ISPITNI DEO GRADIVA

  • View
    53

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

ISPITNI DEO GRADIVA. POSLOVNO PRAVO. PREDUZETNIK. Fiziko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti (ukljuujui umetnike zanate i stare zanate i poslove domae radinosti) Indiviualni poljoprivrednik nije preduzetnik - PowerPoint PPT Presentation

Transcript

  • ISPITNI DEO GRADIVAPOSLOVNO PRAVO

  • PREDUZETNIKFiziko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti (ukljuujui umetnike zanate i stare zanate i poslove domae radinosti)Indiviualni poljoprivrednik nije preduzetnikFiziko lice koje u vidu zanimanja obavlja delatnosti slobodne profesije, smatra se preduzetnikomPreduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinomIme pod kojim se registruje sadri dodatak preduzetnik ili pr

  • PRESTANAK SVOJSTVA:Smrt ili gubitak poslovne sposobnostiOdjavaMera zabrane obavljanja delatnostiProtek vremenaNeobavljanje delatnosti due od 1 godineSteaj ili likvidacija ili promene pravne forme u privredno drutvo

  • ORTAKO DRUTVOPredstavlja privredno drutvo koje osnivaju dva ili vie fizikih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenomOdgovornost ortaka je solidarna, celokupnom njihovom imovinomOsnivaki akt (ugovor o osnivanju)Pored osnivakog akta, ortako drutvo moe imati i ugovor ortaka drutva kojim se ureuje naroito poslovanje i upravljanje drutvom

  • ULOG ORTAKA U DRUTVOMoe biti u:NovacStvariPravaRadUslugeOrtaci ulau uloge jednake vrednosti

  • PRENOS UDELAPrenos udela meu ortacima je slobodanPrenos treim licima iziskuje saglasnost svih ortakaOrtaci imaju pravo pree kupovine (ukoliko to pravo ne iskoriste, a ne daju saglasnost za prenos udela treem licu, ortak moe udeo preneti treem licu i bez te saglasnosti)

  • ODLUIVANJE, POSLOVOENJE I ZASTUPANJE U ORTAKOM DRUTVUOdluivanje u sferi upravljanja:Veinom od ukupnog broja glasova ortakaOsim o pitanjima prijema novog lana, kao i o pitanjima koja su izvan redovne delatnosti drutva, kada je za donoenje odluke potrebna saglasnost svih ortakaPoslovoenje donoenje tj.zakljuenje pravnih poslova u okviru redovne delatnosti drutvaPoslovoenje moe biti preneto na jednog ili vie ortaka, moe biti:Sa samostalnim istupanjemSa zajednikim istupanjem

  • Ortaci dobit dele i gubitke snose srazmerno visini uloga (tj. na jednake delove), ako drugo nije ugovorenoOvlaenje za zastupanje ima svaki ortakU sluajevima kada su dva ili vie ortaka ovlaeni za zastupanje, pretpostavlja se samostalno istupanje, osim ukoliko nije ugovoreno zajedniko istupanje

  • PRESTANAK SVOJSTVA ORTAKAZakon predvia razloge za prestanak svojstva ortaka i za prestanak ortakluka:Istekom vremena ili ispunjenjem ciljaOdlukom ortakaSteajem ili likvidacijomNeobavljanjem delatnosti neprekidno u periodu od dve godineSudskom odlukom o prestanku

  • ISTUPANJE ORTAKA IZ DRUTVAUkoliko jedan ortak istupa iz drutva, njegov se udeo raspodeljuje ostalim ortacima na jednake deloveOrtaci koji ostaju duni su da ortaku koji istupa isplate , u novcu, ono to bi primio na osnovu obrauna koji bi se napravio kada bi u vreme njegovog istupanja drutvo prestalo da postoji

  • KOMANDITNO DRUTVOPredstavlja drutvo koje osnivaju dva ili vie fizikih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja odreene delatnosti, pod zajednikim poslovnim imenom, od kojih najmanje jedno loce odgovara neogranieno ua njegove obaveze (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ogranieno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor)

  • OSNIVANJE I ULOG U KOMANDITNO DRUTVO Pored osnivakog akta (ugovor o osnivanju) komanditno drutvo moe imati i ugovor ortaka drutva kojim se ureuje, naroito, poslovanje i upravljanje drutvomUlog komplementara i komanditora moe biti:novacstvaripravapadusluge

  • PRENOS UDELA U KOMANDITNOM DRUTVUKomplementar ne moe preneti ceo ili deo svog udela na trea lica, bez saglasnosti svih komplementara i komanditoraKomanditor slobodno moe preneti svoj udeoKomplementari i komanditori uestvuju u deobi dobiti i snoenju gubitaka drutva srazmerno procentu svog udela u drutvu

  • POSLOVOENJE U KOMANDITNOM DRUTVUFunkcija poslovoenja:Jedan ili vie komplementara vode poslove komanditnog drutvaKomanditor ne moe vriti poslovoenje drutva

  • KORPORACIJEMarshall- ova definicija iz 1819.godine: vetako bie, nevidljivo, nedodirljivo, i koje postoji samo u mislima pravnika i zakonaKorporacije u pravu Velike Britanije:Period 1500-1700 godine (Povelja kao legislativni dokument kojim se dozvoljava osnivanje korporacije)Period posle 1700.godine (donose se zakonodavni opti akti kojima se omoguava osnivanje korporacija)U SAD- korporacije se osnivaju nakon 1787.godine, usled ega se uz nezavisnost razvija i sopstveno korporativno pravo

  • OSNOVNE ODLIKE KORPORACIJACentralizovan menadmentTrajnost postojanjaOgraniena odgovornost akcionaraSloboda prenosa akcija

  • AKCIONARSKO DRUTVOAkcionarsko drutvo je privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica, u svojstvu akcionara, radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom a iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcijeAkcionarsko drutvo za svoje obaveze odgovara celokupnom imovinom

  • OSNIVANJE AKCIONARSKOG DRUTVAUgovorom ili odlukom o osnivanju (koji treba da sadre):Firma; sedite; delatnost drutvaOznaka osnivaa; vreme trajanja drutvaOznaka da li je drutvo zatvoreno ili otvorenoVisina osnovnog kapitalaBroj izdatih akcija, njihovu nominalnu/raunovodstvenu vrednost, vrste akcija i prava akcionara date klaseOpis nenovanih uloga i pripadajui im broj i vrsta akcijaTrokovi osnivanja; posebna prava osnivaa

  • Akcionarsko drutvo, pored osnivakog akta moe da ima i statut kojm se detaljnije ureuju odnosi u poslovanju i upravljanje drutvomStatut donosi upravni odbor, ako osnivakim katom nije predvieno da to ini skuptina akcionara

  • ULOG AKCIONARA I PROCENA ULOGAUlog akcionara moe biti u:NovcuStvarimaPravima, ali ne i u radu i uslugamaIzuzetno, nenovani ulog moe biti u radu ili uslugama za drutvo u zatvoreno akcionarsko drutvoProcenu uloga vri jedan ili vie ovlaenih procenjivaakoji moe biti:ovlaeno fiziko lice iliprivredno drutvo ovlaeno za reviziju

  • UPIS I UPLATA ULOGAUgovoreni ulozi u novcu uplauju se do registracije akcionarskog drutva i to najmanje 50% nominalne vrednosti upisanih akcija, odnosno, 50% raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nomnlne vrednosti, a ostatak se uplauje najkasnije u roku od dve godine od dana registracije drutva

  • ZATVORENO I OTVORENO AKCIONARSKO DRUTVOZatvoreno akcionarsko drutvo:Moe imati najvie 100 akcionaraAkcije se slobodno prenoseNema javnog poziva za upis i uplatu akcijaNovani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od 10.000 euraOtvoreno akcionarsko drutvo:Novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od 25.000 euraJavni poziv za upis i uplatu akcijaVrste otvorenog akcionarskog drutva: kotirano i nekotirano

  • OSNIVAKA SKUPTINA AKCIONARSKOG DRUTVANadlenost osnivake skuptine:Utvruje da su akcije upisane i uplaeneBira prvog direktora ili lanove upravnog odboraPotvruje procenu vrednosti nenovanih ulogaOdluuje o posebnim pravima osnivaaOdluuje o odobravanju ugovora koje su osnivai zakljuili pre registracije drutva, a u vezi sa osnivanjem drutva

  • POJAM PROMOTERAPravo SAD, za razliku od naeg, poznaje kategoriju promoteraUgovori koje promoter najee zakljuuje su: lizing, prodaja, zakup, zapoljavanjeAko akcionarsko drutvo ne zaivi, promoteri imaju zajedniku linu odgovornost za ugovore, osim ako ih trea strana ne izuzme od odgovornostiUkoliko je korporacija formirana, promoter ostaje odgovoran, osim ako strane ne uu u novacijuNovacija predstavlja sporazum pomoo koga korporacija pristaje da preuzme promoterovu odgovornost uz saglasnost tree srane (u naem pravu; preuzimanje duga)Najnia nominalna vrednost akcije ne moe biti manja od iznosa koji se dobija kada se dinarska protivvrednost od 5 eura zaokrui brojem deljivim a 10

  • AKCIJEHartije od vrednosti su istovremeno izdati prenosivi elektronski dokumenti izdavaoca koji glase na ime, iz kojih za zakonite imaoce proizilaze jednaka prava i obavezeHartije od vrednosti se izdaju, prenose i evidentiraju u obliku elektronskog zapisa i informacionom sistemu Centralnog registra hartija od vrednostiKomisija za hartije od vrednosti utvruje posebne elemente pojedinih vrsta hartija od vrednosti, u tom smislu i akcijaAkcionarko drutvo moe da vodi knjigu akcija

  • VRSTE AKCIJA U AKCIONARSKOM DRUTVUAkcionarsko drutvo moe izdavati:Obine akcijePreferencijalne (povlaene) akcijeObine akcije uvek predstavljaju jednu klasu akcija i imaju istu nominalnu vrednost ili su bez nominalne vrednostiPovlaene akcije mogu biti podeljene u dve ili vie klasa sa razliitim pravima (stopa dividende, razliita prava na isplatu imovine akcionarskog drutva pri likvidaciji..i dr.)Broj glasova akcionara sa povlaenim akcijama ne moe biti jednak ili prei broj glasova akcionara sa obinim akcijama

  • Akcionarsko drutvo moe emitovati i druge hartije od vrednosti, ukljuujui zamenljive obveznice i varanteZamenljive obveznice i varanti ne mogu se izdati u veem broju od broja odobrenih (neizdatih ) akcijaAkcionarsko drutvo ne moe izdavati akcije:Na donosiocaPo nioj emisionoj ceni u odnosu na nominalnu vrednost akcijaAkcionarsko drutvo, pored izdatih, moe imati neizdate (odobrene) akcije

  • PRAVA IMALACA OBINIH AKCIJAPravo pristupa pravnim aktimaPravo uea u radu skuptine drutvaPravo glasa, tako da jedna akcija daje pravo na jedan glasPravo na isplatu dividendePravo preeg sticanja akcija iz novih emisija i zamnljivih obveznicaPravo raspolaganja svih vrsta (zaloga, prodaja, poklon)

  • VARANTIVaranti su hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na sticanje odreenog broja akcija odreene vrste i klase po odreenoj ceniZamenljive obveznice i varanti ne mogu se izdati u veem broju od broja odobrenih (neizdatih) akcija

  • VRSTE OBVEZNICAObveznice na bazi hipoteke (kada je hipoteka stavljena nad imovinu poslovanja)Zajmovne obveznice (kada obveznice nisu osigurane nekom od