ISHRANA POSEBNIH KATEGORIJA STANOVNIŠTVA,

VIII nedeljaProf. dr Mirko Rosić

ISHRANA TRUDNICATrudnoća predstavlja period ekstremno brzog rasta i razvoja tokom koga se za 9 meseci od jedne jedine ćelije razvije kompletan ljudski organizam težine oko 3 kilograma.

Osnovnu specifičnost trudnoće predstavljaju složene interakcije koje se tokom trudnoće odvijaju između tri posebna biološka entiteta:

• majka• fetus• placenta (privremeni organ preko koga se ta komunikacija odvija).

Sva tri entitetita funkcionišu sinergistički u trudnoći čineći jedinstvenu celinu!!!

Sva tri entiteta definišu faktore koji utvrđuju nutritivne potrebe u trudnoći!!!

Faktrori koji utiču na nutritivne potrebe u trudnoći:

A. Faktori majke koji utiču na nutritivne potrebe u trudnoći su: • starost majke• broj prethodnih trudnoća• broj prethodnih porođaja• navike vezane za ishranu• dijetetski režim• svi drugi faktori iz prethodnog života majke• faktori koji nastaju kao posledica aktuelnog stanja.

B. Faktori fetusa koji utiču na nutritivne potrebe u trudnoći su:• broj fetusa• starost fetusa• fiziološko stanje fetusa• brzina napredovanja...

C. Faktori placente koji utiču na nutritivne potrebe u trudnoći su: • funkcionalno stanje placente• starost placente• ostali faktori koji se odnose na modulaciju i transfer faktora majke i

fetusa ili stvaranje sopstvenih produkata

Energetske potrebe u trudnoći

Energetski unos u trudnoći mora biti dovoljno veliki da bi omogućio dovoljno energije za:

• povećani intenzitet metabolizma majke• formiranje rezervi masti kod majke i fetusa štednju proteina kao osnovnih organskih gradivnih materija u

organizmu.

Da bi se sprečilo trošenje proteina potreban je minimalni energetski unos od 36 kcal/kg dnevno.

Tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće (od 4. – 9. meseca) se preporučuje dodatni unos od 300 kcal dnevno, tako da ukupne energetske potrebe iznose oko 2200-2500 kcal dnevno (10-15% povećanja).

Ovakav unos ne zadovoljava energetske potrebe izrazito krupnih i fizički akltivnih žena, čije potrebe ponekad dostižu i 3000 kcal dnevno.

Potrebe za unosom proteina u trudnoći

Preporučeni unos proteina u trudnoći iznosi oko 60 g dnevno (povećanje od 10-15 g dnevno u odnosu na ženu koja nije trudna). Smatra se da je dobro povećati unos proteina i pre nego što dođe do trudnoće (radi zadovoljenja inicijalnih potreba). Povećan unos proteina je potreban da bi se zadovoljile potrebe nastale usled:

• brzog rasta fetusa• uvećanja materice, mlečnih žlezda i placente• povećanja ukupne količine proteina krvi koje nastaje usled povećanja ukupne

zapremine krvi majke i fetusa za 40-50%• formiranja amnionske tečnosti• formiranja rezervi potrebnih da se trudnoća iznese do predviđenog termina,

obavi porođaj i započne laktacija (dojenje)

Glavni izvor proteina su namirnice koje sadrže kompletne proteine (mleko, jaja, sir, meso). Ove namirnice, istovremeno, obezbeđuju i druge nutritiente: kalcijum, gvožđe i vitamine grupe B.

Dodatni izvori proteina se mogu obezbediti iz povrća (mahunasto povrće) i žitarica.

Potrebe za unosom masti u trudnoći

Rast i razvoj tkiva, naročito formiranje struktura ćelijskih membrana nervnih ćelija ploda, zahteva odgovorajuće povećanje unosa esencijalnih masnih kiselina.

Doziranje dodatnih količina esencijalnih masnih kiselina je strogo individualno i preporučuje se sprovođenje pod nadzorom stručnjaka.

Postoje mišljenja da je korisno da se povećani dnevni unos esencijalnih masnih kiselina obezbedi suplementacijom (veštački preparati) jer to olakšava doziranje i smanjuje rizike od velikog povećanja energetskog unosa, kao i od unosa neželjenih vrsta masti (zasićene masne kiseline, holesterol).

Potrebe za unosom minerala u trudnoćiU toku trudnoće potrebno je da organizam majke na raspolaganju ima dovoljne

količine svih minerala i oligoelemenata.

a. potrebe za unosom gvožđa u trudnoćiPoseban značaj u ishrani trudnica ima gvožđe. Potrebe za unosom gvožđa u trudnoći

se povećavaju za jednu trećinu i iznose 27 mg dnevno. Ponekad je potrebno da trudnica, pored hrane bogate gvožđem, uzima dodatne preparate gvožđa (suplementacija) u dozama od 30-60 mg. Ukoliko trudnica ima već prethodni nedostatak gvožđa (različiti tipovi anemija) preparatima se dnevna doza podiže do 200 mg dnevno. Korišćenje preparata gvožđa se mora obavljati uz kontrolu lekara uz redovne hematološke analize (praćenje koncentracije hemoglobina), zbog rizika od nastanka anemije usled hemodilucije (zapremina krvi se povećava i do 50%). Obezbeđivanje dovoljne količine gvožđa u hrani (jetra, meso, jaja, zeleno povrće) omogućava i formiranje rezervi gvožđa u jetri fetusa potrebnih za vreme nakon porođaja.

Povećan unos gvožđa (pogotovo suplementacija) može imati neželjene posledice poput pojava gastrointestinalnih problema (muka, gađenje, povraćanje) i otežane apsorpcije drugih oligoelemenata, naročito cinka (kompetincija za isti transportni sistem sa gvožđem u sluznici creva).

b. potrebe za unosom kalcijuma u trudnoći

Suprotno ranijim mišljenjima, trudnice treba dnevno da unose 1000 mg kalcijuma, što je jednako uobičajenom dnevnom unosu žena u dobu od 19. do 25. godine.

Dnevni unos kalcijuma, koji je ima veliki broj uloga (neophodan za formiranje koštanog tkiva, za koagulaciju krvi, mišićne kontrakcije i brojne druge metaboličke funkcije), se ne mora povećavati jer povećane potrebe majke istovremeno povećaju apsorpciju kalcijuma iz creva.

Kalcijumom bogate namirnice su mlečni proizvodi i zeleno lisnato povrće.

Potrebe za unosom vitamina u trudnoćiU trudnoći postoje povećane potrebe za vitaminom A, vitaminima B-kompleksa, vitaminom

C i vitaminom D. Ukoliko su povećane potrebe za ovim vitaminima zadovoljene, organizam trudnice će na raspolaganju imati i dovoljne količine vitamina E i K.

Vitamin A u trudnoći

Dnevne potrebe za vitaminom A u trudnoći iznose 770 g RE (retinol- ekvivalenata). Ova količina se obezbeđuje kvalitetnom ishranom i jednaka je onoj koju obično unose žene.

Slabo uhranjene trudnice i one sa višeplodnom trudnoćom moraju povećati unos jer vitamin A je neophodan za razvitak ćelija, razvoj epitelnih tkiva, formiranje i razvoj kostiju i zuba.

Namirnice sa visokim sadržajem vitamina A su jetra, jaja, puter i margarin, tamnozeleno i žuto povrće, voće...

Vitamin D u trudnoći

Tokom trudnoće se mogu povećavati potrebe za kalcijumom i fosforom neophodnim za formiranje skeleta fetusa (u zavisnosti od izlaganja dnevnom svetlu). Zato se povećavaju i potrebe za unosom vitamina D koji povećava apsorpciju i iskorišćavanje ovih minerala. Dnevni unos unos ne sme biti manji od 5g (200 IU).

Hrana bogata vitaminom D je mleko, jetra, jaja i neke vrste margarina.

Vitamini B-kompleksa u trudnoći

Tokom trudnoće su potrebne dodatne količine vitamina B-kompleksa (mada ih kvalitetna ishrana obezbeđuje u dovoljnim količinama). Vitamini B-kompleksa su neophodni koenzimski faktori u brojnim metaboličkim reakcijama uključenim u energetski metabolizam, sintezu tkivnih proteina i funkcionisanje nervnog i mišićnog tkiva.

Posebno su povećane potrebe za unosom folne kiseline tokom trudnoće. Da bi se sprečio nedostatak folne kiseline (posebno kod višeplodnih trudnoća) i nastanak malokrvnosti majke (megaloblastna anemija) korišćnjem preparata se dnevno obezbeđuje višestruko veća doza od standadne doze za odrasle (600 g umesto 400 g dnevno). U poslednje vreme se smatra da dovoljne doze folne kiseline u trudnoći mogu pomoći u prevenciji teških urođenih nervno-koštanih poremećaja (spina bifida i anencefalija).

Vitamin C u trudnoći

Dnevne doze vitamina C se u trudnoći povećavaju sa standardnih 75 mg na 85 mg dnevno. Na taj način se organizmu trudnice stavlja na raspolaganje dovoljna količina ovog vitamina koji je veoma važan za razvoj vezivnih tkiva i vaskularnog sistema, kao i za povećanje apsorpcije gvožđa u trudnoći.

Izvori vitamina C su sveže voće i povrće.

nutritient žene 19-50 god. (TM-63kg)

trudnice

kcal/dan 2200 nema promena u prvom trimestru, drugi i treći trimestar se dodaje po 300 kcal

proteini (g) 50 60

kalcijum (mg) 1000 1000

gvožđe (mg) 18 27

vitamin A (µg RE) 700 770

tiamin (mg) 1.1 1.4

riboflavin (mg) 1.1 1.4

niacin (mg NE) 14 18

vitamin C (mg) 75 85

vitamin D (µg) 5 5

folna liselina (µg) 400 600

PROBLEMI VEZANI ZA ISHRANU U TRUDNOĆI

U toku trudnoće mogu nastati brojni funkcionalni problemi gastro-intestinalnog trakta.

Najčešći poremećaji gastrointestinalnog trakta u trudnoći su:

• mučnina i povraćanje (oko 50% trudnica)

• opstipacija (zatvor)

• hemoroidi

• nadimanje u želucu...

Većina ovih poremećaja nema ozbiljne posledice te prolaze same po sebi, ili uz promene režima ishrane i ponašanja.

PROMENE U TELESNOJ MASI TOKOM TRUDNOĆE

Tokom trudnoće dolazi do povećanja telesne mase koje prosečno iznosi 11-16 kg (uz velike individualne varijacije). Povećanje telesne mase se dešava usled povećanja mase struktura majke i fetusa. Nacionalna akademija nauka SAD preporučuje da se veličina povećanja telesne mase uskladi sa telesnom masom trudnice pre trudnoće po sledećem principu:

• žena normalne težine pre trudnoće treba da poveća masu za 11.5-16kg• žena ispod normalne težine pre trudnoće treba da poveća masu za 13-18kg• žena iznad normalne težine pre trudnoće treba da poveća masu za 7-11.5kgAnalize pokazuju da se povećanje telesne mase tokom trudnoće postiže na račun vode

(62%), masti (31%) i proteina (7%). Najveći deo vode se nalazi u strukturama koje su vezane za fetus (oko 2/3). Trećina vode koja se nalazi u tkivima majke može se nakupljati u donjim ekstremitetima, ali se i pored toga ne preporučuju ozbiljne restrikcije unosa vode i soli.

Značajan medicinski problem predstavlja pojava gojaznosti nakon porođaja, jer postoji rasprostranjeno mišljenje da porodilje treba da održavaju istu telesnu masu i nakon porođaja (to predstavlja garanciju da će majčino mleko biti kvalitetno, i da će novorođenče dobro napredovati!).

Brojna istraživanja su dokazala da postepeno smanjenje težine nakon porođaja (0.5kg nedeljno) ne utiče na kvalitet mleka i napredovanje novorođenčeta, a istovremeno ima povoljan efekat na zdravlje majke.

PRIBLIŽNE MASE STRUKTURA MAJKE I FETUSA KOJE SE RAZVIJAJU TOKOM NORMALNE TRUDNOĆE

Struktura masa (g)

fetus 3400

placenta 450

amnionska tečnost 900

materica (povećanje) 1100

dojke (povećanje) 1400

zapremina krvi (povećanje) 1800

energetske rezerve (povećanje) 1800 - 3600

UKUPNO 10850 - 12650

NAPOMENA:

• Dijetetske režime za smanjivanje telesne mase nikada ne treba sprovoditi u toku trudnoće.

• U toku trudnoće ne treba konzumirati alkohol, cigarete i narkotike.

CLINICAL NUTRITION

NUTRITIVNE POTREBE ZA VREME LAKTACIJE

Laktacija (dojenje odojčeta) predstavlja prirodnu ishranu novorođenčeta majčinim mlekom i obuhvata period od 2-15 meseci nakon porođaja.

Za vreme laktacije postoji kontinuirano povećana potreba za svim osnovnim nutritientima.

Energetske potrebe

Energetski unos u laktaciji je 500 kalorija veći od uobičajenih potreba i iznosi oko 2500-2700 kcal dnevno. Unos hranljivih materija mora biti dovoljno veliki da bi omogućio dovoljno energije za:

• sadržaj mleka koje u oko 850 ml prosečne dnevne produkcije obezbeđuje novorođenčetu 700 kcal dnevno;

• stvaranje mleka za šta je (za navedenu količinu) potrebno 400-450 kcal dnevno;

• stvaranje rezervi masnog tkiva majke koje počinje još u toku trudnoće.

Potrebe za unosom proteina u periodu laktacije

Preporučene potrebe za proteinima (RDA) iznose 65 g dnevno za prvih šest meseci laktacije i 62g dnevno za drugih šest meseci laktacije. Ove potrebe su za 15-20 g dnevno veće od uobičajenih potreba žene (46-50 g dnevno).

Potrebe za unosom minerala u periodu laktacije

Dnevne potrebe za unosom kalcijuma su jednake kao u trudnoći i iznose 1000 mg. Jedina razlika u poređenju sa trudnoćom je da se u laktaciji kalcijum troši za produkciju mleka.

Gvožđe nije osnovna mineralna komponenta mleka pa se potrebe za gvožđem ne povećavaju tokom trudnoće.

Preporučuje dodavanje fluora u količini od 0.25 mg dnevno da bi se povećao nivo fluorida u majčinom mleku.

Potrebe za unosom vitamina u periodu laktacije

RDA standard za vitamin C za vreme laktacije iznosi 120 mg dnevno (povećanje od oko 35% u poređenju sa odraslim ženama koje ne doje - 75 mg/dan). Preporučuje se povećanje unosa vitamina A (jer je sastavni deo mleka) i vitamina B-kompleksa.

Potrebe za unosom tečnosti u periodu laktacije

Tokom laktacije je potrebno uzimati 8-10 čaša tečnosti (1.5-2 l). Kako je za stvaranje mleka potrebna i značajna količina energije preporučuje se zajednički unos tečnosti i energije u obliku sokova i mleka.

nutritient žene 19-50 god. (TM-63kg)

laktacija 0-6. mes. (600ml/dan)

laktacija 7.-12. mes. (750ml/dan)

kcal/dan 2200 2700 2700

proteini (g) 50 65 62

kalcijum (mg) 1000 1000 1000

gvožđe (mg) 18 15 15

vitamin A (µg RE) 700 1300 1300

tiamin (mg) 1.1 1.4 1.4

riboflavin (mg) 1.1 1.6 1.6

niacin (mg NE) 14 17 17

vitamin C (mg) 75 120 120

vitamin D (µg) 5 5 5

folna liselina (µg) 400 500 500

ISHRANA U PERIODU RASTA I RAZVOJA

Rast predstavlja proces tokom koga se povećavaju dimenzije organizma. Biološki rast organizma se odvija kroz umnožavanje ćelija.

Razvoj je združeni proces tokom koga rastuća tkiva i organi povećavaju složenost svojih funkcija.

Proces rasta i proces razvoja su delovi jedinstvenog i nedeljivog procesa rasta i razvoja tokom koga se novorođenče transformiše u jedinstvenu nezavisnu odraslu osobu sa svim odgovarajućim funkcijama.

Celokupan životni ciklus čoveka se, sa aspekta rasta, može podeliti na sledeće periode:

• period novorođenčeta• period detinjstva• period adolescencije• period odraslog čoveka.

Period novorođenčeta karakteriše intenzivan rast tokom prve godine života. U prvih šest meseci života se telesna masa novorođenčeta udvostruči, dok se u narednih šest meseci (nešto sporiji rast) postiže trostruko veća telesna masa u poređenju sa telesnom masom na rođenju.

Detinjstvo predstavlja varijabilni period između perioda novorođenčeta i perioda adolescencije. Tokom detinjstva se rast usporava i postaje diskontinuran. U detinjstvu postoje periodi veoma intenzivnog rasta, ali i periodi kada se rast gotovo zaustavlja (faze platoa rasta). Promene u intenzitetu rasta u detinjstvu se, po pravilu, podudaraju sa promenama u apetitu deteta. Zato su tokom detinstva uobičajeni (i normalni) naizmenični periodi dobrog i lošeg apetita. Period detinjstva se (zbog posebnih karakteristika psiho-fizičkog rasta i razvoja) deli na:

• period ranog detinjstva (od 1. do 3. godine života)• period predškolskog uzrasta (od 3. do 6. godine)• period školskog uzrasta (od 6. godine do adolescencije).

Period adolescencije počinje pubertetom i karakteriše se drugim ubrzanjem rasta i razvoja (prvo ubrzanje je karakteristika perioda novorođenčeta). Usled dejstva odgovarajućih hormona se tokom adolescencije u organizmu dešavaju brojne fizičke promene. Najznačajnije fizičke promene tokom adolescencije su: rast i razvoj dugih kostiju, pojava odgovarajućih seksualnih karakteristika i povećanje mase mišićnog i masnog tkiva.

Period odraslog čoveka (adultni period) predstavlja finalnu fazu životnog ciklusa i period kada rast i razvoj dostižu svoj apsolutni plato. Nakon toga, u fazi prelaska u stariju životnu dob, dolazi do postepenog smanjenja rasta i razvoja (period regresije).

Rast i razvoj se mogu posmatrati i pratiti sa više aspekata. U zavisnosti od parametara koje definišemo, proces rasta i razvoja se (samo uslovno) deli na:

• fizički,• mentalni,• emocionalni i• socio-kulturološki rast i razvoj.

NUTRITIVNE POTREBE U POJEDINIM PERIODIMA RASTA I RAZVOJA

Energetske potrebe

Iako u periodu rasta i razvoja postoje velike varijacije u energetskim potrebama (u zavisnosti od faze i uslova), može se generalno reći da su energetske potrebe u ovom periodu relativno velike. Ukupne dnevne energetske potrebe petogodišnjeg deteta se troše na sledeći način:

• 50 % dnevnog energetskog unosa je potrebno za bazalni metabolizam• 5% predstavlja termogeni efekat hrane (TEF), rad potreban za varenje, apsorpciju i

pokretanje metabolizma hranljivih materija• 25% energije se troši na različite fizičke aktivnosti• 12% energije je potrebno za rast tkiva• 8% hranom unete energije se gubi stolicom.Primarni izvor energije predstavljaju ugljeni hidrati (važni su i zbog štednje proteina koji se

koriste za rast tkiva). Masti su potrebne kao dodatni izvor energije, ali i kao izvor esencijalnih masnih kiselina

(posebno linolinske kiseline) neophodnih za rast i razvoj.Proteini predstavljaju izvor aminokiselina koje su osnovni gradivni materijal za rast tkiva.

Tokom vremena se potrebe za unosom proteina smanjuju (potrebe novorođenčeta za proteinima u prvih šest meseci iznose 1.52 g/kg telesne mase, dok potrebe odraslih iznose 0.8 g/kg telesne mase).

Preporučeni energetski unos u periodu rasta i razvojaNovorođenča

dDeca Devojčice Dečaci

Starost -godine

0-0.5 0.5-1 1-3 4-8 9-13 14-18 9-13 14-18

Telesna masa (kg)

6 9 12 20 37 54 36 61

Visina (cm) 62 71 86 115 157 163 157 176

Energija (kcal)

438-645

608-844

837-1683

1133-2225

1415-2762

1690-2883

1530-3038

2090-3804

Proteini (g) 9.1 13.5 13 19 34 46 34 52

Potrebe za unosom vode

Deca imaju veće potrebe za unosom vode od odraslih. Sadržaj vode u organizmu deteta iznosi 70-75%, a kod odraslih 60-65% od ukupne telesne mase.

Postoji razlika i u unutrašnjoj distribuciji vode u organizmu između dece i odraslih. U poređenju sa odraslima deca imaju veći sadržaj vode van ćelije (omogućava lakši gubitak tečnosti iz organizma).

Potrebe dece za unosom vode zavise od energetskog unosa i koncentracije mokraće. Generalno, deca dnevno unose vodu u zapremini koja odgovara vrednosti od 10-15% telesne mase, dok ovaj procenat kod odraslih iznosi svega 2-4%.

Prosečne dnevne potrebe za unosom tečnosti

Godine starosti ml / kg

0 – 3 meseca 120

3 – 6 meseci 115

6 – 12 meseci 100

1 – 4 godine 100

4 – 7 godina 95

7 – 11 godina 90

11 – 19 godina 50

> 19 godina 30

Potrebe za unosom vitamina

Usled intenzivnih metaboličkih procesa u toku rasta deca imaju relativno velike potrebe za unosom vitamina.

Potrebno je imati u vidu i mogućnost prekomernog unosa vitamina koje može dovesti do pojave ozbiljnih poremećaja.

Najčešće se javljaju znaci hipervitaminoze kod prekomernog unosa:• vitamina A (gubitak apetita, usporen rast, suva koža, uvećanje jetre i slezine, bol i

laka lomljivost dugih kostiju)• vitamina D (mučnina, proliv, gubitak težine, pojačano noćno mokrenje, kalcifikacije u

mekim tkivima...).

Potrebe za unosom minerala

Rast kostiju kod dece zahteva značajne količine kalcijuma i fosfora. Kalcijum je potreban i za rast zuba, mišićne kontrakcije, koagulaciju krvi, srčanu funkciju i odgovarajuću podražljivost nerava.

Gvožđe je potrebno i za sintezu hemoglobina (krvnog pigmenta značajnog za transport kiseonika u organizmu). Zato je potrebno da se, nakon što se potroše fetalne zalihe gvožđa (4-6 meseci po porođaju), kod dece obezbedi dovoljan unos hranom koja je bogata gvožđem.

Preporučeni unos vitamina u periodu rasta i razvoja

Novorođenčad

Deca Devojčice Dečaci

Starost (godine) 0-0.5 0.5-1 1-3 4-8 9-13 14-18 9-13 14-18

Vitamini rastvorljivi u mastima

Vit.A (g) 400 500 300 400 600 700 600 900

Vit.D (g) 5 5 5 5 5 5 5 5

Vit.E (mg) 4 5 6 7 11 15 11 15

Vit.K (g) 2 2.5 30 55 60 75 60 75

Vitamini rastvorljivi u vodi

Vit.C (mg) 40 50 15 25 45 65 45 75

Tiamin (mg)

0.2 0.3 0.5 0.6 0.9 1.0 0.9 1.2

Vit. B2 (mg) 0.3 0.4 0.5 0.6 0.9 1.0 0.9 1.3

Niacin (mg) 2 4 6 8 12 14 12 16

Vit.B6 (mg) 0.1 0.3 0.5 0.6 1.0 1.2 1.0 1.3

Folati (g) 65 80 150 200 300 400 300 400

Vit.B12 (g) 0.4 0.5 0.9 1.2 1.8 2.4 1.8 2.4

Preporučeni unos minerala u periodu rasta i razvoja

Novorođenčad

Deca Devojčice Dečaci

Starost (godine) 0-0.5 0.5-1 1-3 4-8 9-13 14-18 9-13 14-18

Kalcijum ( mg ) 210 270 500 800 1300 1300 1300 1300

Fosfor ( mg ) 100 275 460 500 1250 1250 1250 1250

Magnezijum (mg )

30 75 80 130 240 360 240 410

Gvožđe (mg) 0.27 11 7 10 8 15 8 11

Cink (mg ) 2 3 3 5 8 9 8 11

Jod (g) 110 130 90 90 120 150 120 150

Selen (g ) 15 20 20 30 40 55 40 55

Fluor (mg) 0.01 0.5 0.7 1 2 3 2 3

SPECIFIČNOSTI ISHRANE U POJEDINIM FAZAMA RASTA I RAZVOJA

Ishrana novoronđenčeta

Posle nesmetanog rasta i razvoja u toku trudnoće novorođenče se rađa sa prosečnom telesnom masom od oko 3.2 kg. Tokom prve godine života rast i razvoj su veoma brzi pa je do kraja prve godine novorođenče teško oko 9 kg i spremno je da hoda. Novorođenčad rođena u terminu mogu da vare i apsorbuju proteine, pojedine masti i proste ugljene hidrate. Još uvek nemaju mogućnost varenja skroba jer amilaza (enzim neophodan za varenje skroba) počinje da se stvara tek nakon što započne unos skroba hranom. Bubrežni sistem normalno funkcioniše, ali je ipak potreban veći unos vode nego kod odraslih. Prvi zubi se javljaju oko četvrtog meseca pa prva hrana mora biti tečna ili polutečna.

U telu novorođenčeta postoje ograničene zalihe minerala i vitamina iz perioda trudnoće (naročito zalihe gvožđa). Zato se osnovnoj hrani, majčinom mleku ili njegovim zamenama moraju dodavati minerali i vitamini u obliku koncentrovanih kapi.

Ne postoje potrebe za dodavanjem čvrste hrane sve do uzrasta od 4-6 meseci. Šta više, prerano davanje čvrste hrane povećava mogućnost nastanka alergija na određene vrste hrane. Čvrsta hrana se u ishranu uvodi postepeno, pojedinačno i u malim dozama, u cilju pažljivog praćenja reakcija na nove vrste hrane. Obično se prvo počinju uvoditi pirinač ili druge cerealije pomešani sa mlekom (najređe alergijske reakcije), a zatim voće, povrće, jaja, krompir i, na kraju, meso. Čvrsta hrana se obično daje pre mleka.

Hranljiva vrednost majčinog mleka i zamena za majčino mleko

Hranljive materije Majčino mleko Zamena za majčino mleko(standardne formule)

Kilokalorije / dl 73.0 67.0

Proteini ( g / 200kcal ) 1.5 2.2

Vitamini

D (IU / 120 kcal / kg / dan ) 4.0 70 - 75

E (IU / 120 kcal / kg / dan ) 0.3 2 - 3

Folna kiselina (µg / 120 kcal / kg / dan ) 8.0 9 - 19

C (µg / 120 kcal / kg / dan ) 7.0 10.0

Minerali

Kalcijum ( mg / 100 kcal ) 43.0 66 - 68

Fosfor ( mg / 100 kcal ) 20.0 49 - 66

Natrijum (mEq / 100 kcal ) 0.8 1.0 – 1.8

Ishrana deteta

Nakon veoma intenzivnog rasta u prvoj godini života (period novorođenčeta), rast se usporava u periodu detinjstva.

Tokom faze ranog detinjstva (1. – 3. godina) se javljaju karakteristične promene oblika tela i deca se izdužuju i gube masno tkivo (karakteristično za novorođenčad).

Smanjuje se udeo vode u organizmu i povećava unutar ćelija. Energetske potrebe se smanjuju usled smanjenja rasta. Tako, jednogodišnje dete ima

energetske potrebe od oko 800 kcal dnevno, dok trogodišnje dete ima energetske potrebe svega oko 1200 kcal dnevno.

Najznačajnija promena u ovoj fazi je povećanje mišićne mase zašta se troši velika količina energije. Da bi se ovaj proces nesmetano odvijao neophodan je dnevni unos od oko 16g proteina (najmanje jedna polovina moraju biti proteini životinjskog porekla zbog visoke biološke vrednosti). Nakon što dete prohoda javlja se potreba za razvojem novih grupa mišića.

U kostima dolazi do intenzivne mineralizacije koja je potrebna radi bolje podrške povećanoj telesnoj masi. Zbog toga je neophodan odgovarajući unos kalcijuma i fosfora.

Potrebne su i značajne količine gvožđa da bi se stvorilo dovoljno hemoglobina za povećanu zapreminu krvi (koja nastaje usled povećanja telesne mase).

Deca predškolskog uzrasta imaju energetske potrebe od oko 1800 kalorija dnevno. Nastavlja se i povećanje potreba za unosom proteina (oko 20g dnevno) uglavnom poreklom iz mleka, jaja, mesa i sira. I dalje postoje potrebe za kalcijumom i gvožđem. Da ne bi došlo do nedostataka vitamina A i C, preporučuje se unos većih količina različitog voća i povrća.

Period školskog uzrasta se naziva i latentnim periodom u rastu deteta. Rast se usporava a fizičke promene na telu se dešavaju postepeno. Organizam priprema rezerve za nagli adolescentski rast koji sledi. Zato se ovaj period smatra “zatišjem pred buru” u rastu i razvoju. Krajem ovog perioda devojčice su obično rastom i razvojem ispred dečaka.

Tokom adolescentskog perioda (uz početak puberteta) se odvija finalni stadijum rasta i razvoja. Tokom ovog perioda dolazi do veoma velikih promena u metabolizmu i potrebama za hranom.

Korenite promene u organizmu koje se dešavaju u periodu adolescencije su posledica delovanja hormona koji dovode do razvoja seksualnih karakteristika. Kod dečaka i devojčica se dešavaju promene karakteristične za sopstveni pol. Fizički rast kod dečaka je intenzivniji uz povećanje mišićne mase i rast dugih kostiju. Dečaci visinom i težinom brzo dostižu i prestižu devojčice.

Dnevne energetske potrebe za devojčice iznose oko 2200 kcal, a za dečake 2500-3000 kcal. Dnevne potrebe za unosom proteina kod devojčica iznose 34-46g, dok su kod dečaka 34-52g.

Potrebe za kalcijumom kod adolescenata se povećavaju na 1300mg dnevno, da bi se pratio rast kostiju. Kod ženskih adolescenata se posebno povećavaju potrebe za unosom gvožđa usred menstrualnog gubitka gvožđa putem krvi.

Adolescenti imaju povećanu potrebu za unosom vitamina. Vitamini grupe B su potrebni zbog povećanja energetskog metabolizma i (naročito kod dečaka) povećanja mišićne mase. Često se javlja nedostatak vitamina C i A zbog smanjenog unosa voća i povrća. Kod ženskih adolescenata je povećana incidenca megaloblastnih anemija iz dva razloga: povećan menstrualni gubitak krvi i nedostatak folne kiseline.

ISHRANA OSOBA KOJE SE BAVE SPORTOM I AEROBNIM VEŽBANJEM

Ukupne dnevne energetske potrebe organizma sportista predstavljaju zbir količine energije koja je potrebna za odvijanje osnovnih metaboličkih procesa u organizmu (BMR) i dodatne energije potrebne za obavljanje mišićnog rada. Povećana fizička aktivnost kod ljudi koji se bave sportom i aerobnim vežbanjem povećava energetske potrebe organizma. Svaki veći stepen fizičke aktivnosti dovodi do povećanja energetskih potreba i apetita.Osobe koje upražnjavaju umerenu fizičku aktivnost mogu imati slabiji apetit od osoba koje su fizički neaktivne usled pomeranja "regulacione tačke" koja kontroliše zalihe masti u organizmu.

Dnevni energetski unos zavisi od karakteristika fizičke aktivnosti (intenzitet, učestalost i trajanje) i obezbeđuje se odgovarajućim unosom hranljivih materija. Najveći deo povećanih energetskih potreba kod sportista je potreban za obavljanje mišićnog rada. Deo povećanih energetskih potreba se pripisuje i povećanoj aktivnosti drugih organskih sistema, naročito kardiovaskularnog sistema.

Preporučuje se da se dnevni energetski unos kod osoba koje se bave sportom obezbeđuje u odnosu:

• proteini – 10-15% ukupnog kalorijskog unosa (1-1,5 g/kg telesne mase)• masti – do 30% ukupnog kalorijskog unosa • ugljeni hidrati – 55-60% ukupnog kalorijskog unosa (ili više ukoliko se

smanji dnevni unos masti

Očigledno je da se povećanje energetskog unosa neophodnog za sprovođenje fizičke aktivnosti obezbeđuje iz ugljenih hidrata, kao i da dnevni unos masti i proteina ostaje (gotovo) neizmenjen.

Proteini u ishrani sportista

Unos proteina hranom u ishrani sportista treba da zadovolji osnovne metaboličke potrebe organizma jer proteini ne predstavljaju (u fiziološkim uslovima) prioritetni izvor energije za obavljanje mišićnog rada (mada je utvrđeno da se pri velikom intenzitetu fizičkih aktivnosti smanjuje koncentracija pojedinih aminokiselina).

Preporučuje se da ukupne dnevne količine proteina ne prelaze RDA standarde za određeni uzrast (0.8-1g/kg dnevno). Iako se ranije mislilo da je neophodno povećati unos proteina u cilju postizanja boljih sportskih rezultata (povećanje mišićne mase), sada se zna da se ovaj cilj postiže odgovarajućim balansom između ishrane (uobičajeni unos proteina i masti, povećani unos ugljenih hidrata) i treninga.

Povećani unos proteina kod sportista može imati štetne posledice, pre svega po jetru i bubrege. Razgradnja proteina povećava koncentraciju azota u krvi, dovodi do povećanog stvaranja ureje i njenog posledično povećanog eliminisanja mokraćom. Na taj način se, istovremeno, povećava opšti gubitak tečnosti iz organizma (dehidracija), što značajno ograničava sposobnost organizma za daljnje obavljanje fizičkog rada. Takođe, primećeno je da dijete sa visokim unosom proteina dovode do povećanog gubitka kalcijuma mokraćom.

Poseban medicinski problem predstavlja korišćenje preparata na bazi hormona testosterona (anabolici) u cilju povećavanja mišićne mase i snage. Upotreba ovih lekova je strogo zabranjena od strane svih medicinskih i sportskih organizacija koje prate regularnost sportskih takmičenja.

Anabolici imaju veoma štetne efekte po zdravlje čoveka jer dovode do brojnih metaboličkih poremećaja u organizmu i teških oštećenja jetre (uključujući i nastanak malignih tumora). Takođe, upotreba anabolika izaziva i ozbiljne poremećaje endokrinog i reproduktivnog sistema koji se manifestuju kao izostanak menstruacije i pojava muških sekundarnih polnih karakteristika kod žena (izražena maljavost, gruba koža, dubok glas), odnosno smanjeno stvaranje spermatozoida i smanjena produkcija endogenog testosterona kod muškaraca. Ovi poremećaji mogu dovesti do razvoja teških oblika muškog i ženskog steriliteta.

Masti u ishrani sportista

Godinama je vladalo (pogrešno) uverenje po kome je idealna hrana za spotriste, pre svega, bogata proteinima i mastima ("idealan" obrok pred takmičenje je bio sastavljen od mesa i jaja). Sledeći pristup ishrani sportista je preporučivao potpuno isključivanje masti iz ishrane sportista (ili ekstremno mali unos masti). Ovakva ishrana ishrana je bila jako opasna po zdravlje sportista jer nije omogućavala normalno odvijanje metabolizma masti. Nedostatak masti, posebno esencijalnih masnih kiselina, je naročito štetan za srce jer srčani mišić koristi dosta masti (pogotovu linolinsku kiselinu) u energetskom metabolizmu. Optimalni unos masti, dakle, omogućava normalno odvijanje osnovnih metaboličkih procesa i obezbeđuje potencijalni izvor energije za nesmetano odvijanje fizičke aktivnosti. Značaj masti u energetskom metabolizmu sportista je naročito izražen u dugotrajnom opterećenju (fizička aktivnost koja traje duže od 4-5 sati), odnosno nakon što se potroše sve raspoložive zalihe ugljenih hidrata (prvo glukoze, potom glikogena). Posle 3-4 sata fizičke aktivnosti većeg intenziteta 50% energije potrebne za nastavak fizičke aktivnosti čini energija dobijena iz masti (masne kiseline i acetosirćetna kiselina). Prema tome, osnovni faktor koji reguliše selekciju vrste hranljivih materija koja će biti korišćena kao izvor energije je dužina trajanja fizičke aktivnosti. Preporučuje se da ukupne dnevne količine masti u ishrani sportista ne prelaze RDA standarde za određeni uzrast.

Ugljeni hidrati u ishrani sportista

Ugljeni hidrati predstavljaju osnovni izvor energije u ishrani sportista. Unos ugljenih hidrata, pored zadovoljavanja akutnih energetskih potreba u mišićnom radu, predstavlja i ključni faktor koji dugoročno određuje izdržljivost mišića. Ishrana sa visokim sadržajem ugljenih hidrata omogućava dvostruko povećanje izdržljivosti mišića u poređenju sa normalnom ishranom, i (čak!) trostruko povećanje izdržljivosti mišića u odnosu na rezultate koji se postižu (tradicionalnom) ishranom sportista sa visokim sadržajem masti. Potvrđeno je da mera izdržljivosti mišića direktno zavisi od sadržaja uskladištenog glikogena u mišićima. Koncentracija glikogena u mišićima je dvostruko veća kada se uzima hrana sa visokim sadržajem ugljenih hidrata (40g glikogena/kg mišića) u odnosu na koncentraciju glikogena u koja postoji u mišićima kada se osoba hrani normalnom ishranom (20g glikogena/kg mišića). Osnovni cilj koji se želi postići u ishrani sportista je povećanje količine deponovanog glikogena u mišićima (i jetri, takođe). Povećanje rezervi glikogena u mišićima se postiže paralelnim sprovođenjem određenog režima ishrane i fizičke aktivnosti. Preporučuje se da osnovni izvor ugljenih hidrata u ishrani budu složeni šećeri (skrob) jer omogućavaju (približno) stalnu koncentraciju glukoze u krvi. Smatra se da je ishrana sa visokim sadržajem ugljenih hidrata koji se sporije apsorbuju i dugo održavaju u krvi najbolji preduslov za formiranje rezervi glikogena u vreme pre takmičenja. Prosti šećeri koji se lako apsorbuju i brzo povećavaju koncentraciju glukoze u krvi se u ishrani sportista (pre takmičenja) koriste ako dnevne energetske potrebe prelaze vrednost od 5000 kalorija. Prosti šečeri se mogu koristititi u toku takmičenja u cilju povečanja izdržljivosti mišića tokom dugotrajne mišićne aktivnosti.

Ishrana bogata ugljenim hidratima omogućava, takođe, da se zalihe glikogena utrošene intenzivnom fizičkom aktivnošću obnove daleko brže nego pri uobičajenoj ishrani. Ipak, treba imati u vidu da je mogućnost ubrzanog popunjavanja rezervi glikogena u mišićima (bez obzira na unetu količinu ugljenih hidrata) jasno ograničena kapacitetima enzimskih sistema za sintezu glikogena. Takođe, treba imati u vidu i se prilikom sprovođenja dijetetskih protokaola za povećanje rezervi glikogena u mišićima, kao prateći efekat, može nastati prekomerno nakupljanje vode u mišićima. Vreme neophodno za popunu rezervi glikogena u mišićima ne može biti kraće od 48 sati, što se mora imati u vidu pri planiranju trenažnog ciklusa i neposredne pripreme za takmičenje (nema velikog fizičkog opterećanja na dva dana pre takmičenja!).

Modifikovani program za povećanje zaliha glikogena kod sportista u pripremnom periodu

Dan Trening Ishrana

1. 90 minuta vežbanja pri VO2 max

od 70%-75%

Mešovita ishrana, 50% ugljenih hidrata (350 g/dan)

2.-3. Postepeno povećavanje trajanja i intenziteta vežbanja

Isto kao i prvog dana

4.-5. Povećavanje trajanja vežbanja uz isti intenzitet

Mešovita ishrana, 70% ugljenih hidrata (550 g/dan)

6. Potpuni odmor Isto kao četvrtog i petog dana

7. Takmičarski dan Ishrana sa visokim sadržajem ugljenih hidrata na dan takmičenja

Dijeta koja obezbeđuje dnevni unos od 600g ugljenih hidrata **Ova dijeta obezbeđuje 4000 kcal , od kojih su 60 % ugljeni hidrati (628 g), 14 % su

proteini (139 g), i 26 % su masti (118 g). Odnos ugljeni hidrati/belančevine /masti od 60/15/25 je dobar kada se planira dijeta za

sportske aktivnosti

Uticaj vrste ishrane na brzinu obnove mišićnih rezervi glikogena posle dužeg mišićnog rada

Značaj vode u ishrani sportistaZa vreme teškog mišićnog rada u toploj i vlažnoj atmosferi sportista može gubiti preko znoja 2.5-5 kg telesne mase na sat. Smanjenje telesne mase od 3% znojem može značajno da smanji efikasnost mišićnog rada, dok je smanjenje od 5-10% opasno po opšte zdravlje čoveka (grčenje mišića, povraćanje, gubitak svesti). Dehidracija smanjuje sposobnost organizma da povećano odaje višak toplote koji nastaje u toku teškog mišićnog rada jer se smanjuje isparavanje i znojenje. Usled toga može doći do pregrejavanja organizma (telesna temperatura raste do 41-42ºC) i nastanka toplotnog udara sa teškim oštećenjima CNS-a (moždane ćelije su posebno osetljive na visoku temperaturu). Zbog toga kod sportista koji pokazuju znake toplotnog udara (mučnina, povraćanje, malaksalost, glavobolja, gubitak orijentacije, kolaps i gubitak svesti) treba hitno pristupiti rashlađivanju tela da bi se sačuvao život i sprečila trajna oštećenja CNS. Količina vode koja treba da se unosi u organizam tokom produžene teške mišićne aktivnosti sa obilnim znojenjem (pogotovu u nepovoljnim uslovima okruženja – toplota i vlaga) se precizno određuje merenjem smanjenja telesne mase tokom fizičke aktivnosti istih karakteristika (merenje se obavlja pre i posle fizičke aktivnosti). Rehidracija sportista tokom takmičenja se obično vrši tako što se jedan kilogram telesne tečnosti izgubljen tokom mišićnog rada nadoknađuje unosom 200-250 ml tečnosti (odnos 1:4 ili 1:5). Unos tečnosti tokom mišićnog rada mora biti dobro kontrolisan i ne sme se prepustiti subjektivnom osećaju žeđi koji često kasni za stvarnim potrebema organizma. Preporučuje se da se tečnost (voda ili niskokoncentrovani rastvori glukoze do 6% i soli) unosi rashlađena (oko 4ºC) jer se na toj temperaturi najbrže resorbuje iz digestivnog trakta.

Značaj minerala i vitamina u ishrani sportista

Treba objektivno proceniti neophodnost korišćenja minerala i vitamina. Smatra se da je opravdano unositi so (NaCl) tokom fizičke aktivnosti samo ako je ona dugotrajna i visokog intenziteta (pogotovo u toplim i vlažnim uslovima), odnosno kada postoji veliki gubitak soli i vode znojem. Nadoknada soli treba da bude u obliku hladne tečnosti sa niskom koncentracijom soli. Kada se sprovodi mišićni rad slabijeg intenziteta i kraćeg trajanja (manje znojenje i manji gubitak soli i vode) nadoknada izgubljenih elektrolita se obavlja njihovom resorpcijom posle sledećeg obroka. Istovremeno, treba imati u vidu da ponovljeni dugotrajni težak mišićni rad koji se sprovodi u nepovoljnim uslovima može dovesti do velikog gubitka kalijuma (K) koji je potrebno nadoknaditi. Mehanizam koji dovodi do povećanog gubitka kalijuma za vreme mišićnog rada je hormonske prirode. Hormon aldosteron povećava koncentraciju natrijuma u organizmu tako što pojačava njegovu resorpciju iz mokraće i znoja uz istovremeno povećanje izlučivanja kalijuma (sekrecija u mokraću i znoj). Kalijum se tokom fizičke aktivnosti obično unosi konzumiranjem namirnica bogatih kalijumom (voće i voćni sokovi). Smatra se da regularna ishrana sportista omogućava unos ostalih minerala i vitamina u koncentracijama koje su optimalne (prema RDA standardima) za postizanje dobrih sportskih rezultata. Iako je u ishrani sportista "moderna" upotreba multivitaminskih i multimineralskih preparata, još uvek ne postoje značajni dokazi da njihova primena (pogotovo za vreme samog takmičenja) omogućava postizanje većih sportskih dostignuća. Istovremeno, zabeleženi su mnogi slučajevi toksičnih efekata megadoza vitamina kod njihovog nestručnog i neplanskog korišćenja.