Investicioni Fondovi WORD

7/31/2019 Investicioni Fondovi WORD

http://slidepdf.com/reader/full/investicioni-fondovi-word 1/6

Vikend ekonomije Zlatar 2010

INVESTICIONI FONDOVI

MUTUAL FUNDS

Nikolina Novalić 2C1/0010/[email protected]

Dragoljub Gudović 2C1/0305/[email protected]

Rezime: U ovom radu su predstavljeni investicioni fondovi, njihove podele, uloge portfolija menadžera kao i investicioni fondovi u našoj zemlji. Cilj rada je, pre svega, upoznavanje sa investicionim fondovima, zatim praćenja trendova kretanjakao što je rast i veličina zajedničkih fondova. Obradjene su vrste investicionih fondova: otvorenih, zatvorenih i privatnih.Fokus je na distribuciji investiranja u zajedničke fondove, zatim razne raspodele, ulaganja i rast zajedničkih fondovaakcija i obveznica.

Ključne reči: Otvoreni, zatvoreni, investicioni fondovi, portfolio

Abstract : This paper presents the investment funds, their division, the role of portfolio managers and investment funds inour country. Aim is, above all, learn about investment funds, and monitoring trends such as growth and size of mutual funds. Processed are the types of investment funds: open, closed and private. The focus is on the distribution of investment in mutual funds, and a variety of distribution, investment and growth mutual funds of stocks and bonds.

Key words: : Open, closed, mutual funds, portfolio

1. UVOD

Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju i ulažu novčana sredstva urazličite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja. Na ovaj način institucionalniinvestitori obezbedjuju diversifikaciju rizika i različite oblike osiguranja likvidnosti. Investicioni fondovi takodje

imaju specifičan oblik pasive, koja je cela sastavljena od hartija od vrednosti investitora, sto omogućavadisperziju rizika. Samim tim kroz proces trasformacije sredstava, tj emisijom udela malih denominacija ikupovinom velikih paketa hartija od vrednosti, investicioni fondovi dobijaju popust na količinu, smanjujubrokerske provizije i na taj način obezbedjuju diversifikovani portfolio hartija od vrednosti.

2. ISTORIJAT

Prvi investicioni fond bio je zatvorenog tipa ustanovljen u XIX veku u Belgiji, ideja se kasnije raširila poŠkotskoj i oduševila je tadašnje štedljive Škote, koji su bili poznati kao skromni ljudi. Nakon izvesnog vremenainvesticioni fondovi su se pojavili i u Americi, tačnije krajem XIX veka.

Sredinom XX veka pola investicionih fondova je propalo, što je podstaklo investitore da nauče nešto vrlovažno: sa padanjem cena akcija slabe investicioni fondovi. Posle kraha berze, Američki kongres usvojio je

najvažniji zakon: Zakon o ulagačkim društvima, koji je upućivao na to da se svaki fond mora opisati do detalja,odnosno da svaki investitor mora tačno znati koliko mora dobiti i koliko za to mora uložiti. Krajem osamdesetihgodina oživljava tržište hartija od vrednosti, samim tim rascvetali su se investicioni fondovi i od tada njihov brojraste.

3. VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA

Tri osnovne vrste investicionih fondova su otvoreni, zatvoreni i privatni fond. Otvoreni fond posluje na principu prikupljanja novčanih sredstava putem emitovanja investicionih jedinica. Brojvlasnika investicionih jedinica u fondu i vrednost imovine fonda se permanentno menjaju. Cilj otvorenihinvesticionih fondova je očuvanje vrednosti imovine uz ostvarenje visoke stope prinosa na duži vremenskiperiod investiranjem na domaća i strana tržišta hartija od vrednosti. Stope prinosa investicionih fondova bi

trebalo da budu veće u odnosu na prinos od oročene štednje, a manji od prinosa pri samostalnom kupovanjuhartija od vrednosti na tržištu od strane za to ovlašćenih lica.

mailto:[email protected]







Zatvoreni fond svoja sredstva prikuplja putem javne ponude i ima ograničen broj akcija. Zatvoreni fondovi nevrše otkup akcija od svojih članova, već ih oni moraju prodati na sekundarnom, berzanskom ili van-berzanskom tržištu. Zatvoreni fondovi mogu ulagati u nekretnine i privredna društva kojima se ne trguje naorganizovanom tržištu, što ih čini rizičnijim od otvorenih fondova, ali i potencijalno profitabilnijim.

Privatni fond je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću.

Delatnost investicionih fondova se deli na dva sektora: kratkoročne i dugoročne fondove.

Dugoročni fondovi obuhvataju fondove akcija (koji se sastoje od običnih i preferencijalnih akcija) i fondoveobveznica (koji se sastoji od hartija od vrednosti sa fiksnim prihodom i dospećem dužim od godinu dana) ihibridni fondovi (koji su sastavljeni od akcija i obveznica).

Kratkoročni fondovi obuhvataju oporezivane fondove tržišta novca (MMMF) i uzajamne investicione fondoveoslobodjene poreza (koji sadrži različite kombinacije hartija od vrednosti tržišta novca, sa izvornim rokomdospeća kraćim od godinu dana).

4. ULOGA PORTFOLIO MENADŽERA I TRENDOVI KRETANJA

4.1. PORTFOLIO MENADŽERI

Uzajmni zajednički fondovi egzistiraju kao finansijski posrednici. Oni objedinjuju investicije pojedinačnihinvestitora i tako prikupljena novčana sredstva usmeravaju u diversifikovane portfolije, odnosno za finansijskepotrebe državnih organa I korporacije na primarnom tržištu. Oni takodje investiraju u hartije od vrednosti nasekundarnom tržištu.

Zajednički fondovi pružaju značajnu ulogu ne samo korporacijama i državnim institucijama I organima kojimasu novčana sredstva potrebna, vec i pojedinačnim investitorima koji žele da investiraju svoja novčanasredstva. Mali investitori nisu u stanju da unesu raznolikost u svoje investicije zbog svojih ograničenih fondova.Zajednički fondovi nude raznolikosti investitorima.

Oni nude i različite usluge kao što su: slobodna razmena investicija izmedju uzajamnih investicionih fondova,

automatsko investiranje, komunikacione veze 24 časa ili pristup informacijama o računu preko interneta,transfer novac izmedju različitih fondova koje vodi ista kompanija, prave izveštaje o računu, mogućnost pisanjačekova na mnogim fondovima tržišta novca i nekim fondovima obveznica…

Zajednički fondovi unajmljuju menadžere portfolija da investiraju u portfolije hartije od vrednosti kojizadovoljavaju želje investitora. Kao i ostali menadžeri portfolija, menadžeri zajedničkih fondova analizirajuekonomske i tržišne trendove i predvidjaju i procenjuju potencijalni uticaj različitih faktora i uslova nakompanije. Oni prilagodjavaju sadržaj svog portfolija u skladu sa promenama ekonomskih uslova.

4.2. TRENDOVI KRETANJA INVESTICIONIH FONDOVA

Zbog svoje raznovrsnosti, menadžerskih sposobnosti i likvidnosti, uzajamni zajednički fondovi su u velikoj meriimali progresivan rast. Rast zajedničkih fondova je ilustrovan na slici 1. Broj uzajamnih investicionih fondova u

SAD se povecao sa 68 u 1940. godini na vise od 8.307 u 2006. godini, a za dve decenije, od 1982. godine,ukupna aktiva zajedničkih fondova je narasla više od 23 puta, odnosno od 0.4 milijarde dolara 1940. godine, na6975 milijardi dolara 2006. godine. Dovoljno je reći da više od 88 miliona domaćinstava u Americi ima akcije u jednom ili više zajedničkih fondova.




Slika 1: Rast zajedničkih fondova

5. INVESTICIONI FONDOVI ZATVORENOG I OTVORENOG TIPA

5.1. ZATVORENI INVESTICIONI FONDOVI

Investicioni fondovi zatvorenog tipa su institucije koje najpre prodaju svoje akcije javno da bi pribavile gotovinukoja služi za investiranje, a istovremeno trguju odredjeni brojem preostalih hartija od vrednosti. Kada su njihoveakcije jednom prodate, nema više mogućnosti za ponovni otkup. Kada fond proda svoje akcije, on obično nenudi dodatne akcije investitorima. Svaki investitor koji želi da kupi ili proda akcije fondu, to radi tako što ih kupina sekundarnom tržištu. Prema tome, cene akcija se odredjuju zavisno od ponude i tražnje. Zatvoreniinvestcioni fond raspolaže sa fiksnom ponudom akcija u opticaju, ali ulaže u hartije od vrednosti i aktivu drugihkompanija, a akcije se prodaju na sekundarnom tržištu.

Na primer, investicioni fondovi za nekretnine (REIT) su zatvorene investicione kompanije specijalizovane zaulaganje u akcije nekretninama kompanija i/ili kupovinu hipotekarnih kredita. Kod većine zatvorenih fondova(kompanija) investitori kupuju i prodaju akcije kompanije na berzi, kao i korporativne hartije od vrednosti.Fondovi zatvorenog tipa su još uvek popularni kada su u pitanju aktive koje se ne mogu lako prodati, kao štosu akcije na stranim tržištima sa ograničenom mogućnošću trgovine, ili obične akcije kompanije kojima se nemože lako trgovati, ili akcije (kao što su gradske, inostrane, koje donose veliki prinos) koje se ne mogu brzokupovati i prodavati bez visokih transakcijskih troškova.

5.2. OTVORENI INVESTICIONI FONDOVI

Investicioni fondovi otvorenog tipa su poznati pod imenom zajednički ili uzajamni fondovi. Investicioni fondoviotvorenog tipa su nastali u Americi 1924. godine, da bi smanjili problem isplata investitorima. Zajednički

fondovi obično garantuju investitorima isplaćivanje dela ili svih hartija od vrednosti (akcije) fonda po njihovojneto vrednosti.

Zajednički fondovi otvorenog tipa su uvek u pripravnosti da kupe ili prodaju svoje akcije, zavisno od aktuelneneto vrednosti aktiva u tom trenutku. Ne postoji ograničenje u broju akcija koje se prodaju. Obe transakcije(kupovina i prodaja) su ponudjene po aktuelnoj marketinškoj ceni (NAV) svih hartija od vrednosti koje senalaze u fondu koja se računa dnevno. Zajednički fondovi su brzo postali popularni zato što garantuju dainvestitori mogu da otkupe svoje akcije po njihovoj neto vrednosti aktive. Nasuprot tome, fondovi zatvorenogtipa ne garantuju isplatu dugova, i tržišne cene akcija fonda mogu bitno da se razlikuju od neto vrednostiaktive. Tražnja za akcijama odredjena je tržišnom vrednošću osnovnih hartija od vrednosti uzajamnoginvesticionog fonda, podeljeno sa brojem akcija u opticaju. Otvoreni investicioni fond je fond kod koga se brojakcija u opticaju svakodnevno menja (povećava ili smanjuje), sa iznosom otkupa akcija i novom kupovinomakcija.




6. VRSTE I OSNOVNA OBELEŽJA ZAJEDNIČKIH FONDOVA AKCIJA I OBVEZNICA

6.1 VRSTE ZAJEDNIČKIH FONDOVA

Zajednički (uzajamni) fondovi se uobičajeno dele na: zajedničke fondove akcija (pravični), zajedničke fondoveobveznica, zajedničke fondove tržišta novca i hibridne fondove, zavisno od vrste hartija od vrednosti u koje se

investira.Osim ove osnovne podele, razlikujemo i već pomenute fondove: otvorene i zatvorene, opterećene ineopterećene, fondove nekretnina, hedž, razvojne, kapitalno razvojne, medjunarodne i globalne itd.Distribuciju investiranja u navedene tri osnovne vrste zajedničkih fondova (akcije, obveznica i tržište novca)ilustruje slika 2.

Slika 2: Distribucija investiranja u zajedničke (uzajamne) fondove

6.2. OSNOVNA OBELEŽJA ZAJEDNIČKIH FONDOVA AKCIJA I OBVEZNICA

Kada se meri tržišna vrednost ukupne aktive zajedničkih fondova, dominantni su fondovi akcija. Danas mnogeinvesticione kompanije nude potencijalnim investitorima razne vrste zajedničkih (uzajamnih) fondova, tako dase mogu uskladiti (prilagoditi) različitim preferencijama investitora. Investitor može jednim telefonskim pozivomda investira (izvrši transfer) sa jednog na drugi zajednički fond.

7. RAST I VELIČINA ZAJEDNIČKIH FONDOVA AKCIJA I OBVEZNICA

Slika 3. prikazuje kako je rastao broj zajedničkih fondova akcija i obveznica tokom vremena. Broj fondovaakcija i obveznica je znatno veći nego što je bio osamdesetih godina. Popularnost akcijskih fondova je poraslauglavnom usled buma na tržištu akcija, u toku devedesetih, dvehiljaditih (prva polovina) zajedno sa relativnimniskim stopama prinosa koje su nudili ostali oblici kratkoročnih hartija od vrednosti.

Slika 3: Rast fondova akcija i obveznica




Relativan porast ulaganja u zajedničke fondove akcija u poredjenju sa zajedničkim fondovima obveznica, kojise zasniva na vrednosti aktive, prikazuje slika 4.

Slika 4: Ulaganja u zajedničke fondove akcija i obveznica

Slika 5. prikazuje kompoziciju imovine zajedničkih fondova prema vrstama aktive. Najznačajnije učešće uaktivama zajedničkih fondova imaju obične akcije, zatim korporacijske i dugoročne obveznice vlade,municipalne obveznice, gotovina i preferencijalne akcije.

Slika 5: Raspodela prosečne aktive zajedničkih fondova (u mlrd. $)




8. INVESTICIONI FONDOVI U SRBIJI

Nakon više godina čekanja, Srbija je dobila Zakon o investicionim fondovima, pa su prvi investicioni fondovi unašoj zemlji počeli sa radom tokom 2007. godine. Time su stvoreni preduslovi za formiranje prvih domaćih tzv.portfolio investitora. Srbija je poslednja zemlja u regionu koja je stvorila šansu za male investitore (ulagače) uHOV, pre svega u akcije profitabilnih kompanija, s osnovnim ciljem da se ostvari kapitalna dobit na razlici

izmedju nominalne i tržišne cene.Donošenje zakona o investicionim fondovima je preduslov za razvoj segmenta finansijske industrije, ali uvek je još nejasno da li će Srbija razvojne ciljeve zasnivati na osnovu tržišta kapitala, ili će se privredni rast i daljebazirati na skupim bankarskim kreditima, ili pak kombinovano.

Na Beogradskoj berzi veliku nadu polažu u investicione fondove, jer su se stekli uslovi da i gradjani Srbijeizadju na berzu, ali im je potrebna stručna pomoć pri investiranju.

Ipak investicioni fondovi u Srbiji nisu popularni s obzirom na to da gotovo nema ulagača koga nisu ostavili uvelikim gubicima. Podaci iz 2009. godine pokazuju da su se investicione jedinice rasprodavale i po 350 dinara,a mesečno padale i po 20 odsto. Samo u martu 2009. godine istopilo se 400 miliona dinara kapitala, a ufondovima nisu krili da u poslednjih šest meseci nije bilo novih ulagača.

9. ZAKLJUČAK

Investicioni fondovi su profesionalno organizovane i vodjene kompanije koje mobilišu i udružuju kapital, aprikupljena sredstva ulažu u različite HOV različitih emitenata, formirajući željeni portfolio. Krajem prošlog vekadošlo je do povećanja i širenja investicionih fondova. Skoro svaki dan se otvori novi otvoreni investicioni fond,kao što su : fond fondova, indexni fond, obveznički fond, fond blagajničkih zapisa... Ako se tako nastavi,nasteće više investicionih fondova nego hartija od vrednosti u koje se ulaže.

10. LITERATURA

[1] Saunders, A., Cornett, M.M. (2005) Financial Markets and Institutions, McGraw-Hill/Irwin[2] Jednak, J., (2009) Finansijska tržišta i institucije, BPŠ VŠSS[3] Madura, J., (2007) Financial Markets and Institutions, Thomson South - Western[4] Kidwell, D.S., R.L. Peterson, D.W. Blackwell (2000) Financial Institutions, Markets and Money , The

Drayden Press – Hartcourt College publishes[5] Khon, M. (2005) Financial Institutions and Markets, Oxford University Press[6] Grinblatt, H., Titman, S., (2003) Financial Markets and Corporate Strategy , McGraw-Hill/Irwin[7] www.kamatica.com/investicioni-fondovi [8] www.pks.rs Privredna komora Srbije[9] www.investicionifondovi.com[10]www.investicioni-fondovi.com/investicioni_fondovi_2.html [11]www.wikipedia.org/wiki/Mutual_fund

http://www.kamatica.com/investicioni-fondovi


http://www.pks.rs/

http://www.investicionifondovi.com/

http://www.investicioni-fondovi.com/investicioni_fondovi_2.html


http://www.wikipedia.org/wiki/Mutual_fund


http://www.pks.rs/

http://www.investicionifondovi.com/


http://www.wikipedia.org/wiki/Mutual_fund

Documents

Investicioni Fondovi WORD