IV 1- Metode Socijalnog Rada

8/3/2019 IV 1- Metode Socijalnog Rada

1/14

~p ~ymaH IIeTpoBHh, I 1 ; p TOMII~JlaB Ce)1,MaK


2/14

COl{u;aJl1-1,UpyflHu pao 71VI. nPHHUMIlMnPAKCE

COIUIJAJIHOr PYIIHOr PA,UA"~OBeK je pobe U iipeaoopetie 30 uoeOJlucillyoju iJ1pe60 00 uoijjapou 6peOHociIiu Utoi 'tUHa ...

a: uta 3HOlf.UcUtfwpWbe HOBUXuoeia.: "(Xapu Illueep > Harry Schiver - conejamra qurno30cp)1L!yjeMo ",{eCTO 0):1.JhYJl.HKaKO KroKY sa nonexora "Ty aesea nrra ):I.ace

ypap;M ...." "Poben je xao .u.ecpeKTafl". PO):l,MTeJbM safiopanrsajy p,a 11M ce .p,e~a"reCTO )J;PY)Ke ca TaKBMMa 11 npe 113a apeve ll1K0J10Balha. To cy nena caHa)J;HM~llMa "y6H~a" 11 APYrHM CJIH'IHHM KOjll yxasyjy na arpecHBHocT If aCO-WljaJlHOCT TaKBe Jl,eu,e.. Bell. Jl,0 necere rO):l,llHe T3KBa neua YJI33e Y nocnjeaKpHMHFlanHCTM'-IKHX oprana 360r KpalJa, ynelhHBalba, MaJITpeTHpaa.a Malheneue, HaHOmeIDa TeWKllX TeJIeCHHX nospena ua Haj6pYTaJIHMjH Ha'-IHH. YUlKOJIU cy neycnenrna jep nacy Y CTaH:.Y Aa ce samrrepecyjy sa npenaere xojeY'-le, 6e)Ke H3 WKOJIe, Ma)J;aocrasrsajy yrncax rrpOCe'-lHe na '-IaK H narapoce-raeHHTeJIMreHlI,Hje. PO)J;MTeJbMTaKBe p;e~e cy 06H'-IHO y CTaJIH11McYK06HMa, '-IeCTOpassenen HJIM eMOll,HOHaJIHO XJIa)J;He oco6e ca HH30M aeouajarnnrx xapax-repaxx np'ra. Bpaha H cecTpe OBaKBe )J;e~e cy TaKol)e 'leCTO aopeneheaorrronanrana.Illra ypamrra ca oBaKBoM Aeu,oM? ,ua JIll. MX Tpe6a rrperrycnlTH Cyp;6HHHIf }!;Mhn PYKe 0;0; a.HX? To cymrraa.axoja Ce'leCTO rrocrasrsajy rrpep; COiJ,UjafIHHMpaJl,BHlI,H.Ma u rpymmM TeparreyntMa. Carypao je MeljYTHM jeAHQ: OCHOBHIiCTaB Mopa 611'1'11orrnoa HCTWIaH. Tpe6a BepoBaTH y MorynHOCTH n3MeHe, caape-nan-a, Tpe6a Tpa>l


3/14

72 Coyujll.l1H.U lpYWtU pai'J

113 osaxaor CTaBa rpymm Tepaneyr M O)f(e ~a Ha~e npR 1Ia3 K JIlIjeH TllM a.Y TOM eraay rpetia ):(a o~epu 'IlIlbe~e (peanaaax) B Ha,!{e sa Moryherrpoxseae (H ,!{eaJIB.3aM ). C aMO TO MO)K e aK TH BH paTH Tepaneyra, nojenauue Hrpyne na a~Hjy, a n03HaTO je J];a ce OBH q ,eHOMeHB. O ;n ;a BHOxopacre y npo-necaua ofipasoaatsa H Tepanuje_AKo ce Y3Me npasrep nexor ancnecueara KO jU je y cyxofiy ca OKOJIBHOM ,cpe~HHoM H 3aKOHOM, OHJ];a he ce BH)"IeTH , !{a My ce M O)l(e rrovoha casro ysaHI'IDKOBalb e HeKO .J lHKO 1JJ IllHOBa je ~e noceone exarre (nCIIX Hjarpa , nCHXO-nora, conajannor paWIHKa, nenarora, H np.) Ilonexan je najnazme I1pI IXBaT-Jt.HB npncryn -raxaoj oeOOH Kp03 rpyrraa pan, jep ceHH,!{HBH ;!z yaJIHH OOl f'lHOo,!{o:aja Ol00raenpajarerscxor CTaBa npesra o):q)aCJIHMa. Fpynaa -repaneyr 1'pe-6a Aa 6Y1J;ecnpessaa aa uenpajarerscxo nouaurasse TaK Be oco6e, ));a O ;n;6paH HOCTaJ Ie 1JJ IaHOBe rpyne 0)); aera ana ra Y J ICTO BpeMe He o;n;oan;yje. IlopeaehenaMJ Ia1J;nh TpeGa Kp03 rpyrnm pa;n;,!{a crezae rtoaepeise y cetie, Y TeparreYTa Kocrane "


4/14

Cot(ujaJlH.U ipyuH.u pao 73Mopa ce BO)J;HTll paxyua na nporaene xoje nacrajy HJ(Y BeOMa cnopo na

cy rpyIIHe nese H'l'eKaKO aasore na ocofia oceru np"XBaneHOCT 0]:( crpane:rIpyrJ1X-rpyne. BroKHO je ,!l,aTO oMorynH OCJI06al)aJ-be lIHXH6l-uwja Kp03 CJIO-60AHO Men OJbasaa,e arpecaeaocrn I1uenpaja'rerscraa. aBO je YOCTaJIOM Ba)KROaa BeJIHKH qpoj "3)J,paSHX JbY;U;H",OC06HTO OHHX KOjH cy CTHIJ,ajeM npHJIHKa 360rsacmrratsa HJ1H yeJIOBa paasoja yrtnaurean H Hecnoc051:IH Aa MCnOJbe csojaHeranuma ocehaa,a, 3aTO j e jenaa on Haj5HTHHjMX BeU1TIIHa COIJ,HjaJIHOr rpyn-nor pa;u;a ocpopMJbelbe TaKBe rpynHe KJIHMe y xojoj lie ce MOtUl HCrrOJbaBaTHCJl060)J;HO npasa n03HTI1BHa ocehan.a, Molui aaanaaupara KOHcj:)JlHKTMHCTpa-xosaa.a, xao IipasHa aerarnsaa ocehan,a,

COL\HjaJIHH rpyrntu pan xao MeTO)); aacnasa ce na CJle,!l,efiMM npexracava:A. COL\MjaJIHH pa;ll; xao rrporpecaonanna aKTHBHOCT ycnepena je na nose-

nalbe COIJ,MjaTIHOr CPYHKL\MOHHCalba rrojemurna;E. Tlocroja anaxajna xopenauaja H3Mel)y COIJ,MjaJIHOr CPYHKIJ,J101-IllCalbaHrpyrmor HCKYcTBa;B. JbYP;HMa je nonpesreno neonxonna crpyuna IIOMOh M noaoh YOIIUITeAa 6w ycneunmje COIJ,lfjaJIHO CPYHKlWOlnICaJIH.

Ilpea Iipeuuca ooyxsara mrran,a Tpaww .u je , ,1 l.e .p uHHD ,u je H COo,n ja JIHHXcaHBm,u: j a .

Ilpyia ce IIoTBpl)yje Kp03 KJlHHWlKa H Jla6opaTopujcKa HCTpIDKIIBau.a, aiUpeha yrJIaBHOM 3an8}KalbeM 11 KlIMHWIKHM HCKYCTBOM.TIOCTOjU MHoro CTpyqHHX H JIaMqKMX Ha'lUHa na ce notiorsura COL\MjruHW

CPYHKIJ,HoHHcalbe. Jenaa 0)1,TaKBHX MeTo)J;aje H COU,MjaJIHHrpynnu pan, HserosecneW1cj:JW'-IHOCTHIIeqJI1KaCHOCT JIe)f(e y nCMXOJfOWKHM OCHOBHI1M norpefiaaaJby;r:t;CKHX6wlia: rrorperin sa npHllap;albeM H IIoTpe6H cauoyeascaiea (CaMO-IIOlllTOBaI-ba). Tlocroja H 'Ipeha norpeoa xoja je TaKoge aajenaa-uca CBMMa, aTO je IIOTpe6a Y3ajaMHe capajnse ca ;r:t;pyrMM. 3a nojemnnra TO 3Hat.rH rrpeysa-.MalLe O)1;rOBopHOCTIf sa ;r:t;pyre, lllTO yKJbyqyje H rpyIIHe mrrepaxuaje, jenaa onBIDKHMjWM )1;lmaMH3aMa COL\HjaJIHOr rpyIIHor pana, Couajamra rpyrnm panyxn.y-ryje y ce5e paaaoj snpasax couajannxx norpetia IIoje/UtHII.a Kp03 peura-nau.e np06JIeMa rpyrmax O;r:t;Hoca Y lbera ce yxn.ysyje 6uJIO TaKO urro cesaxreaa IIOMOh oraopeao JIJIH ua HH.D:HpeKTaH Ha'!HH.Beurraae rpyrmor papa srory 6MT" npouenypanne H nrrrepaxuaone .. Flpouenypanne BeUlTHHe nonpaaysreaajy xopmuhea.e Hay'-IHMX srerona; npo-ueca npaxyrnsaa,a rrOAaTaK8, IbMXOBO rtponersasaieen YTBp9MBalbe l-IajBa)KI-lH-jer aa nojenanua JI rpyny. OHe cy 3aCHOBaHe aa;

a) n03HaBaJ:bY )1,UHaMM3Ma MH;ll;MBH;r:t;YaJJHor11rpynnor nponeca M6) na crrocoouocmaarpyrraor Tepaneyra,!l;a CJIYllIa, sarrasca Mnpaxsara,


5/14

METODE SOCIJALNOG..-..--~.


6/14

IV. Ptincipi u praksi socija lnog grupnog radaNasto jec i da p revazidu i spa rce lis anost ip artik ula rn ost so cija ln og g ru pn og ra da i d a g a

izvuku iz n je go vih p ra kse olo sk ih p ro vin cija ln osti, te d a g a u zd ig nu d o ta kv og n iv oa o psto stiko ji bi o mogu cio tran sfer znanja i iskustava, dobar broj a uto ra p ose ze za fo nn ulisa njemosnovnih regulatornih prineipa te prakse, Svesni da se ne IDOgu d av ati s tr ik tn a upu ts tv aill re ce pti, a li da su o dred en e re gu le ip ak n eo pho dn e, a uto ri p re dla fu o sn ov na n ae ela, k ojih usvom radu sociialn i radnik va1ja da se pridrzava, uz duznu fleksibilnost, B roj ivrsta tihp rin cip a v ar ir a, k ao injihova konotac ij a. lz tib ra zlo ga, n ave scemo dva takv a sp iska re gu la -je da n iz p era je dn e o d n ajv ec ih a uto rite ta k la sie no g so cija 1n og r ad a G . Ko no pk e idrugikoiijepredlozio je da n o d n ajista kn utijih a uto rite ta sa vrem en og so cija ln og ra da V . Njus te te r, b iv sid ek an S ko le za so cija ln i ca d U niv erzite ta P ieb urg u P en silva niji, U SA

A. PRINCIPI SOCIJALNOG GRUPNOG RADA (G. KONOPKA)1 . P rtnc ip in divid ua liza cije i;la flov a g ru pe: G rup a je sastavljena od pojedin aca koji,

u grup i, ne treba da izgube, vee napro tiv, izgrade svoju in dividualn ost. D a bi se om oguci-1 0 form iranje gru pe, njen razvo j i razume lo fu nk cio nisa nje , n eo pho dn o je u po zn ava njeosobenosti svakog ciana grope. Istovrem eno je potrebno da fu in div id ua ln os t z ap az i ip ostu je g ru pa . P oje din ac n e sm e d a se iz gu bi u g ru pi, d a se p sih olo sk i u nifo rm ise iz gubi s vo jid en tite t, C la n g ru pe tr eb a d a o sta ne c ov ek med u lju dirn a, a n e amo rfn ii b ezlic nip re dsta vn ikg ru pne masin er iie ,

2. Princip i nd iv id ua li za ci je g rupe : Poznato je da grup a ne predstavlja saro o p rost zbirc la nova g ru pe in jiho vih m edu so bn ih o dn osa, G ru pa n osi je dan n ad suma tivn i k va lite t, o nap red sta vlia je dn u ho listic kn ce lin u, ge sta lt. G ru pu m ozemo p osm atrati ka o o rga nizam, o naim a svoje bice, svo j nepon ovljivi entitet. U skladu sa tim , socijalni radn ik n e sm e gru pu dam rvi na pojedin ce, vee treba da traga za n jeillm identitetom , za onim stoje ani osobenom uodn osu na dru ge grupe iu o dn osu n a p ro stu sumac iju e la no va . N e samo to , so cija ln i ra dn ik jeduzan da cm oguei ipos pe si r az vo j te in div id ua liz ac iie g ru pe , p reko p repo zn av an ja i . razvojan je nih p ote nc iia la . O ba vida in dividu alizac iie c in e o d gru pn og ra da izu ze tn o d in am icn u iuvek s tva ra lacku ak ti vnost,

3. Princip akceptiranja C lanova grope: O vaj princip proistice iz opsteg principap osto va nia lic no sti lju di sa ko jim a ra dim o, a o gled a se u be zre zerv nom p rihva ta nju c la no vagrupe, onakvih kakvi oni zapravo jesu, sa svim njihovim slabostima i potencijalima.

199


7/14

Prihvatajuci clanove grupe nepristrasno, otvoreno u njihovom ljudskom totalitetu icelovitosti, mi im omogucavamo da u grupu istinski unesu celoga sebe, a to ijestejediniputda dodu do svoje celovitosti, sagledajuje, preispitaju ieventualno menjaju. Ukoliko stanemona bilo koju stranu i favorizujemo odredene aspekte licnosti uz odbacivanje ineprivhatanjedrugih, imacemo posla sa reaktivnim a ne sa autentienim ponasanjem clanova grupe.Socijalni grupni rad nije usmeren na (prisilno) menjanje elanova, vee pre na to da ljudimapruti priliku da sebe bolje upoznaju, shvate isami se menjaju. Taj proces se odvija krozodnos prema socija1nom radniku, clanovima grupe igrupi kao celini, au taj krug ogledalavalja uneti iivog, autenticnog, celovitog coveka. P ri hva ta iuc i c lanove grupe, socijalni radnikpokazuje drugim C1anovima grupe da ceioni biti bezrezervno prihvaceni, kao ida isamivaljada neguju takav odnos prema drugima u grupi.

4. Princip pomaiuceg odnosa: Mada socija1ni grupni rad znacajno razblazuje ineutralizuje uticaj imoe vode grupe, u odnosu na individualni rad, ipak se socijalni radnik ugrupi pojavljuje kao profesionalac - od koga se ocekuje, a po pravilu iprima odgovarajucastrucna pomoc. Cak iu grupama u kojima je socija1ni radnik samo primus inter pares, illuonim gde se pojavliuje kao organizator i koordinator koji tezi da sto pre osposobi grupu zasamostalan rad, on neminovno dobija i koristi svoju profesionalnu moe (znanje, vestine,iskustvo is1.).Dobra je da socijalni radnik ne potencira tu ulogu iakumulira moe samo nasebe, ali je opasno da se iz te uloge izvlaci iostavlja grupu ielanove na cedilu, Zbog toga stopostoje razne vrste grupa (prerna ciijevima, fokusui metodu rada) prihvaceno je da se ovovazno pitanje podbrobno rasCisti na pocetku rada svake grupe ito najbolje kroz neku vrstuugovora, gde se jasno definiSu oeekiva:nja, uloge iobaveze, Dakle vrsta iintenzitetprofesionalnog angafovania socijalnog radnika ce varirati u razlicitim gruparna, ali nemanikakve dilerne oko toga da je njegova obaveza da razvije profesionalan, pomazuci odnosprema elanovima grupe koji od njega tu vrstu iintenzitet pomoci iocekuju.

5. Prin cip s amopomaiu ceg odnosa: Socijalni radnik u socijalnom grupnom radu trebada radi na uspostavljanju i negovanju takvih odnosa medu clanovuna grope kojiomogucavaju medusobno ispomaganje. Sveiedno da li se radi 0 grupi usmerenoj na nekizadatak, aktivnostili n a te rapeuts ke c ilje ve , socijalniradnik treba da de leg ir a svo ]uticaj isvoju moe na clanove grupe. On treba da ih usmerava da u sebi imedu sobom pronalaze,aktiviraju j koriste pomazuce potencijale. To se postize postepenim povlacenjern vode grupeiz sredista paznje izbivanja iprepustanjem vodstvenih idrugih funkcija elanovima grupe.Govoreci jezikom principa rada sa pojedincem, "sociialni radnik nudi grupi pomoc dosamopomoci - on [e utoliko uspesniii ukoliko pre sebe ucini nepotrebnim, ukoliko pregrupu osamostali.

6 . P rin cip u sm e ra vanja g rapn lh p ro ce sa : U principu, socijalni radnik manje deluje napojedince u grupi, narocito posto su vee uspostavljeni odgovarajuci saradnicki odnosi, a visese posvecuje usmeravaniu odvijanja grupnih procesa. On se brine 0 tome da clanovi grupebezbedno udu u grupu, d.a proces formiranja grupe !eCe u skladu sa mogucnostimaclanova grupe. Njegova je briga ito da proces strukturacije grupe (zauzimanje odredenihpolozaja i uloga) bude u skladu sa ciljevima grupe ipotrebama clanova. U nekimslucajevima, on ce nastojati da ubrza te procese, dok ce u drugim tefiti da ih odlofi, dajucipriliku svakome da se oproba u razlieitim situacijama iulogama. Ugrupama orijentisanim nazadatke, bda strusturaciia je uslov efikasnosti grupe, dok je u savetodavno-terapiiski

2 0 0


8/14

u sme re nim g ru pama ta kv a s tru ktu ra cija Eat in ep oie ljn a. S oc ijaln i ra dn ik treb a d a n eg ujeo setljiv ost n a p rep ozn av an je u nu tra ln je g ritm a k ojig ru pa m ofe da ponese, te da ne budenestrpljiv da je stim ulie, da ide p re ko .sv ojih m og uC no st~ ali ne sme da bude nin ep re du zim lji v, v ee tr eb a da je p ok re ne iz mrtvila ill v rati iz 6 orso ka ka. P o p rav ilu , g ru pn iprocesi C e se o dv ija ti o dred en im p riro dn im re do sle dom ,a s oc ija In i ra dn ik C e m o o da pospeiiiubrza, kao ida kompromitu je te procese,

1. Princip aktiviranja lIanova na partlcipacuu u grupi: U laskom ugrupu ip rih va ta njem dog ov ora ill ugovora , sv ak i ~Ian g ro pe p rih va ta iobavezu da aktivnosudeluje u radu grupe. U lazeC i u grupu, on g~i nadu i stioo ,pravo da mu bude vraeeno.Medu tim , n ere tk o sedogada da &n g ru pe n e d etu je u sk lad usa so pstv en im o pred elje njem.Ako s e fe le p os tiC i o ps ti ip oje din am i c ilje vi , o nd a 6e soc ij aln i r adn ik mo rat i da, n a p ogodan acin , stim ulise, o hra bri i pokrene na aktivnost one cIanove za koje pretpostavlja dap artic ip ira iu isp od n jih ov ih mo guCn os t~ p a M. is po d n ji ho vih r ea ln ih potreba On ne sm ecia d ozvoli d a nek i clanovi g rope brzo nap reduju iu zu rp iraju g ru pn e ak tiv no sti, d ok d ru gitavore iz ao sta ju , o te fa va juC i s eb i s ve v is e i v is e mogueno st s tv ar ala ckog is po nta no g u ee sCa .Socijalnom radniku za to sto je na raspoiaganju razlio ta sredstva od direktnog poziva nap artic ip ac iju n ek om ~ la nu (p og le dom , g estom ill v erb aln o), d o u vo d'e nja a ktiv no sti k oje e e ,u vlaeeC i ostale, uvuei i sve clanove grupe koji su b ili pasivni (clrkulam o izjasnjavanje).N ara vn o, s oc ija ln i ra dn ik n esme d a, z an et c ilje vim a gru pe ill tempom rada d ru g ih Banova ,izvri prevelik pritisak na pojed inca - k ojim bi ga uvea u akciju ,ali i defin itivno zaplaS io izatvorio . To treba da budu pre odm erene stim ulacije , nego grubi pritisci, B olje je nekad iu sp oriti ritam z biv an ja u g ru pi, k ak o b i sv i m og li d a p ra te, n eg o d ozv oliti da lju di is pa da ju i zgrupe na svakoj krivin i ill. jos gore, prisiljavati ih da uzivaju u , za njm , vrato lom nojvoznji.

8 . P rin cip a kiiv nog samomen ja nja : R ad u grupi podrazum eva reS avanje odred'enihp ro blema (d ru stv en ih , g ru pn ih iii lim ih ), a sv ak i cla n g ru peje d on eo 1 1ag ru pu sv oj k am iC akto g g ru pn og m oza ik a. Z ad atak je so cija ln og rad nik a da omoguC i s va kom C la nu g ro pe da d B :sv oj p un i, a kti:v ni d op rin os re Sa va nju z aje dn ic ko g p ro blema, al i i,p re sv eg a, da svakomepronade pogodno vrem e j s tv ori p og od an p ro sto r da aktiv no p ro ra di, r ee va lq ir a ipotraiire se nja s op stv en og p ro blema. Saeeleati p og od ati tfen utak zn aC i d a so cijaln i radnik necedozvoliti prerano otvaranje, odnosno prerano postavljanje na dnevn i red problemaodredene osobe, ako grupa nije sazreta da taj p roblem valjano pribvati. K ada se stvoripogodna radna tem peratura u grupi, endase obicno koriste dva pristupa. U prvom se sviC la no vi g ru pe p os te pe no u vo de u ra d. )s kid aju {(s e slo ] p o sle ], a li k od s vih s in hro no , d ok s e udrugom problerou jedne osobe tretiraju detaljoo , pa se tako sukcesivno zatvara krug,N aravno, posto ji i srednje rdenje, koje p reko vise predstavliania u fokus paznje gropes ta vlja p ro bleme poje di oa ca .

9 . Pri nc ip suoeavan.; a i razre iavanja ko1 if1ika ta : G ru pn a d in am ik a, ka o uostalom irealn e ziv otn e situ ac ije , u b og atstv u k om un ik acija d on ose ina jrazl iC i ti je vrst e konfl ika ta ,op reeno s ti , n e spo razuma is1 . So cijaIn i ra dn ik te k on flik te tretira k ao m aterija l p og od an z asocijalno urenje. O n uei clanove grope da zapa!aju i loka1 izuju , trezveoo analizuju ir az reava ju konf likt ne s itu aci je , r azv ij aj uC ikod n j ihsposobnosti da se suoCavaju iprevazilazesvoie zivotne problem e, a ne da oeekuJu llvot bez problem a, pa da se p re d n jim a p ov la ce iiipucaju,

201


9/14

10. Princip razvojapotencijala C ianovagrupe kroz nova iskustva: Grupnirad nije samonegativno usrneren - na resavan]e problema, vee i pozitivno u pravcu sticanja novihiskustava, sirenju reportoara zivotnih iskustava; te kroz njih potenciranju sazrevania iunapredivanja lienostt Kodgrupa koje su okrenute dru stven im c iljevima to novo iskustvoiunapredenje dolaze kao rezultat opste vehememcije radom na aktivnostima kojemenjajusvet, Kod savetodavnih grupa, ovaj efekat je narocito izrazen kod grupa usmerenih naprevazilazenie otudenja, Generalno uzevsi, grupna situacija niie standardna i upravo taeksperimentalnost grupne situacije omogucava clan6vima da se oprobaju u .novim,drugaCijim, bogatijim, humanijim odnosima sa ljudima, Ako ta iskustva prodru ispodkoze, clanovi grupe ce ih prihvatitl kao obrasce ponasanja i u vangrupnim situacijama.

11. Princip nuinih ogranicenja: Grupni rad, kao isvaki fad gde istovremeno deluje viseosoba, nuzno namece izvesna ogranlcenia, Ta ogranicenia se ticu' dostojanstva i licnogintegriteta vode grupe, clanova grupe i grupe kao celine. Da bi se te vrednosti zastitile,socijalni radnik treba da vodi racuna jos prisastavljanju grupe. Dakle, na osnovi valjanedijagnosticke procene svakog pojedinca, on treba da ukomponuje takvu grupu koja neceugrozavati njene clanove. Drugo, karla je grupa vee formirana, postavljaju se ogranicenja upogledu izrazavania agresivnosti prema vodi irnedusobno (zabrana f izicke agresivnosti) ,o granicenie u vremenu trajanja seansi isl , Po pravilu se ta nuzna ogranicenja razlikujuzavisno od tipa grupe, a definistu se na pocetku rada u ugovoru - tako da svako imamogucnost da se na te uslove pozove u p ravo rn tr enu tku.

12. Pnncip planiranlh. grupnin ativnosti: Socijalnom radniku stoje na raspolaganjuraz1icite aktivnosti koje, po potrebi, moze organizovati u grupi ili sa gruporn, a koje cepovecati stepen uvida isamouvida u grupi, Takve aktivnosti stimulisu odredena ponasanja,stvaraju pogodno tle za ostri]u ijasniju procenu pojedinaca, grupnih procesa igrupe kaoceline, Ove aktivnosti istovremeno slufe ikao stimulator odredenog ponasanja (koje se zeUproceniti).

13. Princip produiene evaluacije: Bez evaulacije mdividualnog i grupnognapredovanja, toka (brzine, oscilacija, regresiia, plato a) iefekata ( in tenz ite ta , v rs te inivoa)ostvarenih promena, socijalni grupni rad ne moze ni biti valjano voden. Ta evaluacija se popravilu vrsi tokom celokupnog procesa socijalnog grupnog rada, a moze S6 oslaniati naegzaktne metode koie se u vise mahova (test-retest) primenjuju ibeleze. Pored toga, zagrupu i ojena unutrasnja zbivanja znaeajne su i subjektivne procene toka iefekatanapredovanja koje 56 dobijaju surnacijom idiskusijorn individualnih procena u planiranim jkriticnim situacijama razvoja grupe. Putem ovih drugih procena dobija se mnogo namobilizaciii grupe iclanstva, a isto tako ina podizanju njihove proceniivacke sklonosti jvestine,

14 . Princ ip u C e S c a socijalnog radnika u aktivnostim a grupe: Veeje receno da se socijalniradnik u grupi pojavljuje kao profesionalac, ali nije reoeno da se njegov angazrnan u grupitime i zavrsava, iscrpljuje. On.takode ima splet svojih potreba koje tezi da ostvari kroz grupu ina to ima pravo ukoliko su te potrebe u skladu sa potrebamacianovaiinteresimagrupe, Akosocijalni radnik ne nalazi direktno zadovoljstvo u bavljenju ovim poslom, tesko da ce iod togposla.nesto vredno ispasti. Na drugoj strani, sociialni radnik mora sici sa strucnog trona unekim delikatnimsituacijama iponuditi dec svoje lienosti, svog humanog potencijala, svojeprivatnosti, Drugaciie, iii otvorenije receno: socijalni radnik se ponekad mora iIicno

202


10/14

an ga zo vati, T o d olazi d o izraza n e samo k od terap iisk im c ih lev im a z asic en ih g ru pa, v e& ik odg ru pa o kremrtih so cijaln im c iljev im a ; U p rv om tip u g ru pa rad i se 0tananiiem, intimnijem,d elik atn iie rn a ng az ov an iu , d ok s e 11 drugom tipu grupa radi 0 d ru stv enom , id eo lc skom , il ipolitickom angazovanju , O be vrste, rna koliko da su n eizbezne, toIiko se nuzno m oraju idrzati p od ko ntro lom, m eraiu biti p romisljen e. U o ba slu eaja, takvo an gazo van je m oze bitio pra vd an o u nap red en jem c la no va g ru pe ig ru pn ih in te re sa , a n ik ak o in te re sima imotivimasocijalnog radnika, O n moz.e grupi da pomogne, ali 'ne sme da [e ometa iii da njommanipulise ,

B. EMBRIONALNI I PROBNI PRINCTP[ U SOCIJALNOMGRUPNOM lUDU (NEWSTETrER)1Formiranje iorganizac iia grope1. V aljano form .iranje nove grupe treba da se zasniva na prethodnom pazljivom

ispitivanju t n grupe faktora: a) interesovanja, iskustva, potreba imogucnosti svakogpotenciialnog clana gruperb) delokruga i ciljeva rada ustanove, sluzbe il i agencije;c ) m o gu en osti o bezb ed en ja o dg ov ara ju cih u slo va p og od no sti, su perv izije, isl,

2. Unutra sn ja o rg an iz ac jja grape treba da proistice iz irrteresovania, potreba imogu cn o sti o bu hv ac en ih C la no va , a fo rma o rg an iz ac iie tre ba da je u sk lad u sa c iliev im a k ojise teze realizovati.

I I. O t rk ivan je in te re sovan fa ipotre ba - u tv rdiv anje p rograma3 . P otreb e p ojed in ih c la no va g ru pe inagove sta ji c ilje va g rupe p re ds ta vlja ju o snovnu

preokupaciju socijalnog radnika u pocetku rada On nastoji daih zapazi iartkulise, ali ida ib,kro z p ogo dn e gru pn e aktivn osti p oveze, stavi u o kvir, u ko ntekst sirih - sociialnih potreba iciljeva. 4. In teresovania clanova grupe mogu da se dosegnu na tri nadna; a) ispoljenainte resovania , in te resovanja kOja v erb aliz uju s am i c la no vi g ru pe ; b ) izvedeaa iniereso~anja,o na k oja se iz vo de , koia proisticu iz vee i spo lj en ih ; c ) p re tpost av lj ena int er esovan ia , t j . . onaza koja socijaln i radn ik, na osnovi poznavanja clanova i n jih ov ih ziv otn ih situ ac ija ip on asan ja u g ru pi, p retp ostav lja d a p osto je,

5. Socijalni radnik moze otkrivatl interesovaniaclanova grupe na viSe nacina:prethodnim ispitivanjern , posmatranjem , posmatranjem uz uoesCe - uce!kem uaktivnostima grupe, duzim prouCavanjem aktivnosti grupe, kao ikorisceniem pogodnihsredstava (igre, p osete , izln fbe, C itan je, u pitn ici, testo vi ...). Isp oljen a in tereso van ja suzn aeain a zbo g to ga sto p ru zaju klju c za o tkrivan je id efin isa nie p otre ba c la n o v a g ru ne ,6. Interesovania C la nova g rope tr eb a, k o I D m je god to m oguce, da budu izvucena izsam ih c lan ovagm pe, a n e sp olia n am etn uta il i s ar no pr etpos tav jj ena , Da lj e, t a in te re sovan iat reba a rt iku li sa ti irazvijati u gru pi ito kro z direktn e gru pn e aktivn osti,

7. Socijaln i radnik treba od grupe da napravi polje za socijalno ucenie, t e o damaks ima ln o k oristi z ak on ito sti so cija ln og u ce nia ,

8. Sociialni radnik moze, ireba, da inicira neke aktivnosti z a ko je pretpostavlja da C edovesti do sazim a.oja izraZenib interesovania clanova grupe. D obra ce uciniti ako uvekponudi nekoliko mogucaosti za izbor.

203


11/14

9. SDcija1ni radnik treba da bude slobodan da utvrdeni red voinje, odnosnoutvrdeni redosled iprogram aktivnosti privremeno illtrajno napusti, u korist onih aktivnostikoje direktno proistioo iz potreba ,grope. Ova Deksibilnost u odnosu naprogram jakopovolino deluje na grupu, jer Clanovi grope imaju opipljivD, realno oseeanie da uticu nazbivanja u grupi, Cime se njihova motivaciia za ra d iobim stvamog angaiovanja bitnopoveeava. Socijalni radnik treba da stvara grupi pogodne uslove, da je stimulise, oblikuje ivodi njene procese, a ne da je lomi isuprotstavlja jO j se.

10. Aktivnosti kojima C e se grupa baviti po pravilu treba da zavise od izjanjavanjaClanova grupe, kaosto irajanje bavljenja tom aktivnoscu treba da sledi interesovanja samihClanova. Aktivnost treba da traje onoliko dugo koliko pro!a zadovoljstvo clanovirna grupe,Ne treba insistirati na aktivnosti ako ona nije zanimljiva, ali isto tako ne treba naturatiaktivnost koja je donela zadovoljstvo kao spas ionda kada je njen potencijal iscrpen,Njusteter kate: Ubiite aktivnost pre nego sto ona umre (odnosno pre nego sio prede udosadu) ako ne zelite da ubij.ete sarno in te re so va nie . U zavisnosti od faze rada iopstesituacije u grupi, jedna ista aktivnost moze delovati vrlo stimulativno, relaksirajuce iliinhibitomo iisprazno.

11. AktivnDsti u grupi treba da zadovolie dvacilja paralelno: (a) da odrazavaiuinteresovaoja koja so zajedrucka clanovima grope i(b) da budu pogodne za zadovoliavaniezajedniCkih potreba, Medutirn, aktivnosti treba da budu dovolino bogate da bi pruzile prilikusvakom Clanu grupe dazadovolie isvoje posebne, individualnepotrebe iinteresovania,Podela zadataka, iuloga u grupi treba da ornoguCi individualizaciju 0. kojoj je Iec.

12. Vrsta aktivnosti varira od stepena razvoja grupe injenih clanDva. U pocetku setreba oriientisati na kraee i jednostavnije aktivnosti. Kada se pomocu njib utvrdeindividualna interesovanja,potrebe imoguenosti ipostigne radna klima, moze se preci naaktivnosti sa poiacanim zahtevima 0pogledu vremena, slozenosti izahteva u odnosu naClanove grope (kreativnost, koncentracija, napor, kooperativnost, izvodenje sociialne akcije,succavanie sa sobom is1.).13. U pogledu nepozelinih naeina ponasanja (ogranicema) nije dobro eekati da Dnadobiju ozbiline dimenzije, pa ih onda akcentovati isuzbijati ih. Potrebno je illstimulisati,potrkepljivati pozeline forme ponasanja koje se spontano javljaju, ii i tretiranjern zarnetakaneadekvatnog ponasanja ivrsiti preusmeravanje u prosocijalnom, Po.zeljno.m srneru. Usvakoj grupi postoji niz ogranieenia, a iskusan socijalni radnik nekako nikad ne dodeusituaciju da posegne za sankciiama irepresijom, poglavito zbog toga stD urne da anticipirapogresan tok ida preusrneravaoju pribegne onda kadaje za t o . potrebno manjebuke imanienapora,

14. Ne treba nikad izgubiti iz vida daje aktivnost kojom se grupa bavi samo sredstvoda se dosegne cilj, a ne sama sebi svrha. Aktivnosti sluze da se steknu, izgrade povoljni usloviza sazrevanje pojedinaca iizostravanie akcionog potencijaia grope u pravcu menjanjasocijalnih ciljeva il i licnosti iojenih interpersonalnih relacija. Ako se sredstvo - aktivnost stavina mesto cilia, onda C e ostvarenje proklamovanog cilja biti odlozeno ili onemoguceno,

III Razvoj pojedinaca i ptilagodavanje grupi15. Socijalno prilagodavanje (prilagodavanje odredenog pojedinca, odredenoj grupi,

Uodredeno vreme) uvekje dinamlcki entitet, odnosno fuokcija vremena iuslova. 000 se ne

204


12/14

~oze ?bavitijed~o~ zauvek: vee te~ i~en~a se sa pr(nn~nama Us tepenima razvoja grope id in arn ik om polo za Ja , u lo ga Ira zv oja p oje din ac a u g ru pr,16. N ivo socijalnog prilagodavania po jedinca odreden je stepenom i kvalitetomuskladenosti n jegovih odnosa sa drugirn clancvim a grupe, u datom vrem enu .1 7. P od nivoom ikvallteto m so cijalnih o dn osa po drazumeva se p oio fa] iIi status

k ojije dn o lic e ima.u odnosu n a dru go ill druga lica u grup i, V rsta, valen ca iintenzitet tihre la cija, o dn osn o n jiho va sv eu ku pn ost o dra fav aju kv alite t n ie go ve p rila go den osti gru pi,1 8. Svaku grup u (licem u lice) karakterisu tri entiteta: a) zajedoicko p risustvo ,fiz ic ka b lisk ost, d elje nje fiz ic ko g p ro sto ra ; b ) sv est 0 z aje dn iS tv u ili o se ca nie m i , sv est 0postojanju psiholoske spone; c) in te rakc ije izmedu pojedinaca (o d iprema) kojima sep rernos cu je jaz iIid is tanca izmedu njih. Dak le , n ije dovo lj no da se o dred en b ro j o so ba n ad eus it uac ij i f iz icke ill psiho loske bliskosti, neohpodno je da se razviju zive iraznovrsnem edu so bn e in terakciie da bi se izgradila gru pa. Po sp esivanie tih s tvara lack ih in terakc ij a ije ste z ad ata k so ciia ln og r ad nik a.

19. Povezu juC i osnovne entitete grupe sa koncep tom socijalnih odnosa, m ozem oizvuci tri mogu en a me rila k va lite ta iiiste pe na za p ro ce nu p rila go da va nja u p rim am oj g ru pi:(a ) fiz ic ka b lisk ost; (b ) p sih olo sk a sp on a, p sih olo sk a b lisk ost i(c ) m edu so bn e in te ra ke ije .2 0. O vak vu v rstu gru pn og p rila go da va nia n azivamo gru pn o p rihv ata nje ,

2 1. O vu sem u gru pno g prilago davan ia ill p rih va ta nja ta ko de tr eb a r az lik ov ati iod .seme za in te rp re ta ciju in div idu aln og p on asa nja i p rila go da van ja, O bo je je p otreb no , a lije Crazlicito.

22. G rupno prihvatan je im a dye komponente: (a) prihvatan je grupe od stranepojedinca ib ) p rih va ta nje p oje din ca o d stra ne grupe, In dik ato ri z a p ro ce nu o be k ompon en tesu : ( a) f iz icka b lis kos t, (b) d ir ek tno i zj asnj avanje po jed inca igrupe 0pojedincu ic) ponasan je~ la no va g ru pe p re rn a p oje din cu u sm islu k on flika ta. il i srdacnosti ,

2 3. O v a v rsta so cija ln og p rila go da va nja - g ru pn o p rila go da va nie illp rih va tanje mozed a se p osm atra in eza visn o o d so cijaJn e norme,24. Fizicka bliskost, zajedn icko prisustvo procen juje se .na osnovi toga ko sa kimdolazi i odlazi, ko do koga sedi, ko istovremeno izostaje i is to vr emeno p ris us tv u jeaktivnostim a grupe. Sve je to veom a indikativno za form iran je podgrupa u grupi.

25. Verbalno iz razavani e sklonosti in aklo no sti u g ru pi, ko je se izvo di c irku larn imizja sn ja va njem sv ih c la no va gru pe , m oze se u ze ti ka o p og od an n acm za u tv rd iva nje sta tu sa ,o dn osn o p ro ce nu p sih olo sk ih sp on a. T ak av p ostu pak je b la go ro da n k ako za vo du gru pe ta koi za clan ove, [er situaciju u gru pi cin i tran sparen tnom, prozirn om , jasnijom .

26. Ponasan je clanova grope kao celine prema pojedincu - u sm islu srdaenosti,trazen ja ili nu den ja p om oci, ko nflikata i sl., in dikativn o je za gru pn i status p ojedin ca,

27. Pormene koje se desavaju u grupi, narodto nagle promene statusa u grupi illg ru pn og sta tu sa , za hte vaju da bu du o bja sn ien e.2 8. A ko g ru pa sta ln o fu nk cio nise o a nisk om sta tu su , illpo jedin ac z ad rz av a niz ak

sta tu s u g ru pi, ipo red svih nap ora vode da se o n prevazide, valja radnikaln o m enjati naC invoden ja , il i r azmis lit i 0 zarnen i vode, odn osn o isklju eenju takvog po jedinca iz gru pe.

29. Zavisno od problem a koji iskrsavaju kod pojedinca, socijaln i radnik problemn isko g statusa p ojedin ca treba da po kusa da resi van gru pe, illda ga up uti, o dno sn o po zovepo godno g strucn jaka za to .

205


13/14

30. Prihvatanje pojedinaca u odnosu na jednu ili vise podgrupa, u slozeninmfonnama rada, rnofe da bude dobar putokaz za prihvaranje iad grupe kao celine.

31. Najmanje pet razloga zahtevaju a sociialni radnik dobro poznaje interesovanja,potrebe, mogucnosti, sredinu, obieaje itd. clanova grupe: a) da bi individualno ispoliavanjemogao na ukomponuje u celinu iako doprinese pobolisanju ukupnogstatusagrupe; b) da biovo individualno izrazavanie irazvijanje van grope moglo da bude stimulisano i po potrebirukovodeno; c) da.bi se ponudile vece mogucnosti, raznolikiia grupna iskustva, aim je topotrebno, Uodnosu na one sto data grupa nudi kao svo] standardni program; d) da bi mogaoda se projektuje program grupe zasnovan na zajednickim aktivnostima; e) da bi mogli da se-otkriju irazviju pogodni ciljevi za grupu kao celinu,

32. Pojedinac treba da bude posmatran iretiran u sk lo pu n je go ve so ciia ln e sr ed in e, ane samo u okvirima date grupe, Grupa je sarno sredstvo da pojedinac unapredisvoj odnosprema sredini,

IV. Razv ijan je soc ija ln ih c ilj eva33. Na temelju ispoljenih interesovanja igraduje se sistem ciljeva ivrednosti

zajednickih za grupu. Te vrednosti valja preipsitati - kako sa stanovista njihove socijalnepozelinosti, tako isa stanovista njihove prihvatljivosti od strane vode, grupe iclanova.

34. Socijalni radnik, ako su ta interesovanja ivrednosti u skladu sa njegovimprofesionalnim iicn im s is temom vrednost i, aktivno pomafe grupi da te vrednost i ar tiku l ise irealizuje putem pogonih aktivnosti iakcija. On takode deluje na planu bogacenia istimulisanja socijalne sredine grupe, eme6ic je prijemcivom ia promene, na koji nacinindividualna interesovanja preko grupe usmerava prema sirim sociialnim ciljevima jpromenama.

35. Socijalni radnik se snazno angazu]e, kad god je to rnoguce, u pomoci grupi ipojedincima da svoje odnose isociialnu okolinu dovedu u sklad sa uocenim iprihvacenimidealima, Pornaze transfer iskustava.

36. Socijalni radnik ne zahteva samo socijalno-psiholoske aspekte covekove s ituaeij e,vee s e odlu eno ang az uje na razviianju i ucvrsc ivan iu adekvatn ih stavova i aktiv no sti u p ravcuodgovornosti prema materijalnim dimenziiama zlvljenja.

V.Konflikti i kontrola37. U grupi se mogu javiti tri forme konflikata: a) konflikti normi istandarda; b)

konflikti c il jeva ; c ) l icn i konflikti. Sve konf li ktne s it uac ij e treba da budu tern eljito pretreseneu pogledu: a) problema koje sadrfi; b) pojedinaca igrupa koji u tim koftiktima ucestvuju, avrsta kontrole treba da zavisi od prirode kontlikta, ciljeva isocijalne situacije.

38. Konflikti nisu uvek nepozeljni - naprotiv, Konfliktne situaci]e cesto pruzajuidealne uslove za razvoj isazrevanie licnosti il i grupe, Ponekad, radi postizanja grupnogiskustva, socijalni radnik maze biti prinuden da unese pogodan konflikt u grupu,

39. Radeci na stvaranju uslova za samorazvoj pojedinaca i grupa, socijalni radnikmora biti spreman da prihvati ineispravnu, neproduktivnu, pa iregredirajueu odlukugrupe. On treba da uti grupu nesamo da uocava, postavlja ianalizuje situacije, veci da donosivaljane odluke, a naroCito da preuzme odgovornost za donete odluke ina temelju njihpreduzme akcije.

2 0 6


14/14

40. Krajnji cilj ovakvog rada jeste demokratsko, samostalno i odgovornofurrkcionisanje grupe, Medutim, na tom putu izarad ostvarenja tog eilja, mora se pribegavatiovlascenoj spoljnoj kontroli, blago direktivnom stavu, Sem mogucnosti da se tako izostre jubrzaju efekti rada, taj stay je neophodan sa aspekta zastite integriteta j Iicnog dostojanstvasvakog pojedinacnog clana grupe u pruzanju svakorn od njih podjedankih mogucnostinapredovania.

41. Ma te rija ln e n ag rade kao vid stimulacije treba "do stedljivo kor is ti ti , aka se uopstei koriste. Tacnije receno, opravdanje za njihovo koriscenie pre treba potraziti uspecificnostima situacije iclanstva nego u metodskoj vrednosti takvih sredstava.

42. Direktivno-kontrolna funkcija koju obav lja soc ij aln i radnik tre ba d a se temelji nasredstvima koja nudi sam a situacija tako sto ce anticipirati, planirati ikoristiti pogodnemornente u samoj situaciji u grupi (fizicki ili socijalnopsiholoski aspekti), negoli sto ceposezati za upotrebom sopstvenog autoriteta. 00 istice gestove, verbalizaciju i postupkepojedinaca, akcije dela ill cele grupe ipreko njih postize usmeravanje grupnih procesa.

43. Stanja iodnose sigurnosti ne valja naglo kidati imenjati potpuno novim, a to znacineispitanim - manje sigurnim. Novi odnosi sigurnosti treba da izrastaju iz vee postojecih,treba da se nadgraduju na prethodne a ne da ih ukidaju ili smenjuju.

V I. RezimeKao ekstrakt ovih principa, Niusteter izdvaja sledecih pet principa kao baziene:L Partikularizacija, individualizacija clanova grupe;2. Samousmeravanje, unapredivanje, prihvatanje cdgovomosti clanova grupe i grupe

kao celine za izbor, realizaciju ivrednovanje sopstvene aktivnosti;3. Neusmeravanie, nedirektivno vodenje, vodenje usmereno na stimulaciju fizicke i

socijalne sredine grupe - potpomaganje, umesto direktnog uticaja j koriscenia autoriteta;4. Ponavljanje, uvezbavanje, ustaljivanje iunapredivanje transfera stecenih iskustava

na raznolike vangrupne zivotne situacije;5.lntegracija, orkestriranie, uskladivanie odnosa prihvatanja u grupi iindividualnogsazrevanja iprilagodavanja sa odgovarajucim socijalnim ciljevima.

** *Izlozena su dva spiska osnovnih principa grupnog rada, od kojih prvi ocigledno

odgovara klinickom, savetodavno-terapeutskorn pristupu socijalnorn grupnom radu, a drugije vise inspirisan radom sa grupama iradom na organizovanju grupa koje imaju za cilja ng azo van je . u pogledu realizacije odredenih soo ij al ni h c ili eva, Prva forma rada jeorniljenija u nasim uslovima, a drugoj ocigledno da pripada buducnost, posebno imajuci naUIPU krupne promene na nivou organizacije ifunkcionisanja globalnog drustva. To suupravo idva osnovna razloga zasto smo prikazali obe liste principa, iako medu njima imaizvesnih ponavljanja.

Documents

IV 1- Metode Socijalnog Rada