RENESANSA

1330.godine pesnik Petrarka je stvarao renesansu,tako sto je smatrao da je nova era ozivljavanje klasike(uspostavljanje grckog i latinskog jezika u njihovoj ranijoj cistoci i vracanje na originalne tekstove klasicinih pisaca).On je javno prikazao svoju sumnju u tradicionalno verovanje i obicaje.Pojam renesansa-prvi put upotrebio italijanski istoricar umetnosti Djordjo Vazari 1550.godine za oznacavanje umetnosti koja je nastala u XIII veku.Renesansa(Ita.rinascita,fr.renaissance-preporod)-kulturno-istorijski pojam koji je prvo oznacavao:-doba od 1350-XVI veka kao period u kome je doslo do ponovnog interesovanja za klasicnu antiku i procvata umetnosti.-kulturno stanje prelaznog doba od srednjeg veka do novog doba.Renesansa je jedan od najkrupnijih pokreta u kulturi Zapadne Evrope,koji je doveo do preokreta u nauci,filozofiji,knjizevnosti i likovnim umetnostima.Renesansa se najintenzivnije razvijala u Italiji,Nemackoj i Holandiji.Italija je zemlja u kojoj je umetnost renesanse nasla svoj najvisi izraz,jer je u njoj najpre doslo do razvoja gradova i gomilanja bogatstva u pojedinim gradjanskim porodicama.Renesansa nastaje na prostoru severne Italije u prvim decenijama XV veka.Od XII veka je u mnogim gradovima severne Italije rastao prosperitet izazvan prekomorskom trgovinom.Najveci trgovacki centri su bili:Djenova,Venecija i Firenca.Renesansa je zasnovana na empirijskom dozivljaju sveta i kritickom odnosu prema autoritetima.Cilj renesanse-da se ne podrazavaju dela antike,vec da se dostignu i prevazidju.Privredni prosperitet i relativna politicka sloboda su uticali na postanak novog tiparenesansnog coveka.Renesansni umetnik je bio prijatelj humanista,filozofa,knjizevnika,univerzalno obrazovan i svestan stvaralac.Mnogi su bili istovremeno arhitekti,vajari,slikari,naucnici i pesnici.Upuceni na prirodu,proucavali su optiku i ustanovili zakonitosti linearne i vazdusne perspektive.Znacajan predmet proucavanja umetnika je bilo ljudsko telo,njegova anatomska struktura,zakoni pokreta i proporcija od kojih zavisi njegova lepota.Preteca renesansne umetnosti u Italiji u XIV veku je firentinski slikar Djoto,koji je bio prvi slikar koji je podjednako vodio racuna o prostoru slike i o prostoru posmatraca.

Glavne odlike1.Obnavljanje antike-za renesansne ljude ona je bila era u kojoj je covek dostigao vrhunac svojih stvaralackih snaga.Ugledanje na klasicnu umetnost bilo je znacajno za arhitekturu.2.Perspektiva-otkrice perspective,tj.skupa grafickih i matematickih pravila koja omogucuju reprodukovanje trodimenzionalne stvarnosti sa egzaktnom preciznoscu.Druga otkrica:uljano slikarstvo,rad u fresko-tehnici uz pomoc kartona,ponovno pojavljivanje konjanickih statua,zaravnjenost u bareljefu,upotreba metalnih zatega kod lukova.3.Gilde-srednjovekovna udruzenja trgovaca ili zanatlija su znacajna,jer istorija umetnosti od tada postaje istorija pojedinacnih stvaralaca.Postojalo je sedam najvaznijih gildi:trgovci vune,bankara,sudija i zapisnicara,apotekara,tkaca svile,krznara,kamenorezaca i drvorezaca.

HumanizamHumanizam-pojam koji se odnosi na naucno-duhovni sadrzaj ovog razdoblja,dok se renesansa odnosi na celokupnu kulturu tog vremena.Humanizam ozivljava anticku knjizevnost.Uporedo sa materijalnom,razvijala se i duhovna kultura,a nosioci te kulture su bili humanisti,koji su kulturu usmerenu prema coveku suprotstavljali skolastickoj nauci i teologiji.Za italijanske humaniste srediste univerzuma nije vise Bog vec covek.Humanisti su skupljali i proucavali anticke rukopise,ucili grcki i latinski jezik,istrazivali ostatke anticke arhitekture i sculpture.Razvijena samosvest i samopouzdanje omogucili su humanistima da slobodno biraju uzrore u antici i prirodi,da donose zakljucke i da ih analiticki obradjuju.Stvoreno je racionalno i naucno shvatanje sveta i ojacala je individualnost italijanskog gradjanina.Humanizam se zalagao za pravo pojedinca da se sluzi svojim razumom i da veruje u ispravnost svojih zakljucaka.Razvijala se eksperimentalna nauka kao posledica neposrednog posmatranja prirode i zivota.

Istorija Firence1400.godine Firenca se nasla pred neposrednom pretnjom njenoj nezavisnosti.Vojvoda od Milana je tezio da celu Italiju potcini svojoj vlasti.Firenca je pruzila uspesan otpor na vojnom,diplomatskom i kulturnom frontu.Firenca je sebe proglasila borcem za slobodu protiv neobuzdane tiranije.Spisi Leonarda Brunija „Pohvala gradu Firenci“-opisao je da je Firenca jedina uspela da se odupre Milanu,zato sto je imala povoljan geografski

polozaj,kulturna ostvarenja,institucije,duh naroda,poreklo gradova-drzava stare Etrurije.Firenca je predstavljena kao „nova Atina“.-XIV ,XV vek grad Firenca se snazno razvio i nametnuo kao srediste evropske kulture i umetnosti.Sredinom XV veka porodica Medici je postala vladajuca u Firenci.Obrazovanje vladajuceg sloja,omogucilo je razvoj umetnosti,filozofije i nauke u gradu.U XVII veku kulturni znacaj Firence je opao.1737.godine porodica Medici je izmurla.Konkurs od 1401-2.godine-za bronzana vrata krstionice,uticalo je na ukrasavanje katedrale i crkava,izgradnje kupole na katedrali.Likovne umetnosti-bitne za podizanje firentinskog duha.U vreme antike i srednjeg veka su se smatrale zanatom ili mehanickom vestinom.Filippo Vilanije-firentinski hronicar koji prvi likovne umetnosti uvrstava u slobodne umetnosti.Slobodne umetnosti-obuhvatale su intelektualne discipline potrebne za obrazovanje plemica(matematika,dijalektika,gramatika,retorika i filozofija).Likovne umetnosti-iskljucene su bile,jer su predstavljale rad ruku kojem nedostaje teorijska osnova.Umetnik-covek mislilac,a ne samo obradjivac materijala.Umetnicko delo-vidljivo svedocansto umetnikovog stvaralackog duha.Ona se ne trebaju procenjivati utvrdjenim merilima zanatstva.Renesansni umetnik-ucen,mogao je da pise pesme,autobiografije,teorijske rasprave.Nastaju dva tipa umetnika:1.Tip svetskog coveka-vlada sobom,ugladjen je i dobro se oseca u aristokratskom drustvu.2.Tip usamljenog genija-cutljiv,osobenjak,podlozan napadima melanholije,koji kao da je u sukobu sa svojim mecenama.

1.RAZVOJ RENESANSNE SKULPTURE U FIRENCI

1400-1450.godine-herojsko doba rane renesanse.Firentinski vajari su se prvi odazvali pozivu ‘’Nove Atine’’.1401-2.godine-konkurs za vrata krstionice.1400.godine-u Firenci nastaje nestasica vajara koji rade u mermeru.Umetnost rane renesanse tezila-za jednim stavom prema ljudskom telu koji je bio slican klasicnoj starini.Skulptura renesanse prekida sa srednjovekovnom tradicijom,tako sto tokom XV veka odbacuje arhitektonski okvir i postaje samostalno delo.Zadnji deo statue umetnici obradjuju isto tako pazljivo kao i prednji.Renesansna portretna bista se rodila medju mladjim vajarima u mermeru iz kruga Bernarda Rosselina.

Realisticno portretisanje je bilo prvo obnovljeno na skulpturama grobnica pomocu posmrtnih maski.Popularnost portretnih bista posle 1450.godine ukazuje na novu potraznju dela koja ce biti izlozena u domovima mecena.Kolekcionarstvo je u Italiji XV veka obnovljeno kao vid ozivljavanja antike.Humanisti i umetnici su prvo skupljali anticku skulpturu,posebno male bronze.Sa pojavom Verokija u modu ulaze putto(naga deca sa krilima),za zatim i deca andjeli.Jedan od najvecih skulptora italijanske renesanse je Firentinac Donatelo,koji je prvi posle antike izlio muski akt ‘’David’’ u prirodnoj velicini.Oziveo je u novom duhu naturalizam rimskog portreta tipa biste,izvajavsi u obojenoj terakoti portret Nikole Uzana.1.Nanni di Banco-mladi umetnik,koji je prevazisao ograniceni srednjovekovni klasicizam.Cetiri sveca-skulpture u mermeru,u prirodnoj velicini u crkvi Or San Michele u Firenci.-za nisu na spoljasnjoj strani crkve.-masivne,monumentalne sculpture.-glave drugog i treceg sveca podsecaju na rimske sculpture iz III veka n.e.-Nani prikazuje nov stav prema klasicnoj umetnosti,koji sjedinjuje klasican oblik i sadrzinu(srednjovekovni klasicisti su ih razdvajali).Uspenje Bogorodice-ogroman reljef za zabat iznad drugog severnog portala katedrale u Firenci.-figura andjela,koja leti i nosi Bogorodicu ka nebu,podseca na letece andjele poznogoticke umetnosti(andjeo Majstora iz Flemallea).-Nani je otkrio kako da prikaze figuru koja lebdi u vazduhu:obavio ju je tankim,slobodnim draperijama,nabreklim od vazduha,telo kao da ispunjava haljine vlastitom snaznom akcijom.2.Luca della Robbia-jedini vajar prave vrednosti u Firenci posle Donatelovog odlaska.-postao je poznat 1430.godine po reljefima u mermeru na Cantoriji(pevnici).-imao je radionicu koja je proizvodila male ploce sa madonama i drecave oltare za seoske crkve.-nikada nije izvajao slobodnu statuu-posvetio se vajanju u terakoti(jeftinije,manje zahtevno).Andjeli koji pevaju-reljefi u mermeru na pevnici u katedrali.-spoj ljupkosti i ozbiljnosti(karakteristicno za njega).-vise ima zajednicko sa klasicizmom Nanija,nego sa Donatelom.-uticaj Gilberija i rimskih reljefa.Madona sa andjelima-luneta u terakoti-bela glazura na figurama i okviru stvara utisak mermera,a pozadina je tamnoplava.3.Bernardo Rossellino

-zapocinje svoj rad kao vajar i arhitekta u Arezzu.-nakon osam godina boravka u Firenci poverena mu je izrada grobnice Leonarda Brunija-izmedju 1440-1450.godine njegova radionica je bila jedino mesto za skolovanje ambicioznih mladih vajara u mermeru.-Bernardo i njegovi naslednici su se usredsredili na crkveni mobilijar,a ne na slobodne statue u stojecem stavu,sem par izuzetaka.-portretne biste u mermeru-Izradjivali su samo jednu vrstu slobodne sculpture vecih dimenzija koja nije bila namenjena nekom arhitektonskom kontekstuGrobnica Leonarda Brunija-mermer visine oko 6 metara,do vrha luka u crkvi Sta Croce u Firenci.-Leonardo Bruni je bio veliki humanista i drzavnik,koji je imao velikog uticaja.-NOVO:ovo je prvi spomenik koji potpuno izrazava duh nove ere.-na klasicnom sarkofagu dva krilata genija pokazuju natpis u kojem se spominju vecita ostvarenja Leonarda(u srednjem veku se pise ime,polozaj,godina starosti,datum smrti).-sakralni vid grobnice je ogranicen na luneti,gde se Madoni klanjaju dva andjela.-spomenik je pokusaj da se izmire dva suprotna stava prema smrti-retrospektivni i komemorativni(zastupali klasici) i hriscanska briga o zagrobnom zivotu i spasenju.-ravnoteza izmedju arhitekture i vajarstva.-glavni motiv su dva pilastra koja nose okrugli luk oslonjen na jako naglasen arhitrav,podseca na Albertija.-motiv ima simbolicno znacenje-pokojnik na kovcegu pociva na vratima koja vode iz ovog zivota u onaj.-na grobnici je vidljiv uticaj klasicizma Gilbertija i Luke della Robije.4.Antonio Rossellino-brat Bernarda RoselinijaGiovanni Chellini-portretna bista u mermeru iz 1456.godine-Djovani je bio cenjeni lekar,cija je licnost(sardonicna i ljubazna)pronikla s preciznoscu.-individualnost je izrazena-umetnika za rimske prototipe vezuje samo ideja o slobodnoj portretnoj skulpturi kao efikasnoj zameni za stvarno prisustvo modela.-bista je izvajana iz zivog modela.-nastojanje umetnika da pokaze svaku boru cini da bista lici na posmrtnu masku koja je iznenada ozivela.5.Antonio del Pollaiuolo-slikar,graver,vajar u bronzi.-izucio zlataski zanat i zanat obradjivaca metala u Gibertijevoj radionici.-pod uticajem poznih stilova Donatela,Kastanja i anticke umetnosti.Herkul i Antej-mala bronzana skulptura

-varvarski stil-smela ideja da se stvori samostalna grupa od dva lika u zestokoj borbi.-kompozicija ima centrifugalni zamah:kao da udovi zrace u svim pravcima iz zajednickog sredista.-grupa je u savrsenoj ravnotezi i pored napete akcije.-naglasena srednja osa:tako sto je nakalemljen gornji deo Anteja na donji deo Herkula.Herkul i Antej-izgubljena slika za palatu Medici.Bitka desetorice nagih ljudi-gravira koja predstavlja njegovu najrazradjeniju slikarsku kompoziciju.-tema je klasicna.-glavna svrha gravire je prikazivanje majstorstva u pokazivanju nagog tela u akciji.-NOVO:shvatio je da puno razumevanje telesnog pokreta zahteva podrobno poznavanje anatomije.6.Nicolo dell’Arca-dosao je iz Apulije,a proveo je najveci deo zivota u Bolonji.-u poznim godinama karijere je izradio dve monumentalne grobnice u bronzi za crkvu Sv.Petra u Rimu.-nikada nije napravio veliku samostalnu satatuu.Oplakivanje-narikace u prirodnoj velicini,u terakoti.-oko 1485-90.godine.-spoj pokreta i emocije-izraz lica je pojacan snaznim zamahom unapred.7.Andrea del Verrocchio-najveci vajar svog doba(1435-88.godine).-modelar i vajar u mermeru,terakoti,srebru,bronzi.-slikar i ucitelj Leonarda da Vincija.-elemente uzete od Antonija Roselinija i antonija del Polaiuola je povezao u sintezu.Putto s delfinom-njegovo omiljeno delo u Firenci-zamisljeno kao sredisnji deo jedne fontane,da delfin izbacuje mlaz vode.-putto(u mnozini putti)oznacava nagu decu sa krilima(uticaj antike)-personifikuju duhove raznih vrsta(kupidoni-duhovi ljubavi).-oblici polecu u svim pravcima od sredisne ose,ali je pokret graciozan i povezan.-utisak da se figura okrece pred nasim ocima.Konjanicki spomenik Colleonija-oko 1483-88.godine-bronzani spomenik posvecem venecijanskom vojnom komadantu Bartolomeu Koleoniju.-konj je graciozan i zivahan,ali izvajan pazljivo u anatomiji i pokretu(tanka koza otkriva svaku venu,misic,nerv).

-figura je predstavljena u ukocenim povrsinama oklopa.-konj je manji u odnosu na jahaca,te se Koleoni pojavljuje u sedlu kao olicenje snage i moci.-Koleoni nadgleda prostor pred sobom.-idealizovana licnost koja zraci zastracujucom snagom.-podseca na Cana Grande.

2.OBNAVLJANJE INTERESOVANJA ZA LJUDSKU FIGURU-skulpturu

Za razliku od grcke umetnosti,renesansa nije nikad osetila potrebu da za skulpturu razradi niz pravila slicnih onima u arhitekturi.Prepoznavanje renesansne skulpture se postize traganjem za osnovnim motivima:-naglasen naturalizam(neprekidno traganje za verodostojnoscu),-naglaseno interesovanje za coveka(za oblik njegovog tela,za njegove mogucnosti izraza),-istaknuta sklonost ka produbljivanju i usavrsavanju tehnickih znanja i sredstava(perspektiva,zaravljenost)-teznja ka monumentalnosti,-pribegavanje geometrijski jednostavnim oblicima.U renesansi se gradjevina shvata kao geometrijski izraz,kojem ornamenti smetaju,te skulptori daju druge sadrzaje svojim delima.Kod svih renesansnih skulptura je prisutan naturalizam,koji se sastoji u trazenju izgleda statua koji je najblizi prirodnom obliku.Razlog toga je racionalna kultura tog vremena,koja je sklona prikazivanju stvarnosti.Statue postaju vazne same po sebi,jer nije vise obavezno njihovo ukalapanje u arhitektonske okvire.Razlog interesovanja za coveka je u tome sto je covek deo prirode,mera svih stvari.U srednjem veku se prikazivao samo lik ljudske figure u vidu simbola,dok se renesansa zanima za coveka kao bice od kostiju i mesa.Krivolinijske sheme-nepoznate gotickoj umetnosti,a postaju pravilo u renesansi.Glavne odlike renesansne sculpture:-naturalizam,-realizam,-posvecivanje paznej ljudskoj figure,-studija anatomije,-kompozicione sheme zasnovane na objedinjavanju i suprotstavljanju krivih.

Perspektiva-omogucava detaljno ispitivanje stvarnog,da se figure smeste jedna pored druge kao u stvarnosti.Zaravnjenost-tradicionalna tehnika sabijanja svih povrsina u bareljefu.U bareljefu su figure u prvom planu uredjene u dubljem reljefu,istaknutije u odnosu na pozadinu nego figure u drugom planu.U XV veku dolazi do obnove konjanickog spomenika,a najznacajniji su:-konjanicka statua Gatamelati u Padovi,na trgu Santo koju je uradio Donatelo,-Bartolomeo Koleoni od Andree Verokija.Na ovim statuama je vidljiva istinitost u predstavljanju i monumentalnost skupine.NOVO-podignut je spomenik vojskovodji,a ne kralju,svecu,heroju.

3.OBNAVLJANJE INTERESOVANJA ZA LJUDSKU FIGURU,NATURALIZAM-slikarstvo

Smatra se da je renesansa umetnicko razdoblje najbogatije velikim slikarima.Za dva veka,koliko je trajala renesansa,postala je bogata raznovrsnim i brojnim delima,kao i fantasticnom slobodom.Renesansno slikarstvo je ostvarilo oslobadjanje od krutih odredjenih shema(karakt.za gotiku),figura predstavljanih u obaveznim okvirima u kojima su izgledale stisnute.Slikarstvo je bilo inspirisano antickim reljefima,jer se iz antickog slikarstva nije nista sacuvalo.U prvom periodu se tezi ka volumenu koji je bio postavljen modelovanjem i sencenjem,da bi se dobio utisak prostora.Kasnije slikar ostavlja modelovanje da bi se preslo na pikturalno resavanje volumena.Slike imaju monumentalni karakter.Kasnije ce se razvijati slikarstvo i u manjim dimenzijama,ali sa razradjenim finim tonovima.Perspektiva-u pocetku je bila manje znacajna za slikarstvo,nego za arhitekturu,jer je bila bitna samo kad se zelela naslikati realisticna slika.Cretez-primena perspekive je pretvorila crtez u zajednicki jezik svih umetnickih disciplina,jer je dovela do nastanka nacrta koji je sustina umetnickog dela.Plasticnost-trodimenzionalni efekat kod ljudskih figura.Krajem XV veka u Italiju iz Holandije stize uljano slikarstvo,koje je pogodnije od tempere za prikazivanje stvarnosti.Uvodi se platno kao nosilac slike,umesto drvene table,jer se platnom povecava trajnost i lakse prenosenje.Razvoj crteza dovodi do pojave novih sredstava za pisanja:sangvine(crvene krede),pastela,srebrnke,uglja.Glavna tema renesanse je bila predstavljanje coveka i njegove okoline.

Glavne odlike: monumentalnost,verno prikazivanje ljudskog tela,proporcionalnost pojedinih delova,naglasen trodimenzionalni efekat.NOVO-trazenje naglasenog realizma u predstavljanju predmeta.Prema tome kako prikazuju coveka i njegov ambijent,renesansni slikari se mogu grupisati u dve velike struje:1.Progresivna struja-nacin predstave coveka,tj.njegovu fizicku realnost,tako da je kod njih najizrazenija plasticnost figure.-usmerenost tadasnje kulture primorava umetnike da se posvete proucavanju coveka,postavljajuci ga u dobro reprodukovan ambijent.-ova skola zapocinje sa radom Mazaca,prvim velikanom slikarstva XV veka,a nastavlja je Pjero dela Franceska,a krajnji domet dostize Mikelandjelo.

Nacin poimanja slike-prostor je scenografski oznacen(arhit.elementi,brda),postavljanje figure u tom prostoru i isticanje pojedinacnog lika iz grupe kojoj pripada.2.Konzervativna struja-stvaraoci su se tesko odrekli blestavih rezultata predrenesansnih slika,tj.najvaznija im je elegancija u stvaranju,a koja se uspostavlja crtanjem oblika pomocu kontura.Predstavnic su Beato Andjeliko,Boticeli i Kranah.Karakteristike:koriste naturalizam,perspektivu,proucavanje anatomije,elegancije pokreta,nabora i boje,pozadine kao iz bajke,strogost,monumentalnost.Nacin poimanja slike:nosilac je povrsina na kojoj se crtezom i bojom predstavljaju scene,tj.vazna je shema prema kojoj se ta povrsina deli i elegancija sa kojom figure to ostvaruju.Portret-prvi portreti se javljaju u XV veku i prikazaju modela iz profila,na kojem su precizno naznacene osobene crte licnosti.Nakon nekoliko decenija slikari su naucili da prikazuju model u poluprofilu,te je pejzaz pomeren u drugi plan i zamenjen tamnom pozadinom koja istice licnost.Pejzaz-tezi da postane glavna ili posebna tema,ali nikada se ljudska gigura nece u potpunosti iskljuciti iz ambijenta.

4.NOVA KONCEPCIJA PREDSTAVLJANJA PROSTORA NA SLICI;TEORIJSKE POSTAVKE L.B.ALBERTIJA O SLIKARSTVU,DEFINISANJE MIMETICKOG MODELA PREDSTVLJANJA

Leon Batista Alberti je bio italijanski slikar,pesnik,lingvinist,filozof,kriptolog,muzicar,arhitekta i renesansni polimata(velika nacitanost,ucenost).Alberti je drugi veliki arhitekta XV veka posle Filipo Bruneleskija,a koji je prvi napisao traktat o arhitekturi i razmisljao o teorijskim vidovima sopstvene

aktivnosti.Do svoje cetrdesete godine se intereovao za likovne umetnosti,samo kao teoreticar i skupljac starina.U knjizi Djordja Vazarija ‘’Zivot poznatih slikara,vajara i arhitekata’’ je opisan zivot Albertija.Alberti je najcesce radio na fasadama vec postojecih objekata.Ukazao je da se oko polovine XV veka naturalizam okrece ka spoljasnjems vetu uz pomoc nauke(matematike,geometrije).Napisao je tri traktata(rasprava,spis):1.Traktat o slikarstvu(oko 1436.)-posvecen Bruneleskiju2.Traktat o skulpturi(oko 1464.)-nije teorijski jak kao traktat o slikarstvu3.Traktat o arhitekturi(izmedju 1450 i 1470.)-aritmeticke razmere koje odredjuju muzicku harmoniju moraju vladati i u arhitekturi,jer se one ponavljaju u citavom svemiru i prema tome su Bozanskog porekla.U traktatu o arhitekturi Alberti objasnjava da osnova jedne sakralne gradjevine treba da bude ili okrugla ili da ima oblik izveden iz kruga(cetvoro,seto,osomougaon),jer je krug savrsen i najprirodniji oblik,pa otuda neposredna slika bozanskog razuma.Ovaj argument je zasnovan na njegovoj veri u Bogomdanu vrednost matematicki odredjenih proporcija.Smatrao je da treba da postoji jedan knez,koji ce biti odgovoran za sve.Idealan grad-simetricno distribuiran,jer su u Srednjem veku gradovi bili neplanski;da ima siroke ulice,ali ne presiroke zbog sunca i prirodne ventilacije;javne gradjevine treba da su velelepne,a ne dekorativne,bitno je postovanje harmonije(pravilan raspored elemenata koji cine celinu);kuce bogatih ne smeju da predju velelepnost javnih,a siromasni mogu da dele prostor sa bogatima,ali leva i desna strana moraju biti jednake.Govoreci o hramovima,Alberti se pozivao na Panteon,okrugli hram u Tivoliju i na mauzoleje sa kupolama.Albertijeva idealna crkva zahteva harmonicnu osnovu koja bi bila otkrovenje Bozanskog i budila pobozno razmisljanje u vernika.Ona treba da bude usamljena,uzdignuta iznad svakidasnjeg zivota,a svetlost treba da pada kroz visoko postavljene otvore,jer kroz njih treba da s evidi samo nebo.Crkva treba da bude vidljivo otelotvorenje Bozanske proporcije,a jedino je centralno resenje dopustalo postizanje ovog cilja.Renesansna arhitekturaCeo XV vek je predstavljao izmene iznutra u arhitekturi,menjajuci na taj nacin shvatanje prostora.Napusteni su veliki romanicki i goticki krstasti svodovi,a tavanica glavnog broad postaje ravna.Nisu bili vise potrebni masivni zidovi,ni veliki pilastri.Zidovi postaju ponovo jednostavni,ravni,oslonjeni na stubove,vezane polukruznim lukovima.Drugi osnovni element renesanse je perspektiva,koja je znacajnija od vracanja teoriji redova i obnove antickih formi.Renesansna arhitektura je krajem XV i pocetkom XVI veka dosla do savrsene simetricne i pravilne arhitekture,tako da su se sve perspektivne linije sticale u jednoj sredinjoj tacki.Palata i crkva su bile dva glavna tipa gradjevina,ali ne i jedina.

Osnovni problem renesansne arhitekture:kako primeniti klasicni system rasclanjavanja na procelje jedne neklasicne gradjevine.Albertijevo resenje daje primat zidu i svodi klasican system na mrezu urezanih linija.U traktatu o slikarstvu on istice da slikar mora da bude upoznat sa svim poljima znanja,koja su releventna sa njihovom profesijom.Istorijske kompozicije su dogadjaji iz Biblije ili mitologije.Da bi jedna celina bila harmonicna sliakr mora da poznaje dobro tekst.Istice primenu perspektivne mreze,koju je smislio Bruneleski,a Alberti je proucava kao osnovu jedne kompozicije.Umetnici ne trebaju slepo da imitiraju,vec slika treba da bude lepa i tacna.Lepota nije kvalitet koji ne sadrzi svaki elemenat u prirodi,vec umetnik treba da je prepozna u prirodi,jer je ona zivor.Iz lepote sledi pravilna harmonija.Osnovni principi:razum,metodicni pristup,imitacija,merenje.

DELACrkva San Francisko u Riminiu -gospodar grada Riminija Sigismondo Matesta je Albertiju oko 1450.godine dao zadatak da od goticke crkve nacini hram slave i grobnicu za njega,njegovu zenu i humaniste sa njegovog dvora.-fasadu je obnovio koristeci anticke elemente(trem,lukove,stupce)-na procelju se nalaze tri slicne nise,od kojih jedna veca uokviruje srednji portal,a druge dve su bile namenjene za sarkofage Sigismonda i njegove zene.-stubovi nisu deo zida,iako su delimicno uklopljeni u njega,toliko su istureni da se vide kao posebne jedinice.Postavljeni sun a odvojene blokove,a ne na platformu.Palata Rucelai u Firenci-palata je podignuta izmedju 1447. i 1451.godine.-u Firenci su palate bile bogate gradske kuce plemica ili trgovca.-smatra se da je ona Albertijeva kritika na ranije palate Medici-na procelju palate se primenjuju motive redova postavljenih jedan iznad drugog,ili promena arhitektonskog reda na svakom spratu gradjevine(dorski u prizemlju,jonski na prvom spratu,korintski na drugom).-javila se potreba za oplemenjivanjem fasade-na postojecu fasadu je nanedo stilski red(tri reda pilastra postavljenih jedan iznad drugog i razdvojeni sirokim arhitravima),a inspiracija je Koloseum,dok se rustika u prizemlju ka spratovima gubi.-pilastri su tako plitki da ostaju deo zida.-elementi fasade nisu pravi,vec predstavljaju samo plitak reljef.-Alberti se nije jos usudjivao da se otisne u prostor-primetna je nagalsena renesansna streha.Crkva Santa Marija Novela u Firenci-procelje je prilagodio renesansnom ukusu time sto je sredisnji deo ucinio visim i uzim nego sto su bocne strane.-sistem redova na dva sprata vezanih velikim volutama postaje tipican.

-sve je izuzetno dekorisano-u pitanju je dvojezicna arhitektura,tj.unutrasnjost je ostala originalna goticka.Crkva Sant Andrea u Mantovi-Alberti ju je sam celu konstruisao,na mestu jedne starije crkve,sto je imalo za posledicu ogranicenje slobode projektanta.-ovde stvara drugu originalnu shemu procelja:veliki gigantski red(visok dva sprata)obrazuje cello procelje sa jednim malim redom koji ponavlja proporcije unutrasnjosti i ostvaruje drugu podelu na fasadi.-crkva je podignuta oko 1470.godine-procelje vodi poreklo od rimskog slavoluka,cija konstrukcija u sredini ima prolaz.-opet upotrebljava pilastre,koji su jasno izdvojeni od svoje okoline,sto daje primat povrsini zida-Albertiju je bilo stalo da istakne unutrasnju koheziju procelja,te je njegovu visinu izjednacio sa sirinom.Zbog toga gornji deo zapadnog zida strci iznad zabata.-Albertijev projekat nije zavrsen,jer on nema ni transept,ni kupole,ni hor,vec samo glavni brod koji se zavrsava apsidom.-bocni brodovi su zamenjeni kapelama,a nema ni prozora na visim zidovima glavnog broda.

UMETNIK KAO UNIVERZALNI COVEKZa srednjovekovnog coveka prirodni svet je ogledalo,oblici i figure na crkvama su ogledala,jer su ta ogledala odrzavala savrsenstvo sadrzano u bezdanom bozjem bicu.Do preokreta dolazi u doba renesenase.Iako se i tada umetnost shvatala kao pravilo proizvodnje,dolazi do promene u podeli umetnosti.Do promene dolazi usled promene drustvenog polozaja arhitekata,vajara,slikara,pesnika.Slikarstvo i poezija se od skromnih zanata uzdizu na stepen slobodnih profesija.A tu promenu ilustruje Albertijev esej o slikarstvu napisan da bi uzdigao tu umetnost iznad njenog niskog polozaja zanata na polozaj branioca i predstavnika savremene misli.Govoreci o tehnickom radu slikara Alberti pita cime da se nazove slika osim drzanjem ogledala pred originalom,na nacin umetnosti.A Leonardo se koristi ovom analogijom na praktican nacin,te kaza kad hocemo da vidimo da li nasa slika potpuno odgovara predmetima koje smo slikali prema prirodi,da uzmemo ogledalo.Ravno ogledalo treba da nam bude vodic.Slikarev duh mora biti kao ogledalo koje stalno prima boju predmeta,koji odrzava i sadrzi onoliko slika,koliko ima predmeta pred njim.Slikar ne moze uspeti ako nije u svojoj umetnosti sveopsti majstor podrazavanja svih vrsta prirodnih oblika.Slikar mora imati iznad svega duh jasan kao sto je povrsina ogledala,koja prima sve one boje koje imaju predmeti u njemu.Slikar treba da proucava sveopstu prirodu i da mnogo razmislja u sebi o svemu sto vidi.Na taj nacin njegov duh ce biti kao ogledalo.Jedna od glavnih crta renesense je njena slozenost i potpunost u nameru,kujuci nove forme,ona nije napustila stare.Iako ima primera ogorcenog ratovanja izmedju svestenika koji su cuvali toloski ideal bozanske mudrosti i

lepote i pristalica nove nauke i umetnosti,srednjovekovna poboznost je i dalje zivela.Biblija je bila i dalje autoritet,iako su klasicni autoriteti sticali sve veci ugled.Novi branioci pesnickih umetnosti se pozivaju na svete oce i ponavljaju njihove dokaze.Vazna je njihova opsta tvrdnja da je poezija plemenita zato sto je vrsta teologije.Znaci da je svetovni duh pozajmljivao argumente svetih otaca da bi ih vestim prenosenjem upotrebi za svetovne ciljeve.Renesansni pristup lepim umetnostima nije raskinuo sa srednjovekovnim sistemom vrednosti,u kome je sluzba Bogu bila na najvisem nivou.Prvi korak u uzdizanju tih umetnosti je bio uvek to da su one proglasavane orudjima za sluzenje Bogu i ucesnicima u njegovoj Mudrosti.Smatra se da je glavna karakteristika renesansne etike povezivanje umetnosti sa lepotom.Ali povezivanje umetnosti da lepotom moralo je proci kroz stadijum pozajmljivanja sjaja sa bozijeg lica.Za Albertija i Leonarda slikar mora biti nesto kao svestenik,jer su se poboznost i vrlina smatrali neophodnim delom opreme onoga ko hoce da bude slikar.Slikarstvo je nazivano bozanskim,a proucavanje slikarske umetnosti trebalo je da vodi ljude ka ljubavi prema Bogu.Alberti dokazuje da je slikartsvo prikazivalo covesanstvu predmete obozavanja i time cinilo veoma veliku uslugu poboznosti.Svetovni duh se pojavio tako sto su se religioznom duhu sve vise nametali zahtevi nauke i klasicnog znanja,koji su umetnicima postajali sve vazniji.Pesnik i sliakr su nastojali da steknu ugled posedovanjem intelektualnih vrlina,pored moralnih.Imali su veci ugled ako su stekli razna znanja-opstu kulturu filozofa,kao i duboko poznavanje tehnickih problem zanatlija.Oni su unapredjivani delom time sto bi ih svrstali medju ucene ljude,a delom sto bi ih obelezili kao ljude koji su savladali velike teskoce.Definicija umetnosti-umetnico je u stvaranju ono sto zadaje umetniku truda i jako zaposljava njegov talenat,a neumtenicko je u stvaranju ono na sta on ne trosi mnogo tananosti talenta,jer neumetnicko samo po sebi moze da vidi i obican um.Postojale su poelmike koja je umetnost najveca-slikarstvo,vajarstvo ili poezija.Alberti je upotrebljavo takav dokaz za svoje uzdizanje slikarstva iznad poezije.Slikarev genije je najvisi,jer je njegov medijum najtezi.Mnogo je znanja zahtevano od uemtnika da bi im se priznali novosteceni drustveni ugled i slava,i to od filozofskog razumevanja svemirskih zakona,zakona morala i zakona kretanja do spreme u takvim tehnickim stvarima kao sto su crtanje.retoricki ukras ili metrika.U renesansi su se paralelno odrzavale dve nauke-nauka o sadrzini i nauka o formi,sto je bio daleko intelektualniji stav prema umetnosti,nego sto je srednjovekovno negovanje simbola.Uspon pesnika i slikara je nastao zahvaljujuci porastu njegovog knjizevnog i tehnickog znanja.Morao je da ima humanisticko i temeljno obrazovanje.Mora vladati jakim i bogatim recnikom,biti upoznat sa arheoloskim ostacima,znati istoriju i geografiju.Slikar je bio tako dragocen clan drustva,da briga o njegovom vaspitanju mora poceti od rodjenja.

Umetnikova funkcija je tako uzvisena i teska da je za osnovu njegovog rada neophodno univerzalno obrazovanje.Slikar ne tezi da bude nazvan slikopiscem,vec filzofom,tj. ljubiteljem mudrosti i tumacenjem formi i uzroka stvari.

5.RAZVOJ RANORENESANSNOG SLIKARSTVA U FIRENCI

Ranorenesansna skulptura se javlja pocetkom XV veka,a slikarstvo dvadesetih godina XV veka,iz razloga sto je skulptura imala podrsku.Ranorenesansno slikarstvo se javilo oko 1420.godine.Smrcu Lorenca de Medicija 1492.godine se zavrsilo zlatno doba firentinskog slikarstva,a poceli su drustveni i religijski neredi.Tada je Firencom zavladao protivnik Medicija i ideja Renesanse,svestenik i porpovednik Djirolamo Savanarola.Slikarstvo se deli na dve struje:1.Zidno slikarstvo2.Oltarske pale(dvo,poliptih)-porucivale su ih crkve za kapele i privatni porucioci za kucnu upotrebu.Do XIV veka oltar je bio ukrasen predstavom raspeca,a u XIV,XV veku nastajemarijanski stil(madona sa detetom na prestolu sa svetiteljima,portretima ktitora).

Procedura slikanja-prvo nastaje crtez kao osnova slike,pa tek onda slika.

Alberti istice da slikar mora da se ugleda na prirodu,ali da mora da ispostuje geometrijske i amtematicke zakone.Botege-radionice u kojima majstor okuplja segrte,a svaka od njih je imala svoja pravila.U botegi Paola Ucela se proucavala perspektiva.U ranojrenesansi dominanatan je naturalizam,a 30-ih i 40-ih se naturalizam spaja sa matematikom.U prvoj polovini XV veka se razvija portret,koji se prvo prikazuje u profilu jer je preuzet sa ktitorskog portreta.

Razvoj linearne perspective-tokom prve polovine XV veka jedna od glavnih preokupacija slikara je bilo koriscenje linearne perspektive za postizanje efekata realnih prostora na slici.Bruneleski i Alberti su uradili niz studija i teoretisanja o ovoj temi.Prema Vazariju,Paolo Ucelo je bio opsednut perspektivom,a 1450.godine Pjero dela Franceska je u svojoj slici kao sto je sibanje Hrista pokazao svoje majstorstvo nad linearnom perspektivom.Shvatanje svetlosti-Djoto,preteca renesanse,je koristio tonalitete za kreiranje formi, dok je Paolo Ucelo posle sto godina eksperimentisao sa dramaticnim efektom svetla u njegovim skoro monohromatskim freskama.Pjero dela

Franceska ide dalje,tako sto u svom delu sibanje Hrista pokazuje kako se svetlo srazmerno siri iz tacke izvora(unutar zgrade i spolja).Madona-blazena device Marija je posebno evocirala u Firenci,gde su prikazi Madone i deteta bili vrlo popularni.U XV i prvoj polovini XVI veka je postojala radionica u kojoj je dominirala proizvodnja madona.NOVO-Luka dela Robija je bio prvi vajar koji je koristio glazirane terakote.Fra Andjeliko i fra Filipi su slikali molitvene madone tokom rane renesanse. 1.Mazaco-novi stil je uveo mladi genije Mazaco,koji je imao svega 21.godinu,a umro je sa 27.godina.2.Fra Filippo Lippi-mladji savremenik Mazaca,koji se oslanjao na Donatela-odigrao je presudnu ulogu dajuci pravac firentinckom slikarstvu za vreme druge polovine XV veka.-odbacuje Mazacova shvatanjaMadona na prestolu-slici nedostaju Mazacova monumentalnost i strogost-pozadina je predstavljena enterijerom jednog doma,a na prestolu od sarenog mermera se vide molitvenik i svitak sa upisanim datumom.-NOVO:realisticne pojedinosti i nedisciplinovana perspektiva.-kod Madone je vidljiv pokret(uticaj Giberija i Donatela).3.Fra Angelico-oslanjao se vise na Gibertija.-svoj zavet je shvatao ozbiljno,te je dospeo do visokog polozaja u svom redu.-glavne karakteristike rada:prefinjenost crteza i elegantnost figura.Blagovesti-freska u manastiru Sv.Marko u Firenci-zadrzava Mazacova shvatanja(dostojanstvo,neposrednost i prostorni red),ali njegovi likovi nikada ne dostizu psihicku samosvest koja karakterise ranorenesansnu sliku coveka.Krunisanje madone-kompozicija osvaja prostor-prisutan je horror vakui.

4.Domenico Veneziano-daroviti slikar iz Venecije,koji se 1439.godine nastanio u Firenci.-imao je izvanredan osecaj za boju.Madona s detetom i svecima-slika na drvetu u galeriji Uffizi u Firenci-NOVO:jedan od najranijih primera novog tipa oltarske slike koji ce od sredine XV veka biti popularan,a zove se Sacra Conversazione(Sveti razgovor).-shema obuhvata Madonu na prestolu,uokvirenu arhitekturom,sa svecima pokraj nje,koji mogu da razgovaraju sa njom.-arhitektura i okvir su jasni i opipljivi,ali uzviseni nad svakidasnjicom.

-likovi su formalno svecani,ali i medjusobno povezani i dopustaju nam da budemo u njihovom prisustvu,ali nas ne pozivaju d aim se pridruzimo.-Donatelov uticaj je vidljiv na likovima,koji su vitki,misicavi,individualizovani,izrazajnih lica.-Sveti razgovor je znacajan po svom koloritu i kompoziciji.-Sveti razgovor obicno predstavlja prizor u kuci,ali ovaj se odvija u nekoj lodji,koja je obasjana suncevom svetloscu.5.Pjero dela Franceska-pomocnik Domenika,mladic iz jugoistocne Toskane.6.Paolo Ucelo-sredinom XV veka u Firenci je postojao samo jedan slikar koji je delio Pjerovu privrzenost ka perspektivi,a to je bio.Bitka kod San Romana-slika na drvetu-zaokupljenost stereometrijskim oblicima-tlo je prekriveno resetkastom sarom od razbacanog oruzja i oklopa(studija perspective).-pejzaz je podvrgnut postupku stereometrijske apstrakcije.-perspektiva stvara cudno uznemirujuce i fantasticne efekte.-sklad na slici cini dekorativnost pojacana mrljama sjajnih boja i obilata upotreba zlata.7.Andrea del Castagna-je bio najdarovitiji firentinski slikar iz generacije Pjera dela Franceska.-bio je manje suptilan,ali snazniji od Domenika Veneziana,ali i monumentalan kao Mazaco.-poznat po skracenjima.-radio je portrete poznatih licnosti(Dantea,Petrarku,Bokaca).Tajna vecera-freska u reflektorijumu manastira S.Apolonije u Firenci.-prizor je stavljen u bogato ukraseno udubljenje zamisljeno kao produzetak stvarnog postora reflektorijuma.-Juda sedi usamljen sa druge strane stola,preko puta Hrista.-stroga simetrija arhitekture,istaknuta intarzijama u boji,nemece slican red i medju figurama i preti da ih zarobi.-apostoli malo opste medju sobom.-pet ukrasnih panoa se nalazi se na zidu iza stola i od sarenog su mermera prigusenih boja.-iznad glave Sv.Petra,Jude i Hrista je mermerna ploca prosarana drececim crvenim zilama kao da munja pada na Judinu glavu.-pod kao da vibrira zbog jakog skracenja.David-slika na koznom stitu,koji je nemenjen za ukras,a ne za zastitu.-smatra se da je njegov vlasnik zeleo da pokaze analogiju izmedju sebe i biblijskog heroja,jer je ovde David prkosan koliko i pobednik.-vidljiv je graciozan pokret,koji je izrazen stavom,kosom i draperijom koju je uskovitlao vetar.

-David vise lici na reljef nego na slobodnu figuru-NOVO:David je rano svedocanstvo o shvatanju koje ce biti dominantno u drugoj polovini XV veka.Vaskrsenje-prikazan je Hrist kako trijumfuje-podela na levi deo koji cini pakao i na desni deo koji cini raj.

6.DONATELO

IstorijaDonatelo,italijanski majstor vajarstva u mermeru i bronzi,je rodjen 1386.godine u Firenci,a umire 1466.godine u Firenci.Smatran je jednim od najvecih vajara italijanske renesanse.-bio je naklonjen idejama humanizma i odlican poznavalac anticke grcke i rimske umetnosti.-kao sin firentinskog preradjivaca vune,postao je clan radionice Lorenca Gibertija,gde je naucio tehniku vajanja u bronzi radeci kod Gilbertija na vratima krstionice.-radio je za Mlecane i Firencu.-glavna karakteristika njegovog rada:klackanje izmedju naturalizma i idealizovanja.NOVO:Donatelo je prvi vajar,koji se od vremena Rimskog Carstva usudio da predstavi nago ljudsko telo.Iako je bio vajar,Donatelo je projektovao na svojim reljefima trodimenzionalni prostor pomocu linearne i vazdusne perspektive.Znacaj-Donatelo je statuu oslobodio njenog okvira.DELADonatelo je prvi deo svojih aktivnosti posvetio radu na porudzbinama za katedralu i Or San Michele.Sveti Marko-mermerna statua za crkvu Or San Michele u Firenci.-postavljena u duboku goticku nisu,savrseno uravnotezena i samostalna-NOVO:prva statua posle antike koja je sposobna da stoji sama za sebe,tj.koja je osvojila klasicni kontrapost.-ljudsko telo:artikulisan sklop sposoban za kretanje-draperija:odvojen,drugorazredni element,kao da moze da skine tu odecu.-jedan od prvih primera centralne tacke perspective u skulpturi.Sveti Djordje-mermerna statua za crkvu Or San Michele u Firenci-nisa je plica od nise Svetog Marka-telo i udovi su elasticni,a stav sa isturenom nogom pokazuje spremnost na borbu,jer je on svetac-ratnik(u desnoj ruci je drzao koplje ili mac).Sveti Djordje i azdaja

-ispod nise se nalazi ploca u reljefu koja pokazuje njegov najpoznatiji podvig:ubijanje azdaje,dok je devojka sa desne strane zarobljena u dubini(figure u prvom planu su u visokom reljefu,a udaljeniji predmeti su utonuli u pozadinu).-koherentnost u atmosferi,tako sto su u prizoru fino iznijansirani odnosi svetlo-tamnog,kojima je postignuta iluzija prostora,vazduha i atmosfere.Zuccone(Prorok)-zuccone=tikvasta glava ili celavac-na zvoiku firentinske katedrale-NOVO:prorok ga je podsetio na rimske govornike,koje je on smatrao Bogom nadahnute,te ga je odenuo u klasicnu odecu,a glava je ruzna i plemenita kao i na rimskim portretima iz III v.n.e.-NOVO:prvo od njegovih sacuvanih dela koje nosi njegov potpis.-snaga izraza dominiraIrodova gozba-pozlacena bronza za krstionicu Sv.Jovana u krstionici sijenske katedrale.-teziste drame je na levoj strani(dzelat koji daje Irodu glavu Sv.Jovana),a na desnoj strani su Saloma koja igra i vecina posmatraca,dok je sredina prazna.-prazna sredina istice grozan prizor vise nego pokreti i izrazi svedoka.-centrifugalni pokreti likova stvaraju utisak da se slika nastavlja u nedogled.-arhitektura nije vise goticka,vec predstavlja novi stil koji je uveo Filippo Bruneleski.-NOVO:najraniji sacuvani primer likovnog prostora konstrukisanog po sistemu linerane perspektive.David-oko 1430.godine Kozmo Medici,pokrovitelj umetnosti u njegovo doba,je porucio Davida za sud Palaco medici.-bronzana statua u Narodnom muzeju u Firenci-uticaj Gibertija-statua je bila predvidjena za katedralu,ali je premestena u palatu Vekijo,gde je bila patriotski symbol.-NOVO:prva naga statua u prirodnoj velicini od antike,a koja je potpuno slobodna.-David nosi ukrasene vojnicke cizme i sesir.-smatra se da je nacinjena za mecenu i da je trebala da stoji u dvoristu,tako da bude vidljiva sa svih strana.-podseca na klasicnu statuu samo po kontrapostu.-David je poluodrasli decak,tako da ne postoji rasclanjen torso na misice.David i Antonio del Polajuolo-smatra se da je David prva skulptura akta u punoj trodimenzionalnosti posle pada Rimskog Carstva.Herkul i Antej-jednostavna uverljivost i realistican pokret Herkula i Anteja.-zanimanje za coveka kakav je u realnosti.Donatelo je uveo elemenat zaravnjenosti koji postaje karakteristican za renesansni bareljef.

Zaravnjenost-tradicionalna tehnika sabijanja svih povrsina u bareljefu.U bareljefu su figure u prvom planu uredjene u dubljem reljefu,istaknutije u odnosu na pozadinu nego figure u drugom planu.Konjanicki spomenik Gatamelati-u Padovi na trgu Santo-verizam snaznog i tacnog predstavljanja konja i konjanika sjedinjuje se sa izveznom dozom apstrakcije.Sv.Jovan Jevandjelista-figura predvidjena za fasadu firentinske katedrale u sedecem polozaju.Raspece-u drvetu za baziliku Svetog Krsta.Gattamelata-bronzana konjanicka statua,koja slobodno stoji, u Piazza del Santo u Padovi-Gattamelata je bio preminuli zapovednik mletacke vojske-nalazi se na visokom postolju u blizini fasade crkve posvecene Sv.Antoniju Padovanskom.-vidljiv je snazan utisak,osecanje za ravnotezu i dostojanstvo.-konj je toliko velik da jahac mora da vlada njime autoritetom svoje zapovesti.-Gattamelata nije deo grobnice,vec je namenjen da obesmrti slavu velikog vojnika.-ovaj spomenik je porucila Mletacka Republika da ukase posebnu pocast sluzbi.-ovaj lik sjedinjuje ideal i stvarnost-oklop je kombinacija moderne konstrukcije i klasicnih pojedinosti-glava je neobicno individualna,ali obdarena i rimskom plemenitoscu.Marija Magdalena-dvena statua u krstionici u Firenci-oronulo lice istice krajnji individualizam Donatelovog stila.

7.GIBERTI

IstorijaLorenco Giberti je bio italijanski vajar,zlatar i slikar rane renesanse,koji je izradio vrata na krstionici katedrale u Firenci,gde je I rodjen.Njegov spis ‘’Commentarii’’ je vredan document za izucavanje italijanske arhitekture i slikarstva.Ovaj rad je bio glavni izvor za Vazarija.-bio je kolekcionar artefakata i istoricar,aktivno ukljucen u sirenje humanistickih ideja.-anticki uzori u kontrapostu,torzou decaka,ponavljanje antickih ideala.-glavna karakteristika njegovih radova je gracioznost.DELABronzana vrata-Giberti je pobedio na konkursu iz 1401-2.godine za bronzana vrata krstionice u Firenci

-originalan plan je bio da se prikazu scene iz Starog zaveta,ali je plan promenjen u prikaze scena iz Novog zaveta.-njegovo divljenje prema klasicnoj umetnosti je ispoljeno u torzu Isaka.-ukljucio je pozadinu,jer stena kao da izlazi iz povrsine i spaja se sa celim prizorom.-zrtvenik je anticki-andjeo je prikazan u skracenju kako ulece(poput Djota)-prisutna je dramatika,jer mu jos nije pokazao noz,jos se ocekuje.-tema konkursa je bila Adamova zrtva-zadrzao je cetvorolist(goticki)Druga bronzana vrata-za krstionicu u Firenci.-dobila su ime rajska vrata,jer ih krasi deset velikih reljefa u cetvrtastim okvirima i pokazuju umetnikovo uspesno prilagodjavanje.Gibert je dugo radio Severna vrata,a od 1425-52.godine je radio na Istocnim vratima.-ovde su teme iz Starog zavtea,a vrata su pozlacena.Prica o Jakovu i Isaku-detalj sa Rajskih vrata,pozlacena bronza u krstionici u Firenci.-konstrukcija perspective je neusiljena i pouzdanija.-okvir je prostrana dvorana,primer ranorenesansnog arhitektonskog prostora koji odrazava zrelu umetnost Bruneleskija.-likovi su otmeni i odisu ljupkim klasicizmom,sto podseca na medjunarondi goticki stil.Hrist pred pilatom-u levom delu je prikazana figura u kontrapostu-sve se glave razlikuju-neka lica su idealizovana,a neka su individualizovana.Tajna vecera-zadrzan je cetvorolist-pozadina je neobradjena,nije sasvim ukljucena u pricu-obnova portreta,svaki je individualizovan-prisutna je gracioznost.Nojevo pijanstvo-NOVO:vise dogadjaja je grupisano na jedan panel i prica kao da tece-savladavanje figura i tkanina,te je vidljiva njihova prirodnost.

8.MAZACO

IstorijaTomazo di ser Djovani Mazaco vazi uz Djota za najznacajnijeg italijanskog slikara rane Renesanse,koji je poznat po svojim realisticnim freskama.Od oko 1417.godine je ziveo u Firenci,gde je slikarstvo ucio kod Mazolina.Upravo jet u dobio nadimak Mazaco(Veliki Tomazo),da bi se razlikovao od ucitelja(Mazolino-Mali Tomazo).Umro je sa svega 27 godina.Uprkos kratkoj karijeri,uticao je na druge umetnike.

Odlazak u Rim je uticao da se oslobodi gotickog i vizantijskog uticaja,a to je vidljivo na oltaru za Karmelo crkvu u Pizi.Jedan je od prvih koji je koristio naucnu perspektivu u svom slikarstvu.NOVO:Mazacove freske su najraniji spomenici humanizma i najraniji primeri plasticnosti u sliakrstvu.NOVO:u njegovim slikama se pojavljuje senka.Uticaj- Bruneleski(naucio ga je matematickim principima perspective), Donatelo(realisticno predstavljanje ljudskih figura u prostoru).Mazaca su savremenici smatrali Bruneleskijem slikarstva,jer je bio zacetnik novog nacina slikanja.Znacaj-udaljio je italijansko slikarstvo od idelazima i dekorativnosti goticke umetnosti i priblizio da prirodi i idejama humanizma.Uticao je najvise na Mikelandjela.DELAGlavne karakteristike:monumentalnost,smireno velicanstven izgled lica koja prikazuje,pokreti su uzdrazani i odmereni,poneka figura je potpuno nepokretna,ali je svaka licnost precizno prikazana na sceni koju cini ambijent slike,posmatranje likova kao ucesnika u jednom imaginarnom pozoristu.Madona sa detetom-na oltaru u Karmeo crkvi u Pizi.-oslobadjanje od gotickog i vizantijskog uticaja.Kapela Brankaci-u firentinskoj crkvi Santa Marija del Karmine-oslikali su je Mazaco i Mazolino 1424-26.godine--predstavljen je zivot apostola Petra-ekspresivno,upotreba perspective i boje-sluzilo kao inspiracija za Mikelandjela.Poreski novcic(katasto)-najcuvenija freska iz grupe fresaka u Brancacciovoj kapeli u Sta Marija del Karmine.-Firenca,crkva del Karmine-prikazuje istorijski dogadjaj kada je Firenca dozivela poraz od Milana,te su se Firentinci i svestenici oporezivali.-scena je retka,jer pokazuje kako i sam Bog blagosilja oporezivanje.-prikazuje povezano pricanje(simultano),tj.pricu iz Jevandjela po Mateju.-akcenat je na Hristu i grupi apostola oko njega,koji su individualizovani.-prikazuje lica u skladu sa pisanim izvorima.-u sredini Hrist poducava Petra kako da uhvati ribu,u cijim se ustima nalazi novac za poreznika,a ulevo u daljini je prikazan Petar kako vadi novcic iz ribljih usta,a desno ga daje porezniku.-kontrapost:figure dobijaju volumen,odeca prirodno pada.-ovde Mazaco nije uskladio svoju perspektivu sa stvarnim nivoom naseg oka.-Mazaco ovde upravlja mlazom svetlosti i sluzi se vazdusnom perspektivom u fino nijansiranim tonovima pejzaza.Izgnanje iz raja-freska iz Brancaccijeve kapele

-prikazano je zgrceno ljudsko telo u pokretu.-visok,uzan format ostavlja malo mesta za prostorni okvir.-slobodan i neogranicen prostor je prikazan uz fino modelovanje atmosfere i andjela koji je smelo skracen.-Adam i Eva su prikazani u bolu,ali prikazani kao lepota i snaga ljudskog nagog tela.Adam je pokrio rukom lice,a Eva stiti sramotu.-ulazi se u domen podrazavanja.Poliptih-za karmelicansku crkvu Santa Marija del Karmine u Pizi-na drvetu,na centralnom panou je prikazana Madona na prestolu-tradicionalni elementi su zlatna pozadina,veliki presto sa visokim naslonom,a sa obe strane su andjeli koji se klanjaju-andjeli su sviraci na lauti,a mali Hrist ne vredja vise jeduci groz.

Freska Sveto trojstvo-u crkvi Santa Marija Novela u Firenci-prvi primer upotrebe linearne perspective u slikarstvu i anatomski preciznog prikaza ljudskog tela.-freska prikazuje Sv.Trojicu sa Bogorodicom,Sv.Jovanom jevandjelistom i sa dva donatora.-najnizi deo freske prikazuje jedan kostur koji lezi na sarkofagu sa ital.natpisom:’’Ono sto si ti,ja sam nekad bio;ono sto sam ja,t ices biti’’.-podseca na Djota,zbog osecaja monumentalnosti,strogosti kompozicije i skulpturne zapremine.-likovi su odeveni aktovi,a draperija pada kao prava.-okvir ukazuje na vladanje naucnom perspektivom i Brunelesijevom novom arhitekturom.NOVO-prvi put u istoriji su nam dati svi potrebni podaci za merenje dubine tog naslikanog enterijera(sve upravne linije na slici se stizu u jednoj tacki ispod podnozja krsta).Sveti Petar leci svojom senkom-ciklus Svetog Petra.-NOVO:do renesanse ova scena nije postojala.-individualizovanje bogalja je prisutno.-vidljiv je osecaj hladnoce nagog tela.-pozadina je sematizovana.-sukob prostora i ravne povrsine.Madona na tronu-madona ima kraljevsko plavu odoru.-tron ima arhitektonsku strukturu.-andjeli su dole i prate prostor.-nimbovi su u ravni slike.

9.BOTICELI

IstorijaSandro Boticeli,rodjen 1445.godine u Firenci,a umire 1510.godine u Firenci,je bio italijanski slikar firentinske skole ranog renesansnog slikarstva.Iako je bio jedan od najvecih ranorenesansnih slikara,bio je vekovima malo poznat nakon smrti.Otkriven je krajem XIV veka od strane grupe umetnika u Engleskoj,pod nazivom Prerafaeliti.U pocetku je ucio zlatarski zanat,a zatim je u skoli Filipa Lipija proveo tri godine.U Firenci je bio sticenik nekoliko clanova porodice Medici,jer je sliako portrete porodice,mnoge religiozne slike(najznacajnija je Poklonjenje tri kralja).Boticelijeve najoriginalnije slike su one koje ilustruju grcke i rimske legende.Najpoznatije njegove dve slike su Primavera i Radjanje Venere.Iako veoma uspesan,na vrhuncu karijere koja je predstavljala jedan individualan i graciozni stil zasnovan na ritmickim mogucnostima konture,on je pao.Slikao je teme iz grcke mitologije i alegorijske slike u duhu humanizma.Njegova pozna dela predstavljaju povratak na ekspresivno-emotivne religijske motive kasne Gotike.Kada je Firencom zavladao protivnik Medicija i ideja renesanse,svestenik i propovednik Djirolamo Savanarola,Boticeli je slikao pod njegovim uticajem samo religijske teme.Sandro Boticeli je pripadao konzervativnoj struji-stvaraoci su se tesko odrekli blestavih rezultata predrenesansnih slika,tj.najvaznija im je elegancija u stvaranju,a koja se uspostavlja crtanjem oblika pomocu kontura.Predstavnic su Beato Andjeliko,Boticeli i Kranah.Karakteristike:koriste naturalizam,perspektivu,proucavanje anatomije,elegancije pokreta,nabora i boje,pozadine kao iz bajke,strogost,monumentalnost.Nacin poimanja slike:nosilac je povrsina na kojoj se crtezom i bojom predstavljaju scene,tj.vazna je shema prema kojoj se ta povrsina deli i elegancija sa kojom figure to ostvaruju.DELA-uticaj:Filipo Lipi,Verokijo-uticao je na:Rafaela,Mikelandjela,PrerafaeliteSv.Avgustin-freska za crkvu Ognissanti u Firenci.-stil je monumentalan,sa akcentom na naturalizam.Rodjenje Venere-nalazi se u Galeriji Ufici u Firenci.-opisuje boginju Veneru,koja izlazi iz mora.-elegancija figure sa mekim uvojcima i ljupko drzanje tela.-stvorio je specifican prepoznatljiv tip zenske lepote.

-pokret se ne radja u samim likovima,vec im je nametnut spolja,tako da nikako ne izlazi iz povrsine platna.Misticna rodjenja-jedina slika sa Boticelijevim potpisom.-nosi grobni natpis sa predvidjanjem kraje ovog sveta i pocetka novog poretka.Sikstinska kapela-1481.godine ga je pozvao papa Sikstus IV da zajedno sa drugim umetnicima oslika kapelu portretima prethodnih papa.Primavera-sastoji se od ikone prolecne obnove firentinske renesanse,leta,Rodjenje Venere,Palas,Kentaur,sa leva an desno:merkur,tri vrline,venera.flora.-radovi ne ilustruju odredjene tekstove,vec se svaki oslanja na nekoliko tekstova koji su znacajni za njega.

10.PJERO DELA FRANCESKA

IstorijaPjero,mladic iz jugoistocne Toskane,je vrlo rano dosao kao pomocnik Domenika Venecijana u Firencu,gde je saznao za razvijene tradicije perspective koje je razvio Paolo Ucelo.Radio je za dvorove u Urbinu,Ferari(ostavio je snazan uticaj na ferarske slikare),Arecu.Napustio je Firencu posle nekoliko godina i nije se vise vracao.Smatra se da je izgubio vid pred kraj zivota.Znacaj-prosirio je znanja o perspektivi teorijskim putem kroz traktate i prakticno vazdusnom perspektivom i bojenim refleksima koji su unistavali lokalni ton.Najpoznatija dela:Federigo da Montefeltro i njegova zena,Idealan grad,Krstenje Hrista,Bicevanje Hrista.DelaGlavne karakteristike-snazno i monumentalno prikazivanje licnosti,zanimanje za matematicku konstrukciju pejzaza ambijenata koji ih okruzuju,svetao kolorit,dominiraju religiozni radovi koji su obelezeli njegovu jasnocu i mir.Perspektiva je osnovna komponenta u njegovim radovima.Verovao je u naucnu perspektivu kao osnovu slikarstva.Matematicko shvatanje:slikao je glave,ruke,draperije kao varijacije ili spojeve lopta,cilindara,kupe,kocke(najraniji prethodnik apstraktnih slikara).Uticaj-Mazaco(osnivac italijanskog renesansnog slikarstva),Domeniko Veneciano(kolorit;sa njim je radio freske u bolnici Santa Maria Nuovo u Firenci),Firenca(u njoj je video mnoga dela Donatela,Bruneleskija,Mazaca,Fra Andjelika.DELABicevanje Hrista-Knezev dvor,Urbino

-prostor za figure je strogo logican,ali je to jos uvek scenski realizam(obavezan je centralni pogled na scenu)-licnosti su u posebnim pozama,uokvirene arhitekturom.Portret Vojvode Federika da Montefeltra-Ufici,Firenca-model se posmatra tacno iz profila(jednostavno ali ne mnogo realisticno resenje)-slikar jos okleva u koncentrisanju na ljudsku figuru i uklapa je u prirodan rasplinut ambijent.Otkrivanje Casnog krsta-iz ciklusa fresaka u hour S.Francesca u Arecu (oko 1452.)-prikazana je legenda o pravom krstu-prikazana je Jelena,majka Konstantina Velikog,kako otkriva Casni krst i dva krsta na kojima su bili razapeti razbojnici pored Hrista.-kolorit je svetao i podseca na jutarnju suncevu svetlost-svetlost sluzi dad a trodimenzionalnost svakom obilku i da pricu ucini dramaticnijom.-likovi su uzviseni,kao da pripadaju nekoj herojskoj rasi.-vidiljivi su pogledi i gestovi likova,a ne izrazi lica.

11.VISOKA RENESANSA U RIMU

Majstori XVI veka su -Leonardo,Bramante,Mikelandjelo,Rafaelo,Djordjone,Ticijan.Oni su predstavljali vrhunac,klasicnu fazu renesansne umetnosti.

Visoka renesansa-kulminacija rane renesanse sa jedne strane i pocetka neceg novog sa druge strane.Suvereni genije-ova teznja da se umetnik tako posmatra je najizrazenija u prvoj polovini XVI veka.Platonovo shvatanje genija-duh koji se uvlaci u pesnika i navodi gad a stvara u Bozanskom zanosu.

Marsilio Ficino-neoplatonicar,koji je shvatanje Platonovog genija prosirio na arhitektu,vajara i sliakra.Ovaj kult genija je veoma uticao na umetnike visoke ranesanse,tako sto ih je podsticao na ambiciozne ciljeve i nagonio njihove pokrovitelje da potpomazu takve poduhvate.Medjutim,ambicije su cesto prevazilazile ljudske mogucnosti,te su bile cesto osujecene,te se umetnik nakon toga osecao kao zrtva zle kobi.Vera u bozansko poreklo nadahnuca-navodila je umetnika da se osloni an subjektivna,a ne na objektivna merila istine i lepote.

Ranorenesansni umetnici-su se osecali sputani pravilima za koja su verovali da su univerzalno vazeca(numericki odnosi muzicke harmonije i pravila naucne perspective).Ovi umetnici su prokrcili jedan put umetnicima koji su pripadali istom stilu razdoblja.

Visokorenesansni umetnici-su stvorili novu dramu i retoriku,da bi uticali na posmatraca,sta znaci da ih nije interesovao toliko racionalni red koliko vizuelni efekat.Njihova dela postaju klasicna sama po sebi.Ovi umetnici nisu prokrcili put jednom stilu razdoblja koji bi se mogao primenjivati na sve gradacije kvaliteta.Visoka renesansa je dala mali broj majstora,jer se ona ugasila sa ljudima koji su je stvorili.Od svih velikih majstora,samo su Mikelandjelo i Ticijan preziveli 1520.godinu.Priroda visoke renesanse je ogranicena i nestabilna,ali je njen uticaj na kasniju umetnost ogroman.Glavni spomenici visoke renesanse poticu izmedju 1495.i 1520.godine.Glavne karakteristike:simetricnost,harmonicna kompozicija i boja,difuzno svetlo(daje utisak celovitosti),jasnoca kompozicije.Rim postaje srediste italijanske umetnosti u prvoj cetvrtini XVI veka.Papa Julije II-vladao od 1503-13.godine.On je odlucio da zameni staru baziliku Sv.Petra jednom velicanstvenom crkvom,koju je poverio Bramanteu.Papa je tezio da ujedini celu Italiju pod svojom vlascu,kako bi stekao svetovnu moc.Iako je Bramante bio najstariji,pocasno mesto najranijem majstoru visoke renesanse pripada Leonardu da Vinciju.Znacaj Bramantea-oziveo rimsku tehniku betona,jer je beton omogucavao gipkije projekte u odnosu na tesani kamen ili opeku koja s ekoristila u srednjem veku.

1.Donato Bramante-umetnik koji je radio za Vojvodu od Milana.Nakon poraza Milana od Francuza,odlazi u Rim.-u Rimu postaje tvorac arhitekture visoke renesanse.Tempietto(kapela)-u crkvi Sv.Petra u Montoriju.-nadimak mali hram-projektovana posle 1500.godine.-kapela obelezava mesto raspeca Sv.Petra i po planu je trebalo da bude okruzena okruglim dvoristem sa kolonadom.-NOVO:imao je nameru da kapelu postavi u vec uoblicen spoljasnji prostor.-trostepena platforma,strogi dorski red kolonade podsecaju na arhitekturu klasicnih hramova.-primena vajanih zidova na samom Tempijetu i u dvoristu.-nise su duboko usecene,izdubljene u teskoj masi zidova.

-protivteza udubljenjima su konveksan oblik kupole i jako istaknuti profili i venci.-Tempijato ima monumentalnu tezinu koja uteruje u laz njegovu skromnu velicinu.Plan za crkvu Sv.Petra u Rimu-izjavio je da ce postaviti Panteon na vrh Konstantinove bazilike.-projekat se odlikuje pravom carskom velicanstvenoscu,jer poseduje ogromnu kupolu(poluloptasta kao i na Tempijetu),koja krunise presek krakova grckog krsta sa poluoblicastim svodovima,dok cetiri manje kupole i visoki tornjevi popunjavaju uglove(ukupno pet kupola).-projekat ispunjava sve zahteve Albertijeve sakralne arhitekture.-zasnovan je na krugu i kvadratu i strogo je simetrican.-predvidjena su cetiri identicna procelja.-1514.godine Bramante umire,te njegovi ucenici nastavljaju izgradnju,ali nesto izmenjenijeg plana.-tek 1546.godine ce izgradnju nastaviti Mikelandjelo.-na spoljasnjosti preovladjuju geometrijski oblici,a u unutrasnjosti vajani zidovi.Medalja sa predstavom Bramanteovog projekta za crkvu Sv.Petra-prikazan je pocetak radova na izgradnji u netacnoj perspektivi.

12.UMETNOST I NEOPLATONIZAM MIKELANDJELA

ZivotMikelandjelova pisma,spisi su licne ili poslovne prirode,tako da nisu bili od velikog znacaja.Njegovi stihovi(ljubavne pesme,soneti)su imale veliki znacaj.Pored stihova,znacajna su svedocanstva trojice ljudi:1.portugalski slikar Fransisko de Holanda je u svojim dijalozima opisao Mikelandjelov zivot.2.Vazarije je knjzi ‘’Zivoti’’objavio 1550.godine prvo izdanje,a 1568.godine drugo prosireno.Vazari istice njegovo posvecivanje anatomiji i seciranju tela.3.Askanio Kondivi je bio Mikelandjelov ucenk koji je 1553.godine objavio biografiju svog ucitelja.Kondivi govori o njagovom poznavanju perspektive.Mikelandjelo Bonaroti je rodjen 1475,a umire 1564.godine.Ucio je kod majstora koji su pripadali kvatrocentu.Uticaji-Mikelandjelo je bio izdanak naucnicke tradicije firentinskog slikarstva,ali je na njega uticao neoplatonizam Marsilija Ficina,religiozne reforme Savonarole.Glavne karakteristike-dvojstvo izmedju tela i duse je davalo likovima patos,prividno spokojstvo,ekonomicnost u izrazavanju(fokusira se na glavno,bez detalja).Sredinom XVI veka vlada misljenje da je Mikelandjelo bio ekscentricni genije,brilijantniji od svih drugih u njegovoj oblasti,crtanju muskog akta,ali

neuravnotezen i bez ljupkosti i uzdrzanosti,koje su od sustinske vaznosti za velikog umetnika.Umetnost za njega nije bila nauka vec pravljenje coveka,slicno bozanskom stvaranju.Smatrao je da slikarstvo treba da podrazava zaokrugljenost vajanih oblika,a da arhitektura mora da se sluzi organskim sklopom ljudske figure.Divio se Djotu,Mazacu,Donatelu.NeoplatonizamMikelandjelova vera u lepotu materijalnog sveta je bila ogromna.Njegovi rani ljubavni soneti odrazavaju ovo osecanje u izrazavanju jake emocionalne i fizicke strasti usmerene ka vidljivoj i duhovnoj lepoti.On nije verovao u verno podrazavanje prirode.Za Mikelandjela umetnik do lepote,koja je iznad prirodne,stize pomocu imaginacije.Zbog ovoga je on neoplatonicar u poredjenju sa racionalnim Albertijem,koji je tragao za tipicnim.Za njega je lepota odraz bozanskog u materijalnom svetu.Njegova najveca posvecenost je bila pre posvecenost lepoti nego naucnoj istini.Iako je shvatio da dostizanje lepote zavisi od poznavanja prirode,nije je ispitivao.Govori o unutrasnjoj slici,koju lepota vidljivog sveta budi u njegovom umu.Ideja tada nadvisuje materijalnu lepotu,jer um usavrsava predstave koje prima i priblizava ih Idejama koje se u njega ulivaju direktno iz Boga.Vidljiva lepota je najdelotvorniji simbol istinske duhovne lepote,a covekova lepota vodi ka kontemplaciji bozanskog.Ljubav se najlakse budi putem oka,koje je po neoplatonicarima najplemenitije culo.Kada je govorio o skulpturi uvek je imao na umu mermernu ili kamenu skulpturu,a ne modelovanje u glini.Po njemu je sustinska karakteristika skulpture da umetnik pocinje sa kamenim ili mermernim blokom i da od njega oduzima sve dok u njemu ne otkrije ili ne pronadje statuu.UmetnostNjegova najranija rimska ostvarenja predstavljaju pun sjaj visoke renesanse,a manirizam ce se cvrsto utemeljiti pre njegove smrti.Entoni Blan je njegova dela grubo podelio na tri perioda:1.Prvi period do 1530.godine-obuhvata Firencu,Rim,a od dela:Pietu,zapoceo je grobnicu Julija II,Sikstinsku kapelu,David.-njegovo vidjenje umetnosti je glediste humanizma visoke renesanse(tavanica Sikstinske kapele,Pijeta u Sv.Petru,rani ljubavni stihovi).-njegovi stavovi u prvom periodu su bliski Albertijevim,ali sa jakom primesom neoplatonicarskog idealizma.-rani period je obelezilo povlacenje iz neposrednog kontakta sa zivotom.Za Albertija umetnik us vom radu sasvim zavisi od prirode,dok za Mikelandjela,umetnik iako je direktno nadahnut prirodom,ono sto vidi u njoj mora da prilagodi idealnom principu u sopstvenom umu.

-nema naucne perspektive.

DelaTondo doni(Sveta porodica)-prikazani su Bogorodica,Sv.Jovan,mali Hrist.-nije prikazivao zmijoliku(s)figuru do neprirodnosti.-kolorit nije tipicno visokorenesansni,jer postoje ostri kontrasti,nije ujednaceno,tvrdo je.-znacenje nagih altela u pozadini je alegorijsko i jasno je samo umetniku i poruciocu.Polaganje u grob-nije tipicno visokorenesansna.2.Drugi period od 1530-1549.godine-nakon pljacke Rima radi Strasni sud i naglasava svoju uzdrmanost.-ovde nema traga o lepoti,vec se iskazuje trazenje lepote u duhovnom.3.Treci period od 1549-1564.godine-katolicki misticizam-istrazivanje duhovnog sadrzajaPijeta Rondanin-mermerna statua visine 1,97m u Milanu.-poslednje vajarsko delo.-sama tema i emocionalni sadrzaj navode na misao da ju je namenio za svoju grobnicu.-likovi nemaju nit raga visokorenesansne retorike.-nedovrsena,a svoje ljudske simbole je lisio svakog telesnog kvaliteta,te je preneo cistu duhovnu ideju.-delo se bavi sredisnjim temama hriscanske vere,dogadjaima iz Hristovog stradanja.-Mikelandjelo napusta klasicne teme.-Pietu je zamislio kao ljudsku tragediju,bez velikog nagovestaja natprirodnih svojstava.-njegov pristup svetu i umetnosti postaje jos duhovniji.-njegovo religiozno osecanje je sada kombinacija misticne neoplatonicarske koncepcije i intenzicne vere u spasenje Verom.-manje govori o apstraktnoj Bozanskoj sustini,a vise o Bogu kome se licno obraca.

13.MIKELANDJELO O FIRENCI

David-oko 1501-4.godine-mermerna statua visine 5,50m u Firenci na Akademiji.-najranija monumentalna statua visoke renesanse.-1501.je David narucen umetniku,kada je imao svega 26 godina.

-figura je trebala da se smesti na jednom od potpornih stubova katedrale,ali je na kraju postavljena ispred palazzo Vecchio kao gradjansko-patriotski simbol Firentinske Republike.-David izgleda kao izazivac,kao borac za pravednu stvar.-stil figure prikazuje jedan ideal lepote koji se razlikuje od zilavih i vitkih Donatelovih mladica.-uticaj iz Rima,jer je tamo video misicava tela helenistickog vajarstava.-stil je pod uticajem helenizma:herojske razmere,natcovecna lepota,snaga i nabreknutost zapremina oblika.-David se nikako ne moze smatrati antickom statuom,jer je on smiren i napregnut istovremeno,te je prikazana radnja u mirovanju.-Glavne karakteristike:idealizovan,minuciozan,nije proporcionalan,prava staticna statua.

Grobnica Giuliana Medicija-nastaje oko 1524-34.godine.-u crkvi Sv.Lorenco,crkva porodice Medici u Firenci.-nova sakristija je zamisljena kao arhitektonsko-vajarska celina.-NOVO:jedino umetnicko delo Mikelandjela u kome su njegove statue ostale u onom okviru koji je posebno za njih zamisljen.-papa Lav X je hteo da sagradi gradjevinu u kojoj bi bili smesteni grobovi Lorenca Velicanstvenog,Lorencovog brata Djulijana i dva mladja clana porodice Lorenca i Djulijana.-na ovom projektu je radio 14 godina.-kompozicija za dva groba pokazuje srodstvo sa ranorenesansnim grobnicama,ali postoje i razlike:nema natpisa,figuru u lezecem stavu zamenjuuju dva alegoricna lika(Dan na desnoj strani i Noc na levoj).-statua Djulijana,u klasicnoj vojnoj odeci,nema nikakve slicnosti sa pokojnikom.

Biblioteka Laurenziane-zapoceta oko 1524.godine u Firenci.-zabat na vratima je prekinut.-pilastri na nisama se suzavaju nadole.-NOVO:vi ne pripadaju nikakvom dotada poznatom redu.-spiralne konzole nista en podupiru.-NOVO:uvuceni stubovi podupiru teske stupce,koji sa svoje strane podupiru krovne grede.Ovaj oblik rusi klasicno pravilo arhitektonske prikladnosti:da sistem nosaca,greda, stuboci,venac moraju da budu istureni van zida na koji su postavljeni da bi se podvukli njihovi posebni identiteti.-zidovi su utisnuti izmedju stubova i tako od predvorja stvaraju neku vrstu odeljenja sa povecanim pritiskom.

14.MIKELANDJELO U RIMU

U Rimu je Mikelandjelo pronasao grad na vrhuncu bogatstva i na vodecoj politickoj poziciji u Italiji.Umetnik se osecao spokojno u takvoj atmosferi.Upoznavanje sa neoplatonizmom dovelo ga je do vere u lepotu vidljivog sveta,iznad svega u ljudsku lepotu,koja vise nije bila oslobodjena nostalgicnim misticizmom Firence.U Rimu u doba visoke renesanse su jos uvek bila spojena dva konfliktna sistema-hriscanstvo i paganizam.Ikonografska sema fresaka svoda Sikstinske kapele je zasnovana na najucenijoj teologiji,ali je zaodevena u forme paganskih bogova.Od dana kada se Mikelandjelo sreo sa Savonarolinim ucenjem,bio je clan katolicke crkve.Pokusaji papstva da u Italiji oformi jednu mocnu svetovnu drzavu propali su oko 1530.godine.Reformacija je podelila crkvu i oslabila polozaj pape.Finanskijske mahinacije su doprinele konfuziji,a najjaci udara je bila pljacka Rima 1527.godine,koja je papu Klimenta VII ostavila bez moci.Umesto sigurnosti,ljudi su osecali neizvesnost u dogadjajima.Luter je bio paralela italijanskom humanizmu,jer su humanisti ustanovili prava individualnog uma,a Luter je ustanovio prava individualne svesti.Italijanski humanisti su bili isuvise vezani za rimsku crkvu kao instituciju,da bi sledili Lutera,kada se postavilo pitanje sizme u crkvi.Posle 1545.godine se polozaj papstva se promenio.Mojsije-oko 1513-15.godine.-mermerna statua visine 2,50m.-u crkvi Sv.Pietro in Vincoli u Rimu.-izvajan deset godina posle Davida.-deo velikog vajanog programa za grobnicu Julija II,koja nije zavrsena jer je papa angazovao Mikelandjela da izradi freske na tavanici Sikstinske kapele.-Mojsije je bio zamisljen da se gleda odozdo.-zbog strahovite snage,savremenici umetnika su ga nazivali terribilita(srodno pojmu uzvisenosti).-njegov stav koji izrazava i budnost i meditaciju,odaje coveka sposobnog za mudro vodjstvo i za strahoviti gnev.Rob na umoru-oko 1513-16.godine.-mermerna statua visine 2,26m.-prepusta se okovima-prvo se smatralo da su robovi pripadali nizovima statua-personifikacijama umetnosti utucenih smrcu njihovog najveceg pokrovitelja.-kasnije je vladalo misljenje da su oznacavali teritorije koje je Julije II osvojio.-Mikelandjelo je dva lika roba zamislio kao par suprotnosti.Pobunjeni rob-oko 1513-16.godine-mermerna statua visine oko 2,10m.

-bori se da se oslobodi.-smatra se da je Mikelandjelu bilo amnje stalo do njihovog alegoricnog znacenja,a vise do njihovog izraza,jer izraz podseca na neoplatonisticku sliku tela kao zemaljske tamnice duse.Sikstinska kapela-u Vatikanu,Rimu.-tavanicu je zavrsio za cetiri godine(1508-12.godine).-tavanica se sastoji od stotine likova koji su ritmicko rasporedjeni unutar naslikanog arhitektonskog okvira.-na srednjem delu,koji razdeljuje pet pari nosaca,se nalazi deset prizora iz Knjige postanja,od stvaranja svet(u donjem kraju kapele),do Nojevog pijanstva.-prizori i bogat program su preuzeti iz teoloske teme,a prate ih nagi mladici,medaljoni,proroci,sibile.Stvaranje Adama-oko 1508-12.godine nastaje.-na tavanici Sikstinske kapele.-tezio je da predstavi ono sto bi u stvarnom zivotu bilo lepo telo,iako ga je nacinio idealnijim od stvarnog.-ne prikazuje Adamovo fizicko uoblicenje,vec udahnjivanje bozanske iskre-duse.-NOVO:ostvaruje jedno dramaticno suprotstavljanje coveka i Boga kakvo nije postigao nijedan drugi umetnik.-Adam ne tezi samo ka svom tvorcu,vec i ka Evi,koju vidi jos nerodjenu,pod okriljem Gospodove leve ruke.Prvi greh i izgnanje iz raja-odlikuje se hladnim,prigusenim tonovima(tipicno za celu tavanicu).-kolorit je sveden na boje kamena,kako bi dao likovima svojstvo obojene skulpture i sjedinio ih sa njihovim arhitektonskim okvirom.-oblike gradi sirokim i snaznim potezima cetke,poput Djota i Mazaca.-nagi mladici prate svaki od glavnih odeljaka tavanice.Oni cine neku vrstu lanca koja vezuje prizore iz Knjige postanja.-zenske figure su androgene.Mikelandjelo ce se 1534.godine vratiti radu na Sikstinskoj kapeli,ali uzdrman brojnim duhovnim i religioznim promenama.Vremensko razdoblje izmedju izrade tavanice Sikstinske kapele i Strasnog suda,poklapa se sa papstvom Lava X(1513-21)i Klementa VII(1523-34),clanova porodice Medici.Strasni sud -oko 1534-41.godine nastaje.-iznad oltara u Sikstinskoj kapeli,naslikanoj za Klimenta VII i Pavla III izmedju 1534-1541.god.-ovde se Mikelandjelo vise ne bavi vidljivom lepotom fizickog sveta na neposredan nacin.-aktovi su teski i nezgrapni,satankim udovima,bez ljpkosti.-Hrist je prvo naslikan nag,a zatim je morao da naslika pregacu.

-lepotu sada koristi kao sredstvo za prenosenje jedne ideje ili za otkrivanje dusevnog stanja.-na oblaku,ispod samog Gospoda sedi apostol Vartolomej i drzi ljudsku kozu kako bi prikazao svoje mucenistvo.Lice na toj kozi nije od sveca,vec Mikelandjelovo.Projektovanje grobnice za Djulijana u Firenci je prekinuto,jer Mikelandjelo odlazi 1534.godine u Rim.Poslednjih trideset godina njegovog zivota posvetio se arhitekturi.Campidoglio-izmedju 1537-39.godine dobija najveci posao da preuredi Campidoglio,vrh Kapitolskog brezuljka,u trg sa monumentalnim okvirom dostojnim tog casnog mesta,kao nekadasnjeg centra antickog Rima.-posle njegove smrti je nastavljena gradnja kao najimpozantnijeg gradskog centra.-papa Pavle III je premestio spomenik Marka Aurelija na konju na Campidoglio,a Mikelandjelo je projektovao postolje.-tri strane trga su zatvorene proceljima palata.-starije zgrade koje su tu postojale su Palata senatora i Palata konzervatora.-Palata senatora izgleda vece nego sto jeste,zbog udaljavanja bocnih strana.Crkva Sv.Petra-nastala 1546-64.godine u Rimu-unutrasnjost je uporscena,a centralni karakter nije promenjen.-kolosalni red naglasava kompaktnost gradjevine i tako dramaticnije istice kupolu.-kupola izrazava njegove ideje iako je posle njegove smrti sagradjena:visok tambur,jako istaknuti potporni stupci,naglaseni dvojnim stubovima,rebra,izduzen luk,visoka laterna.-konstrukciju dvostrukog kostura i goticki profil je pozajmio od Firentinske katedrale.

15.RAFAELO

Rafaelo Ksanti(1483-1520.godine)je bio umetnik visoke renesanse,koji je svoja dela zasnovao na spajanju elemenata umetnosti Leonarda,Mikelandjela i Bramantea.Rafaelov genije se sastojao u moci sinteze,koja mu je omogucila da spoji kvalitete ove trojice.

Glavne karakteristike-njegova umetnost je lirska,dramska,slikarski bogata,a vajarski solidna(eklekticar).Ispunjava sve elemente visoke renesanse,a to su simetricnost,harmonicna kompozicija i boja,difuzno svetlo(daje utisak celovitosti),jasna kompozicija.Sliakrstvo je ucio kod Perugina u Firenci.Postaje uzor za umetnost XVII i XVIII veka.Shvatanje crteza:crtez je osnovno izrazajno sredstvo(kao i kod Albertija).

Obuka slikara:prvo crtanje po antickim modelima,crtanje po Rafaelu i Mikelandjelu,crtanje po prirodi.Na pocetku karijere je iskazao poseban talenat za portrete,koje je stvarao kao kombinaciju realizma sa portreta XV veka sa ljudskim idealom visoke renesanse.Poznat je po madonama,koje je radio polovinom XVI veka.Nakon nejgove smrti 1520.godine nastupa kraj visoke renesanse,a zapocinje manirizam koji ce trajati sve do 1600.godine(pocetak je Karavadjo sa religioznim temama).Papa Julije II-bio je ratnik,koji je izabrao Mikelandjela za umetnika na njegovom dvoru.Papa Lav X-bio je iz porodice Medici,cuveni humanista,koji je okupljao sve umetnike,zonglere i mnoge druge na svom dvoru.Papa nije mogao da se izbori sa tezama paganskog Vatikana,a koje istice Martin Luter 1517.godine kada trazi da se katolicanstvo vrati istoriji,skromnom zivotu,cistoj veri.Ovaj papa je izabrao Rafaela da radi kod njega na dvoru.

DELAMadona del Granduca-prva dela koja je stvorio u Firenci(1504-8)godine.-uticaj ucitelja Perudjina je vidljiv.-oblici su bogatiji i obavijeni leonardovskim sfumatom.-Bogorodica je ozbiljna i nezna,te podseca na Mona Lizu.Papa Julije II je ponudio zadatak Rafaelu da ukrasi niz odaja u Vatikanskoj palate,a upravo tada je Mikelandjelo poceo da slika tavanicu Sikstinske kapele.Blagovesti-nastaju pocetkom XVI veka.-prikazano je ovladavanje perspektivom.Stanza della Segnatura-prva odaja u kojoj je bila smestena papina licna biblioteka.-stanca=prostorija u kojoj sud zaseda i u kojoj papa pecatira dokumente.-pre njega je tavanicu uradio Antonio Baci Sodoma,ali se papi ona nije svidela,te je angazovao Rafaela da je on pokvari.U znak postovanja prema Sodomi,Rafaelo ce ga predstaviti u Atinskoj skoli,jer on njegov radn nije unistio vec je samo dodao novi sloj cigala i oslikao lodje i lodjete.-ciklus fresaka na zidovima i tavanici odnosi na cetiri oblasti znanja:teologiju,filozofiju,pravo i umetnost.-Disputa(teologija)-predstavlja raspravu o prirodi Hrista.Hrist i prvi apostoli su gore na oblaku,a teolozi i papa Julije II su na zemlji.Atinska skola-oko 1510-11.godine nastaje.-freska u Vatikanskoj palate u Rimu.-olicenje klasicnog duha visoke renesanse.

-tema je Atinska filozofska skola,koju cini grupa cuvenih grckih filozofa okupljenih oko Platona i Aristotela,a svaki od njih je u karakteristicnom polozaju ili akciji.-uticaj Mikelandjela kroz izrazajnost,fizicku snagu,dramaticno grupisanje likova.-ovde su telo i duh,akcija i emocija harmonicno uravnotezeni,jer je svaki clan velikog skupa imao svoju ulogu.-koncepcija ove freske nagovestava duh Leonardove Tajne vecere.-uticaj Leonarda kroz centralizovanu simetricnu kompoziciju i medjusobnu zavisnost likova i njihovog arhitektonskog okvira.-uticaj Bramantea kroz arhitekturu koja ima kupolu,poluoblicasti svod i statue u velicini vecoj od prirodne.Arhitektura je idealizovana,jer ju je tesko konstruisati,a sadrzi elemente grcke i rimske arhitekture.-Aristotel je prikazan rukom na dole i nosi etiku,a Platon rukom ka gore(idealisticki svet ideja) i nosi Tipoteje.-ispod njih je figura Mikelanjdjela,prikazanog u modernoj odeci klesara.(pripremni crtezi ne uljucuju Mikelandjela,tako da je moguce da ga je Rafaelo dodao nakon sto je video njegove radove u kapeli).Galateja-nastaje oko 1513.godine.-tema je klasicna,a sastoji se iz:lepe nimfe Galateje koju uzaludno progoni Polifem.-ovde se slavi vedri i culni vid antike,za razliku od hladnog idealizma Atinske skole.-ekspanzivni spiralni pokreti njegovih krupnij,dinamicnih likova radjaju se iz kontraposta Galateje.Portret pape Lava X-Rafaelo nije laskao,ni radio konvencionalno svoje portrete.-prikazan je sa knjigom i zvodom(izrazio je njegovu strast ka starinama,zvono potice iz helenizma,a knjiga iz IX veka).-mrgodan lik pape sa debelim obrazima je dat u konkretnim,skoro flamasnkim pojedinostima.-papa ima zapovednicki stav.Lav X je izdvojen od svojih pratilaca,a njegovu realnost pojacavaju intenzivna svetlost,boja i faktura.-Rafaelo nije falsifikovao licnost modela,vec ga je oplemenio.-kardinalima koji ga okruzuju nedostaje uravnotezena cvrstina.Prosidba Marije-veoma podseca na Perudjovu kompoziciju predavanja kljuceva Sv.Petru,ali Rafaelova nije na zidu vec na tavanici.Grenduka(Madona Velikog vojvode)-tamna pozadina je veliki kontrast meko modelovanoj madoni.Papa Julije II-naslikano je pred smrt pape.-prisutna je distanciranost,jer je papa prikazan kao zamisljen,a ne kao veliki osvajac.Sikstinska madona

-trebala je da se postavi na platnu iznad kovcega pape Julija II,ali je otisla u Pijacencu.-furnirana slika(frunirati-oblagati drvetom).-Julije kao Sv.Sikst i Sv.Varvara(zastitnica ratnika,ima tamna ledja).-alegorija smrti kao oslobadjanje duse posle smrti(posmrtna slika).Portret Baldezara Vasteljonija-aristokrata koji je napisao prvi bonton ponasanja na dvoru(umerenost,odmerenost,protokolno organizovanje obroka).-uticalo na Rembranta da uradi svoj portret.-aristokrata je ubucen u elegantno crno,cime je stvorena harmonicnost.Lodjeta-dekorativan hodnik papske palate.-uticaj anticko-rimske dekoracije.Vila Farnezina-Rafaelova radionica,koja je podignuta novcem bankara,koji je davao pare za vojsku.-podignuta je za Imperiju,kurtizanu.

16.UMETNOST I TEORIJSKA RAZMATRANJA LEONARDA DA VINCIJA

Leonardo da VinciLeonardo je bio najraniji majstor visoke renesanse,koji je rodjen 1452.godine u Vinciji,a ucitelj mu je bio Verokio.Sa trideset godina je otisao da radi za Vojvodu od MIlana kao vojni inzenjer,a pored toga kao arhitekta,vajar i slikar.1499.godine je Milansko vojvodstvo pripalo Francuzima,te se Leonardo posle kratkih boravaka u Mantovi i Veneciji vratio u Firencu.Leonardo je zapisao da je najvisi i najtezi cilj slikarstva da gestovima i poretima udova predstavi nameru covecije duse,koja se odnosi na covekov unutrasnji zivot u celini.Jedan od najuniverzalnijih umetnika italijanske renesanse je bio Leonardo da Vinci.Njegovi radovi iz oblasti matematike,anatomije,fizike,mehanike,botanike,balistike(nauka o kretanju bacenih tela) i teorije o umetnosti izrazavaju ogromno interesovanje i poznavanje oblasti ljudskog duha.Leonardov sfumato-u prvi plan istice svetlo-tamno,tj.sfumato(crtez senki) su meki i fini skoro fluidni(tecni) prelazi svetlo-tamnog,koji obezvredjuju konturu,uranjaju figuru u prostor,stvarajuci njihovo novo ejdinstvo.Oblici su meki i nedovrseni,kao da su obavijeni izmaglicom.U kasnijim godinama zivota Leonardo se posvetio vise naucnim istrazivanjima.Smatrao je da umetnik treba da poznaje ne samo pravila

perspektive,vec I sve zakone prirode,a oko je za njega savrseno orudje za sticanje takvog znanja.Smatra se da je stvorio modernu naucnu ilustraciju,orudje od bitne vaznosti za anatome i biologe.

DELAPoklonjenje mudraca-slika na drvetu u Galeriji Uffizi u Firenci-kompozicija se odlikuje geometrijskim redom i precizno izgradjenim prostorom u perspektivi,koji podseca na firentinsko slikarstvo neposredno posle Mazaca.-ova slika je nedovrsena(cak ni podloga nije zavrsena)-likovi kao da se uoblicuju lagano i postepeno,ne izdavjajuci se potpuno iz magle.-Leonardo ne razmislja o konturama,vec o trodimenzionalnim telima,koja postaju vidljiva u vecem ili manjem stepenu zahvaljujuci svetlosti koja ih obasjava.-u pejzazima koji su u senci,oblici su nedovrseni,a njihove konture se mogu samo naslutiti.-chiaroscuro-svetlo-tamno modelovanje u kojem likovi nisu ostro odvojeni jedni od drugih,vec su spojeni.-gestovi i lica ljudi izrazavaju sa dirljivom recitoscu stvarnost cuda koje su dosli da vide.Bogorodica u pecini-oltarska slika na drvetu u Luvru u Parizu,koju je naslikao kada je dosao u Milano-likovi se pojavljuju iz polutamne pecine,obavijeni vazduhom punim vlage,koji blago zamagljuje njihove oblike.-sfumato(fina izmaglica)daje toplinu i prisnost prizoru,a isto tako stvara i atmosferu udaljenosti i nestvarnosti i cini da slika vise lici na poetsku viziju nego na sliku stvarnosti.-tema je mali Sveti Jovan koji se klanja malom Hristu u prisustvu Bogorodice i jednog andjela.-slika je tajanstvena zbog:usamljenog stenovitog okvira,barice u prvom planu i brizljivo odabranog biljnog sveta.

Tajna vecera-zidna slika u crkvi Sta Maria della Grazie u Milanu-prvi klasicni izraz ideala slikarstva visoke renesanse-Leonardo je bio nezadovoljan ogranicenjima tradicionalne fresco tehnike,te je izvrsio eksperiment jednim tempera-uljanim medijumom koji nije dobro prianjao na zid,te je slika pocela da propada nekoliko godina po zavrsetku.-kompozicija je uravnotezena,a to je postignuto izmirenjem suparnickih cak protivrecnih zahteva na nacin koji nijedan raniji umenik nije postigao.-Leonardo je poceo sa kompozicijom likova,a arhitektura je imala samo pomocnu ulogu.

-centralna tacka preseka je postavljena iza Hritove glave tacno na sredini slike i tako dobija simbolicno znacenje.-funkcija glavnog otvora na zadnjem zidu je simbolicna,jer istureni prozorski zabat deluje kao arhitektonski ekvivalent oreola.-smatra se da je zeleo da fizicki zgusne svoju temu kompaktnim,monumentalnim grupisanjem likova,a duhovno prikazujuci vise razlicitih znacenja istovremeno.-Hristovo drzanje izrazava potcinjavanje Bozanskoj volji i zrtvovanje.Zapravo to je aluzija na glavni cin tajne vecere.-svaki od apostola otkriva svoju licnost,svoj odnos prema Spasitelju.Juda nije vise izdvojen od ostalih,vec ga njegov mracni prkosni profil izdvaja.Bitka kod Anghiarija-crtez na kartonu za zidnu sliku vecnice Palazzo vecchio,kojoj je bila tema neki cuveni dogadjaj iz firentinske istorije.-tek sto je zavrsio crtez,napustio je narudzbinu na zahtev Francuza i vratio se u Milano.-monumentalna grupa vojnika na konjima koja predstavlja zgusnutu vanvremensku sliku duha bitke,a ne neki odredjeni dogadjaj.-njegovo interesovanje za nameru covecije duse je ove izrazeno kroz divljacki bes.-bitka nije nekontrolisana akcija,vec je dinamizam obuzdan sestougaonim nacrtom koji stabilizuje tu gomilu.Mona Liza-slika na drvetu u Luvru,naslikana oko 1503-5.godine.-nezni sfumato je ovde dostigao savrsenstvo.-oblici su gradjeni od slojeva tako paucinasto tanke glazure sa slika zigleda kao ozarena nekom blagom unutrasnjom svetloscu.-prikazana je psiholoska neodoljiva privlacnost licnosti modela.-crte lica su inividualne isuvise da bi to bio samo idealan tip,ali je isto tako element idealizacije tako snazan da potire karakter modela.-dva tumacenja osmeha:kao odjek trenutnog raspolozenja i kao vanvremenski,simbolican izraz(poput arhajskog osmeha kdo Grka)-Mona Liza olicava svojstvo materinske neznosti,koja je za leonarda bila sustina zenstvenosti.-pejzaz u pozadini je komponovan od stena i vode,a ukazuje na oplodnu moc elemenata.Zacetak u materici-crtez perom oko 1510.godine u Kraljevskoj biblioteci u Windsoru-ovde su spojeni Leonardovo zivo posmatranje i analiticka jasnoca dijagrama,tj.gledanje o sagledanje.Projekat za crkvu-crtez perom oko 1490.godine-Leonarda je sama gradjevina interesovala manje od osnovnih problema gradjenja i porjektovanja.

-plan crkve sa centralnom osnovom i kupolom podseca na Bruneleskijevu crkvu Sta Maria degli Angeli,ali nov odnos sa mnostvom kupola je slozeniji i monumentalniji od bilo koje gradjevine rane renesanse.

17.RENESANSA U VENECIJI: SPECIFIČNOSTI, UMETNICI

Venecija je bila jedina medju italijanskim gradovima koja je prezivela Sveti savez iz 1508.godine,koji je upravljao direktno protiv nje,i na taj nacin zadrzala svoju nezavisnost i prosperitet sredinom XV veka.Venecijanska umetnost ima specifičan vid umetnosti koja se ovde razvijala od doba romanike i gotika,a koja se ovde nikada nije razbuktala.Takodje ovde je bilo uticaja grčkog stvaranja i vizantije čiji se uticaj oseća u crkvi Sv. Marka ali je svu svoju energiju ova škola usmerila na razvoj slikarstva. Venecija nije pretpela one uticaje humanizma kojih je bilo u Firenci,jer Ticijan nije bio u onom složenom smislu humanista. Njegov je postupak intuitivne prirode. On slika bez želje da u slikarstvu napravi revoluciju. Spontanost jeste karakteristika venecijanskog slikarstva.Slikanje uljem je iz Nizozemske preneto po Vazariju.a u vreme kada je Jan van Ajk bio prognan,najpre prodire u Veneciju preko Anatola de Mesine,mladog slikara.U venecijanskoj umetnosti svetlost i boja ima veliki značaj,a volumeni se definišu pomoću svetlosti.Đorđone,koji je bio Ticijanov učitelj,usvojio je definisanje volumena pomoću svetlosti,što je nazvao luminizam i svojstveno je za njegov slikarski pristup i na ovaj način inicira ono što će se u velikoj meri u impresionizmu pojaviti na jedan ipak sasvim drugačiji način. Đorđone i Ticijan nisu prekinuli tradiciju venecijanskog slikarstva,vec su se razvili iz Djovanija Belinija,koji je nadziveo Djordjona i neprestano se razvijao.U severnoj Italiji Ticijanov i Đorđoneov uticaj je bio vrlo velik.Medjutim bilo je i krajeva,koji se nisu toliko opirali,koliko je lokalni stil slikanja bio vec utvrdjen.Ticijan je usvojio tehniku svoga učitelja i smanjujući tehniku poetičnog koju je njegov učitelj unosio kao karakteristiku u svome delu.U 15. veku jačaju gradovi kao Rim, a pogotovo Venecija koja je trgovinom,ratovima,ali i demokratskim izborima među vlastelom, te zahvaljujući prevlasti na Sredozemlju,postala najjača sila u Evropi. 1500.godine, na vrhuncu moći Venecije, niko nije slutio da je to i početak njenog kraja jer se trgovina već prebacivala na relaciju Evropa-Amerika (Kristifor Kolumbo je otkrio Ameriku 1492. godine).Velika karakteristika venecijanske renesanse je boja,najme osvetljenje koje je presudno i prepoznatljivo u ovom stilu. Za razliku od „intelektualnog“ slikarstva Firence i Rima, u Veneciji je nastala umetnost u kojoj je boja važnija od linije. Venecijansko slikarstvo cine sledeci slikari: Domeniko Venecijano,Đovani Belini,Ticijan,Đorđone,Tintoreto,Veroneza.

Ovde nisu vazili ekonomski i politicki faktori,koji su bili znacajni za ostali deo Italije,a Ticijanova umetnost je zadrzala suncani sjaj vrlo daleko od velicine i bede manirizma u Rimu,Firenci ili Parmi.Razlika između rane i visoke renesanse je manje oštra u Veneciji,nego u Firenci i Rimu.Venecija je ostala po strani i nije primila nov fontenblo stil.

18.ĐORĐONE

Đorđone(rođen kao Đorđo Barbareli da Kastelfranko 1477 -1510) je bio italijanski slikar, jedan od najznačajnijih umetnika visoke Renesanse u Veneciji. Zbog oskudnog opusa(svega 6 slika) i manjka podataka o njegovom identitetu i životu,Đorđone(velike Đorđe) je jedna od najmisterioznijih figura u istoriji evropske umetnosti.Slikarstvu se učio, zajedno sa Ticijanom, u radionici Đovanija Belinija.1505.godine vratio se u Veneciju gde je izradio brojne freske na fasadama koje se nisu očuvale.Od štafelajnog slikarstva,pripisuju mu se kompozicije:Solomonov sud,Mladić sa strelom,Madona sa Svetim Antonijem i Rokom,Judita,Poklonjenje pastira,Hristos koji nosi krst,Koncert u prirodi, Tri filozofa,Oluja,Usnula Venera,nekoliko muških portreta i drugih slika.

Glavne karakteristike: poetsko i simbolicno stvaralastvo(novi žanr u slikarstvu poezija-vrsta slike sa figurama u pejzazu u kojoj subjekt ili tema ima malo znacaja),gracioznost,mali format(za privatne narucioce),dar za odabir kolorita,prvi je slikao figure u pejzazu,žanr scene bez verske ili istorijske pozadine; novo razumevanje senke.Uticao je na venecijansku skolu slikarstva.Za njega je slikanje bilo proces istraživanja kojim je otkrivao ne samo značenja ekspresije,već i onoga što je hteo da kaže, razvijajući sadržinu svoje slike i komponujući je na platnu.Vazari Đorđonea opisuje kao tehničkog inovatora koji nije pravio pripremne crteže,vec je radio direktno bojom na platnu.Madona del Castelfranco-freska za kondotijera Konstanca,za njegov rodni Kastelfranko.-prikazuje zamisljenu Bogorodicu u stilu Belinija kako sedi na prestolu,visoko iznad tradicionalnih svetaca.Ona je tako visoko iznad njih,da malo lici na conversazione.-Bogorodica je upija u fini pejzaz iza nje i svaka od tri izlovane figure utonula je u svoj sopstveni san.-nema niceg iznenadjujuceg ni u kompoziciji,ni u boji,vec blagog sutona i senzualnih blistavih efekata,kao sto su oni od naborane bele draperije koja ritmicki odvaja Bogorodicinu tamnozelenu haljinu od njenog toplocrvenog ogrtaca.-raspolozenje je svetovnije,romanticnije i skoro mlitavo u odnosu na dela Belinija.-Sv.Liberal jedva moze da podupire visoko koplje svoje zastave.

-koristi sve elemente petnaestovekovnog Sacra Conversatione,ali ih aranžira na novi način, tako da one izražavaju drugačiju sadržinu.Tri filozofa-nova relacija između ljudske figure i prirode.-slika je originalna ne samo u temi, već i u tipu. -ovo je kabinetska slika bez očigledne didaktičke svrhe, i čini se da je bila slikana za novu vrstu mladih patricijskih patrona koji su naručivali slike za lične ciljeve. Nova klasa kolekcionara se razvijala krajem XV i početkom XVI veka, ne samo u Veneciji već i u kultivisanom društvu italijanskih dvorova i gradova, i Izabela d'Este je tražila radove Đorđonea.Oluja-slika na platnu u Galeriji Akademije u Veneciji.-tema je atmosferski pejzaz.-najindividualnija i najzagonetnija.-raspolozenje je istancano,sasvim pagansko.-likovi pripadaju prirodi,oni su pasivni posmatraci,zrtve oluje.-mladi vojnik i naga mati sa detetom do sada nisu hteli da otkriju svoj identitet,te je tema slike ostala nepozanata.-jedino sto je u akciji je oluja.-prizor lici na zacaranu idilu,na pastoralnu lepotu koja ce brzo nestati.-u Oluji je pocelo nesto sto ce postati znacajna,nova tradicija.-prisutan je culni,lirski svet.Koncert u polju-nekoliko osoba provodi dan u priordi.-pospana popodnevna atmosfera je docarana kroz sviraca na lauti koji jedva udara po zicama i kroz zahvatanje vode staklenim bokalom sto izaziva osecaj skoro neprijatne svezine.-ponekad se misli da ovo nije Djordjoneova slika,ali je ona bar tipicno venecijanska po svom sjajnom tkivu puti i svile,smislu za uzivanje u divnim telima,lepoj odeci,dubokom miru predela,sa drvecem otezanim od letnjeg zelenila.Usnula Venera-Venera se odmara u prirodi i nikakvi klasicni rekviziti ne odvlace paznju o dove zaspale zene,cija je sama opustenost tela pohvala harmoniji u prirodi.-pejzaz takodje spava,a smatra se da ga je posle Djordjoneove smrti zavrsio Ticijan.Tempesta(rat)-alegorija postojanosti ljubavi.-ne zna se kada je Tempesta tačno urađena,a poručio ju je Gabrijele Vendramin.Slika je vekovima bila u posedu ove porodice, a danas je u venecijanskoj Akademiji.Na slici se nalaze: krilati lav,kočija,beli ždral.Smatralo se da slika predstavlja Pronalaženje Parisa ili Pronalaženje Mojsija (tada je muški lik Hermes Hefistosistos - rodonačelnik mudrosti).-rentgenskim snimkom utvrđeno je da je umesto mladića bila naslikana naga

žena sa nogama u vodi.Alternacija nage žene i odevenog muškarca javlja se na slici Koncert u polju. -Tempesta u XVI veku je sinonim za fortunu u značenju sudbine.-svetlo munje kao znak božanske naklonosti i trijumfa Venecije. -sve to potvrđeno je belim ždralom - simbolom pobede.

19.TICIJAN

Ticijan Večeli (rodjen 1490-1576.) se smatra najvećim i najplodnijim slikarem Venecije u XVI veku i prvim slikarom koji je imao uglavnom klijente iz inostranstva.Bio je slikar na dvoru Karla V sa kojim je bio u veoma prijateljskim odnosima.Bio je učenik Đovanija Belinija i radio je zajedno sa čuvenim Đorđoneom od 1507. godine.Slikao je široki dijapazon motiva -religiozne i mitološke motive,portrete,alegorije i drugo.

Ticijanov stil je neprekidno evoluirano,postajuci smeliji i slobodniji tokom njegovog dugog zivota ,sto se vidi po potezima cetke koje postaju slobodnije i vidljivije.Ticijan nije imao Leonardovsko interesovanje za nauku,ili Mikelandjelovo za religiju i poeziju,vec je bio slikar,a ne arhitekta i vajar.

Glavne karakteristike: snazan,bujni temperament; postepeno je apsorbovao detalj u opsti tonalni efekat; paganske slike su zaista paganske; tezi da sto licinije rukuje bojom.Na Ticijana su uticali Đovani Belini i Đorđone,a on je uticao na Tintoreta,Koređa,El Greka,Velaskeza,rembranta i Rubensa.Noli me tangere-rana slika-ima jakog ritma u plahovitoj Magdaleni i Hristu koji uzmice (drama coveka i zene).-drama likova se odigrava nepovezano sa pejzazom.-nedavno ciscenje je otkrilo glomazni oblik Magdalenine suknje i naglasilo majstorsko rukovanje uljanom bojom,kao sto se vidi u naborima Hristove bele draperije,fino naslikane tankim povlacenjem cetke,osencene lavkastim tonom razvodnjenog mleka.Ticijan je crtao na samom platnu,modifikujuci,menjajuci i izostavljajuci dok je slikao.Portret muskarca-portret datira iz 1545.godine.-boja stvara cuda od okruglog svilenog rukava,treperave,purpurnoplave,nabrane i prosecne materije,koja je zivlja od samog coveka.

-portret ostavlja bled utisak,te se zbog toga smatra da je ovo portret ranijeg datuma.Filip II Španski-dvorski portret u kome je zadrzao svoje snazno osecanje za licnost,ne laskajuci.-na portretu nije prikrivena Filipova bolesna arogancija.-izvrsno ukrasen oklop obavija nejgovu glabu figuru,a bele svilene pantalone i carape isticu crveni zastirac.Bahanalije-slika oko 1518.godine na platnu,u muzeju Prado u Madridu.-bahanalije su paganske,a nadahnute su opisom jedne pijanke jednog antickog pisca.-prizor je previse bucan:bancenje osoba koje igrajuci piju i pijane igraju.-i pored svoje raskalasnosti,slika obiluje cudesno naslikanim pasazima,a zguzvana kosulja coveka koji igra na desnoj strani slike izradjena je veoma nezno.-naga zena koja spava u prvom planu je znatno razuzdanija od Djordjoneove usnule Venere.-Ticijanova naga tela su bila veoma cenjena.-pejzaz je pun kontrasta hladnih i toplih tonova,odlikuje se poezijom Đorđonea.-likovi su aktivni i misicavi,krecu se radosnom slobodom.Venera i Adonis-slika je nastala po kraljevoj narudzbini i postoji u mnogim verzijama.-boginja je skoro nespretno zgrabila svog msrtnog ljubavnika,koji se opire i tako nesvesno srlja u smrt.-ovo je nova,muzevna vrsta poezije,u kojoj osecanje hitnosti pojacavaju lepi psi koji dah.Danaja-slika za Filipa II oko 1554.godine,koja ponavlja kompoziciju koju je zamislio deset godina ranije.-Danaja je mikelandjelovska naga zena,ali okupana svetloscu i senkom,ona se spusta na postelju,otvoreno pozivajuci ljubavnika u vidu zlatne kise.-starica pokusava da uhvati zlato koje pada,ali se Danaja topi i gubi usred posteljnog rublja.-boja prestaje da bude boja i takodje se gubi u atmosferi.-gledano izbliza platno kao da ne sadrzi nista drugo sem na brzinu nabacanih crtica i ogrebotina.-kada se covek odmakne igra svetlosti i senke dolazi do izrazaja.Polaganje u grob-religiozna slika naslikana na pocetku dvadesetih godina XVI veka.-svetlost blista na ponekim delovima odece,obilazi cele povrsine obavijene tamnom senkom.-romanticna gorcina Polaganja postaje surova stvarnost na slici Ruganje Hristu.Ticijan se preko gravira na kojima je Rafaelo izvodio reprodukcije,upoznao sa rimskom visokom renesansom.

Ticijanovo prilazenje antici se razlikuje od Rafaelovog,jer on prikazuje svet klasicnih motive kao deo prirodnog sveta,koji nije nastanjen ozivljenim statuama,vec bicima od krvi i mesa.-likovi Bahanalija su idealizovanjem uzdignuti izned svakidasnjice upravo toliko koliko je potrebno da nas ubede da pripadaju davno izgubljenom zlatnom dobu.Madona sa clanovima porodice Pesaro-slika iz 1526.godine u crkvi Frari u Veneciji.-prisutna je vedra zivahnost.-varijanta teme Sacra Conversazione,koja je preobrazena time sto je pogled en face zamenjen pogledom pod kosim uglom.-Bogorodica sada sedi na prestolu zimedju stubova na procelju jedne visokorenesansne crkve.-arhitektura je ogromna u odnosu na figure,tako da se vidi samo jedan njen mali deo,ali smeli dijagonalni raspored docarava prostor tako ubedljivo da smo spremni da zamislimo ostatak.-osim donatora koji klece,svaki lik je u pokretu.-svetac-ratnik sa zastavom izgleda kao d avoid strazu uz stepenice crkve.-pokreti su medjusobno uravnotezeni,te slika deluje skladno i pored jakog elementa dramaticnosti.-blestava sunceva svetlost cini da sve boje blistaju u skladu sa vedrim duhom oltara.-krst stradanja koji drze dva andjela(putta) ukazuje na tragediju.Posle Rafaelove smrti Ticijan je postao najtrazeniji portretista svoga doba.Čovek sa rukavicom-oko 1520.godine u Luvru u Parizu.-uticaj Djordjona je vidljiv u sanjalackoj prisnosti tog portreta,blagim konturama i ostrim senkama.-mladic je prikazan kao utonjen u mislima,kao da ne primecuje nikoga.-blaga seta na njegovom licu docarava poeticnost Oluje.-snaga i sirina oblika daleko prevazilaze Djordjona.Karakteristike Ticijanovih slika: topple i meke osvetljene povrsine,duboki,tamni tonovi,koji su prozracni i fino modelovani.Pavle III sa unucima-slika nastala oko 1547.godine u Narodnom muzeju u Napulju.-brzi,odseceni potezi daju platnu spontanost prve slike,a neki delovi nisu ni dovrseni.-formalna kompozicija e izvedena od Rafaelove slike Lav X.-prisutna je Ticijanova strasna moc zapazanja ljudskog karaktera: sitan lik pape,zbrckan od starosti,strahovitom snagom portreta baca u zasenak svoje visoke pratioce.Hrist sa trnovim vencem-slika nastala oko 1570.godine u Pinakoteci u Minhenu.-remek-delo Ticijanovog poznog stvaralastva.

-oblici iz polumraka se sastoje potpuno od svetlosti i boje i pored gustog impasta svetlucave povrsine su izgubile svaki trag materijalne cvrstine i zigledaju prozracne,iznutra ozarene.-snazna fiizicka akcija je cudesno zaustavljena.

20.TINTORETO

Jakopo Robusti ili Tintoreto (rođen 1518-1576.) je venecijanski slikar iz epohe manirizma, odnosno pozne renesanse.Smatra se poslednjim velikim slikarem ovog pravca.Alternativno prezime,Robusti,dobio je po ocu koji je bio robusni čuvar kapija Padove,a nadimak Tintoreto, po očevoj profesiji -bojadžijin sin.U početku je bio Ticijanov učenik,ali je ubrzo razvio sopstveni stil.Skoro ceo život je proveo u Veneciji.

Glavne karakteristike: sinteza Ticijanovog kolorita i Mikelandjelovog crteza (ove slike su trijumf venecijanskog manirizma); trenutni proces imaginacije se pretpostavlja procesu intelekta,te se slike brzo izvode; dinamizam(furiozno); revolucionarni efekti; portrete(uzdrazani i prisni),religijske kompozicije,perspektivu i osvetljenje je koristio na dramatican nacin(preteča baroka); sva Tintoretova dela se priblizavaju skicama,ma koliko da je format ogroman.Dinamizam koji je uveo,uticao je na Ticijana,ali se nije potpuno vratio u venecijansko slikarstvo sve do Tjepola,dva veka kasnije.U klasicnim slikama Tintoreto modulira svoj dinamizam gracioznim tokom ritmike crteza.Revolucionarni efekti-nova vrsta slikanja poput rukopisa,u kojoj je svetlost ono sto je glavno i gde se stvarnost dopusta smao ukoliko igra ulogu svetlosnog vodica.Tintoreto je odbacio renesansne ideale pazljivo projektovanog 3D prostora u kome treba da se krecu masivne figure.

Portret Jacopa Sansovina-boja je lako upotrebljena i samo tkivo platna igra ulogu u negovestavanju suve,zategnute koze.Bah i Adrijana-slika je savrsena poezija,u kojoj se Bog dize iz mora sa Djordjoneovskom gracioznoscu da krunise svoju nevestu.Suzana i starci-Suzana sedi i ima malo zajednickog sa Ticijanovim nagim telima.-sa njenom plavom plestavoscu,kao da je osvetljena sporim bleskom letnje munje.-svuda oko Suzane svetlost treperi i uvija se,dajuci oblik deblima,rasprskavajuci se na liscu ili uvijajuci se da bi postala odeca starca.Hristos u domu Marije i Marte-u uzvisenom svetu predmeti se povlace navise.

-Hristos govori o domu Marije i Marte,a pod je jako nagnut i prostire se do dovratnika koji uokviruje visoke,osvetljene prilike sa one strane vrata.-praskava zivahnost osvezava sve-nabori Marijinog providnog vela kao da su celofanski papir,a Tintoretova cetka kao da je zamocena u svetlost.Tintoreto je 1546.godine zapoceo svoju vezu sa skolom Sv.Roka u kojoj je kasnije radio dvanaest godina,ukrasavajuci citavu gradjevinu velikim platnima koja ilustruju zivot Bogorodice i Hrista.Bekstvo u Egipat-kompozicija skoro da se rasprskava,ali ipak znacaj svake slike je osvetljen tom eksplozijom.Tajna vecera-slika za crkvu Sv.Giorgio Maggiore je jedna od njegovih poslednjih slika.-dva izvora svetlosti se sukobljavaju u kosoj odaji,prirodne buktinje gore,ali svetlije sija natprirodni oreol oko skoro prozracnih andjela.-Tintoreto je razbio vecinu renesansnih shvatanja,a ovom slikom on negira klasicne vrednosti Leonardove verzije ove teme.-Hristos je i dalje u centru kompozicije,ali je sto postavljen upravno na plan slike u uvelicanoj perspektivi.-Hristova mala figura se izdvaja jedino sjajnim oreolom.-cilj slikara je bio da prikaze instituciju tajne svetog pricesca,pretvaranje zemaljske hrane u boazansku.-ovde je jedva nagovestena ljudska drama Judine izdaje.Hristos pred pilatom-ogromna slika na platnu oko 1566/7.godine u Scuola di San Rocco u Veneciji.-smeli potezi cetke,zive boje,nagli prelazi izmedju svetlosti i senke.-utisak je maniristicki:groznicavi emocionalizam treperave,nerealne svetlosti i avetinjski Hristos,mrsav i nepomican medju uzbudjenim mikelandjelovskim figurama.

21.VERONEZE

Paolo Veroneze (rodjen 1528-1588) je venecijanski slikar iz epohe manirizma.Poreklom je iz Verone,po kojoj je dobio nadimak Veroneze.Sa Ticijanom i Tintoretom se smatra jednim od trojice velikih slikara pozne renesanse.Teme:biblijske(profanog karaktera) i alegorijsko-mitološke,a posebno ga privlači motiv gozba.Mnogi ga nazivaju Rafaelom severne Italije,jer je obdaren istom sposobnoscu da veliku,masovnu kompoziciju dovede u harmoniju.Veronezeu nedostaju intelektualizovani elementi Rafaela,ali umesto toga on ima venecijansko osecanje za boju(nenadmasan dekorativni smisao i osecanje boje).U delima Veronezea se poslednji put pojavljuju shvatanja visoke renesanse.

Nasuprot srebrnastih Tintoretovih scena,on cesto stavlja zlatne,dok je idilicni predeo cesto okvir za spektakl.Veronezeove dekoracije otkrivaju njegovo studiranje manirista i ponekad uticaj Tintoreta.Efekti perspektive su manje dramaticni i manje privlacni od Tintoretovih.U njegovim delima severnoitalijanski realizam dobija sjaj raskosne pozorisne predstave.Alegorija-efekti perspektive ovde dostizu harmonicnu zivost.-beskrajno nebo kao da se otvara iza komplikovanog rvanja dva coveka sa zenom,personifikujuci mozda nevernost.-alegorija je izgovor za cudesne,srebrnasto-ruzicaste,srebrnasto-zelene tonove,za dva lepa coveka koji hvataju rasirene ruke plavuse koja kao da balansira izmedju njih.-ova dekorativna poezija je nacinjena da ukrasi odaje Ville Barbaro u okolini Venecije.Pejzaz-mitoloske figure se mesaju sa stvarnim i smestene su iznad pejzaza koji se otvaraju kao prozori na zidu i sve je zacarano.Blagovesti-ista urbana atmosfera se nalazi i na Veronezovim religioznim slikama.-Blagovesti se odigravaju u jednom portalu.-andjeo se presijava ruzicasto-zlatno,dok prilazi Bogorodici koja se moli i cela kompozicija je okupana u ovom tonu.Sve licnosti Veronezea imaju isto poreklo,one su instiktivno aristokratske,lepe,zdrave,sve izgledaju kao da su se obukle u kostime za velelepnu priredbu.U svojim portretima Veroneze uspeva da nagovesti sjaj,bez razmetljivosti.Daniele Barbaro-Daniele pozira zvanicno,skoro samopouzdano,ali mu linija krznom oivicenog ogrtaca daje dostojanstvenost.-pre nego u portretu nekog duzda,ovde se vidi jedan od vladara Venecije,kako utelovljuje u sebi moc Republike.Veronezeove religiozne slike su cesto,ali ne uvek,sjajni spektakli svetovnog osecanja.Hrist u Levijevoj kuci-slika nastala 1573.godine,a nalazi se na Akademiji u Veneciji.-simetricna kompozicija je vracanje Leonardu i rafaelu,a svecano raspolozenje prizora podseca na Ticijanov stil.-slici nedostaje uzviseno,idealno shvatanje coveka,koje lezi u osnovi svakog visokorenesansnog dela.-slikar je naslikao jedan raskosno svecani obed,ali nikakvu teznju ljudske duse.-zbog slike je pozvan pred crkveni sud inkvicizije,pod optuzbom da je svoju sliku ispunio budalama,pijanicama,Nemcima.-ravnodusnost prema temi slike je izrazena.

-Veroneze je smatrao da je slikarevo polje rada vidljiv svet i da on ne priznaje nikakav drugi autoritet osim svoj cula.

22.TEME U RENESANSNOJ UMETNOSTI

Типичне одлике  У појединим врстама уметности настајали су нови елементи, али су неке одлике биле типичне за уметност коју је стварао ренесансни човек. •    индивидуализам- човек постаје свестрана и развијена личност, •    хуманизам, •    ренесанса се окреће унатраг, •    научна основа уметности- многи уметници су се бавили анатомијом, оптиком, технологијом, које су употребљавали у свом стваралаштву, типични пример је перспектива у сликарству и одливање кипова у бронзи,

•    реализам- иако су ренесансни уметници прокламовали враћање ка природи њихов реализам се тицао употребљених тема и јављују се нпр. новела или комедија, •    индивидуалност- настају аутобиографије и аутопортрети сликара и сликари подписују своја дела, •    национализација уметности •    сакупљаштво •    меценаштвоТематика У значајној мери је религиозног карактера. Било је прилика да се покушју неке сцене уврстити из свакодневног живота у религиозне теме, и тако је Mадона са Исусом била представљана као материнска љубав а представљана су и нага тела када је требало сликати Адама и Еву. Новост је објављивање неких нових жанрова као што су портрет, пејсаж и мртва природа. Техника У сликарству се употребљавала перспектива- сликари су научили да представљају простор и његову дубину. Неки уметници су радили и са бојом и представљали су сенке као нпр. Леонардо да Винчи. Овај уметник је и различито третирао цртеж који у ренесансној уметности служи за побољшавање слике и студирају се покрет, анатомија, црте лица које изражава емоције.СликарствоСлике имају монументални карактер. Касније ће се развијати сликарство и у мањим димензијама али са разрађеним финим тоновима. Светитељи и Божанства се крећу у савременим просторима а касније се губи и ореол и стиче се утисак да су то живи људи. Видимо сликари сликају и познате личности а неретко међу њих стављају и свој портрет,то је освртање на себе самога и свест о сопственој вредности. Неки сликари су се временом потпуно еманциповали од религиозне тематике.

Скулптура Са сачуваном скулптуром из антике је постала једна од првих уметности овог доба, где је дошло до промена у схватању у односу на средњовековну скулптуру. Јавља се скулптура као посебно дело- слободно стојећа и уметници успешно савладавају драматизацију сцена, експресивност у представљању емоција људског лица или драпреије. Велики изазов су биле скулптуре са коњима и портрети и јављају се бисте познатих личности а познате су и ситне пластике и медаље.

23.ODLIKE I PREDSTAVNICI MANIRISTIČKOG SLIKARSTVA

Manirizam daje pravac umetnosti XVI veka.Sam po sebi jedan je od najkontraverznijih pravaca umetnosti novog doba.Termin manirizam se koristi kada je rec o nekoj duhovnoj pojavi u njenoj zavrsnoj fazi gde dolazi do odstupanja od onog sto nazivamo kljucnim za tu pojavu.Ti principi se napustaju da bi se stvorila neka vrsta manira te “velike umetnosti”.Termin maniera je imao i negativno znacenje:neprirodnost, afektiranost, pretencioznost,a o tome govori Vazari.Samo ime i pojam maniera postoji u dvorskoj literaturi francuske od XIII veka i u italijanskom jeziku od XIV veka.Uglavnom je pozitivan i znacio je stil, imati stila, dugo vremena je vezan za osobu,zene.Francuska literarura ga koristi da bi izrazila artificijelnost,da bi se izrazila jedna vrsta ponasanja na dvoruManiera je zahtevala preciscavanje i apstrahovanje iz prirode,udaljavanje od prirode.Ljubav prema slozenom, pre no uzdrzanost je bila jos jedna karakteristika ovog perioda.Manirizam ima duboke korene u visokoj renesansi.Manirizam nije nastao kao reakcija protiv, ili u suprotnosti sa visokom renesansom,vec kao logicko produzavanje nekih kasnih tendencija i dostignuca.Stil se pojavio u Rimu oko 1520.godine.Iako je manirizam poceo relativno brzo da opada u Rimu, nastavio je da cveta kasno u Firenci zbog nadmocnog uticaja Djovanija Bolonje i u manjoj meri Buontalentija.U svojim prvim delima je manirizam pokazivao jednu kultivisanu ljupkost i doradjenost koje su pratili slicni kvaliteti odvajanja od prirodnog ponasanja i izgleda, kao sto je bizarna fantazija, slozenost.Rasejavanju stila doprinela su:putovanja umetnika,1522.godine kuga,1527.godine pljacka Rima,katastrofalan pontifikat Hadrijana VI.Manirizam je u osnovi bio Italijanski stil i gde god se pojavio van nje predstavljao je usvajanje italijanskih standarda.On se sirio na sever kao aspekt i rezultat italalijanske kulturne dominacije Evropom koja datira od francuske invazije Sarla VIII Italije 1494.Kada maniristicki umetnik krsi pravila on to radi na osnovu zakona, a ne iz neznanja.

Bitan je sistem patronaze,kao simptom novog koncepta umetnickog dela.Umetnicko delo se po prvi put narucuje i pravi kako bi imalo svoje mesto u galeriji.Dve centralne ideje manirizma su:1.pojam umetnickog dela kao trajnog virtuoznog izvodjenja2.pojam »apsolutnog« umetnickog delaManirizam se zasniva na:spopadanju,zaokupljanju sa povoljnom,naklonjenom reakcijom publike,stimulaciji kod koje je znacajna funkcija umetnickog dela.Umetnicko delo je sada manje pobozno,prakticno,ceremonijalno i vise samozadovoljno ili apsolutno.Manirizam je nekomunikativna umetnost,stvaran za mali broj obrazovanih ljudi.Bitna je njegova socijalna kategorija,to je dvorska umetnost.Rec je o velikoj obnovi platonove filozofije i afirmisanju pojma anabaza-stalna potreba duse zatocene u telu da se uspinje do sveta ideja, dostupna filozofima i traje trenutak.Umetnost XVI veka ne podnosi zahteve XV veka za prirodom i matematikom.Normativ slikarstva nije priroda vec ideja(u izvornom Platonovom znacenju).KARAKTERISTICNI OBLICIFigura serpentinata-figura treba da nalikuje slovu S.Ovo se ne odnosi samo na celu figuru, vec i za njene delove.Kao sto maniristicka umetnost uravnotezava,izoblicava i izvitoperuje opste vazece forme klasike u interesu intezivnijeg izraza,tako da figure od deset ili vise duzina glave nisu retkost, a oblici se savijaju i uvijaju kao da nemaju kostiju,kao sto ona napusta jasno predstavljanje prostora,utemeljne na racionalnom-perspektivistickom misljenju.Postoji jedan karakteristican momenat maniristicke umetnosti, jedan unutarnji dualizam, jedna unutrasnja napregnutost,jer ona ipak tezi strogom sazimanju celine slike,a figuru ne razmeksava slikarski,nego cvrsto ogranicava i anatomski obradjuje.Fontane su jedan od doprinosa manirizma istoriji umetnosti.OPSTE OSOBINE MANIRIZMATema jedne maniristicke slike je delimicno nejasna,za razliku d renesesansne,gde se tema razaznaje.Manirizam cak i banalnu temu komplikuju,glavni dogdjaj se postavlja u pozadinu,u II plan, dok je I plan nevazan .Tema se nevrednuje dovoljno,ona je viseslojna i tesko uocljiva.Kompozicije su pretrpane nevaznim likovima,jer se zeli istaci slikareva virtuoznost.Ceste su predstave aktova,neobicni stavovi i izvijena spiralna tela-figura.Manirizam zakone perspektive cesto zloupotrebljavaju.Proporcije su poremecene,kao i odnosi delova tela-izduzene noge i ruke,smanjena glava u odnosu na telo,labudov vrat,izokefalni vrat, figura se pretvara u apstraktnu arabesku.Portret-maniristicki portret ne tezi realizmu,portret je formalno tacan,ali pripada jednom irealnom svetu/kao staklene lutke/.Likovi su ugurani u prostor koji je nedovoljan:glava dodiruje gornji rub slike, ruke se opiru o ivicu slike.Figura je stisnjena, stvara se utisak nelagodnosti.

Likovi su izduzeni, prefinjeni i ponekad preterano elegantni.Zauzimaju otmene stavove, deluju dvorski.Kolorit-maniristi donose novinu.U renesenesansi boje su skladne, s merom i nenapadne.Sada su napadne,uocljive,jake i ruse sve ranije postulate.Maniristi boju koriste kao mocno dodatno sredstvo da pojacaju emocionalni utisak na slici.Manirizam se priblizava, po svom shvatanju kolorita priblizava konceptu moderne umetnosti.Manirizam je prvi stil koji boju ne koristi pretezno naturalisticki, opisno.Uopste u manirimu priroda gubi primat koji je imala u renesansi, gde je uvek bila normativ.Klasicna maniriristicka slika nikad ne tezi opstem jedinstvu, svaki detalj je za sebe.Slika je sastavljena iz vise delova koji zive svojim sopstvenim zivotom.Ovo daje neogranicenu slobodu slikaru-maniristicki slikar zna pravila ali ih nekoristi.PODELA/faze,centri,nosioci/Firenca:u poredjenju sa Rimom u Firenci su klasicni uzori imali manju snagu i bili su manje cisti, jake su tradicije kvatrocenta.Pontormo i Roso su glavni predstavnici manirizma u Firenci.Oni su u svojim delima izvrtali klasicne forme.Klasicni vokabular je podvrgnut eksperimentu iz cega je izvedena jedna ekspresivnost,koja je imala izvora u klasicnim idealima:vracanje Gibertiju.Ova I inicijalna faza naziva se i antiklasicnom, to je prima maniera(1520-1535).Paralela ovom periodu u Rimu, uslovno bi mogao biti Djulio Romano.Razgradjuju se klasicni ideali, stvara se dedukcijom postojeceg.U eksperimentalnoj fazi manirizma rade relativno mladi stvaraoci/radikalnje/, da bi potom doslo do mirenja i reintegracije sa klasicnim elementima i nastanka onoga sto zovemo visoki stil manirizma(1535-1575).Rani manirizam:Pontormo, Djovani Batista di Jakopo(Roso Fjorentino) Andrea Del Sartro -FirencaDjulijo Romano-Rim, Perino del Vaga/Rafaelov ucenik/Parmidjanino-Parma-RimKasni manirizam:Koredjo-Parma/priblizava se baroku/,Domeniko Dekafumi-FirencaVasari, Salvati, Bronzino-Rim.i Firenca.Manirizam hronoloski traje izmedju 1520-1590, ali on postoji i pre i posle ovih godina.1520 je umro Rafael,a 1590 Anibale Karaci dobija porudzbine i Karavadjo stize u Rim.

24.PONTORMOJacopo da Pontormo, pravog imena Jacopo Carrucci (rodjen u Firenci 1494.-1557.) bio je italijanski slikar i istaknuti predstavnik ranog manirizma.

Glavne karakteristike: realisticni portreti; nekonvencionalne kompozicije; kolorit je svetao; smela,dramaticna remek-dela mesaju gorcinu i fantaziju; zadrzava krajnje licni stil u svojim ukocenim,ponosnim i privlacnim portretima; osecajni crtezi.Najpoznatija dela su: ciklus fresaka muke Hristove,oltarske slike,Polaganje Krista u grob,Susret Marije i Jelisavete,Skidanje sa krsta,Gospodja u crvenom. Pontormo je bio prijatelj Rosa Fiorentina,kao i on vrlo cudna licnost.Studija mlade devojke-crtez crvenom pisaljkom oko 1526.godine u galeriji Uffizi u Firenci.-model gleda potisteno pred sebe i kao da zazire od spoljasnjeg sveta,sto ukazuje da on predstavlja zapravo svoj karakter.-antiklasican stil(prva faza manirizma)Susret Marije i Jelisavete-slika je toliko nova,kao da motiv nije nikada ranije bio obradjivan.-figure se andimaju,zauzimajuci skoro celu povrsinu,ostavljajuci samo krajicak natmurenog neba i jedne prazne ulice.-jajoliki oblici dve trudne svete zene dodiruju se tamo gde su najsire,a zatim se odvajaju,te slika postaje naelektrisana od ovog kratkog kontakta.-draperije fluorescentnih boja poigravaju kao elektroplazma oko figura i pojacavaju dramsku napetost scene.Gospodja u crvenom-odise zivahnim autoritetom.-stvara se utisak kao da slika govori.-licnost modela je naglasena cak i kada je cela slika prozeta Pontormovim manirom.Polaganje Hrista u grob-slika za oltar crkve Sv.Felicije u Firenci.-izuzev Hrista koji je predstavljen u sivim tonovima,slika obluje jakim koloritom.-boja Hrista naglasava njegovu nedavnu smrt.-vidljiv je Mikelandjelov uticaj u modelovanju Hristovog tela i osobe na desnoj strani,kod koje je istaknut nabor na draperiji.-NOVO:svetlosni efekat plave i ruzicaste,nestvarni prostor u kome se nalaze likovi.-vidljiv je kontrast tamne atmosfere i odece likova u intenzivnim bojama.-oseca se atmosfera panike i nemira.Madona sa svetiteljima-oltarska pala iz 1518.godine-figure su rasporedjene u obliku trougla,a broj figura je sa svake strane jednak u odnosu na vertikalnu osovinu.-Arhitektura je simetricna, ali svaki od ovih elemenata u sebi je protivrecan.-Vertikalna osa je naglasena-Bogorodica i u odnosu na nju po cetiri figure sa svake strane. -njeno lice i ruke su na jednoj strani a telo na drugoj-poremecen je balans.-Dva svetitelja su okrenuta ka Bogorodica, a dva se okrecu od nje.T-citava kompozicija dobija dijagonalan smer.

-Stvara se utisak neuravnotezenost i nestabilnost.Inverzija renesansne slike napravljena je nenapadno.-NOVO:Karakteristican efekat svetlo-tamnog ovde je upotrebljen na nov nacin, kontrasti svetlo-tamno ponistavaju integralnost slike i rastacu je na fragmente /ne slede se zakoni prirode u koriscenju kjaro-skuro/.-Slika postaje skup fragmenata, koji po zakonima nisu klasicni.-Figure se izduzuju, monumentalnih razmera deluju fizicki neubedljivo, ali je i ovo u sluzbi spiritualne ubedljivosti /postaje vazno emotivno ucestvovanje posmatraca.-Polozaji tela su neprirodni, nisu organski opravdani.-Psiholoski integritet slike je drugaciji-svi su odvojeni jedni od drugih-psiholoska razudjenost.-energija dominantna vrednost-rec je o psihickoj energiji koja prevazilazi Josif u Egiptu -1518 pala za porodicu Borgerini za vencanje za spavacu sobu/mala slika-cela dekoracija ilustruje knjigu postanja.-neitalijanski pejzaz-karaktarakteristican za Nemce, poznaje grafike Direra,-prostor u odnosu na renesansu je nelogican, ovde je dovedena u pitanje renesansna perspektiva.-forme su objedinjene jednim mocnim sredstvom-krivom linijom, cija je uloga pre da konstruise nego da opisuje formu.Skidanje sa krsta-oltarska slika iz 1526.godine u Santa Felicita,u Firenci.-zalost narasta do ludila,a odeca je obojena metalno crveno i flamingo ruzicasto,kao da je sovetljena nekom cudovisnom severnom polarnom svetloscu.-pod uticajem je Mikelandjelove skulpture iz kapele Medici.-Jakopo shvatio,verovatno mahom pod usticajem Mikelandjela,da emocije nisu manje dirljive ako su disciplinovane.-ima i kompozicione i emotivne povezanosti, ali je najvaznija demonstracija lepote.-draperja i koza su neodvojive.Kolorit ne sme da bude realistican.-ostvarena je psihicka i emotivna povezanost likova-priblizavanje klasicnim uzorima.-kompozicija nije klasicna,veliki broj likova ukljucen je u scenu, tesko se moze reci ko je glavna licnost.-sve licnosti gledaju na razlicitu stranu-sracunat psihloski efekat.-slika je vrasta mozaika gde svaki detalj ima svoju zatvorenu kompozicionu shemu.Susret Marije i Jelisavete-slika u kojoj je postignuta kompleksna ornamentalna gracioznost.-slika je toliko nova,kao da motiv nije nikada ranije bio obradjivan.-figure se andimaju,zauzimajuci skoro celu povrsinu,ostavljajuci samo krajicak natmurenog neba i jedne prazne ulice.-jajoliki oblici dve trudne svete zene dodiruju se tamo gde su najsire,a zatim se odvajaju,te slika postaje naelektrisana od ovog kratkog kontakta.

-draperije fluorescentnih boja poigravaju kao elektroplazma oko figura i pojacavaju dramsku napetost scene.-emocije stvaraju analogije sa klasicizmom-po svojoj kompleksnosti i snazi-stice se utisak da citava predstava,pojava pluta zaustavljena u sterilizovanoj harmonija,koja zato deluje napadno i neprirodno.

Portret Cosimo de Medicia-NOVO:Pontormo porteretima daje jednu novu dimenziju koja ranije nije bila poznata-nijedan klasican portret nije tako suptilno nagovestavao subjektivno,icno stanje uma,koji je otvoren za saosecajnu komunikaciju.-element ekspresivnosti/psiholoskog/ je rezultat sinteze stanja duha portretisanog i slikarevog/subjekta i objekta/.Ovo je prvi portret u manirizmu.-umetnik prvi put docarava da je to lik iz proslosti.-vraca se na tradiciju kvatrocenta, gde se portretne biste uzimaju sa medaljona-lik je u profilu.Portret Halberdier-savremen portret iz 1528.godine.-izraz je krajnje kontrolisane ritmicne elegancije,kompleksna psiholoska komunikacija pracena je kvalitetom uravnotezenosti i smirenosti.-kontrola ekspresije se identifikuje kao smirenost.

25.ROSO FJORENTINO

Njegova licnost i senzibilitet su kompleksniji i slozeniji nego Pontormova,da bi dozvolili pravolinijski razvoj njegove umetnosti i stila.Prvi znaci nemira u visokoj renesansi pojavljuju se neposredno pred 1520.godinu u delima nekih mladih umetnika u Firenci.Oko 1521.godine Rosso Fiorentino,najekscentricniji clan te grupe,izrazio je novi stav sa punim ubedjenjem na delu Skidanje sa krsta.Glavne karakteristike:izrazena sklonost ka vrsti likovnog primitivizma(vracanju formi rane renesanse); ekscentricna ekspresivnost; Roso je manje disciplinovan od Pontorma(po obrazovanju i po karakteru),njegovo oslobodjenje od klasicnog autoriteta je bilo brze.On je vec do 1521 nasao potpuni izraz novog stila, dok Pontormo i dalje pokusava da resi mnogo kompleksniji odnos izmedju starog i novog.Medju mnogim faktima Rosove estetike koju je pronasao jedan je veoma bitan-to je ideal grazzie.Dolazak novog pape Klimenta VII Medicija 1524 doveo je Rosa u Rim,gde je ostao do 1527.Mikelandjizam Rosa u Firenci bio je samo uvod za njegova dela u Rimu.Radikalniji je od Pontorma, introvertan i ekstravagantan, tesko se mirio sa sredinom u kojoj je stvarao.DELA

Madona sa svetiteljma -olarska slika za Santa Marija Nuova iz 1518.godine.-tema je klasicna,ali su figure previse spojene.-ima namernog primitivizma-gotovo neprijatni likovi-Sv.Jeronim. -poze svetitelja su tradicionalne,ali deformisane.Imaju prelomljene udove da bi se pojacala ekspresivnost.Skidanje sa krsta -slika na drvetu iz 1521.godine,nalazi se u Pinakoteci u Volteri.-izduzio je figure u komoziciji, jaka naglasena vertikala/krst,merdevine/.-kompozicija je jako uzana.-Hristov polozaj podseca na Mikelandjelovog Umiruceg roba ili Pietu.-prelomljeni udovi su u pravom i ostrom uglu.-nema dubine slike-plosan,bezvazdusan prostor.Roso ne predstavlja ni dani ni noc, prostor nije definisan, ceo vek naucne perspektive koji je ispred njega je namerno zaboravljen.-figure nemaju veze sa drugim planom slike.Nocno osvetljenje.-boje su metalnog sjaja,hladne-indigo plava, avetinjski bela-avetinjski prizor.-figure su zamrznute,ali nestabilne.-psiholoski-dozivljaj kao da nije religiozan(pseudo religiozan dozivljaj).-manirizam svesno ide u pravcu da zbuni-stimulisana emocija.Vencanje Bogorodice-slika iz 1523.godine,u San Lorenco,u Firenci.-ustupak klasicizmu koji on ovde cini ovde je manje ocigledan-zacinje klasicni ideal grazia, a prihvata i ideal ornamentalne vrednosti umetnickog dela-koji proistice ne samo iz gracioznosti forme-uticaj Mikelandjelovih savremenih crteza.Mojsije brani Jetirove kceri -slika iz 1523-4.godine.-intezivnost u formi i energetskom naboju.-pripada ranom manirizmu-prima maniera-nema iluzije tri dimenzije,ni dubine,ali ima niz tananih prostornih slojeva.-vlada teskoba,figure su snazne a svaka je pokrenuta u razlicitom smeru-malo je prostora za njih.-na jednom licu je kopirana neka anticka maska(manirizam koristi citate anticke i renesansne umetnosti).Mrtvi Hrist -slika iz 1525-6.godine-nema vise naboja i rusilacke energije.-Hristovo telo je graciozno i elegantno,iako je skulpturalno.-nema tragedije u ovoj prici.Sama tema nije vazna Rosu.-ne vide se tacke oslonca figure,ona kao da klizi-sto je omiljeno u manirizmu,a figure su kao plamen,kao zmija u pokretu.-ovo je spoj skulpturalnog kanona Mikelandjela i ornamentalne gracioznosti koja se javlja u Rafaelovom stlu.-NOVO:Roso pojacava razliku u odnosu na klasicizam.On izvrce klasicno znacenje psiholoskim sadrzajem slike-koji ostvaruje efekat/utisak/ ironije, jer

su senzualnost i estetiko na slici znatno naglaseniji i vazniji od njenog religioznog znacenja.-mrtvi Hrist je odraz cinicnog stava prema religiji u elitnim krugovima onovremenog Rima.Mars i Venersa-njegovo najekstavagantnije maniristicko delo u Italiji, adjeno je u Veneciji za Aretina,1530.-predmet radnje je ismejan.-ovde se ne evocira neki stvaran dogadjaj niti prica izgleda verodostojno.-delo je fascinantno samo po sebi, po svojoj kompleksnosti, tehnikom izvodjenja i bogato predstavljenom umetnickim mogucnostima.-ovaj visoko razvijeni stil Roso je preneo u Fontenblo.Roso i Parmidjanino su najvazniji u rimskoj grupi koja se rasula posle pljacke 1527.Njegov radikalizam ucinio je njegovu umetnost individualnom, ali u isto vreme i van glavnih istorijsko-umetnickih tokova- u Italiji on nije imao svoju skolu/kao u Francuskoj/.

26.PARMIĐIJANINO

Đirolamo Frančesko Marija Macola (rodjen 1503-1540.) bio je italijanski slikar i bakrorezac, poznatiji kao Parmiđanino,najznačajniji predstavnik manirizma u severnoj Italiji.Glavne karakteristike: pod uticajem Koredja; tvorac jedne umetnosti koja se odlikuje napetom imaginacijom i elegantnom fantasticnoscu,a koja je postala poznata preko njegovih radirunga i gravira; slike su pune suptilnih intervala,suzdrzanih pokreta i povremenih halucinatorskih efekata; izvestacena gracioznost; otkrio je nove mogućnosti u tehnici bakropisa. Poznat je kao portretista i slikar fresaka u Parmi, Rimu i Bolonji.Njegovo najpoznatije delo je Bogorodica sa dugim vratom.Poseta Rimu je bila od ogromnog znacaja,jer je dosao u kontakt sa Direrovim gravirama i drvorezima.Parmidjijanino je bio prilagodjen za potrebe dvorske dekorativnost i pod kraljem Fransoom I dela italijanskih i francuskih umetnika i njegovoj palati u Fontenblou,stvorila su jedan odredjeni Fontenblo-stil nagih tela,bez senki,linearnih,visokih i vitkih.Vazari belezi da je slikar pred kraj svoje kratke karijere(umire u 37.godini) bio opsednut alhemijom i da se zapustio i licio na divljaka.DELAAutoportret-slika na drvetu 1524.godine u umetnicko-istorijskom muzeju u Becu.-nije nagovesten nikakav psiholoski nemir,vec je umetnikov lik mio i doteran,obavijen neznim leonardovskim sfumatom.-izoblicenja su objektivna,a ne proizvoljna,jer slika belezi ono sto je slikar video dok je gledao svoju sliku u konveksnom ogledalu.

-slikar svojom slikom zamenjuje samo ogledalo,upotrebljavajuci i specijalno pripremljenu ispupcenu plocu.Madona dugog vrata-slika na drvetu oko 1535.godine u galeriji Uffizi u Firenci.-slika je nastala kada se vratio u svoj rodni grad Parmu iz Rima.-vidljiv je uticaj ritmicne ljupkosti Rafaelove umetnosti.-NOVO:likovi su izduzeni,udovi su glatki kao slonovace,krecu se sporo i bez napora,otelovljujuci ideal lepote isto toliko udaljen od prirode kao ma koji vizantijski lik.-ambijen u koji su smesteni isto je tako prozivoljan sa svojim nizom ogromnih stubova.-halucinatorski efekat cine mrsavi prorok i red nadrealistickih stubova koji se nalaze u pozadini i oni su znacajniji od Madoninog dugog vrata.-suocen sa problemom sacra conversazione,usavrsio je realnost.Bogorodica sa Sv.Zaharijem-licnosti imaju lelujave draperije,duge glatke ruke,sve je pretvoreno u duguljastu gracioznost,van uobicajenih proporcija.-starac an desnoj strani je preobrzen u morskog boga,sa bradom poput morske pene.Antea-direktni portret,komponovan anfas,vrlo efektno i apsolutno jednostavno.Izvestacena gracioznost Parmidjijanina,Pontorma,Broncina je postala stil koji su manji slikari imitirali.

Parmidjanino1 /Fridberg/1524 dolazi u Rim.1521 radi oltar-Vencanje sv Katarine-Santa Marija u Bardi-ju, gde se vec jasno vidi maniera u ekspoziciji.Osnove je naucio u Parmi od Koredja koji je dosao 1520 iz Rima, sa stilom formiranim pod uticajem Mikelandjela i Rafaela.Coreggio je trazio izraz van klasicnog iskustva i P. ga je sledio u tom pravcu.Ali, P je tezio da Koredjov model iluzionizma transponuje u dekorativniji i apstraktniji izraz.Njegovi rezultati su slicni Perinovim u Rimu.Glavni primer ove njegove faze je dekoracija »salotto-a« u Rocca of the Counts San Vitale in Fontanellato 1523-Legenda o Dijani i Akteonu.Parmidjaninov dolazak u Rim ubrzao je potpuno sazrevanje njegove post.klasicne maniere.Naslikao je relativno malo dela u Rim, ali je dosta crtao.Njegovi crtezi pomogli su savremenicima da svojoj manieri daju cistiji oblikVizija Svetog Jeronima-oltar 1526-7, zbir je P rimskog iskustva.Cistota stila i jasnoca izraza definisu manieru sa autoritetom koji nije imalo ni jedno delo do tada u Rimu.Slikar izrazava indiferntnost prema hriscanskoj poboznosti i simbole religije i dogme uzima samo sa estetskog stanovista.Ali u tom

1 po njegovoj sklonosti ka drazesnom prikazivanju figura nastao je I termin “imparmiginare”-elegantnost,delikatnost

estetizmu postoji izrazita spiritualnost koja predstavlja licnu zamenu za poboznost.Njegova umetnost se odlikuje napetom imaginacijom i elegantnom fantasticnoscu, njegove slike pune su suptilnih intervala, suzdrzanih pokreta...Bogorodica sa Zaharijem-sve je pretvoreno u duguljastu gracioznost,van uobicajenih proporcija.Jeronim je prikazan u snu.Bogorodica stoji na meseci-iskazana dogma imaculata conceptio.Parmidjanino je slikao portete,cesto anfas,apsolutno jednostavne i veoma efektne.Napustivsi Rim 15272 odlazi u Bolonju gde provodi 4 produktivne god.Potom se vraca u Parmu,gde je radio skoro do svoje smrti 1540.Nakon dostizanja zrelosti u Viziji sv. Jeronima, P istazuje dalje mogucnosti.Ono sto je trazio do 1535 bio je krajnji izraz grazzie koji daje izvanrednu esteticku senzaciju.Potom trazi druge vrednosti:novu tezinu forme i sadrzaja,ali sa jednakim izrazom prefinjenosti.U bolonjskoj fazi njegov kolorit dobija na intenzitetu i snazi, a kvalitet atmosfere i teksture postao je sugestivniji.Kroz formalni jezik razvio je dominaciju pokreta.Tako su slike ovog perioda imale temperament njegovih ranijih crteza.To su:Bogorodica sa Margaretom/1528-9 Bolonja/,Madona sa ruzom/1528-30 Drezden/ i Madona sa Zaharijem/1530-Ufici/.Po povratku u Parmu zakljucio je svoje istrazivanje:Madona dugog vrata ili Madonna del kollo lungo iz 1535 /Ufici/-predstavlja vrhunac artificijelne gracioznosti celog XVI veka.P je izduzio proporcije njenog tela, udova, prstiju.Ona drzi ruku na grudima.Neobicna je i poza Hrista na njenom krilu.Vazno je da se razume preplitanje dogmatskog i alhemijskog./Prekinut stub, figura proroka okrenuta glavom od Bogorodice, vaza u rukama andjela/-slika ima komplikovanu simboliku.Stub je cesto aluzija na Solomonov hram,na mudrost,znanje,a od poznog srednjeg veka je simbol Bogorodice, njenog bezgresnog zaceca.Jedan od centara razvoja ove dogme je Parma.Stub u XVI i XVII veku je uvek simbol Bogorodicinog bezgresnog zaceca.Figura proroka sv Jeronima nije data u kardinalskoj odezdi,predstavljen je kao isposnik/mrsav/,ali je ogrnut haljinom.On je jedan od 4 oca/Grgur, Ambrozije, Avgustin i Jeronim/ i vazan je za razvoj mariologije.Smatralo se da je Bogorodica imala sinove sa Josifom.Jeronim to smatra za jeres i zastupa ideju o stalnom B devicanstvu, tako je i on simbol njenog devicanstva.On je ovde okrenut od nje-na nekim crtezima Parmidjanina on je dat u razgovoru sa Sv Franjom, ovde ga nema.Andjeo drzi vazu i prinosi je B.Vaza je simbol hermeticke posude-aluzija na Bogorodicinu utrobu.Ona je »vaas hermeticus«/zatvorena vaza/.U njoj je moguce stvaranje »prima materia«.Ona je srebrna; smatralo se da je B simbol mesec.Cela slika je obasjana mesecinom, a mesec je oznaka za srebro-Bogorodica je i meseceva posuda.Postoji himna B i izreka »vrat tvoj je stub od slonovace«.Dakle,izduzavanje vrata nije samo produkt stila vec i igra reci-collo-vrat – columna-stub.

2 dalji opus je u poglavlju sirenje rimskog manirizma

Koliko je manirizam pravoveran?Vrlo je pravoveran, medjutim bio je isuvise elitan da bi mogao da komunicira sa svim slojevima.Ova slika je radjena za Eleonoru Bardi/-aristokratija, za kapelu u Parmi/.Tumacenje slike mora se vrsiti kroz socijalni kontekst.To je klasicna Sacra converzacione, kojoj P dodaje vazu.ova slika se posmatra kroz kontekst poezije/petrarka,Andrea Baldi-E otac uporedjuje zenu sa vazom/.Postoje i druga tumacenja/predhodno opisano/, Vazari je ostavio podatak da je P bio opsednut alhemijom.Osnovno ikonografsko tumacenje vezano je za stub.Da li je izduzavanje vrata i udova bio samo estetski ideal ili se radi o ikonografiji stila.Kroz P je ustanovljen vrhunski koncept zrelog manirizma-grazia.Pole 1535 g radi fresko dekoraciju istocnog luka u crkvi Steccata u Parmi.Glavne figure u dekoraciji imaju tezinu kao anticke ili Rafaelove.Atmosfera je dostojanstvena i ozbiljna i po tome se razlikuje od njegovih ranijih dela.1538-40 Madona sa sv. Stefanom i sv Jovanom-rezervisana i teska u izrazu, distancirana krajnjom prefinjenoscu i apstrakcijom.Spoljna religioznost slike izgleda kao anticipacija kontrareformacije.Uticaj njegovog stila sirio se dalje od rimskih i emilijanskih centara u kojima je radio.Tome su znatno doprineli njegovi crtezi i grafike/glavni stampar Antonio da Trento/

27.EL GREKO

El Greko(1541-1614.) rođen u Kandiji kao Domenikos Teotokopolos,bio je slikar,vajar i arhitekta španske renesanse.El Greko se smatra velikim majstorem španskog i evropskog slikarstva,čiji individualni,dramatičan i ekspresionistički stil postaje poznat širom Evrope krajem XVI i početkom XVII veka.Dok je živio na Kritu bio je cenjen ikonopisac u poznom vizantijskom stilu.Nakon odlaska u Veneciju slika u venecijanskom stilu Ticijana i Tintoreta,a u Rimu studira najznačajnija djela Mikelanđela i antičku skulpturu u pinakoteci Vatikana.Godine 1577. odlazi u Španiju,u Toledo,gde je živeo i radio do kraja svog života.Glavne karakteristike:izdužene figure sa vlastitim manirističkim svetlom u okruženjima upečatljivog kontrasta boje; platna velikih dimenzija uglavnom rađena po narudžbi za oltare crkava; portreti španskih plemića,erudita i sveštenika; potpisivao se na slikama na grckom;Bio je veliki erudita i poznavalac klasične grčke i književnosti svoje epohe.Uticao je na Pabla Pikasa i slikarstvo XX veka.Sahrana grofa Orgaza-nalazi se u crkvi Sv.Tome u Toledu,jer je za nju i nacinjena 1586.godine.-ogromno platno slavi jednog srednjovekovnog dobrotvora koji je bio pobozan toliko da su Sv.Stefan i Sv.Avgustin pojavili na sahrani i licno polozili telo u grob.-sahrana je predstavljena kao savremeni dogadjaj.

-iznad grupe ljudi jedan andjeo nosi grofovu dusu na nebo.-tela imaju sav intenzitet,ali ne vise tezine do plamena.-sve bukti prema uzburkanom nebu.-neke halucinatorne snage ima ne samo u viziji neba,vec i u nemirnoj grupi na zemlji,nelagodno svesnoj nebeskih zbivanja.-do tancina izradjeni oklop i odezde zive svojim zivotom,a od izvesne ivice jednog ogrtaca uznemirujucem odudara glava mrtvog Orgaza.-razliciti vidovi manirizma se stapaju u jedinstvenu viziju zanosa.-velika kamena ploca takodje pripada celini i predstavlja prednju stranu sarkofaga,u koji dva sveca polazu grofovo telo.-postoje tri stupnja realnosti:sam grob zatvoren pravom kamenom plocom,savremenu reprizu cudesne sahrane i vizija nebeske slave.El Greko je vise voleo svetlsot svojih unutrasnjih vizija od prolecne sunceve svetlosti.Filipu II,pokrovitelju i sakupljacu Bosovih slika,se nisu dopale El Grekove vizije.Fray Felix Hortensio Paravicino-slika nastala oko 1605.godine,a nalazi se u muzeju likovne umetnosti u Bostonu.-model je pesnik i naucnik,prijatelj El Greka koji ga je slavio u vise soneta.-ovaj portret je umetnicki potomak Ticijanovog Coveka sa rukavicom.-nezna,izrazajne ruke i bledo lice odaju duhovnu zestinu cija snaga ocarava.Espolio-slika naslikanja za katedralu u Toledu,u pocetku je bila dobijena.Isterivanje iz hrama-El Grekove dinamicne deformacije su otezavale njegovim savremenicima da u ovo slici vide fuziju motiva visoke renesanse,koju je do neraspoznavanja sjedinila vatrena individualnost.-kao mesecina bledi tonovi njegovih slika su je cinili jos cudnijom.-figure su izmucene i istanjene do poboznosti,one su retko otvorene nama.-figure cesce izgledaju kao da su na amh jako osvetljene,izduzene od ekstaze i kao da se izvijaju.Sveti kralj-ovde je predstavljen redak primer otvorenosti figure ka posmatracu.Bogorodicino uspenje-Bogorodica je preterano postavljena visoko,ostavljajuci zemlju daleko ispod sebe,dize se u lunarno nebo,nosena ogromnom lepezom andjeoskih krila i pracena vazdusastim formama drugih leprsavih andjela.Toledo-El Greko slika Toledo kao da je nastupila katastrofa apokalipse.-na zelenom brdu se pojavljuje drhtavi grad,dok nebo jos uvek razdiru olujni oblaci.-El Grekova burna spiritualnost zavrsava renesansu.Pre nego sto je El Greko umro,manirizam se pretvorio u barok.

28.RENESANSA NA SEVERU EVROPE

Rana renesansa na severu-pozna gotikaSLIKARSTVO-počinje u Flandriji 1420. godine.-naziv pozna gotika ne odgovara u potpunosti karakteru severnjačkog slikrstva XV veka.-za razliku od Italijana oni nisu odbacili međunarodni stil, on im je polazna tačka.-u Flandrijskom slikarstvu nema naglog raskida sa prošlošću.U očima Italijana pozno gotičko slikarstvo javlja se kao postmedijevalno.-prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji odlikuju:neograničena dubina, stabilnost, povezanost i potpunost(dok slikari međunarodnog stila nikad nisu težili tolikoj doslednosti).-prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji predstavlja jedan umetnik poznat kao:MAJSTOR IZ FLEMALLEUA(verovatno je to bio Robert Campin).On je podražavao istinu i potpunu istinu.Svakom detalju pa i najmanjem daje maksimalnu konkretnost,individualni oblik i veličinu, boju,materijal,fakturu površine,stepen elastičnosti i tretman osvetljenja. Na svojim slikama čak pravi tačnu razliku između direktnog i difuznog osvetljenja. Smelo napuštanje tradicije (religiozne predstave nadprirodnih događaja iz simboličnih okvira stavlja u svakodnevni ambijent) nameće mu problem kako da svakodnevni ambijent ne bude trivijalan.-on koristi tzv.’’prerušeni simbolizam’’, čime on svakoj pojedinosti na slici daje simboličnu poruku.-dela:Oltar Merode, triptih, slika na drvetu, 1425 – 1428 g., svakodnevni ambijent + prerušeni simbolizam (sveća, mišolovka i dr.)Dok je osnovna tehnika u srednjevekovnom slikarstvu bila tempera (mešavina fino samlevene boje sa razblaženim žumancetom), u poznoj gotici to je tehnika ulja,koja omogućava: bolji tonalitet,skale boja su elastičnije i prelivi su mekši i širi,omogućava tzv. «glazuru» -tanke providne premaze, pa sve do impasta (debele naslage guste teške boje),omogućuje baršunasto tamne prelaze,te žive prikaze (naturalistične) vidljive stvarnosti. Zato flamanske majstore zovemo «očevima modernog slikarstva».Posle njih, ulje postaje osnovni medijum slikanja.BRAĆA HUBERT I JAN VAN EYCK-su usavršili razne efekte tehnike ulja.-optički efekat,«atmosferska perspektiva» je magličast zastor koji pravi vazduh, čini da nam udaljeniji likovi nejasnije izgledaju. Kad se približimo granici vidljivosti on ih sve prekrije. Takođe pozadina se stapa sa nebom. Braća van Eyck su prvi u potpunosti sistematski upotrebili atmosfersku perspektivu.

Ona je za naše opažanje dubine prostora bitnija od linearne perspektive (prividno smanjenje dimenzija sa udaljenošću). Meka, jasna svetlost razblažuje ivice senke.-oni su realisti skoro mikroskopski precizni.-dela:Ganski oltar(slika na drvetu, poliptih,1432.g)najveći spomenik ranog flamanskog slikarstva Raspeće i Strašni Sud(1420-1425 g.),Čovek u crvenom turbanu(1433 g.,slika na drvetu)Jan van Eyck Giovanni Arnolfini i njegova žena(1434 g.slika na drvetu ) Triptih je osnovni oblik slike novog stila.Tek od Majstora iz Flemallea portret igra važnu ulogu u slikrstvu severa-realistično portretisanje.Pored donatora u sve većem broju srećemo nezavisne likove. ROGIER VAN DER WEYDEN-treći veliki slikar flamanskog slikarstva.-obuhvatio osećajnu dramatiku-patos gotičke umetnosti. -više ga interesuje svet ljudskih osećanja, nego spoljašnji vid događaja. Rogierova umetnost je opisana kao fizički čistija i duhovno bogatija od Jan van Eyckove, pa je postala uzor mnogim umetnicima.Sve ovo što važi za Rogierova religiozna dela,važi i za njegove portrete. Kod njih nenaglašava neke crte, a ističe druge da bi naglasio karakter. -dela:Francesco d'Este(portret na drvetu, 1455 g.)Skidanje sa krsta(slika na drvetu 1435 g.)HUGO VAN DER GOES-on je Rogierov sledbenik,nesrećni genije,tragično je završio,umro je kao fratar.-dela: Portinarijev oltar(1476 g.,poliptih,slika na drvetu)na njemu se vidi Goesovo interesovanje za nadprirodno, javljaju se razlike u veličini figuraođenje Hristovo, 1490 g., slika na drvetu, ideja ponoćnog rođenja

HIERONIMUS BOSCH -Holandski umetnik,cija su dela puna tajanstvenih i naizgled iracionalnih prizora.-dela: Vrt uživanja, triptih(slika na drvetu,1500.)čudno iracionalno delo kao iz sveta snova. Egzotične životinje ali i hibridna i deformisana čudovišta.Osnovna dvosmislenost vrta: u prikazu grešnog čovečanstva ima čednosti, pa čak i čudno poetske lepote.RENESANSA NA SEVERUU XV veku umetnici severno od Alpa ostaju ravnopdušni prema italijanskim stilovima i idejama. Od vremena majstora iz Flemallea i brace Van Eyck,oni su vodjstvo trazili u Flandriji,a ne u Toskani.Ta izolacija naglo prestaje 1500.godine,kada severna renesansa pocinje da zamenjuje poznu gotiku.Na severu se javlja raznolikost pravaca u XVI veku koja je veća nego u Italiji. Uticaji su bili razni:ranorenesansni,visoko renesansni,maniristički.

Reoformacija je mnogo neposrednije delovala na umetnost severno od Alpa, nego u Italiji.Slikarstvo severne Evrope ne vodi poreklo iz skulpture i mozaika,vec iz iluminiranih rukopisa.Brizljivo izradjeni detalj je tipicna osobina renesanse na severu sve do Rubensa u XVII veku.Slikari severa nisu od coveka pravili polubog,vec su nastojali da ga prikazu onakvim kakav jeste,krajnje svesnog svoje smrtnosti,uglavnom odevenog,brizljivo slikajuci svet u kome zivi.Sever je bio macan,hladan i vlazan,te ovi uslovi nisu odgovarali razvoju freske.Nedostatak svetlosti I postora kao da je sputavao slikare,otuda beskrajno zapleteni detalj zamenjuje velike harmonije.PODELE1.Nemacka-zavičaj reformacije,gde su se odigrale glavne bitke “rata stilova”. MATTHIAS GRÜNEWALD-pored Durera najznačajniji je umetnik rene sanse u Nemačkoj.Kao i El Greko postao je slavan tek u našem veku. Od slikarstva pozne gotike preuzeo je osećanje za pokret (sve treperi i kreće se kao da živi svojim životom). -karakteristike:oblici su meki,elastični i meki; svetlost i kolorit upotrebljava sa besprimerenom smelošću i prilagodljivošću; skala njegovih boja bogata je i sa njenim raponom jedva se mogu meriti Venecijanci; vrhunski upotrebljavao obojenu svetlost; dostigao je čuda pomoću svetlosti koja ni danas nisu prevaziđena; oznavanje perspektive i fizička bujnost njegovih likova je italijanski uticaj; od Italijana nasledio individualistički duh.ALBRECHT DÜRER-bio je protestant i najveći prdstavnik nemačke renesanse. Veoma je brzo stekao međunarodnu slavu.Još kao mlad posećuje Veneciju 1494 – 1495 g. za njega je renesansa imala bogato značenje. Prihvatajući italijansko mišljenje da likovne umetnosti spadaju u slobodne umetnosti, on je prihvatio ideal umetnka kao plemića i humanističkog naučnika. Bio je najveći graver svog doba i vršio je velik uticaj svojim drvorezima i gravurama koji su kružili čitavim zapadnim svetom. Njegovi drvorezi imaju preciznu raščlanjenost zrelog grafičkog stila. On je reprodukovao razne umetnike.-karakteristike:prvi umetnik očaran svojim portretom;umetnik crtanja; lepotu oblika i materije Direr segladava u jasnoj,nepomućenoj liniji u spletu i tkanju linija.LUCAS CARNACH STARIJI -karakteristike: danas je poznat po svojim portretima; čarobno naslikanim mitološkim prizorima; ekspresionistički manirizam.ALBRECHT ALTDORFER-bio je bavarski slikar, nadareni pejsažista.-NOVO:naslikao je najraniji “čist” pejsaž -karakteristike: dobar je poznavalac perspective; italijanskog slikarskog rečnika; neobuzdana mašta.

HANS HOLBEIN MLAĐI-iz Augsberga,predstavnik je “linearnog stila”, kao i Direr. Istražuje dekorativne vrednosti linije i površine.-dvorski slikar Henrija VIII. Pokazuje izvanredno interesovanje za jasnoću detalja.Poznat je i kao

2.EngleskaNICHOLAS HILLIARD-bio je zlatar koji se specijalizovao u minijaturnim portretima na pergamentu,to su tzv. “portable portreti”. Oni su izmišljeni još u antici,a oživljeni su u XV veku. Koristi ravnomerno osvetljenje i preterano, brižljivo urađene detalje.3.HolandijaHolandsko slikarstvo XVI veka, usled teške istorijske političko-verske krize, nije ravno po sjaju slikarstvu XV veka.Prihvatanje italijanskih elemenata je bilo sporije nego u Nemačkoj. U doba 1550-1600.godine Holandija je dala najveće slikare severne Evrope i pored nemira u zemlji,koji su utrli put velikm holandskim i flamanskim majstorima sledećeg veka – u baroku. Dva glavna nastojanja karakterišu Holandsko slikarstvo XVI veka:1.asimilacija italijanske umetnosti od Rafaela do Tintoreta 2.razvoj repertoara tema koje će dopuniti,a eventualno i zameniti tradicionalne religiozne teme (pejsaž, mrtva priroda, žanr-scene – prizori iz svakodnevnog života) PIETER AERTSEN-bio je pionir samostalne mrtve prirode. Dela:PIETER BRUEGEL STARIJI -jedini je genije među holandskim slikarima,koji je slikao je pejsaže i žanr-scene.-njegovo interesovanje za narodne običaje i svakidašnji život prostih ljudi proizašao je iz jednog složenog filozofskog stava.-karakteristike:koristi monoton kolorit; minimum oblikovanja i senki; perspektiva je smela,a kopozicija je monumentalna i uravnotežena.VAJARSTVO-do 1520 g. italijanski uticaji su bili veoma slabi severno od Alpa.-renesansni stil se najpre i najviše razvio u vajarstvu Francuske. JEAN GOUJON-najsjajniji francuski vajar sredine tog veka,koji je radio reljefe u Luvru.-karakteristike:reljefi su bogati i neplastični; ljupki likovi podsjećaju na manirizam Cellinija.

29.UMETNOST DRUGE POLOVINE XVI VEKA NA SEVERU EVROPE

Renesansa na severu Evrope ili Severna Renesansa označava umetnost visoke renesanse Evrope severno od Alpa u XVI veku. „Severna“ služi da istakne razliku od izvorne, italijanske Renesanse, koja se poistovjećuje s jugom Evrope.Pre 1450. italijanska Renesansa i humanizam nisu imali uticaja u Evropi izvan Italije. Od kraja XV veka visoka Renesansa se iz Rima širi i zahvata celu Evropu. Renesansa je naročito bila umetnički produktivna u Nizozemskim zemljama,severnoj Francuskoj, Nemačkoj i Poljskoj.Univerziteti i štampane knjige su pomogle širenju renesansnih ideja.Tome su svojim delima pomogli intelektualci i pisci poput Erazma i Fransoa Rablea.Za razliku od Italije, Renesansa u severnim zemljama je bila pod jakim uticajem protestantske reformacije.Renesansa u NizozemskojBogati trgovački gradovi Flandrije, kao što su bili Briž u XV. i Antverpen u XVI veku,doprineli su kulturnoj razmeni Flandrije i Italije. Ovo se uglavnom odnosi na slikarstvo, jer je nizozemska arhitektura većim delom ostala verna tradicijama pozne Gotike.Primeri umetničke razmene su slikar Jan Gosaert i vajar Đambolonja, Flamanci koji su ostavili traga u umetnosti Italije, kao i italijanski arhitekta Alesandro Paskvalini koji je stvarao u Nizozemskoj.Renesansa u flamanskom slikarstvu se razvila iz perioda ranog flamanskog slikarstva, koje predstavlja prelaz između pozne Gotike i rane Renesanse. Ona se nije odnosila na preporod antičkih tema i interesovanja kao u Italiji, već na povratak prirodi i njenoj lepoti.Najznačajniji flamanski renesansni slikar bio je Jan van Ajk. Njegovo kapitalno delo je Gentski oltar. Inovacija Jana van Ajka u slikarskoj tehnici bila je upotreba uljanih boja. Ostali značajni nizozemski renesansni slikari su Hijeronimus Boš i Piter Brojgel Stariji.Renesansa u Francuskoj Među apsolutističkim monarhijama glavnih evropskih država u svom bogatstvu, raskoši, feudalnih poseda, tuđih kmetova i opljačkanih vrednosti, prednjače kraljevi francuske. Zahvaljujući brojnim kraljevskim brakovima francuski kraljevi polažu pravo na druge krune i druge zemlje, pa ratuju sa svima (Nizozemskom, Španijom, Engleskom, Napuljem ). Preko ratova u Italiji upoznaju se sa Renesansom i prihvataju je, jer im omogućava gradnju palata, dvoraca, galerija, muzeja, trgova, kakvih nije bilo u gotičkoj umetnosti severa.Kralj Fransoa I(1515-1547) uvozio je umetničke predmete iz Italije, naručivao dela od italijanskih umetnika poput Leonarda da Vinčija, Andree del Sarta i Benvenuta Čelinija,i gradio raskošne i skupe palate, čime je zasnovao francusku Renesansu. Njegova zbirka slika je bila nukleus zbirke današnjeg muzeja Luvr. Među dvorcima koje je sagradio ili dogradio su: Amboaz, Bloa, Šambor i Fontenblo. Procvat renesansne umetnosti u Francuskoj se nastavio za vreme vladavine sina kralja Fransoa, Anrija II(1547-1559). Religiozni ratovi

katolika i hugenota posle smrti Anrija II bacili su zemlju u haos.Katarina Mediči je nastavila da bude mecena umetnika,ali osim izvesnog broja portreta i predmeta primenjene umetnosti, iz njenog vremena nisu ostala dela trajnije vrednosti.Najznačajniji francuski slikari iz doba renesanse bili su Žan Fuke i Fransoa Klue. Pored klasičnog slikarstva,bavili su se izradom minijaturnih portreta (minijatura). Među vajarima, istakao se Žermen Pilon.Renesansa u Nemačkoj Renesansa se u Nemačkoj, kao kulturni i intelektualni pokret, proširila u XV i XVI veku. Nemački umetnici i intelektualci su je ovde doneli preko svojih putovanja u Italiju. Najuticajnija ličnost iz nemačkog renesansnog miljea bio je Johan Gutenberg.Nemačka je proizvela plejadu renesansnih slikara od kojih je najznačajniji Albreht Direr. Bavio se slikarstvom i grafikom. Slikao je mitološke i religijske prizore i izrađivao drvoreze i crteže, u kojima su često prisutne filozofske ideje.Ostali značajni slikari nemačke renesanse bili su: Albreht Altdorfer,Luka Kranah Stariji i Mlađi,Matijas Grinevald i Hans Holbajn Mlađi. Tu je i začetnik grafičke umetnosti Martin Šongauer.Renesansa nije ostavila značajnijeg traga u nemačkoj arhitekturi gde se nastavila dominacija gotičkog stila.Renesansa u Poljskoj Renesansa u Poljskoj (polj. Odrodzenie) trajala je od kasnog XV do kasnog XVI veka. Ovo doba se smatra za zlatno doba poljske kulture. Kraljevinom Poljskom je u to vreme vladala dinastija Jagelonaca,a zemlja je prolazila kroz period unutrašnjeg i spoljašnjeg mira i prosperiteta.Renesansa je u Poljsku prestonicu Krakov stigla preko italijanskih umetnika i trgovaca. Poljska je bila pogodno tle za razvoj ideja renesanse i humanizma.Tu je delovao znameniti Univerzitet u Krakovu, a o mogućnostima za slobodu mišljenja svedoči revolucionarno delo Nikole Kopernika.Italijanski arhitekta Bartolomeo Bereči je preuredio kraljevski dvorac Vavel u renesansni dvorac početkom 16. veka. Grad Zamošć je planski izgrađen u renesansnom stilu. Još jedan centar renesanse u Poljskoj bio je grad Dancig na severu, gde su uglavnom živeli Nemci i Holanđani. Slikari su najčešće slikali portrete kraljeva i aristokratije.ArhitekturaIzvan Italije, Gotika je bila uopšte prihvaćeni stil duboko u XV veku, ali uticaji renesanse su se osjećali iz dana u dan. U XVI veku uticaj renesanse se oseća u celoj Evropi, te se u svakoj zemlji može pomenuti poneko vredno renesansno delo. Preko italijanskih arhitekata, renesansna arhitektura se proširila sve do Rusije i Skandinavije.

U Francuskoj su najviši dometi i najveći doprinos renesansi bili kraljevski dvorci duž rijeke Loare. Prvi renesansni dvorac u dolini Loare bio je dvorac Amboaz u kome je svoje poslednje godine proveo Leonardo da Vinči. Dvorac Šambor Domenika da Kortone jedna je od najljepših građevina francuske renesanse i smatra se da ga je projektovao sam Leonardo (sa sigurnošću mu se pripisuje dizajn dvostrukog spiralnog stepeništa). Četiri povezana staro-francuska donžona čine pravougaono dvorište unutar kojeg je središnji dvorac pravougaonog oblika s ugaonim kulama, četiri unutarašnja dvorišta. Fasada je kao kod renesansnih italijanskih palata, a gotički krov s dimnjacima, tornjevima i tornjićima kao da najavljuje manirizam.Drugo dominantno renesansno arhitektonsko delo je dvorac kralja Luja XIV. - Luvr u Parizu, jedinstven je zbog svojih kontrolisanih proporcija, izrazite simetrije, dvojnih stupova, i odmerene plastičnosti fasade itd.U Nizozemskim zemljama su sporo prodirali uticaji italijanske arhitekture.Čak i kad se to dogodilo, arhitektura je uvek bila u kombinaciji sa lokalnim tradicijama (stepenasti zabati i vitki trouglovi iznad vrata i prozora). Ova arhitektura postala je moderna u Engleskoj.U Poljskoj,arhitektura je u prvo vreme (1500-1550) bila pod direktnim uticajem italijanskih arhitkata.Kasnije (1550-1600), u Poljsku prodiru holandski uticaji. Najzad, u periodu 1600-1650, arhitektura postaje maniristička i barokna, pod uticajem kontrareformacije.U Engleskoj najvažniji renesansni arhitekta je Ajnigo Džons (1573-1652) koji nakon studijskog putovanja u Italiju gradi „salu za bankete“ palate Vajthol (Witehall) u Londonu za kralja Džemsa I.To je sjajna renesansna kompozicija s umerenom rustikom podnožja i diferencijacijom dveju etaža.SlikarstvoSlikarstvo rane renesanse na severu obeležili su flamanski slikari koji su u gotički naturalizam uneli krajnji realizam pojedinosti, tako da su likovi na njihovim portretima slikani sa detaljnim osobinama naravi.Njihovo slikarstvo je bilo veoma cenjeno u Italiji, dok se uticaj italijanske Renesanse na severu osetio tek krajem XV Renesansno slikarstvo stiže u Francusku dolaskom italijanskih slikara u kraljevski dvorac Fransoa I – Fontenblo. Na tom renesansno-manirističkom dvoru razvijala se francuska renesansa – tzv. Škola iz Fontenbloa.

30.DIRERAlbreht Direr (rodjen 1471-1528.) je nemački renesansni slikar, grafičar i teoretičar umetnosti. Bio je jedan od najvećih majstora umetnosti u doba humanizma i reformacije.Učio je crtanje u radionici nirnberškoga slikara Mihaela Volgemuta,gde je boravio 4 godine, a 1495.prvi put je otišao u Italiju i kopirao italijanske majstore.U radionici svog oca obučen je za zlatara,pa je Direr je do vrhunca razvio drvorez i bakrorez.Zeleo je da studira kod Martina Šongauera,koji je

umro pre nego sto ga je Direr upoznao.Postaje dvorski slikar cara Maksimilijana,a posle mladog Karla V.Znacaj:ujedinio je italijansku ranu renesansu s ekspresivnim stilom nemačkog reformatorskog doba i došao do novih oblika izražavanja. Teme:mitoloske,alegorijske,religiozn,priroda(njegovi akvareli krajolika,studije biljaka i životinja svedoci su njegovog dubokog razumevanja prirode). Stvaralastvo:u teoriji je postavio temelje nauke o proporcijama;traktati o slikarstvu;tractate o perspektivi,geometriji; oltarske slike i portreti(Autoportret) u Nirnbergu; bakrorezi(Vitez,Đavo i smrt,Melanholija,Sveti Jeronim u ćeliji) i drvorezi (Apokalipsa,Velika muka). Njegovo ukupno delo obuhvata 70 slika, 900 crteža, 100 bakroreza i 350 drvoreza.NOVO: Direr je prvi u Evropi sastavio Magični kvadratGlavne karakteristike:velika brzina misli sa obilatom inventivnoscu; linearizam; didakticki vid umetnosti; Direrova prva dela su bili drvorezi. Uticaji: italijanska umetnost je veoma uticala na njegova dela(likovne umetnosti su slobodne umetnosti) i na njega(visoko shvatanje o umetniku); uticaj Mantenje kroz gravire; licni dodir sa Belinijem mu je doneo vicnije rukovanje cetkom;PutovanjaDirer je 1490.godine napustio Ninberg i putovao kroz Nemacku.Zatim odlazi u bezel,gde je radio kao illustrator knjiga i ostaje do 1494.godine kada se vraca u Ninberg.Zatim odlazi u Veneciju 1494/5.gde dolazi u dodir sa delima italijanske umetnosti(Mantegnine gravire koje je kopirao).U Veneciji je bio fasciniram lokalnim tipovima ljudi kao sto su robinje,kurtizane,gospodje.AKVARELIPutujuci kuci,cesto je radio akvarele pejzaza,dela koja se vezuju na osnovu severnjackog prilazenja prirodi,ali nisu samo fotografske beleske,vec imaju osobinu cistog pejzaza.U to vreme je su u Nemackoj postojale samo dve vrste slika:slike sa religioznom tematikom i portreti.Italijanske planine-akvarel oko 1495.godine u Ashmoleovom muzeju u Oxfordu.-tacna lokacija ovog mesta nije poznata,jer Direru to nije bilo vazno.-miran ritam panorame blago zarubljenih padina pokazuje shvatanje prirode u njenoj organskoj celini(shvatanje prirode)GRAVIREGravira je mogla da bude o svemu,a bila je jeftinija.Gravira nije bila vezana za tradicionalnu ikonografiju ili neke uzore,nego je mogla da bude plod maste.Adam i Eva-gravira iz 1504.godine u Muzeju likovnih umetnosti u Bostonu.-biblijska tema ovde sluzi kao izgovor da prikaze dva idealna akta: Apolona i Veneru u severnjackoj sumi.-okvir je zivopisan,pun zivotinjskog sveta.

-Adam i Eva su iskonstruisani likovi,nisu iz svakodnevnog zivota,vec uzori za ono sto je Direr smatrao savrsenim proporcijama.Vitez,Smrt i Đavo -gravira iz 1513.godine u Muzeju likovnih umetnosti u Bostonu.-slad:vitez na svom divnom konju,tezak i pouzdan kao konjanicka statua,otelovluje ideal kako estetski tako i moralni.-vitez je Hristov vojnik,nepokolebljiv na putu vere ka nebeskom Jerusalimu,koga ne mogu da zastrase ni odvratni jahac koji preti da ga ubije,ni groteskni djavo iza njega.-pas je simbol vrline,verno prati svog gospodara,iako su mu se na putu isprecili gmizavci i lobanja.-italijanski renesansni oblik je ovde spojen sa nasledjem pozno gotickog simbolizma.

PORTRETIPortret oca Alberta Direra-najbolja replika se nalazi u Londonu.-vazan rani primer Direrove snage da sugerira dubinu,pomocu cisto formalnog nacina,postavljanjem figure ispred ravne pozadine.Autoportret-slika iz 1498.godine u muzeju Prado-Direr nosi najfinije odelo i svojom pojavom ispoljava toliko sujete da su za zbog toga zadirkivali.-najznacajnije je leonardovsko ushicenje kosom.-nije sebe prikazao kao poniznog zanatliju,vec kao elegantnog,modernog i idealnog slikara.Autoportret-slika na drvetu iz 1500.godine u Pinakoteci u Minhenu.-sliak pripada flamanskoj tradiciji,ali svecano,ozbiljno lice,gledano anfas i hristolika idealizacija crta lica premasuje domasaj obicnog portreta.-slika izgleda kao posvetovljena ikona koja prikazuje ozbiljnost sa kojom je Direr gledao na svoju misiju umetnickog reformatora.Cetiri apostola-slika iz 1526.godine koju je poklonio NIrnbergu-apostoli velicanstveno i neusiljeno ispunjavaju celu povrsinu slike.-zbog krupnog oblika su uproscene siroke haljine,a paznja je usredsredjena na njihovu fizionomiju,u kojima je predstavio tipove temperamenta.-umesto da naslika svece u razgovoru sa Bogorordicom,naslikao je samo apostole.-apostoli koje je odabrao su osnivaci protestantske doctrine.DRVOREZISvojim drvorezima i gravirama je Direr imao ogroman uticaj u Nemackoj,koji se prosirio i na Italiju.Njegove kompozicije na grafikama su inspirisale direktno preslikavanje,nejasne derviacije i pomogle su umetnicima da otkriju svoj talenat.

U njegovim rukama drvorezi gube svoju raniju draz narodne umetnosti,ali dobijaju preciznu rasclanjenost potpuno zrelog grafickog stila.Musko kupatilo-oblici su veoma detaljni,crtez tacan,-NOVO:osecanje za atmosferu i neobicnost sadrzaja.-NOVO:mesto gde se spajaju dve tamne povrsine cini bela,a ne crna linija.Bludni sin-NOVO:ikonografsko resenje je novo-bludni sin je stajao pre zalostan medju svinjama,a Direr ga ne stavlja u polje,vec u dvoriste majura,u kome ambari daju zivu stvarnost sceni.-ovaj jednostavni nacin daje patos,humanist i emocionalnu vrednost.Apokalipsa-NOVO:najranija knjiga koju je izdao jedan umetnik na sopstvenu odgovornost.Pre su knjige imale ilustracije u tekstu,a Direr je iskoristio celu stranu za drvorez,a tekst je stavljao na poledjinu.Na ovaj nacin je on skracivao pricu i ilustraciju i nacinio radnju neprekidnom.-na drvorezu je primenio efekte nacina graviranja.-plod spontanog genija,koji koristi sve izvore tradicije,a ipak tretira temu na nov nacin.Cetiri jahaca Apokalipse-drvorez oko 1497/8.godine -na prvi pogled izgleda kao potpuno vracanje svetu pozne gotike Martina Schongauera.-likovi su snazni,cvrsti,snaznih volumena(uticaj Mantenje).-ovaj stadijum stvaralastva je vrlo slican sa Grunevaldovim.-Direr je ovde dao novo znacenje drvorezu,time sto ga je ogogatio linearnom ustancanoscu gravire.Objasnjenje perspective-drvirez iz 1525.godine,iz uemtnikove rasprave o geometriji(zasnovana na proucavanju rasprave Pjera dela Franceska o perspektivi).-Direr je ovde prikazao svoj izum kojim moze slika da se napravi mehanickim putem,a time je heto da pokaze objektivnu vrednost perspektive.-sam Direr nije bio zaista zainteresovan za metod pravljenja slike bez ljudske vestine i razuma.-ovo je prvi korak ka principu fotografske kamere.

31.GRINEVALDGrinevald ili Mathis Gothart Nithart(rodjen u Vircburgu 1470-1528.) bio je značajna ličnost nemačkog renesansnog slikarstva i predstavnik pozne gotike ekspresivnog spiritualizma.Većinu svog života je proveo u Majncu,ali se ne zna kako je stekao svoje obrazovanje. Bio je protestant i odobravao je učenje Martina Lutera.Postao je poznat tek u XX veku. Godine 1516. je postao dvorski slikar plemića Albrehta Braniburskog.

Grinevald se zatim preselio u Hale i radio je ponovo kao inženjer građevinar za vodene gradnje i fontane i ubrzo je tu umro. Hans Grimer je bio njegov ucenik.Crteži su pod uticajem jednog mistično-vizionarskog stila sa naglašenim gestom koji nosi odjeke u kasnoj gotici.Bio je nadahnut individualističkim duhom renesansnih umetnika u Italiji,koja je na njega ostavila znacaj u psiholoskom smilu.Glavne karakteristike: upotrebljava perspektivu i niske horizonte; fizicka bujnost likova;forme su naturalisticke i fantasticne; na telu Hrista i licu Marije i Jovana je navies izrazen anturalizam; upotrebljava nasilje i tragedije u jakim svetlosnim kontrastima(majstor individualnog stila,preteca ekspresionizma); upotrebljava razlicite intenzitete svetlosti; dugine boje; celina je uvek upecatljiva i velelepna; oblici su meki,elasticni,mesnati.DELADanas nam je poznato samo njegovih 13 dela.Isenhajmski oltar-nastao izmedju 1513-15.godine u muzeju Kolmaru u Francuskoj.-kombinacija slikarstva i vajarstva sa savršenim izobraženjem izraza i ljudskog tela u pokretu.-delo je dugo pripisivano Albertu Direru.-ovaj izrezbarena skrinja ima dva para krila koja se pokrećući stvaraju tri pozornice(scene).-u sklopljenom stanju se vidi Raspeće koja je verovatno najimpresivnije koje je ikada naslikano. Raspeće je po svome delovanju ozbiljno srednjovekovno zbog Hristove nepodnosljive samrtne muke i ocajnickog bola Bogorodice,Sv.Jovan i Marija Magdalena podsecaju na andachtsbild,dok je kada se otvore spoljašnja krila dalje scene već mnogo vedrije.-likovi sa strane:tri istorijska ocevidca na levoj strain oplakuju smrt Hrista kao coveka,dok Jovan Krstitelj sa mirnocom ukazuje na njega kao na Spasitelja(dve Hristove prirode).-pejzaz:Golgota nije brezuljak kraj Jerusalima,vec planina koja se uzdize iznad.-Raspece kome je oduzet uobicajeni okvir,postalo je usamljeni dogadjaj koji se ocrtava naspram pustog avetinjskog predela i plavo-crnog neba.-na zemlju se spustio mrak(po jevandjelju),ali je rvi plan prikazan u blestavoj svetlosti koja ima snagu otkrovenja.-na krilima ovog skladnog oltara se nalazi Sv. Antonije i Sv Sebastijan i red velikih pojava na licu i zadnjim stranama pojedinih krila;-ovde je najupadljivije postavljanje pokreta koji prožima ove slike koje konfrontira sa shvatanjima iz pozne gotike.-svetlost koju upotrebljava je bogata u prelivima boja i upoređivati samo sa bojom u slikama u Veneciji.

32.ALTDORFER

Albreht Altdorfer (rođen je u Rogensburgu oko 1480.-1538) je bio nemački slikar, grafičar i gradski arhitekta.Uticaji:italijanski uticaj je vidljiv u odabiru tema; dva putovanja po Dunavu dovela su ga u vezu sa umetnickim slikama Dunavske skole; Direrov uticaj;Glavne karakteristike:dobar poznavalac perspektive; italijanskog stilskog recnika; neobuzdana masta; likovi su sporedni u svom prostornom okviru; prvi je naslikao čist pejzaž;stil je antimonumentalan i slican minijaturi.Znacaj:Altdorfer je poznat i kao umetnik koji je naslikao prvi pejzaž u evropskoj umetnosti koji je u potpunosti oslobođen figura i koji se topografski može odrediti (Pejzaž Dunava sa dvorcem Vert kod Regensburga, oko 1525. godine).Neki njegovi bakropisi i crteži takođe sadrže ovakve pejzaže.Pored Volfa Hubera smatra se za glavnog predstavnika umetnicke Dunavske skole.DELABitka kod Isa-slika na drvetu iz 1529.godine u Pinakoteci u Minhenu.-delo udaljeno od ideala klasike-tema se ne moze identifikovati,ako se ne procita tekst na tablici okacenoj o nebo.-tema je Aleksandrova pobeda nad Darijem.-umetnik je pokusao da se drzi antickih opisa stvarnog broja i vrste boraca u toj bici,ali je to zahtevalo da slika bude iz pticije perspective,pri cemu su se dve glavne licnosti izgubile u masi sopstvenih vojnika.-oklopi vojnika i utvrdjeni grad iza njih pripadaju XVI veku.-slika bi mogla da prikazuje i neku savremenu bitku da nije spektakularnog neba sa suncem koje pobedonosno probija oblake i pobedjuje mesec.-nebeska drama iznad prostornog alpskog predela je u uzajamnoj vezi sa ljudskom dole,te uzdize taj prizor na svemirski nivo.Crtezi cara Maksimilijana I-oko 1515. učestvovao je u radu na Direrovoj počasnoj kapiji i na molitveniku.Najpoznatija dela [uredi - уреди]Profane zidne slike za regenbursku biskupiju-oko 1535.ih je izradio.

33.BROJGELPiter Brojgel Stariji (rođen između 1525. i 1530.u Holandiji,a 1569. u Briselu),bio je flamanski slikar, a u slikarskom leksikonu ga svrstavaju u flamanske/holandske renesansne slikare XVI veka.Smatra se najvecim anverskim slikarem XVI veka.Radio u stilu Hijeronimusa Boša i slikao humorističke scene dobio je nadimak „smešni Brojgel“, a zbog njegove ljubavi prema seoskom žanru, koje je on ovekovečio na svojim delima dobio je još jedan nadimak „seljak Brojgel“. Tako da u pojedinim knjigama nazivan je kao jednim ili drugim nadimkom.

Brojgel je bio visokoucen covek,prijatelj humanista i sticenik habzburskog dvora.Nikada nije radio za crkvu,a kada je slikao religiozne teme,predstavljao ih je na cudno dvosmislen nacin.Bio je praotac jedne velike slikarske familije,čiji su članovi sve do XVII veka bili aktivni slikari. Brojgel je učio zanat kod poznatog slikara Piter Keke van Elst u Antverpenu.Njegova dva sina Piter Brojgel Mlađi i Jan Brojgel Stariji postali su takođe poznati slikari kao i njihov otac,koji je sahranjen je u crkvi Notr Dam de la Kapel.Znacaj:sjedinio je stvarnost i mastu u pejzazu;Glavne karakteristike: prostrani pejzazi sa biblijskim ili mitoloskim dogadjajima; moralisticko didakticki radovi; mrtve prirode i zanr scene(iz seoskog zivota); evociranje nadrealisticko alegoricnog prizora;NOVO:pejzaz,mrtva priroda i zanr,koji su kao sporedni detalji ziveli i ranije u holandskom slikarstvu, osamostaljuju se kao posebna tematika u XVI veku. Umetnik koji je s najvise originalnosti slikao ove teme bio je Piter Brojgel Stariji.U ilustracijama godisnjih doba naslikao je karakteristicnu ilustraciju proljeca,leta.jeseni i zime. Ilustracije jevandjelja i narodnih poslovica,umetnik je podigao na nivo simbola svoje zemlje i naroda, koji su trpjeli inkvizicije i ratove.Niko pre Brojgela nije tako osecajno reagovao na vreme.DELAZemlja Dembelija-ovde je uspeo da evocira nadrealisticko alegorican prizor,u kom je prozdrljivost zasitila ljude koji su se opruzili pod stolom.Povratak lovaca-slika na drvetu oko 1565.godine u Umetnicko-istorijskom muzeju u Becu.-priroda je ovde glavna tema slike.-ljudi i njihovi poslovi u raznim godisnjim dobima su sporedni u velicanstvenom ciklusu umiranja i ponovnog radjanja koji predstavlja ritma kosmickog disanja.-lovci nisu cisto naturalisticki anslikani,vec postoji arhaizam u tamnim oblicima lovaca i hrtova koji se probijaju kroz sneg.-osecanje za saru ovog crno-belog sveta zdruzeno je sa britkim osecanjem celicne hladnoce.-zimska sumornost se siri preko ravnice i smrznutih jezera do zupcastih vrrhova planina prema tmurnom nebu.-prica u letu cini razdaljinu jos vecom.-prisutna je ledena mirnoca.Seljacka svadba-slika na drvetu oko 1565.godine u Umetnicko-istorijskom muzeju u Becu.-Brojgelova najupecatljivija scena iz zivota seljaka.-prikazao je tupave,sirove,glomazne i spore ljude.

-likovi su naslikani monotonim bojama sa minimum oblikovanja i bez senki,a ipak imaju tezinu.-prostor je prikazan u smeloj perspektivi,a citava kompozicija je monumentalna.Slepac vodi slepca-slika iz 1586.godine u Narodnom muzeju u Napulju.-izvor je Jevandjelje,u kojem Hristos kaze:’’A slepac slepca ako vodi,ob ace u jamu pasti’’.-tragicna dubina Brojgelove slike daje ovoj temi novo znacenje.Turoban dan-slika puna mracne sumornosti i uzburkane vode.-prikazan je dan koji nagovestava buru.-scucureno selo i isprepletane grancice su naslikani sa bezmalo neodoljivom ljubavlju prema prirodnim pojavama.-detalj je raznolik,ali je potcinjen raspolozenju i siroko planiranoj kompoziciji.-tema slicna ovoj nije ni do dan danas naslikana.-sva sumornost severnjacke zime je data u ovoj slici,jer se slikar u potpunosti miri sa okolinom i tako postize remek-delo.Holandske poslovice-slika dvanaest poslovica datira iz 1559.godine,a nalazi se u muzeju u Antverpenu.-na slici se nalazi veliki broj figura koje prikazuju holandske poslovice.Gradnja Vavilonske kule-slika potice iz 1563.godine,a smatra se njegovim zavetom.-gigantska gradjevina je stvarana u smesi stilova i deluje apsurdno posto je smestena u srednjovekovni pejzaz.BakroreziStvorio je veliki broj bakroreza i među najpoznatije spada serija grafika „Sedam smrtnih grehova“ iz 1557.godine.

   34.BOŠHijeronimus Boš (Jeroen van Aken je rođen oko 1450-1516) je bio holandski renesansni slikar.On je jedan od najkreativnijih slikara maste svih vremena.Smatra se da je od 1474. živeo u Hertogenbošu gde je u periodu od 1486. do 1511. bio član Bratstva svete device(konzervatorska religiozna grupa)Za sobom nije ostavio nikakva pisana dokumanta,pisma ili dnevnike,a to što nam je ostalo su najčešće podaci iz poreskih knjiga Bratstva svete device.Ne postoje nikakvi podaci o karakteru njegove ličnosti ili o njegovim shvatanjima o umetnosti.Postao slavni slikar još za svoga života.Glavne karakteristike:religiozne slike; teme(strasan sud,pakao,smrtni grehovi); u pocetku slike manjih dimenzija,a kasnije veliki triptisi puni likova i fantasticnih bica koji su smesteni u realan pejzaz; novo-prvi slikar pejzaza raspolozenja; alegorije; zanr scene sa ertoskim detaljima; groteskno-satiricne figure; Biblija mu je bila inspiracija; nadrealisti su u njegovim delima pronasli vazna polazista za svoja dela; izvanredan tehnicar u slikanju uljem

Bos je potpisao samo svojih sedam dela,a veruje se da su u XVI veku nastale kopije njegovih dela.Bos je svesno bio strogi moralista,cije su slike imale svrhu da budu vidljive propovedi,a svaka pojedinost ima didakticko znacenje.Cak i kada se cini nerazumljiv,u njegovim aluzivnim i kosmarskim trenucima,Bos vlada cetkom urodjenom tananoscu,a zla su naslikana neobicnom prefinjenoscu i zanosnim bojama koje ih cini lepim.Bosova inventivnost je daleko od obicne groteske.DELARaspece-datuje iz 1480/1.godine-vidljiv je uticaj Boutsa i Rogiera van der Weydena.-ova slika pripada grupi normalnijih i jasnijih slika.Brod budalina-srednjovekovna alegorijska slika.-ozivljava neusiljenom svezom mastom koncepciju kao sto je covekova gresna smrtnost.Poklonjenje mudraca-slika ciste fantazije,bez cudovisnih riba i dzinovskih ptica.-neobicni carobni pokloni koje kraljevi prinose skoro su zivi.-mavarski kralj u beloj odeci sa resama donosi najneobicniji od svih poklona zlatnu pticu na srebrno-belom globusu.Torbar-u ovoj slici je opservacija jaca od maste.-u celom prizoru se oseca nota hladne sive tonalnosti.-bedan zivot,siromastvo,nije naslikao saljivo,vec sa pazljivom neznoscu.-torbar sa svojom korpom,kasikom,jednom papucom i jednom cipelom odlazi iz svoje bedne krcme razbijenih prozora i razvaljena krova.-pejzaz je prikazan realno,luminozno i senzitivno,bez ikakvog gotickog uzasa.Vrt uzivanja-slika na drvetu oko 1500.godine,u Muzeju Prado u Madridu.-najbogatija i najzagonetnija Bosova slika.-od tri slike jedino se na levoj slici moze razaznati predmet-Rajski vrt,u kome Gospod upoznaje Adama sa tek stvorenom Evom.-predeo sadrzi vazdusasto prostranstvo,pun je zivotinja(egzoticnih,hibridnih cudovista)-desno krilo:Pakao sa avetinjskim prizorom rusevina u plamenu I fantasticnim spravama za mucenje.-sredisnja slika:pejzaz naseljen nagim ljudima i zenama koji obavljaju cudne radnje,jasu na ledjima raznih zivotinja oko okruglog bazena.-Bos simbolima ili metaforama(ptice,voce) prikazuje covekov zivot na zemlji kao beskrajno ponavljanje prvobitnog greha Adama i Eve,pri cemu smo svi osudjeni da budemo robovi svoje pozude.-Bos nigde ne daje ni nagovestaj mogucnosti spasenja.-Bosov pesimizam je dubok,da neki naucnici nisu hteli doslovno da ga shvate.

35.HANS HOLBAJNHans Holbajn Mlađi (rodjen 1497/8.u Augsburgu -1543. London),bio je nemački slikar(poslednji od velikih nemackih slikara),koji je stvarao u Bazelu,a kasnije u Engleskoj na dvoru Henrija VIII.Pripadao je među poznatije renesansne slikare i bio veoma slavan u svom vremenu.Ausburg je u to vreme bio centar medjunarodne trgovine u juznoj Nemackoj i posebno pristupacan renesansnim idejama.Bio je član Bazelskog udruženja slikara „Nebesko udruženje“.U Bazelu je upoznao nizozemskog humanistu Erazma koga je Holbajn više puta portretirao Uz Erazmovu pomoć upoznaje humanistu Tomasa Mora koji ga snadbeva sa prvim poslovima i koji ga kasnije upoznaje sa kraljem Henrijem VIII.Holbajn je ilustovao neke Erazmove knjige,kao i Bibliju u prevodu Martina Lutera. Bazel je bio jedan od centara reformacije,sto je ticalo na prekid umetnicke patronaze,te je morao da se preseli u London.Od 1526-1528. živeo je u Londonu,gde je izradio mnoge portrete velikaša na dvoru Henrija VIII.Godine 1536. Henri VIII ga je proglasio dvorskim slikarem.Uticaji:bez obzira na sve italijanske uticaje u njegovim slikama,freskama i skicama za zlatare,smatra se da je izvanredni realizam njegovih portreta njegova tvorevina.U Holbajnovim crtezima njegova vestina je ravna njegovom osecanju za karakter.PortretiHolbajn je uvek prvo izrađivao detaljnu studiju modela olovkom,mastilom i kredom. Ovaj šablon bi prenosio na sliku koristeći male otvore na slici na koje je bio nanesen ugljen. Kasnije je koristio neku vrstu ugljenog indiga. Na skicama je veoma detaljno obrađivao lica, ali nije crtao neke druge detalje, recimo ruke ili odeću.Na nekim od portreta (Henri VIII, Erazmo) vidljiva je karakterizacija portretisanih ličnosti.DELAErazmo Roterdamski-slika na drvetu oko 1523.godine u Luvru,u Parizu.-prava predstava renesansnog coveka:prisan,velicanstven doctor humanistickih nauka raspolaze intelektualnim autoritetom koji je ranije pripadao samo doktorima crkve.Portret Henrija VIII-slika na drvetu iz 1540.godine u Narodnoj galeriji u Rimu.-nepomicna poza,nepristupacan izgled i minuciozno uradjeno odelo i nakit.-ukoceni anfas i debljina Henrija VIII bude snazno osecanje kraljevske nemilosredne,zapovednicke licnosti.Bogorodica predsednika opstine Majera-slika iz 1525.godine je zanimljiva zbog upecatljivih portreta predsednika opstine i njegove porodice kraj nje.-realnost je linearno izrazena(najociglednije na belo odevenoj devojcici na kolenima).

-sa druge strane je rafaelistki decak koji kleci.Umetnikova zena i deca-tenicka virtuoznost ustupa mesto retkom trenutku licne intimnosti.-dirljivo realisticno portretisanje zene tuzna lika i dva ruzna deteta je mnogo dublje nego kod Holbajnovih vaznih,aristokratskih licnosti.Georg Gise-na ovoj slici je uspesno spojio model sa okolinom.-ocrtava ljudsko lice isto tako ravnodusno kao sto belezi nered iz svakodnevnog zivota.-brojni oblici okruzuju,ali ne zatrpavaju hanzeatskog trgovca.

36.MANIRIZAM U UMETNOSTI SEVERNE EVROPEPostepeno se pojavljujuci u Rimu i Firenci tokom XVI veka,manirizam se zatim razvija u citavoj Italiji i ostalim delovima Evrope.Umetnost se udaljujue od klasicne ravnoteze renesanse i stvara efekat cudnovatog,koji je namenjen obrazovanim ljubiteljima umetnosti i rafiniranim dvorovima.Posto humanisticki duh nije vise tako uticajan,umetnost XVI veka,kao dvorska umetnost,umetnost nemira i krize,u vremenu kada se desavaju verski raskoli i razmirice u vezi sa stvaranjem novih drzava,suocava se sa zahtevom da se stavi u sluzbu glorifikacije vladara.Manirizam se,zeleci da izbegne imitiranje stvarnosti,nasao u situaciji stalne borbe za samostalnost i slobodu virtuoznosti.Političko prisvajanje manirističkih uzoraFilip II je zasluzan za uvodjenje manirizma na Iberijsko poluostrvo.Smestio je dvor u Madrid,ne zeleci da podrzava zastarelu i provincijsku umetnost,poziva slikare iz Italije i Nizozemske na svoja brojna gradilista.U Engleskoj zbog dolaska italijanskih i flamanskih slikara,neki umetnici se okrecu zanru portreta ili minijature (Nikolas Hilijard i Ajzak Oliver).U Francuskoj,Fonteblo ce postati univerzalno gradiliste zahvaljujuci odlukama Fransoa I.Ovde se stvara jedinstvo umetnosti i specificno tumacenje italijanskog manirizma zbog prisustva Rosa Fjorentina,Primatiča i Nikole del'Abata.U Nemackoj su se izdvojili sledeci centri: Minhen i Augzburg.Najznacajniji sculptori u Nemackoj su bili Hubert Gerhart i Adrien de Vris.Hubert Gerhart-nemački vajar rodom iz Holandije (oko 1550 – 1620). -učio u Italiji verovatno kod Giovannija da Bologna.-znacaj:u južnu Nemačku unosi italijanski maniristički način modelacije i postaje jedan od glavnih predstavnika ranobarokne skulpture u bronzi.-radio pretežno fontane sa većim brojem živo pokrenutih mitoloških likova.Severnjački manirizamSirenje manirizma u Flandriji i Nizozemskoj ima slozenije puteve,jer je umetnicka tradicija ovih zemalja stara i jaka.

Neophodna obnova se odvija putem prihvatanja italijanskih uzora-poznavanjem evropskih trendova produbljuje se nacionalna tradicija.Distribucija grafike je povezana sa konacnim trijumfom manirizma u Severnoj Evropi, koji je prakticno bio potpun,nad drugim mogucim razvojima iz visoke renesanse.Brojgel se posle puta preko Alpa vratio u svoju domovinu i na nov nacin sagledao flamanska dostignuca i preoblikovao je Bosove novine.Uspostavlja se obicaj putovanja u Italiju,sto omogucava direktnu analizu dela: Marten Van Hejmskerk donosi brojne crteze sa komentarima koji prikazuju najznacajnije spomenike i starine.Piter Kuk Van Alst na holandski prvi put prevodi Vitruvijevu knjigu ''O arhitekturi'' i ''Knjigu o arhitekturi'' Sebastijana Serlija.Flamanski manirizam dozivljava svoj vrhunac oko 1550.godine.Jan Gosart i Frans Floris su na celu velikog ateljea u kojem se formiraju Martejn de Vos i Antonis Mor.Lukas iz Lejdena je bio izuzetan slikar i uticajan graficar,koji je ostvario remek-delo svog religioznog slikarstva.Strasni sud-slika na dasci oko 1526/7.godine u Stedejlik muzeju u Lejdenu.-triptih se sastoji iz Raja,Strasnog suda i Pakla.-slikar ne tezi jakim kontrastima,vec suptilno kombinuje prazne i pune povrsine,svetle tonove grupa likova i tamno tlo.-ovom slikom je najavio velike kompozicije Kornelisa van Harlema.Hendrik Golcijus,majstor grafike,pravi brojne grafike u kojima se koristi italijanska formula prilikom virtuozne obrade ureza.Golcijusovi radovi anjavljuju Rembrantov kjaroskuro.Raznoliki maniristicki pravci u Evropi tokom XVI veka su posledica politicke i drustvene nesigurnosti tog vremena.Uskoro slicna stvar se desila i u skulpturi-obimna produkcija malih bronzi i kopija u terakoti.U samoj Italiji,ove alternativne struje su se razvijale sa podjednakom zivoscu i manirizam nije doziveo tako potpuni trijumf.

37.TEME U UMETNOSTI XVI VEKA SEVERNE EVROPE

Holandija je u XVI veku imala najuzburkaniju i najtezu istoriju od svih zemalja severno od Alpa.Kad je reformacija pocela,ona je bila deo prostornog carstva Habsburga pod Karlom V,koji je bio kralj Spanije.Protestantizam je ubrzo postao mocan u Holandiji,a pokusaji kralja da ga ugusi doveo je do otvorene pobune protiv strane vladavine.Posle krvave brobe,severne provincije(danasnja Holandija)su krajem veka postale nezavisna drzava,a juzne(danasnja Belgija) su ostale u rukama Spanaca.Religiozne i politicke razmirice su mogle imati katastrofalne posledice po umetnost,ali se to nije desilo.

Holandsko slikarstvo XVI veka nije ravno slikarstvu XV veka,niti je dalo pionire severne renesanse.Ova oblast je prihvatila sporije od Nemacke italijanske elemente,ali postojanije i sistematicnije.Izmedju 1550-1600.godine,u doba najvecih nemira,Holandija je dala najvece slikare severne Evrope,koji su utrli put velikim holandskim i flamanskim majstorima sledeceg veka.Dva glavna nastojanja karakterisu holandsko slikarstvo XVI veka:1.asimiliranje italijanske umetnosti od Rafaela do Tintoreta(na suv i didaktican nacin).2.razvijanje jednog repertoara tema koji ce dopuniti i eventualno zameniti tradicionalne religiozne teme.U periodu izmedju 1500-1600.godine su se izdvojile svetovne teme kao sto su pejzaz,mrtva priroda,zanr scene.Svetovne teme su bile proizvod ne toliko duha individualnih umetnika koliko potrebe da se zadovolji ukus publike,posto je narudzbina za crkvu bilo sve manje,jer je u Holandiji bila rasprostranjena protestantska ikonoboracka revnost.Mrtva priroda,pejzaz i zanr scena su bili deo flamanske tradicije(kod majstora iz Flemalea i brace Van Ajk),ali su u njihovim delima oni bili sporedni elementi,jer su bili potcinjeni pobonoj nameni celine.Sada su ovi elementi postali nezavisni i toliko dominantni da se cesto religiozna tema stavljala u pozadinu.Piter Aersten se smatra pionirem samostalne mrtve prirode.Altdorfer je prvi naslikao čist pejzaž.Brojgel je sjedinio mastu i stvarnost u pejzazu.Boš je bio prvi slikar pejzaza raspolozenja.