Ispitna pitanja iz predmeta Osnovi poslovanja ( OPO30OO0 )

 

 

1.ФУНКЦИЈА ПРОИЗВОДЊE 

  Производња је процес свесног и организованог деловања човека на производ, ради прилагођавања тог производа друштвеним потребама Производи се да би се трошило, а троши се да би се могло живети и развијати.

2. ФУНКЦИЈА ПРОДАЈЕ

Продаја је део пословања предузећа који се односи на размену услуга и роба између произвођача и потрошача у процесу робно-новчаних односа, директно или индиректно преко трговинских предузећа.

tu spada

*истраживање тржишта

*планирање, уговарање и унапређење продаје

*политика продајних цена

*економска пропаганда

*сервисирање трајних производа

zavisi od

*динамике тржишта

 

2.

*могућност предузећа да задовољи тражњу на

*продајне активности предузећа 

    Код економике продаје најважнија је политика продајних цена.

troskovi

* рада

*средстава за рад

* истраживања тржишта продаје

*демонстрације производа и њиховог сервисирања у гарантном року

*учествовања на сајмовима и изложбама

*туђих услуга

*дистрибуције

3. ВРСТЕ ТРОШКОВА

*природне трошкове                     

*остале трошкове

*трошкове по функцијама            

*трошкове по динамици пословања

*трошкове по начину распоређивања на носиоце

4. ПОЈАМ И ПОДЕЛА ИНВЕСТИЦИЈА

Инвестиција је свако оно улагање у предузећу које му неће одмах донети корист, већ у будућности. То је улагање у основна средства, кадрове, научно-истраживачке послове, побољшање животног стандарда радника, деонице, обртна средства, истраживање тржишта.

  1.У зависности из којих се средстава финансирају, деле се на:

*нето инвестиције-  финансирају се само из средстава остварене акумулације

*бруто инвестиције- финансирају се из средстава остварене акумулације и из средстава обрачунате амортизације

  2. Према намени инвестиције могу бити:

*привредне или капиталне

*непривредне инвестиције

 

3.Према техничкој структури инвестиција, подела се врши на :

*грађевинске објекте-  инфрасртуктуру предузећа

*опрему-   

*остале инвестиције-

4.Према степену довршења инвестиције се деле на:

*активиране инвестиције

*неактивиране инвестиције 

  

5.  КАЛКУЛАЦИЈА

 

Калкулација је рачунски поступак израчунавања цене коштања, без обзира да ли је реч о набавној или продајној цени.

 За калкулацију се може рећи да је то најтачније утврђивање потрошње материјала, радне снаге и основних средстава као елемената који улазе у процес производње за добијање јединице производа као носиоца тих трошкова.

  Према постављеном задатку калкулација може служити за:

*обрачун остварених резултата за потребе рачуноводства у предузећу

*утврђивање пословног резултата у сфери трговине

  Да би калкулација била реалан инсрумент руководног менаџмента она мора бити тачна, документована, успоредива, прегледна, прилагодљива и на време урађена.

 

 

6. ФИКСНИ ТРОШКОВИ

 

Фиксни трошкови су независни од производње а постоје чак и кад предузеће не ради. Фиксни трошкови су трошкови средстава за рад (амортизација), камата на кредите за основна и обртна средства, закупнина, плате менаџмента, за одржавање и чишћење, трошкови организације.

 Фиксни трошкови се још називају трошковима капацитета јер су условљени искоришћавањем средстава за рад предузећа тако да она предузће која имају велику вредност средстава за рад имају и велике трошкове и обрнуто. На повећање фиксних трошкова утиче увођење у процес рада механизације, аутоматизације и роботике. Међутим, ти се трошкови надокнађују повећаном производњом тако да је повећана производња решење, јер се укупни фиксни трошкови распоређују на већи број производа што значи да су фисни трошкови стални а број производа променљив.

 Фиксни трошкови се могу поделити на апсолутно фиксне трошкове и релативно фиксне трошкове. Апсолутно фиксни трошкови су трошкови постојећег капацитета који се не мењају у укупоном износу без обзира да ли се ти капацитети искоришћавају или не. Укупни фиксни трошкови се не мењају али просечни апслоутни фиксни трошак се смањује повећањем искоришћености капацитета. Уколико се повремено желе повећати капацитети производње долази до повећања укупних фиксних трошкова, па се за њих каже да су релативни (додатне плате за раднике, додатна средства за рад, додатни трошкови за енергију...)

 

 

 

7.   ФУНКЦИЈА НАБАВКЕ

 

У типичном производном предузећу на економику набавке отпада око 40 до 60% укупног прихода предузећа.Функција набавке се суочава са низом битних економских ситуација  које су битне за пословање предузећа, јер за два процента уштеде при набавци добит предузећа се повећава за један проценат, што је исто као кад се продаја повећа за десет посто, тако да се може рећи да је повољна набавка пола пословног успеха. Прави циљ руководства набавке је да данас  организује своју службу тако да задовољи потребе у наредних неколико година. Да би се то могло постићи потребно је испунити основне услове за оптимално извршење набавке, а они се огледају у следећем:

1. циљеви морају бити јасно дефинисани и прихваћени: права количина материјала по правим ценама у право време и правог квалитета.

2. способност људи у комуницрању с добављачима;3. никад не прихватити понуђену цену одмах4. искључиво једна особа мора одговорати за сваки део целокупног програма

набавке;5. свака трансакција везана за куповину робе подлеже контроли коју свако

мора прихватити;6. обе стране код сваке трансакције требају остварити разуман доходак што се

не сме заборавити

 

8. ВАРИЈАБИЛНИ ТРОШКОВИ

 

 

Варијабилни трошкови су они трошкови који у потпуности  зависе од степена искориштености капацитета односно обима производње. Сви варијабилни трошкови се не мењају на исти начин као што се мења колочина производа, па они могу бити:

*парцијални варијабилни трошкови -  мењају се пропорционално са обимом производње (свако повећање или смањење производње доводи до повећања или смањења трошкова). Посматрани по јединици производа они су увек исти.

*дегресивни варијабилни трошкови – смањују се у односу на искоришћеност капацитета. Посматрани по јединици производа они се смањују са повећањем степена искоришћености

*прогресивни варијабилни трошкови – повећавају се брже од повећања производње, односно степена искоришћености капацитета. Они су знак да је дошло до преоптерећења производње, тј. да су капацитети максимално искориштени. Посматрани по јединици производа они се прогресивно повећавају.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

9 .   МОТИВИ ИНВЕСТИРАЊА

 

Појам мотива инвестирања је побуђивање интереса да се нешто учини на извршавању одређених задатака на плану улагања ради просперитета предузећа. Због тога што у сваком предузећу инвестициона улагања представљају услов опстанка предузећа најјачи мотиви су они који се односе на:

-         изградњу нових, као и проширење постојећих пословних капацитета

-         куповину нових као и замена старих основних средстава

-         постизање оптималног односа коришћења основних и обртних средстава

-         побољшање техничке структуре основних средстава

-         повећање сопствених средстава

-         издвајања новчаних средстава за истраживање и развој

- развој пословања и елемената успешности пословања (продуктиност, економичност и рентабилност).

Инвестиције нису саме себи циљ. Њихов циљ је разноврстан када је у питању вођење пословања,  почев од понашања на тржишту па до праћења развоја науке и технике. Свако предузеће мора стално да проучава и анализира структуру својих средстава те пратећи на тржишту појаву нових и основних обртних средстава, захваљујући развоју науке и технике, да утврђује постоје ли разлози за мењање структуре средстава што изазива и мотиве за ново инвестирање.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

10.  ЕКОНОМИЧНОСТ

 

Економичност је показатељ односа између прихода и трошкова и она показује уз колике је трошкове постигнут приход.

 Тежиште економичности је на томе да се уз што мање трошења рада, предмета рада, средстава за рад и туђих услуга оствари што већи приход након продаје на тржишту.

 Као фактор успешности пословања предузећа, економичност представља настојање да се уз што мање трошења елемената радног процеса постигне што већа производња или пружање услуга, при томе водећи рачуна и о употребној вредности и квалитету производа или услуга.

 

 

 

11.   РЕНТАБИЛНОСТ

 

Рентабилност је глобални показатељ пословног успеха односно коначни израз дефинитивног финансијског резултата пословања предузећа. Она представља однос добити и уложеног капитала.

Тежња рентабилности као принципа пословања је да се са што мањим улагањем капитла оствари што већи добитак.

Она је основна претпоставка опстанка предузећа.

 

 

12.  ПРОДУКТИВНОСТ

 

Продуктивност је показатељ односа између производње, количине прихода, и утрошеног рада који се изражава временом.

Продуктивност рада као мерило успеха пословања предузећа, представља резултате способности радника да уз одређени утрошак радне снаге произведе одређене количене употребне вредности при датим условима производње.

Тежња продуктивности као принципа  пословања је да се оствари што већи обим посла са што мањим утрошцима радне снаге.

 

 

 

13. ФАКТОРИ ПРОДУКТИВНОСТИ И ЕКОНОМИЧНОСТИ

 

На основу познавања фактора који делују на продуктивност и економичност предузеће може доносити мере за њихово повећање.

У односу на важност и степен утицаја, фактори који делују на продуктивност и економичност се деле у две основне групе: примарне и секундарне.

- примарни фактори-  ниво способности и састав средстава за рад, квалификациона структура запослених, организација рада, коришћење радног времена

-секундарни фактори-  флуктуација радне снаге, локација предузећа, природни фактори

Други фактори који утичу на продуктивност и рентабилност могу бити:

*природни – нарочито су битни за неке привредне делатности (пољопривреда, туризам, рибарство, електропривреда, прехрамбена ), док за друге нису од великог значаја. Утицај природних фактора нарочито утиче на економичност јер је реч о утицају на трошкове предмета рада и средстава за рад, тако да свака сировина која је сиромашна основном супстанцом троши више погонске енергије. Природни фактори се споро мењају и унапред могу предвидети продуктивност рада.

*техничко-технолошки -  обухватају техничку опремљеност. То подразумева старост опреме и уређаја, искоришћеност капацитета, врсте технолошког процеса, могућности увођења стандардизације и специјализације, могућност примене научно-истраживачког рада.

*људски фактори -  представљају структуру радне снаге, радне навике, међуљудске односе, мотивисаност за рад, ритам рада, радно време и његово коришћење, радну дисциплину

*друштвени фактори -  чине их тржиште, производни односи, економска политика државе, организација друштва

*организациони фактори -  то су сви они фактори који утичу на склад између појединих елемената радног процеса који се може постићи само добром организацијом. Већи економски ефекат има мањи пораст продуктивности рада због боље организације рада него велики пораст производње и продуктивности услед инвестиционих улагања при чему се недовољно искористе капацитети.

 

 

 

 

14. БИЛАНС УСПЕХА – УТВРЂИВАЊЕ ПОСЛОВНОГ РЕЗУЛТАТА

 

 

Биланс успеха је двострано исказивање у коме се на једној стрни исказују приходи (све врсте прихода и евентуални губитак)  и пословни резултат а на супротној страни расходи у одређеном временском периоду.

Најважнија појава у билансу успеха је пословни резултат који је разлика између прихода и расхода током одређеног временског периода, из чега се може

закључити да су приходи и расходи фактори путем којих се коначно утврђује пословни резултат предузећа.

Ако су приходи већи од расхода тада је резултат позитиван и предузеће ће имати добит а у супротном предузеће има губитак. Другачије речено, трошкови који улазе у процес производње (средства за рад, радна снага, предмети рада) морају бити мањи од вредности које произилазе из призводње предузећа.

 

При реалном утврђивању пословног резултата морају се поштовати одређени принципи:

1. принцип континуитета-  забрањује промене начина процењивања и исказивања ставки прихода и расхода без оправданог разлога

2. принцип реализације-  захтева везивање прихода за продају а не за наплату3. принцип узрочности-  захтева повезивање прихода и расхода по њиховој

узрочности 4. принцип опрезности-  захтева ригорозну процену и контролу сигурности

потраживања и њихову наплату у року доспећа

Циљ утврђивања реалног пословног успеха је да се из обрачуна пословања отклони стварање прикривених резерви и губитака.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

15.ПОВЕЗАНОСТ И МЕЂУЗАВИСНОСТ МЕРИЛА ПОСЛОВАЊА

 

 

 

Предузеће настоји да кроз продуктиван и економичан рад добије сатисфакцију кроз рентабилност.

Мере које се предузимају за повећање продуктивности и економичности су уједно и мере које утичу на повећање добити и директно утичу на рентабилност исто као што се мере за повећање рентабилности одражавају на продуктивност и економичност.

Иако су продуктивност и економичност количинског карактера а  рентабилност вредносног ова мерила пословања ипак утичу једно на друго.

Веза између економичности и продуктивности се огледа у томе да већа продуктивност рада условљава мању количину рада по јединици производа а тиме и мањи трошак бар једног елемента радног процеса чиме се повећава економичност. Међутим ако се повећа утрошак елемената радног процеса при чему се смањује количина рада по јединици учинка ипак ће доћи до пада економичности иако се повећала продуктивност.

Зависност између економичности и рентабилности је већа него између економичности и продуктивности. Ако уз исту вредност уложених средстава порасте економичност, неминовно долази до повећања рентабилности.

Пораст продуктивности условљава већу рентабилност уколико не дође до промена цена на тржишту.

Да би предузеће позитивно пословало мора се посветити пажња повећању продуктивности, економичности и рентабилности као и одржавању склада између њих.

 

 

 

 

 

 

 

 

16. КАЛКУЛАЦИЈА ЦЕНЕ КОШТАЊА

Важно је истаћи на почетку да је калкулација основни инструмент одређивања цене коштања једног производа.

Цена коштања добијена калкулацијом је збир утрошених вредности тржишно валоризованих и утрошених вредности елемената у процесу производње предузећа.

Елементи који улазе у формирање цене коштања неког производа односе се на:

Трошкове материјала Трошкове средстава за рад (амортизација) Трошкове радне снаге Трошкове израде Трошкове продаје Остале опште трошкове

Може се поред овог говорити и о цени коштања у трговниском промету при чему у цену улази следеће:

Тржишна набавна цена Трошкови трговниског промета

17. ФАКТОРИ РЕНТАБИЛНОСТИ

Пошто је рентабилност као принцип пословања предузећа тежња да се оствари максимална добит са минималним ангажовањем капитала рентабилност зависи од фактора који условљавају добит. Ти фактори су везани за односе између понуде и тражње за тржиште капитала средстава за производњу, готових производа и радне снаге.

 

 

 

1.ФАКТОРИ КОЈИ УТИЧУ НА ДЕФИНИСАЊЕ ПРОИЗВОДНОГ ПРОГРАМА

 

 

На функцију производње утичу карактеристике производа и производни програм. Фактори који утичу на производни програм су асортиман (фамилија производа који имају различите карактеристике) и сортимент (разлике испољене на димензијама истог производа). Ови фактори морају бити у складу са :

захтевима потрошача                *кадровским потенцијалом производним капацитетом         *производним и пословним финансијским потенцијалом       простором

 

 

 

2. ФУНКЦИЈА СКЛАДИШТА

 

 

У оквиру производне функције складишта имају задатак да обезбеде нормално одвијање пословног процеса контролом трошкова, благовременим издавањем алата, материјала, сировина, производа и др., као и да обезбеде заштиту од оштећења, загубљења или отуђења робе.

Постоје различите врсте складишта:

складишта енергената која су посебна јединица због безбедности складишта помоћних материјала која обухватају помоћне материјале

намењене чишћењу и нези машина и опреме и средства за хигијенско- техничку заштиту (радна обућа и одећа, заштитна средства...)

складишта сировина, полупроизвода и готових производа

Да ли ће предузеће имати једно или више складишта зависи од величине предузећа.

Трошкови складиштења су изузетно високи и у знатној мери оптерећују укупне трошкове пословања, тако да је увођење система just-in-time један од начина смањења трошкова.

 

 

 

 

 

3. ПРОДАЈА ИЗ УГЛА МАРКЕТИНГА

 

Активности продаје обухватају широк опсег активности од понуде и презентације производа, вођења преговора, испоруке производа, наплате продатих производа па до послепродајних услуга.

Реализација ових активности је могућа уз одговарајући степен координације са осталим организационим јединицама у оквиру функције маркетинга и успостављања маркетинг информационог система.

 

Примарни задатак продаје је да прода и наплати производе и изврши идентификацију и сегментацију тржишта а остали задаци су да:

нуди производе на тржишту и уговара продају допрема продате производе до купаца врши калкулацију продајне цене врши складиштење, транспорт , манипулацију, сортирање, означавање и

паковање производа за испоруку производа по уговореним условома предузима мере унапређења продаје иницира и истражује тржиште иницира и учествује у економској пропаганди прати степен учешћа продаје сопственог предузећа на тржишту испоставља документа за потребе шпедиције, пренос власништва, наплату 

производа, атесте, декларације... организује пружање послепродајних услуга

 

Подела тржишта врши се према више критеријума.

 Према територији тржиште се дели на:

локално, регионално, национално и светско

Према карактеристикама потрошача подела се врши према:

производима намењених личној потрошњи где појединци и домаћинства одрђују потражњу

производно-инвестиционој потрошњи где потражњу одређују институције или пословни системи

 

 

 

 

Сегментацију тржишта представља подела тржишта на скупове потрошача са уједначеним карактеристикама, потребама, платежном моћи и сл.

Циљ сегментације тржишта је лакше уочавање потреба потрошача и диференцирање модела и начина унапређења продаје.

 

Организација продаје заснива се на карактеристикама и количини производа, сегментацији тржишта и њиховој доброј комбинацији

Преко активности  продаје преламају се резултати пословања, при чему је неопходно да све функције у предузећу имају уравнотежену организацију пословања да би ти резултати били позитивни.

 

Основни облици продаје или канали дистрибуције су:

директна продаја крајњим потрошачима трговина на мало преко трговине на велико које затим даље врше дистрибуцију трговинама на

мало преко више велетрговнских организација широког спектра делатности или

специјализованих, које сарађују са трговинама на мало нека комбинација наведених могућности

 

Трговина на мало обједињава све активности субјеката на продаји производа и услуга потрошачима. Облици трговине на мало су:

-продавница                                                     -робна кућа

-амбулантна продаја                                       -специјализоване продавнице

-специјалне продавнице                                 -продавнице опште намене

-продаја од врата до врата                             -улична продаја

-продаја путем каталога, оглашавањем на класичним или електронским медијима и испоруком путем поште

-продаја  ''од руке до руке''- мултилевел продаја

Избор начина продаје је често условљен власништвом објекта.

 

Велепродаја опстаје на тржишту:

-обезбеђивањем услуга крајњим потрошачима

-складиштењем довољних залиха робе и обезбеђивањем асортимана и комбинације производа у складу са дугорочним наруџбинама

 

 

-допремањем  производа по захтеву купца

-финансирањем производње и залиха готових производа

-давањем добрих услова плаћања и погодне цене

-вршењем маркетинг истраживања

 

Пружање продајних и послепродајних услуга постаје све значајнији елемент маркетинга. У ове услуге спадају повећање употребне вредности и периода употребе производа, сервис производа, погодности плаћања...

 

 

4.ПЛАНИРАЊЕ ПРИОЗВОДА ИЗ УГЛА МАРКЕТИНГА

 

У оквиру активности планирања производа основни задатак је доношење одлука које воде успеху производа на тржишту. Основ за доношење одлука је добро документован приказ резултата истраживања тржишта. До смањивања пословног ризика може се доћи предвиђањем понашања потрошача, услова у којима ће се одвијати презентација производа у датом окружењу и начина продаје производа.

Да би промоција производа на тржишту била успешна важно је добро одредити карактеристике тог производа што је задатак и резултат заједничког рада мултидисциплинарног тима стручњака.

Синтеза резултата истраживања тржишта и достигнутих активности на развоју производа представља задатак функцији истраживања и развоја као и  основу за даље прецизирање својстава производа.

 

 

1. 5.    ДЕФИНИЦИЈА ФАКТУРЕ

 

Фактура је финансијски документ на основу кога купац врши плаћање према испостављеном износу.

У фактури се наводе име примаоца, назив робе, број испоручених јединица, јединична цена, укупан износ, датум и рок плаћања. Уколико нема изјаве о даљој продаји потребно је обрачунати и порез који се додаје на цену робе па се тако добија укупан износ за наплату.

 

 

 

 

 

1. 6.    ОБЛИЦИ ОРГАНИЗОВАЊА У СМИСЛУ  СТРУКТУРЕ

 

Структура организације у предузећу обухвата састав и распоред ентитета (радних места, организационих јединица...) и начин грађења система подчинавања у складу са циљевима и датим карактеристикама производног процеса.

 Постоји више облика организовања:

линијски приступ организовања у смислу структуре одликује се применом принципа подчинавања у руковођењу.

штабна организација- облик организовања у коме предузећа ангажују појединце са богатим искуством као саветнике без непосредних права на руковођење, али за послове који су битни за пословни систем у целини. Временом се шири њихов утицај и повећава опсег послова тако да се око њих формирају пратеће организационе јединице- штабови

тимска организација- подразумева обједињавање резултата рада више научних дисциплина и примену знања из једне дисциплине у другу

пројектна организација- временски је ограничена и подразумева ангажовање ресурса само у пероиду када је то неопходно за реализацију пројекта закључно са његовим завршетком

 матична организација- представља повезивање са линијском организацијом и  надоградњу пројектне организације. Среће се у предузећима са хетерогеном структуром делатности или у предузећима са услугама инжењеринга (обједињене услуге пројектовања, производње и уградње производа)

 

Независно од облика организације предузећа у смислу структуре, за успешно пословање неопходно је познавање и располагање способностима за управљање токовима новца, материјала, информација (првенствено оних које су везане за радни налог).

 

 

 

 

 

 

 

 

7.ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА

 

Тржиште као апстрктна друштвена појава  поседује  организацију која је одређена бројним димензијама које одражавају његову структуру и функционисање. Те димензије су потрошачи, понуђачи, инстититуције, сировине, цене, простор, време, техника и технологија, системи комуникација.

 

Тржиште се дефинише као однос између понуде и потражње који на одређеном месту и у одређеном временском периоду укључује деловање институција (државе, привреде, становништва...) и на коме се на одређени начин обезбеђује непрекидан контакт купаца и продаваца.

 

Истраживање тржишта представља континуиран процес прикупљања, регистровања, анализе и синтезе података који се односе на потрошаче, окружење, конкуренцију и предузеће, ради опстанка пословног система.

Задатак истраживања тржишта је обезбеђивање непосредних контаката на тржишту и непрекидно прикупљање информација на основу којих се стичу потребна сазнања за усвајање и преиспитивање одлука чиме се стварају неопходни услови за управљање функцијом маркетинга.

 

Непосредни циљ истраживања тржишта је да укаже на ниво и карактеристике тражње за одређеним производом у зависности од:

карактеристика производа (дизајн, квалитет, марка, паковање...) канала продаје (малопродаја, велепродаја, ексклузивна,интензивна...) економске пропаганде (избор медија, циљеви кампање, врста, време и

интензитет оглашавања) карактеристика понуде конкуренције (производ, цене, место продаје, епп) специфичних карактеристика захтева потрошача (село, град, климатски

услови, насеље, комуникације...) демографских и социолошко-економских карактеристика потрошача

(доходак, пол, образовање, обичаји, старост...) психолошких и осталих карактеристика потрошача купаца фактора окружења (политичких, економских, технолошких, културних,

социјалних...)

 

 

Методолошки приступ истраживања тржишта подразумева две фазе:

истраживање за столом- прикупљање потребних сазнања на основу података из часописа, статистичких годишњака, каталога, електронских медија. Овако прикупљени подаци представљају основу за прецизирање циљева и опсега даљих истраживања.

истраживање на терену- у зависности од склада карактеристика производа, тржишног сегмента, циљне групе потрошача или канала дистрибуције и дефинисања циљева истраживања, прави се избор облика истраживања: анкетирање, интервјуи, посматрање...

 

8.НАБРОЈ ЕЛЕМЕНТЕ УГОВОРА

 

Уговоре међу собом закључују, у оквиру сопствене делатности, предузећа, власници радњи и друга правна и физичка лица а у складу или у вези са предметом сопственог пословања. Елементи уговора су:

1. уговорне стране2. предмет уговора3. обавезе партнера4. количина, асортиман, паковање5. цена робе или услуга6. питања везана за квалитет7. рок испоруке8. место и начин испоруке9. рокови за реализацију осталих активнсти10. начин и рокови плаћања11. обезбеђење плаћања12. гаранција за плаћање13. накнада штете14. трајање уговора15. заштита пословних тајни16. специфична питања17. ступање уговпра на снагу18. виша сила19. начин решавања спорова20. број примерака уговора21. датум потписивања уговора22. потписи овлашћених лица

 

9.РАЗВОЈ ПРОИЗВОДА

 

Појам развоја производа подразумева увођење новина у производњу новог производа (до тада није био на тржишту или у производном програму предузећа)  или новина у производу (примена савременије технологије, средстава за рад или материјала) .

 

Развој производа се може посматрати по фазама:

1. фаза прелиминарних активности-  обухвата активности прикупљања и селекције идеја о могућностима освајања производа, узевши у обзир потребе тржишта, постојећа знања и потенцијале. За производе за које се оцени да су прихватљиви врши се анализа оправданости даљег истраживања. Овом анализом обухватају се потребне инвестиције у истраживање и развој, могућност и обим производње, цена производа, процена добити и оцена намере конкуренције. Правило је да се овакве анализе врше за више производа да би одлука о избору била што боља.

2. фаза истраживања-  формално почиње доношењем одлуке о даљем истраживању и развоју једног или више производа, при чему су обезбеђена средства и други ресурси за ову фазу развоја.

 Научно истраживање подразумева проучавање и стицање знања о појавама или субјектима применом одговарајућих метода. Научна истраживања деле се на основна, примењена и развојна.

Основним истраживањима утврђују се законитости у одвијању појава због њиховог бољег разумевања. На њих се ослањају примењена истраживања чији је циљ да омогуће примену добијених резултата истраживања стварајући нова и проширујући постојећа знања о средствима и процесу трансформације материјала у производ, организацији производних и пословних процеса итд. На примењена настављају се развојна истраживања која се врше за дефинисане услове примене остварених резултата и чији је циљ решавање проблема освајања новог производа.

 Сва истраживања могу се вршити самостално или у сарадњи са научно-истраживачким институцијама. Неопходан инструмент истраживања је примена буџетског планирања и финансирања без бирократског приступа избору и управљању реализацијом развојних пројеката.

 

 

1. фаза освајања производње-  почиње израдом инвестиционог пројекта који претходи изради пројектног задатка и реализацији фазе освaјања производа. Упоредо са израдом пројектног задатка формира се пројектни тим који треба да освоји производњу новог производа. У овој фази се одијају сложене активности које захтевају ангажовање стручњака разних профила и нивоа образовања са високим захтевима стручности у оквиру својих специјалности. Ангажују се специјалисте из области друштвених (економија, права...) и техничких наука (машинство, електротехника...)

Пројектовање технологије обухвата:

 сарадњу конструктора и технолога и усклађивање карактеристика производа са ограничењима у производњи

избор начина производње (тип производње, распоред машина, величина оптималне серије...)

утврђивање структуре и количине материјала провера економске рационалности технолошких процеса дефинисање токова кретања материјала у производњи, студија рада,

нормирање операција утврђивање структуре и организације радних места пројектовање система управљања квалитетом и сегмената информационог

система

У оквиру производног програма који се осваја, израда нових производа има низ одређених активности.

Почиње израдом прототипа у појединачној производњи. Машине и алати су универзални а рад је висококвалификован. Након тестирања производа, провере конструкцијских решења, преиспитивања употребљених материјала, оцењивања усклађености производа са потребама потенцијалних потрошача, провере функционисања опреме, израде свих потребних алата, завршене обуке радника и сл. прелази се на покретање нулте серије. Нулта серија се анализира у смислу провере нивоа продуктивности, примене пројектованих решења, квалитета производа. На основу ових резултата анализа и у сарадњи са радницима, указује се на критична места, усаглашавају се конструкциони и технолошки параметри производње, истражују се могућности рационализације производног процеса и иновирају се технолошки и други пројекти.

 

Ако се после маркетиншких истраживања и уз отклањање уочених недостатака закључи да је оправдано наставити производњу, врши се комплетирање материјала због реализације пробне серије. У свакој следећој пробној серији повећава се величина серије, тестирају се алати, инстументи и прибор у складу са асориманом и

сортиментом производног програма. Такође се врши анализа продуктивности и профитабилности производње, и преиспитивање студија рада и норми.

Током ове фазе истражује се тржиште и промовише производ.

Након постизања параметара дефинисаних инвестиционим пројектом може се почети са уговарањем са добављачима материјала и компоненти и уговарањем продаје и дистрибуције и почиње следећа фаза у развоју производа

1. фаза комерцијалне производње-  одвија се током периода увођења, зрелост и засићености  производа. Највећа добит се остварује током увођења производа на тржиште јер у одсуству конкуренције тражња је велика а јединичне цене су високе. После тог периода долази до нагле појаве конкурената који нису оптерећени високим трошковима истраживања и развоја и који су могли на основу анализе готовог производа да уведу одговарајућа побољшања, што доводи до ниже цене и повећања улагања у маркетинг и смањење добити.

У овој фази истраживање и развој су усмерени на активности унапређења којима је циљ успостављање стабилнијег пословног и производног процеса. Производ је усклађен са потребама тржишта, рекламације су сведене на минимум, ради се на увођењу продуктивнијих машина, алата и опреме. Тежи се смањивању ангажованог капитала па се настоји производити за познатог купца као и на унапређењу естетско- употребних карактеристика производа у складу са очекивањима потрошача. Да би се надокнадило смањење броја производа у серији и да би овакав начин управљања био профитабилан мора се бити на што више тржишних сегмената и на њима имати што већи удео. То се постиже продајом лиценци, извозом технологије, заједничким улагањем, лизингом...

1. 5.    фаза гашења производа -  наступа када се на основу остварених резултата процени да је појава нових производа или технологија таква да је нужно смањити производњу. Задатак функције истраживања и развоја је увођење иновација у циљу продужетка живота производа и

 

 

рацоиналније производње резервних делова али само расположивим средствима за рад. Реструктуира се кадар због смањења трошкова предузећа. У тренутку дефиниривног гашења производње потребно је извршити расход алата и прибора, елиминисати залихе и резервне делове, као и комплетирати и архивирати техничко-технолошку документацију.

 

 

 

 

10. ПОЈАМ ФУНКЦИЈЕ ФИНАНСИЈА И РАЧУНОВОДСТВА

 

 

Функција финансија и књиговодства је таква функција у оквиру предузећа чији је задатак да обезбеди рационално управљање капиталом са циљем реализације пословања као и раста и развоја предузећа.

 Овај задатак се остварује обезбеђивањем потпуних и благовремених  информације које су неопходне за управљање обртним средствима и непокретном имовином предузећа (земљиште, грађевински објекти, машине, алати, опрема...), као и наплатом потраживања за издату робу, плаћањем дуговања за преузету робу, плаћање трошкова режија, обрачуном и исплатом плата запослених, комуникацијом са банкама (тражење и узимање што повољнијих кредита, обрачун и плаћање камата), рачуноводственом контролом материјално-финансијских средстава (начин употребе расположивих средстава и поштовање законских прописа). Све промене морају се документовати.

Важан задатак ове функције је да руководству обезбеди благовремене, прецизне и потпуне информације које се представљају у облику прегледа усмерених ка претходно дефинисаним циљевима при чему су ти прегледи засновани на великом броју документованих и проверених нумеричких података. Ови подаци могу се односити на претходни или будући период (извештаји, планови, прогнозе, процене...) 

 

 

 

 

 

 

 

 

11. СТАНДАРДИЗАЦИЈА У ФУНКЦИЈИ РАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ ПРОИЗВОДНОГ КАПАЦИТЕТА

 

 

Стандардизацију је битно увести у циљу рационализације пословања. Она представља прописивање решења појединих својстава производа ради постизања њихове једнообразности код:

приказа пројектно-техничке документације – захтеви у погледу пројектовања (сигурност, паковање, транспорт...) или појединих техничких процеса (производња, дорада, контрола алата...)

параметара квалитета, димензија, тежине, облика, функционалности начина одржавања и тумачења ознака материјала, производа и

полупроизвода дефинисања процедура рада, нарочито у погледу екологије и квалитета

Све  већа међузависност и повећање међународне размене роба и услуга доводе до прихватања међународних стандарда у оквиру националних и интерних стандарда или доводе до дефинисања строжијих захтева у односу на њих због обезбеђивања виших захтева квалитета, сигурности...

 

 

12. ШТА ЈЕ ФИНАНСИЈСКО КЊИГОВОДСТВО

 

Финансијско књиговодство је такво књиговодство које има задатака да води пословне књиге предузећа у којима су евидентиране све промене, обавезе и потраживања према пословним партнерима, да утврђује годишње и периодичне резултате пословања (остварење укупног прихода и његова расподела), и да чува сву потребну материјално-финансијску документацију.

Методолошки инструменти на којима се заснива финансијско књиговодство су:

*контни план-  систем разврставања пословних промена

*главна књига-  основни евиденциони књиговодствени документ у коме се прате и евидентирају промене по контном плану. Стање салда приказује укупно стање имовине и остварену добит

*биланс-  преглед стања средстава у виду двоструког рачуна (билансна актива и пасива)

 

 

13. ПОЈАМ СЛУЖБЕ ОПШТИХ  ПОСЛОВА

 

 

Општи послови обухватају низ различитих послова који се због хетерогене структуре извршилаца (различити профили и нивои образовања) и природе послова не могу сместити у оквире других функција предузећа.

Општи послови обухватају:

писарницу и архиву-   послови пријема и отпремања поште (фактуре, дописи, службена документа...). Сва пошта се заводи у деловодну књигу. Документи добијају деловодни број и уноси се датум уписа у књигу што може бити од важности у случају судских спорова. Вођење архиве прописано је законом којим је утврђен начин архивирања, период чувања и врста документације.

послови обезбеђења и противпожарне заштите-   обухватају мере физичког обезбеђења и заштиту од пожара као и обављање активности планирања превентивних мера у оквиру којих може бити предвиђена уградња опреме за снимање, контролу улазака и излазака, систем за праћење странака и запослених. Системи противпоћарне заштите могу изискивати примену аларма или система за аутоматско гашење пожара. Остала опрема (апарати за гашење пожара, бурад са песком, црева...) захтева редовно одржавање и контролу исправности у складу са законским прописима. Специфичност ове службе је да мора да спроведе обуку свих запослених о понашању у случају пожара.

друштвени стандард-   брине о материјалним, спортским и културним потребама запослених у циљу њиховог мотивисања и осећања духа заједништва у предузећу. Овој организационој јединици припадају ресторани кафе-кухиње. Она се бави закупом спортских хала, организацијом спортских такмичења, стручних и рекреативних излета и екскурзија, одржавањем изложби итд

комуникације-  обухватају рад на телефонској централи

помоћни послови-  обухватају послове везане за одржавање објеката, одржавање зелених површина, секретарске и административне послове, послове возача

унутрашња контрола, еколошка заштита, протоколи, централни возни парк...

 

 

 

14.ШТА ЈЕ ЗАДАТАК КЊИГОВОДСТВА?

 

Задатак књиговодства је да евидентира сву имовину и све пословне промене у предузећу и да врши контролу финансијслих трансакција у складу са законским прописима.

Улога књиговодства је да обезбеди правовремене и веродостојне информације које служе као подлога за доношење одлука.

Процес рада у књиговодству обухвата прикупљање, евидентирање, разврставање, обраду и приказивање података који су садржани у материјално-финансијским документима.

Специфичност књиговодства је у евидентирању сваке пословне трансакције за коју постоји веродостојан документ (наружбеница, рачун, отпремница, сагласност, уговор...) и на основу којих се формира књиговодствена документација.

Уређивање података подразумева њихово разврставање према контном плану и месту настанка трошкова.

Приказ података је у виду извештаја, прегледа, биланса, завршног рачуна... тако да приказује резултате пословања у посматраном периоду.

 

 

15. ПОЈАМ СЛУЖБЕ КАДРОВСКИХ ПОСЛОВА

 

Кадровски послови обухватају активности у вези са вођењем стручних и административних послова који се односе на:

пријем радника у радни однос-   издавање решења о пријему, састављање и потписивање уговора о раду, пријава и увођење радника у пословну евиденцију

прекид запослења-   поступак раздужења, зтвђивања и евидентирања међусобних обавеза уговори или решења о прекиду рада

формирање досијеа радника у који се уносе све промене о распоређивању на радна места, накнадно стечене дипломе, сертификати о усавршавању, лични подаци (брачно стање, деца, издржавана лица...)

праћење одсуствовања са посла у циљу потпунијег коришћења кадровског потенцијала

 

 

16. МОДЕЛ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПРЕДУЗЕЋА

 

 

  Предузеће је субјект кога чине бројне активности, послови и задацичија сложеност расте са величином.

Независно од величине пословног система и делатности, постоје активности које се увек обављају независно од његове величине. Такви послови се најчешће групишу према појединим функцијама предузећа тако да постоји шест основних функција предузећа: функција производње, истраживања и развоја,  маркетинга, набавке,  финансија и рачуноводства и правних,  кадровских и општих послова.

Разлике између пословних система проистичу из њихове величине, делатности, циљева оснивања и пословања и др. али се у циљу рационалности врши обједињавање сродних послова у организационе јединице: групе, секторе, одељења, службе... до највишег руководства у предузећу.

Зависно од степена и начина централизације организација предузећа, у смислу структуре, предузеће може имати функционални или дивизиони приступ.

Функционални приступ је заступљен у малим и средњим предузећима. Дивизиони начин организације подрзумева децентрализацију управљања и руковођења ради постизања веће ефикасности према појединим делатностима или производном програму. Овај приступ имају велика предузећа или предузећа са хетерогеном структуром делатности при чему могу постојати и призводне јединице изван седишта предузећа.

У оквиру појединих делова предузећа (дивизија) успостављене су функције неопходне за рад и наступ на тржишту. Највише руководство таквог система управља страрешким интересима и активностима а руководству појединих фабрика, погона и сл. препушта се одговорност за остварење планираног нивоа добити и осталих парцијалних циљева.

У мањим предузећима се одређене функције често лоцирају у оквиру дргих функција (исртаживање и развој се лоцирају у оквиру производне функције или се маркетинг и набавка обједињују у јединствену комерцијалну организациону јединицу) док предузећа са малим бројем запослених за обављање послова рачуноводства и финансија, правних и кадровских и општих послова ангажују стручњаке и извршиоце изван предузећа.

 

 

 

Транзицијом привредног система Југославије мења се систем управљања предузећима, тако да су се током својинске трансформације идентификовали власници који чине скупштину друштва капитала која бира управни одбор. Управни одбор има овлашћења дефинисана оснивачким актом и статутом и он бира и поставља генералног директора, усваја годишње планове и извештаје о пословању, реализује инвестиционе захтеве, уговара послове...

 

 

 

 

 

17. ШТА ЈЕ МАТЕРИЈАЛНО КЊИГОВОДСТВО?

 

 

Материјално књиговодство је књиговодство које има основни задатак да прати промене о основним и помоћним материјалима и полупроизводима који се током производног процеса трансформишу у производ. Те промене се исказују

натуралним показатељима (кг, ком, м...) и утврђеној вредности у динарима према врсти материјала или полупроизвода.

Проблеми које решава ова организациона јединица  су:

контрола стања у евиденцији складишта и упоређивање тог стања са испостављеним фактурама

давање података финансијском књиговодству о улазу и излазу материјала прослеђивање докумената погонском књиговодству  о утрошцима по

радним налозима усклађивање књиговодственог стања са стварним стањем у складишту

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

18. ПОЈАМ РАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ ПРОИЗВОДНИХ ПРОЦЕСА

 

Основ раста профита у тржишној привреди је непрекидни процес иновација а статични системи су осуђени на неуспех. Овај процес се може одвијати у правцу развоја производа и подизања нивоа продуктивности и профитабилности.

Најзначајнији резултати рационализације се постижу у фази пројектовања производних капацитета. Пројектовање производних капацитета врши се уз уважавање ограничења у смислу обима производње и структуре производног програма који су процењени на основу тржишних истраживања, расположивих средстава,нивоа кадровских потенцијала...Карактеристике производа и ова ограничења упућују на доношење одлука о виду производње (појединачна,

серијска, масовна) од чега зависи обим улагања у опрему, објекте (пословни, производни, складишни, помоћни простор), инфраструктури, ангажовању и едукацији кадрова...

Према захтевима процеса прераде материјала и његовог обликовања у готов производ утврђују се основни параметри: величина, број и карактеристике машина, алата, прибора и опреме, њихов распоред, трасе кретања материјала, полупроизвода и производа, средства унутрашњег транспорта (траке, виљушкари...)

Посматрани кроз конкуретност производа и планирани ниво добити захтеви рационалне производње указују на степен напора који је потребно уложити при пројектовању производних прцеса. Прецизност пројектовања је у директној зависности од избора машина и опреме и њиховог распореда (линијски, групни, комбиновани), примене студије рада, достигнутог нивоа обучености кадрова, нивоа организације унутрашњег транспорта, величине серије...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

19. ЕКОНОМСКА ПРОПАГАНДА

 

То је битан сегмент активности промоције производа и форма посебног комуницирања која се води преко плаћених медија од стране познатог наручиоца.

 

 

 

20. НАБАВКА

 

Задатак функције набавке је да на време обезбеди све материјалне ресурсе (сировине и полупроизводи који се током производног процеса трансформишу или уграђују у производ машине, опрема, инструменти са резервним деловима, помоћни материјали)  неопходне за материјалну производњу уз минимално ангажовање капитала. Ова функција следи потребе или инструкције и захтеве осталих функција.

Истраживање и развој

Квалитет састав употребне карактеристке

Производња структура и колична рокови испоруке

Финансије и рачуноводствсво

Услови и начини рокови плаћања

Правни послови

Прецизирање уговорних клаузула

На одређивање потребног броја радника, њихов стручни профил и квалификацију као и на поделу рада у оквиру ове функције утиче величина пословног система, структура производног програма, дислоцираност производних погона.

 

21.  ИСТРАЖИВАЊЕ И РАЗВОЈ

 

Зависи од величине и снаге предузећа. Организација ове функције се врши према стратегији развоја развоју производа, организацији пословања и кадровима. Облик организовања одређује се у зависности од обима и фреквенције карактеристика подручија истраживања и начина ангажовања кадрова.