci je i di jag no -

sti ke po ten ci jal nih

bi o lo {kih i he mij -

skih age na sa, od no -

sno me ra ma pre ven -

ci je, pro fi lak se, me -

di cin skog zbri wa va -

wa i tret ma na eks -

po ni ra nih oso ba u

slu ~a ju bi o lo {kih i

he mij skih in ci de na ta.

De le ga ci ju Sr -

bi je sa ~i wa va li su

stru~ wa ci VMA: na -

Medicinska za{tita od

biolo{kih i hemijskih agenasa

Pripremila E. RISTANOVI]

zdravstvo

u~ ni sa rad nik dr sc. med. Eli za be ta Ri -

sta no vi} i voj ni slu ̀ be nik dr Gor da na

Er ce go vi}-Vu ko vi}.

Ple nar no pre da va we na te mu

„Opre ma dvo stru ke na me ne ko ja se ko ri -

sti u pro iz vod wi bi o lo {kog oru` ja” odr -

à la je dr Ri sta no vi}, koja je ko pred se da -

va la se si jom o bi -

o lo {kom oru` ju.

Dok tor Gor da -

na Er ce go vi}-Vu ko -

vi} sa Kli ni ke za

ur gent nu i kli ni~ ku

tok si ko lo gi ju VMA

pred sta vi la je na -

{a is ku stva i uka -

za la na kli ni~ ki

zna ~aj te ra pi je

oksi ni ma i bi kar -

bo na ti ma u le ~e wu

akut ne in tok si ka -

ci je or ga no fos fat -

nim pe sti ci di ma.

Obeleèn Dan medicinskih

sestara i tehni~ara

zdra vqa Re pu bli ke Sr bi je i Udru ̀ e wa me -

di cin skih se sta ra i teh ni ~a ra Sr bi je.

Me di cin ske se stre i teh ni ~a re VMA

po zdra vi la je i Mi li ja na Ma ti je vi}, sa vet -

nik mi ni stra zdra vqa za zdrav stve nu ne gu.

Po tom je voj ni slu ̀ be nik mr @ar ko Kri -

vo ka pi}, vi {i me di cin ski teh ni ~ar sa

Kli ni ke za ane ste zi o lo gi ju i re a ni ma ci ju

VMA, odr ̀ ao pre da -

va we o „Upra vqa wu

kva li te tom u zdrav -

stve noj ne zi“.

Pri zna we ko je

so bom no si od red ni -

ca Se stra go di ne

VMA pri pa lo je voj noj

slu ̀ be ni ci Vi o le ti

Sa vi} iz Ode qe wa za

he mo di ja li zu Kli ni ke

za ne fro lo gi ju VMA.

Po hva qe ne su me di -

cin ske se stre Na da

Jev ti} iz Kli ni ke za

pla sti~ nu hi rur gi ju i

ope ko ti ne, Mir ha na

Pro le iz Kli ni ke za

uro lo gi ju i Je le na

Pe tro vi} iz Kli ni ke

za ga stro en te ro lo gi ju

i he pa to lo gi ju.

Sve ~a nim sa stan kom u am fi te a tru VMA

obe le ̀ en je 12. maj – svet ski dan se -

strin stva. Sa stan ku su pri su stvo va li

pred stav ni ci Upra ve VMA, sa ge ne ral-ma -

jo rom prof. dr Mi o dra gom Jev ti }em na ~e lu,

i na ~el ni ci or ga ni za cij skih ce li na VMA,

ne ka da {we glav ne se stre te usta no ve, od no -

sno nad le ̀ ni pred stav ni ci Mi ni star stva

Dr Elizabeta Ristanovi}

ko ji }e, na osno vu pro ce ne qu di u sport skim objek ti ma, pru ̀ i ti neo -

p hod nu po mo} u re {a va wu ko mu nal nih pro ble ma ili da va wu ne ke dru -

ge vr ste po dr {ke.

� Ko je su to kri zne si tu a ci je u ko ji ma Cen tar re a gu je?

– Na{ za da tak je da re a gu je mo na sve {to ni je uo bi ~a je no u to -

ku da na, a ti ~e se pru ̀ a wa po mo }i, zbri wa va wa ili nor mal nog

funk ci o ni sa wa gra da. Mi smo ospo so bqe ni da od mah re a gu je mo,

ima mo di rekt ne te le fon ske li ni je sa Voj skom, po li ci jom, hit nom po -

mo }i, svim ko mu nal nim slu ̀ ba ma, svim do mo vi ma zdra vqa... Van -

red na si tu a ci ja je ako ne sta ne stru je u ve }em de lu gra da, ako ne sta -

ne vo de, ako se de si za stoj u sa o bra }a ju. Bi lo {ta {to ome ta uo bi -

~a je no funk ci o ni sa we Be o gra da svr sta va se u van red ne do ga |a je.

Po red mo bil ne te le fo ni je i di rekt nih ve za ko je uo bi ~a je no ko ri -

sti mo, ima mo si ste me spe ci jal nih ve za te le fo ni je, a to zna ~i mo gu} -

nost da kon tak ti ra mo sa jav nim ko mu nal nim pred u ze }i ma, zdrav -

stve nim slu ̀ ba ma na te ri to ri ji Be o gra da, ko je po tom ukqu ~u je mo u

re {a va we pro ble ma. Za sa da ras po la ̀ e mo sa ~e tr na est ra dio-

mre ̀ a, od ko jih je se dam is kqu ~i vo u funk ci ji Grad skog cen tra za

oba ve {ta va we i uz bu wi va we. Osta le su funk ci o nal ne mre ̀ e po li -

ci je, Voj ske, zdrav stve nih slu ̀ bi, gde mo ̀ e mo da se ta ko |e po ve ̀ e mo.

Ima mo i ka nal Hit ne po mo }i, gde dis pe ~er ima ra dio-ve zu sa svim

vo zi li ma na te re nu i ve zu sa svim bol ni ca ma. . T. ZEÊVI]

Pri pre me za 25. let wu

Uni ver zi ja du

U Grad skom cen tru za oba ve {ta va we

i uz bu wi va we Be o grad pri ku pqa ju se

i ob ra |u ju sve do stup ne in for ma ci je,

pro ve ra va wi ho va po u zda nost, a za tim se

pro sle |u ju nad le ̀ nim in sti tu ci ja ma.

Po {to su jav na ko mu nal na pred u ze }a

va ̀ na za funk ci o ni sa we gra da, upra vo

u vre me odr ̀ a va wa Uni ver zi ja de

sa rad wa Cen tra sa wi ma mo ra bi ti

na iz u zet nom ni vou u slu ~a ju bi lo

ka kvih ne pred vi |e nih okol no sti

ko je bi blo ki ra le funk ci o ni sa we

vi tal nih funk ci ja.

– Ne dav no nas je, u or ga ni za ci ji Mi ni star stvo od bra ne, po se -

ti la li bij ska de le ga ci ja. Wi ho vi ofi ci ri i ci vil na li ca bi li su

kod nas na obu ci. Naj vi {e ih je za ni ma lo ko ji su van red ni po stup ci

u slu ~a ju he mij skog ak ci den ta – ka ̀ e Qu bi {a Maj sto ro vi}, na ~el -

nik Grad skog cen tra za oba ve {ta va we i uz bu wi va we Be o grad.

Pre tri de se tak da na po se ti la nas je i de le ga ci ja Svet ske

zdrav stve ne or ga ni za ci je, ko ju je za ni ma lo ka ko bi grad Be o grad, ali

i ~i ta va Sr bi ja, re a go vao u slu ~a ju pan de mi je. Na gla si li smo da za

sva ku van red nu si tu a ci ju, bi lo da je u pi ta wu he mij ski ak ci dent, po -

pla va, po dr {ka pri odr ̀ a va wu sport skih i kul tur nih ma ni fe sta ci -

ja, ha va rij ski ne sta nak stru je i vo de, ima mo raz ra |e no re {e we i

na ~in ukqu ~i va wa u taj si stem.

To je za nas stvar nost, ovaj cen tar ta ko funk ci o ni {e. Mi ra -

di mo u in te re su gra da i na {e ze mqe, svi smo je dan tim, svi smo in -

te gri sa ni i to od li~ no funk ci o ni {e.

Raz me na is ku sta va

za br zore a go va we

Dva de set pe ta, ju bi lar na let wa Uni ver zi ja da bi }e odr ̀ a na u

Be o gra du od 1. do 12. ju la. To je naj ve }i sport ski do ga |aj ove

go di ne u sve tu i, ujed no, naj ve }a sport ska ma ni fe sta ci ja or -

ga ni zo va na u Sr bi ji. Be o grad }e ugo sti ti oko de vet hi qa da

spor ti sta aka de ma ca iz oko 170 ze ma qa, a tak mi ~e wa i

tre nin zi odr ̀ a va }e se i u No vom Sa du, Pan ~e vu,

Obre nov cu i Sme de re vu, na vi {e od {e zde set lo ka ci ja, od ko -

jih sva ka mo ra da is pu ni stan dar de Me |u na rod ne fe de ra ci je

uni ver zi tet skog spor ta (FI SU).

Ta ko ve li ki i ma so van do ga |aj iz i sku je obim ne pri pre me, a

va ̀ nu ulo gu u nor mal nom funk ci o ni sa wu Be o gra da ima }e Grad -

ski cen tar za oba ve {ta va we i uz bu wi va we.

O pla ni ra nim po slo vi ma to kom Uni ver zi ja de raz go va ra li

smo sa ma gi strom teh ni~ kih na u ka Qu bi {om Maj sto ro vi }em,

na ~el ni kom Cen tra.

� Ka ko te ku pri pre me za pred sto je }i obim ni i zah tev ni

za da tak?

– Za da tak ovog cen tra u vre me odr ̀ a va wa Uni ver zi ja de

je ste da sva 64 sport ska objek ta uve ̀ e mo u si stem ra dio-ve za,

da kle, da obez be di mo si ste me te le ko mu ni ka ci ja. Na sva kom

sport skom objek tu po sta vi }e mo po je dan ra dio-ure |aj, ko ji }e

bi ti ve za sa na ma. Sva ki sport ski obje kat, ne sa mo na te ri to -

ri ji Be o gra da, ne go i na te ri to ri ji Pan ~e va, No vog Sa da, Vr -

{ca, Zre wa ni na i Sme de re va, bi }e ukqu ~en u taj si stem. Po red

to ga, u sva koj sport skoj ha li pla ni ra mo po sta vqa we ru~ nih ra -

dio-sta ni ca, a pre ko wih }e se do sta vqa ti po da ci na osno vu

ko jih }e mo pro su |i va ti da li je na {a po dr {ka po treb na.

Pr vi deo po sla, is pi ti va we si ste ma ra dio-ve za na sva kom

objek tu, ve} je za vr {en. Ono {to je jo{ va ̀ no za nas je ste da }e u

ovom Cen tru bi ti {tab Uni ver zi ja de, sa ~i wen od ru ko vod stva gra -

da i Uni ver zi ja de, pred stav ni ka mi ni star sta va i svih re le vant -

nih slu ̀ bi: po li ci je, hit ne po mo }i, VMA, in spek ci ja, ko mu nal nih

slu ̀ bi... Ako se do go di ne {to van red no, re a go va }e mo istog mo -

men ta i re {i ti pro blem. S ob zi rom na to da je po treb no nad gle -

da ti 64 objek ta, od to ga osam van Be o gra da, bi }e neo p hod no mak -

si mal no an ga ̀ o va we. Va ̀ an za da tak je da or ga ni zu je mo taj {tab

Mr Qu bi {a

Maj sto ro vi },

na ~el ni k Grad skog

cen tra za

oba ve {ta va we

i uz bu wi va we

Beograd

32 15. maj 2009.

MERIDIJANIPriprema Mirjana SANDI]

Bo sna i Her ce go vi na ve}

tre }u go di nu u~e stvu je u ve -

`ba ma „Co o pe ra ti ve Lan cer” i„Co o pe ra ti ve Long bow”, po ve -

}a va ju }i sva ke go di ne ni vo

par ti ci pa ci je. Sa da je je dan

od naj o zbiq ni jih kan di da ta za

wi ho vu or ga ni za ci ju 2011. go -

di ne, sa op {te no je iz Mi ni -

star stva od bra ne BiH.

„Re a li za ci ja ve ̀ be je

kqu~ na ak tiv nost, ko joj pret -

ho de plan ske kon fe ren ci je,

ra di o ni ce i sli~ ni pri prem -

ni do ga |a ji. Sto ga je Bo sna i

Her ce go vi na, u skla du sa IPP-om (In di vi du al ni part ner ski plan) za ovu go di nu, ve} u~e -

stvo va la na plan skoj kon fe ren ci ji, dok na ve ̀ bi ko ja se re a li zu je u Gru zi ji u~e stvu je sa osam

ofi ci ra, dva pod o fi ci ra i se dam voj ni ka”, ka ̀ e se u sa op {te wu.

Voj ne ve ̀ be sna ga Na toa

u Gru zi ji po ~e le su u biv {oj

ru skoj va zdu ho plov noj ba zi u

Va zi a ni, is to~ no od Tbi li si -

ja. Na ve ̀ ba ma ko je }e tra ja ti

do po ~et ka ju na u~e stvo va }e

vi {e od 1.000 voj ni ka iz vi {e

od 12 ze ma qa ~la ni ca Na toa

i part ner skih dr ̀ a va, dok je

ne ko li ko ze ma qa ot ka za lo

svo je u~e {}e.

Pr vo bit no je bi lo pla ni -

ra no da ofi ci ri i voj ske iz

19 dr ̀ a va ~la ni ca za pad ne

voj ne Ali jan se i dr ̀ a va part ne ra iz Pro gra ma Part ner stvo za mir bu du ukqu ~e ni u ve ̀ bu,

ali je na kra ju broj ze ma qa u~e sni ca pao na 14, jer su Jer me ni ja, Ka zah stan, Mol da vi ja, Sr -

bi ja i [vaj car ska ot ka za le svo je u~e {}e.

Pr va fa za voj ne ve ̀ be, ko jom }e se pro ve ri ti sprem nost Ko man de Na toa i te sti ra ti

pro ce du re i ci qe vi u bli skoj in ter ak ci ji me |u sna ga ma na ni vou me |u na rod nih bri ga da, tra -

ja }e do 19. ma ja. U dru goj fa zi, od 21. ma ja do 3. ju na, ne }e bi ti ukqu ~e no te {ko voj no na o ru -

à we.

No vi na ~el nik Ge ne ral -

{ta ba Voj ske Slo ve ni je jeste

ge ne ral-ma jor Alojz [taj ner,

ko ji je du ̀ nost pre u zeo od ge -

ne ral-pot pu kov ni ka Al bi na

Gut ma na. Ge ne ral [taj ner je

iz ja vio da pre u zi ma Voj sku

Slo ve ni je u vre me nu ko je ni je

ta ko jed no stav no i do dao da

po zna je sta we u Voj sci i zna

{ta tre ba ra di ti.

Mi ni star ka od bra ne Qu -

bi ca Je lu {i} na gla si la je pri li kom pri mo pre da je da }e na red nih da na na vo de }im me sti ma

u slo ve na~ koj voj sci bi ti iz vr {en i niz dru gih ro ta ci ja.

Mi ni stri od bra ne ze ma qa ~la ni ca

Na toa pre i spi ta }e, na sa stan ku u Bri se lu

11. i 12. ju na, mo gu} nost sma we wa bro ja

pri pad ni ka me |u na rod nih mi rov nih sna ga

Kfor na Ko so vu i Me to hi ji, iz ja vio je

pred sed nik Voj nog ko mi te ta Na toa ad mi ral

\an pa o lo di Pa o la. „Od lu ka o bu du} no sti

Kfo ra je po li ti~ ke pri ro de”, re kao je Di

Pa o la na kon fe ren ci ji za no vi na re odr -

à noj to kom sa stan ka na ~el ni ka ge ne ral -

{ta bo va ~la ni ca Ali jan se i part ner skih

ze ma qa.

Ge ne ral Di Pa o la je do dao i da su mi -

ni stri ovla sti li ko man dan ta sna ga Na toa u

Evro pi, ame ri~ kog bri gad nog ge ne ra la Xo -

na Kre do ka, da po nu di pred lo ge o even tu al -

nom sma we wu bro ja pri pad ni ka Kfo ra na

Ko so vu. Pre ma zva ni~ nim iz vo ri ma, broj

pri pad ni ka Kfo ra tre ba lo bi da bu de sma -

wen sa 15.000 na 10.000.

O smawewu pripadnika

Kfora u junu

Po~ele ve`be Natoa u Gruziji

Ne ma~ ka vla da pro du ̀ i la je man dat za

jed nu go di nu ne ma~ kim voj ni ci ma sta ci o ni -

ra nim na Ko so vu u okvi ru me |u na rod nih mi -

rov nih sna ga. Tre nut no se na Ko so vu na la zi

2.200 ne ma~ kih voj ni ka, {to je, po sle mi si -

je u Av ga ni sta nu, naj ve }i voj ni an ga ̀ man Ne -

ma~ ke u ino stran stvu.

Po sled wu re~, ka da se ra di o od lu ci

vla de da se pro du ̀ i man da tat ne ma~ kih voj -

ni ka na Ko so vu, u skla du sa za ko nom, da }e

ne ma~ ki Bun de stag, od no sno, do wi dom par -

la men ta. Bun de stag }e o pro du ̀ et ku man da -

ta ne ma~ kih voj ni ka na Ko so vu od lu ~i va ti

kra jem ma ja.

Osno va za mi si ju ne ma~ kih voj ni ka na

Ko so vu je, ka ko pod se }a ju ne ma~ ki me di ji,

Re zo lu ci ja 1244 UN iz 1999. go di ne, a iz -

da ci za pro du ̀ e tak man da ta Bun de sve ra na

Ko so vu od go di nu da na iz no se 156 mi li o na

evra.

BiH pove}ava u~e{}e na vojnim ve`bama

Vlada produìla

mandat nema~kim

vojnicima na Kosovu

Novi na~elnik General{taba Vojske Slovenije

33

Pi{e

Aleksandar RADI]

P A R A L E L E

Lovac

pete generacije

Po vo dom Da na po be de ru ski zva ni~ ni ci ob na -

ro do va li su pla no ve za bu du} nost. U pr vom

re du va ̀ nim se mo ̀ e sma tra ti stav da se, i

po red eko nom ske kri ze i pa da ce na naf te, ne }e od u -

sta ti od na me re da se ob no vi in ven tar ru ske oru -

à ne si le. No vac za mo der ni za ci ju mo ra se pro na -

}i i zbog po li ti~ kih mo ti va, zbog po slo va po treb nih

in du stri ji i iz vo znih re fe ren ci za no vi ta las pro -

da je ru skih pro iz vo da {i rom sve ta, o ~e mu se sta ra

ru ska po li ti ka.

Na pa ra di su po ka za na sred stva rat ne teh ni ke

iz in ven ta ra je di ni ca pr ve li ni je, a za idu }u go di nu

ve} se obe }a va ve li ka pa ra da po vo dom 65. go di na

od za vr {et ka Otax bin skog ra ta. Do ta da u va zduh

tre ba da po le ti pr vi pro to tip lov ca pe te po sle rat -

ne ge ne ra ci je. On ve ro vat no ne }e bi ti na li sti va -

zdu ho plov nog e{e lo na pa ra de 2010. go di ne, ali bi -

}e po vod za mno go pri ~a o to me ku da ide ru ska od -

bram be na in du stri ja i, po seb no, vi tal no va ̀ an sek -

tor pro iz vod we bor be nih avi o na.

Od sre di ne osam de se tih go di na mi nu log ve ka

ru ske fa bri ke pro iz vo de avi o ne po ro di ca Su-27 i

MiG-29, na sta le na osno vu zah te va s kra ja {e zde se -

tih i po ~et ka se dam de se tih go di na. Mo ra se pri zna -

te da se po ku {a va lo sa mo der ni za ci jom, po seb no

avi o ni ke, ra di lo se i na pro du ̀ et ku me |u re mont nih

re sur sa i ì vot nog ve ka, {to ni su bi le do bre od li -

ke ru ske {ko le pro jek to va wa i iz ra de bor be nih avi -

o na. No va re {e wa ko ri {}e na su na iz vo znim mo de -

li ma avi o na, a Rat no va zdu ho plov stvo Ru si je u vre -

menima mi zer nog bu xe ta za mo der ni za ci ju mo ra lo

se oslo ni ti na za te ~e no sta we, od no sno teh ni ku

uglav nom na sle |e nu iz vre me na So vjet skog Sa ve za.

Na iz lo ̀ ba ma na o ru ̀ a wa pri ka zi va ni su pro -

to ti po vi mo der ni zo va nih le ti li ca, ali na to me se i

osta lo. Skro man broj avi o na ima no vu avi o ni ku, a

na me re da se Su-27 i MiG-29 pre tvo re u vi {e na men -

ske bor be ne avi o ne osta le su na re ~i ma i na stra -

ni ca ma stru~ nih pu bli ka ci ja. Za to ru ski lov ci ko ri -

ste sa mo po lu ak tiv no ra dar ski vo |e ne ra ke te va -

zduh–va zduh, a stra ni ko ri sni ci istih avi o na di ~e se

ak tiv no vo |e nim ra ke ta ma, po zna tim pod na zi vom

„amram ski“ (ru ski iz go vor ni ob lik ozna ke ame ri~ ke

ak tiv no vo |e ne ra ke te AGM-120 AMRA AM). Po sle

ka ta stro fe jed nog mi ga 29 de cem bra 2008. go di ne,

do ve de na je u pi ta we sud bi na re sur sa od 291 pre o -

sta log mi ga 29 zbog ko ro zi je kon struk ci je.

Sa da ru ske vla sti è le da na ~i ne o{tar rez i

da ko na~ no kre nu u mo der ni za ci ju u ko joj }e po -

kre ta~ pro do ra u no va teh no lo {ka re {e wa bi -

ti lo vac, od no sno vi {e na men ski bor be ni avi on pe -

te ge ne ra ci je. Za me nik pre mi je ra Ru si je Ser gej Iva -

nov 11. ma ja na ja vio je da }e usko ro po le te ti no vi

avi on, uslov no na zvan PAK FA – per spek tiv ni avi -

ja cij ski kom pleks fron tov ske avi ja ci je. Za pro jek to -

va we za du ̀ e ni su stru~ wa ci bi roa „Su hoj”. Teh ni~ -

ka do ku men ta ci ja ve} se na la zi u ru ka ma rad ni ka

fa bri ke u Kom so mol sku na Amu ru, u ko joj su se do sa -

da pro iz vo di li avi o ne po ro di ce Su-27 za do ma }e

po tre be i iz voz i de ri vat Su-35, ko ji se u ru skim

iz vo ri ma pred sta vqa kao pri mer ge ne ra ci je 4++.

Iva no vu su ve} po ka za li pro to tip lov ca pe te ge ne -

ra ci je u za vr {noj fa zi mon ta ̀ e.

No vac, na rav no, pred sta vqa glav ni pro blem za

PAK FA. Deo te re ta Ru si ja de li sa In di jom,

ko ja è li da u~e stvu je u raz vo ju i da obez be di

tran sfer teh no lo gi ja po treb nih za lo kal nu pro iz -

vod wu no vog avi o na. Bi }e to po se ban de ri vat PAK

FA, pri la go |en in dij skim tak ti~ ko-teh ni~ kim zah te -

vi ma. Ima }e dva ~la na po sa de, za raz li ku od ru skog

mo de la, ko ji }e pri mar no bi ti jed no sed. Pre go vo re o

PAK FA Ru si ja vo di i sa Bra zi lom, ko ji è li da po -

sta ne pro iz vo |a~ sa vre me nih bor be nih avi o na, za

po ~e tak po li cen ci. Sa mo in dij ski po sao vre di oko

de set mi li jar di do la ra, a po ten ci jal ni do dat ni po -

slo vi udvo stru ~i li bi pri ho de od iz vo za PAK FA i

sta bil nu se rij sku pro iz vod wu po ~ev{i od 2012. do

2015. go di ne.

Na svet skom tr ̀ i {tu Ru si ja se na da da }e ima -

ti pro sto ra u kon ku ren ci ji bor be nih avi o na za to

{to }e za pri stoj nu ce nu (za sa da se ne zna ko li ka

}e ta~ no bi ti) po nu di ti avi on bez li mi ta na iz voz

vi so kih teh no lo gi ja. Ame ri~ ki avi on F-22 pred sta -

vqa iz u zet nu bor be nu plat for mu, ali ce na i po li -

ti~ ki li mi ti su ne sa vla di vi za zna tan broj po ten ci -

jal nih ko ri sni ka.

Ne sa mo za avi o ne ve} i za sve osta le pro iz -

vo de od bram be ne in du stri je Ru si ja vi di tr ̀ i {te u

dr ̀ a va ma ko je è le da vo de po li ti ku ne za vi snu od

uti ca ja SAD. To su dr ̀ a ve ko je se ne mo gu tre ti ra ti

kao pro stor za otvo re nu tr go vi nu, jer su ne ke od wih,

na pri mer Iran i Si ri ja, kon fron ti ra ne in te re si -

ma SAD i de la ve li kih si la EU. U takvim slu~ajevi-

ma ru ski iz voz se pre tva ra u sred stvo za po li ti~ ku

tr go vi nu, jer je dan od po ka za te qa ame ri~ ko-ru skih

od no sa u ne ko li ko pret hod nih go di na bi le su pro me -

ne ru ske od lu ke o to me da li }e Iran snab de ti sa -

vre me nim ra ket nim si ste mi ma PVO ili ne. U pri li -

ka ma ka da su od no si dve ve li ke si le bi li lo {i, u

Mo skvi se go vo ri lo o to me ka ko ne ma ri zi ka za glo -

bal nu bez bed nost ako Iran ima si stem S-300. Po -

sle su sre ta ame ri~ kih i ru skih zva ni~ ni ka obi~ no bi

usle di le za bra ne iz vo za u Iran.

In di ja i Bra zil su za Ru si ju pri mer ide al nih

ko ri sni ka wihovog na o ru ̀ a wa. Po tre be no vih si la

su ve li ke, me re se de se ti na ma mi li jar di do la ra, po -

li ti~ ki ri zi ci su ni ski i za to }e se PAK FA i osta -

la no va sred stva rat ne teh ni ke pr vo po nu di ti tim

dr ̀ a va ma. Sa da Ru si ma tre ba re fe ren ca da su u

sta wu da pro iz vo de sa vre me ne pro iz vo de i za to

PAK FA uì va po dr {ku i za slu ̀ e nu pa ̀ wu dr ̀ av nog

vr ha.

Rusija se drì

stare {kole

demonstracije

sile i zato su

za Dan pobede,

9. maja, preko

i iznad Crvenog

trga pro{le

stotine

primeraka

novih proizvoda

ruske

odbrambene

industrije

kao poruka svetu

da }e ta dràva

poraditi na

obnovi mo}i

d lu ku o osni va wu Grupe BUMAR do ne la je Vla -

da Re pu bli ke Poq ske 2003, na osno vu „Stra -

te gi je struk tur nih pro me na u poqskoj od bram -

be noj in du stri ji”. Ta gru pa sa da oku pqa 19

pod re |e nih i dva udru ̀ e na ak ci o nar ska

dru {tva, ko ja za po {qa va ju ukup no oko 13.000 vi -

so ko kva li fi ko va nih rad ni ka. Hol ding je ostao

pro iz vod ni i tr go vin ski gi gant u poq skoj od bram -

be noj in du stri ji, spe ci ja li zo van za mu ni ci ju, ra -

da re, ra ket na i oklop na sred stva, te za gra |e vin -

ske i po qo pri vred ne ma {i ne i uslu ge u gra|evi -

narstvu.

Vi {e go di {we is ku stvo, u sve tu pri zna ti i

pre po zna tqiv brend, te do stig nu }a u sfe ri uvo |e -

wa no vih teh no lo gi ja, raz log su {to su part ne ri

Gru pe svet ski po zna te fir me iz obla sti

pro iz vod we na o ru ̀ a wa, kao {to su THA -LES, SA AB, MBDA, RA FA EL, PA TRIA, OTOME LA RA. U ko o pe ra ci ji sa tim fir ma ma

Gru pa BU MAR re a li zu je ve li ke i broj ne

pro gra me za po tre be poq ske voj ske, ali i

dru gih ar mi ja. Oba vqa uslu ge i do sta vqa

opre mu ne sa mo za oru ̀ a ne sna ge, ve}, ta -

ko |e, za po tre be ci vil nog sek to ra, i to

gra |e vin ske, ru dar ske i ma {i ne za iz -

grad wu pu te va, ak ce so ri je za è le zni cu i

dru ge in du strij ske pro iz vo de. We ni su

kli jen ti ukup no vi {e od 40 ze ma qa u Evro -

pi, Afri ci, na Da le kom is to ku, u Ju ̀ noj

Ame ri ci, ali i SAD.

15. maj 2009

Gru pa BU MAR naj va ̀ ni ji je

pro iz vo |a~ i do ba vqa~

na o ru ̀ a wa za poq ske

oru ̀ a ne sna ge. Taj hol ding

je vo qom poq skih vla sti

po ste pe no po stao cen tar

kon so li da ci je na ci o nal ne

od bram be ne in du stri je.

Po red zna ~aj ne po zi ci je

ko ju za u zi ma na do ma }em

tr ̀ i {tu, te ̀ i da us po sta vi

stra te {ku sa rad wu sa

mo der nim fir ma ma

ko je se ba ve na o ru ̀ a wem

na svet skom tr ̀ i {tu.

No va stra te gi ja Gru pe BU MAR

usme re na je na raz voj

dru {ta va u we nom sa sta vu,

usva ja we no vih teh no lo gi ja,

a sa mim tim i na po ve }a we

u~e {}a u iz vo zu ro be ko ju

pro iz vo di. Pr vi put u~e stvu je

na ovo go di {wem Saj mu

naoruàwa „Part ner 2009“.

Poq ska na ci o nal na hol ding kom pa ni ja

za pro iz vod wu i pro met oru` ja

Gru pa

BU MAR

Edvard E. Novak,

predsednik i glavni direktor

BUMAR a. d.

Sistem PVO „Kobra”

marketing

2002. osno va na je Gru pa BU MAR, kao ope ra -

tiv ni hol ding. Fir mi BU MAR, a.d sa o.o.,

pri pa la je do mi nant na ulo ga u od no su na

dru ga dru {tva u gru pi ve za na za pro iz vod wu

na o ru ̀ a wa i voj ne opre me.

Do sa da {wa mi si ja Gru pe BU MAR bi la

je raz voj iz dvo je nog, or ga ni zo va nog de la in -

du strij skog od bram be nog po ten ci ja la Re pu -

bli ke Poq ske. Ciq te mi si je je da se oru ̀ a -

nim sna ga ma Re pu bli ke Poq ske obez be de is -

po ru ke mo der nog na o ru ̀ a wa. Ta kav iza zov

ne sa mo da je do pri no sio ja ~a wu zna ~a ja

Gru pe me |u do ma }im fir ma ma, zbog ne ma log

uti ca ja na na ci o nal nu bez bed nost, ve} i sve

ve }oj za stu pqe no sti fir mi u we nom sa sta vu

na glo bal nom tr ̀ i {tu od bram be nih, ali i

ci vil nih pro iz vo da. Za hva qu ju }i sve di na -

mi~ ni jem ra stu ugo vo ra, kad je u pi ta wu

opre ma we na o ru ̀ a wem poq ske ar mi je, ali

i iz vo zu na o ru ̀ a wa i uslu ga, u pe to go di -

{wem pe ri o du Gru pa BU MAR vi {e stru ko je

po ve }a la pro met, ko ji se pri bli ̀ a va ni vou

od 1,5 mi li jar di do la ra go di {we.

Bu du} nost fir me

No vo ru ko vod stvo do mi nant ne fir me,

ko je wo me ru ko vo di od 2008, po ku {a va da

stvo ri per spek ti ve za da qi raz voj Gru pe BU -

MAR. Zbog to ga se sma tra lo da je neo p hod no

ja ~a we we ne po zi ci je na me |u na rod nom tr -

ì {tu, olak {a we pri stu pa no vim teh no lo -

gi ja ma, po ve }a we sred sta va na me we nih is -

tra ̀ i va wi ma, te po boq {a we kon ku ret no -

sti pro iz vo da i ce na. Uslov za re a li za ci ju

tih ci qe va je ste stva ra we bo qih mo gu} no sti

za de lo va we i to po prin ci pu „{to si ve }i,

to vi {e mo ̀ e{“. U pri log to me idu i dva

zna ~aj na dr ̀ av na do ku men ta ne dav no usvo je -

na u Poq skoj – „Stra te gi ja na ci o nal ne bez -

bed no sti Re pu bli ke Poq ske“ i „Stra te gi ja

kon so li da ci je i pru ̀ a wa po dr {ke raz vo ju

poq ske od bram be ne in du stri je u pe ri o du

2007–2012“.

No va stra te gi ja Gru pe BU MAR, ko ja se

na sla wa na ta dva do ku men ta, pred vi |a po -

sti za we traj ne ren ta bil no sti i fi nan sij -

ske si gur no sti u svim pod ru~ ji ma bi zni sa

fir me. To uka zu je na po tre bu iden ti fi ka -

ci je onih pro iz vo da u ko ji ma }e Gru pa BU -

MAR – za hva qu ju }i raz vo ju do ma }eg ino va -

tor stva i do bi je nim tran sfe ri ma – mo }i

naj pot pu ni je da re a li zu je svo ju mi si ju. No -

va stra te gi ja, po red di na mi~ ne iz vo zne

eks pan zi je na do sa da {wa tr ̀ i {ta i osva -

ja wa no vih, pred vi |a i raz voj tr go vi ne ci -

vil nim pro iz vo di ma (teh no lo gi je, ma {i ne,

ure |a ji i uslu ge za wih ve za ne), kao ele -

ment di ver zi fi ka ci je i „osi gu ra wa“ de lat -

no sti Gru pe (ciq je da ci vil na pro da ja go -

di {we po ra ste za 15 od sto).

Gru pa BU MAR }e po ste pe no ja ~a ti

ukqu ~i va wem pred u ze }a iz obla sti od bram -

be ne in du stri je u ko ji ma vla sni~ ki nad zor

vr {i dr ̀ a va – raz voj no-is tra ̀ i va~ kih dru -

{ta va, ko ja su do sad bi la van Gru pe, te voj -

nih re mont nih i pro iz vod nih pred u ze }a.

Ciq je da se stvo ri kon zor ci jum, ko ji }e

funk ci o ni sa ti kao „Poq ska gru pa od bram -

Po zi ci ja ko ju sa da za u zi ma Gru pa BU -

MAR ni je, ipak, stvo re na u po sled we vre me.

Uspe he na me |u na rod nim tr ̀ i {ti ma na o ru -

à wa i voj ne opre me po sti za la je jo{ se -

dam de se tih go di na pro {log ve ka.

Tri de set pet go di na

tra di ci je

Pred u ze }e za spoq nu tr go vi nu (PHZ)

BU MAR, ~i ji je prav ni na sled nik da na {wi

BU MAR a.d. sa o.o., osno va no je 1. ja nu a ra

1971. go di ne. Ta da {wa poq ska vla da ovla -

sti la je Udru ̀ e we in du stri je gra |e vin skih

ma {i na BU MAR za tr go vi nu sa ino stran -

stvom. Pr vo bit no, fir ma je sa mo iz vo zi la i

uvo zi la gra |e vin ske ma {i ne i teh no lo {ke

li ni je ve za ne za gra |e vi nar sku in du stri ju.

Upo re do sa ula skom na stra na tr ̀ i {ta, PHZ

BU MAR po ~e la je da {i ri svo je kom pe ten ci -

je – se dam de se tih pro {log ve ka to pred u ze }e

po sta lo je naj va ̀ ni ji i eks klu ziv ni iz vo znik

ma {i na za ze mqa ne ra do ve i di za li~ no-

tran sport nih ure |a ja. Di na mi~ nom raz vo ju

fir me do pri ne la je bli ska sa rad wa sa

stra nim part ne ri ma, po go to vu onim iz Ve -

li ke Bri ta ni je i Ne ma~ ke. Za hva qu ju }i to me

u Poq skoj je po kre nu ta pro iz vod wa sa vre -

me nih ma {i na za gra |e vi nar stvo, ~i ji teh -

ni~ ki i upo treb ni pa ra me tri ni su za o sta ja -

li za pro iz vo di ma vo de }ih svet skih fir mi.

Te ̀ ak pe ri od za fir mu bi le su osam -

de se te pro {log ve ka zbog ku mu la ci je du bo ke

pri vred ne, po li ti~ ke i dru {tve ne kri ze. Iz -

u zet no kom pli ko van bio je za fir mu i po ~e -

tak de ve de se tih, ka da je, i po red sve op {teg

en tu zi ja zma pro bu |e nog po nov nim sti ca wem

su ve re ni te ta i ne za vi sno sti na kon 45. go -

di na za vi sno sti od So vjet skog Sa ve za, Poq -

ska po ~e la da gra di de mo krat sku dr ̀ a vu, ko -

ja je na pu {ta la so vjet ski mo del cen tral nog

upra vqa wa pri vre dom. Ak ci o nar sko dru -

{tvo uspe lo je da pre bro di taj izuzetno te -

àk pe ri od.

Pre lom ni tre nu tak u po slo va wu fir -

me, po go to vu u uvo |e wu rad nih nor mi u uslo -

vi ma slo bod nog tr ̀ i {ta, pred sta vqa la je

od lu ka poq skih vla sti da se usvo ji „Stra te -

gi ja PHZ BU MAR a.d. sa ogra ni ~e nom od go -

vor no {}u”. Taj do ku ment bio je osnov za

osni va we dru {tva, na ~i jem je ~e lu bio PHZ

BU MAR. Oblast po slo va wa Gru pe po sta la je

iz voz poq skog na o ru ̀ a wa i ko mer ci jal na

po dr {ka pro ce si ma mo der ni za ci je oru ̀ a -

nih sna ga Re pu bli ke Poq ske.

Na sta nak kompanije

Kraj pro {log i po ~e tak ovog ve ka obe -

le ̀ i lo je u Poq skoj tra ̀ e we si stem skih re -

{e wa za re struk tu ri za ci ju ~i ta ve na ci o -

nal ne pri vre de. I cen tri poq ske od bram -

be ne in du stri je bi li su ukqu ~e ni u to tra -

è we. Kao re zul tat za jed ni~ kog ra da vla di -

ne ko mi si je i stru~ wa ka iz bran {e, Mi ni -

star ski sa vet Re pu bli ke Poq ske usvo jio je

14. ma ja 2002. go di ne „Stra te gi ju struk tur -

nih pro me na u in du strij skom od bram be nom

po ten ci ja lu Re pu bli ke Poq ske za pe ri od

2002–2005“. Na osno vu tog do ku men ta

Optoelektronski ure|aj

Pi{toq P – 99

Automatski pi{toq PM – 98

U ponudi Grupe BUMAR je i {iroka lepeza municije

36 15. maj 2009.

nar skih dru {ta va iz obla sti od bram be ne

in du stri je, ko ja je pre po ru ~i la dr ̀ a va.

Isto vre me no, pla ni ra se pri vo |e we kra ju

pro gra ma is pra vqa wa i re or ga ni za ci je u

svim dru {tvi ma, te stva ra we kom pakt nog

si ste ma i efi ka sne or ga ni za ci je upra vqa -

wa Gru pom (je din stve na kor po ra tiv na kul -

tu ra). U dru goj eta pi, ka ko se pred vi |a u sle -

de }e dve go di ne, tre ba lo bi da u pod re |e na

dru {tva u|u i stra te {ki part ne ri. Po red

to ga, na sta vi }e se kon so li da ci ja upra vqa -

wa pro iz vod no-uslu ̀ nim sektorima. Po sle

za vr {et ka svih re struk tu ri za ci o nih i or -

ga ni za ci o nih pro ce sa, kao i onih ve za nih

za ka pi tal, Gru pa BU MAR u}i }e u tre }u eta -

pu, ko ja }e, ka ko se pred vi |a, tra ja ti na red -

ne dve go di ne.

Po nu da

Gru pa BU MAR nu di po ten ci jal nim kup -

ci ma {i rok asor ti man na o ru ̀ a wa, ukqu ~u -

ju }i, iz me |u osta log: si ste me pro tiv va zdu -

{ne od bra ne, oklop na i mo tor na sred stva,

in di vi du al nu opre mu za voj ni ke, op ti~ ku

elek tro ni ku, mu ni ci ju, a i osta le pro iz vo de

(i to ne sa mo vla sti te pro iz vod we, ve} i

dru gih poq skih fir mi iz van Gru pe, a i stra -

nih fir mi). Vre di is ta }i da su poq ske oru -

à ne sna ge glav ni ku pac pro iz vo da i da ih

~e sto na ru ~u ju za po tre be mi si ja u ino -

stran stvu – sve do ne dav no u Ira ku, a sa da u

Av ga ni sta nu i dru gim de lo vi ma sve ta. Za to

su pro iz vo |a ~i Gru pe BU MAR pri nu |e ni da

ro bu, ume sto u ma ga ci ne i voj na skla di {ta,

upu }u ju di rekt no na te ri to ri je za hva }e ne

voj nim dej stvi ma. Za hva qu ju }i to me do la zi

se do ve o ma br ze i prak ti~ ne ve ri fi ka ci je

pa ra me ta ra tih pro iz vo da. To isto vre me no

do pri no si te ku }em us kla |i va wu ka rak te ri -

sti ka pro iz ve de nog na o ru ̀ a wa pre ma zah -

te vi ma mo der nog bo ji {ta. Vi so ka oce na

u~e {}a za seb nih kon tin ge na ta poq ske voj -

ske u mi si ja ma u Ira ku i Av ga ni sta nu de li -

mi~ no je za slu ga i vi so kog kva li te ta pro iz -

vo da Gru pe BU MAR.

U okvi ru si ste ma pro tiv va zdu {ne od -

bra ne Gru pa BU MAR nu di ar ti qe rij ski pro -

tiv a vi on ski kom pleks LO A RA. U svom sa sta -

vu on ima dva pro tiv a vi on ska to pa ka li bra

35 mm, ra dar za ot kri va we i po ka zi va we

ci qe va, si stem au to mat skog op ti~ kog pra }e -

wa i IFF (si stem „na{ ili tu|“), mu ni ci ju

AHE AD, APDS, FAPDS, te ugra |e ne funk ci je

au to ma ti za ci je ko man do va wa i ru ko vo |e wa

za sa rad wu sa dru gim je di ni ca ma si ste ma

pro tiv va zdu {ne od bra ne.

Dru ga po nu da u okvi ru tog si ste ma je ste

pro tiv a vi on ski ra ket ni si stem PO PRAD sa

hi dra u li~ ki iz ba ci va nom pra te }om i ci qa -

ju }om gla vom, ko ja sa dr ̀ i: op to e lek tron ske

sen zo re (ter mo vi zij ska ka me ra i la ser ski

me ra~ da qi ne), ure |aj za ras po zna va we

„na{ ili tu|“, ~e ti ri lan se ra ra ke ta

GROM, kom pju ter za upra vqa we va trom, si -

stem na vi ga ci je i ori jen ta ci je, si stem ve za

i pre no sa po da ta ka. Taj ra ket ni si stem pri -

la go |en je ra znim sred stvi ma tran spor ta.

be ne in du stri je BU MAR“, i ko ji }e oku pi ti

35 do 40 ak ci o nar skih dru {ta va u ne ko li -

ko pro iz vod nih sektora, ukqu ~u ju }i sektor

za mu ni ci ju (ko ji ve} funk ci o ni {e), sektor

za kop ne nu vojsku, pa za elek tron iku, sek-

tor voj nik (fir me ko je pro iz vo de in di vi du -

al nu opre mu za voj sku), potom ser vis, te va -

zdu ho plov ni i po mor ski sektor. Ta ko pro -

{i re na Gru pa za po {qa va }e oko 20.000

rad ni ka, ne ra ~u na ju }i ogro man broj za po -

sle nih kod ko o pe ra na ta. Ima }e i sop stve ni

is tra ̀ i va~ ko-raz voj ni cen tar sa ozbiq nom

po za di nom i sop stve nim fi nan sij skim sred -

stvi ma.

Ta kvi pla no vi zah te va ju efi ka sne iz -

vo re fi nan si ra wa. Taj pro blem ima ju sve

fir me ko je è le da se raz vi ja ju. Gru pa BU -

MAR je, ipak, u sre} ni jem po lo ̀ a ju. Na i me,

po red dr ̀ av nog bu xe ta, neo p ho dan iz vor

fi nan si ra wa po sta }e spe ci jal ni fond

stvo ren ak tiv nim pri vre |i va wem re spek ta -

bil nom traj nom imo vi nom u vla sni {tvu dru -

{ta va, ko ja sa ~i wa va Gru pu.

Re sur si Gru pe BU MAR do zvo qa va ju joj

da op ti mi sti~ ki prog no zi ra raz voj hol din -

ga – we ne re zer ve se ne na la ze sa mo na iz -

u zet no atrak tiv nim lo ka ci ja ma u Poq skoj,

ne go ima ju i ve li ku tr ̀ i {nu vred nost, pa su

ve} sa da pred met in te re so va wa mno gih do -

ma }ih i ino stra nih in ve sti to ra.

Po red to ga, stra te gi ja upra vqa wa

Gru pom ne ogra ni ~a va slo bo du pri vred nog

de lo va wa pod re |e nih dru {ta va. [ta vi {e,

pod re |e ni su bjek ti su oba ve zni da tra ̀ e

in di vi du al ne stra te {ke part ne re. Za hva -

qu ju }i ta kvom pri la zu, Gru pa }e lak {e

funk ci o ni sa ti na svet skim tr ̀ i {ti ma na o -

ru ̀ a wa.

Na ve de ni ci qe vi no ve stra te gi je Gru pe

BU MAR re a li zu ju se u tri eta pe. Tre nut no,

za po ~et je pro ces uvo |e wa u Gru pu ak ci o -

Artiqerijski PVO

kompleks LOARA

Me |u oklop nim i me ha ni zo va nim sred -

stvi ma, ko je nu di Gru pa BU MAR, je ste i sa -

vre me ni oklop ni tran spor ter to~ ka{ Ro so -

mak. Tran spor ter tog ti pa, u za vi sno sti od

ver zi je, te ̀ ak je iz me |u 14.000 i 26.000

ki lo gra ma. We go vi dru gi teh ni~ ki pa ra me -

tri su sle de }i: ma sa pli va wa do 22.500 kg,

mak si mal na sna ga 360 kW, za seb no ve {a -

we svih to~ ko va, hi drop ne u mat sko amor ti -

zo va we, sa op ci jom za re gu li sa we vi si ne

ve {a wa. [a si ju je pro jek to va la fin ska

fir ma – pro iz vo |a~ na o ru ̀ a wa PA TRIA, a

ku po lu – sa to pom ka li bra 30 mm – ita li -

jan ska fir ma Oto Me la ra. Tran spor ter se

pro iz vo di u Poq skoj, a pro iz vo |a ~i su Ma -

{in ski za vod u [je mja no vi ca ma [qon skim

i Gru pa BU MAR. To vo zi lo ot por no je na mi -

ne, {to je vi {e pu ta do ka za no za vre me voj -

ne mi si je u Av ga ni sta nu.

Gru pa BU MAR je pro iz vo |a~ {i ro ke

le pe ze in di vi du al ne opre me za voj ni ke. Ta

opre ma po sta la je pri o ri tet u ra du mno gih

fir mi u sa sta vu Gru pe, zbog po tre be opre -

ma wa je di ni ca poq ske voj ske ko je pu tu ju u

zo ne od go vor no sti poq skih voj nih kon tin -

ge na ta u mno go broj nim mi si ja ma u ino -

stran stvu. Po nu da ob u hva ta: pi {to qe P-99, ka li bra 9 x 19 mm, au to mat ske pi {to -

qe PM-98 GLA U BERYT, kal. 9 x 19 mm, ju ri -

{ne ka ra bi ne BERYL i MI NI BERYL 5,56 h

45 mm, ka ra bi ne 12,7 x 99 mm i 7,62 x 51

amm WKM-B, te UKM-2000, snaj per ske pu {ke

12,7 x 99 mm i 7,62 mm

BOR i ALEX, gas-ma ske, za -

{tit nu ode }u, za {tit ne

pr slu ke, {le mo ve i dru ge

stva ri ko je ~i ne opre mu

po je di na~ nog voj ni ka.

Po nu da op to e lek -

tron ske opre me Gru pe BU -

MAR ob u hva ta si stem upo -

zo ra va wa na la ser sko

zra ~e we, pa siv ne dnev no-

no} ne ure |a je za osma tra -

we i me re we, pa siv ne

dnev no-no} ne ni {an ske

ti po va) i opre ma za snab de va we (kon tej -

ne ri i ci ster ne za vo du i go ri vo, poq ske

ku hi we i pe ka re i sl.).

Gru pa BU MAR je naj va ̀ ni ji pro iz vo |a~

i do ba vqa~ na o ru ̀ a wa za poq ske oru ̀ a ne

sna ge. Ta hol ding kom pa ni ja, jer je ta kva vo -

qa poq skih vla sti, po ste pe no po sta je cen -

tar kon so li da ci je na ci o nal ne od bram be ne

in du stri je. Po red zna ~aj ne po zi ci je ko ju za -

u zi ma na do ma }em tr ̀ i {tu, te ̀ i da us po -

sta vi stra te {ku sa rad wu sa mo der nim fir -

ma ma ko je se ba ve na o ru ̀ a wem na svet skom

tr ̀ i {tu. No va stra te gi ja Gru pe BU MAR

usme re na je na raz voj dru {ta va u we nom sa -

sta vu i usva ja we no vih teh no lo gi ja, a sa mim

tim i na po ve }a we u~e {}a u iz vo zu ro be ko -

ju pro iz vo de. Ka ko bi se taj ciq po sti gao,

mo ra ju se us po sta vqa ti no vi kon tak ti i sa -

rad wa sa ze mqa ma Evro pe i Sve ta.

U Evro pi je ta kva ze mqa, bez sum we, i

Sr bi ja. Jo{ uvek ì vi u se }a wu sva kog Po -

qa ka svest o tra di ci o nal nim pri ja teq skim

ve za ma iz me |u na {a dva na ro da. To se ne

od no si sa mo na da le ku isto ri ju, kao {to je

pe ri od Dru gog svet skog ra ta, ka da su se Po -

qa ci, u skla du sa na ci o nal nom fi lo zo fi -

jom „bor be za va {u i na {u slo bo du“, bo ri -

li na mno gim evrop skim fron to vi ma i ka da

je i poq ska krv ro si la i srp sku ze mqu.

Isto ri ja uza jam nih kon ta ka ta ob u hva ta, ta -

ko |e, i zna ~a jan pe ri od sa rad we poq skih i

ju go slo ven skih in du strij skih cen ta ra, ukqu -

~u ju }i i pro iz vo |a ~e na o ru ̀ a wa. Na ̀ a -

lost, taj je pe ri od na glo pre ki nut tu ̀ nim i

tra gi~ nim do ga |a ji ma iz po lo vi ne de ve de -

se tih pro {log ve ka.

Ru ko vod stvo Gru pe BU MAR, ipak, sma -

tra da ne po sto je ni ka kve pre pre ke da se ti

kon tak ti ob no ve, jer }e to do ne ti ko rist i

jed noj i dru goj stra ni. S tim u ve zi, a ima ju -

}i na umu da pro iz vo |a ~i Gru pe BU MAR pr -

vi put u~e stvu ju na Saj mu od bram be ne in du -

stri je „Part ner 2009“, sr da~ no po zi vaju sve

za in te re so va ne da po se te wi hov {tand.

spra ve i in fra cr ve ne na o ~a re. Po red to ga,

pro iz vo di ra da re raz li ~i tih vr sta i na me -

na. U po nu di hol din ga je su i po sma tra~ ki

ra da ri da le kog i sred weg do me ta 3D, ra da -

ri MPA, ti hi ra da ri FMCV, te ni sko im puls -

ni ra da ri. Ne ko li ko ak ci o nar skih dru {ta -

va iz sa sta va Gru pe BU MAR spe ci ja li zo va -

no se za pro iz vod wu mu ni ci je i ubo ji tih

sred sta va. Po nu dom je ob u hva }e na mu ni ci ja

za pi {to qe, ka ra bi ne i mi no ba ca ~e ra znih

ka li ba ra i ti po va, pro tiv a vi on ski si stem

GROM avi on ske bom be, ru~ ne gra na te ra -

znih ti po va, te ra zne vr ste ba ru ta i eks -

plo ziv nih sred sta va.

Per spek ti va

U po nu di Gru pe BU MAR na la zi se i

opre ma ko ju pro iz vo de fir me iz van Gru -

pe, ali uz u~e {}e onih u we nom sa sta vu.

Ob u hva ta, iz me |u osta log, la ko oklo -

pqen tran spor ter DZIK, ko ji se iz ra |u je

u vi {e ver zi ja, a iz me |u osta log – kao

tran spor ter, am bu lant no vo zi lo, ser vi -

sno, kar go ili pro tiv a vi on sko vo zi lo. To

je vo zi lo mo di fi ko va no pot pu no u skla du

sa è qa ma kli je na ta, te ̀ i ne 6.200 kg,

na o ru ̀ a no ku po lom sa pu {ko mi tra qe zom

(da qin ski po kre ta nim). U tom seg men tu

po nu da sa dr ̀ i jo{ i la ko oklo pqe no pa -

trol no vo zi lo TUR II u dve va ri jan te – pa -

trol noj i pro ti vo klop noj. Osnov ni pa ra -

me tri tog vo zi la je su: oklop

{a si je ni voa 2 STA NAG 4569

(mo gu }a op ci ja sa ni vo om 3 STA -NAG 4569); oklop za min sku

za {ti tu ni voa 2A/2B STA NAG4569; ~e tvo ro ci lin dri~ ni di -

zel-mo tor 4.500 ccm, sna ge

220 KS; vo zi lo te {ko 9.400 kg;

no si vost – 5 voj ni ka i 1.000 kg

te re ta; na o ru ̀ a we: npr., si -

stem KO BUZ RCWS. Po nu dom je

ob u hva }e na i opre ma za obu ku:

kon tej ner ske stre qa ne( ra znih

marketing

Tenk PT – 91 eh

Oklopni transporter „Rosomak”

38

Iza kulisa Prvog

svetskog rata odvijala

se borba {ifrera i

de{ifranata, borba s

vremenom i sve

komplikovanijim

metodama i modelima

za{tite poruka. Uspeh

u toj borbi neretko je

omogu}avao i pobedu

na onom drugom,

vidqivijem frontu.

O

Pi{e

Milorad MARKAGI]

Od sa mog po ~et ka, te o re ti ~a ri, ali i qu di ko ji se {i fra ma i {i far skim si -

ste mi ma ba ve prak ti~ no, po ku {a va li su da osmi sle ap so lut no si gur ne {i fre.

Na iz ve stan na ~in, u to me je naj u spe {ni ji bio fran cu ski di plo ma ta Vi ̀ ner,

tvo rac isto i me ne {i fre, ko ja se u isto ri ji krip to gra fi je naj vi {e i naj du ̀ e

ko ri sti la i po slu ̀ i la kao osno va za da qu nad grad wu tih vr sta {i fa ra. Raz -

li ~i te va ri jan te Vi ̀ ne ro ve {i fre i da nas na la ze svo ju pri me nu. Ia ko je od

po ~et ka pru ̀ a la mo gu} nost ostva re wa ap so lut no si gur nog {i far skog si ste ma i

sko ro tri ve ka (do po ja ve Ka si skog i Kerk hof sa) uspe {no odo le va la de krip to va wu,

tek je u 20. ve ku, pri me nom ne pe rio di~ nog slu ~aj nog ni za kqu ~a sa jed no krat nom

upo tre bom, omo gu }e na we na ap so lut na si gur nost. Po stu pak {i fro va wa i de {i -

fro va wa tom {i from mo ̀ e se sve sti na ma te ma ti~ ke re la ci je ko je ko ri ste sa bi -

ra we i od u zi ma we po mo du lu 26. Zbog mo gu} no sti re a li za ci je na ure |a ju, ova {i -

fra ima i prak ti~ nu vred nost.

Kodovi i kodni re~nici

Na sta nak i raz voj di plo ma ti je uslo vi li su da qe usa vr {a va we {i fre. Pr va di -

plo mat ska pred stav ni {tva uve de na su ve} po lo vi nom 15. ve ka. Broj raz me we nih in -

for ma ci ja znat no se po ve }a vao, a po ru ke su, u for ma ma ra znih iz ve {ta ja, pre po ru ka

i di rek ti va, po sta ja le sve du ̀ e. Krip to gra fi ja, ve ran sa ve znik i pra ti lac di plo ma ti -

je, na sto ja la je da da se uklo pi u vre me. Ta da na sta ju ko do vi – re~ ni ci {i fra ta, {i -

fre kod ko jih se slo va, slo go vi, re ~i ili ~i ta ve re ~e ni ce, pred sta vqa ju za me na ma, sa -

15. maj 2009.

Rat za

informaciju

S v e t { i f a r a ( 2 )

feq

to

n

fri, do de qu je se pe to ~la ni bi nar ni

niz, kao kod na za me na. Iz prak ti~ -

nih raz lo ga, pr ven stve no zbog br zi -

ne pre no sa, po ru ka je ~e sto pre ku -

ca va na na bu {e nu pe to ka nal nu tra -

ku, ko ju je te le prin ter ~i tao i slao

na li ni ju.

Ko ri ste }i se Bo do o vim re {e -

wem, ame ri~ ki pro na la za~ Gil bert

Ver nam ostva ru je ono {to je mno gi -

ma pre we ga bio sa mo san – is to vre -

me no {i fro va we i sla we {i fro -

va ne po ru ke na da qi nu. Prak ti~ nu

pri me nu taj si stem do ̀ i vqa va tek

po sle Pr vog svet skog ra ta. On se

za sni vao na iz ra di dve pa pir ne

tra ke na ko ji ma su, bu {e wem ru pi ca,

na no {e ne pe to zna~ ne kod ne za me ne

zna ko va otvo re nog tek sta i zna ko va

kqu ~a. [i fro va lo se sla ga wem od -

go va ra ju }ih im pul sa dve ju tra ka, a

{i frat se, kao niz re zul tu ju }ih im -

pul sa, slao di rekt no na li ni ju. Na

su prot noj stra ni oba vqao se obr -

nu ti po stu pak. Ovaj pro ces na zi va

se {i fro va we i de {i fro va we na

li ni ji.

No vu di men zi ju, vr hun ski kva -

li tet i ogro man ko mer ci jal ni us-

peh, tom si ste mu obez be |u ju ve li ki

krip to lo zi Par ker Hit, uvo |e wem

39

sta vqe nim od jed nog ili vi {e zna ko va.

Vre me sred weg ve ka (od 14. do 17. ve -

ka) pred sta vqa vre me raz vi ja wa i sve

ma sov ni jeg ko ri {}e wa ko do va.

Pro na la zak Mor ze o vog ko da

(1884. go di ne) pred sta vqa pra vu re -

vo lu ci ju u si ste mu pre no sa in for -

ma ci ja, ka ko u ka blov skoj vr sti ve za,

ta ko, ka sni je, i u be ̀ i~ nom sa o bra -

}a ju. Po {to taj kod, i we mu sli~ ne

op {te po zna te ko do ve, ~i ne {i fre,

bi lo je neo p hod no pro na }i {i fre

ko je bi za do vo qi le uslo ve i is ko ri -

sti le pred no sti te le gra fi je, a ujed -

no uspe {no {ti ti le in for ma ci je.

Ce na pre no sa bi la je ve o ma zna ~a -

jan fak tor, pa se od {i fa ra zah te -

va la eko no mi~ nost, od no sno {to ve -

}a kom pre si ja po ru ka. To je upra vo

raz log zbog ko ga se u pr voj po lo vi ni

20. ve ka na sce nu vra }a ju ko do vi,

usa vr {e ni i po obi mu i po sa dr ̀ a ju.

Ko ri ste ih di plo ma ti ja, voj ska, po -

li ci ja, i to je vre me po zna to pod

ime nom „mo da ko do va”.

U pe ri o du pre Pr vog svet skog

ra ta vo de }u ulo gu u krip to gra fi ji

ima ju ze mqe s du gom tra di ci jom u ovoj

obla sti. En gle ska pre u zi ma pri mat,

ali se i u Fran cu skoj, Ita li ji, Ne -

ma~ koj i Au stro u gar skoj in ten ziv no

Krip to lo gi ja je na u ka ko ja se ba vi iz u ~a va wem i de -

fi ni sa wem me to da za za {ti tu in for ma ci ja (en krip ci ja) i

za ot kri va we {i fro va nih in for ma ci ja (de krip ci ja). î ne

je dve osnov ne obla sti: krip to za {tita i krip to a na li za.

Objek ti iz u ~a va wa krip to lo gi je su pi sa ne (krip to -

gra fi ja), go vor ne (krip to fo ni ja), vi zu el ne (sli ke, kar te,

{e me), ra ~u nar ske i dru ge po ru ke.

Re zul ta te krip to lo gi je kao na u~ ne gra ne, is pr va su

ko ri sti le sa mo di plo ma ti ja i voj ska, a ma sov nim raz vo jem

te le ko mu ni ka ci o nih sred sta va, po ~i wu da je ko ri ste sko -

ro sve jav ne slu ̀ be i ve li ki si ste mi.

KRIPTOLOGIJA

Krip to za {ti ta je jed na od dve glav ne obla sti krip to -

lo gi je. To je po seb na de lat nost voj nih, dr ̀ av nih (di plo -

mat skih, bez bed no snih, eko nom skih) i dru gih or ga na i or -

ga ni za ci ja na po qu za {ti te taj no sti in for ma ci ja pri wi -

ho vom pre no {e wu te le ko mu ni ka ci o nim ka na li ma.

Krip to za {ti ta ob u hva ta na u~ no i stra ̀ i va~ ki rad na

pro na la ̀ e wu krip to lo {kih po stu pa ka i sred sta va, or ga -

ni za ci ju krip to za {ti te i we nu pri me nu u prak si.

Za oba vqa we po slo va krip to za {ti te for mi ra ju se

po seb ni stru~ ni or ga ni i ti mo vi, a zbog iz u zet nog zna ~a ja

ko ji ima ju, sve obla sti krip to za {ti te svr sta va ju se u red

vr hun skih taj ni i oba ve zno se ure |u ju po seb nim za ko ni ma i

po seb nim pro pi si ma.

KRIPTOZA[TITA

Pri mer jed ne kod ne ta bli ce sa 10h10 po qa

Pri mer de la jed ne stra ni ce iz kod nog re~ ni ka

pra ti i raz vi ja krip to gra fi ja. No, u to vre me, krip to graf ske slu ̀ be

ni su do bro pri pre mqe ne, pa {i fre ni su do voq no si gur ne. Ne ma~ ka

pra vi po ~et ni~ ke gre {ke, a ve li ki uspeh en gle ske So be 40, ko ji se od -

no si na de krip to va we Ci mer ma no vog te le gra ma, u pot pu no sti me wa

tok Pr vog svet skog ra ta. Ta po ja va na vo di ve }i nu ze ma qa da ula ̀ u

mno go vi {e sred sta va, ener gi je i zna wa u sna ̀ ni je i or ga ni zo va ni je

krip to slu ̀ be, pa ~ak i da ih udru ̀ u ju pred za jed ni~ kom opa sno {}u.

Binarni kod

Fran cu ski pro na la za~ Emil Bo do ostva ru je te le prin ter sku

ver zi ju Mor ze o vog ko da, pre nos po ru ka pro me nom elek tri~ nih sta -

wa na li ni ji, da nas po znat pod na zi vom „Me |u na rod ni kod No2“. Dva

ele men tar na sta wa, no si o ca pro me na, pred sta vqa ju se bi nar nim

zna ci ma 0 i 1, a sva kom slo vu al fa be ta, zna ku in ter punk ci je i ci -

40

kqu ~a za jed no krat nu upo tre bu, i

Vi li jam Frid man, naj po zna ti ji

ame ri~ ki krip to log, ko ji pro na la -

zi kqu~ na ba zi slu ~aj no sti – ta ko -

zva ni slu ~aj ni kqu~. Ko ri {}e we

ova kvih kqu ~e va pot pu no ne u tra li -

{e sta ti sti~ ke oso bi ne je zi ka i

na po kon obez be |u je ap so lut nu taj -

nost po ru ka.

Krip to a na li za i de krip to va -

we, ko ji se u pe ri o du iz me |u dva

svet ska ra ta i za vre me Dru gog svet -

skog ra ta sve vi {e osla wa ju na slo -

è ne ma te ma ti~ ke me to de, pred ova -

kvim si ste mi ma osta ju ne mo} ni.

Ipak, po {to je u prak si ne iz vo dqi -

vo ko ri {}e we ta kve {i fre za {i -

fro va we svih po ru ka, wo me se {ti -

te sa mo one vi so kog ste pe na po ver -

qi vo sti, ko jih je i da nas re la tiv no

ma li broj.

Ubr zo po pro na la sku te le fo -

na na sta le su i raz li ~i te ide je o za -

{ti ti qud skog go vo ra, a pr vo re {e -

we pa ten ti ra no je na kon sa mo dve

go di ne, ve} 1881. Prak ti~ na pri me -

na ovih ide ja za ̀ i ve la je, me |u tim,

tek iz me |u dva svet ska ra ta. U po -

~et ku se go vor {ti tio naj jed no stav -

ni je, iz ob li ~a va wem pu tem in ver to -

va wa ni skih to no va u vi so ke i

obrat no. Ka sni je se pri stu pi lo

tran sfor ma ci ji i dru gih pa ra me ta -

ra ko ji od li ku ju qud ski glas, pa se

ta ko go vor iz ob li ~a va i po ma kom

frek vent nog op se ga i vre men skom

po de lom (skrem bler).

Ra~unari

u kriptologiji

Da bi se rad sa {i from olak -

{ao {i rem bro ju ko ri sni ka i u~i -

nio si gur ni jim i ot por ni jim na de -

krip to va we, qu di su iz na la zi li i

ko ri sti li mno {tvo in te re sant nih

sred sta va i spra va ({tap Ski ta le

{i fre, Al ber ti jev i Por tin ko lut,

Sen si jer ska re gle ta, par ti zan ska

spra va...), ali i ra zne ma {i ne i

ure |a je (ENIG MA – naj po zna ti ja ma -

{i na Dru gog svet skog ra ta, OMI

CR, HA GE LIN C-52, {i fro te le -

prin ter, i mno gi dru gi ure |a ji za

za {ti tu pi sa nih i go vor nih in for -

ma ci ja).

Za po tre be krip to slu ̀ bi kon -

stru i san je i pr vi ra ~u nar ENI AC(1943. go di ne). Po ~e ci do se ̀ u do 1937. go di ne, ka da je ode qe we

za krip to a na li zu slu ̀ be ve ze voj ske SAD po ~e lo da ko ri sti ma {i -

ne, Ho tle ri to ve ta bu la to re, u in ten ziv nim po ku {a ji ma raz bi ja wa

ja pan skih ko do va. Vi {e ne go o~i gled no po ka za la se pred nost pri -

me ne ovih ma {i na nad ru~ nom ob -

ra dom. One su omo gu }a va le mno go -

stru ko br ̀ u sta ti sti~ ku ob ra du

pre sret nu tih ma te ri ja la i da le ko

uspe {ni je de krip to va we. Ko ri {}e -

we stan dard nih, ali i spe ci jal nih

ma {i na za sta ti sti~ ku ob ra du po -

da ta ka, po sta je sve ma sov ni je i pri -

me wu ju ga sve stra ne u Dru gom svet -

skom ra tu. Sje di we ne Ame ri~ ke Dr -

à ve u pot pu no sti shva ta ju zna ~aj

do bre or ga ni za ci je krip to slu ̀ be

tek po sle na pa da na Perl Har bur,

ko ji se, na osno vu svih ka sni jih ana -

li za, mo gao o~e ki va ti i pred vi de ti

na osno vu uspe {no de krip to va nih

krip to gra ma.

Od ta da po ~i wu da se iz dva ja ju

ogrom na ma te ri jal na sred stva i an -

ga ̀ u ju naj i stak nu ti ji stru~ wa ci za

po slo ve krip to slu ̀ be SAD. Do kra ja

ra ta ta slu ̀ ba iz ra sta u xi nov sku

in sti tu ci ju ko ja ras po la ̀ e sa 407

ra ~u na ra (od po ~et nih 13 IBM apa -

ra ta) i ogrom nim bro jem qu di ko ja ih

op slu ̀ u je.

Mo der na krip to lo gi ja da nas se

ne mo ̀ e za mi sli ti bez pri me ne ma -

te ma ti ke (ma te ma ti~ ke sta ti sti ke,

te o ri je ve ro vat no }e, te o ri je in for -

ma ci ja, al ge bre...). Ma te ma ti ka je

neo p hod na osno va krip to lo gi je i we -

na {i ro ka pri me na upra vo ute me qu -

je krip to lo gi ju u na u~ nu di sci pli nu.

Mno gi ma te ma ti ~a ri ([e non, Mi haj -

lo Pe tro vi} Alas, Kar da no, Vi jet,

Va lis,...) da li su svoj do pri nos raz -

vo ju kri pto lo gi je, a sa vre me ni na u~ -

ni ci iz obla sti ma te ma ti ke uz di ̀ u je

do ne slu }e nih raz me ra.

Sa osno vom na in ten ziv nom

ko ri {}e wu ma te ma ti ke, krip to lo -

gi ja je da nas ne za mi sli va i bez

pri me ne elek tro ni ke i in for ma ti -

ke, ka ko u pro ce su {i fro va wa i

de {i fro va wa, u ko ji ma omo gu }u ju

re a li za ci ju slo ̀ e nih ma te ma ti~ kih

al go ri ta ma, ta ko i u pro ce su de -

krip to va wa za {ti }e nih po ru ka, gde

omo gu }u je de taq ne sta ti sti~ ke ana -

li ze mno {tva krip to ma te ri ja la,

re a li za ci ju slo ̀ e nih de krip ter -

skih al go ri ta ma i re la tiv no br za

pre tra ̀ i va wa svih mo gu }ih re {e -

wa. Bez pri me ne ra ~u na ra, ostva -

re we ve }i ne ovih za da ta ka zah te -

va lo bi ogro man qud ski po ten ci jal

i vre me du ̀ e od jed nog pro se~ nog

qud skog ve ka.

S dru ge stra ne, pro u ~a va we je -

zi ka, i go vo ra i pi sma, po zna va we

svih we go vih svoj sta va i obe le` ja,

a po seb no sta ti sti~ kih, od ne mer -

qi vog su zna ~a ja i va ̀ no sti za krip -

to lo gi ju. Ra di to ga se i lin gvi sti ka i sta ti sti~ ka lin gvi sti ka ukqu -

~u ju u krug na u ka, neo p hod nih pra ti la ca, pa i sa stav nih de lo va

krip to lo gi je.

(Na sta vak u sle de }em bro ju)

15. maj 2009.

Krip to a na li za je pro bi ja we {i fro va nih sa sta va,

pro na la ̀ e we me to da ko ji ma se po ku {a va od ne ra zu mqi -

vih po da ta ka do }i do iz vor nog ob li ka po ru ke.

Po ru ka se {ti ti ko do va wem i en krip ci jom ({i fro -

va wem).

KRIPTOANALIZA

U kriptologiji, {ifra je algoritam za {ifrovawe i

de{ifrovawe – serija precizno definisanih koraka koji

slede jedan za drugim.

Iako u obi~noj upotrebi {ifra i kod imaju isto

zna~ewe, u kriptologiji su to bitno razli~iti pojmovi.

U klasi~noj kriptologiji, {ifra je odvojena od koda.

U na~elu, u kodovawu zamewivawe se vr{i na osnovu

posebne kwige kodova, u kojoj se slova, re~, re~enice i

fraze zamewuju slu~ajnim nizom znakova. Na primer,

„AMHBG“ je kod za „Stigli smo na ciq“.

Kod ima svoju terminologiju, analognu onoj za {ifru:

„kodirawe“, „kodni tekst“, „dekodirawe“...

Me|utim, kod ima mnogo nedostataka, kao {to su os-

etqivost na kriptoanalizu i pote{ko}e u baratawu ~esto

preglomaznim kwigama kodova. Zbog toga je i zapostavqen

u modernoj kriptologiji, a {ifra je postala dominantna

tehnika.

[IFRA I KOD

feqton

Je dan od sa ~u va nih pri me ra ka legendarne „enig me”

41

Ova dva bra ta ro |e na su u So lu nu, u ku }i

zna me ni tih i bo ga tih ro di te qa. Sta ri ji brat

Me to di je pro veo je, kao ofi cir, de set go di na me -

|u Slo ve ni ma (ma ke don skim) i ta ko na u ~io slo -

ven ski je zik. Po po vrat ku u Gr~ ku za mo na {io se,

a ma lo iza to ga pri dru ̀ io mu se mla |i brat Ki -

ri lo (Kon stan tin). Ka da je ha zar ski car Ka gan

tra ̀ io od ca ra Mi ha i la pro po ved ni ke hri {}an -

stva, car mu je po slao bra }u ]i ri la i Me to di ja.

Oni su pr vo ube di li Ka ga na i we go ve do -

glav ni ke, a za tim i mno go na ro da pre ve li u hri -

{}an stvo. Po po vrat ku u Ca ri grad sa sta vi li su

slo ven sku azbu ku od 38 slo va, a po ~e li da pre vo -

de cr kve ne kwi ge sa gr~ kog na slo ven ski. Na po ziv

kne za Ras ti sla va oti {li su u Mo ra vi ju da {i re

ve ru Hri sto vu, a umno ̀ e ne cr kve ne kwi ge po de li -

li su sve {te ni ci ma da u~e omla di nu. Na pa pin

po ziv sti gli su u Rim gde se ]i ri lo raz bo leo i

umro 14. fe bru a ra 869. go di ne. Me to di je se po -

tom vra tio u Mo ra vi ju i na sta vio {i re we ve re

me |u Slo ve ni ma sve do smr ti 6. apri la 885. go -

di ne. We go vo de lo na sta vi li su we go vi u~e ni ci sa

sve tim Kli men tom kao epi sko pom na ~e lu. Pre -

{li su Du nav i spu sti li se na jug, u Ma ke do ni ju

(Ohrid) i tu pro du ̀ i li za po ~e ti po sao bra }e ]i -

ri la i Me to di ja. [i ri li su ve ru i pi sme nost me -

|u Slo ve ni ma.

V E R S K I P R A Z N I C I15-31. maj

Pra vo slav ni

19. maj – Prenos mo{tiju

Svetog Save Srpskog

21. maj – Sve ti apo stol i je van |e list

Jo van Bo go slov

22. maj – Pre nos mo {ti ju Sve tog oca

Ni ko la ja

24. maj – Sve ti ]i ri lo i Me to di je,

Sve ti Ni ko din Srp ski

28. maj – Vaz ne se we Go spod we

– Spa sov dan

29. maj – Te o dor Vr {a~ ki; mu ~e nik

Vu ka {in

Rimokatoli~ki

21. maj – Uza {a {}e Go spo di no vo

31. maj – Du ho vi – Pe de set ni ca

SVETI ]IRILO I METODIJE

17. maj 1917.

U Ni ci je umro srp -

ski voj vo da Ra do mir

Put nik. U bal kan -

skim ra to vi ma i Pr -

vom svet skom ra tu,

za kqu~ no sa 1916.

go di nom, bio je na -

~el nik {ta ba Vr -

hov ne ko man de. Po -

red du ̀ no sti u tru -

pi, bio je pro fe sor na Voj noj aka de mi -

ji (|e ne ral {tab na slu ̀ ba, tak ti ka).

21. maj 1894.

Kraq Alek san dar Obre no vi} iz vr -

{io dr ̀ av ni udar. Obo rio je va ̀ e }i

Ustav iz 1888. go di ne i vra tio na

sna gu Ustav iz 1869. go di ne. Osnov na

za mi sao kra qa bi la je vla da vi na uz

po mo} ne u tral nih vla da.

24. maj 1860.

U voj sci Kne ̀ e vi ne Sr bi je usta no -

vqe na pr va in ̀ i we rij ska ~e ta. Po -

~ev od 3. apri la 1888, ovaj da tum

pro sla vqan je kao dan Pi o nir skog

ba ta qo na, a od 17. ma ja 1889. obe -

le ̀ a van je kao dan Pr vog i Dru gog in -

ì we rij skog ba ta qo na voj ske Kra qe -

vi ne Sr bi je.

30. maj 1992.

Do ne ta Re zo lu ci ja 757 Sa ve ta bez -

bed no sti Uje di we nih na ci ja ko jom su

uve de ne sank ci je Sa ve znoj Re pu bli ci

Ju go sla vi ji. Sa vet bez bed no sti je bio

„re {en da usvo ji iz ve sne me re ~i ji je

je di ni ciq po sti za we mir nog re {e -

wa i ohra bri va wa na po ra ko je su

pred u ze li Evrop ska za jed ni ca i we ne

ze mqe ~la ni ce”.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

vremeplov

Pripremio Miqan MILKI]

VOJNI SVE[TENICI U KRAQEVINI SRBIJI

Mi ni star voj ni je 28. ma ja 1876. do neo Pro pis o du ̀ no sti ma voj nih

sve {te ni ka pri Vr hov noj ko man di, ko man di di vi zi ja i ko man di bri ga da.

Pri vr hov noj ko man di na la zio se voj ni vla di ka ko ji je bio na ~el nik ce log

sve {ten stva pri voj sci i na sto ja teq cr kve Vr hov ne ko man de. We go va du -

`nost bi la je da se slu ̀ ba bo ̀ i ja u je di ni ca ma od vi ja po cr kve nim pra vi -

li ma i pro pi si ma. U to ku bit ke we go vo me sto od re |i vao je na ~el nik {ta ba

Vr hov ne ko man de, a du ̀ nost mu je bi la da se sta ra da svi sve {te ni ci bu du

na svo jim me sti ma ra di mo li tve, bo dre wa voj ni ka i pri ~e {}i va wa onih ko -

ji su na sa mr ti.

Du ̀ no sti i pra va voj nog sve {te ni ka pri di vi zi ji bi la su ista kao i

voj nog vla di ke u okvi ru ce le voj ske. Di vi zij ski sve {te nik je u do go vo ru sa

ko man dan tom di vi zi je od re |i vao da ne i na ~in odr ̀ a va wa ce re mo ni ja po -

vo dom na rod nih pra zni ka, do bi ve nih bi ta ka, ili pa ra sto sa po gi nu lim voj -

ni ci ma.

Du ̀ no sti voj nih sve {te ni ka pri bri ga da ma od re |e ne su u od no su na

wi hov po lo ̀ aj za vre me ra ta. U to ku mar {a tre ba lo je da is ko ri ste sva ku

pri li ku da iz ne mo gle i klo nu le po bu de da pod ne su o~e ki va ni na por, u uslo -

vi ma lo gor skog ì vo ta ohra bri va li su qu de da lak {e pod no se osku di cu i

dru ge te {ko }e, a pre bor be uka zi va li su voj ni ci ma da }e, s ve rom u bo ga,

po be di ti.

U to ku bit ke sve {te ni ci su se na la zi li i kod pre vi ja li {ta ka ko bi te -

{i li ra we ni ke i pri ~e {}i va li one ko ji su na sa mr ti.

42

Druga bri ga da

Na atletskom stadionu u Kraqevu, bazenu hotela „Breza“ u Vr-

wa~koj Bawi, streli{tu u Ra{koj i sportskim terenima kasarne

„Ribnica“ u Kraqevu, 5. i 6. maja odràno je letwe sportsko prven-

stvo Druge brigade Kopnene vojske. Prvenstvo je otvorio komandant

Druge brigade KoV brigadni general Vidoje @ivkovi}.

U Kraqevu su se nadmetala 164 takmi~ara razvrstana u ~eti-

ri ekipe – Ra{ka, Kraqevo 1, Kraqevo 2 i Kraqevo–Vaqevo.

Posle dvodnevnih nadmetawa, titulu ukupnog pobednika po-

nela je ekipa Ra{ke, koja je trijumfovala i u atletici i malom

fudbalu. U odbojci je najboqa bila ekipa Kraqevo–Vaqevo, u ori-

jentiringu su predwa~ili takmi~ari iz ekipe Kraqevo 1, dok je u

vojnom vi{eboju i streqa{tvu pobedila ekipa Kraqevo 2.

Najboqi pojedinac u vojnom vi{eboju jeste stariji vodnik Bo-

ban \uri~i}, dok su na ga|awima iz automatske pu{ke i pi{toqa

najboqi bili kapetan Milo{ Milenovi} i stariji vodnik Boris

[ekler.

Priznawa je uru~io zamenik komandanta Druge brigade KoV

pukovnik Du{an Stojanovi}.

Tre}a bri ga da

U Ni{u je odràno letwe sportsko prvenstvo Tre}e brigade

Kopnene vojske. Vi{e od 300 oficira, podoficira i vojnika, svr-

stanih u {est ekipa, takmi~ilo se na sportskim terenima kasarne

„Kwaz Mihailo“, streli{tu „Me|a“ i sportskoj hali „[ivara“ u

Ni{u.

Pripadnici Tre}e brigade Kopnene vojske nadmetali su se u

{est disciplina: vojnom vi{eboju, streqa{tvu, atletici, ori -

jenta cio nom kretawu, odbojci i malom fudbalu. Obra}aju}i se

takmi ~a rima na otvarawu prvenstva, komandant brigade pukovnik

êdomir Brankovi} istakao je da su dobra kondicija i fizi~ke

sposobnosti po lazna osnova za sticawe i razvijawe vojni~kih

ve{tina.

U sprintu na 100 metara najbrì je bio vojnik Aleksandar

@orìki}, iz 34. diviziona LRSV, dok je deonicu od 400 metara

najbrè pretr~ao stariji vodnik Dragan Jov~i} iz 30. komandnog

bataqona. Na stazi od 3.000 metara pobedu je odneo profesio-

nalni vojnik Jasmin ]ati}, iz 31. pe{adijskog bataqona.

Pripadnik 31. pe{adijskog bataqona, vojnik Milo{ Vje {ti -

ca, izborio se za prvo mesto u skoku udaq, dok je profesionalni

vojnik Marko Davidov, iz 30. komandnog bataqona, najdaqe ba-

cio bombu. Na poligonu pe{adijskih prepreka prvo mesto pripa-

lo je potporu~niku Nedeqku Karpi}u, iz 36. tenkovskog bataqona.

Zasluèno prvo mesto u odbojci osvojila je ekipa 37. i 38.

me hanizovanog bataqona, a u malom fudbalu najboqa je bila

ekipa 31. i 32. pe{adijskog bataqona.

U ekipnom i sveukupnom plasmanu prvo mesto pripalo je

ekipi 37. i 38. mehanizovanog bataqona iz Kur{umlije. Drugo

mesto osvojila je ekipa Komande brigade, 30. komandnog i 39. lo-

gisti~kog bataqona iz Ni{a, dok je na tre}em mestu ekipa 33.

samohodnog haubi~kog artiqerijskog diviziona, 34. diviziona

LRSV i 310. inìwerijskog bataqona iz Prokupqa.

Najboqim ekipama nagrade je uru~io potpukovnik Zoran

Naskovi}, na~elnik {taba Tre}e brigade Kopnene vojske.

Z. MILADINOVI]

Letwa

sportska

prvenstva

Veliki uspeh

jedrili~ara

Vojne akademijeJedrili~arska ekipa Vojne akademije vratila se iz Livor-

na u Italiji, gde je u~estvovala na internacionalnoj regati

„Trofej pomorske akademije i grada Livorna”, na kojoj je osvo-

jila tre}e mesto u konkurenciji mediteranskih i crnomorskih

zemaqa i 13. mesto u svetu.

U posadi Vojne akademije bili su kapetan korvete Sve ti -

slav [o{ki}, trener i vo|a tima, poru~nik korvete Jovan Kri-

vokapi}, skiper, i potporu~nik Aleksandar \or|evi} i studen-

ti Ilija Kolarski, Zoran Jovanovi} i Dragan Lazi}.

Prvo mesto osvojila je ekipa Bahreina, za drugo su se iz-

borili Italijani, a tre}e mesto pripalo je ekipi [vedske. U

klasifikaciji Mediterana i Crnog mora prvo mesto osvojila

je Italija, dok je drugo mesto zauzela ekipa Slovenije.

Pozivu italijanske pomorske akademije i grada Livorna,

ove godine odazvalo se 19 zemaqa, sa ukupno 20 ekipa koje su

se takmi~ile u klasi jedrilica J 24. Pored vojnih reprezentaci-

ja, na regatnom poqu u~estvovalo je i 25 ekipa iz Italije i cele

Evrope, me|u wima i olimpijski i svetski prvaci.

„Trofej pomorske akademije i grada Livorna”, kako se zove

regata, predstavqa najboqe organizovanu regatu na Mediter-

anu, koja svake godine okupqa vi{e od 2.000 jedrili~ara iz cel-

og sveta. Oni se takmi~e na oko 1.000 brodova u 12 razli~itih

klasa jedrilica. To je najve}a jedrili~arska manifestacija u

Italiji, a odràva se u akvatoriji Tirenskog mora.

Ekipa Vojne akademije dobila je poziv da slede}e godine

u~estvuje na evropskom i svetskom prvenstvu u klasi jedrilica

J 24, koje se odràva u Turskoj, a planirano je da u avgustu nas-

tupi na svetskom vojnom prvenstvu u Poqskoj.

S. L.

III

III

IV

VVI

Aktom

96642 od

2.03. 2009. godine, Gra|evinska

direkcija

Srbije

obavestila

jeM

inistarstvo

odbrane

da

su

uvreme

zakq

u~ew

aUgovora

oprenosu

prava

kori{

}ew

aizme|u

Gra|evinske

direkcije

Srbije

iM

ini-

starstva

za

inf

rastrukturu, stanovi

uN

ovom

Sadu

iâ~ku

bili

uf

azi

izgradw

e. N

akon

zavr{

etka

ieta`

iraw

astanova, do{

lo

jedo

izmena

povr{

ina, struktura

inumeracije

stanova

koji

su

Zakq

u~kom

Vlade

05 broj360-

5141/2008-1 od

6. 12. 2008. godine

opredeq

eni

Ministarstvu

odbrane.

Navedenim

zakq

u~kom

za

re{

avaw

estambenih

pitaw

azaposlenih

uM

inistarstvu

odbrane, u

Novom

Sadu

jeopredeq

eno

ukupno

20 stanova

ito: tri

jednosobna, sedam

dvosobnih

ideset

trosobnih

stanova, a

uâ~ku

ukupno

9 stanova

ito: tri

jednosobna

i{

est

dvosobnih

stanova.

Prema

dobije

nim

podacima

iz

gore

navedenogakta, d

o{

lo

jedo

izmena

uodnosu

na

tabelarni

pregled

stanova

po

Konkursu

obja

vq

enom

u,,S

lu`

benom

vojn

om

listu“ d

ana

10. 0

2. 2

009. godine, t

ako

da

su

sada

za

raspo-

delu

uN

ovom

Sadu

stanovi

slede}e

strukture: tri

jednosobna, tri

jednoiposobna, ~etiri

dvosobna

ideset

trosobnih

stanova

au

â~ku

devet

dvosobnih

stanova.

47

MINISTARSTVO ODBRANE

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVE

r a s p i s u j e

K O N K U R S

za pri jem pro fe si o nal nih pri pad ni ka Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je na van red no {ko lo va we za sti ca we

stru~ nog na zi va spe ci ja li ste uè spe ci ja li za ci jeu Voj no me di cin skoj aka de mi ji

Pro fe si o nal ni pri pad ni ci VS i MO mo gu kon ku ri sa ti za pri jem na van -

red no {ko lo va we za sti ca we stru~ nog na zi va spe ci ja li ste uè spe ci ja li -

za ci je u Voj no me di cin skoj aka de mi ji u {kol skoj 2009/2010. go di ni iz sle -

de }ih obla sti:

1. en do kri no lo gi je,

2. he ma to lo gi je,

3. kar di o lo gi je,

4. kar di o va sku lar ne hi rur gi je,

5. is hra ne zdra vih i bo le snih qu di,

6. kli ni~ ke tok si ko lo gi je,

7. kli ni~ ke far ma ko lo gi je,

8. me di cin ske mi ko lo gi je,

9. ne fro lo gi je,

10. pa ra zi to lo gi je,

11. re u ma to lo gi je,

12. vi ru so lo gi je,

13. kli ni~ ke ne u ro fi zi o lo gi je,

14. ga stro en te ro lo gi je.

Za pri jem na {ko lo va we za sti ca we stru~ nog na zi va spe ci ja li ste uè spe -

ci ja li za ci je u Voj no me di cin skoj aka de mi ji mo gu kon ku ri sa ti kan di da ti ko ji

is pu wa va ju sle de }e uslo ve:

OP [TI USLO VI:

• da su dr ̀ a vqa ni Re pu bli ke Sr bi je;

• da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak ili po stu pak zbog kri vi~ -

nog de la za ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti, od no sno da ni su osu |i -

va ni za ta kva de la ka znom za tvo ra u tra ja wu du ̀ em od {est me se ci;

• da ima ju stru~ ni na ziv spe ci ja li ste u od re |e noj na u~ noj obla sti, od no -

sno di sci pli ni.

PO SEB NI USLO VI:

• da su za vr {i li od go va ra ju }u spe ci ja li za ci ju sa naj ma we vr lo do brim

uspe hom, za uù spe ci ja li za ci ju:

– na red nom bro ju 1. iz in ter ne me di ci ne, gi ne ko lo gi je ili pe di ja tri je;

– na red nom bro ju 2. iz in ter ne me di ci ne, pe di ja tri je ili tran sfu zi o lo gi je;

– na red nom bro ju 3. iz in ter ne me di ci ne, pe di ja tri je ili in fek to lo gi je;

– na red nom bro ju 4. iz op {te hi rur gi je ili de ~i je hi rur gi je;

– na red nom bro ju 5. iz hi gi je ne, pe di ja tri je, in ter ne me di ci ne, me di ci ne

ra da ili op {te me di ci ne;

– na red nom bro ju 6. iz in ter ne me di ci ne, pe di ja tri je, in fek to lo gi je, kli -

ni~ ke far ma ko lo gi je, ne u ro lo gi je, psi hi ja tri je, ne u rop si hi ja tri je, kli -

ni~ ke fi zi o lo gi je ili me di ci ne ra da;

– na red nom bro ju 7. iz bi lo ko je gra ne me di ci ne;

– na red nom bro ju 8. iz mi kro bi o lo gi je;

– na red nom bro ju 9. iz in ter ne me di ci ne ili pe di ja tri je;

– na red nom bro ju 10. iz mi kro bi o lo gi je ili in fek to lo gi je;

– na red nom bro ju 11. iz in ter ne me di ci ne ili pe di ja tri je;

– na red nom bro ju 12. iz mi kro bi o lo gi je ili in fek to lo gi je;

– na red nom bro ju 13. iz ne u ro lo gi je;

– na red nom bro ju 14. iz in ter ne me di ci ne ili pe di ja tri je.

• da po zna ju en gle ski je zik na ni vou pr vog ste pe na pre ma kri te ri ju mu Cen -

tra za stra ne je zi ke Voj ne aka de mi je, od no sno na ni vou 1-1-1-1 STA NAG6001;

• da su u to ku slu ̀ be ima li po voq ne sve slu ̀ be ne oce ne, a da za dva po -

sled wa oce wi va wa ima ju oce nu naj ma we „vr lo do bar”;

• da su po sta vqe ni (ras po re |e ni) na for ma cij sko (rad no) me sto za ko je je

pred vi |e na uà spe ci ja li za ci ja i da su na tom me stu pro ve li naj ma we dve

go di ne.

NA ̂ IN KON KU RI SA WA:

Kan di da ti iz Voj ske Sr bi je mol be do sta vqa ju pret po sta vqe nim ko man da ma

ran ga bri ga de i vi {eg, a kan di da ti iz Mi ni star stva od bra ne svo jim or ga -

ni za ci o nim je di ni ca ma ran ga upra ve i vi {eg, naj ka sni je do 1. ju na 2009.

Uz mol be za pri jem na usa vr {a va we kan di da ti pri la ̀ u sle de }a do ku men ta:

– pra vil no po pu wen Upit nik za {ko lo va we, pri log broj 3. Ured be o sta -

wi ma u slu ̀ bi pro fe si o nal nih voj nih li ca i o una pre |i va wu ofi ci ra i

pod o fi ci ra („Slu ̀ be ni gla snik Re pu bli ke Sr bi je”, br. 112/08 i 9/09);

– ove re no uve re we o dr ̀ a vqan stvu Re pu bli ke Sr bi je,

– po tvr du nad le ̀ nog or ga na da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak

ili po stu pak zbog kri vi~ nog de la za ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti,

od no sno da ni su osu |i va ni za ta kva de la ka znom za tvo ra u tra ja wu du ̀ em

od {est me se ci;

– ove re nu fo to ko pi ju di plo me o za vr {e noj spe ci ja li za ci ji (ako u di plo mi

ne ma pro se~ ne oce ne uspe ha, pri la ̀ e se iz vod iz ma ti~ ne kwi ge slu {a la -

ca spe ci ja li za ci je u VMA);

– ove ren ser ti fi kat o ste pe nu po zna va wa en gle skog je zi ka po STA NAG6001, od no sno uve re we Voj ne aka de mi je.

Pret po sta vqe ne ko man de – or ga ni za ci o ne je di ni ce de fi ni sa ne za pri jem

mol bi kan di da ta za pri jem na usa vr {a va we, vr {e po pu wa va we Upit ni ka

za {ko lo va we u ru bri ka ma pod bro jem 10. do 12. i kom ple ti ra ju pred lo ge

do ku men ti ma iz slu ̀ be nih evi den ci ja po sle de }em:

– od {tam pan i ove ren obra zac KOLP kan di da ta,

– po tvr du da u pret hod nom pe ri o du ni je upu }i van na {ko lo va we istog ni voa.

Ko pi je do ku me na ta ko je se pri la ̀ u mo ra ju bi ti ove re ne od stra ne nad le -

`nog sta re {i ne.

Mol be svih kan di da ta sa kom plet nom do ku men ta ci jom, do pu we nom sa osta -

lim po treb nim do ku men ti ma iz slu ̀ be nih evi den ci ja i pred lo zi ma pret po -

sta vqe nih sta re {i na, nad le ̀ ne or ga ni za ci o ne je di ni ce Mi ni star stva od -

bra ne i Voj ske Sr bi je do sta vqa ju Upra vi za ka dro ve Sek to ra za qud ske

re sur se Mi ni star stva od bra ne, naj ka sni je do 10. ju na 2009. go di ne.

Ne pot pu ne i ne kom plet ne mol be ne }e se uzi ma ti u raz ma tra we.

Upra va za ka dro ve ne }e vra }a ti do ku men ta kan di da ti ma ko ji ni su iza bra ni.

Na si ste mat ske le kar ske pre gle de, ra di utvr |i va wa zdrav stve ne spo sob -

no sti za {ko lo va we, bi }e upu }e ni sa mo oni kan di da ti, ko ji bu du iza bra ni

za pri jem na van red no {ko lo va we za sti ca we stru~ nog na zi va spe ci ja li -

ste uè spe ci ja li za ci je u Voj no me di cin skoj aka de mi ji.

Na kon iz bo ra kan di da ta za upu }i va we na usa vr {a va we Upra va za ka dro -

ve }e nad le ̀ ne or ga ni za ci o ne je di ni ce Mi ni star stva od bra ne oba ve sti ti

o re zul ta ti ma kon kur sa.

Po ~e tak usa vr {a va wa iza bra nim kan di da ti ma bi }e re gu li san na knad no,

po seb nom na red bom o pri je mu iza bra nih kan di da ta na po sle di plom ske stu -

di je ob li ka uè spe ci ja li za ci je. Me |u sob ne oba ve ze Mi ni star stva od bra ne

Re pu bli ke Sr bi je i li ca upu }e nih na usa vr {a va we re gu li {u se ugo vo rom.

Te sti ra we kan di da ta ra di od re |i va wa ste pe na po zna va wa en gle skog je zi -

ka re a li zo va }e se u Cen tru za stra ne je zi ke Voj ne aka de mi je, 26. ma ja

2009. go di ne, sa po ~et kom u 08.30 ~a so va. Pri ja ve kan di da ta za te sti ra -

we do sta vi ti Voj noj aka de mi ji do 25. ma ja 2009. go di ne. Kan di da ti sa so -

bom tre ba da po ne su pri bor za pi sa we i li~ na do ku men ta.

Od lu kom mi ni stra od bra ne po ni {ten je Kon kurs za pri jem pro fe si o nal -

nih pri pad ni ka MO i VS na van red no {ko lo va we za sti ca we stru~ nog na -

zi va spe ci ja li ste uè spe ci ja li za ci je u Voj no me di cin skoj aka de mi ji, ob ja -

vqen u ma ga zi nu „Od bra na'' broj 78 od 15. de cem bra 2008. go di ne. Upra va

za ka dro ve ne }e vra }a ti kon kurs nu do ku men ta ci ju.

Kan di da ti ko ji è le da kon ku ri {u za na ve de no usa vr {a va we, a ve} su ra -

ni je kon ku ri sa li po po ni {te nom kon kur su, po treb no je da u skla du sa uslo -

vi ma ovog kon kur sa iz vr {e do pu nu ra ni je do sta vqe ne kon kurs ne do ku men -

ta ci je pod no {e wem mol be sa Upit ni kom za {ko lo va we.

Osta lu – ra ni je do sta vqe nu kon kurs nu do ku men ta ci ju ne tre ba po no vo do -

sta vqa ti.

Osta la oba ve {te wa u ve zi sa Kon kur som mo gu se do bi ti u: Sek to ru za

{ko lo va we i NIR Voj no me di cin ske aka de mi je, na te le fon: 31-511, od no -

sno 011/2668-624, i Upra vi za ka dro ve Sek to ra za qud ske re sur se Mi -

ni star stva od bra ne, na te le fon: 23-513, od no sno 011/3201-513.

15. maj 2009.48

MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVE

r a s p i s u j e

K O N K U R S

za pri jem ka dra MO i VS na re dov ne po sle di plom ske stu di je iz me di ci ne

u Voj no me di cin skoj aka de mi ji

Pro fe si o nal ni pri pad ni ci MO i VS mo gu kon ku ri sa ti za

pri jem na re dov ne po sle di plom ske stu di je u Voj no me di -

cin skoj aka de mi ji u {kol skoj 2009/2010. go di ni ra di sti -

ca wa stru~ nog na zi va spe ci ja li ste u obla sti me di ci ne iz:

a) ofi ci ri:

1. ane ste zi o lo gi je sa re a ni ma to lo gi jom 1

2. in ter ne me di ci ne 1

3. ne u ro lo gi je 1

4. op {te hi rur gi je 2

5. op {te me di ci ne 5

6. or to pe di je 2

7. pa to lo {ke ana to mi je 1

8. psi hi ja tri je 2

9. ra di o lo gi je 1

10. sud ske me di ci ne 1

11. uro lo gi je 1

12. va zdu ho plov ne me di ci ne 2

b) voj ni slu ̀ be ni ci:

1. ane ste zi o lo gi je sa re a ni ma to lo gi jom 1

2. in ter ne me di ci ne 2

3. ne u ro lo gi je 1

4. ra di o lo gi je 1

Na kon kurs se mo gu ja vi ti kan di da ti ako is pu wa va ju sle -

de }e uslo ve:

OP [TI USLO VI KON KUR SA:

da su dr ̀ a vqa ni Re pu bli ke Sr bi je,

da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak ili po stu pak zbog

kri vi~ nog de la za ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti, od no sno

da ni su osu |i va ni za ta kva de la ka znom za tvo ra u tra ja wu du -

èm od {est me se ci.

PO SEB NI USLO VI KON KUR SA:

a) Za pri jem na usa vr {a va we mo ̀ e kon ku ri sa ti ofi -cir:

1. ko ji je za vr {io me di cin ski fa kul tet i po lo ̀ io stru~ ni

is pit (pred nost za do bi ja we spe ci ja li za ci je }e ima ti

kan di da ti sa ve }om pro se~ nom oce nom u to ku stu di ja);

2. ko ji u to ku slu ̀ be ima sve po voq ne oce ne, ~i ji je pro -

sek oce na u to ku slu ̀ be naj ma we „vr lo do bar” i ko ji za

po sled wi pe ri od oce wi va wa pre upu }i va wa na usa vr {a -

va we ima oce nu naj ma we „vr lo do bar”;

3. ko ji je u voj noj slu ̀ bi pro veo naj ma we dve go di ne

efek tiv ne slu ̀ be, a iz u zet no i kra }e ako je osnov ne aka -

dem ske stu di je za vr {io sa pro se~ nom oce nom 8,51 i vi -

{om;

4. ko ji po zna je en gle ski je zik naj ma we na ni vou 1-1-1-1

STA NAG 6001 ili na ni vou pr vog ste pe na pre ma kri -

te ri ju mu Voj ne aka de mi je;

5. ko ji u 2009. go di ni ni je sta ri ji od 35 go di na za hi rur -

{ke gra ne, a 40 go di na za osta le gra ne me di ci ne;

6. ko ji u pret hod nom pe ri o du ni je upu }i van na {ko lo va we

istog ni voa.

b) Za pri jem na usa vr {a va we mo ̀ e kon ku ri sa ti voj ni slu ̀ be nik:

1. ko ji je za vr {io me di cin ski fa kul tet i po lo ̀ io stru~ -

ni is pit (pred nost za do bi ja we spe ci ja li za ci je }e ima ti

kan di da ti sa ve }om pro se~ nom oce nom u to ku stu di ja);

2. ko ji je u MO i VS pro veo naj ma we dve go di ne efek tiv -

ne slu ̀ be;

3. ko ji u to ku slu ̀ be imao naj ma we vr lo do bre slu ̀ be ne

oce ne;

4. ko ji po zna je en gle ski je zik naj ma we na ni vou 1-1-1-1

STA NAG 6001 ili na ni vou pr vog ste pe na pre ma kri te ri -

ju mu Voj ne aka de mi je;

5. ko ji u 2009. go di ni ni je sta ri ji od 40 go di na;

6. ko ji u pret hod nom pe ri o du ni je upu }i van na {ko lo va -

we istog ni voa.

NA ̂ IN KON KU RI SA WA:

Kan di da ti iz Voj ske Sr bi je mol be do sta vqa ju pret po sta vqe -

nim ko man da ma ran ga bri ga de i vi {eg, a kan di da ti iz Mi ni -

star stva od bra ne svo jim or ga ni za ci o nim je di ni ca ma ran ga

Upra ve i vi {eg, naj ka sni je do 1. ju na 2009. go di ne.

Uz mol be za pri jem na usa vr {a va we kan di da ti pri la ̀ u sle de -

}a do ku men ta:

– pra vil no po pu wen Upit nik za {ko lo va we, pri log broj 3.

Ured be o sta wi ma u slu ̀ bi pro fe si o nal nih voj nih li ca i o

una pre |i va wu ofi ci ra i pod o fi ci ra („Slu ̀ be ni gla snik Re -

pu bli ke Sr bi je”, br. 112/08. i 9/09);

– ove re no uve re we o dr ̀ a vqan stvu Re pu bli ke Sr bi je,

– po tvr du nad le ̀ nog or ga na da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni

po stu pak ili po stu pak zbog kri vi~ nog de la za ko je se go ni po

slu ̀ be noj du ̀ no sti, od no sno da ni su osu |i va ni za ta kva de -

la ka znom za tvo ra u tra ja wu du ̀ em od {est me se ci;

49

O D L U K A

o po ni {te wu kon kur sa

za pri jem

pro fe si o nal nih pri pad ni ka

Mi ni star stva od bra ne

i Voj ske Sr bi je

na van red no {ko lo va we

za sti ca we stru~ nog na zi va

spe ci ja li ste uè spe ci ja li za ci je

na Voj no me di cin skoj aka de mi ji

Po ni {ta va se kon kurs za pri jem pro fe si -

o nal nih pri pad ni ka Mi ni star stva od bra ne i

Voj ske Sr bi je na van red no {ko lo va we za sti -

ca we stru~ nog na zi va spe ci ja li ste uè spe ci -

ja li za ci je na Voj no me di cin skoj aka de mi ji, ob -

ja vqen u ma ga zi nu „Odbrana”broj 78 od 15.

de cem bra 2008. go di ne.

Pitomci i stare{ine 32. klase Vojne akademije

Kopnene vojske obeleì}e jubilarnu 30. godi{wicu zavr{et-

ka klase 30. maja 2009. godine u 10.00 ~asova, na Vojnoj

akademiji u Beogradu.

Radi organizacije aktivnosti i izrade programa sve~anosti,

potrebno je dolazak potvrditi, najkasnije, do 20. maja 2009.

godine.

Za bliè informacije moète kontaktirati nekog od ~lanova

Organizacionog odbora:

- general-majora dr Boìdara Forcu

(telefon: 011/20-63-833 ili 064/83-29-031);

- general-majora Petra Radoj~i}a

(telefon: 011/20-63-836 ili 064/83-29-045);

- general-majora Radivoja Vukobradovi}a

(telefon: 011/36-03-005 ili 064/83-29-005);

- pukovnika dr Dragana Gostovi}a

(telefon: 011/20-63-516 ili 064/56-22-749);

- pukovnika mr Dragi}a Mari}a

(telefon: 011/36-03-314 ili 064/23-06-288) ili

- pukovnika Milutina Vuja{evi}a

(telefon: 011/20-63-267 ili 064/145-86-78).

– ove re nu ko pi ju di plo me – uve re wa o za vr {e nom pret hod -

nom {ko lo va wu (ako u di plo mi – uve re wu ne ma pro se~ ne

oce ne uspe ha, pri la ̀ e se iz vod iz pred met nih oce na);

– ove re nu ko pi ju di plo me o po lo ̀ e nom stru~ nom is pi tu;

– ser ti fi kat o ste pe nu po zna va wa en gle skog je zi ka po STA -NAG 6001, od no sno uve re we Voj ne aka de mi je.

Pret po sta vqe ne ko man de – or ga ni za ci o ne je di ni ce de fi ni sa ne

za pri jem mol bi kan di da ta za pri jem na usa vr {a va we, vr {e po -

pu wa va we Upit ni ka za {ko lo va we u ru bri ka ma pod bro jem 10.

do 12. i kom ple ti ra ju pred lo ge do ku men ti ma iz slu ̀ be nih evi -

den ci ja po sle de }em:

– od {tam pan i ove ren obra zac KOLP kan di da ta,

– po tvr du da u pret hod nom pe ri o du ni je upu }i van na {ko lo va -

we istog ni voa.

Ko pi je do ku me na ta ko je se pri la ̀ u mo ra ju bi ti ove re ne od stra -

ne nad le ̀ nog sta re {i ne.

Mol be svih kan di da ta sa kom plet nom do ku men ta ci jom, do pu we -

nom sa osta lim po treb nim do ku men ti ma iz slu ̀ be nih evi den ci ja

i pred lo zi ma pret po sta vqe nih sta re {i na, nad le ̀ ne or ga ni za -

ci o ne je di ni ce Mi ni star stva od bra ne do sta vqa ju Upra vi za ka -

dro ve Sek to ra za qud ske re sur se Mi ni star stva od bra ne, naj ka -

sni je do 10. ju na 2009. go di ne.

Ne pot pu ne i ne kom plet ne mol be ne }e se uzi ma ti u raz ma tra we.

Upra va za ka dro ve ne }e vra }a ti do ku men ta kan di da ti ma ko ji ni -

su iza bra ni.

Na si ste mat ske le kar ske pre gle de, ra di utvr |i va wa zdrav stve ne

spo sob no sti za voj nu slu ̀ bu, bi }e upu }e ni sa mo oni kan di da ti ko -

ji bu du iza bra ni za pri jem na re dov ne po sle di plom ske stu di je iz

me di ci ne u Voj no me di cin skoj aka de mi ji.

Na kon iz bo ra kan di da ta za upu }i va we na po sle di plom ske

stu di je ob li ka spe ci ja li za ci je Upra va za ka dro ve }e nad le ̀ ne

or ga ni za ci o ne je di ni ce Mi ni star stva od bra ne oba ve sti ti o re -

zul ta ti ma kon kur sa.

Po sle di plom ske stu di je ob li ka spe ci ja li za ci je oba vqa }e se u

Voj no me di cin skoj aka de mi ji, po Na stav nom pla nu i pro gra mu Voj -

no me di cin ske aka de mi je, pred ~i jom ko mi si jom }e slu {a o ci po -

la ga ti spe ci ja li sti~ ki is pit. Po ~e tak usa vr {a va wa iza bra nim

kan di da ti ma bi }e re gu li san na knad no, po seb nom na red bom, ka da

im se obez be di za me na na du ̀ no sti. Me |u sob ne oba ve ze Mi ni -

star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je i li ca upu }e nih na usa vr {a -

va we re gu li {u se ugo vo rom.

Te sti ra we kan di da ta ra di od re |i va wa ste pe na po zna va wa en -

gle skog je zi ka re a li zo va }e se u Cen tru za stra ne je zi ke Voj ne

aka de mi je, 26. ma ja 2009. go di ne, sa po ~et kom u 8.30 ~a so va.

Pri ja ve kan di da ta za te sti ra we do sta vi ti Voj noj aka de mi ji do

25. ma ja 2009. go di ne. Kan di da ti sa so bom tre ba da po ne su pri -

bor za pi sa we i li~ na do ku men ta.

Osta la oba ve {te wa u ve zi sa Kon kur som mo gu se do bi ti u:

– Sek to ru za {ko lo va we i NIR Voj no me di cin ske aka de mi je, na

te le fon: 31-511, od no sno 011/2668-624, i

– Upra vi za ka dro ve Sek to ra za qud ske re sur se Mi ni star stva

od bra ne, na te le fon: 23-513, od no sno 011/3201-513.

Mali oglasi

Obeleàvawe 26 godina zavr{etka {kolovawa 31. klase

Vazduhoplovnotehni~ke vojne akademije Rajlovac odrà}e se

u Ni{u, 6. juna 2009. godine, u 11 ~asova, u Klubu Vojske Sr-

bije. Zainteresovani pripadnici klase treba da potvrde do-

lazak najkasnije do 25. maja 2009. na telefon 018/522583

ili vojni lokal 20-251.

50 15. maj 2009.

UK

R[

TE

NE

RE

Î

A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

1. Vrsta morskog dupqara, 2. Vodi~ slonova, kornak, 3. Inicijali pisca

Andri}a, 4. Vojni~ka odela, monture, 5. @ensko ime, Irena, 6. Admini-

strativni slu`benik, 7. Planina u Srbiji, 8. Malen, si}u{an, 9. Tre}a

Betovenova simfonija, 10. Nota solmizacije, iza „do”, 11. Selo kod Le-

skovca, 12. Francuski pisac, Viktor, 13. Curiti iz ne~ega kap po kap,

14. Na seqe i op{tina u severnoj Francuskoj, 15. Islamska politi~ka sek-

ta suprostavqena sunitima, 16. Vrsta ymijolikog gu{tera, 18. @ensko ime,

19. Namerno, imaju}i nameru (izr.), 20. Napraviti, na~initi ,21. Sport-

ski klub iz Ceqa (Slovenija), 22. Jediwewa cijana sa metalima, 24. Srp -

ska TV stanica, 25. Pu{tati klicu, 27. Vr{iti izbor me|u sobom, 28. Uto-

pisti~ka na~ela, utopija, 30. Prosipati te~nost iz suda, 31. Vrsta tkani-

ne, 32. U punoj meri, potpuno, 33. Visinske ta~ke (str.), 34. Grad u {paniji,

36. Delo Radoja Domanovi}a, 37. Kowi (pesn.), 38. Mu{ko ime, Ćirilo

odmila, 40. Kico{, fi}firi}, 41. Stariji ~ovek, ~i~a odmila, 43. Koji

pripada nama, 44. Ostrvqe kod Nove Gvineje, 46. Auto-oznaka Oregona,

47. Inicijali pesnika Du~i}a.

17. ôvek sklon pesimizmu, 18. Direktiva, uputstvo, 19. [ibqe, `bun,

20. Nosioci najvi{e nagrade (lat.), 21. Supstance za izvo|ewe hemijske

reakcije, 23. Mu{ko ime, Lionard, 24. Za kratko vreme, 25. Mlin na vo-

di, 26. Povrh, povi{e, 27. Vrsta lipe, 28. Ugrofinski pade`, 29. Vodene

praìvotiwe, 30. Nagli preokret re~enice (gram.), 31. Mu{ko ime, Mio-

drag, Mija, 32. Upala zglobova (med.), 33. Svitati, razdawivati se 34. Sto -

ti deo hektara, 35. Sportsko dru{tvo (skr.), 36. Sredwevekovni vojnici

sa grudnim oklopom, 37. Tu|, stran, 39. Verdijeva opera, 40. Pripadnik

arijevske rase, 41. Srpski fudbaler, Marko, 42. Vrsta minerala, 43. Ma -

li no}ni insekti dvokrilci, sli~ni komarcima, 44. Jediwewa amonijaka,

45. Nekada{wi porez na vino, 46. Erotika, eroti~nost 47. Biv{a

peva~ica, Amanda, 48. Pisac re~nika (lat.), 49. Vikarijati, kapelanstva,

50. Izumrla ptica trka~ica, moavka, 51. Mali {e{iri, 52. Norve{ki

polarni istraìva~, ruald.

Pripremio

Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EW

E I

Z P

RO

[L

OG B

RO

JA

- V

OD

ORA

VN

O: katastarski, d

o, A

lt-

man, aneroid, Ta, konobarice, ma{

ina,tarpan, gavija

l, A

miga, ban,

luks, savane, Tito, alpaka, A

LU, bat, k, N

TI

, prekriti, odron, N

a, ai,

Danka, zalagati, mir, s, A

ir, A

wa, molovi, reka, Tigran, Elio, I

vi,

saraj, ogrizak, agnati, artikl, platinasto, se, stanovi, aerati, P

I,

Zorica M

ini}.

[AH

IZABRANA PARTIJA

OSVETA

IZ ZASEDEE

Pilsberi – Lasker

Kembrix Springs, 19004.

1. d4 d5 2. c4 e6 3. Sc3 Sf6 4.

Sf3 c5 5. Lg5

S vremena na vreme odaberemo

za na{u rubriku poneku klasi~nu

partiju. Ovo je duel velikana s po -

~e tka 20. veka. Taj duel ima svoju

pre distoriju. Osam godina ranije

Pilsberi je u Petrogradu doìveo

katastrfolan poraz igraju}i ovu

varijantu Tara{eve odbrane.

5...cd4 6. Dd4 Sc6

Lasker ponavqawe varijante

sma tra „principejilnim pitawem”,

ali...

7. Lf6!

CITATI

U~io sam ruski u vojnoj {koli u Danskoj. Ina~e znam dosta i srp-

skohrvatskih re~i, pa redovno prelistavam va{e novine jer ~itam }i -

rilicu. Nedavno sam video na prvoj strani naslov „Stop za cene”.

Pro~itao sam tekst, ali mislim da cene niko ne moè da zaustavi. One

ska~u u celom svetu… Ina~e, do ludila me dovodi ~iwenica da mnogi glu-

paci u svetu imaju veliku mo}.

(Bent Larsen u razgovoru s Branislavom

Raki}em vo|enim 2001. godine.)

VODORAVNO: USPRAVNO:

To je taj osvetni~ki potez, s kojim

je u zasedi ~ekao tako dugo!

7..gf6 8. Dh4 dc4 9. Td1 Ld7 10.

e3 Se5

Suo~en sa novinom, ni veliki La -

sker ne nalazi pravi put. Kasniji

ana lizatori su s pravom naveli

kao boqe alternative 10...Le7 ili

10...f5.

11. Se5 fe5 12. Dc4 Db6 13. Le2

Db2

Bilo je to vreme kada je Lasker

ve} bio izgradio legendu o sebi, a

deo te legende bio je i wegov obi~aj

da prihvata `rtve. I sada je ugra-

bio pe{aka, ali }e ravnoteà

uskoro biti naru{ena - na wegovu

{tetu.

14. 0-0 Te8 15. Dd3 Tc7 16. Se4

Le7 17. Sd6 Kf8 18. Sc4 Db5 19. f4

I daqe Lasker tera mak na konac,

STUDIJA

E. Dobresku, 1956.

Beli: Kc6, Dg2, Te1, La5, c3

Crni: Kd3, Le3

Mat u dva poteza.

1. c4!

Iznudica. 1...L bilo gde 2. De4

mat.

Na 1...Ld4 2. De2 mat.

Na 1...Kd4 2. Dd5 mat.

Beli: Kg1, Dh6 Td1, Tf1, Le2, Sg4, a2,

e3, g2, h2

Crni: Kf7, Dc5, Tc7, Th8, Le7, Le8,

a7, b7, e6, f5, h7

25. Lc4! Tc6 26. Tf5 Df5 27.

Tf1 Df1 28. Kf1 Ld7 29. Dh5 Kg8

30. Se5

1:0

jer je boqe bilo vratiti pe{aka sa

19... e4.

19...ef4 20. Dd4! f6 21. Df4 Dc5

22. Se5 Le8 23. Sg4

Tempo za tempom, forsiranim

potezima beli prisiqava protivni-

ka na iznu|ene poteze otkako je crni

uzeo pe{aka na b2.

23...f5 24. Dh6 Kf7

51

turizam

USLOVI PRODAJE:

1. Doplata za pansionski ru~ak u VU

„VRWA^KA BAWA” je 330,00 din. po osobi

dnevno za sve kategorije korisnika do

1. 5. 2009, a od 1. 5. iznosi 350,00 din.

po osobi dnevno.

2. Usluge rezervacija u Vojnoj

turisti~koj agenciji–Beograd napla}uju se

u iznosu od 1.062,00 din, po jednoj

sme{tajnoj jedinici. U cenu je ura~unat

PDV.

3. Gosti pla}aju jo{ i boravi{nu taksu,

koja je odre|ena odlukom republi~kih

organa i osigurawe.

4. Za izvr{ene rezervacije, u

odmarali{tu „Vrwa~ka Bawa” gosti, pored

jednokratne uplate aran`mana, mogu usluge

pla}ati u vi{e rata:

– VU „VRWA^KA BAWA” – u 5(pet)

rata: prva rata, prilikom rezervacije u

iznosu od 20 % vrednosti aran`mana, druga

rata u iznosu od 20 % vrednosti aran`mana ,

u toku boravka u hotelu. Preostali iznos

deli se na tri jednake rate i to: tre}a rata

30 dana po odlasku iz hotela, ~etvrta rata

60 dana po odlasku i peta rata 90 dana

po odlasku iz hotela. Za 3, 4 i 5. ratu

~ekovi se deponuju u hotelu.

Na 7 rata, za boravak od 7 i vi{e

dana, samo za pripadnike Vojske

Srbije i Ministarstva odbrane,

deponovawem ~ekova na recepciji hotela ili

putem administrativne zabrane preko RC

Ministarstva odbrane i to: prva rata u

visini 30% vrednosti aran`mana, prilikom

rezervacije, a preostalih {est mese~nih rata

deponovawm ~ekova na recepciji hotela ili

putem administrativne zabrane preko RC

Ministarstva odbrane.

Za avansnu uplatu kompletnog

aran`mana, najkasnije sedam dana pre

prve usluge, odobrava se 5% popusta na cenu

pansiona/ polupansiona, za boravak od

sedam i vi{e dana.

U VU „V. BAWA“ odobrava se van-

sezonski popust od 10 % na objavqene

cene u periodu od 1. 4. do 1. 7. 2009.

za boravak od nedeqe do ~etvrtka.

U istom periodu deca do sedam godi-

na starosti borave gratis.

6. POPUSTI ZA DECU: deca do tri

godine, ukoliko ne koriste poseban leàj i

hranu, ne pla}aju usluge boravka, osim

osigurawa. Deca od tri do deset godina imaju

slede}i popust:

– 30 % ako koriste hranu i poseban

leàj,

– 50 % ako koriste ili leàj ili hranu i

– 70 % ako koriste zajedni~ki leàj sa

roditeqima i ne koriste hranu.

Deca od tri do deset godina mogu

koristiti samo jedan popust.

7. OTKAZI: otkazi se dostavqaju u

pisanoj formi uz prilagawe rezervacije i

original uplatnice. Povra}aj iznosa je

regulisan prema „Posebnim uputstvima za

primenu cena u vojnim odmarali{tima”.

U slu~aju vi{e sile (smrt u porodici, bolest,

slu`bena spre~enost i sl. ), {to se mora i

dokazati odgovaraju}im dokumentom,

upla}eni iznos se vra}a u celosti

uz odbitak manipulativnih tro{kova.

Iznos na ime tro{ka rezervacije

se ne vra}a.

Uz ovaj program vaè „Posebna uputstva

za primenu cena u vojnim odmarali{tima”.

Hotel »BREZA«

tel. 011/2636-535;

tel. 011/32-03-342; 011/32-01-887;

fax 011/36-16-155

U VOJ NOM OD MA RA LI [TU „VRWA^KA BAWA” ZA 2009. GODINU

CE NE

VOJNA

TURISTI^KA AGENCIJA

Beograd, Resavska 34A

Od pr vog su sre ta i pre zen ta ci je pro iz vo da, pre ko pot pi si va wa ugo vo ra, do is po ru ke po sled weg

po ru ~e nog pro iz vo da, ko ri sti mo na {e is ku stvo za sno va no na sko ro 40 go di na pri su stva na

me |u na rod nom tr ̀ i {tu. To je raz log za {to uspe va mo da od go vo ri mo va {im zah te vi ma.

S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL29

SORA

Dolazak

tanderxeta

Naoruàne

do zuba

L O V A C B O M B A R D E R F - 8 4 G U N A [ E M V A Z D U H O P L O V S T V U

S A V R E M E N E R A K E T N E T O P O V W A ^ E

S A M O H O D N A H A U B I C A 1 2 2 M M D - 3 0 / 0 4

Samohodna haubica 122 mm

D-30/04 SORA

Spoj dva dobra sistema 2

Ameri~ko-hrvatski pi{toq – XDEkstremno slu`beni 7

Kineski baca~i granata

Standardno vodno

i ~etno oru`je 10

Laka takti~ka vozila - JLTVBoqa za{tita

u vru}im zonama 12

Savremene raketne topovwa~e

Naoruàne do zuba 16

Novi sjaj prvog galeba

Oìvqavawe istorije 20

Lovac bombarder F-84G u na{em

vazduhoplovstvu

Dolazak tanderxeta 22

Savremene bespilotne i bespilotne

borbene letelice

Nebeski izvi|a~i 28

Priprema

Mira [vedi}

SADR@AJ

2

S A M O H O D N A H A U B I C A

Samohodna haubica SORA nastala je otvorenom ugradwom

delova i sklopova pokretnih po pravcu haubice 122 mm D-30J

na modifikovanu osnovu terenskog automobila FAP 2026 BS/AV.

Takvo re{ewe spoj je dva proverena sistema, koja se nalaze

u operativnoj upotrebi na{ih oruànih snaga duè vreme.

Za wih je veoma dobro organizovan sistem logistike i obuka.

Funkcionalni model modernizovane haubice nedavno je

pro{ao vatrenu proveru na poligonu TOC-a u Nikincima.

15. maj 2009.

Spoj dva dob

du je za du ̀ en IMK „14. ok to bar”, Fa bri -

ka ma {i na, spe ci jal nih vo zi la i si ste ma

Kru {e vac.

Na sta nak

funk ci o nal nog mo de la

Sve je po ~e lo mar ta 2004. go di ne, ka -

da je na osno vu sa gle da va wa po sto je }eg sta -

wa i ten den ci ja raz vo ja i uvo |e wa u ope ra -

tiv nu upo tre bu ar ti qe rij skih si ste ma za va -

tre nu po dr {ku u sve tu, a i opre de qe wa da

se u na o ru ̀ a wu ar ti qe rij skih je di ni ca ta -

da {we VSCG za dr ̀ i ka li bar 122 mm, tak -

ti~ ki no si lac (ta da {wa Upra va ar ti qe ri je

G[ VSCG) do neo od lu ku da se pri stu pi mo -

3

1 2 2 M M D - 3 0 / 0 4 S O R A

Dvan pu te va upo re di va je sa gu se ni~ nim osno -

va ma), ma wa ma sa si ste ma, te jed no stav ni ja

i br ̀ a obu ka po slu ̀ i la ca.

To su bi li pre sud ni ar gu men ti da pre

pet go di na za po~ ne mo der ni za ci ja ha u bi ce

122 mm D-30J. Od ne dav no, po sle za vr {et ka

funk ci o nal nog mo de la, i uspe {nih kon trol -

nih is pi ti va wa na po li go nu Teh ni~ kog opit -

nog cen tra u Ni kin ci ma, mo ̀ e mo sa mo pra -

ti ti da qe fa ze raz vo ja tog si ste ma, ko ji je

do bio ozna ku D-30/04 i na ziv – SO RA.

No si lac raz vo ja te sa mo hod ne ha u bi -

ce je ste Voj no teh ni~ ki in sti tut, a za iz ra -

Spoj ra sistema

29

a nas u na {im oru ̀ a nim sna ga ma ve }i -

nu kla si~ nog oru |a va tre ne po dr {ke

~i ne vu~ na ar ti qe rij ska sred stva. Ka ko

bi taj rod Kop ne ne voj ske mo gao da od -

go vo ri no vim zah te vi ma bo ji {ta, neo p -

hod no je da se, iz me |u osta log, po ve }a we -

go va tak ti~ ka i stra te gij ska po kre tqi vost.

Ta ko raz voj sa mo hod nih ar ti qe rij skih oru -

|a mo ̀ e da se od vi ja u dva prav ca: na gu se -

ni~ noj ili na to~ ka {koj osno vi. Iz ra ̀ e ni je

su pred no sti to~ ka {ke osno ve – ni ̀ a ce na

raz vo ja i odr ̀ a va wa, ve }a br zi na i slo -

bo da kre ta wa po pu te vi ma (po kre tqi vost

Ra di opre ma wa mo der ni zo va ne ha -

u bi ce 122 mm D-30/04 SO RA sa vre me -

nim pod si ste mom za upra vqa we va trom

pred lo ̀ e no je da se ugra di ba li sti~ ki

ra ~u nar u sva ku ha u bi cu. On bi tre ba lo

da ima mo gu} nost ra da u dva mo da. Pr vi

pred sta vqa rad ba li sti~ kog ra ~u na ra i

osta lih ele me na ta SUV na oru |u u slu -

~a ju da sa mo hod na ha u bi ca 122 mm SO -

RA dej stvu je sa mo stal no, ne za vi sno od

osta lih oru |a. U tom slu ~a ju ba li sti~ ki

ra ~u nar sra ~u na va }e ele men te za ga |a -

we une tog ci qa za to oru |e, uz pret hod -

no une te sve po treb ne po dat ke za oru |e,

mu ni ci ju i me te o ro lo gi ju.

U dru gom mo du ba li sti~ ki ra ~u nar

na oru |u ra di kao po ka zi va~ ele me na ta

ga |a wa, pri ma po dat ke ko ji ukqu ~u ju i

ele men te za ga |a we od ko mand nog ra ~u -

na ra ko ji se na la zi na ko mand nom me stu

ili na me stu ru ko va o ca va trom i {a qe

neo p hod ne po dat ke o sta wu i po lo ̀ a ju

oru |a ko mand nom ra ~u na ru.

Upravqawe vatrom

der ni za ci ji ha u bi ce 122 mm D-30 (D-30J).

Na osno vu za kqu ~a ka sa sa stan ka u ta da {woj

Upravi za istraìvawe, razvoj i proizvodwu

NVO (UIRP) i zah te va Upra ve ar ti qe ri je,

UIRP NVO odo bri la je otva ra we za dat ka u

pla nu NIR-a kod no si o ca pla ni ra wa Upra -

ve ar ti qe ri je, Sek to ra KoV G[ VSCG, za

„Mo der ni za ci ju ha u bi ca 122 mm D-30 i D-

30J (SO RA D-30/04)”. On da je sklo pqen ugo -

vor iz me |u VTI i „14. ok to bra”, kao iz vr -

{i o ca za iz ra du funk ci o nal nog mo de la.

Da qi raz voj dik ti ra le su mo gu} no sti

pro iz vo |a ~a, è qe da se sni zi ce na pro iz -

vod we i, na rav no, iz me ne ko je su uo bi ~a je ne

za bi lo ko ju mo der ni za ci ju.

Ok to bra 2005. pot pi san je pr vi aneks

ugo vo ra, ko jim je pred vi |e no da se ume sto

te ren skog au to mo bi la ka maz, for mu le po -

go na 6h6, ko ri sti FAP 2026 BS/AV. To kom

apri la na red ne go di ne is pi ti va na je ot -

por no st ka bi ne ga |a wem tog te ren ca i za -

kqu ~e no da ne ma po treb nu ~vr sto }u ko ja bi

omo gu }i la da osnov ni sek tor dej stva na o -

ru ̀ a wa bu de u sme ru vo ̀ we. Na osno vu tog

is pi ti va wa iz me we na je kon cep ci ja mo der -

ni zo va ne ha u bi ce 122 mm D-30/04 SO RA i

pred lo ̀ e no da osnov ni sek tor dej stva na o -

ru ̀ a wa bu de su pro tan od sme ra vo ̀ we.

Zbog to ga je VTI ok to bra 2006. pred lo ̀ io

tak ti~ kom no si o cu za ar ti qe ri ju, ta da {woj

Upra vi za raz voj Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr -

bi je, da iz me ni po ~et ne tak ti~ ko-teh ni~ kih

zah te ve.

U me |u vre me nu su se, zbog od la ska u

pen zi ju, u VTI-u sme wi va li ru ko vo di o ci

rad nog ti ma. Pr vi ru ko vo di lac rad nog ti -

ma i ~o vek ko ji je za po ~eo rad na tom si -

ste mu bio je pu kov nik No vak Mi tro vi},

ina ~e za slu ̀ an za raz voj sa mo hod ne ha u -

bi ce 152 mm NO RA-B, od ko je je ka sni je na -

sta la i sa mo hod na ha u bi ca 155 mm NO RA-

B52. Po sle we ga za ru ko vo di o ca rad nog

ti ma po sta vqen je pot pu kov nik Sr bo qub

Ili}, ko ji je u svo joj ka ri je ri bio za du ̀ en i

za raz voj pro ti vo klop nog to pa 100 mm TO -

PAZ. Ka da je on oti {ao u pen zi ju, de cem -

bra 2007, for mi ran je no vi rad ni tim, sa -

sta vqen od pri pad ni ka Sek to ra za kla si~ -

no na o ru ̀ a we i Sek to ra za mo tor na vo zi -

la, a za ru ko vo di o ca rad nog ti ma po sta -

vqen je Mi haj lo Tra i lo vi}.

Do sre di ne 2008. kru {e va~ koj fa bri -

ci pre da ta je kon struk ci o na do ku men ta ci ja

za sve pod sklo po ve oru |a, ali su za vr {e -

tak iz ra de funk ci o nal nog mo de la SO RA-e

dik ti ra li dru gi neo ~e ki va ni pro ble mi.

Po ~et kom ove go di ne an ga ̀ o van je i

TRZ â ~ak. Na kon pre gle da pro tiv tr za ju }eg

ure |a ja i iz rav wa ~a osnov nog na o ru ̀ a wa,

te mon ta ̀ e svih neo p hod nih pod sklo po va na

mo di fi ko va nu osno vu te ren skog au to mo bi -

la, u TRZ-u su naj pre sklo pi li, a po tom ugra -

di li osnov no na o ru ̀ a we na vo zi lo.

Ka da je u IMK „14. ok to bar” kom ple -

ti ran funk ci o nal ni mo del, mo gla su da za -

po~ nu kon struk tor ska is pi ti va wa u Ni kin -

ci ma. Ciq je bio da se pro ve ri po u zda nost

si ste ma, svih sklo po va i utvr di uti caj vi -

bra ci ja, na pre za wa i nat pri ti ska na vo zi -

lo, a sa mim tim i na po sa du.

Pr va ga |a wa po ka za la su da je do -

bi je no iz u zet no sta bil no i po u zda no ar -

ti qe rij sko oru |e, ~i ja je bu du} nost za ga -

ran to va na.

Mo di fi ka ci je

Sa mo hod na ha u bi ca SO RA na sta la je

otvo re nom ugrad wom de lo va i sklo po va po -

kret nih po prav cu ha u bi ce 122 mm D-30J na

mo di fi ko va nu osno vu te ren skog au to mo bi la

FAP 2026 BS/AV. Ta kvo re {e we pred sta -

vqa spoj dva pro ve re na si ste ma, ko ja se na -

la ze u ope ra tiv noj upo tre bi na {e voj ske du -

è vre me. Za wih je ve o ma do bro or ga ni zo -

van si stem lo gi sti~ ke po dr {ke, te obu ka ko -

ri sni ka.

15. maj 2009.4

Na me we na je za op {tu va tre nu po dr -

{ku sop stve nih je di ni ca ni voa bri ga de.

Do bra po kre tqi vost i ma ne var ska svoj -

stva, re spek tiv na va tre na mo}, do met i

efi ka snost pro jek ti la na ci qu ~i ne SO -

RA-u do brim re {e wem za sa da {we i bu du -

}e po tre be ar ti qe rij skih je di ni ca KoV

Voj ske Sr bi je.

– U mar {ev skom po lo ̀ a ju cev je usme -

re na u sme ru vo ̀ we i po sta vqe na pod ele -

va ci jom od +10°. Glav ni sek tor dej stva

osnov nog na o ru ̀ a wa su pro tan je od sme ra

vo ̀ we. Na taj na ~in za dr ̀ a no je pu no po qe

dej stva po vi si ni (od -5° do +70°), omo gu -

}e no ne po sred no ga |a we u pu nom po qu dej -

stva po prav cu (po 25° le vo i de sno) i ni je

bi lo po tre be za ugrad wom no ve oklop ne

Ve }e efi ka sno dej stvo pro jek ti la na

ci qu, ve li ki do met i pre ci znost stal ni su

zah te vi ka da se raz vi ja no va ili mo di fi -

ku je po sto je }e mu ni ci je.

– U od no su na osnov ni pro jek til (TF-

462) za tu ha u bi cu, no vi }e ima ti ve }i do -

met i bi }e efi ka sni ji na ci qu, uz za dr ̀ a -

va we po sto je }e ce vi. La bo ri sa na ko {u -

qi ca tih pro jek ti la je ista, pa sa mim tim

pro jek ti li ostva ru ju isto par ~ad no-ru {e -

}e dej stvo na ci qu. Su {tin ske raz li ke ne -

ma, sem u zad wem de lu pro jek ti la. Ka da se

na la bo ri sa nu ko {u qi cu ve ̀ e (na vi je)

upu {te no ({u pqe) dno pro jek ti la, bi }e

for mi ran pro jek til HE ER–HB XM08, a sa

je di ni com ge ne ra to ra ga sa for mi ra se

pro jek til HE ER–BB XM09.Ce na je di ni ce ge ne ra to ra ga sa sva -

ka ko je ve }a od ce ne upu {te nog ({u pqeg)

dna, pa }e, u nor mal nim uslo vi ma upo tre -

be, pro jek til sa ge ne ra to rom ga sa bi ti

na me wen za ga |a wa na do me ti ma ve }im

od 18.000 me ta ra – is ti ~e Mi haj lo Tra -

i lo vi}.

Pove}awe dometa

U mar{evskom polo`ju

Sredstvo ima ugra|en

mehanizam za podizawe rezervnog to~ka

ka bi ne. Sve to uti ca lo je na sma we we ma se

sred stva i skra }e we vre me na raz vo ja, a

sa mim tim i na uma we we tro {ko va raz vo ja

– ka ̀ e Mi haj lo Tra i lo vi}, ru ko vo di lac

rad nog ti ma.

Te ren ski au to mo bil FAP 2026 BS/AV

je ste vo zi lo no si vo sti 6.000 kg i for mu le

po go na 6h6 (po gon je re a li zo van na sva tri

mo sta, a pr va oso vi na je upra vqa~ ka). U au -

to mo bil su ugra |e ni di zel-mo tor sna ge 188

kW, si stem ela sti~ nog osla wa wa i pne u ma -

ti ci sa cen tral nom re gu la ci jom pri ti ska,

ko ji obez be |u ju vi so ku po kre tqi vost i pro -

hod nost oru |a na pu te vi ma sa raz li ~i tom

pod lo gom i van pu te va.

Mi haj lo Tra i lo vi} ka ̀ e da su ra di

ugrad we osnov nog na o ru ̀ a wa na po zna tom

te ren cu iz vr {e ne iz ve sne mo di fi ka ci je.

Uklo we no je po sto je }e hi dra u li~ no vi tlo, a

ume sto we ga su u mo di fi ko va nu hi dra u li~ nu

in sta la ci ju ukqu ~e ni kra ci i oslo na sto pa,

te me ha ni zam po di za ~a re zer vnog to~ ka. Iza

ka bi ne vo za ~a ugra |e na je ka bi na za tri ~la -

na po slu ge sa pri pa da ju }om opre mom i li~ -

nim na o ru ̀ a wem. Tu se, ta ko |e, na la zi i ma -

ga cin za mu ni ci ju sa bor be nim kom ple tom od

24 met ka. Osa pro jek ti la, od no sno ~a u ra sa

ba rut nim pu we wem, pa ra lel na je sa uz du -

`nom osom vo zi la.

– Ma ga cin je kon ci pi ran ta ko da omo -

gu }a va la ko pre u zi ma we mu ni ci je i iz ra |en

je od pan cir nih li mo va ka ko bi bi la obez -

be |e na od go va ra ju }a za {ti ta od nat pri ti ska

ba rut nih ga so va pri ga |a wu. Is pod ma ga ci na

za mu ni ci ju ugra |e na su dva hi dra u li~ ki po -

kre ta na kra ka. Oni se u bor be nom po lo ̀ a ju

spu {ta ju ka ko bi se obez be di la sta bil nost

oru |a pri li kom ga |a wa – is ti ~e ru ko vo di -

lac rad nog ti ma.

Do pun ski je oja ~an osnov ni ram au to -

mo bi la. Is pod zvo na, ko je no si osnov no na -

o ru ̀ a we, ugra |e na je oslo na sto pa na ko ju

se osla wa oru |e pri li kom opa qe wa. Ta sto -

pa se pri pre la sku iz mar {ev skog u bor be ni

po lo ̀ aj spu {ta, dok se u obr nu tom slu ~a ju

po di ̀ e. Na er go nom ski po god nom me stu ugra -

|en je hi dra u li~ ki raz vod nik sa ko man da ma

ko ji omo gu }a va pre vo |e we kra ko va i oslo ne

sto pe iz mar {ev skog u bor be ni po lo ̀ aj i

obr nu to, te rad me ha ni zma za po di za we re -

zer vnog to~ ka.

Da qe fa ze raz vo ja

Ka da se is pi ti va wi ma po ka ̀ e da ta -

ko kon ci pi ra no oru |e za do vo qa va zah te -

ve u po gle du sta bil no sti pri ga |a wu i one

ve za ne za po na {a we u to ku vo ̀ we, pre }i

}e se u dru gu fa zu raz vo ja. Pro to tip }e

ima ti ugra |en si stem za upra vqa we va -

trom i bi }e au to ma ti zo va ne ne ke funk ci je

si ste ma.

– Ra di skra }e wa vre me na po treb nog

za otva ra we va tre i ukup nog vre me na za -

dr ̀ a va wa na va tre nom po lo ̀ a ju SO RA }e

ima ti au to mat ski si stem za pre vo |e we iz

mar {ev skog po lo ̀ a ja u bor be ni, i obr nu -

to, te za za u zi ma we ele me na ta za ga |a we.

5

29

No vo ba li sti~ ko re {e we pod ra -

zu me va lo bi pro jek to va we no vog sklo -

pa ce vi, du ̀ i ne naj ma we 45 ka li ba ra

i ba rut ne ko mo re po ve }a ne za pre mi -

ne, no vu mu ni ci ju (pro jek ti li op ti mi -

zo va nih ae ro di na mi~ kih ka rak te ri -

sti ka – ERFB, sa ge ne ra to rom ga sa i

upu {te nim dnom), no sa~ te re ta za po -

tre be pro {i re wa na me ne, tj. iz vr {a -

va wa po seb nih tak ti~ kih za da ta ka, te

no va ba rut na pu we wa.

Even tu al no, bi }e re kon stru i sa ni

pro tiv tr za ju }i ure |aj i iz rav wa ~a, zbog

dej stva ve }ih op te re }e wa pri li kom

opa qe wa, ko ja bi se ja vi la kao po sle -

di ca no vog ba li sti~ kog re {e wa.

Uvo |e we u upo tre bu ta kvog re {e wa

omo gu }i lo bi po ve }a we naj ve }eg do me ta

na oko 30 km, uz isto vre me nu mo gu} nost

ko ri {}e wa po sto je }ih, jef ti ni jih, pro -

jek ti la za ma we do me te.

Novo balisti~ko

re{ewe

Na vatrenom poloàju:

poqe dejstva po visini

je od -5 do 70 stepeni

Dopunski oja~an

osnovni ram

Iza kabine voza~a ugra|eni su kabina za poslugu

i magacin za municiju

Da bi se po ve }a la br zi na ga |a wa i sma wio za mor po slu ge i broj

po slu ̀ i la ca bi }e ugra |en au to mat ski pu wa~ za pro jek ti le i ~a u -

re sa ba rut nim pu we wi ma, ko ji }e bi ti kon ci pi ran ta ko da omo -

gu }a va pu we we osnov nog na o ru ̀ a wa pri svim ele va ci ja ma ce vi,

ob ja {wa va Mi haj lo Tra i lo vi}.

U toj fa zi raz vo ja pred vi |e na je i ugrad wa pod si ste ma za

od re |i va we po lo ̀ a ja i ori jen ta ci ju oru |a sa ra ~u na rom za vo -

|e we i na vi ga ci ju vo za ~a. Taj pod si stem ukqu ~u je si stem za glo -

bal no po zi ci o ni ra we (GPS), ure |aj za ori jen ta ci ju oru |a u

osnov ni pra vac, ure |aj za od re |i va we uz du ̀ nog i bo~ nog na gi ba

oru |a, te na vi ga ci o ni ra ~u nar kod vo za ~a ka ko bi mo gao da se

kre }e po ve} za da toj pu ta wi ili da pra ti kre ta we do za u zi ma wa

po lo ̀ a ja.

Ugrad wom si ste ma za upra vqa we va trom sa ba li sti~ kim ra -

~u na rom i od go va ra ju }im sen zo ri ma eli mi ni sa }e se uti caj qud skog

fak to ra iz pro ce sa upra vqa wa va trom, sma wi ti vre me re a go va -

wa, po ve }a ti ve ro vat no }a po ga |a wa pr vim met kom i {te de ti mu ni -

ci ja. Bi }e mo gu }e ga |a we u svim me te o ro lo {kim uslo vi ma da wu i

no }u, jed no stav ni je i lak {e po ve zi va we sa ra ~u nar skim i osta lim

de lo vi ma si ste ma, i stvo ri }e se mo gu} nost po ve zi va wa i ko mu ni -

ka ci je sa pret po sta vqe nim ko man da ma.

U sle de }oj fa zi pred vi |e no je da se po ve }a ju do met i efi ka -

snost na ci qu, a za dr ̀ i po sto je }a cev (du ̀ i ne 32,75 ka li ba ra).

Na kra ju, bi }e raz vi je no no vo ba li sti~ ko re {e we, ko je pod ra zu me -

va du ̀ u cev i no ve pro jek ti le – sa op ti mi zo va nim ae ro di na mi~ kim

ka rak te ri sti ka ma (ERFB) i ge ne ra to rom ga sa – ~i me }e naj ve }i do -

met bi ti po ve }an na oko 30 ki lo me ta ra.

Rok za za vr {e tak tre }e fa ze raz vo ja je do kra ja 2014.

Ako se uka ̀ e po tre ba, a na zah tev na ru ~i o ca, bi }e mo gu }a

kon ver zi ja tog oru |a u ka li bar 105 mm, ugrad wom ce vi ka li bra

105 mm, ko ja ima unu tra {we ba li sti~ ko re {e we isto vet no kao kod

ha u bi ce M56, M56/33, M101, M101/33 i M101A1/33. Iz tog oru -

|a tre ba da se re a li zu je naj ve }i do met oko 19.000 m sa ra zor nim

pro jek ti lom 105 mm ER-BB M02, ma se 13,7 kg, ~i ji je raz voj za vr -

{en za po tre be iz vo za.

Mi ra [VE DI]

Foto dokumentacija Vojnotehni~kog instituta

15. maj 2009.6

Roboti umesto

vojnih lekara

Ameri~ki istraìva~i izradili su prototip robotizo-

vane vojne poqske bolnice sa daqinskim upravqa-

wem, „Trauma Pod”, za koju kaù da }e uskoro mo}i da

u potpunosti zameni tim vojnih lekara na rati{tu.

Prototip se sastoji od trorukog robota hirurga koji je za-

mi{qen kao novi Benxamin Pirs, poznatiji kao „Hokaj” ili „So-

kolovo oko”, lik iz popularne ameri~ke serije M.A.S.H. o vojnoj

bolnici za vreme rata u Vijetnamu.

Robota hirurga „asistira” sistem od 12 drugih robota,

ukqu~uju}i i govorni automat nazvan „Hot lips” (Vrele usne)

po nadimku koji je u seriji imala glavna sestra Margaret Hu-

lihen.

Roboti-sestre dodaju robotu hirurgu instrumente, a kre-

vet-robot, kome je pripala uloga anesteziologa, beleì vital-

ne znake, ubrizgava te~nosti i daje kiseonik.

Zadatak „Trauma Pod-a” je brzo zbriwavawe vojnika ra-

wenih u borbi pre wihovog prebacivawa u bolnicu.

„Sistem ima za ciq odràvawe vitalnih funkcija pacij-

enta. Wegov primarni zadatak je da u~ini minimum neophodan za

stabilizaciju stawa rawenog, na primer da zaustavi krvare-

we”, objasnio je Pablo Garsija, jedan od stru~waka kalifornij-

ske istraìva~ke grupe SRI Interne{enel koja radi na raz-

voju sistema.

Robot hirurg ima tri ruke. U jednoj drì endoskop koji omo-

gu}ava osobi koja upravqa robotom na daqinu da vidi unut-

ra{wu sliku rawenog, dok druge dve ruke drè hirur{ke in-

strumente.

Robot hirurg }e mo}i da obavqa pojedine jednostavne za-

datke bez qudske pomo}i kao {to je postavqawe kop~i.

Ceo sistem trebalo bi da stane u jedan kofer.

Izgled zvona koje nosi osnovno naoruàwe

2000 vi de li ide al nu pri li ku da bez sku pih

i kom pli ko va nih ula ga wa obez be de se bi mo -

del po sled we ge ne ra ci je. Hr va ti se ni su bu -

ni li i to im je i{lo u pri log jer se rij ska

pro iz vod wa u do mo vi ni ni je da le ko od ma kla.

Pi {toq HS 2000 je pre ko no }i pre {ao

oke an i po stao ame ri~ ki mo del XD (Ex tre meDuty – „eks trem no slu ̀ be ni”). Na rav no, re -

no mi ra noj fa bri ci kao {to je Spring fi eld Ar -mory ni je bi lo te {ko da na tr ̀ i {te od mah

iz ba ci tri tre nut no naj po pu lar ni ja pi {toq -

ska ka li bra u sfe ri slu ̀ be nog oru` ja. Ta ko

su sve tlost da na ugle da li XD-9 (9 mm pa ra),

ko ji ima ka pa ci tet okvi ra od 15 me ta ka; XD-40 (.40 S&W) ka pa ci te ta 12 me ta ka, i XD-357 (.357 SIG), ko ji ta ko |e ima ka pa ci tet od

12 me ta ka.

Ko re ni

Put do pi {to qa XD za po ~eo je 1991. u

fa bri ci po red Sla von skog Bro da gde se

pro iz vo dio pr vi hr vat ski pi {toq – PHP, ko -

ji je pred sta vqao adap ta ci ju ~u ve nog ne ma~ -

7

29

Pi {toq HS 2000 pr vi je hr vat ski pi -

{toq sa po li mer skim ra mom, ko ji se

po ja vio na svet skom tr ̀ i {tu 2000 go -

di ne. Ia ko ni je nu dio ni ka kva ori gi -

nal na re {e wa, ve} je go to vo bio ko pi -

ja glo ka, stru~ wa ci ma se ipak svi deo zbog

vi so kog kva li te ta. U Ame ri ci su ga Na ci o -

nal na gar da i ne ko li ko po li cij skih or ga ni -

za ci ja oda bra li kao slu ̀ be no oru` je, ali je

in te re so va we na tr ̀ i {tu na glo opa lo zbog

po ja ve no vih mo de la pi {to qa. Me |u tim, da

je re~ o kva li tet nom pi {to qu po tvr |u je i ~i -

we ni ca da se po ~et kom 2002. na tr ̀ i {tu

Ame ri ke po ja vio po no vo HS 2000, ali sa da

kao pro iz vod na da le ko ~u ve ne ame ri~ ke fa -

bri ke oru` ja Spring fi eld Ar mory iz Ili no i sa.

Ta fa bri ka je jo{ od po ~et ka 20. ve ka

jed na od vo de }ih pro iz vo |a ~a ru~ nog va tre -

nog oru` ja u Ame ri ci i uglav nom je ori jen ti -

sa na na pro iz vod wu pu {a ka i mi tra qe za iz

voj nog pro gra ma. U po sled we vre me ~u ve na je

i po to me {to su u woj zna li da ot ku pe go to -

ve mo de le pi {to qa, pa ih po sle ko zme ti~ kih

do te ri va wa pro da ju kao svo je. Ta ko su i u HS

Zahvaquju}i jasnim i dobro

vidqivim ni{anima,

dobro odre|enoj teìni,

kvalitetnom i konstantnom

okidawu, iz pi{toqa XD

veoma se lako, precizno

i ta~no ga|a. Nema ve}ih

nedostataka i svakako je

dobar izbor za slu`beno

i samoodbrambeno oru`je,

naro~ito kad se ima u vidu

wegova, za ameri~ke pojmove,

relativno skromna cena

od 498 dolara.

A M E R I ^ K O - H R V A T S K I P I [ T O Q – X D

Ekstremno

slu`beni

kog val te ra P-38 iz Dru gog svet skog ra ta.

Pre ma mi {qe wu ne kih, „ko pi ja” slav nog pi -

{to qa ura |e na je na ve o ma skup na ~in. Na i -

me, ori gi nal je pred Dru gi svet ski rat i u

to ku ra ta pro iz vo |en me to dom pre so va wa

~e li~ nog li ma (~i me je omo gu }e na br za i ma -

sov na pro iz vod wa ko ja je ne ma~ kim je di ni -

ca ma ta da bi la pre ko po treb na), dok je PHPiz ra |en glo da wem iz jed nog ko ma da.

Pi {toq PHP je ve o ma do bro iz ba lan -

si ra no oru` je ko je se od re klo ne kih ele me -

na ta ko ji su kra si li „le gen du” – in di ka to ra

met ka u le ̀ i {tu i mo gu} no sti spu {ta wa uda -

ra ~a pu tem po lu ge ko~ ni ce na za tva ra ~u. Me -

|u tim, dug me dr ̀ a ~a okvi ra je na pra vom me -

stu za strel ce ko ji se slu ̀ e de snom ru kom – u

pred wem ko re nu {tit ni ka oba ra ~e. Kod PHPmo de la, ka da se me tak na la zi u ce vi, ko~ ni ca

se mo ̀ e spu sti ti u po lo ̀ aj „za ko ~e no” i pri -

li kom po vla ~e wa oba ra ~e ak ti vi ra }e se

uda ra~, ko ji u ta kvom slu ~a ju ne do hva ta udar -

nu iglu pa shod no to me ne ma ni opa qe wa.

Vra }a wem ko~ ni ce u po lo ̀ aj „ot ko ~e no” u

dab eksn mo du mo ̀ e se is pa li ti pr vi me tak.

Pi {toq ima do bro ura |e nu cev, a bra -

vqe we je od ra |e no sa pro ve re nim Walt he rimsi ste mom „pa da ju }om blok-bra vom”.

Na po ~et ku pro iz vod we PHP je nu |en

u tri osnov ne ver zi je – mo de la: stan dard -

ni, ko ji ras po la ̀ e sa ce vi du ̀ i ne od 125

mm (ukup na du ̀ i na je 205 mm i te ̀ i na mu je

957 gra ma sa pra znim okvi rom), kom pakt ni

sa du ̀ i nom ce vi od 100 mm i tak mi ~ar ski

sa ce vi od 152 mi li me ta ra.

Kod sle de }eg mo de la, ko ji je do bio ozna -

ku HS-95, pre {lo se sa val te ro vog si ste ma

bra vqe wa na mo di fi ko va ni bra u nin gov.

Po sle ve li kih me dij skih pro mo ci ja pi -

{toq se ve o ma br zo na {ao na tr ̀ i {tu, ali

ta mo ni je za be le ̀ io ne ki ve }i uspeh. âk su

ga u to ku rat nih dej sta va hr vat ski voj ni ci

ra do me wa li i to u od no su tri PHP za je dan

CZ-99.

Po ugle du na glo kaZa vre me sta re Ju go sla vi je na men ska

pro iz vod wa bi la je po de qe na po biv {im

re pu bli ka ma. U Hr vat skoj ni je po sto ja la fa -

bri ka za pro iz vod wu krat ke i sred we ce vi,

pa su se uvo zi le sve vr ste stre qa~ kog na o -

ru ̀ a wa. Me |u tim, ka ko je uvoz bio dra ma -

ti~ no skup, uka za la se po tre ba za na men skom

pro iz vod wom za hr vat sku voj sku. Ta ko se po -

ja vqu je i pi {toq HS 2000 – hr vat ski sa mo -

kres 2000. On je u pot pu no sti pro iz vod

fir me „IM me tal” iz Ozi qa kod Kar lo va -

ca. Re a li zo van je to kom 1999, ali je sim bo -

li~ no za no vi mi le ni jum na zvan HS 2000.

Iza tog, ali i pret hod na dva po ku {a ja

PHP (pr vi hr vat ski pi {toq) sa po ~et kom de -

ve de se tih i ko ju go di nu ka sni je HS 95, sto ji

ista fir ma ko ja se da nas zo ve „HZ pro dukt”

i in ̀ i we rij ski tim Vu ko vi} i Zap ~i}.

na teg ne je do mak si mu ma. Na zad woj stra ni

ru ko hva ta sme {te na je au to mat ska ko~ ni ca,

ko ja pod se }a na ame ri~ ku le gen du kolt

M1911.

Po red tih de ta qa tre ba spo me nu ti i

iz u zet no kva li tet ne hro mi ra ne ~e li~ ne

okvi re ~i ji ka pa ci tet je ste 15 me ta ka. Po -

klo pac, iz ra |en od po li me ra, ma lo je de bqi,

ra di lak {e ma ni pu la ci je i za {ti te pri li kom

is pa da wa mu ni ci je pri pre pu wa va wu okvi ra.

Okvir je u dr {ci utvr |en sa obo stra nom po -

lu gom, {to zna ~i da su ko man de za iz ba ci va -

we okvi ra obo stra ne i pi {toq mo gu uspe {no

da ko ri ste i le vo ru ki strel ci. Po lu ga utvr -

|i va ~a okvi ra ne {to je du bqe sme {te na u

od no su na gor wu po vr {i nu dr {ke, {to do ne -

kle tra ̀ i i ma lo pri vi ka va we za we nu upo -

tre bu pri li kom pro me ne okvi ra. Shod no to -

me, okvir je pot pu no za {ti }en od slu ~aj nog

is pa da wa.

Ka da se po gle da ju kon struk cij ska re -

{e wa la ko se mo ̀ e pri me ti ti da je HS 2000

do kraj wih gra ni ca is pra tio sa vre me ni

kon cept: la ko, jed no stav no i po u zda no. Kod

to le ran ci je po kret nih de lo va uop {te ne za -

o sta je za naj ~u ve ni jim pi {to qi ma da na -

{wi ce. A i sa ma za vr {na kon tro la je ste

iz u zet no vi so ka, de li mi~ no po zajm qe na od

glo ka.

Pri li kom pr ve upo tre be HS 2000 iz ne -

na di }e vas we go vo ba lan sno re {e we i udob -

nost ru ko hva ta. Me |u tim, ve} kod no vi jih mo -

de la HS 2000 dr {ka je re di zaj ni ra na, {to je

po ve }a lo udob nost dr ̀ a wa pi {to qa. To je

do bi je no obi~ nim sma wi va wem bo~ nih {i ri -

na ru ko hva ta u de lu bra ni ka oba ra ~e. Sti ~e

se uti sak da je di zajn ru ko hvat po zajm qen od

glo ka, {to se da nas sma tra za nor mal nu po -

ja vu pri li kom pre u zi ma wa tu |ih re {e wa.

Na sa mom po li go nu po ka zao se od li~ -

no, ia ko ima ne {to kra }u ni {an sku li ni ju.

Kon tro la pi {to qa bi la je iz u zet na, a pre -

ci znost, mo ̀ e se re }i, pr vo kla sna. Pri li -

kom br ze paq be pi {toq se po na {ao smi re no

i stre lac ga je bez po seb nih pro ble ma kon -

tro li sao.

No, po red svih do brih i od li~ nih kon -

struk cij skih re {e wa kod ne kih si ste ma, HS2000 ima i jed nu ma nu. Re~ je o ras kla pa wu i

skla pa wu. Sa mo ras kla pa we je do voq no kom -

pli ko va no i zah te va za dr ̀ a va we na vla ke u

zad wem po lo ̀ a ju, oslo ba |a we po lu ge na go -

re, kroz pro rez na bo~ noj stra ni, po sle ~e ga

je tek mo gu }e raz dva ja we osnov nih de lo va.

Pri li kom po ja ve na ame ri~ kom tr ̀ i -

{tu na o ru ̀ a wa – krat ke ce vi, na pra vio je

ma lu po met wu. Svo jim ka rak te ri sti ka ma i

oso bi na ma, na ro ~i to ni skom ce nom, mno ge

qu bi te qe oru` ja, po seb no glo ko vog pr vog

mo de la, do veo je u is ku {e we. Ta da je HS2000 imao ce nu od 530 do la ra u od no su na

670 do la ra ko li ko je ko {tao glok 17. U SAD

se taj pi {toq pro iz vo di po li cen ci od

2000. u ~u ve noj fa bri ci Spring fi eld Ar mory

8

Po ja vom pi {to qa HS 2000 na ame ri~ -

kom tr ̀ i {tu ose ti la se bla ga po met wa. Iz -

u zet nim po ten ci ja lom, di zaj nom, kva li te tom

i ni ̀ om ce nom na tr ̀ i {tu SAD ozbiq no je

po stao kon ku rent glo ku, ko ji je ta da va ̀ io

za naj u spe {ni ji i naj pro da va ni ji pi {toq na

tom tr ̀ i {tu.

Ve} pri li kom raz gle da wa oru` ja ne ke

we go ve ka rak te ri sti ke pa da ju u o~i: iz u zet -

no je kom pakt nih di men zi ja – ukup na du ̀ i na

178 mm, cev du ̀ i ne 104 mm i ma sa od sve ga

710 gra ma (bez okvi ra). Ni sa mo bra vqe we

ni je no vo za qu bi te qe oru` ja jer je po zajm -

qe no od vr hun ske Sig-Sa u re ve se ri je 220

sa si lu et nom na vla kom. Hr va ti su ra di po -

jef ti we wa pro iz vod we pri me ni li jo{ jed no

jed no stav no re {e we kod iz ra de ce vi – iz -

ra |e na je iz dva de la. Ram je po li mer ski i

po se du je ~e li~ ne usad ni ke (na pra vqe ne u

pred we vo |i ce na vla ke i vo |i ce bra ve, {to

pred sta vqa pr vo kla sno re {e we). Si stem

oki da wa i pa siv ni si stem osi gu ra wa pr vo -

kla sno je re {en.

Hod oba ra ~a kod HS ne spor no je lak -

{i, kra }i i ~i sti ji bez gre ba wa ({to je po -

ja va kod pr vog i jo{ ne kih mo de la glo ko vih

pi {to qa). Si gur no sni si stem je kog tog mo -

de la stan dard ni si gur no sni blok na udar noj

igli, gde je de li mi~ no opu {te na udar na

opru ga, sve dok se sam oba ra~ ne po vu ~e i

15. maj 2009.

Bez ob zi ra na ka li bar i vr stu mu ni -

ci je, XD mo de lom na stre li {tu ostva ru ju

se sa svim za do vo qa va ju }i re zul ta ti. Na

da qi ni od 25 m pra vi gru pu po go da ka

pre~ ni ka uglav nom iz me |u 70 i 120 mm,

{to je sa svim so lid no za ovo oru` je. Naj -

bo qe se po ka zao u ka li bru 9 mm pa ra sa

mu ni ci jom Mag tech JHP od 115 grs, sa ko -

jom je po stig nu ta gru pa po go da ka pre~ ni ka

63 mm. Naj go ri re zul tat po stig nut je sa

istim ka li brom ali sa mu ni ci jom Cor-BonHP od 90 grs.

Efikasnost

9

29sa mog ru ko hva ta. Ru ko hvat je re la -

tiv no ta nak i iz u zet no udo ban

pri li kom ru ko va wa, a sa pred -

we stra ne krup no je {ra fi ran,

~i me je spre ~e no pro kli za va we.

Na na vla ci je, po red ozna ke mo -

de la, ure za na i ze mqa po re kla

(Cro a tia), {to je je di na ve za sa

po re klom pi {to qa.

Gru pa de lo va za oki da we i au -

to mat ska ko~ ni ca uli ve ne su u ram za -

jed no sa ~e li~ nim vo |i ca ma na vla ke. Na taj

na ~in ostva re no je mno go lak {e i pre ci zni je

kre ta we na vla ke po ra mu, ali i lak {i ram

me ha ni ke. Ko~ ni ca je au to mat ska i de lu je na

kre ta we oba ra ~a, ali i na blok sme {ten

pre ko uda ra ~a, {to pr ven stve no one mo gu }a -

va kre ta we udar ne igle pre ne go {to se oba -

ra ~a po vu ~e do kra ja. Kod ko~ ni ce neo bi~ no

je to da se ona sa ma de ak ti vi ra ka ko po vla -

~e wem po lu ge (sme {te ne u pro re zni oba ra~

kao kod glo ka), ta ko i pri ti skom na po lu gu sa

zad we stra ne ru ko hva ta (u sti lu kol ta M

1911). Na taj na ~in ni je mo gu }e opa qe we dok

obe po lu ge ni su do kra ja pri ti snu te, {to taj

pi {toq ~i ni go to vo sa vr {e no obez be |e nim

od slu ~aj nog opa qe wa.

Pouzdanost

Uz si gur nu i po u zda nu ko~ ni cu, pi {toq

ima ve o ma jed no sta van si stem oki da wa.

Pri li kom po vla ~e wa oba ra ~a, po lu ga po -

vu ~e una zad zub uda ra ~a, na teg ne opru gu, za -

tim ga pu sti usled ~e ga on po le ti na pred, a

igla, sa we go vim pred wim kra jem, iz vr {i

opa qe we. Za to je po treb no da oba ra~ pre -

|e put du ̀ i ne od 12,5 mm, a si la neo p hod na

za oki da we iz no si sve ga tri ki lo gra ma.

Po u zda no sti u ru ko va wu si gur no do -

pri no se i ja ki okvi ri iz ra |e ni od li ma ko ji

su spo qa za {ti }e ni hro mi ra wem i opre -

mqe ni de be lim pla sti~ nim dnom, ra di {to

lak {eg i po u zda ni jeg ula ga wa.

Ru ko va we sa XD mo de lom pi {to qa uop -

{te ni je kom pli ko va no, {to ga ~i ni za ni -

mqi vim za slu ̀ be no oru` je. Te ̀ ak je 780 g

(sa pra znim okvi rom), la ko pod no si tr zaj i

naj sna ̀ ni jih pu we wa u sva tri ka li bra, bu -

du }i da is pod 140 mm du ge ce vi ima ugra |en

te le skop ski amor ti zer sa dve opru ge, ume sto

kla si~ ne vo |i ce opru ge. Za hva qu ju }i ja snim

i do bro vi dqi vim ni {a ni ma, do bro od re -

|e nom te ̀ i nom i kva li tet nom i kon stant nom

oki da wu (ko je na ̀ a lost zah te va od re |e no

pri vi ka va we) tim pi {to qem se ve o ma la ko,

pre ci zno i ta~ no ga |a.

Pr vi uti sak go vo ri da taj 180 mm dug pi -

{toq ne ma krup ni je ne do stat ke i do bar je iz -

bor za slu ̀ be no i sa mo od bram be no oru` je,

na ro ~i to kad se ima u vi du we go va, za ame -

ri~ ke poj mo ve, re la tiv no skrom na ce na od

498 do la ra.

I{tvan PO QA NAC

Ras po la ̀ e

sa ~e li~ nom na vla -

kom sa rav nim gor -

wim i bo~ nim stra -

na ma u dva ni voa.

Na vla ka je ma {in ski

ob ra |e na i u za vr {ni ci je ura |e na za {ti ta

od ko ro zi je mat cr nom par ke ri za ci jom. Sa

gor we stra ne na vla ke na la ze se ni ski i {i -

ro ki ni {a ni, mon ti ra ni „la sti nim re pom”, a

ima i in di ka tor met ka u ce vi u vi du po lu ge ko -

ja iz la zi na go re iza otvo ra za iz ba ci va we

~a u ra. Po vr {i na na vla ke, gde se uglav nom

hva ta ka da se re pe ti ra, krup no je na re za na

{i ro kim, ma lo is ko {e nim li ni ja ma. I na

pred woj stra ni na vla ke na la ze se iste ta kve

na re za ne li ni je. Po mi {qe wu ne kih stru~ wa -

ka, pi {toq je tim is ko {e nim li ni ja ma do bio

na este ti ci, a ne sa mo na funk ci o nal no sti.

Ipak, kon struk to ri ma tog iz u zet nog pi -

{to qa naj ve }i pro blem je bio da ga vi zu el no

u~i ne raz li ~i tim od glo ka, u ~e mu su pri li~ no

uspe li. Ta ko su ne ki sit ni de ta qi, po put po -

lu ga za ras kla pa we na le voj gor woj stra ni

ra ma, ali i po lu ga ko~ ni ce na vla ke, na rec ka -

ni pra vo u ga o nim i ve li kim po vr {i na ma. Ni -

ske si lu e te do sta do pri no se ori gi nal nom iz -

gle du tog mo de la. I ru ko hvat ima ne {to dru -

ga ~i ji ob lik – sa za o bqe nom zad wom stra nom.

Ru ko hvat i ram su ono naj bo qe kod tog

pi {to qa. Iz li ven je ve o ma pre ci zno, bez

ika kvih tra go va na spo ju. Sa pred we stra ne,

na de lu is pod vo |i ce na vla ke po sto ji {i na

za mon ti ra we la ser skog ni {a na ili tak ti~ -

kog sve tla. Bra nik oba ra ~e je ra van, {i rok

i ima bla gi is pust ko ji slu ̀ i za oslo nac

dru ge ru ke. Na sa mom spo ju sa ru ko hva tom

na laz se utvr |i va~ okvi ra, ko ji je u vi si ni

pod na -

zi vom XD(Eks tre me

Duty) u tri

kon fi gu ra -

ci je: Com-pact sa ce -

vi od 79 mm,

Stan dard sa ce vi od 104 mm i naj ve }i Tak ti -cal sa ce vi od 130 mm.

Ka da se po ja vio, HS 2000 u{ao je u

kon ku ren ci ju naj bo qeg pi {to qa go di ne i

osvo jio to la ska vo me sto. Ame ri~ ka aso ci -

ja ci ja NRA pro gla si la ga je 2003. jed nim od

naj po pu lar ni jih i naj ce we ni jih bor be nih pi -

{to qa „~e tvr te ge ne ra ci je”.

Pi{toq ~etvrte generacije

Sva ka ko, XD je ve o ma mo der no i pri -

li~ no jed no stav no oru` je sa svim ka rak te -

ri sti ka ma pi {to qa „~e tvr te ge ne ra ci je”.

Ram mu je od li ve nog po li me ra, ras po la ̀ e

sa au to mat skom ko~ ni com i oki da we je po -

mo }u uda ra ~a, a ima i si stem DAO (sa mo

dvo stru kim dej stvom). No vi pi {toq ko ri sti

bra vqe we mo di fi ko va nim Brow ning si ste -

mom.

Osnovni takti~ko-tehni~ki podaci

15. maj 2009.10

K I N E S K I B A C A ^ I G R A N A T A

wi ho voj re la tiv no vi so koj ce ni i u ogrom noj

kom po nen ti KoV, za ko ju bi va qa lo na pra vi ti

ta ko |e ve li ke ko li ~i ne tog na o ru ̀ a wa. Jed -

no stav no, bi lo je ne is pla ti vo.

De set go di na ka sni je kor po ra ci ja NO -

RIN KO gra di svo ju ver zi ju, ko ja na i la zi na

odo bra va we u voj nim kru go vi ma i do bi ja slu -

`be nu ozna ku Tip-87. To oru |e iz ra |u je se u

dve osnov ne va ri jan te – stan dard noj i te {koj.

Stan dard na va ri jan ta te {ka je pri hva -

tqi vih 12 kg, i za wu je do vo qan je dan iz vr -

{i lac. Slu ̀ i za ga |a we me ta do 600 m efi -

ka snog do me ta, ma da se mo gu ga |a ti i da qi ci -

qe vi, ali sa ma wom pre ci zno {}u. Te {ka va -

ri jan ta ima 20 kg, slu ̀ i za ga |a we ci qe va do

1.700 me ta ra i po slu ̀ u ju je dva po slu ̀ i o ca.

Ka li bar je ru ski, 35 mm, a si stem ra da je ga -

sni pri ti sak.

Jednostavnost

Oba oru |a su go to vo iden ti~ na, a raz -

li ku ju se po to me {to stan dard ni ima ugra |e -

ne no ̀ i ce i do bo{ sa re de ni kom od {est gra -

na ta, a te {ki ima do bo{ od 15 gra na ta i po -

sta vqen je na tro no ̀ ac.

Ba ca~ gra na ta Tip-87, 35 mm, po stao je

stan dard no vod no i ~et no oru |e i sa da se

Baca~ granata 35 mm sa oznakom

Tip-87 Kinezi su uveli u naoruàwe

sredinom devedesetih, kada su bili

na~isto da }e morati da smawe

i osavremene vojsku, posebno

pe{adijsko naoruàwe. To oru`je

se izra|uje u dve osnovne varijante

– standardnoj i te{koj. Standardna

ima ugra|ene noìce i dobo{

sa redenikom od {est granata,

a te{ka dobo{ od 15 granata

i postavqena je na tronoàc.

Standardno

vodno

i ~etno

oru|e

ra jem osam de se tih Ki na je kre nu la u

ume re no osa vre me wi va we oru ̀ a nih

sna ga. Ta da je oslo nac jo{ bio na broj -

no sti kop ne ne voj ske i ma sov nim ten kov -

sko-pe {a dij skim uda ri ma. Ka ko su do -

ta da {wa is ku stva po ka za la, uka za la se po -

tre ba sa in di vi du al nim la kim ar ti qe rij skim

oru |em ko je }e ima ti do met ru~ nog ba ca ~a

RPG-7, a mo }i }e da se upo tre bqa va iz za -

klo na, za tvo re nih pro sto ra i iz le ̀ e }eg po -

lo ̀ a ja. Ciq je da pri pad nik vo da mo ̀ e sa -

bor ci ma pru ̀ a ti va tre nu po dr {ku, ne u tra -

li sa ti la ko o klo pqe ne i neo klo pqe ne ci qe -

ve i za klo we ne me te, mi tra qe ska gne zda i ne -

pri ja te qe vu ì vu si lu.

La ki mi no ba ca ~i 50 mm i 60 mm po ka -

za li su se kao ne po de sni za te na me ne, jer su

zah te va li mi ni mal nu po slu gu od dva ~la na,

ga |a we iz wih bi lo je po sred no i tre ba lo je

mno go vre me na da se iz tran sport nog po lo -

à ja do ve du u bor be ni po lo ̀ aj.

Kao ide al no oru` je na met nuo se la ki

ba ca~ gra na ta. Ki ne zi su raz vi li ba ca~ gra -

na ta 35 mm, ko ji su usvo ji li u na o ru ̀ a we

sre di nom de ve de se tih go di na XX ve ka, ka da su

bi li na ~i sto da }e mo ra ti da sma we i osa -

vre me ne voj sku, po seb no pe {a dij sko na o ru -

à we.

Dve va ri jan te

To kom se dam de se tih go di na pro {log ve -

ka Ki ne zi su u mno {tvu sa vre me nih stra nih

si ste ma pre gle da li i au to mat ske ba ca ~e gra -

na ta – 40 mm M-79 ame ri~ kog i 35 mm AGS-

17 so vjet skog po re kla. Me |u tim, i po red is -

pi ti va wa, ta sred stva ni su u{la u se rij sku

pro iz vod wu. Raz lo ge bi tre ba lo tra ̀ i ti u

uvo di u na o ru ̀ a we u ve }oj ko li ~i ni. Za to je

za slu ̀ na we go va kon struk tiv na jed no stav -

nost. Na i me, u osno vi re~ je o ce vi ko ja na

jed nom kra ju ima kun dak a na dru gom ga snu ko~ -

ni cu. Od mah po sle kun da ka, a pre ru ko hva ta,

ugra |en je op ti~ ki ni {an, sle di ru ko hvat, a

is pred op ti~ kog ni {a na je ~e li~ na ru~ ka za

no {e we.

Ve o ma je za ni mqi vo ka ko je re {e no ma -

ni pu li sa we do bo {em sa gra na ta ma ko ji od -

no si ve li ki deo te ̀ i ne oru |a. Kod ru skog au -

to mat skog ba ca ~a gra na ta AGS-17 do bo{ se

na la zi sa stra ne, ali je oru|e u re la tiv noj

sta bil no sti, jer je po sta vqe no na tro no ̀ ac.

Me |u tim, ka da je re~ o dvo no {cu Tip-87, do -

bo{ pre te ̀ e u le vu stra nu. Ki ne zi su do zvo -

li li da za ko ni fi zi ke u~i ne svo je, pa se do -

bo{ na la zi na do woj stra ni, dok je ru ko hvat

vo do rav no na de snoj stra ni. To zvu ~i kom pli -

ko va no, ali ni je ta ko. Ru ko hvat je po sta vqen

na do bro sra ~u na toj uda qe no sti i ni {an xi ja

ne ma ni ka kvih pro ble ma da ta ko upra vqa i

ga |a oru |em, jer mu do bo{ da je sta bil nost

pri ma ni pu la ci ji, a ru ko hvat je za kri vqen

ma lo na do le ra di lak {eg ga |a wa.

Br zi na ga |a wa je 45 gra na ta u mi nu ti, a

gra na te na usti ma ce vi do sti ̀ u br zi nu od 200

m/s, dok je ele va ci ja 10 do 70 ste pe ni.

Verzija za izvoz

U po re |e wu sa ame ri~ kim ba ca ~em gra -

na ta Mk 19-30 mm, tip-87 ima kra }i do met,

po ~et nu br zi nu i br zi nu ga |a wa. Me |u tim, ve -

li ka pred nost po stig nu ta je u uboj nom dej stvu

gra na te – 7:11 me ta ra, pro boj no sti oklo pa

51:80 mm i znat no je lak {i od ame ri~ kog (ko -

ji je ne mo gu }e ko ri sti ti bez tro no {ca i dva

po slu ̀ i o ca).

Pro {le go di ne pred sta vqe na je no va

ver zi ja QLB06, ko ja se pri pre ma za iz voz. U

osno vi to je isto oru|e, ali ra di kal no re di -

zaj ni ra no i sa ma lo dru ga ~i jim tak ti~ ko-teh -

ni~ kim svoj stvi ma. Na i me, iz gled je pro za pad -

ni ra di lak {eg pro bo ja na tr ̀ i {tu oru` ja.

Naj pre se pri me }u je du ga ~ak ru ko hvat za no -

{e we sa gor we stra ne

oru |a, po ugle du na

M16, iza ko ga je sa le -

ve stra ne ugra |en op -

ti~ ki ni {an. Do bo{ od

{est gra na ta na la zi se

kao i kod Tip-87 sa do -

we stra ne, ali je ovog

pu ta ma lo uvu ~en u te -

lo. Ru~ ka je sa do we

stra ne, a ne sa de sne.

Tu su i dvo no ̀ ac i ga -

sna ko~ ni ca. Nu de se

op ti~ ki i no} ni ni {an.

Br zi na na usti ma ce vi

je 190 m/s, a ma sa 9,1

ki lo gra m.

Alek san dar KI[

11

29

me ri~ ka kom pa ni ja Bo ing, pri ka za -

la je naj no vi ju va ri jan tu „be smrt nog“

F-15, na zva nu F-15SE Si lent Ea gle – ti -

hi orao. Re~ je o mo der ni za ci ji na -

sta loj ra di sma we wa ra dar ske vi dqi vo sti.

Ae ro di na mi~ ki pro fi li sa ni bo~ ni re zer -

vo a ri za go ri vo do bi li su po dva unu tra -

{wa pro sto ra za na o ru ̀ a we. U sva ki mo ̀ e

da sta ne po jed na ra ke ta va zduh–va zduh

AIM-9 ili AIM-120, da kle, ukup no ~e ti ri.

Od na o ru ̀ a wa va zduh–ze mqa mo gu se po -

ne ti do ~e ti ri GPS na vo |e ne bom be JDAM,

ma se 227 ili 454 kg, ili dvo stru ko vi {e

bom bi SDB – Small Di a me ter Bomb. Po red

to ga, ver ti kal ni rep ni sta bi li za to ri za -

ko {e ni su za 15o, ~i me se sma wu je ra dar -

ski od raz avi o na sa bo ka. Na rav no, pod -

ve {a va we te re ta is pod tru pa i kri la osta -

je kao op ci ja i kon ver to va we u ne-stelt

kon fi gu ra ci ju tra je oko dva ~a sa.

U od no su na ne mo di fi ko va ni F-15E,

zbog unu tra {wih pro sto ra za na o ru ̀ a we

se, u od re |e noj me ri, sma wu je ra di jus dej -

stva. Osta le per for man se avi o na su za -

dr ̀ a ne. F-15SE je opre mqen naj sa vre me ni -

jim ra da rom sa elek tron skim ske ni ra wem

(AE SA), ti pa APG-63(V)3, te no vim di gi tal -

nim oru ̀ a nim si ste mom DEWS.

U per spek ti vi se o~e ku je uvo |e we ve -

}eg ude la ra dar ski ap sor bu ju }ih ma te ri -

ja la, ~i me }e se do dat no sma wi ti ra dar -

ski od raz, ko ji bi, pre ma re ~i ma qu di iz

Bo in ga, tre ba lo da se sve de na ni vo F-35.

Tre ba lo bi da ta va ri jan ta pro du ̀ i vek

tog avi o na i, u od re |e noj me ri, mo der -

ni za ci jom F-15E, obez be di odr ̀ a va we

do voq nog bro ja bor be nih avi o na vr hun -

skog kva li te ta, jer su pod zna kom pi ta wa

da qe po rux bi ne za F-22, a ce na F-35 je

vi {a ne go o~e ki va na (ma da zva ni~ no mo -

di fi ka ci ja ni je na me we na kao al ter na -

ti va F-22 i F-35).

Na rav no, o~e ku ju se i zna ~aj ni iz vo -

zni re zul ta ti. Kao pr vi ko ri sni ci vr lo la -

ko se mo gu na }i Izra el, Ja pan i Sa u dij ska

Ara bi ja.

S. B.

No vi F-15

Ti hi orao

15. maj 2009.12

Kao {to je u Dru gom svet skom ra tu bio

po pu la ran le gen dar ni xip, da nas je

Hum vee (High Mo bi lity Mul ti pur po seWhe e led Ve hic le), je dan od glav nih sim -

bo la ame ri~ ke voj ske u Ira ku i Av gani-

sta nu. To vo zi lo, a i we go vi pret hod ni ci,

me |u tim, slu ̀ i lo je za la ki tran sport ili

za upo tre bu u ve} „mir nim” obla sti ma. Me -

|u tim, naj no vi ji su ko bi u sve tu, po put onih u

Ira ku ili Av ga ni sta nu, ka rak te ri sti~ ni su

po to me {to prak ti~ no ne po sto ji de fi ni san

front, a sa mim tim ni po za di na u pra vom

smi slu re ~i. Isto ta ko, ta bo ji {ta su po zna -

ta po ve li koj upo tre bi im pro vi zo va nih eks -

plo ziv nih na pra va – IED (Im pro vi sed Ex plo si -ve De vi ce), pa je lo gi~ ki od go vor ame ri~ ke

voj ske bio opre ma we Hum vee do dat nim

oklop nim plo ~a ma (up-ar mo ur), bu du }i da ni

Pretwe koje dolaze

od improvizovanih

eksplozivnih naprava,

posebno u ratnim

scenarijima poput onih

u Avganistanu i Iraku,

naterale su ameri~ku

kopnenu vojsku i marinski

korpus da pokrenu program

razvoja vozila – JLTV,

koje bi odlikovala velika

mobilnost i oklopna

za{tita.

L A K A T A K T I ^ K A V O Z I L A - J L T V

ver zi ja M1114, raz vi je na po sle tra gi~ nih

is ku sta va iz So ma li je, ni je mo gla da pru ̀ i

od go va ra ju }u za {ti tu. Ipak, ni ta so lu ci ja

ni je bi la ide al no re {e we, ta ko da je od lu -

~e no da se, po ~ev {i od 2006, hit no na ba vi

ukup no oko 16.000 vo zi la MRAP (Mi ne Re si -stant Ar mo ur Pro tec ted), ko ja sa svo jom {a si jom

u ob li ku slo va V, nu de bo qu za {ti tu, osim

ka da su u pi ta wu EFP (Ex plo si vely For med Pe -ne tra tor), ra su ti u ogrom nim ko li ~i na ma u

Ira ku. Zbog wih je u to ku i pro gram MRAP.

Uvo |e we ta kvog ti pa vo zi la omo gu }i lo

je da se od go vo ri na po tre be po ve }a wa si -

gur no sti tru pa pri li kom tran spor ta po glav -

nim pu te vi ma. Ipak, ta te {ka vo zi la ne mo gu

po kri ti za dat ke ko ji su od po ~et ka na me we ni

vo zi lu Hum vee. Na pro tiv, MRAP vo zi la su

ve li kih di men zi ja, ~e sto i pre ve li kih da bi

Boqa za{tita

u vru}im zonama

se mo gla la ko kre ta ti po ur ba nim zo na ma i

zbog wi ho ve vi si ne te {ko ih je ko ri sti ti po

lo {im te re ni ma. Na i me, u naj ve }em bro ju

ne sre }a sa tim vo zi li ma, raz log je bio pre -

vr ta we.

Raz voj

O~i gled na po tre ba da ras po la ̀ u vo -

zi lom ko je bi uje di wa va lo mo bil nost ha me -

ra i pru ̀ a lo od go va ra ju }u za {ti tu, na te ra -

li su ame ri~ ku kop ne nu voj sku i ma rin ce da

za jed ni~ ki lan si ra ju pro gram JLTV (Jo int LightTac ti cal Ve hic le), sa na me rom da za me ne ha me -

re u „vru }im” zo na ma. Ciq je bio raz voj vo -

zi la sa {a si jom ob li ka V, te ̀ i ne iz me |u se -

dam i de set to na, ma wih di men zi ja ka ko bi

mo gli bi ti tran spor to va ni avi o ni ma C-130i, po mo }u cen tral ne ku ke, he li kop te ri ma

CH-47 i CH-53.Ame ri~ ka kop ne na voj ska i ma rin ski

kor pus po ka za li su za ni ma we za oko 60.000

pri me ra ka, ukup ne vred no sti od oko ~e tr de -

set mi li jar di do la ra za pe ri od od osam go -

di na, od ko jih bi pr vi tre ba lo da u|u u ope -

ra tiv nu upo tre bu 2013. go di ne. Pr va va ri -

jan ta, na zva na Paylo ad Ca te gory A, na me we -

na za za dat ke pa tro li ra wa i osma tra wa

(Bat tle spa ce Awa re ness) i mo }i }e da pre vo zi

pet voj ni ka, mo }i }e da no si 1.600 kg ko ri -

snog te re ta i bi }e na o ru ̀ a na jed nim mi tra -

qe zom ili te le ko man du ju }om ku po lom. Ta va -

ri jan ta ima }e i kon fi gu ra ci ju op {te na me -

ne sa ~e ti ri me sta, bez na o ru ̀ a wa, ali sa

ve }im te ret nim pro sto rom.

Dru ga va ri jan ta, Paylo ad Ca te gory B,bi }e ko ri {}e na za mi si je For ce Ap pli ca ti on.Mo }i }e da tran spor tu je ko ri sni te ret iz -

me |u 1.800 i 2.000 kg i bi }e pro iz ve de na u

osam kon fi gu ra ci ja. Glav na kon fi gu ra ci ja

bi }e In fan try Car ri er, sa mo gu} no {}u tran -

spor ta {est voj ni ka, od no sno jed ne stre qa~ -

13

29

Po tre ba da ras po la ̀ u vo zi lom ko je

bi uje di wa va lo mo bil nost ha me ra i pru -

à lo od go va ra ju }u za {ti tu, na te ra li su

ame ri~ ku kop ne nu voj sku i ma rin ce da za -

jed ni~ ki lan si ra ju pro gram JLTV (Jo int Li-ght Tac ti cal Ve hic le), sa na me rom da za me ne

ha me re u „vru }im” zo na ma. Ciq je bio

raz voj vo zi la sa {a si jom ob li ka V, te ̀ i -

ne iz me |u se dam i de set to na, ma wih di -

men zi ja ka ko bi mo gli bi ti tran spor to va -

ni avi o ni ma C-130 i, po mo }u cen tral ne

ku ke, he li kop te ri ma CH-47 i CH-53.Ame ri~ ka kop ne na voj ska i ma rin ci

po ka za li su in te re so va we za oko 60.000

pri me ra ka, ukup ne vred no sti od oko 40

mi li jar di do la ra za pe ri od od osam go -

di na, od ko jih bi pr vi tre ba lo da u|u u

ope ra tiv nu upo tre bu 2013. go di ne.

Mobilnost

Ra di {to br ̀ eg raz vo ja, Pen ta gon je

pot pi sao ugo vor sa Ne va da Au to mo ti ve TestCen ter (NATC), za raz voj jed nog teh no lo {kog

de mon stra to ra na zvan Com bat Tac ti cal Ve -hic le. Re zul tat je bio vo zi lo sa {est me sta u

bor be noj ver zi ji. We ga sa da is pi tu ju pri -

pad ni ci ma rin skog kor pu sa u cen tru za is -

tra ̀ i va wa NATC. Is pi tu je se we go va mo -

bil nost van pu te va, opi tu ju ra zne so lu ci je

oko ba li sti~ ke za {ti te, a pe {a dij ske je di -

ni ce pro ve ra va ju ka ko se po ka zu je pri li -

kom upo tre be.

Tro ji ca fi na li sta

U to ku pro ce sa iz bo ra no vog vo zi la za

KoV i ma rin ce, ko ri {}e na su is ku stva iz

pro gra ma MRAP. Me |u tim, to kom tog pro gra -

ma voj nim snab de va ~i ma ̀ u ri lo se da tru pe

na bo ji {tu opre me si gur nim vo zi li ma, {to

je bio raz log za na bav ku ra znih mo de la vo -

zi la (Co u gar, RG-31, RG-33, Max Pro, Gu ar -di an i Alp ha) i ku po vi ne od onih ko ji su uspe -

li da ih za vr {e u ro ku. Ta ko ra zno vr stan

vo zni park do neo je ogrom ne te {ko }e lo gi -

sti~ koj slu ̀ bi. Kod JLTV je, na pro tiv, na me -

ra da se iza be re sa mo jed no vo zi lo, ali po -

god no za do dat nu na do grad wu, ko je bi pro -

iz vo di la mak si mal no dva pro iz vo |a ~a.

Prin cip „po bed nik uzi ma sve” na te rao je

ra zne pro iz vo |a ~e, ko ji bi da ube ru deo tog

uno snog po sla (pri ~a se o su mi od oko 70

ke gru pe ma ri na ca ili pri pad ni ka kop ne ne

voj ske. Tu je za tim i kon fi gu ra ci ja Com -mand and Con trol on the Mo ve (sa ~e ti ri me -

sta), za tim He avy Guns Car ri er (sa ~e ti ri

me sta, plus je dan ru ko va lac oru` jem) za za -

dat ke pra }e wa kon vo ja, voj ne po li ci je i pa -

tro li ra wa; Clo se Com bat We a pons Car ri er(~e ti ri me sta) i Am bu lan ce (tri me sta i dva

kre ve ta).

Tim osnov nim va ri jan ta ma za ame ri~ -

ku kop ne nu voj sku i ma rin ce, do da ju se jo{,

na zah tev ma ri na ca, ver zi ja Uti lity (dva me -

sta), i za iz vi |a we – Re con na is san ce ({est

me sta) pred vi |e na za KoV, u dve raz li ~i te

pod ver zi je (Sco ut i Knight).Na kra ju, pred vi |e na je i tre }a va ri -

jan ta, Paylo ad Ca te gory C, ko ja }e mo }i da

no si do 5.100 kg, za po tre be spe ci fic ne

lo gi sti~ ke po dr {ke. U toj ka te go ri ji tre nut -

no su pred vi |e ne dve kon fi gu ra ci je: Shel terCar ri er/Uti lity/Pri me Mo ver, sa dva me sta ti pa

pik-ap, i Hig her Ca pa city Am bu lan ce, sa tri

me sta i ~e ti ri kre ve ta.

Sva vo zi la JLTV, po zah te vu kop ne nih

sna ga i ma ri na ca tre ba ju bi ti opre mqe na

osnov nom ra dio-elek tron skom opre mom ko -

ja }e omo gu }i ti in te gra ci ju in for ma tiv ne

mre ̀ e ame ri~ kih oru ̀ a nih sna ga, ukqu ~u ju -

}i ra dio-si ste me, kom pju te re za ob ra du po -

da ta ka, mo ni to re za pri kaz di gi tal nih ma pa

ili pak sli ka pri ku pqe nih od vaw skih sen -

zo ra i si ste me GPS.

Tokom testirawa simuliraju se

uslovi na putu koji postoje

u misijama

Oko 36 mi li o na do la ra do de qe no je

pro jek tu ko ji su pred sta vi li Loc khe ed Mar -tin (glav ni kon trak tor) i BAE System Mo bi lity& Pro tec ti on Systems. U da qoj tr ci, od tri

pre o sta la, taj tim je onaj ko ji ras po la ̀ e sa

naj ma we is ku stva u tom spe ci fi~ nom sek to -

ru, a BAE System Mo bi lity & Pro tec ti on Systembi }e ori jen ti san sa mo na pro iz vod wu

oklo pa. Vo zi lo je pro jek to va la fir ma Loc -khe ed Mar tin Systems In te gra ti on, u sa rad wi

sa Al coa De fen se, za du ̀ e nom za di zajn i

pro iz vod wu kom po nen ti od alu mi ni ju ma, i

JWF In du stri es, za du ̀ e nom za pro iz vod wu

glav nih struk tu ral nih kom po nen ti. Stra te -

gi ja fir me iz Owe goa je da, za raz li ku od

osta lih, te ̀ i ka zre li joj so lu ci ji. Ni je slu -

~aj no {to je wi hov pr vi pro to tip JLTV bio

pri ka zan jo{ ok to bra 2007. i od ta da je

pre {ao de se ti ne hi qa da ki lo me ta ra u

okvi ru ra znih ti po va te sti ra wa.

Prototipovi

Pr vom pro to ti pu, u ver zi ji In fan tryCar ri er (Paylo ad Ca te gory B), ka rak te ri sti~ -

nom po to me {to ima ~ak {est bo~ nih vra -

ta, plus jed na zad wa op ci o na (zbog {to lak -

{eg ula za i iz la za se dam voj ni ka), pri dru -

ì la su se jo{ tri: je dan u kon fi gu ra ci ji

Uti lity (Paylo ad Ca te gory C) pred sta vqen fe -

bru a ra 2008; je dan u kon fi gu ra ci ji Ge ne -ral Pur po se (Paylo ad Ca te gory A), pred sta -

vqen ok to bra 2008; i je dan In fan try Car ri er(Paylo ad Ca te gory B), pred sta vqen fe bru a ra

2009. go di ne.

Po seb na pa ̀ wa je po sve }e na sma we -

wu ma se, uz upo tre bu alu mi ni ju ma za iz ra -

du ra znih kom po ne na ta ka ro se ri je i oklo pa

od kom po zit ne ke ra mi ke, ka ko bi se do bi la

po seb no la ka ba li sti~ ka so lu ci ja. Va ri jan -

te vo zi la Paylo ad Ca te gory B i C po kre }e

mo tor za pre mi ne 6.700 cc tur bo-di zel, sa

{est ci lin dra Cum mins ISB od 340 kow skih

sna ga, dok ka te go ri ju A po kre }e mo tor za -

pre mi ne 4.500 cc od 220 kow skih sna ga.

mi li jar di do la ra), da osnu ju ti mo ve sa do -

pun skim part ne ri ma, ka ko bi mak si mal no

sma wi li ri zik ste ~a ja.

Pro iz vo |a~ ko ji, bar na kar ti, ima

naj ve }u {an su da po be di je ste bri tan ski BAESystems. Oni pak, na stu pa ju u sa rad wi sa

fir ma ma Loc khe ed Mar tin i Na vi star, {to

zna ~i da u~e stvu je na kon kur su sa dve po nu -

de. Do sa da se re zul tat te stra te gi je po ka zao

od li~ nim, bu du }i da su oba pro jek ta u ko ji -

ma u~e stvu je BAE Systems iza bra na za upra -

vo po kre nu tu fa zu raz vo ja.

Ti mo vi is kqu ~e ni iz ove fa ze, Nor thropGrum man-Os hkosh i Bo e ing-Tex tron, pod ne li

su àl bu Ge ne ral Ac co un ting Of fi ce, ali su

wi ho vi zah te vi od bi je ni. Tre ba pod vu }i da,

ako ti pro iz vo |a ~i na sta ve sa mo stal no sa

pro iz vod wom svo jih vo zi la, mo gu ipak da

u~e stvu ju u tr ci za jo{ va ̀ ni ji ugo vor – za

raz voj pro jek ta SDD (System De sign and De -ve lop ment) – ko ji }e dva ti ma po ~e ti da raz -

vi ja ju po ~ev {i od 2011. go di ne.

Sa sva kim od tri fi na li sta (pro gla -

{e nim ok to bra 2008) pot pi san je ugo vor o

na stav ku raz vo ja i pro iz vod we naj ma we se -

dam pro to ti po va i ~e ti ri pri ko li ce, sa ko -

ji ma }e u~e stvo va ti na da qim fa za ma is pi -

ti va wa, ukqu ~u ju }i i ba li sti~ kim te sto vi ma,

do kra ja 31. ja nu a ra 2011. go di ne.

Gru pa ci ja ko ju vo di BAE System Land &Ar ma ments (glav ni kon trak tor) i Na vi star,do bi la je oko 40,5 mi li o na do la ra za raz voj

wi ho vog pro to ti pa vo zi la na zva nog Va lanx,kon ci pi ra nog po ono me {to kli jent de fi ni -

{e kao gvo zde ni tro u gao – ko ri sna no si -

vost, oso bi ne i za {ti ta. Pr vi pro to ti po vi

u raz li ~i tim va ri jan ta ma vo zi la Va lanx bi -

}e re a li zo va ni to kom 2009, ta ko da is pi ti -

va wa mo gu ot po ~e ti 2010. go di ne. Raz voj Va -lanxa bi }e po jed no sta vqen za hva qu ju }i ra -

ni je ste ~e nim is ku stvi ma fir me Na vi star sara znim ver zi ja ma vo zi la MRAP Max xPro.

Pro jek tan ti bi tre ba lo da in kor po ri -

{u u to vo zi lo sve {to je no vo na po qu la ke

oklop ne za {ti te, ka ko bi do bi li vo zi lo sa

ve }om oklop nom za {ti tom od one kod vo zi la

MRAP, ko ja su tre nut no u upo tre bi. Mo du lar -

ni di zajn omo gu }i }e da se mak si ma li zu je op -

{tost iz me |u ra znih ver zi ja i po jed no sta vi -

ti uvo |e ne bu du }ih teh no lo gi ja. Mo tor je ti -

pa Na vi star Max xFor ce D V8 od 6.000 ku bi ka,

spo so ban da raz vi je 325 ko wa.

BAE System is po ru ~u je i in te gri {e kom -

po nen te C41SR (Com mand, Con trol, Com mu -ni ca ti ons, Com pu ters, In tel li gen ce, Sur ve il lan ceand Re con na is san ce), au to mat ski si stem za di -

jag no sti ku i si stem za upra vqa we ener gi jom

ko ja vo zi lu Va lanx omo gu }u je da pro iz ve de ve -

}u ko li ~i nu ener gi je ne go {to je to po treb no.

U raz vo ju vo zi la Va lanx u~e stvu je i Ar -vin Me ri tor, za du ̀ en za re a li za ci ju si ste ma

ne za vi snog ve {a wa i za pre nos. Pr vi pro -

to tip tog vo zi la pred sta vqen je jav no sti fe -

bru a ra pro {le go di ne.

Me wa~ je ti pa Al li son 2500 SP ko ji se ko ri -

sti i na vo zi li ma MRAP RG-31 BAE Systems i

Ea gle {vaj car ske MO WAG.Da bi se vo zi lo ne sme ta no kre ta lo po

ne rav nom te re nu, fir ma Axel Tech raz vi la je

po se ban si stem ve {a wa sa po de {a va ju }om

vi si nom. Naj va ̀ ni ja ta~ ka tog vo zi la bi }e

in te gri sa na elek tro ni ka, na sta la od si ste -

ma raz vi je nog za pro gram Fu tu re Com bat Sy-stem US Army, a ukqu ~u je i si stem net wor kingwi re less kao po dr {ku C4 (ko man da, kon tro la,

ko mu ni ka ci ja, kom pju ter), ko ji je in te gri san u

in stru ment ta bli. Iz nad vo za ~a na la zi se

spu {ta ju }i TV ekran ko ji pu tem od go va ra ju }eg

sen zo ra pri ka zu je put no }u. Na taj na ~in je

omo gu }e no da se, u slu ~a ju po tre be, mo ̀ e

upra vqa ti vo zi lom no }u bez ukqu ~i va wa

fa ro va i bez upo tre be NVG (Night Vi si onGog gles).

U po gle du na o ru ̀ a wa, kod pr vog i tre -

}eg pro to ti pa is pi ti va ne su mo gu} no sti upo -

tre be oru` ja iz ka bi ne i sa ba li sti~ kom za -

{ti tom za mi tra qe sca, dok je kod ver zi je Uti -lity is pro ba na po kret na ku po la sa la kim mi -

tra qe zom.

Upr kos od li~ nim po nu da ma BAE Systems– Na vi star i Loc khe ed Mar tin, fa vo ri tom se

15. maj 2009.14

Sva vo zi la JLTV, po zah te vu ame ri~ -

ke kop ne ne voj ske i ma ri na ca tre ba ju bi ti

opre mqe na osnov nom ra dio-elek tron -

skom opre mom ko ja }e omo gu }i ti in te gra -

ci ju in for ma tiv ne mre ̀ e ame ri~ kih oru -

à nih sna ga, ukqu ~u ju }i ra dio si ste me,

kom pju te re za ob ra du po da ta ka, mo ni to re

za pri kaz di gi tal nih ma pa ili pak sli ka

pri ku pqe nih od vaw skih sen zo ra, te si -

ste me GPS.

Oprema

Prototip koji su

u saradwi razvili

BAE Systemsi Navistar International Corporation

vi |a ju na bav ku pr ve tran {e (se ri je) od 1.385

JLTV i 755 pri ko li ca za KoV do kra ja 2015,

ukup ne ce ne od oko 1,3 mi li jar di do la ra, dok

su ma rin ci, ~i ni se, od lo ̀ i li na bav ku vo zi -

la da bi se fon do vi pre u sme ri li ka hit ni -

jim pro gra mi ma.

Ka ko bi sma wi li ce nu pro gra ma, Pen-

ta gon je otvo rio vra ta sa rad wi sa dru gim

ze mqa ma. Naj ve }e in te re so va wa po ka za le

su Au stra li ja, Ka na da i Ve li ka Bri ta ni ja.

Me |u tim, ~i ni se da je Bri ta ni ja od u sta -

la od na bav ke, jer je ne dav no na ba vi la

ve o ma kva li tet na vo zi la IVE CO LMV (u

okvi ru pro gra ma Fu tu re Com mand and Li -a i son Ve hic le) i isto ta ko vo zi la MRAPCo u gar.

Do sa da je sa mo Au stra li ja po tvr di la

da è li da u~e stvu je u raz vo ju pro gra ma JLTV,jo{ od sa mog po ~et ka raz vo ja. Na me ra Au -

stra li je je da na ba vi ukup no 4.200 JLTV kao

za me nu za ne blin di ra ne Land Ro ve re. U toj

sa rad wi, Au stra li ja bi ulo ̀ i la no vac u

raz voj no vih teh no lo gi ja i ma te ri ja la na po -

qu oklop ne za {ti te. A ako bi se do ne la od -

lu ka o na bav ci tih vo zi la, au stra lij ske fir -

me bi mo gle u~e stvo va ti u pro iz vod wi pri -

ko li ca, ali ne i vo zi la, i u odr ̀ a va wu vo -

zi la. Za to se ~i ni da }e JLTV ipak osta ti ve -

}im de lom ame ri~ ko vo zi lo.

Ako Pen ta gon è li da sma wi tro {ko -

ve, naj ve ro vat ni je }e mo ra ti da pre i spi ta

svo je zah te ve. U ovom slu ~a ju ri zik bi bio

da se do bi je ne ka vr sta vo zi la ti pa MRAPli te, ko je ne bi od go va ra lo mno go broj nim

po tre ba ma iden ti fi ko va nim po sled wih

go di na.

U tom po gle du za ni mqi vo je na po me nu -

ti da je sep tem bra pro {le go di ne ko man da

ma ri na ca pot pi sa la ugo vor sa Na vi star,vre dan 752 mi li o na do la ra, za raz voj i

pro iz vod wu 822 vo zi la Max xPro Dash (lak -

{a ver zi ja MRAP), ko ji bi tre ba lo da bu du

pre da ti na upo tre bu kra jem ja nu a ra 2009.

A wi ma tre ba do da ti i dru gi ugo vor vre dan

362 mi li o na do la ra za do dat nih 400 vo zi -

la istog ti pa, pot pi san de cem bra 2008. To

mo ̀ e mo tu ma ~i ti i kao od go vor ma ri na ca

na so lu ci ju ce na-efi ka snost za po tre be

mo bil no sti i bez bed no sti tru pa u Ira ku i

Av ga ni sta nu.

Zo ran MI LO [E VI]

15

29sma tra po nu da GTV, bu du }i da tim, ko ji je za

raz voj JLTV-a do bio ugo vor vre dan ne {to

vi {e od 45 mi li o na do la ra, ob u hva ta

snab de va ~a ak tu el nih ver zi ja Hum vee (AMGe ne ral) i glav nog kon trak to ra ame ri~ ke

voj ske (Ge ne ral Dna mics). JLTV Ge ne ral Tac ti cal Ve hic les na sta lo je

od teh no lo {kog de mon stra to ra teh no lo gi ja

Advan ced Gro und Mo bi lity Ve hic le (AGMV),ko ji je gru pa pri ka za la jav no sti mar ta

2007. Pred sta vqa si stem po lu ak tiv nih pa -

ra lel nih ve {a wa ~i ja vi si na mo ̀ e bi ti po -

de si va, uglav nom ako je po treb no sni zi ti

vo zi lo ka ko bi mu se omo gu }io ula zak u

tran sport ni avi on C-130. Mo tor je u sta -

wu da raz vi je 300 kow skih sna ga, da ju }i vo -

zi lu ra port sna ga–te ̀ i na iz me |u 27 i 29

kow skih sna ga po to ni, i, isto ta ko, omo gu -

}a va mu do bre oso bi ne i u te ̀ im kon fi gu -

ra ci ja ma ili po sle mon ti ra wa do dat nog

oklo pa. I u ovom slu ~a ju se u in stru ment ta -

bli na la zi in te gri sa ni ko mu ni ka cij ski si -

stem C4.î ni se da je, ipak, glav na oso bi na

vo zi la ko je je po nu dio GTV we go va vi so ka

mo du lar nost. Kon ci pi ra no je ta ko da in te -

gri {e u vo zi lo, ne sa mo bu du }e ti po ve

oklo pa, ve} i sve osta le si ste me ko ji }e se

usko ro na }i na tr ̀ i {tu, ukqu ~u ju }i i even -

tu al ni di zel-elek tri~ ni mo tor (hi po te za

ko ju su uzi ma li u ob zir i ma we sre} ni pro -

iz vo |a ~i po put Nor throp Grum man-Os hkoshi Bo e ing-Tex tron).

Pa pre na ce na

Pre ma pred vi |a wi ma pro iz vod we

JLTV ko {ta }e oko 418.000 do la ra po vo zi -

lu, {to je pre vi so ka ci fra uzi ma ju }i u ob -

zir da je dan Hum vee up-ar mo red ko {ta oko

150.000 do la ra. Ujed no, to je 70 od sto vi -

{e sred sta va pred vi |e nih pla nom iz 2006.

go di ne. Tre nut ni pla no vi na rux bi ne pred -

Po seb no je in te re sant na ide ja ko ju

su raz vi li i po nu di li Nor tr hop Grum mani Os hkosh. Re~ je o jed nom ino va tiv nom

re {e wu mo to ra ko me ni je po tre ban aku -

mu la tor. Za raz li ku od op {tih hi brid nih

mo to ra, ~i ji di zel agre gat ra di u stal nom

re ̀ i mu i ta ko aku mu li ra ener gi ju u aku -

mu la tor ko ji po sle po kre }e elek tri~ ni

mo tor, sa tim no vim si ste mom, sli~ nim

onim ko ji se ko ri ste za po kre ta we lo ko -

mo ti ve, di zel mo tor, vi so ke sna ge, di -

rekt no snab de va je dan elek tri~ ni ge ne ra -

tor ko ji pre no si ener gi ju u li ne ar ni ak -

tu a tor, a on po tom po kre }e pred wu i zad -

wu oso vi nu. Na ovaj na ~in eli mi ni {u se

te ̀ i na ce lo kup ne in sta la ci je pre no sa i

aku mu la to ra, a sve u ko rist po ve }a wa

oklop ne za {ti te ili ko ri sne no si vo sti

(paylo ad). Me |u tim, ame ri~ ka ar mi ja i

ma rin ci sma tra li su tu teh no lo gi ju ne do -

voq no „zre lom”.

Dizel-elektri~ni motor

Naj va ̀ ni ja ta~ ka vo zi la firme

Lockheed Martin bi }e in te gri sa na elek tro ni ka

16

ma, Za pad je na to od go vo rio upra vo ra ket nim

to pov wa ~a ma, ko je su uz to mo gle da se efi -

ka sno bo re i pro tiv jed na ko opa snih tor ped -

nih ~a ma ca. Ka ko su obal ne to pov wa ~e, pre -

te ~e ra ket nih to pov wa ~a, bi le bro do vi re -

la tiv no ma log de pla sma na, br ze i po kre tqi -

ve, ali re la tiv no jed no stav ne i jef ti ne,

upra vo su ta kve bi le i pr ve ra ket ne to pov -

wa ~e. Sen zor ski si ste mi bi li su pri la go |e -

ni bor bi pro tiv dru gih bro do va, dok su se od

pod mor ni ca bra ni le br zi nom i po kre tqi vo -

{}u, a od avi o na i he li kop te ra za dr ̀ a nim

ar ti qe rij skim na o ru ̀ a wem.

Ra zno vr sni ar se nal

Kao po ne kom {a blo nu, ti bro do vi ima -

li su je dan, a ~e {}e dva to pa ka li bra 40, 57

ili 76 mm, od no sno ne {to re |e 30 ili 35 mm

i dve do osam pro tiv brod skih ra ke ta. Osim

to ga, ne ke su za dr ̀ a va le i mo gu} nost no {e -

wa tor pe da za is ko ri {}e we even tu al ne

{an se da pri |u i dej stvu ju po ve }im pro tiv -

ni~ kim bro do vi ma, na ro ~i to u onim RM ko je

15. maj 2009.

Posledwih nekoliko

decenija raketne topovwa~e

doìvele su, uz korvete,

mo`da najdinami~niji razvoj

od svih ratnih brodova.

Razli~ite ratne mornarice

poku{avaju da ih prilagode

sopstvenim, specifi~nim

zahtevima, dodavawem

borbenih sistema i senzora

koji su do nedavno bili

nezamislivi na brodovima

tog deplasmana.

Naoruàne

do zuba

S A V R E M E N E R A K E T N E T O P O V W A ^ E

Ra ket ne to pov wa ~e raz vi je ne su se dam -

de se tih go di na pro {log ve ka iz to pov -

wa ~a, jed no stav nim do da va wem pro tiv -

brod skih ra ke ta, ko je su u me |u vre me nu

po ka za le vi so ku efi ka snost. Pri me ra

je vi {e. Ta ko su egi pat ski ra ket ni ~a ma ca

kla se Ko mar, od no sno pro tiv brod ske ra ke te

R-15 ter mit (SS-N-2 Styx) po to pi le izra el ski

ra za ra~ Ei lath u ra tu 1967. go di ne. Dru gi,

dra sti~ ni ji pri mer upo tre be pro tiv brod skih

ra ke ta je ste Fo kland ski rat 1982, ka da su

Ar gen tin ci fran cu skim ra ke ta ma Exo cet po -

to pi li bri tan ske ra za ra ~e Shef fi eld i Co ven -try, o{te ti li Gla mor gan i po to pi li tran -

sport ni brod Atlan tic Con veyor. Na kon tih su -

ko ba, mno ge rat ne mor na ri ce (RM) sta vqa ju

ak ce nat na bli skoj pro ti vra ket noj od bra ni

bro do va kao pr vu me ru, a dru ga je ba zi ra na

na grad wi bro do va ko ji }e se bo ri ti upra vo

pro tiv tih pro tiv ni~ kih bro do va ko ji no se

pro tiv brod ske ra ke te.

Po {to je SSSR to kom hlad nog ra ta raz -

vio, pro iz veo i iz ve zao ve li ki broj ra ket nih

~a ma ca, na o ru ̀ a nih pro tiv brod skim ra ke ta -

ope ri {u oko raz u |e nih oba la. Nor ve {ka i

[ved ska RM pra vi su pri mer tog gle di {ta,

ko je se ka sni je pre ne lo i na no {e we sna ̀ nog

tor ped nog pro tiv pod mor ni~ kog na o ru ̀ a wa i

sen zor skog kom ple ta.

Nor ve {ka RM ima la je to kom hlad nog

ra ta za da tak da „~u va” se ver nu „ka pi ju” Na -

toa, od no sno da sa dej stvu je sa bri tan skom i

dru gim evrop skim RM u spre ~a va wu pro do ra

bro do va so vjet ske RM kroz Se ver no mo re. Iz

tog raz lo ga po ten ci ra ne su ra ket ne to pov wa -

~e, spo sob ne za no {e we me {o vi tog ra ket no-

tor ped no-ar ti qe rij skog na o ru ̀ a wa. Ti pi ~an

pri mer bi li su bro do vi kla se Snogg, gra |e ni

na istom tru pu kao i kla si~ ne ra ket ne to pov -

wa ~e Storm. Snogg, ume sto {est lan se ra za

pro tiv brod ske ra ke te Pen gu in ima sa mo ~e ti -

ri, ali i ~e ti ri tor ped na apa ra ta za tor pe da

533 mm, ~i ne }i ih opa snim ne sa mo po pro -

tiv ni~ ke ra ket ne ~am ce, pro tiv ko jih su raz -

vi je ne ra ke te Pen gu in (do me ta pre ko 34 km, sa

boj nom gla vom od 120 kg), ve} i pro tiv naj ve }ih

rat nih bro do va, dej stvom tor pe di ma.

S dru ge stra ne, [ved ska je zbog od bra -

ne svo je ne u tral no sti, pr ven stve no od Is to~ -

nog blo ka u Bal ti ku, ta ko |e for si ra la sna -

`no na o ru ̀ a ne ra ket ne to pov wa ~e, go to vo

dvo stru ko ve }eg de pla sma na u od no su na Nor -

ve {ke, ta ko |e opre mqe ne me {o vi tim na o ru -

à wem. Osnov no na o ru ̀ a we kla se No rr ko -ping (ozna ~a va ne i kao Spi ca II, raz vi je ne na

ba zi tor ped nih ~a ma ca Spi ca sa {est tor pe -

da) je do osam pro tiv brod skih ra ke ta RBS-15(do met Mk I ve }eg od 70 km i boj na gla va 200

kg) i do {est tor ped nih apa ra ta 533 mm. Sa -

mo dva pred wa tor ped na apa ra ta su stal na,

dok se osta li mo gu za me wi va ti ra ke ta ma i

obr nu to, shod no zah te vi ma, da ju }i tim bro do -

vi ma iz u zet nu flek si bil nost.

Pr vi na go ve {taj pro tiv pod mor ni~ ke

ulo ge tih re la tiv no ma lih bro do va bi lo je

po sta vqa we te {kih da le ko met nih tor pe da

Type-613 (na vo |e we ì com, do met 20 km, br -

zi na 40 ~vo ro va), na me we nih za dej stvo pro -

tiv bro do va i pro tiv pli }e za ro we nih pod -

mor ni ca. Me |u tim, ka ko ni su ras po la ga li so -

na rom, pro tiv pod mor ni~ ka kom po nen ta bi la

je u naj ma wu ru ku ogra ni ~e na na even tu al no

sa dej stvo sa ve }im bro do vi ma, he li kop te ri ma

i avi o ni ma Na toa.

I ko na~ no, za jed ni~ ke te ̀ we i in te re si

dve mor na ri ce kul mi ni ra le su raz vo jem kla se

Ha uk. Ti bro do vi je su raz vi je ni i gra |e ni u

Nor ve {koj, ali su pri hva }e ni i u slu ̀ bu RM

[ved ske, kao kla sa Hu gin. Pre ma de pla sma nu

sli~ ni ji su nor ve {kim kla sa ma Storm i Snoggne go {ved skim bro do vi ma – ra ket no na o ru -

à we sa sto ji se od {est nor ve {kih ra ke ta

Pen gu in 2 i dva tor ped na apa ra ta 533 mm.

Ono po ~e mu su su per i or ni u od no su na

sve pret hod ne nor ve {ke i {ved ske ra ket ne to -

pov wa ~e je ste pri su stvo so na ra Si mradSA950, a ne ki {ved ski bro do vi ume sto zad weg

pa ra ra ke ta Pen gu in 2 ima ju so nar pro men qi -

ve du bi ne – Si mrad ST750, {to ih ~i ni i te ka -

ko spo sob nim da sa mi iz vo de pro tiv pod mor -

ni~ ke ak ci je, na ro ~i to u plit kom Bal ti ku. Da

bu de jo{ in te re sant ni je, [ve |a ni su na svo je

bro do ve na knad no po sta vi li je din stve ni „ne -

u bo ji ti” pro tiv pod mor ni~ ki ba ca~ El ma.

Nor ve ̀ a ni su, pak, ose ti li po tre bu da

svo je ra ket ne to pov wa ~e opre me ra ket nim si -

ste mom za bli sku PVO bro da Sim bad, sa dvo -

stru kim lan se rom ra ke ta Mi stral ma log do me -

ta. Ti me je znat no po ja ~a na PVO bro da, jer

ti bro do vi, po red to ga, ras po la ̀ u i sa dva

to pa Bo fors 40 mm ({ved ski Hu gin ima ju je dan

top Bo fors 57 mm).

Ipak, pr va kla sa ra ket nih to pov wa ~a

ko ja je do bi la ra ke te brod–va zduh bi la je ne -

ma~ ka kla sa Ge pard (Tip 143), gra |e na na ba -

zi fran cu skog ti pa La Com bat tan te III. Ia ko su

ti bro do vi gra |e ni kra jem se dam de se tih, po -

~et kom de ve de se tih su ume sto kr me nog to pa 76

mm do bi li 21-cev ni lan ser ra ke ta RAM (Si de -win der sa gla vom za sa mo na vo |e we sa ra ke te

Stin ger, do me ta 7,5 km). Tre ba re }i da je de -

pla sman tih bro do va 390 t, da kle znat no iz nad

pret hod nih ra ket nih to pov wa ~a (Storm/Snogg135 t, Ha uk 148 t, Hu gin 170 t, Nor kop ping230 t i Ra u ma 248 t). Osnov no na o ru ̀ a we su

~e ti ri ra ke te MM38 Exo cet, do me ta 48 km, sa

boj nom gla vom od 165 ki lo gra ma.

No ve kla se bro do va

Sve spo me nu te {ved ske ra ket ne to pov -

wa ~e da nas su ras pro da te i za me we ne kor -

ve ta ma kla sa Stoc kholm (335 t) i Go te borg(399 t), te naj no vi jom Visby (650 t). Ia ko su

17

29[ve |a ni su na svo je bro do ve na -

knad no po sta vi li je din stve ni „ne u bo ji ti”

pro tiv pod mor ni~ ki ba ca~ El ma. To sred -

stvo is pa qu je re la tiv no ma le mi ne, sa ku -

mu la tiv nim pu we wem, ko je pri uda ru u

pod mor ni cu bu {e ma lu ru pu u we nom tru -

pu, ta ko da po sa di ne pre o sta je ni {ta

dru go ne go da iz ro ni. Na taj na ~in iz be -

ga va se po li ti~ ki ne pri hva tqi vo po ta pa -

we pod mor ni ce, ko ja je s ob zi rom na pra -

k su, vr lo la ko mo gla bi ti nu kle ar na, {to

do dat no kom pli ku je si tu a ci ju.

ELMANor ve {ka topovwa~a kla sa Ha uk

A-301 Hu ra can, kla se Sa ar 4.5 u slu ̀ bi mek si~ ke RM.

Na pram cu je si stem Vul can Pha lanx, a iza we ga lan se ri

za ra ke te Ga bri el. U izra el skoj slu ̀ bi, ovi bro do vi no si li su

i osam ra ke ta Har po on is pred han ga ra.

kla se Sa ar 2/3 (La Com bat tan te II opre mqe ne

do ma }im ra ke ta ma Ga bri el), Sa ar 4 (pro du ̀ e -

na va ri jan ta Sa ar 3, ozna ~e na i kao kla sa Res -hef), pa do jo{ ve }e kla se Sa ar 4.5. Ti bro do vi

ima ju de pla sman od ~ak 488 t, ve }i ~ak i od

{ved skih kor ve ta kla sa Stoc kholm i Go te borgili ru skih Ta ran tul. Pr va dva bro da, na zva -

ni i kla sa Aliya, ima la su plat for mu i han gar

za he li kop ter AS-365 Da up hin, ~e ti ri ra ke te

Ga bri el (do met 36 km, boj na gla va 100 kg) i os-

am ra ke ta Har po on (do met 93-120 km, boj na

gla va 227 kg), te ar ti qe rij ski si stem za bli -

sku PVO bro da Vul can Pha lanx. Ti bro do vi su 2004. pro da ti Mek si ku,

a za me ni li su ih mo di fi ko va na va ri jan ta bez

he li kop te ra i han ga ra, kla sa Hetz, sa to pom

76 mm Oto Me la ra Com pact na kr mi i ra ke ta -

ma brod–va zduh Ba rak I, ko je se na la ze u ver -

ti kal nim lan se ri ma. U po re |e wu sa ra ke ta -

ma Mi stral, sa nor ve {kih i fin skih ra ket nih

to pov wa ~a, u su {ti ni iden ti~ nih ra ke ta ma

ko je pri pa da ju ka te go ri ji ra ke ta ko je se lan -

si ra ju sa ra me na (stre la-2, igla i Stin ger),Ba rak pred sta vqa vi {e stru ko te ̀ u ra ke tu (98

– 18,7 kg), dvo stru ko ve }eg do me ta (10 do 12 –

6 km po da qi ni i 5,5 do 3 km po vi si ni) i sna -

`ni je boj ne gla ve (22 – 3 kg). U PVO od bra ni

bro da za dr ̀ an je {e sto cev ni au to nom ni si -

stem za bli sku PVO Vul can Pha lanx, ka li bra

20 mm. Ka da je re~ o pro tiv brod skim ra ke ta -

ma, one su jo{ sna ̀ ni je i sa sto ji se od osam

ame ri~ kih pro tiv brod skih ra ke ta Har po on i

~ak do {est do ma }ih Ga bri el.Pre ma mi {qe wu izra el skih stru~ wa ka

po tre ba su dva ti pa ra ke ta jer bi se u even -

tu al nom su ko bu ra ke te Har po on ko ri sti le

pro tiv ve }ih ci qe va na ve }im da qi na ma (ti -

pa fre ga ta, ra za ra~), dok bi se Ga bri el ko ri -

stio pro tiv ma wih ci qe va na ma wim da qi -

na ma (ti pa ra ket nog ~am ca i to pov wa ~e).

Kla sa Hetz po se du je, po red iz u zet no sna -

`nog na o ru ̀ a wa, i ve li ku au to no mi ju od, za

tu vr stu rat nih bro do va, ne ve ro vat nih 4.800

nm, br zi nu od 19 ~vo ro va, {to je ap so lut no na

ni vou fre ga ta i ra za ra ~a de pla sma na ve }ih

od 3.000 to na. Ni na o ru ̀ a we ne za o sta je –

pro tiv pod mor ni~ ko je sla bi je, ali je pro tiv -

brod sko sna ̀ ni je. O~i gled no je da je trup

pro du ̀ en i de pla sman po ve }an ka ko bi se do -

bi li ve }a au to no mi je i kon for po sa de pri

du go traj nim mi si ja ma u od no su na kla su Res -hef, a to je, ta ko |e, is ko ri {}e no za po sta vqa -

we sna ̀ ni jeg na o ru ̀ a wa. Na rav no, ̀ i la vost

tih bro do va ni ka ko ni je na ni vou fre ga ta i

ra za ra ~a, ali je i sa ma ~i we ni ca da se oni

mo gu u bi lo ko jem po gle du sa wi ma uspe {no

me ri ti, do ne dav no bi la ne za mi sli va.

Mo du lar na plo vi la

U ka te go ri ju ra ket nih to pov wa ~a mo gu se

ubro ja ti dve kla se bro do va – dan ski Flyve fi -sken i nor ve {ki Skjold. Flyve fi sken je pot pu no

mo du lar ni brod, sa stan dard nim tru pom, u ko -

ji se mo ̀ e sme sti ti naj ra zli ~i ti ja opre ma,

po sta vqe na u stan dard nim kon tej ne ri ma di -

men zi ja 3,5x3x2,5 m, na kon ~e ga brod mo ̀ e

15. maj 2009.18

pr ve dve kla si fi ko va ne kao kor ve te, wi hov

je de pla sman i te ka ko unu tar gra ni ca sa vre -

me nih ra ket nih to pov wa ~a. Ne tre ba ni na -

po mi wa ti da je re~ o vr lo spo sob nim bro do -

vi ma, opre mqe nim sa osam ra ke ta RBS-15,

no ve va ri jan te Mk2, a po sto je in di ci je da mo -

gu da no se i naj sa vre me ni je ra ke te ver zi je

Mk3, do me ta 200 km i mo gu} no {}u dej stva po

ci qe vi ma na kop nu. Bro do vi no se i to po ve 40

i 57 mm, tor ped ne apa ra te 400 mm za pro -

tiv pod mor ni~ ka tor pe da Type-43/45 ili

A244/S Mod.2 (do met 6 km, br zi na 30 ~v), te,

sa da ve} stan dard ne, ba ca ~e El ma. Po seb na

vred nost tih bro do va je pri su stvo dva so na -

ra – je dan u tru pu, Si mrad SA950 i je dan te -

gqe ni Tha les TSM2643.

Ge o graf ski, vr lo bli ska fin ska RM ta -

ko |e se u ve li koj me ri osla wa na ra ket ne to -

pov wa ~e. Naj in te re sant ni je su po sled we dve

kla se, uve de ne u ope ra tiv nu upo tre bu de ve de -

se tih go di na pro {log ve ka. Pr va, Ra u ma, po

ve li ~i ni od go va ra {ved skoj kla si No rr ko ping,

po red {est pro tiv brod skih ra ke ta RBS-15,

no si lan ser Sa dral sa {est ra ke ta brod–va -

zduh Mi stral, po se du ju pro tiv pod mor ni~ ki lan -

ser El ma i so nar Si mrad Sub sea. Po boq {a na

kla sa Ra u ma do bi la je na ziv Ha mi na. U od no -

su na Ra u ma, pro tiv pod mor ni~ ka kom po nen ta

po ja ~a na je do da va wem te gqe nog so na ra, od u -

sta ja we od lan se ra El ma uz za dr ̀ a va we du -

bin skih bom bi i po ja ~a we pro tiv brod ske i

pro tiv a vi on ske kom po nen te. Ima ju ver ti kal -

ni lan ser za ju ̀ no a fri~ ke ra ke te brod–va -

zduh Umk hon to-IR, do me ta 12 km i vi si ne dej -

stva do 10 km, te ~e ti ri ra ke te RBS-15 Mk3.

Osim to ga, po boq {a ne su stelt ka rak te ri sti -

ke, {to te bro do ve ~i ni op ti mal nim re {e wem

u gra ni ca ma de pla sma na tra di ci o nal no re -

zer vi sa nih za ra ket ne to pov wa ~e.

[am pi o ni u grad wi

Ap so lut ni „{am pi o ni” u grad wi ra ket -

nih to pov wa ~a ve li kog de pla sma na i iz u zet no

te {kog na o ru ̀ a wa je su Izra el ci. Oni ima ju

du gu tra di ci ju upo tre be ra ket nih to pov wa ~a i

bo ga to bor be no is ku stvo, po ~ev od bro do va

Op {te ka rak te ri sti ke kla se Skjold,

na ro ~i to u pri o bal nim ope ra ci ja ma, to -

li ko su re vo lu ci o nar ne da ih je ame ri~ ka

mor na ri~ ka is tra ̀ i va~ ka slu ̀ ba NAV -SEA tri na est me se ci ko ri sti la za is pi ti -

va wa, ko ja su ka sni je is ko ri {}e na u pro -

gra mu LCS (Lit to ri al Com bat Ship) – za brod

na me wen ope ra ci ja ma u pri o bal nom pod -

ru~ ju. Za sa da je u ope ra tiv noj upo tre bi

je dan brod te kla se, tri bi tre ba lo da u|u

u upo tre bu 2008, a dva 2009. go di ne.

Revolucionarne

karakteristike

FNS 83 Po ri kla se Ha mi na u obla ku di ma

lan si ra ra ke tu Umk hon to-IR

pid, sa iz me we nim, stelt po klop cem me ha ni -

zma.

Iz sve ga iz lo ̀ e nog, mo ̀ e se za kqu ~i ti

da su ra ket ne to pov wa ~e pre {le ne ba{ dug

raz voj ni put, ali su za tri de ce ni je po sto ja -

wa iz pri li~ no jed no stra no opre mqe nih

bro do va, pre ra sle u vr lo spo sob ne vi {e na -

men ske bro do ve, ko ji slu ̀ e ne sa mo za pro -

tiv brod sku bor bu, ve} i za pro tiv pod mor ni~ -

ku bor bu, bor bu pro tiv ci qe va u va zdu hu, te

za dej stvo po kop ne nim ci qe vi ma. Kao po sle -

di ca, pri me tan je po rast de pla sma na, ali je

to, uz bo qu opre mqe nost, re zul ti ra lo i u

zna ~aj nom po ve }a wu au to no mi je.

U bu du} no sti se o~e ku je da }e se po seb -

na pa ̀ wa po sve ti ti po boq {a wu stelt oso -

bi na i da qem pro {i re wu spek tra sen zo ra i

na o ru ̀ a wa, pa se sve ~e {}e na tim bro do vi -

ma na la ze i so na ri, po seb no te gqe ni so na -

ri, ne kad „pri vi le gi ja” spe ci ja li zo va nih

pro tiv pod mor ni~ kih fre ga ta i ra za ra ~a.

Se ba sti an BA LO[

19

nim stelt bro do vi ma da nas u ope ra tiv noj

upo tre bi. Stelt oso bi ne obez be |u ju se ob li -

kom tru pa i nad grad we, te upo tre bom ma te -

ri ja la ko ji ap sor bu ju ra dar sko zra ~e we.

Osnov no na o ru ̀ a we je osam naj no vi jih

pro tiv brod skih ra ke ta NSM (Nor ve gi an Stri keMis si le) do me ta 160 km, vi so ke sub so ni~ ne br -

zi ne i sa boj nom gla vom od 125 kg. Te naj sa -

vre me ni je ra ke te pred sta vqa ju za me nu za Pen -gu in 2. Naj in te re sant ni ja wi ho va ka rak te ri -

sti ka su stelt oso bi ne, ko je uz ma ne vre po

„slu ~aj nom” kom pju ter ski ge ne ri sa nom za ko nu

u ve li koj me ri uslo ̀ wa va za da tak bli ske

pro ti vra ket ne od bra ne bro da. Po red tih ra -

ke ta, za bli sku sa mo od bra nu ko ri sti se i Mi -stral na dvo stru kom iz vla ~e }em lan se ru.

Ar ti qe rij ska kom po nen ta obez be |e na

je to pom ka li bra 76 mm Oto Me la ra Su per Ra -

29do bi ti sle de }e na me ne: iz vi |a -

we, bor ba sa po vr {in skim ci -

qe vi ma, pro tiv pod mor ni~ ka

ulo ga, lo vac mi na, mi no po la ga~,

pa trol ni brod i kon tro la za ga -

|e wa. Stan dar dan je sa mo top

76 mm Oto Me la ra Su per Ra pid.

Kao ra ket na to pov wa ~a,

za bor bu pro tiv po vr {in skih

ci qe va, no si osam ra ke ta Har -po on i ver ti kal ne lan se re za

ra ke te brod–va zduh Sea Spar -row, do me ta 14 km (pri sut ne i

u va ri jan ti lov ca mi na i mi no po la ga ~a), kao

pro tiv pod mor ni~ ki brod no si dva tor ped na

apa ra ta 533 mm za tor pe da FFV-613, so nar

Sa ab CTS-36 (stan dar dan za sve evr zi je) i do -

dat ni te gqe ni so nar pro men qi ve du bi ne Tha -les TMS2640, a kao mi no po la ga~, mo ̀ e po ne ti

do 60 mi na na dva kli za ~a. Kao lo vac mi na,

brod je opre mqen do dat nim so na rom za bo~ -

no ske ni ra we Tha les 2054, a no si i dve pro -

tiv min ske ro ni li ce PAP-104 ili MRD1-6. Br -

od mo ̀ e u pot pu no sti za me ni ti na me nu za 48

~a so va. Ia ko je de pla sman tih bro do va oko

450 t, da kle pri bli ̀ no jed na ko izra el skoj

kla si Hetz, au to no mi ja je upo la ma wa i iz no -

si, jo{ uvek za taj de pla sman re spek ta bil nih

2.400 nm, pri br zi ni od 18 ~vo ro va.

Dru gi re vo lu ci o nar ni brod ko ji se mo -

è ubro ja ti u tu kla su je, ipak, bit no dru ga -

~i ji – nor ve {ki Skjold. Re~ je o kom bi na ci ji

ka ta ma ran skog bro da sa leb de li com, od no -

sno bro dom ko ji se kre }e na va zdu {nom ja -

stu ku ko ji se obez be |u je iz me |u dva tru pa.

Po gon se ume sto tra di ci o nal nim pro pe le -

ri ma po sti ̀ e vo de nim pum pa ma, {to sve za -

jed no obez be |u je br zi nu od 60 ~vo ro va, da kle

dvo stru ko vi {e ne go bro do vi sa kla si~ nim

po go nom, a gaz je sve ga 0,9 m, ~ak tro stru ko

ma we u od no su na kon ku ren te. Me |u tim, „eg -

zo ti ci” ni je kraj: brod ima vr lo iz ra ̀ e ne

stelt oso bi ne, {to ga uz fran cu ske fre ga te

La Fayet te i {ved ske kor ve te Visby ~i ni je di -

ma RV i PVO pre ki nu ta je pro le }a 1999. ka -

da su to kom bom bar do va wa ae ro dro ma „Go -

lu bov ci“ kod Pod go ri ce uni {te ni avi o ni iz

ta da {we 172. avi ja cij ske bri ga de u okvi ru

ko je je spro vo |e na obu ka stu de na ta pi lo ta.

Da nas ne ki ob no vqe ni ga le bo vi le te u ci -

vil stvu, re gi stro va ni kao old taj me ri, od no -

sno spe ci jal na ka te go ri ja sta rih avi o na, i u

okvi ru no vo sad ske pri vat ne akro bat ske gru -

pe „Zve zde“, a je dan pri me rak i da qe ver no

slu ̀ i u Voj sci Sr bi je, u Sek to ru za let na is -

pi ti va wa Teh ni~ kog opit nog cen tra.

Po la ve ka ka sni je, Aco Mi hi}, da nas u

pen zi ji, i po sle, ka ko sam is ti ~e, 42 go di ne,

tri me se ca i 28 da na ra da u „So ko lu“, „Utvi“,

JAT-u i VZ „Mo ma Sta noj lo vi}“, po no vo dru -

gu je sa svo jim sta rim „po zna ni kom“ – pro to -

ti pom ga le ba br 23001. Po za vr {et ku ope -

ra tiv ne upo tre be taj avi on na la zio se na

som bor skom ae ro dro mu, u okvi ru ta da {weg

975. va zdu ho plov no-na stav nog cen tra, gde je,

15. maj 2009.20

Prvi galeb br. 001 bi}e

restauriran i dobi}e

zasluèno mesto

u Muzeju jugoslovenskog

vazduhoplovstva. Za razliku

od ve}ine drugih eksponata,

avion }e biti potpuno

funkcionalan, sa svim

operativnim sistemima,

ukqu~uju}i i motor ~ije je

paqewe planirano

po zavr{etku radova.

Muzej je posao restauracije

poverio Aeroklubu „Galeb“.

Oìvqavawe

istorije

Aran |el Mi hi} Aco, iz Sto ca, da nas

No vo be o gra |a nin, pr va je ge ne ra ci ja

avi o li ma ra, za ni ma wa ko je je na sta lo

raz vo jem in du stri je va zdu ho plo va i

uslo ̀ a va la teh no lo gi ja ob ra de ma te -

ri ja la za we ne pro iz vo de. Kao mla di maj -

stor, kra jem pe de se tih, on je u mo star skoj

fa bri ci „So ko“ u~e stvo vao u iz ra di pr vog

pro to ti pa do ma }eg mla znog {kol skog avi o na

G2 ga leb (voj na ozna ka N-60). Po sle is pi ti -

va wa iz ra |e na je se ri ja od pre ko dve sto ti -

ne pri me ra ka tog avi o na, ko ji je, bez ustru -

~a va wa, naj u spe {ni ji pro iz vod avi on ske in -

du stri je SFRJ, uz na sled ni ka po ime nu G4

su per ga leb. U de ce ni ja ma ko je su usle di le,

na ga le bo vi ma su svo ja zna wa i zva wa sti -

ca le ge ne ra ci je pi lo ta do ma }eg RV i PVO, a

i wi ho ve ko le ge u Zam bi ji i Li bi ji, ko ji i

da qe le te na tim avi o ni ma.

Ka ri je ra „mla zne je dri li ce“, ka ko su

po ne kad na zi va li G2, u {kol skim eska dri la -

N O V I S J A J P R V O G G A L E B A

bi mo gao i da po le ti ka da bi imao neo p hod -

ne ad mi ni stra tiv ne do zvo le.

Ka ko na pre du je to svo je vr sno „oì vqa -

va we isto ri je“ bi }e pri ka za no na saj mu na -

o ru ̀ a wa „Part ner 2009“ na Be o grad skom

saj mu u okvi ru pre zen ta ci je Mu ze ja JRV. Mu -

ze ju }e pak bi ti pre dat za ~e ti ri do pet me -

se ci. Ta da }e pr vi ga leb do bi ti svoj no vi –

sta ri sjaj i za slu ̀ e no me sto pod ku po lom tog

svo je vr snog hra ma avi ja ci je po red be o grad -

skog ae ro dro ma. Ta mo }e ’23001’ ge ne ra ci -

ja ma ko je do la ze i oni ma ko je se sa se tom

pri se }a ju isto ri je na naj bo qi na ~in sve do -

~i ti o qud skim kva li te ti ma in du stri je i va -

zdu ho plov stva ko ji su ulo ̀ e ni u we gov raz -

voj, iz ra du i upo tre bu.

Tekst i fotografije Igor SA LIN GER

21

29bar no mi nal no, bio po sta vqen kao u~i lo.

No, s go di na ma, bio je pre pu {ten zu bu vre -

me na i pro pa da wu. Taj svo je vr stan sve dok va -

zdu ho plov ne isto ri je na la zio se pod ve drim

ne bom i bio osta vqen na mi lost i ne mi lost

re gru ta „pla va ca“, od ko jih su mno gi na we mu

osta vi li ne ku „uspo me nu“ u ob li ku pot pi sa

ure za nog u opla tu. To kom bom bar do va we

1999. do dat no je o{te }en od ge le ra pro jek -

ti la ko ji su po go di li ae ro drom.

Mu zej Ju go slo ven skog rat nog va zdu ho -

plov stva (MJRV) pre u zeo je ga leb br. 001 i

kra jem apri la pre vu ~en je u ra di o ni cu na

sport skom ae ro dro mu u Li si~i jem ja rku po -

red Be o gra da, gde je po ~e la re sta u ra ci ja

ko ju po ugo vo ru sa Mu ze jom oba vqa Ae ro -

klub „Ga leb“. Eki pu za re sta u ra ci ju, po red

Ace Mi hi }a, ko ga ko le ge zo vu i ’001’ zbog

svo je vr sne ve ze sa pro to ti pom ga le ba, ~i -

ne Dra gan Mi tro vi}, Du {an Bastl i Mla -

den Vo la{. Sva ~e tvo ri ca su pre ka qe ni

teh ni ~a ri, ko ji su po sle go di na slu ̀ bo va wa

u avi ja ci ji i va zdu ho plov nim za vo di ma svo -

je zna we, is ku stvo i en tu zi ja zam na sta vi li

da pri me wu ju na ob na vqa wu sta rih va zdu -

ho plo va.

Po za vr {et ku re sta u ra ci je, za ko ju je

po treb no oko 8.000 rad nih ~a so va, G2 ’001’

svo je za slu ̀ e no me sto do bi }e u Mu ze ju ju go -

slo ven skog va zdu ho plov stva. Za raz li ku od

ve }i ne dru gih eks po na ta, pr vi ga leb bi }e

pot pu no funk ci o na lan, sa svim ope ra tiv nim

si ste mi ma, ukqu ~u ju }i i mo tor ~i je je za pu -

{ta we (ukqu~ivawe) pla ni ra no po za vr {et -

ku ra do va. U Ae ro klu bu ka ̀ u sli ko vi to da

Old taj mer ska

eska dri la

Mu zej Ju go slo ven skog rat nog va zdu ho -

plov stva i Ae ro klub „Ga leb“ pred sta vi li

su pro {le go di ne pro je kat „Eska dri la sta -

rih va zdu ho plo va“, pod po kro vi teq stvom

Mi ni star stva od bra ne, s ci qem da avi o ne

i he li kop te re pri ze mqe ne i po vu ~e ne iz

upo tre be re sta u ri ra ju, ospo so be za le te -

we i pri ka zi va we na ae ro mi tin zi ma i ma -

ni fe sta ci ja ma. Pri vat nom ini ci ja ti vom

re sta u ri ran je od re |en broj va zdu ho plo va,

ukqu ~u ju }i po je dan galeb, kra guj i utva 66,

ko ji su u{li u sa stav „old taj mer ske eska -

dri le“, a sta vqa wem pod svo je vr stan dr -

àv ni okvir, na me ra je da se do 2020. re -

sta u ri ra dva na est avi o na.

Pro je kat ukqu ~u je i iz ra du re pli ke ~u -

ve nog do ma }eg lov ca ro go ̀ ar ski RK-3. On je sma tran sa mim

svet skim vr hom ka da je pro iz ve den u pred ve ~er je Dru gog svet -

skog ra ta i na we mu su se pi lo ti Ju go slo ven skog kra qev skog

rat nog va zdu ho plov stva he roj ski su prot sta vi li na ci sti~ kom

na pa du 6. apri la 1941, obo riv {i (po ne kim iz vo ri ma) 11 avi -

o na Luft waf fe.

Ju go slo ven ski, od no sno srp ski „old taj me ri“ ra do su vi |e ni

go sti na ae ro mi tin zi ma {i rom sve ta kao svo je vr sni ì vi sve do -

ci, ali i am ba sa do ri isto ri je i tra di ci je. Do sa da su pri ka zi va -

ni u okvi ru Ae ro klu ba „Ga leb“, ali i dru gih vla sni ka ta kvih le -

te li ca, pred do ma }om pu bli kom ali i {i rom sve ta – u En gle skoj,

SAD, ê {koj, Slo va~ koj, Ma |ar skoj, Slo ve ni ji, Hr vat skoj...

Po no vo le ti: old taj mer „utva“ 66

O{te }e wa od ge le ra pro jek ti la

Na toa na avi o nu G2 23001

Aran |el Mi hi} Aco

sa „svo jim“ gale bom 001

Mlazni avioni F-84G

tanderxet stigli su u

Jugoslovensko ratno

vazduhoplovstvo

u okviru programa

Vojne pomo}i koji su

organizovale SAD

1951. godine.

Isporuka je po~ela

1953, a zavr{ena 1957.

godine. Wihova pojava

predstavqala je

prelomni momenat

u tehnolo{kom razvoju.

Taj avion je punih

dvadeset godina bio

osnovna snaga lova~ko

-bombarderske avijacije

i na wemu su se

obu~ile generacije

jugoslovenskih pilota.

Pouzdan i relativno

jednostavan

u eksploataciji,

osvojio je simpatije

vazduhoplovaca.

22

dant ski kurs (Squ a dron Le a der Co ur se) na mla -

znoj avi ja ci ji. Bi li su to pot pu kov nik Mi lo -

rad Iva no vi}, ko man dant 117. pu ka, pi lot na

do ma }em S-49A, i ka pe ta ni Veq ko Lu ki} i

Ste vo Le ka, ko ji su ve} pro {li obu ku u SAD

na F-47D. Kurs je bio pri 48. lo va~ ko-bom -

bar der skom vin gu Ame ri~ kog va zdu ho plov -

stva u ba zi [o mon (Cha u mont) u Fran cu skoj.

(Ta je di ni ca }e u ra tu pro tiv Sr bi je 1999.

bi ti no si lac glav nih dej sta va avi ja ci je na

ci qe ve oko Be o gra da i se ver ne Sr bi je. Ne ki

we ni pi lo ti po sti }i }e i va zdu {ne po be de

oba ra ju }i ju go slo ven ske pi lo te!)

Pre o bu ka

Na upu }i va we na {ih pi lo ta na pre o bu -

ku uti ca la je i oce na ame ri~ kih stru~ wa ka da

je le ta~ ki i teh ni~ ki sa stav JRV uspe {no ovla -

L O V A C B O M B A R D E R F - 8 4 G U N A [ E M V A Z

A

15. maj 2009.

Dolazak tandvi on ti pa F-84 tan der xet (Re pu blic F-84G Thun der jet) bio je ame ri~ ki stan -

dard ni lo vac bom bar der ko ri {}en u

Ko rej skom ra tu 1950–1953. go di ne.

Po tom je is po ru ~i van u okvi ru pro gra -

ma Voj ne po mo }i ze mqa ma Na toa, ali i onim

ko je su bi le di rekt no ugro ̀ e ne so vjet skim

ili ki ne skim pri ti skom. Go di ne 1953. avi o -

ne ver zi je F-84G do bi la su va zdu ho plov stva

Bel gi je i Ho lan di je, a ne {to ra ni je (1952)

Dan ske, Fran cu ske, Gr~ ke, Ita li je i Por tu -

ga li je, te ame ri~ ke va zdu {ne sna ge u Evro pi.

Za wi ma ne }e za o sta ja ti ni Ju go slo ven sko

rat no va zdu ho plov stvo (JRV).

Ra di pre o bu ke na mla zne bor be ne avi -

o ne ti pa F-84G tan der xet, ko je je JRV tre ba -

lo da pri mi, sep tem bra 1952. tro ji ca is ku -

snih pi lo ta upu }e na su na spe ci jal ni ko man -

29

23

dao klip nim avi o ni ma za pad nog po re kla. Tro -

ji ca Ti to vih pi lo ta, pr vih Ju go slo ve na (Sr bi,

Cr no gor ci) ko ji }e le te ti na mla znim avi o -

ni ma, ras po re |e ni su u tri eska dri le tog vin -

ga, opre mqe ne mla znim avi o ni ma F-84G tan -

der xet. Oni su naj pre pro {li obu ku u teh ni~ -

koj u~i o ni ci za {kol ski mla zni avi on T-33A,

ko jim je tre ba lo pr vo da po le te, za tim i za

tan der xet. Le ta~ ka obu ka se sa sto ja la od

osnov nog, fi gu r no-akro bat skog i na vi ga cij -

skog le te wa. Usle di li su i bor be na obu ka: ga -

|a we, ra ke ti ra we i bom bar do va we ci qe va

na ze mqi i ga |a we ci qe va u va zdu hu.

Ta troj ka ima la je do ta da za ju go slo ven -

ske pi lo te je din stve nu pri li ku da sa svo jim

ame ri~ kim ko le ga ma le ti u svim mo gu }im me -

te o ro lo {kim uslo vi ma iz nad cen tral ne

Evro pe, te da sa osta lim pi lo ti ma 48. vin ga

pa tro li ra u bli zi ni ~e ho slo va~ ke gra ni ce.

Kra jem 1952. toj troj ki pri dru ̀ i lo se

jo{ de set pi lo ta ko ji su po sle iz vr {e ne pre -

o bu ke sa ~i wa va li osnov ni na stav ni~ ki ka -

dar u Ju go sla vi ji za pre o bu ku pi lo ta JRV na

mla znu teh ni ku. Sve te gru pe ima le su pri li -

kom od la ska na {ko lo va we pro ble me u pri -

la go |a va wu na obu ku i ì vot po za pad nim

stan dar di ma, pe ri pe ti je po put za bra ne da

no se cr ve ne pe to kra ke, ali i te {ko }e oko

ula znih vi za. Me |u tim, po sle za vr {e nih kur -

se va, oce ne stra nih in struk to ra bi le su po -

voq ne za „Ti to’s jet joc keys“, ka ko su na zva ni u

jed nom va zdu ho plov nom ma ga zi nu.

Smena generacija

Pr va gru pa bor be nih mla znih avi o na

F-84G tan der xet sti gla je u Ju go sla vi ju 9.

ju na 1953. go di ne. Te sre de u ra nim ju tar -

wim ~a so vi ma, na ba taj ni~ ki ae ro drom sle -

te lo je osam avi o na iz jed ne ame ri~ ke ba ze

u Ne ma~ koj. Ame ri~ ki pi lo ti, ko ji su do le -

te li tim avi o ni ma, de mon stri ra li su ne po -

sred no pred sle ta we ne ke od let nih spo sob -

no sti tog avi o na nad ae ro dro mom Ba taj ni -

ca. Le te li ce su pri mqe ne i do de qe ni su im

ju go slo ven ski evi den cij ski bro je vi – od

10501 pa na da qe.

Kao i pri li kom do la ska pr vih avi o na

ti pa T-33A, go to vo da ni je bi lo no vi na u Ju -

go sla vi ji ko je ni su sa us hi }e wem pro ko men -

ta ri sa le taj do ga |aj. Do la zak mla znih tan -

der xe ta opi san je sim bo li~ ki: „Na na {em

ne bu vr {i se sme na ge ne ra ci ja”.

Obu ku je za po ~eo pr vo ba taj ni~ ki 117.

lo va~ ki puk, a za tim i su sed ni 204. puk. Oba

iz pre sto ni~ ke 44. di vi zi je. Po ~et kom je se ni

ot po ~eo je pre o bu ku i 198. puk, ko ji je u Ba -

taj ni cu do {ao iz Sko pqa, bez avi o na. Po sle

do bre te o rij ske pri pre me i naj ma we pet jed -

D U H O P L O V S T V U

U uvod ni ku Kri la ar mi je za pi sa no

je: „Sti gli su tan der xe ti. Sad bez pre -

te ri va wa mo ̀ e mo re }i i mi smo naj sa -

vre me ni ja va zdu ho plov na si la. Ima mo

ve li ku, ne sra zmer no ve li ku sna gu, pre -

ma ono me {to smo ima li pre par go di -

na. Spro ve li smo ve} i no vu mo der nu

or ga ni za ci ju... ide mo na pred, to je vi -

dqi vo, opi pqi vo, ne po bit no.”

Dru gi au tor je za pi sao ka ko je skok

ko ji je u~i wen uvo |e wem mla zne teh ni ke

sad kad su pri mi li tan der xe te jo{ zna -

~aj ni ji. U Bor bi je ob ja vqe no: „Po ve }a -

va se od bram be na spo sob nost JRV i

JNA”. Fo to gra fi ja gru pe tih avi o na u

le tu pot pi sa na je re ~i ma „sa ̀ e qom smo

o~e ki va li da se na na {em ne bu po ja vi

ova kva for ma ci ja”.

Pri jem pr vih tan der xe ta pra ti le

su i Ti to ve re ~i:

„Ovo ni je pr vi put da smo pri mi li

po mo} od na {ih sa ve zni ka. I u dva ve -

li ka rat oni su nam da va li. A mi smo im

ver no uz vra }a li i na wi ho vu po mo} i

sa ve zni {tvo uvek smo od go va ra li ver -

no {}u. U naj te ̀ im ~a so vi ma uvek smo

sta ja li ne po ko le bqi vo uz wih... i da -

nas kad smo pri mi li je dan deo rat ne

teh ni ke, mi s pu nom sve {}u mo ̀ e mo po -

no vi ti: – Mi ni kad ne }e mo osta vi ti na -

{e sa ve zni ke do kle god oni za {ti }u ju i

bo re se za pra ved nu stvar i pra ved ne

od no se na sve tu”.

Utisci

erxeta

Po je di ni avi o ni ti pa RF-84G sa ugra |e nim ka me ra ma bi li su ras po re |e ni u okvi ru

lo va~ ko-bom bar der skih je di ni ca. Na sli ci, avi on sa zna kom le o par da u sa sta vu

lo va~ ko -bombar der ske eska dri le iz 82. avio-bri ga de u Cer kqu.

Piloti i avioni 88. lova~ko-bombarderskog

puka koji je bazirao na aerodromu

u Batajnici od 1960. do1964.

no ~a sov nih le to va na dvo se du T-33A, pre la -

zi lo se na bor be ni jed no sed tan der xet.

Do po ~et ka Tr {}an ske kri ze, ok to bra

1953. go di ne, u JRV je sti glo ukup no 54 tan -

der xe ta. Taj kri zni tre nu tak po Ju go sla vi ju

de sio se iz ne na da i za te kao je pu ko ve sa

mla znim avi o ni ma usred pre o bu ke. Ka ko je

ukqu ~e we tih avi o na u stroj JRV bi lo nu ̀ no

zbog ne do stat ka mla zne avi ja ci je na za pa du

ze mqe, od lu ~e no je da ne kom plet no ob u ~e ni

117. puk sa 14 mla zwa ka pre le ti u Za greb,

14. ok to bra, {est da na po sle eska la ci je

kri ze i po me ra wa sna ga JNA ka ita li jan skoj

gra ni ci. U pu ku je le te we za po ~e lo dva da na

ka sni je.

Pri pad ni ci 37. di vi zi je, ko ji su se ta -

da za te kli na ae ro dro mu Cer kqe, se }a ju se

pr vog na le ta mla zwa ka iz Ba taj ni ce nad tim

slo ve na~ kim ae ro dro mom i pa ni ke na sta le

me |u va zdu ho plov ci ma, ko ji su po mi sli li da

je to na let ita li jan ske avi ja ci je!

Taj puk ubr zo je do bio za da tak za {ti -

te Za gre ba, uz lo kal ne sna ge pro tiv va zdu -

{ne od bra ne. Ra di pri la go |a va wa ae ro -

dro ma Ple so i stva ra wa od go va ra ju }ih

uslo va za le te we tan der xe ta, qud stvo 379.

in ̀ i we rij skog ba ta qo na po ~e lo je da pro -

{i ru je pi stu za gre ba~ kog ae ro dro ma za po

200 me ta ra, sa sva ke stra ne. Spe ci jal na

eki pa JRV pre gle da la je kra jem ok to bra de -

o ni cu au to pu ta, sa ko jeg je bi lo pred vi |e no

dej stvo mla zwa ka, u slu ~a ju otvo re nog su ko -

ba sa Ita li jom.

Tre ba na po me nu ti da u to ku eska la ci je

Tr {}an ske kri ze (od ok to bra 1953. do sre -

di ne fe bru a ra 1954) ni je bi lo is po ru ka

teh ni ke iz si ste ma MDAP Ju go sla vi ji. Ob -

na vqa we is po ru ka omo gu }i lo je na sta vak

pre o bu ke 198, a za tim 94. pu ka u Sko pqu,

{to je spro ve de no to kom 1954 . go di ne.

Ja nu a ra me se ca 1954, mar {al Ti to je

na sed ni ci Vla de FNRJ po hva lio pi lo te ko -

ji su iz vr {i li pre o bu ku na mla zne avi o ne i

tom pri li kom is ta kao da ni je za be le ̀ en ni -

je dan udes.

Ti to je 31. mar ta te go di ne po se tio

Cen tar za pre o bu ku u Ba taj ni ci i li~ no se

uve rio u kva li te te te o rij ske i prak ti~ ne

obu ke pi lo ta i teh ni~ kog sa sta va. Ob i {ao je

u~i o ni ce i sa lu sa link-tre ne rom. Tom pri -

li kom je Ti tu pri ka za na si mu la ci ja in stru -

men tal nog (no} nog) le ta u tra ja wu od pet mi -

nu ta. Iz ve den je i le ta~ ki pro gram u ko jem su

pi lo ti Veq ko Lu ki} i Vla di mir Vo do pi vec

pri ka za li let ne i ma ne var ske oso bi ne avi -

o na F-84G, a po sle to ga su iz nad ae ro dro ma

pro le te le tri ~e tvor ke avi o na F-84G.

Av gu sta 1954. za po ~e la je pre o bu ka na

mla zne F-84G i u za dar skoj 21. di vi zi ji. Naj -

pre je 172. puk pre dao svo je F-47D i iz vr -

{io pre o bu ku do ok to bra 1954. u Ba taj ni ci.

Taj puk se sa 16 tan der xe ta vra tio u Za dar,

gde im je 21. no vem bra pri re |en sve ~a ni do -

~ek. Usle di la je pre o bu ka 83. pu ka sa istog

ae ro dro ma. No vi avi o ni F-84G, ko ji su sti -

za li to kom 1955, do de qi va ni su 21. di vi zi -

ji, i za wih je to bio iz u zet no ak ti van le ta~ -

ki pe ri od. Pu ko vi te di vi zi je su do le ta

1955. za vr {i li kom plet nu obu ku i bi li

ospo so bqe ni za sve le ta~ ke za dat ke. Ta ko |e,

ve }i broj pi lo ta bio je ospo so bqen i za in -

stru men tal no i no} no le te we, a de lom i za

15. maj 2009.24

No vi mla zni avi o ni pr vi put su pri -

ka za ni jav no sti na pr vo maj skoj pa ra di

1954. u Be o gra du. E{e lon avi ja ci je pred -

vo dio je ko man dant 44. lo va~ ke di vi zi je

pu kov nik Ni ko la Le ki} sa dvo ji com pra -

ti la ca na avi o ni ma F-84G, a iza e{e lo -

na tan der bol ta i mo ski to sa, pro le te lo je

i 32 mla zna tan der xe ta, {to je sva ka ko

pred sta vqa lo naj a trak tiv ni ji deo va zdu -

ho plov nog pro gra ma.

Prvi javni nastup

Pred odo bre we za iz la zak na pi stu

i po le ta we: F-84G iz sa sta va

204. lo va~ kog pu ka

25

29

iz vi |a we. U tom po gle du po seb no se isti cao

172. puk, iz ~i jeg sa sta va su svi pi lo ti uspe -

{no za vr {i li le ta~ ku obu ku za no} na dej stva.

To kom 1955. avi o ni F-84G iz 21. di -

vi zi ji iz ve li su vi {e ve ̀ bov nih za da ta ka,

sa dej stvu ju }i sa je di ni ca ma Kop ne ne voj ske i

Rat ne mor na ri ce. U sep tem bru je iz ve de na

ve ̀ ba 3. va zdu ho plov nog kor pu sa, u uslo vi -

ma, po ne kim pa ra me tri ma, pri bli ̀ no rat -

nim. Tu di vi zi ju po se tio je od 1. do 4. no vem -

bra 1955. i voj no di plo mat ski kor akre di -

to van u Ju go sla vi ji. Iste go di ne su na ne kim

avi o ni ma F-84G iz te di vi zi je is pod tru pa

ugra |e ne i ka me re za iz vi |a we, ko je su ka -

sni je po de qe ne i dru gim pu ko vi ma 21. i 39.

di vi zi je za po tre be iz vi |a wa.

Pro blem

re zer vnih de lo va

Je dan od pro ble ma ko ji se po ja vio u tom

pe ri o du, upra vo zbog do la ska ve }eg bro ja

mla znih avi o na, bi li su oprav ka i re mont

tih avi o na i wi ho vih mo to ra. I po red stal -

nih ju go slo ven skih in si sti ra wa da se do bi ju

neo p hod na do ku men ta ci ja, re zer vni de lo vi i

opre ma za re dov no odr ̀ a va we i ge ne ral ni

re mont, Vla da SAD je re {a va we tih zah te va

od la ga la i upu }i va la na wi ho ve za vo de za

re mont avi o na, ko ji su po sto ja li u Fran cu -

skoj i Ma ro ku. Tek je no vem bra 1955. do bi -

je na teh ni~ ka do ku men ta ci ja za IRAN pre -

gle de, a i ne ka dru ga za pro iz vod wu i oprav -

ku iz ve snog bro ja de lo va za avi o ne i de li -

mi~ no za mo to re.

Avi o ni su opra vqa ni u mo star skom

„So ko lu“, od ka da je jed na ame ri~ ka ko mi -

si ja ob i {la tu fa bri ku (9. no vem bra

1955) i ve ri fi ko va la we ne mo gu} no sti.

Oprav ka mo to ra bi la je po ve re na fa bri -

ci „21. maj“ u Ra ko vi ci. U woj je 14. fe bru -

a ra 1955. za po ~e la iz ra da re zer vnih de -

lo va za mla zne mo to re. Bez ob zi ra na pro -

ble me ko ji su ta ko re }i re {a va ni u ho du,

ge ne ral na re vi zi ja pr va dva avi o na ti pa

F-84G uspe {no je za vr {e na 26. fe bru a ra

1956. go di ne. Po sle to ga su is po ru ~e ni u

svo je je di ni ce.

Pr ve mo di fi ka ci je na avi o nu F-84G

iz vr {e ne su ju na 1957. go di ne. Fa bri ka

„So ko“ }e u sle de }em pe ri o du ovla da ti

teh no lo gi jom re mon to va wa i pro iz vod we

re zer vnih de lo va to li ko da je od ame ri~ -

kog va zdu ho plov stva do bi la li cen cu „ge ne -

ral nog pro iz vo |a ~a de lo va i sklo po va

avi o na”. Vre dan pa ̀ we je i po da tak da je

u na red nom pe ri o du ta fa bri ka pro iz ve -

la 44 pa ra kri la za avi o ne F-84G, na ko -

ji ma je iz ve de no ne ko li ko ma wih mo di fi -

ka ci ja.

To kom 1957. za vr {e ne su is po ru ke

avi o na F-84G. To se po klo pi lo sa ju go slo -

ven skim ot ka zi va wem Pro gra ma voj ne po -

mo }i, ta ko da je uku pan broj is po ru ~e nih

Na kon pre u zi ma wa iz ve stan broj

pri mqe nih le te li ca le teo je sa ra zno li -

kim ozna ka ma, a ne ki ~ak ni su ima li evi -

den cij ske bro je ve na re pu. Fo to gra fi je iz

tog vre me na po ka zu ju da su po je di ni F-84G

le te li neo zna ~e ni – kad su ski nu te ame -

ri~ ke ozna ke ni su sta vqe ne od go va ra ju }e

ju go slo ven ske. De {a va lo se da na {i pi -

lo ti le te i sa ozna ka ma ame ri~ kog va zdu -

ho plov stva na avi o ni ma, na ro ~i to u Cen -

tru za pre o bu ku. U vre me pre spro vo |e wa

na re |e wa o stan dar di za ci ji ozna ka, u 21.

di vi zi ji su na no se vi ma mla znih avi o na

is pi si va ni bro je vi ame ri~ kim {a blo ni -

ma (ta ko zva ni Buzz-bro je vi). I ko na~ no,

to kom 1956. stan dar di zo va no je ozna ~a -

va we tih avi o na u JRV.

Standardizacija

oznaka

Ka rak te ri sti~ na sli ka JRV pe de se tih:

grup ni let avi o na F-84G iz sa sta va

44. lo va~ ke di vi zi je

15. maj 2009.26

avi o na tog ti pa za JRV bio 167. Svi su do

ta da uvr {te ni u sa stav {est bor be nih i

jed nog {kol skog pu ka (pre u zeo je du ̀ no sti

ras for mi ra nog Cen tra za pre o bu ku). Is -

po ru ke lo va~ kih avi o na ti pa F-86E sej br

(Sa bre), u pe ri o du od 1956. do 1957, ozna -

~i le su de fi ni tiv no pre u sme re we avi o na

F-84G na lo va~ ko-bom bar der ske za dat ke,

ko je }e taj tip sa uspe hom oba vqa ti do

1973, ta~ ni je dok je bio u upo tre bi u Ju go -

sla vi ji.

U pro ce ni Ko man de JRV, iz 1958. Za -

kqu ~e no je da su za taj tip pro blem re zer -

vni de lo vi. To je re {e no ko mer ci jal nim

na bav ka ma iz Gr~ ke 1959–1960. go di ne.

Ta da je uve de na do dat na ko li ~i na od 60

ko ma da F-84G. Ku pqe ni su i po treb ni re -

zer vni de lo vi, pa je re surs tog ti pa bio u

pot pu no sti obez be |en do sre di ne {e zde -

se tih. Gr~ ko kra qev sko va zdu ho plov stvo

Bor be ne mo gu} no sti lo va~ ko-bom bar der -

skih pu ko va sa F-84G oce we ne su kao vr lo

do bre. Za vr {e na je kom plet na obu ka u ju -

ri {nim, ali i lo va~ kim dej stvi ma, kao po -

mo} na na me na. Naj im pre siv ni je mo gu} no -

sti imao je 172. puk, ko ji je bio ospo so bqen

za ju ri {na dej stva po ci qe vi ma na kop nu i

na mo ru da wu, pod vi zu el nim in stru men tal -

nim uslo vi ma u sa sta vu kom plet nog pu ka, a

no }u, uz osve tqa va we ci qe va pod vi zu el -

nim i in stru men tal nim uslo vi ma u sa sta vu

ode qe wa.

Za ni mqi vo je da je ta da ju go slo ven sko

RV bi lo je di no u Evro pi ko je je za dr ̀ a lo u

„To su stvar no bi li avi o ni”, op {ti

je ko men tar ve }i ne iz vi |a ~a ko ji su sa

wi ma le te li. Ve o ma du go mo glo je da se

osta ne u va zdu hu, ka ko bi se „ubio re kord”

i do pet sa ti. Na wi ma su pi lo ti sti ca li

i naj ve }i na let u svo joj ka ri je ri po ti pu,

jer se na pri mer kod 353. eska dri le le -

te lo i do 200 sa ti go di {we.

Zapaàwa pilota

Fo to gra fi je F-84G u ko lo ru ret ki su iz vo ri informacija o wi ho vom ka mu fla ̀ nom

bo je wu u JRV

ko ri sti lo je F-84G u ukup no osam svo jih

skva dro na, od 1952. do 1957. go di ne. Ta -

da su po vu ~e ni iz upo tre be jer su do bi je ni

sa vre me ni ji avi o ni ti pa F-84F tan der -

strek (Thun der stre ak). To je na ne ki na ~in

ve ro vat no olak {a lo Ju go slo ve ni ma na -

bav ku avi o na F-84G.

U to vre me bi lo je do voq no tan der xe ta

da se pre o ru ̀ a ju dva pu ka ko ja su do ta da

ima la klip ne avi o ne. To kom je se ni 1959. sa

pre o bu kom je po ~eo 88. puk sa ae ro dro ma

Cer kqe, ko ji je ume sto klip nih avi o na ika -

rus S-49C do bio 25 mla znih F-84G. Po ~et -

kom 1960. pre o bu ku na mla zne avi o ne po ~eo

je i 109. puk, ta ko |e ba zi ran u Cer kqu, ra -

ni je opre mqen avi o ni ma S-49C. Ka da je ot -

po ~e la te o ret ska i ze maq ska pre o bu ka, 15.

apri la 1960, u 109. puk sti gli su pr vi avi -

o ni F-84G. U na red na tri me se ca za vr {e ni

su le ta~ ki deo pre o bu ke pi lo ta i kom plet na

obu ka teh ni~ kog sa sta va, dok je bor be na obu -

ka po ~e la av gu sta 1960. go di ne. Na dru goj

stra ni su, iz jo{ dva pu ka (83, 94), po vu ~e ni

avi o ni ti pa F-84G, jer su pre o ru ̀ a ni na

lo va~ ke avi o ne ti pa sej br.

Iz vi |a~ ka ver zi ja

Od 1960. do 1964. ukup no su ~e ti ri

bor be na pu ka i je dan {kol ski puk u svom

na o ru ̀ a wu ima li avi o ne ti pa tan der xet.

27

29

20 avi o na F-84G. Mo di fi ka ci ja je iz vr -

{e na u re mont nom za vo du „Ja streb“, a

pred sta vqa la je ugrad wu opre me za ae ro-

fo to sni ma we u no su avi o na i tip tan ko -

vi ma. Na taj na ~in su mo di fi ko va ni F-84G

sa po tri ugra |e ne ka me re ti pa K-24, i to:

dve u tip tan ko vi ma, ko je su mo gle da se po -

de {a va ju za bo~ no-ko so, ver ti kal no ili

ko so-pred we sni ma we i jed na u tru pu –

ver ti kal na.

Jo{ od sre di ne pe de se tih od re |en broj

tan der xe ta imao je u tru pu ugra |e nu jed nu ka -

me ru K-24. Tu mo di fi ka ci ju pred vi deo je

pro iz vo |a~. Ju go slo ven ska mo di fi ka ci ja sa

ka me ra ma u tru pu i tip tan ko vi ma, jo{ je dan

je do pri nos raz vo ju iz vi |a~ ke avi ja ci je u na -

{oj ze mqi, ia ko je u su {ti ni bi la re~ o iz -

nu |e nom pro jek tu. Na ve de ni mo di fi ko va ni

avi o ni ozna ~e ni su kao RF-84G i do de qe ni

su 184. iz vi |a~ kom pu ku to kom 1961. go di ne.

Te go di ne ih je bi lo 14 u sa sta vu pu ka, po tom

1962. go di ne 23 ko ma da, {to je i naj ve }i

broj po jed noj go di ni u upo tre bi. Ka sni je, po -

sle 1966, broj RF-84G kre tao se od 14 do

18 go di {we.

Povla~ewe iz upotrebe

Po sle re or ga ni za ci je va zdu ho plov stva

1964–1966. go di ne, tan der xe ti ni su gu bi li

na va ̀ no sti u pla no vi ma, ia ko je broj eska -

dri la sma wen sa je da na est na osam. Eska -

dri le F-84G ~i ni le su osnov dve avi ja cij ske

bri ga de ko je su for mi ra ne na glav nim ope -

ra cij skim prav ci ma – u Cer kqu i Sko pqu.

Va zdu ho plov na voj na aka de mi ja oja ~a na je

172. pu kom, i do uvo |e wa „ga le ba“ (1968),

od no sno „ja stre ba“ u wen sa stav (1970) pi -

tom ci ne ko li ko kla sa ob u ~a va li su se u le -

te wu na F-84G.

Kul mi na ci ju upo tre be taj tip avi o na

do ̀ i ve }e na ve li kim ma ne vri ma 1971 i

1972, ka da su se po seb no is ta kle eska dri -

le lo va ca bom bar de ra iz Cer kqa i iz vi -

|a ~a iz Mo sta ra. Tek je uvo |e we do ma }ih

„ja stre bo va“ 1970–1973. ozna ~i lo kraj

upo tre be tog uspe {nog lov ca bom bar de ra u

Ju go sla vi ji. Ono {to je bri nu lo do ma }e

voj ne pla ne re bio je dra sti ~an pad uboj ne

mo }i iz la skom tog avi o na iz upo tre be, jer

je no si vost uboj nog te re ta na do ma }em „ja -

stre bu“ bi la znat no ma wa u od no su na

slav nog pret hod ni ka.

U pe ri o du po sle 1966, sa iz vi |a~ kom

ver zi jom tan der xe ta osta je na o ru ̀ a na sa mo

353. eska dri la u Mo sta ru. Ona }e bi ti i

po sled wa je di ni ca u ko joj }e le te ti taj tip

avi o na. Tan der xet kao iz vi |a~ bio je omi -

qen me |u pi lo ti ma.

Avi on F-84G bio je pu nih dva de set go di -

na osnov na sna ga lo va~ ko-bom bar der ske avi -

ja ci je. Na we mu su se ob u ~i le ge ne ra ci je i ge -

ne ra ci je ju go slo ven skih pi lo ta. Bio je po u za -

dan i re la tiv no jed no sta van u eks plo a ta ci ji.

Po sle po vla ~e wa iz upo tre be, ras po -

re |e ni su po ae ro dro mi ma i po li go ni ma za

obu ku i upo tre bu kao ma ke te. ê ti ri avi o na

F-84G na la ze se i da nas u Mu ze ju ju go slo ven -

skog va zdu ho plov stva, a je dan od wih – F-84G

(10525) u stal noj je iz lo ̀ be noj po stav ci.

Dr Bo jan DI MI TRI JE VI]

upo tre bi lov ce bom bar de re F-84G. Va zdu ho -

plov stvo Por tu ga li je, ko ri sti lo je taj tip sa -

mo u ko lo ni ja ma, a u sve tu su ga jo{ upo tre -

bqa va la va zdu ho plov stva Ira na i Taj lan da.

Po ve }a wem bro ja F-84G u upo tre bi

omo gu }e no je da se to kom 1960. pr vi avi o -

ni tog ti pa mo di fi ku ju u iz vi |a ~e. Od lu ~e -

no je da se u pr vom kon tin gen tu mo di fi ku je

U na o ru ̀ a wu JRV: od 1953 do 1974. go di ne

po re klo: SAD

vr sta: lo vac, lo vac-bom bar der i iz vi |a~

kon struk ci ja: me tal na

po sa da: 1

po gon ska gru pa: je dan tur bo mla zni mo tor Al li son J-35-A-29 po ti ska 2.540 kp,

te ̀ i ne: pra zan 5.250 kg; maks. po let na 10.158 kg

per for man se: mak si mal na br zi na 1.001 km/~, pla fon 13.000 m, do let 1.700 km

na o ru ̀ a we: {est mi tra qe za Colt Brow ning cal 12,7 mm, bom be do ukup no 900 kg,

do 24 RZ HVAR-5 in, mak si mal ni spoq ni te ret 1.528 kg;

opre ma: ra dio-sta ni ca AN/ARC-3, ra dio-kom pas AN/ARN-6, ì ro-ra ~u nar ski ni -

{an A-4 i ra dar ski da qi no mer AN/APG-30; Iz vi |a~ ka ver zi ja RF-84G opre mqe na sa tri

ka me re K-24

di men zi je: raz mah kri la 12,65 m (sa re zer vo a ri ma), du ̀ i na 11,62 m, po vr {i na

kri la 24,15 kva drat na me tra

Karakteristike ripablik F-84G tanderxeta

iz vod na ce na, bez ce ne pi lo ta, i ono {to je

naj bi ti ni je, bez bed ne – ne ma pi lo ta), po sled -

wih go di na do bi ja ju sve vi {e ulo gu bor be nih

sred sta va kao bes pi lot ne bor be ne le te li ce

– BPBL, u ~e mu sva ka ko pred wa ~e Bo in go vi

si ste mi X-45 J-UCAS (Jo int Un man ned Com batAir Systems), X-48B, X-50, YB-49 i dru ge.

Spe ci ja li zo va ne kom pa ni je, po put ame -

ri~ kih Nor throp Grum man-a, Ge ne ral Ato -mics-a i Bo e ing-a, bri tan skog Ge ne ral Dyna -mics-a, ne ma~ kog EADS, izra el skog Isra el Ae -ro spa ce In du stri es-a (IAI), sklo pi le su broj ne,

vi {e sto ti na mi li o na do la ra vred ne ugo vo -

re o raz vo ju i is po ru ci {i ro kog spek tra, mi -

ni ja tur nih, mi ni, ma lih, sred wih i bes pi lot -

nih le te li ca vi so ke kla se. Naj vi {e pro iz ve -

15. maj 2009.

S A V R E M E N E B E S P I L O T N E I B E S P I L O T N E B O R B E N E L E T E L I C E

Nebeski

izvi|a~i

28

U po~etku su bespilotne

letelice zami{qene kao

idealno izvi|a~ko sredstvo.

Malih su dimenzija i te{ko

uo~qive, imaju malu brzinu

leta, daju kvalitetniji

snimqeni materijal,

ekonomi~ne su zbog niske

proizvodne cene i, {to je

najbitinije – bezbedne jer

nema pilota. Posledwih

godina dobijaju sve vi{e

ulogu borbenih sredstava kao

bespilotne borbene letelice.

DDo sa da je do sta to ga re ~e no o bes pi -

lot nim va zdu ho plov nim, pod vod nim i

po vr {in skim sred stvi ma, kao ne za o bi -

la znom de lu bor be nih si ste ma i pro je -

ka ta u sko ri joj bu du} no sti (FCS, Fu tu reCom bat Systems). Sva ka se iz dva ja svo jim iz -

gle dom, mo gu} no sti ma i pre sve ga svo jom na -

me nom. Naj da qe su, u teh no lo {kom smi slu,

na pre do va le, va zdu ho plov ne bes pi lot ne le -

te li ce (BPL), ko je su po de qe ne u ne ko li ko

ka te go ri ja, li mi ti ra nih naj ~e {}e kon struk -

cij skim, let nim i soft ver skim ka pa ci te ti ma.

U po ~et ku za mi {qe ne kao ide al no iz -

vi |a~ ko sred stvo (ma le di men zi je – te {ko

uo~ qi ve, ma la br zi na le ta – kva li tet ni ji

sni mqe ni ma te ri jal, eko no mi~ ne – ma la pro -

Global Hawk RQ-4Block 10

de ne i isto vre me no naj broj ni je u ope ra tiv -

noj upo tre bi je su BPL i BPBL ma le i sred -

we kla se, s ob zi rom na to da se sa wi ho vim

raz vo jem naj ra ni je i kre nu lo.

Bes pi lot ne le te li ce ti pa Sha dow UAV,Hun ter, Pre da tor B UAV, RQ-1 Pre da tor Me di umAl ti tu de UAV, RQ-2 Pi o ne er UAV, RQ-4A/B Glo -bal Hawk, RQ-7 i ko na~ no RQ-9 Re e per, naj -

po zna ti ji su pred stav ni ci na ve de nih ka te go -

ri ja BPL i BPBL, ko je za hva qu ju }i svo jim

mo gu} no sti ma, po kri va ju tak ti~ ki i ope ra -

tiv ni pro stor bor be nog okru ̀ e wa, ali i,

za hva qu ju }i sa te lit skim lin kov nim re {e wi -

ma, glo bal ni i ge o in for ma ci o ni pro stor.

Pr vi pro jek ti

Raz voj bes pi lot nih le te li ca za po ~eo je

1979. sa pro gra mom Aqu i la. Pre ma po da ci ma

Mi ni star stva od bra ne SAD u pe ri o du od

1979. do 1997. po ~eo je raz voj osam pro gra -

ma BPL, od ko jih je do 1997. pre ki nu ta pro -

iz vod wa i da qa upo tre ba ~e ti ri si ste ma

(Aqu i la, Hun ter, BPL sred we kla se i Pi o ne er),tri su na sta vi la da se da qe raz vi ja ju (Ou tri -der, Glo bal Hawk, Dark Star), dok se si stem Pre -da tor na la zi i da qe u ope ra tiv noj upo tre bi,

sa ten den ci jom za me ne sa no vim pro gra mi ma.

Pre ma po da ci ma Mi ni star stva od bra ne

SAD, to mi ni star stvo je to kom osam na est go -

di {weg ra da na raz vo ju i opre ma wu na ve de -

nih pro gra ma utro {i lo vi {e od dve mi li jar -

de do la ra.

Pot ko mi tet MO SAD je u do ku men tu od

9. apri la 1997. pod neo iz ve {taj o raz vo ju

BPL i utro {ku sred sta va, ukqu ~u ju }i si ste -

me Aqu i la, Pi o ne er, BPL sred we kla se (vi si ne

i do le ta), Hun ter, Ou tri der, Pre da tor, Glo balHawk i Dark star. U iz ve {ta ju se na vo di da je

ciq raz vo ja iz vi |a~ kih BPL bio da efek ti

BPL do pu ne po sto je }e efek te i po pu ne pra -

zni ne u ra du iz vi |a~ kih avi o na. Pr va tri

post vi jet nam ska pro gra ma BPL – Aqu i la, Pi o -ne er i BPL sred we kla se, na sta la su kao re -

zul tat na po ra MO SAD da se ti si ste mi or -

ga ni za cij ski sta ve pod jed nu ce li nu – UAV Jo -int Pro jects Of fi ce (pod in ge ren ci jom je dr ̀ av -

nog se kre ta ra za od bra nu SAD), 1988, ka ko

ne bi do {lo do pre kla pa wa u na sto ja wu po -

je di nih ro do va da do |u do no vih si ste ma.

Pr vi pr o gram BPL Kop ne ne voj ske OS

SAD je ste Aqu i la i na we mu se ra di lo vi {e

od tri i po go di ne. Za pr vih pet go di na iz -

ra |e no je ukup no 780 ko ma da BPL, sa pra te -

}om opre mom, na {ta je utro {e no ukup no

563 mi li o na do la ra, od no sno oko 722.000

do la ra po apa ra tu. Do kra ja 1987. kop ne na

voj ska SAD ob u sta vi la je da qi na rad na le -

te li ci, bu du }i da je te go di ne ce na po jed nom

apa ra tu pre ma {i la ci fru od 2,9 mi li o na

do la ra.

Im pre siv ni re zul ta ti, ko je je po sti gla

izra el ska voj ska upo tre bom BPL u arap skim

ra to vi ma se dam de se tih go di na 20. ve ka, bi -

29

29

ame ri~ kih i izra el skih kom pa ni ja. To kom

1986. pro iz ve de no je de vet si ste ma ko ji su

ima li po osam le te li ca, ukup no 72 BPL.

Elek tro mag net ska in ter fe ren ci ja sa

bro do va iz sa sta va UG NA bi la je osnov

broj nih smet wi, gre {a ka i pro ble ma to kom

po le ta wa BPL, {to se vr lo ~e sto za vr {a -

va lo pa dom i traj nim o{te }e wi ma. Do dat -

nih pe de set mi li o na do la ra ula ga wa ni je

do ve lo do po boq {a wa let nih ka rak te ri sti -

ka BPL, ali je si stem, bez ob zi ra na ne do -

stat ke, ko ri {ten u vi {e bor be nih ope ra ci -

ja u ko ji ma su u~e stvo va le RM i MK OS SAD

– Pu stiw skoj olu ji, So ma li ji i BiH.

Na kon vi {e go di {wih pro ble ma to kom

ope ra tiv ne upo tre be tog si ste ma, MO SAD

ot po ~e lo je we go vu za me nu 1997. uvo |e wem

Ou tri der-a, BPL si ste ma no vi je ge ne ra ci je.

Bes pi lot na le te li ca sred we kla se, re -

zul tat za jed ni~ kog ra da RV i RM OS SAD, na -

sta la je kao za me na za ta da {wi iz vi |a~ ki

avi on RF-4C, pred kraj hlad nog ra ta, ra di iz -

vi |a wa br zim pre le tom pro sto ra pro tiv ni ka,

na du bi ni do 500 km. Opre mqe na je mla znim

mo to rom, ko ji je omo gu }a vao po sti za we ve li -

kih br zi na i do sta vqa we po da ta ka u vre me nu

bli skom re al nom, pu tem TV lin ka. Ko ri {te na

Do sa da su u ura zli ~i tim de lo vi ma

sve ta u po sto je }im mul ti na ci o nal nim ope -

ra ci ja ma naj vi {e ko ri {te ne Pre da tor i

Glo bal Hawk. [est le te li ca Glo bal Hawkbi lo je an ga ̀ o va no ra di po dr {ke sna ga ma

u ope ra ci ji En du ring Fre e dom, u Af ga ni sta -

nu 2002, i Ira qi Fre e dom 2003, i ima le su

4.300 sa ti bor be nih le to va. Wi ho va mi -

si ja u Ira ku, od ju la 2005. do ju na 2006,

ogle da la se u 242 odvo je na na pa da, od

ukup no 2.073 po le ta wa, 132 kom bi no va na

na pa da sa tru pa ma na te re nu. Is pa qe no je

59 Hel lfi re pro jek ti la, uo ~e no i sni mqe no

oko 16.500 raz li ~i tih ci qe va.

Podr{ka operacijama u

Iraku i Avganistanu

li su raz log da se rat na mor na ri ca (RM) OS

SAD opre mi si ste mi ma BPL, za po tre be

osma tra wa re zul ta ta ga |a wa (do 100 km), sa

bro do va iz sa sta va udar nih gru pa no sa ~a

avi o na (UG NA), i za po dr {ku je di ni ca ma -

rin skog kor pu sa (MK) OS SAD.

Pi o ne er RQ-2A/B/C ta ko |e je bio ma li

BPL si stem sa klip nim mo to rom, pro iz vod

Nakon ~etiri ru{ewa,

od 11 poku{aja leta,

zbog problema sa motorom,

MQ Hunter izba~en je

iz upotrebe 1996.

Bespilotna borbena letelica Predator MQ-1 ~esto je

kori{}ena u multinacionalnim operacijama

15. maj 2009.

je za sni ma we i pro ce nu re zul ta ta iz ve de nih

bor be nih mi si ja avi ja ci je RV SAD u du bi ni

pro tiv ni ka. Me |u tim, zbog ve li ke ce ne opre -

me si ste ma i ne po {to va wa ro ka wi ho ve is -

po ru ke, te ne ko li ko pa do va to kom is pi ti va wa

i ope ra tiv nog ra da, pre ki nu ta je pro iz vod wa

i iz ba ~e na je iz ope ra tiv ne upo tre be.

Hun ter RQ-5A jeste pr vi pro je kat BPL

krat kog do le ta, iz 1988. u re a li za ci ji Jo intPro jects Of fi ce, MO SAD. Vred nost raz vo ja i

opre ma wa 52 si ste ma (416 le te li ca) iz no si -

la je oko dve mi li jar de do la ra, do 1995.

Na me na te BPL bi le su ak tiv no sti

ISR-a za po tre be ko man de i di vi zi je i kor -

pu sa, od no sno za iz vr {a va we za da ta ka na

da qi ni do 200 km, op ci o no, u za vi sno sti od

op ti~ ke vi dqi vo sti, u tra ja wu do mak si mal -

nih osam sa ti le ta. Zbog to ga je za pre da ju

ma te ri ja la sa ve }ih uda qe no sti upo tre bqa -

van isto vre me no jo{ je -

dan Hun ter BPL, kao me -

|u sta ni ca za pre nos po -

da ta ka do ope ra tiv nog

cen tra ko man de. I po red

ta kvih iz nu |e nih re {e -

wa, si stem ni je bio po u -

zdan ka da je re~ o pre no -

su po da ta ka, po seb no ne

da ta link za pre nos sli -

ke sa te re na. âk ni do -

dat na ula ga wa i po ku {a -

ji da se si stem po boq {a,

to kom 1993, ni su da la

re {e wa. Na kon ~e ti ri

ru {e wa od 11 po ku {a ja

le ta, zbog pro ble ma sa mo to rom, iz ba ~en je

iz upo tre be 1996. go di ne.

To kom fa ze za bra ne upo tre be Hun ter-a,

MO SAD odo bri lo je po kre ta we no vog pro -

jek ta BPL, vred nog 57 mi li o na do la ra

(1996). Ugo vor je pod ra zu me vao raz voj i

opre ma we {est si ste ma tak ti~ kog BPL Ou tri -der. Ta BPL ~e sto je te sti ra na ra di po sti za wa

è qe nih per fo man si i iz be ga va wa gre {a ka

iz pro {lo sti na pret hod nim si ste mi ma.

Osnov ni zah tev bio je iz vi |a we i osma tra we

do 50 km (to kom mak si mal na ~e ti ri sa ta le ta)

za po tre be bri ga da i ba ta qo na mor na ri~ kog

kor pu sa i bor be nih gru pa RM OS SAD.

Od 1996. do 2003. na raz voj 60 si ste -

ma (240 BPL) utro {e no je oko 270 mi li o na

do la ra, dok su za opre ma we (TV ka me re i IC

sen zo ri) utro {e na oko 583 mi li o na do la -

ra. Si stem se i da qe na la zi u ope ra tiv noj

upo tre bi u RM SAD i ma rin skom kor pu su.

Na pred na teh no lo gi ja

Pre da tor MQ-1jeste bes pi lot na le te li ca

za mi si je na sred wim vi si na ma. Na stao je kao

re zul tat tro go di {weg raz vo ja na pred ne teh -

no lo gi je, to kom ko ga je utro {e no oko 580 mi -

li o na do la ra za 13 si ste ma (80 BPL). U okvi -

ru kop ne ne kom po nen te si ste ma, na la zi se si -

stem za di stri bu ci ju po da ta ka Tro jan Spi rit II.

Si stem Pre da tor sa sto ji se od ~e ti ri

BPL, ze maq ske kon trol ne sta ni ce, sa te lit -

skog lin ka, 6,5 me tar ske sa te lit ske an te ne.

Le te li ca RQ-1A opre mqe na je ko lor-ka me -

rom, IC ka me rom, sa mo gu} no {}u pra vqe wa

sli ka i vi deo-za pi sa i SAR ra da rom, za gle -

da we kroz dim, ma glu i obla ke, sa mo gu} no -

{}u iz ra de ra dar ske sli ke. Sa mo je dan od

na ve de na tri sen zo ra mo gao je bi ti mon ti -

ran i ko ri {ten isto vre me no.

Le te li ca u ver zi ji (MQ-1B) opre mqe -

na je sa dva la ser ski vo |e na (po mo }u MTS

si ste ma) Hel lfi re pro ti vo klop na pro jek ti la.

Ima ra dio-ure |aj ARC-210 i si stem za raz -

me nu po da ta ka APX-100 IFF/SIF, ko ji ra di u

~e ti ri mo da. Mo tor je tur bo mla zni, a si stem

za sle ta we opre mqen je i ure |a jem pro tiv

pro kli za va wa.

To kom raz voj ne fa ze, 1995. go di ne (jed -

na BPL je pa la to kom te sti ra wa), si stem od

~e ti ri BPL bio je raz me {ten u Al ba ni ji,

oda kle je upo tre bqa van za po tre be ope ra -

ci je u BiH, pri ~e mu je je dan obo ri la Voj ska

RS, a dru gi je pao zbog gre {ke na mo to ru.

Na kon po boq {a wa na mo tor nom de lu, si -

stem od ~e ti ri BPL po no vo je raz me {ten za

po tre be ope ra ci je Na toa u BiH, u Ma |ar skoj

(od mar ta 1996. do fe bru a ra 1997. go di -

ne). Is ku stvo iz upo tre be BPL po ka za la su

30

da su naj ve }i pro ble mi te BPL lo {i vre -

men ski uslo vi. Za to su 1996. iz vr {e ne mo -

di fi ka ci je upra vqa~ kih de lo va ra di po -

boq {a wa let nih oso bi na.

Rat no va zdu ho plov stvo SAD uve lo je

Pre da tor u ope ra tiv nu upo tre bu sep tem bra

1996. go di ne. Osno va na su tri iz vi |a~ ka

skva dro na BPL.

U za ~et ku je for mi ra we skva dro na sa

BPBL ti pa MQ-9V Re a per.Iz se ri je Pre da tor je ste RQ-4 A/B Glo -

bal Hawk, si stem ko ji je na stao da qim raz -

vo jem na pred ne teh no lo gi je. Na me wen je da

bu de ope ra ti van na ve li kim vi si na ma i iz -

dr ̀ qiv to kom du go traj nih le to va, u pre~ ni -

ku od 5.000 km.

Glo bal Hawk je ura |en, kao i we gov

pret hod nik, u dve va ri jan te – iz vi |a~ koj

RQ-4 A, i vi {e na men skoj RQ-4 B. I jed na i

dru ga ne ma ju po seb nu za {ti tu od pro tiv ni~ -

kih ra da ra i PVO si ste ma, te se za to ko ri -

ste u bor be nom okru ̀ e wu ma log i sred weg

ri zi ka.

Pr vi let te BPL bio je pla ni ran za

fe bru ar 1997, ali je zbog fi nan sij skih

raz lo ga od lo ̀ en za kraj te go di ne. Si stem

je na me wen da do pu ni pra zni ne na ci o nal -

nih stra te gij skih iz vi |a~ kih ka pa ci te ta i

kom po ne na ta {i ro kim spek trom re zo lu ci je

vi deo-za pi sa, te za po dr {ku voj nim ope ra -

ci ja ma. RQ-4 A je opre mqen ko lor ka me rom,

IC ka me rom, sa mo gu} no {}u pra vqe wa sli -

ka i vi deo-za pi sa i SAR ra da rom (synthe ticaper tu re ra dar).

Za vre me ope ra tiv nog ra da, osnov na

ver zi ja te le ti li ce raz vi ja br zi nu od 345

~vo ro va (oko 900 km/~), na vi si na ma od oko

32 km. Mo ̀ e ne pre kid no da le ti od 1,5 do

oko dva da na (do 40 sa ti le ta). Pre ko ze -

maq ske kon trol ne sta ni ce (GCS) kon tro li -

{e se lan si ra we i po vra tak le te li ce u ba -

zu, a oba vqa ju se i kon tro la to kom mi si je,

Isto rij ski is ko rak u raz vo ju Glo balHawk RQ-4 si ste ma u~i wen je ka da je

apri la 2001. iz vr {en pr vi pre ko o ke an -

ski let te le te li ce. Ona je le te la bez

pre ki da pre ko Pa ci fi ka – od avio-ba ze

Edvards, Ka li for ni ja (SAD), do avio-ba -

ze Edin burg, Au stra li ja, u~e stvu ju }i u ne -

ko li ko pla ni ra nih ve ̀ bi za tu na me nu

Kra qev skog RV i RM OS Au stra li je. Ta da

je na ~i wen i Gi ni sov re kord, jer je pre -

{la 13.840 km u jed nom le tu. To je po mo glo

da ta BPL, kao pr va u isto ri ji, av gu sta

2003. do bi je li cen cu za let u na ci o nal -

nom va zdu {nom pro sto ru SAD od fe -

deralne Agencije za Avi ja ci ju.

Istorijski iskorak

Global Hawk Hale UAV

Dve letelice

RQ-4A Global Hawkpredate su

nau~noistra-

ìva~kom

centru

NASA

31

29

Sa vet Na toa je u sep tem bru 2007.

iza brao i od lu ~io da za po tre be svo jih

sa ve zni ka opre mi Ali jan su upra vo si ste -

mom kor po ra ci je Nor throp Grum man, Glo -bal Hawk RQ-4B (MP-RTIP) Block 40 va ri -

jan tom, i na taj na ~in re {i vi {e go di {wu

neo d lu~ nost ~la ni ca Na toa oko iz bo ra

osnov nog pro gra ma za osma tra we i nad -

gle da we. Au stra lij ske oru ̀ a ne sna ge pla -

ni ra ju ta ko |e na bav ku skva dro na tog si -

ste ma za na ci o nal ne po tre be, kao za me nu

za po zna ti P-3C Ori on si stem.

Opremawe Natoa

da qin sko upra vqa we i raz me na oba ve {taj -

nih po da ta ka sa le te li com.

I Dark Star je si stem BPL no ve ge ne ra -

ci je, na stao, ta ko |e, na raz vo ju na pred ne

teh no lo gi je. Za raz li ku od RQ-4 A/B Glo balHawk, ope ra ti van je na ve li kim vi si na ma i

iz dr ̀ qiv to kom du go traj nih le to va, u bor -

be nom okru ̀ e wu sred weg i vi so kog ri zi ka.

Osnov na od li ka te le te li ce je ste sla ba

uo~ qi vost i sma wen ra dar ski od raz, {to

po ve }a va ste pen ot por no sti na pro tiv ni~ -

ke ra da re i PVO si ste me. To omo gu }a va ste -alth di zajn – rav ne po vr {i ne su oko mi to po -

sta vqe ne i pre ma za ne slo jem ko jim upi ja

ra dar ske zra ke.

Ope ra ti van je na vi si na ma od oko 22

km, sa ra di ju som od oko 1.250 km i mo gu} -

no {}u da osta ne u va zdu hu do osam sa ti.

Pr vi let te BPL re a li zo van je mar ta

1996, dru gi je apri lu iste go di ne za vr {en

pa dom (zbog po gre {nih ae ro di na mi~ nih re -

{e wa na le te li ci), a tre }i je, na kon mo di -

fi ka ci je, re a li zo van u ok to bru 1997. Ukup -

no je iz ra |e no {est si ste ma BPL, za ko je je

utro {e no oko 330 mi li o na do la ra.

Da qi raz voj

Is ku stvo iz pret hod nih 20 go di na raz -

vo ja BPL za po tre be OS SAD po tvr di lo je

po sto ja we pro ble ma ko ji su se po ka zi va li u

po ~et ku. Is po sta vi lo se da je naj ve }i pro -

blem ve li ki ras ko rak iz me |u zah te va ko ri -

sni ka i mo gu} no sti pro iz vo |a ~a da te zah te -

ve ostva ri. Po sta la je evi dent na po tre ba da

ugra |e ni broj ni soft ve ri i sen zo ri na si -

ste mu, pre uvo |e wa u ope ra tiv nu upo tre bu i

iz la ga wa broj nim zah te vi ma u re al nim uslo -

vi ma, pro |u mno go vi {e pro ve ra i te sti ra -

wa u la bo ra to rij skim i te ren skim uslo vi ma,

ra di za do vo qe wa osnov nog pro iz vod nog,

teh no lo {kog i upo treb nog ci klu sa, ne go {to

je to bi lo u pret hod nom pe ri o du raz vo ja.

Na osno vu tih obra zlo ̀ e wa pred stav -

ni ci ZG[ OS SAD su 9. ja nu a ra 2007. ob -

ja vi li na me ru o od la ga wu ra do va na raz vo -

ju no vih si ste ma BPL, kao de lu bor be nog si -

ste ma bu du} no sti (FCS). Pro gram mo der ni -

za ci je si ste ma BPL pred vi |ao je raz voj ~e -

ti ri va ri jan te FCS UAV si ste ma: 1, 2, 3. i

4. kla se. Me |u tim, zbog fi nan sij skih raz lo -

ga i ne do vr {e ne dok tri ne upo tre be BPL u

no vim bez be do no snim uslo vi ma i okru ̀ e wu,

od lu ~e no je da se na sta vi raz voj 1. i 4. kla -

se, a da se na neo d re |e no vre me ob u sta vi

raz voj 2. i 3. kla se. To je do ve lo do od la ga wa

i de li mi~ ne re a li za ci je pla no va RV SAD o

for mi ra wu flo te BPL u okvi ru RV. Ti me

ipak ni je za tvo ren put ra du na da qem raz vo -

ju no vih va ri jan ti ve li kih BPL i BPBL.

Po sled wih ne ko li ko go di na ame ri~ ka

kom pa ni ja Bo ing raz vi ja la je pro je kat ve li -

kih bor be nih le te li ca – BPBL. Jed na od va -

ri jan ti ko ri sti }e te~ ni hi dro gen (LH2) kao

po gon sko go ri vo. Pro je kat je za sno van na na -

pred noj teh no lo gi ji ko ja omo gu }a va BPL le -

to ve na ve li kim vi si na ma i ve li ku iz dr ̀ qi -

vost i au to nom nost le ta (high-al ti tu de andlong-en du ran ce, HA LE). Po ~et ne va ri jan te ta -

kve BPBL raz vi je ne su u pr voj po lo vi ni

2007. go di ne.

No va BPBL bi }e ka rak te ri sti~ na po

ve li koj iz dr ̀ qi vo sti (vi {e od 10 da na ne -

pre kid nog le ta), {to }e omo gu }i ti uspe {no

ne pre kid no po kri va we ve li kog bor be nog

pro sto ra i tre nut no dej stvo po uo ~e nim ci -

qe vi ma. Za hva qu ju }i iz vi |a~ kim sred stvi -

ma i sen zo ri ma naj no vi je ge ne ra ci je, te ra -

ket nim pro jek ti li ma, ko ji ma }e bi ti opre -

mqe na, bi }e sna ̀ an oslo nac iz vi |a~ ko-

bor be nih mi si ja, bu du }ih pre ko o ke an skih

ope ra ci ja.

Dva BPL RQ-4 A Glo bal Hawk pre da ta

su na u~ no i stra ̀ i va~ kom cen tru NA SA, u

avio-ba zi u Edvards, Ka li for ni ja, ja nu a ra

2008. go di ne.

No vo ra zvi je na BPBL, MQ-9V Re a perili Pre da tor RQ-1B, na sta la je raz vo jem BPL

Pre da tor RQ-1A, od no sno MQ-1B. Osim znat -

no ve }ih ga ba ri ta, ima sa svim dru ga ~i ji ka -

rak ter za da ta ka: usme re na je za na pad na

br ze le te }e objek te na ve li kim vi si na ma,

{to }e bi ti glav na od li ka ne ko li ko no vih

ofan ziv nih, od no sno ju ri {nih skva dro na

BPBL. Mo }i }e da oba vi sve po treb ne rad -

we do even tu al nog dej stva na ci qe ve: pro na -

la zak, iden ti fi ka ci ju, pra }e we tra jek to ri -

je, od re |i va we ci qa i dej stvo na ciq.

Pla ni ra na je na bav ka de vet Re a per si -

ste ma, za po tre be RV SAD, od ko jih }e sva ki

bi ti opre mqen sa po ~e ti ri BPBL, ko di ra -

nog na zi va, a ko je }e pr ven stve no bi ti na me -

we ne za bli sku va zdu {nu po dr {ku, blo ka du

va zdu {nog pro sto ra, po dr {ku spe ci jal nim

ope ra ci ja ma i ISR.

Me |u tim, tre nut no naj ve }i iza zov, u

sve tu iz vi |a~ kih BPL vi so ke kla se, pred sta -

vqa RQ-4, u va ri jan ti A (iz vi |a~ ka) i RQ-4 V

(vi {e na men ska), Glo bal Hawk HA LE UAV, od -

no sno BPL na me we na za du go tra jan let na

iz ra zi to ve li kim vi si na ma.

Taj pro je kat odo bri lo je Mi ni star stvo

od bra ne SAD (Na ti o nal Se cu rity and In ter na ti -o nal Af fa irs Di vi si on, Advan ced Con cept Tec -hno logy De mon stra ti on, ACTD). No si oc du go -

go di {weg pro jek ta je ste kom pa ni ja Nor thropGrum man, a u pro je kat su ukqu ~en i ugo va -

ra ~i po put kor po ra ci ja Raythe on (za raz voj

i ugrad wu SI GINT i sen zor ske opre me), Rolls-Royce (raz voj i ugrad wa mo to ra na mla zni

po gon i no vog po gon skog go ri va), Bo e ing (iz -

Okomito postavqene repne povr{ine

i premaz slojem koji upija radarske zrake

~ine DarkStar stelt letelicom

br ̀ eg od re |i va wa ci qe va pre ko sa te li ta.

Nor throp Grum man (Lit ton-ov) na vi ga ci -

o ni si stem in sta li ran je za po tre be funk -

ci o ni sa wa IR/TV/SAR sen zor ske opre me. Ka -

da ra di u mo du za po kri va we ta~ ka stih obje -

ka ta (ci qe va), po vr {i ne 2km², mo ̀ e da po -

kri va do 1900 ta~ ka stih po zi ci ja, na dan, sa

gre {kom do 20 m u pre~ ni ku. Ka da ra di u mo -

du za pre tra ̀ i va we, po kri va pro stor {i -

ri ne 10 km, i mo ̀ e da po kri je 40.000 km²dnev no, sa vi si ne od pre ko 20 km.

Kom pa ni ja Raythe on ima oba ve zu da

ugra di po boq {a ni in te gri sa ni sen zor ski

sklop (en han ced in te gra ted sen sor su i te, EISS)

ko ji }e da ti 50 od sto ve }i efe kat SAR ra da -

ru i IC sen zo ru. Raythe on-ov pri jem ni deo

na kop nu pri ma sli ku vi so kog kva li te ta, ko ju

pro sle |u je do ko mand nog cen tra i dru gim ko -

ri sni ci ma na kop nu.

Nor throp Grum man i Raythe on su, kao

pri mar ni ugo va ra ~i, sa RV OS SAD, za du -

è ni za ugrad wu pri la go dqi ve mul ti na men -

ske plat for me i za dru ge le te li ce, a za po -

tre be ak tiv nog ra dar skog si ste ma sa pre -

bri sa va wem (ac ti ve elec tro ni cally scan ned ar -ray, AE SA). Ta kva plat fort ma ura |e na je sa mo

za tri BPL Glo bal Hawk i za tri E-10A, mul -

ti sen zor ska avi o na no ve ge ne ra ci je, za

stra te gij ske po tre be u si ste mu S2, OS SAD.

Opremawe nema~ke flote

U ja nu a ru 2006. BPL Glo bal Hawk iz vr -

{i la je pr vi let, opre mqe na sa Nor thropGrum man-ovim SI GINT si ste mom, ko ji po kri -

va vi so ke FO (high-band system HBS). Uvo |e -

we u ope ra tiv nu upo tre bu i opre ma we te BPL

tim si ste mom, ot po ~e lo je sre di nom pro {le

go di ne. Deo te opre me (za ELINT) eks pe ri men -

tal no je ugra |en na BPL Glo bal Hawk, za po -

tre be OS Ne ma~ ke, u no vem bru 2003.

Na kon is pi ti va wa, RV OS Ne ma~ ke, u

fe bru a ru 2007. odo bri lo je re a li za ci ju

pro jek ta Eu ro hawk GmbH, na sta log za jed ni~ -

kim ra dom Nor throp Grum man-a i ne ma~ kog

EADS-a. Ugo vor pred vi |a iz ra du i opre ma we

jed nog apa ra ta do 2010. i jo{ ~e ti ri od

2011. do 2014. go di ne. Ti me }e RV Ne ma~ ke

za me ni ti flo tu do sta sta ri jih iz vi |a~ kih

avi o na Bre gu et Atlan tic, ko ja je iz vr {a va la

za dat ke za po tre be na ci o nal nog SI GINT-a.

Nor throp Grum man kom pa ni ja je od go -

vor na i za ugrad wu hi per spek tral nog sen zo -

ra za de tek ci ju bi o he mij skih age na sa, na

BPL Glo bal Hawk.U bes pi lot nu le te li cu Glo bal Hawk RQ-

4B ugra |en je Rolls-Royce-ov, tur bo mla zni

mo tor, AE 3007H. Kom pa ni ja Smiths Ae ro spa -ce raz vi la je nov ge ne ra tor ko ji obez be |u je

du plo vi {e elek tri~ ne ener gi je od pret hod -

ne ugra |i va ne va ri jan te, u po ~et nom mo de lu

BPL Glo bal Hawk. Go ran KA LA U ZO VI]

32

ra da de lo va tru pa BPL od kar bon skog vlak -

na, za iz dr ̀ qi vost na ve li kim vi si na ma) i

L3 Com mu ni ca ti ons (ko mu ni ka cij ski deo).

Va zdu {ni bro d

U de cem bru 2005. ame ri~ ka kom pa ni ja

Loc khe ed Mar tin sklo pi la je ugo vor (vred nost

oko 150 mi li o na do la ra), ko jim je do go vo ren

raz voj le te li ce, sli ~an kon cep tu BPL Glo balHawk HA LE (High Al ti tu de Long En du ran ce). Re~

je o raz vo ju pro to ti pa va zdu {nog bro da (ni -

je bes pi lot ni) za ve li ke vi si ne (High Al ti tu deAir ship, HAA) za po tre be Agen ci je za od bra -

nu od pro jek ti la (Mis si le De fen se Agency).High Al ti tu de Air ship, HAA pla ni ran je za le -

to ve na vi si na ma ve }im od 20 km), uz ko ri -

rom za go ri vom, te za 150 od sto ja ~im mo to -

rom.

Pr vi ugo vor od osam le te li ca iz no -

vem bra 2005. po ~eo je da se re a li zu je sa za -

vr {et kom i pr vim le tom pr ve le te li ce, iz

si ste ma Block 20, apri la 2007, ko ja je is po -

ru ~e na RV OS SAD ju na 2008. go di ne.

Ratno vazduhoplovstvo OS SAD pla ni -

ra uvo |e we u upo tre bu 54 le te li ce, po ~ev {i

od 2011, i to 26 ko ma da Block 30 u SI GINT va -

ri jan ti, i 15 ko ma da u do gra |e noj Block 40 va -

ri jan ti, sa mul ti na men skom plat for mom za

ra dar ske si ste me, u mi li me tar skom fre -

kvent nom op se gu.

Glo bal Hawk mo ̀ e da iz vr {a va iz vi -

|a~ ke mi si je u svim vr sta ma ope ra ci je, sa

do le tom od oko 14.000 km, i 42 sa ta ne pre -

kid nog le ta, kom bi no va na sa te lit skim i re -

lej nim lin kom sa sna ga ma i cen tri ma na kop -

nu, omo gu }a va an ga ̀ o va we u bi lo kom de lu

sve ta. Sen zo ri vi so ke ose tqi vo sti, vi deo i

IC ka me re vi so ke re zo lu ci je, SAR ra dar, i

dru ga E-O opre ma, omo gu }a va ju uspe {no

pra }e we si tu a ci je na te re nu.

Pri mar ni na vi ga ci o ni i kon trol ni si -

stem, sa sto ji se od dva KN-4072 INS/GPS(iner ti al na vi ga ti on system/glo bal po si ti o ningsystem), ko ja su re {e we kor po ra ci je Ke ar fottGu i dan ce & Na vi ga ti on, iz Vej na, Wu Xer si.

KN-4072 sa dr ̀ i mo no lit ni la ser/ì ro -

skop, in te gri san sa ko di ra nim GPS pri jem -

ni kom, za po tre be kva li tet ni je na vi ga ci je i

{}e we so lar ne ener gi je, ko ja bi mu da la ne -

mer qi vu du go traj nost le ta. O~e ku je se da

pro to tip bu de spre man za pr vo po le ta we

sre di nom ove go di ne.

Pro je kat RQ-4A/B Glo bal Hawk HA LE(High Al ti tu de Long En du ran ce) raz vi ja se pod

nad zo rom Agen ci je za raz voj na pred ne teh -

no lo gi je u obla sti od bra ne (DAR PA) i RV OS

SAD.

U mar tu 2001. ame ri~ ka kom pa ni ja Glo -bal Hawk De ve lop ment Nor throp Grum mansklo pi la je ugo vor za raz voj pr ve fa ze si ste -

ma Block 0, ko ji se fe bru a ra 2003. za vr {io

pro iz vod wom se dam BPL prob ne se ri je, za -

tim je za se ri ju Block 10, do ok to bra 2004.

sklo pqen ugo vor za {est le te li ca, ~i ja je

pro iz vod wa okon ~a na do ju na 2006. go di ne.

Ratna mornarica OS SAD, ko joj su

2005. is po ru ~e ne dve BPL u osnov noj iz vi -

|a~ koj ver zi ji, 2008. opre de li la se za na -

bav ku RQ-4N, mor na ri~ ku va ri jan tu vi {e na -

men ske BPL Glo bal Hawk RQ-4B, Block 20, sa

pra te }im kop ne nim kon trol nim ele men ti ma.

Bi }e opre mqe na sa vre me nim ko mu ni ka cij -

skim, iz vi |a~ kim, ra dar skim i sred tvi ma

elek tron ske po dr {ke. Pr vi let ta ko opre -

mqe ne BPL pla ni ran je za 2011, a uvo |e we

u ope ra tiv nu upo tre bu 2014. go di ne.

Model RQ-4B, kao BPL no ve ge ne ra ci -

je, ima }e mo gu} nost da po ne se 50 od sto vi -

{e te re ta od sa da {we va ri jan te, {to je

omo gu }e no ve }im ra spo nom kri la i pro sto -

Si stem BPL Glo bal Hawk sa sto ji se

iz tri seg men ta. Po red lan sir nog de la sa

le te li com, raz vi ja ju se jo{ dva ele men ta

na ze mqi, kon trol ni ele ment i ele ment

za odr ̀ a va we le te li ce.

Sva tri ele men ta su kon tej ner skog ti -

pa, di men zi ja 3 h 3 h 8 m, i svi su opre mqe -

ni sa da ta-lin kom (UVF FO) za ko mu ni ka -

ci ju sa le te li com. BPL Glo bal Hawk (14,6

to na po opre mqe noj le te li ci) mo gu }e je

ras klo pi ti na de lo ve, ~i me se omo gu }a va

tran sport avi o ni ma C-5B i C-17, do naj u -

da qe ni jih de lo va sve ta, za po tre be mi si ja.

Tri segmenta

Novorazvijena BPBL MQ-9B Reaperpredvi|ena je za napad na brzo lete}e

objekte na velikim visinama

Documents

integrisanog razvoja - МЕДИЈА ЦЕНТАР Odbrana.pdf · kojima su se rukovodili borci protiv nacizma i fa{izma. Tim pre Dan pobede predstavqa priliku da se odavawem po~asti