IZ PRAKSE PREDSTAVNIŠTAVA PKS U INOSTRANSTVU

• VI STE NAS PITALI

Beograd, jun 2009. godine

 

 

1

 

 

2

Poštovani privrednici, U poslovnom svetu kvalitetna informacija i kontakt znače uspeh. Privrednici Srbije ovakvu podršku imaju u predstavništvima Privredne komore Srbije u inostranstvu. Deset predstavništava PKS, koja su raspoređena na interesnim tržištima, stoje Vam na raspolaganju kao promoter, zastupnik i zaštitnik Vaših interesa. Korišćenje usluga naših predstavništava pruži će Vam, ne samo kvalitetne i pravovremene informacije o mogućnostima plasmana robe i usluga, uslovima za druge vrste privredne saradnje, već će Vam i značajno smanjiti troškove nastupa na zahtevnim svetskim tržištima. Naša je želja da Vas i ovom publikacijom bliže upoznamo sa radom i vrstama usluga koje pružaju predstavništva PKS u inostranstvu i da Vas pozovemo da u što većoj meri koristite pogodnosti stručne i iskusne mreže naših predstavništava u svetu. Korisni saveti iz bogate prakse predstavništava PKS, obrađeni kao odgovori na najčešće postavljana pitanja od strane srpskih privrednika, sadržani su u publikaciji IZ PRAKSE PPKS U INOSTRANSTVU. Nadamo se će doprineti Vašem poslovnom uspehu, kvalitetu i intenzitetu korišćenja usluga mreže predstavništava PKS u inostranstvu. Sa željama za naš zajednički uspeh, Olivera Kiro, sekretar Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS

Sadržaj

• PPKS u Austriji, Beč................................................................................................. - Osnovne činjenice o Austriji...................................................................................... - Privredna saradnja Srbije sa Austrijom..................................................................... - Najčešće postavljana pitanja....................................................................................

45 6 7

• PPKS u Belgiji,Brisel................................................................................ - Osnovne činjenice o Belgijii...................................................................................... - Privredna saradnja Srbije sa Belgijom..................................................................... - Najčešće postavljana pitanja....................................................................................

1213 14 16

• PPKS u Bosni i Hercegovini, Sarajaevo......................................................... - Osnovne činjenice o Bosni i Hercegovini.................................................................. - Privredna saradnja Srbije sa Bosnom i Hercegovinom............................................. - Najčešće postavljana pitanja.....................................................................................

3233 33 35

• PPKS u Bugarsko, Sofija................................................................................ - Osnovne činjenice o Bugarskoj................................................................................. - Privredna saradnja Srbije sa Bugarskom.................................................................. - Najčešće postavljana pitanja.....................................................................................

4243 44 48

• PPKS u Francuskoj, Pariz - Osnovne činjenice o..Francuskoj.............................................................................. - Privredna saradnja Srbije sa Francuskom................................................................

- Najčešće postavljana pitanja....................................................................................

5152 56 59

• PPKS u Italiji, Milano................................................................................. - Osnovne činjenice o Italiji......................................................................................... - Privredna saradnja Srbije sa Italijom.........................................................................

- Najčešće postavljana pitanja....................................................................................

6667 68 71

• PPKS u Nemačkoj, Frankfurt................................................................... - Osnovne činjenice o Nemačkoj................................................................................. - Privredna saradnja Srbije sa Nemačkom.................................................................. - Najčešće postavljana pitanja...........................................................................................

7475 78 79

• PPKS u Rumuniji, Temišvar..................................................................... - Osnovne činjenice o Rumuniji................................................................................... - Privredna saradnja Srbije sa Rumunijom..................................................................

- Najčešće postavljana pitanja...........................................................................................

9192 95 97

• PPKS u Ruskoj Federaciji, Moskva............................................................ - Osnovne činjenice o Ruskoj Federaciji.................................................................... - Privredna saradnja Srbije sa Austrijom...................................................................

- Najčešće postavljana pitanja.................................................................................

102103 103 104

• PPKS u Ukrajini, Kijev................................................................................. - Osnovne činjenice o Ukrajini.................................................................................... - Privredna saradnja Srbije sa Ukrajinom....................................................................

- Najčešće postavljana pitanja.....................................................................................

111112 114 116

 

 

3

Predstavništvo PKS u Austriji, Beč

Radno iskustvo

Vera Vidović, direktor Ul. Johannagasse 1-3 A-1050 Beč, Austrija Tel.: + 4315/44 02 94 Faks: + 4315/44 75 95 E-mail: vienna@pks.rs Web: www.pks.rs/at Obrazovanje: Diplomirani ekonomista Strani jezici: nemački (najviši nivo stranog jezika), engleski (komunikacioni nivo), ruski (komunikacioni nivo)

1976. - 1991. ICN - Galenika, Beograd / Pomoćnik direktora marketinga i VD finansijski direktor

7 godina plan/analize/cene/controlling 2 godine direktor Fabrike hemijskih proizvoda “Miloš Mamić” Zemun (OUR Galenike) 3 godine VD Finansijski direktor - paralelno sa funkcijom pomoćnika direktora marketinga 6 godina pomoćnik direktora marketinga zadužen za spoljnu trgovinu

1992. - 2000. Avial Ges.m.b.H., Wien / rukovodilac projekta

 

 

4

 

 

5

2000. - 2003. Nobex GmbH, Wien, Marktforschung, Import-Export / rukovodilac marketinga i istraživanja tržišta 2003. - 2005. Solvadis GmbH – Wien / Consulting savetnik za zemlje bivše Jugoslavije 2005. - Predstavništvo PKS u Austriji / direktor Predstavništva, na kojoj dužnosti se i sada nalazi. Osnovne činjenice o Austriji Austrija ima strateški položaj jer se nalazi u središtu centralne Evrope. Austrijski zapad i jug leže na Alpima. Sever i istok zemlje su uglavnom brežuljkasti i ravni. Najveća reka je Dunav. Austrija ima pet nacionalnih parkova i šezdesetak prirodnih rezervata. Klima je umerena, s hladnim zimama i svežim letima. Najveći gradovi: Beč (glavni grad), Salzburg, Insbruk, Grac i Linc. Austrija se graniči sa Lihtenštajnom i Švajcarskom na zapadu, Italijom i Slovenijom na jugu, Mađarskom i Slovačkom na istoku i Nemačkom i Češkom na severu. Po političkom uređenju Austrija je parlamentarna demokratija. Sastoji se od devet federalnih država, i jedna je od dve evropske države koje su proglasile stalnu neutralnost (druga je Švajcarska). Austrija je članica Ujedinjenih nacija od 1955. a Evropskoj uniji se pridužila 1995. godine. Austrija je jedna od 10 najbogatijih zemalja na svetu po visini bruto domaćeg proizvoda (ima visoko razvijenu socijalno-tržišnu ekonomiju i visok životni standard. Sve do 80-tih godina prošlog veka mnoge velike industrijske kompanije su bile nacionalizovane; poslednjih godina, međutim, privatizacija je redukovala državnu imovinu do nivoa ostalih evropskih ekonomija. Odmah posle visoko razvijene industrije, turizam ima najveći udeo u nacionalnoj ekonomiji. Austrija je sa svojom veoma razvijenom tržišnom ekonomijom i visokim životnim standardom, usko povezana sa privredama drugih zemalja EU, pogotovu Nemačkom. S obzirom da je Austrija postala članica Evropske Unije i ojačala veze sa ostalim evropskim ekonomijama, došlo je do redukcije zavisnosti o nemačkoj ekonomiji. Članstvo u Evropskoj uniji je, dalje, privuklo mnoštvo stranih investitora koji su iskoristili ulazak Austrije na jedinstveno ekonomsko tržište kao i njenu blizinu potencijalnim, budućim članicama Evropske unije. Austrijska privreda je tokom poslednjih 8 godina (od 2000.g.) beležila dinamičan privredni rast od skoro 3% godišnje, koji je velikim delom bio baziran na ubrzanom porastu izvoza. Glavno izvozno tržište Austrije je Evropa (preko 83%), a naročito zemlje EU (preko 72%). Nemačka je najveći spoljnotrgovinski partner Austrije (preko 30% austrijskog izvoza i 41% austrijskig uvoza odnosi se na Nemačku). Inflacija je u Austriji tokom posmatranog perioda bila oko 2%, a stopa nezaposlenosti oko 4%. Budžetski deficit iznosi 0,6%, a ukupan javni dug 57,7% DBP. Privredu odlikuju moderni industrijski i poljoprivredni sektori. Drvna je ključna industrija, 47% površine zemlje je pokriveno šumama. Članstvo u EU je privuklo ulazak stranih investitora kojima je zanimljiv pristup koji Austrija ima na jedinstvenom Evropskom tržištu.

Osnovne karakteristike austrijskog tržišta S obzirom da se radi o jednoj od najrazvijenijih zemalja Evrope, konkurencija na tržištu Austrije je veoma jaka, te nastup firmi na ovom tržištu podrazumeva:

- sertifikaciju potrebnu za sve zemlje EU, - visok i ujednačen kvalitet roba, kao i njihove dovoljne količine, - prvoklasnu logistiku, - značajna marketinška ulaganja, naročito ukoliko se radi o robi široke potrošnje.

Privredna saradnja Srbije sa Austrijom Jugoistočna Evropa – samim tim i Republika Srbija predstavlja težište spoljne politike Austrije. Ne samo zbog geografske blizine, Austrija je posebno zainteresovana za političku i ekonomsku stabilnost u regionu i snažno podržava uključivanje Srbije u evropske integracije. U okviru regionalnih inicijativa (Podunavska saradnja, Centralno-evropska inicijativa, Dunavska komisija) Srbija i Austrija tesno sarađuju. Bilateralni odnosi između Srbije i Austrije su posle 2000.g. na svim nivoima intenzivirani. Aktivna razmena poseta na političkom nivou, značajne austrijske investicije u oblasti privrede, odraz su te saradnje. U okviru saradnje koja se odnosi na projekte sa jugoistočnom Evropom, Austrija u Srbiji podržava poduhvate koji se pretežno odnose na oblast životne sredine, obrazovanja, socijalnih pitanja i zaposlenja. U tehničkom i organizacionom smislu veliki značaj se pridaje prenošenju austrijskog “know-how”. Broj predstavništava austrijskih firmi u Srbiji je poslednjih godina u stalnom porastu. To se odnosi pre svega na oblast proizvodnje i finansijsko uslužne delatnosti (banke, osiguranja, advokatske kancelarije). Politička stabilnost u Srbiji i dalje poboljšanje uslova za investiranje doprineće intenzivnijem angažovanju austrijskih investitora u narednom periodu. Robna razmena predstavlja dominantan vid saradnje Srbije sa Austrijom. Kretanje robne razmene od 1990. godine, može se videti u sledećem pregledu:

Godina Izvoz Uvoz Ukupno Bilans 1990 196,96 282,11 479,06 - 85,14 1991 129,24 198,32 327,56 - 69,08 1996 24,25 117,27 141,52 - 93,02 1997 36,43 145,60 182,03 - 110,07 1998 46,87 138,64 185,51 - 91,77 1990 30,92 100,86 131,78 - 69,94 2000 41,50 101,01 142,51 - 59,51 2001 33,56 125,81 159,37 - 92,25 2002 64,70 159,98 224,68 - 95,28 2003 88,27 226,79 315,06 -138,52 2004 102,10 292,50 394,60 -190,40 2005 121,50 253,80 375,30 -132,30 2006 146,80 180,50 327,30 -33,70 2007 301,40 601,80 903,20 -300,40 2008 458,10 573,00 1031,1 -114,90

u milionima USD

 

 

6

 

 

7

Robnu razmenu Srbije sa Austrijom karakteriše robni deficit na našoj strani. Spoljnotrgovinska robna razmena između Republike Srbije i Austrije za 2008. godinu iznosi 1031,1 miliona USD. Robna razmena i pored stalnog rasta, ne odgovara mogućnostima i potrebama tržištima dve zemlje. Izvoz Srbije u Austriju u 2008.g. iznosio je 458,1 mil. USD (što je za 52% više nego u prethodnoj godini), a uvoz iz Austrije u Srbiju iznosio je 573 mil. USD (što je za 5% manje nego u prethodnoj godini). Kao što se iz podataka vidi, trgovina sa Austrijom se odvija dinamično i u korist srpskih preduzeća, budući da je je izvoz dinamično rastao, a uvoz čak blago opadao.

Tokom 2008. godine ukupan spoljnotrgovinski promet između Srbije i Austrije premasio je 1 milijardu USD!

Glavni proizvodi u izvozu su: TV prijemnici, osigurači, proizvodi u koturovima toplo valjani, metanol (metil alkohol), sirovo ulje od soje, delovi za mašine, maline sveže, stiren-butadien kaučuk, proizvodi toplovaljani, polietilen. U uvozu su najviše zastupljeni - katode i sekcije katoda, novinska hartija, delovi za aparate, lekovi, drvo obrađeno, delovi izolacioni od plastične mase, delovi za mašine, ploče iverice, rashladne vitrine, table, ploče i sl. od gipsa. U periodu januar - mart 2009. godine, u odnosu na isti period tokom 2008. godine, zbog poznatih razloga svetske ekonomske krize došlo je do opadanja izvoza za 31,5%, ali i opadanja uvoza za 26,3%, što su još uvek relativno povoljni trendovi za Srbiju.

Najčešće postavljana pitanja

Osnivanje firme u Austriji za strana lica Strani držaljani koji nameravaju da borave u Austriji duže od tri meseca moraju da imaju rezidencijalnu vizu. Aplikacije za izdavanje rezidencijalne vize (Aufenthaltsgenehmigung or Niederlassungsbewilligung) se moraju podneti Austrijskoj ambasadi ili konzularnom predstavništvu van Austrije. Detaljne informacije o potrebnoj dokumentaciji za vizu se mogu dobiti od bilo koje Ambasade ili Konzulata Austrije. Svi rezidenti Austrije, uključujući strane državljane, moraju biti registrovani kod lokalnih vlasti. Registrcija se vrši u kancelariji lokalnih vlasti, u distriktu u kome je mesto prebivališta. Dokaz o registraciji (Meldezettel) je osnovni vid identifikacije koj je potreban za većinu zvaničnih transakcija. Pravno postojanje preduzeća, ortakluka ili privatnih firmi počinje njihovom registracijom u komercijalni registar (Firmenbuch), koji je otvoren za javnost. Ovaj posao se uobičajeno obavlja uz pomoć Austrijskog advokata ili notara. Troškovi u vezi sa registracijom firme uključuju privredni porez, troškove suda, troškove registracije, objava u delimično zvaničnom Austrijskom novinskom izdanju Wiener Zeitung, kao i troškovi za advokata ili notara.

 

 

8

Pravila za jedan broj poslovnih aktivnosti u Austriji propisana su od strane države i za iste je potrebna poslovna licenca (Gewerbeschein). Dokazi o sposobnosti su potrebni za većinu poslova; obično potvrda o položenom ispitu ili dokaz o predhodnom iskustvu u struci su dovoljni. U slučaju preduzeća, potrebno je imenovati osobu koja ispunjava preduslove sposobnosti za vrstu posla koja će da se obavlja. Za poslovne aktivnosti za koje nije potreban dokaz sposobnosti, dozvola za poslovanje se dobija automatski nakon registrovanja firme. Informacije o poslovima za koje je potreban dokaz o sposobnosti se mogu dobiti u Privrednoj komori provincije u kojoj će se obavljati poslovanje. Vrste preduzeća i osnivanje Postoje različite mogućnosti za organizaciju oblika preduzeća, a najčešći su sledeći: Za lica koja poseduju poslovnu austrijsku vizu, ne kraću od mesec dana, moguće je izvršiti samo registraciju firme oblika Ges.m.b.H (odgovara srpskom obliku preduzeća d.o.o.). Osnivački kapital koji se polaže prilikom osnivanja firme iznosi 17.800 evra i može se podići sa računa firme u roku od mesec dana, ali se to podizanje mora pravdati računima u toku narednih 5 godina. Troškovi osnivanja Ges.m.b.H, (notar, sud itd.) su ukupno 6.000 evra i mogu se uzeti iz osnivačkog uloga. Registraciju preduzeća vrše za to ovlašćene firme u roku od mesec dana. Za austrijske državljane i strance koji poseduju neograničene ili desetogodišnje boravišne vize u Austriji dolazi u obzir registracija svih ostalih oblika firmi: KG, KEG, AG itd). Propisi za Deoničarsko društvo (Aktiengesellschaft, AG), pravnog lica, su zapisani u Austrijskom aktu o Deoničarskim društvima. Minimalni deoničarski kapital je 7.0000 evra. Za razliku od Preduzeća sa ograničenom odgovornošću, deonice Deoničarskog društva mogu menjati vlasnika bez notarskog zapisa. Nešto manji porez za transfer se naplaćuje u ovom slučaju. Glavne razlike između Preduzeća sa ograničenom odgovornošću i Deoničarskog društva su: • AG uvek mora da ima nadzorni odbor i revizora • Rukovodioci GmbH mogu biti postavljeni i razrešeni dužnosti u bilo kom trenutku • Deoničari mogu dati obavezujuće direktive u vezi sa bilo kojim pitanjem rukovođenja

kompanijom direktorima rukovodiocima GmbH • Prilikom Svakog opšteg sastanka AG-a notar mora da vodi zapisnik

Generalno partnerstvo (0ffene Handelsgesellschaft, OHG) se sastoji iz dve ili više osoba ili preduzeća sa punom odgovornošću. OHG predstavljaju partneri i može da stiče prava, nekretnine, da snosi odgovornost i da bude strana u sudskom sporu. Komanditno društvo (Kommanditgesellschaft,KG) formira najmanje jedan generalni partner (Komplementar) sa neograničenom odgovornošću i najmanje jedan ograničeni partner (Kommanditist) čija je odgovornost ograničena na ulog koj ima u preduzeću. Generalni partner vodi poslove. Izvoz roba iz Srbije u Austriju I pored deficita, koji Srbija oduvek beleži u spoljnotrgovinskom prometu sa Austrijom, veoma je pozitivna činjenica da izvoz roba iz Srbije raste već nekoliko godina za redom brže od uvoza. Što se tiče carinskih propisa za uvoz robe iz Srbije u Austriju na snazi je sistem preferencijala

 

 

9

koji Srbija ima zaključen sa Evropskom Unijom, a kojim se značajno favorizuje naš izvoz, pošto je više od 90% naših roba oslobođeno carine. Najznačajniji izvozni proizvodi srpske privrede na austrijskom tržištu su limovi, gvožđe, metanol, sirćetna kiselina, šećer, zamrznuto voće i koncentrati voćnih sokova. Na izvoz roba viših faza prerade potrebno je uložiti sredstva u marketinšku prezentaciju, obzirom da se radi o proizvodima koji nisu poznati austrijskom tržištu. S obzirom da se radi o jednoj od najrazvijenijih zemalja Evrope, konkurencija na tržištu Austrije je veoma jaka, te nastup firmi na ovom tržištu podrazumeva:

- sertifikaciju potrebnu za sve zemlje EU, - visok i ujednačen kvalitet roba, kao i njihove dovoljne količine, - prvoklasnu logistiku, - značajna marketinška ulaganja, naročito ukoliko se radi o robi široke potrošnje

Porezi u Austriji U Austriji, kao i u Srbiji, postoji više vrsta preduzeća: od pojedinačnih preduzeća sa samo jednim članom do AG akcionarskih društava, koja mogu imati veoma mnogo članova. Ipak, najviše firmi u Austriji organizovano je kao Ges.m.b.H. (društvo sa ograničenom odgovornošću), što je ekvivalent našem D.O.O. Ova preduzeća su i najveći poreski obveznici. Porez na dobit iznosi u Austriji 25% od ostvarene dobiti i plaćaju ga skoro svi oblici organizovanja preduzeća, izuzev pojedinačnih preduzeća. Ukoliko se deo ostvarene dobiti iznosi iz firme u cilju podele ili potrošnje vlasnika ili članica firme, na taj iznos se plaća kapitalna dobit od 25%. Porezi i doprinosi koje svaka firma plaća na plate svojih zaposlenih radnika iznose 30%, a još toliko plaćaju zaposleni iz svojih bruto ostvarenih ličnih dohodaka. Porez na promet iznosi u Austriji 20% i plaća ga, kao i kod nas, krajnji korisnik. Porezi na uvoz alkoholnih pića u Austriju U Austriju se iz Srbije, na osnovu od strane EU odobrenog kontigenta, a uz prilaganje formulara evra 1, mogu uvoziti vina bez carine. Kod količina većih od 3000 l potrebno je obezbediti uvoznu licencu (AGRIM), kao i dokument VI 1. Na vina u Austriji, plaća se porez na promet u visini od 20% vrednosti robe. U slučaju da vino ima više od 10% vol. alkohola, koji nije nastao isključivo vrenjem, plaća se dodatnih 73 evra /ha potrošačkog poreza. Uvoz rakija iz Srbije u Austriju je takođe oslobođen carina, ali se i za njih plaća porez na promet od 20% vrednosti robe. Međutim, kod uvoza rakija se plaća potrošački porez u iznosu od 1000 evra po hektolitru alkohola (znači ako rakija ima 40% alkohola, po 1l u Austriju uvezene rakije, platiće se 4 evra potrošačkog poreza). Ovo znatno otežava plasman naših rakija na austrijskom tržištu. Šta Vam obezbeđuje Predstavništvo PKS u Austriji

• Aktuelne podatke o propisima i kretanjima na austrijskom tržištu, • Liste potencijalnih poslovnih partnera,

 

 

10

• Oglašavanje Vaših ponuda na web stranama pokrajinskih Privrednih komora Austrije, strukovnih udruženja, stručnih časopisa, kao i na web strani Predstavništva PKS u Austriji

• Najpovoljnije uslove za učešće na sajmovima i privrednim manifestacijama u Austriji • Informacije o mogućnostima otvaranja firme u Austriji • Kontakte sa bankama, notarima, advokatima i poreskim savetnicima • Adrese i kontakte sa austrijskim državnim institucijama koje su od interesa za Vaše

poslovanje • Organizaciju Vaših promotivnih kampanja • Obezbeđenje prostora, stručno prevođenje i kompletnu logistiku za Vaše poslovne

sastanke i prezentacije PKS i njeno Predstavništvo u Austriji organizuju granske prezentacije privrede Srbije, koje su se pokazale kao jedan od najefikasnijih načina za uspostavljanje poslovnih kontakata naših privrednika sa austrijskim tržištem. Takođe se, u saradnji sa Privrednom komorom Austrije i austrijskim pokrajinskim Privrednim komorama, organizuju učešća naših preduzeća na forumima i stručnim kontakt berzama u Austriji, što je takođe veoma dobar način za uspostavljanje poslovnih kontakata). Organizuje se i učešće naših preduzeća na sajamskim manifestacijama. Veoma je zapaženo, već tradicionalno učešće naših preduzeća na sajmu u Gracu, na Dunavskoj turističkoj berzi, kao i sajmu nekretnina i investicija REAL VIENNA u Beču. PPKS u Austriji aktivno učestvuje u organizaciji dolaska austrijskih privrednih delegacija u Srbiju, čime se, s jedne strane povećava mogućnost poslovnih kontakata srpskih i austrijskih preduzeća, a sa druge strane povećava zainteresovanost austrijanaca za investiranje u srpsku privredu. Mere koje preduzima Austrija za pomoć privredi u prevazilaženju posledica svetske ekonomske krize Zbog situacije na svetskom tržištu, za 2009. godinu, prognoze se kreću na nivou od +0.2% do – 0,1% privrednog rasta. S obzirom na trenutnu situaciju sa cenama energenata i kapitala, kao i očekivanog porasta troškova proizvodnje usled porasta nadnica, 17% austrijskih preduzeća predviđa da će odložiti realizaciju već planiranih investicija, a 8% želi da ih u potpunosti obustavi. Takođe, 8% austrijskih preduzeća želi da smanji broj zaposlenih (neka su to već započela), dok drugih 8% želi da zaustavi dalje izdatke za zaposlene, tj. dalja zapošljavanja i školovanja. Nova, upravo formirana austrijska Vlada kao svoj glavni cilj ima podsticaj privrednog rasta u narednom periodu u cilju izbegavanja recesije. Za ove svrhe će se iz budžeta za 2009. g. izdvojiti 545 miliona evra, a 2010. još 555 miliona. U tom smislu predviđeno je povećanje socijalnih davanja (dečijih dodataka, socijalne pomoći itd), povećanje državnih izdataka za javne radove (termo izolacija na zgradama, dalje osavremenjivanje železnice, putevi...), kao i smanjenje troškova državne uprave. S obzirom na trenutnu ekonomsku situaciju u svetu izazvanu svetskom ekonomskom krizom, postoji veliko interesovanje srpskih privrednika za mere koje preduzima austrijska Vlada u cilju suzbijanja negativnih efekata krize na austrijsku privredu, tim pre što je Austrija inicijator pomoći EU zemljama jugoistočne Evrope u prevazilaženju tekućih privrednih problema izazvanih poremećajima na globalnom tržištu.

 

 

11

Pored već poznatih mera kao što su: • garancije države na štedne uloge građana do iznosa od 50 000€ po štednoj knjižici, • paketa pomoći bankama od 50 milijardi €, • uvođenja premije od 1 500€ za kupovinu novih automobile ukoliko se stari uništi kao

staro gvožđe (prodaja novih automobile je u Austriji u januaru ove godine manja za 15% u odnosu na isti period prethodne godine)

austrijska država preduzima i predviđa preduzimanje još niza mera za pomoć privredi, a naročito sektoru malih i srednjih preduzeća. Ovom sektoru, koji se smatra najugroženijim svetskom ekonomskom krizom, pripada preko 95% od ukupnog broja svih preduzeća u Austriji. Neke od mera koje su upravo donesene ili čije se donošenje nalazi u pripremi su sledeće:

• Preduzeća koja zapošljavaju samo jednog čoveka (one man commpany), a koja čine ca 50% od ukupnog broja svih preduzeća u Austriji treba da budu, prilikom zapošljavanja prvog novog radnika, 12 meseci oslobođena plaćanja poreza i doprinosa na njegovu platu. Naime, studije su pokazale da ca 40% ovih preduzeća ima potrebu za zapošljavanjem najmanje 1 radnika, ali da to ne čine zbog visokih poreza i doprinosa na plate zaposlenih. Očekuje se da bi primena ove mere mogla da u narednih nekoliko godina obezbedi 34 000 novih radnih mesta.

• Smanjivanje osnovica za plaćanje poreza na dobit samostalnih preduzetnika kroz povećanje takozvanog oslobađajućeg iznosa sredstava (Freibetrag) sa sadašnjih 10% na 13% za obračunavanje poreza na ostvarenu godišnju dobit do 30 000€. Od ovoga će naročito profitirati mali privrednici ,,kojima će osnovica za oporezivanje automatski biti umanjivana. Za dobit preko 30 000€, vazice dosadašnja regulativa koja povezuje osnovicu oporezivanja sa sredstvima uloženim u investicije. Računa se da će se na ovaj način ostvariti izjednačavanje uslova oporezivanja između preduzetnika i zaposlenih radnika (kod ovih poslednjih se naime 13. i 14. plata ne oporezuju i na njih se ne plaćaju nikakvi doprinosi).

• Takođe se predlaže da i investicije u zgrade i građevinske objekte budu prihvaćene kod oporezivanja kao delimično odbitna stavka, čime bi se pospešila posustala konjuktura u građevinarstvu.

U pripremi je takođe i niz mera iz tzv. socijalnog paketa, kojima će država pokušati da zadrži i poveća kupovnu moć stanovništva i da kroz povećanu potrošnju utiče na povećanje industrijske proizvodnje. Obezbeđenje radne snage za srpska preduzeća koja obavljaju građevinske i montažne radove u Austriji Ovo je jedno od često postavljanih pitanja od strane srpskih montažera i izvođača radova. Slobodno kretanje radne snage obezbeđeno je unutar zemalja EU (za nove članice EU, primljene od 2004.g., Austrija i Nemačka ograničavaju slobodno zapošljavanje radne snage na 7 godina od dana prijema zemlje u članstvo), međutim, mogućnost zapošljavanja radne snage iz zemalja koje nisu članice veoma je ograničena. To praktično znači da srpska preduzeća koja žele da obavljaju građevinsku ili montažersku aktivnost u Austriji, ne mogu da dovedu za obavljanje tih poslova radnu snagu iz Srbije. Sajamske manifestacije u Austriji www.reddexport.at; www.welser-messe.com; www.kaerntnermessen.at; www.messecentergraz.at; www.dornbirnermesse.at

Predstavništvo PKS u Belgiji, Brisel

Gordana Zrnić, direktor Predstavništva WTC I – Bvd du Roi Albert II 30/19, Bte 46 B-1000 Brussels, Belgium Tel.: 322/ 201 59 60 Fax: 322/ 201 19 29 E-mail: brussels@pks.rs Web: www.pks.rs/be Obrazovanje: Diplomirani ekonomista Ostalo: Postdiplomski kurs “Međunarodni ekonomski odnosi” Strani jezici: engleski (aktivno znanje), francuski (aktivno znanje), pasivno znanje španskog i italijanskog

Radno iskustvo: 1977. - 1995. Privredna komora Jugoslavije / generalni sekretar Nacionalnog odbora Međunarodne trgovinske komore, viši savetnik za UNCTAD, GATT, Međunarodni trgovinski centar (UNCTAD / GATT, UNDP, EU, EFTA, OEBS, OECD) 1995. - 1997. Kompanija “Dunav” (osiguranje) / šef Kabineta predsednika Kompanije “Dunav” (osiguranje) 1997. - 1998. Savezno ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom / na rad u SMIP upućena sa mesta načelnika Odelenja za spoljnotrgovinski sistem

 

 

12

 

 

13

1998. - 2002. Misija SRJ pri EU / ekonomski savetnik u Misiji SRJ pri EU 2003. Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Republike Srbije / načelnik za robni režim 2003. - 2006. Sektor za ekonomiju i životnu sredinu Misije OEBS-a u Srbiji / rukovodilac programa ekonomskog razvoja 2006. - Predstavništvo PKS u Belgiji / direktor Predstavništva

Osnovne činjenice o Belgiji Belgija se nalazi u Zapadnoj Evropi i ima površinu od 32,545 km2. Izlazi na severno more, a na severu se ova zemlja graniči i sa Holandijom. Na istoku deli granicu sa Saveznom Republikom Nemačkom i Velikim Vojvodstvom Luksemburgom, a na jugu i zapadu se graniči sa Francuskom. Osnovana 1830. godine, Kraljevina Belgija je mlada zemlja po evropskim standardima. Belgijski gradovi, sela i seoski predeli imaju istorijske početke u vreme nastanka hrišćanstva. Interesantna istorija, koja sadrži periode mešanja spolja i otpore koje je domaće stanovništvo pružalo različitim okupatorima, učinila je da Belgija postane zemlja više kultura gde se govori više jezika. Privreda Belgije se među prvima u Evropi industrijalizovala, a najznačajnije industrijske grane bile su: proizvodnja uglja, tekstila, čelika, kao i sektor teške industrije. Iako je industrija ostala važna za belgijsku privredu (s obzirom na to da ona učestvuje sa 27% u BDP Belgije), poslednjih godina je zabeležen razvoj uslužnog sektora (71% BDP-a). Kraljevina Belgija je zapadnoevropska država koja se graniči sa Holandijom, Nemačkom, Luksemburgom, i Francuskom. Ukupna površina Belgije je 30.150 kvadratnih kilometara. Glavni grad države je Brisel. Ukupno stanovništvo je 10.309.725. Belgija je na kulturnoj raskrsnici germanske i romanske Evrope sa holandskim govornim područjem na severu (Flamanci), nemačkim na istoku, te francuskim na jugu (Valonci). Ta ravnoteža se odražava u državnim institucijama i političkoj istoriji. Flamanci čine 60% stanovnika Belgije, dok su 31% Valonci. Belgija visok stepen razvoja može zahvaliti povoljnom geografskom položaju, izuzetno razvijenoj saobraćajnoj infrastrukturi, raznolikoj industriji, i razvijenoj trgovini. Industrija je uglavnom koncentrisana u vrlo razvijenoj i bogatoj regiji Flandriji na severu, koja je poznata i po najvećoj vrednosti izvoza po glavi stanovnika u svetu. Belgija je zbog nedovoljnog broja prirodnih izvora prisiljena da uvozi znatne količine sirovina, dok izvozi velike količine gotovih proizvoda. Belgija je visoko razvijena tržišna ekonomija čiji se dohodak po glavi stanovnika svrstava u red najvećih u Evropi (u 2006. godini iznosio je USD 35.660). Poslednjih godina bruto nacionalni proizvod je belezio rast između 1,4 i 3,0 %. Rast BNP u 2008. je bio sporiji i dostigao je 1,9 %. Sporiji rast privrede je rezultat slabije unutrašnje i spoljne tražnje za belgijskim proizvodima. Geografski posmatrano, 75% belgijskog izvoza realizuje se u zemljama

 

 

14

EU. Pored toga, jaka apresijacija evra čini belgijske proizvode nedovoljno konkurentnim. Stopa nezaposlenosti kreće se oko 7,4%. Savezna vlada uspeva da zadnjih nekoliko godina usvoji prilično balansirani budžet, iako javni dug ostaje i dalje veoma visok. U Belgiji, poljoprivredni sektor učestvuje sa blizu 1.4% u BDP zemlje, što znači da ima mnogo manji značaj u ekonomiji nego što je to slučaj u drugim zemljama Evrope. Uzgoj stoke i proizvodnja mlečnih proizvoda čine gro aktivnosti u sektoru poljoprivrede. Industrijski sektor u BDP učestvuje sa skoro 27%. Ovaj sektor belgijske privrede može da se uporedi sa složenom mašinom za preradu: Belgija uvozi sirovine i poluproizvode koje dalje prerađuje i reeksportuje. Izuzev uglja, čija proizvodnja nije više ekonomski isplativa, Belgija faktički nema prirodnih resursa. Uprkos tome, gotovo sve tradicionalne industrijske grane su prisutne u njenoj ekonomiji - čelik, tekstil, prerada nafte, hemija, proizvodnja hrane, farmaceutika, proizvodnja automobila i proizvodnja mašina. Među novijim industrijama, posebno brzo napreduje biotehnološki sektor. Uprkos jakom industrijskom sektoru, u formiranju BDP Belgije, usluge učestvuju sa gotovo 75%. Privredna saradnja Srbije sa Belgijom Kraljevina Belgija spada u red srednje značajnih spoljnotrgovinskih partnera Republike Srbije, pošto je među 161 zemljom u koje je Srbija u 2008. godini izvezla proizvode, Belgija na 21. mestu po vrednosti izvoza. Na strani uvoza, od 205. zemalja iz koje je Srbija uvezla proizvode u protekloj godini, Belgija je bila na 23. mestu. U tabeli su prikazani rezultati robne razmene Srbije i Belgije tokom poslednjih osam godina. Zapaža se da su u posmatranom periodu rasle vrednosti i izvoza i uvoza, pri čemu su izuzeci 2002. godina u kojoj je zabeležen pad vrednosti izvoza od 23,8% i 2005. godina u kojoj je uvoz bio manji za 5,1% u poređenju sa prethodnom godinom. Tabela 1. Robna razmena Kraljevine Belgije i Republike Srbije u 000 USD Godine Izvoz Prom. u % Uvoz Prom. u % Saldo Pokrivenost u % 2001. 30,722 +232,0 45,407 +49.1 -14,685 67.7 2002. 23,410 -23,8 60,153 +32.5 -36,743 38.9 2003. 27,926 +19,3 77,846 +29.4 -49,920 35.9 2004. 51,197 +83,3 117,150 +50.5 -65,953 43.7 2005. 65,772 +28,5 111,135 -5.1 -45,363 59.2 2006. 87,473 +33,0 148,232 +33.4 -60,759 59.0 2007. 99,363 +13,6 219,614 +48.1 -120,251 45.2 2008. 117,411 +18,2 258,747 +17.8 -141,336 45.4 Izvor: Centar za informatiku i elektronsko poslovanje PKS Vrednost domaćeg izvoza u Belgiju je u 2008. godini iznosila 117,4 mln. USD, što predstavlja 1.06% ukupnog izvoza Srbije u toj godini i za 18.2% je više u odnosu na izvoz iz 2007. godine. Vrednost uvoza Srbije iz Belgije u 2008. godini je iznosila 258,7 mln. USD, što čini 1.13% ukupnog uvoza Srbije u toj godini i za 17.8% je veća u poređenju sa uvozom iz 2007. godine. Značajna razlika u stopama rasta izvoza i uvoza rezultirala je deficitom u razmeni u 2007. godini u iznosu od 120,2 mln. USD i njegovim uvećanjem za 97.9% u odnosu na 2006. godinu. U

 

 

15

2007. godini iznos deficita u razmeni je čak nadmašio vrednost domaćeg izvoza u Belgiju, što je evidentno i u 2008. godini. Relativno skromne prihode od izvoza u Belgiju u 2008. godini ostvarili smo prodajom sledećih proizvoda:

Organski hemijski proizvodi, koji u izvozu u Belgiju učestvuju sa 19.9% Povrća i voća (učešće u izvozu u Belgiju od 19.5 %), pre svega maline i kupine Gvožđa i čelika (učešće u izvozu na belgijsko tržište od 8.28% Obojeni metali, sa učešćem od 6.9% u izvozu u Belgiju i Prediva, tkanina i tekstilnih proizvoda, sa učešćem od 6.04% u izvozu u Belgiju

U 2008. godini iz Belgije smo najviše uvozili sledeće proizvode:

Drumska vozila (registrovana vrednost uvoza od približno 41,2 mln. USD, što čini 15.95% uvoza iz Belgije.

Plastične materije u primarnim oblicima, koje su ukupnom uvozu iz Belgije učestvovale sa 9.37%

Razne druge hemijske materije i proizvode (9.11%) Medicinske i farmaceutske proizvode (7.15%) i Specijalne industrijske mašine za pojedine indusrijske grane (5.89%).

Prema navedenim podacima možemo zaključiti da je osnovna karakteristika naše razmene sa Belgijom izvoz sirovinskih proizvoda i industrijskih proizvoda nižih faza prerade, pa otuda i niže ostvarene vrednosti izvoza, dok se na strani uvoza javljaju osnovna sredstva (kao što su šleperi, bageri i sl.), drumska vozila i sl., pa otuda više vrednosti uvoza i, posledično, negativni saldo spoljnotrgovinske razmene. Kraljevina Belgija je visoko razvijena industrijska zemlja, koja uvozi sirovine i poluproizvode, a izvozi gotove proizvode. Ipak, s obzirom na veliku otvorenost Belgije ka tokovima međunarodne trgovine, i gotovi proizvodi dobrog kvaliteta mogu naći mesto na tržištu ove zemlje (pre svega, proizvodi za ishranu, odeća i obuća, sportski proizvodi, kozmetika, nameštaj, proizvodi za unutrašnju dekoraciju, električni aparati i igračke). Tražnja postoji i za nekim proizvodima hemijske industrije, naročito plastičnim materijama i smolama, proizvodima i uslugama kompjuterske tehnologije, kao i za turističkim uslugama, naročito iz oblasti zdravstvenog turizma. Mogućnosti industrijske saradnje se mogu naći u domenu proizvodne kooperacije, naročito u industriji prerade metala (mašinogradnja, elektronska industrija, proizvodnja vozila), ali i u hemijskoj industriji i poljoprivredno-prehrambenom sektoru. Dominantni oblik obavljanja spoljnotrgovinske razmene sa Belgijom je kupoprodaja, koja je u 2008. godini učestvovala sa 79.42% u izvozu i 94.47% u uvozu iz ove zemlje. Od ostalih oblika poslovanja treba spomenuti oplemenjivanje, koje je u istom periodu u izvozu učestvovalo sa 11.58%, a u uvozu sa 2.52%. Vodeći srpski izvoznik u Belgiju u 2008. godini je bilo preduzeće Metalsko sirćetni kompleks iz Kikinde (čija ostvarena vrednost izvoza u Belgiju čini oko 16% ukupnog izvoza Srbije u ovu zemlju). Ostali značajni izvoznici i uvoznici su: U periodu januar - mart mesec 2009. godine, vrednost domaćeg izvoza u Belgiju iznosila je 23,2 mln. USD, što je za 7,2% manje nego u istom periodu prošle godine, dok je vrednost uvoza iz Belgije iznosila 33 mln. USD, što je za 52,3% manje nego u istom periodu prošle godine.

 

 

16

Najčešće postavljana pitanja Osnivanje firme u Belgiji za strana lica Vreme potrebno za otvaranje firme u Belgiji je 3 dana. Zahvaljujući „ e-depot“- u zakonskih savetnika, ova zemlja je postala evropski prvak u osnivanju firmi. Za stranog ulagača zainteresovanog za započinjanje trgovine u Belgiji, prvo pitanje je - da li da otvori predstavništvo ili osnuje ćerku-firmu. Predstavništvo podrazumeva manje administrativnih formalnosti, ali se ono tretira kao produžetak glavne firme a ne kao odvojeni korporacijski entitet. S druge strane, na firmu-ćerku se gleda kao na posebnu kompaniju, a to, pored ostalog, zahteva održavanje sastanka akcionara, i sl. Strane kompanije koje ulaze u Belgiju najčešće otvaraju ćerka-firme, te njihove matične firme ne podležu nikakvim obavezama niti odgovornostima. Najčešći tipovi firmi su: deoničarsko društvo (NV/SA), firma sa ograničenom odgovornošću (BVBA/SPRL) i kooperativa sa o.o. (CVBA/SCCRL). Velike kompanije naginju registrovanju deoničarskog društva (kapital 61,500 evra+). Firma sa ograničenom odgovornošću, kao tip, najviše odgovara MSP i privatnim kompanijama (kapital 18,550 evra +, od čega 6,200 evra moraju biti isplaćeni u vreme osnivanja). Kooperative sa o.o.predstavljaju fleksibilnu formulu sa dva investiciona elementa: fiksna suma od najmanje 18,550 evra uloženog kapitala i varijabilni deo – 25% plaćen, koji se menja zajedno sa promenama u broju deoničara. Predstavništvo strane kompanije u Belgiji se može osnovati jednostavnom odlukom Upravnog odbora. Moraju se dostaviti adresa i ime predstavništva (ukoliko je ime drugačije od kompanijskog), ime i ovlaćenja predstavnika. Ovi dokumenti, kao i statut firme preveden na francuski ili holandski i potvrđen od strane rukovodioca matične firme, čiji potpis mora biti legalizovan od strane notara, a akt o osnivanju mora da bude objavljen u Službenom glasniku Belgije, na francuskom ili holandskom jeziku. Predstavništvo, takođe, mora biti registrovano u Trgovačkom registru i mora da dobije svoj PDV (VAT) broj. Mada je belgijska vlada poslednjih godina smanjila porez na dohodak i socijalna davanja, investitori u Belgiji su još uvek suočeni sa višim davanjima za radnu snagu nego bilo gde u Evropi: radi se o visokim nivoima ličnih poreza, socijalnim davanjima, automatskm indeksiranju plata, i tradicionalnoj primeni dodatne „trinaeste plate“. Pravila zapošljavanja, takođe, primoravaju poslodavce na probni period od 3 do 6 meseci. Alternativni način da se uđe na belgijsko tržište je osnivanje ekonomske interesne grupe (EIG). Svi investitori, stranci ili Belgijanci, moraju dobiti specijalnu dozvolu da bi:

- obavljali transportne usluge - proizvodili ili prodavali hranu - sekli i polirali dijamante - prodavali oružje i municiju - otvorili robnu kuću.

Određene profesije kao što su medicina, pravo, arhitektura i računovodstvo nisu otvorene za strane investitore koji za cilj imaju zajedničko ulaganje ili partnerstvo.

 

 

17

Dodatne informacije o registraciji firme i dobijanju PDV broja mogu se dobiti kod: Central Trade Register EURO-DB S.A. Place de l'Université 16 B-1348 LOUVAIN-LA-NEUVE Tel: (32 10) 476 711 Fax: (32 010) 476 767 Email: webmaster@eurodb.be VAT Administration Tour des Finances Bld. Botanique 50, box 39 B-1010 BRUSSELS Tel: (32 2) 210 2852 Fax: (32 02) 210 2899 Svi nerezidenti, osim onih iz Evropske ekonomske regije (EEA), moraju imati važeću diplomu ako su:

- nezavisni - postavljeni na mesto upravnog direktora firme inkorporirane u Belgiju - nosioci advokatskog prava da otvore predstavništvo kompanije koja je inkorporirana u

drugoj zemlji Boravišna dozvola je neophodna za svaki boravak u Belgiji duži od 3 meseca a svaki zaposleni, koji ne dolazi iz zemlje koja je u sastavu EEA, mora da ima radnu dozvolu. Zahtev za radnu dozvolu podnosi belgijski poslodavac. Porezi i druge dažbine u Belgiji Korporativne takse / Takse za domaće kompanije Po zakonu donetom 24. decembra 2002.god. kompanije su oporezovane u visini od 33,99% (33% bazna korporativna taksa plus 3% dodatna taksa). Pod određenim okolnostima, postoji progresivno smanjenje ukoliko oporezovani prihod ne prelazi 322,500 evra:

- od 0 do 25,000 evra: 24,25% - od 25,000 do 90,000 evra: 31% - od 90,000 do 322,500 evra: 34,5%

Uz ove poreske stope dodaje se još i 3% dodatne takse. To povećava poreske stope na 24,98%, 31,93% odnosno 35,54%. Takse na kapitalnu dobit Visina ove takse je 33,99%. Određene kapitalne dobiti su izuzete od plaćanja taksi ili profitiraju od odlaganja taksi. Sistem koji se primenjuje na grupe kompanija i dividende koje ćerke - kompanija plaćaju svojim matičnim kompanijama Porez na dohodak od 25% ili 15% se primenjuje kako na domaće tako i na strane kompanije. Izuzeće postoji samo u kontekstu međunarodnih konvencija.

 

 

18

Oporezivanje predstavništava Predstavništva se oporezuju kao strane kompanije. Taksa se izračunava na osnovu pravila i visine korporativne takse. Porez na dohodak Fiskalna godina Finansijska godina počinje 1.januara i završava se 31.decembra svake godine. Porez na dohodak

- od 0 do 7,100 evra: 25% - od 7,101 do 10,100 evra: 30% - od 10,100.01 do 16,830 evra: 40% - od 16,830,01 do 30,840 evra: 45% - preko 30,840,01 evra: 50%

Smanjenja poreza i ostale nadoknade Neka izuzeća i smanjenja taksi su moguća. PDV tarife Standardna tarifa je 21%. Umanjena tarifa Visina od 12% se primenjuje na socijalne stanove i poljoprivredne proizvode. Visina od 6% se primenjuje na osnovne vrste hrane, vodu, hotelske usluge, renoviranje nepokretnosti, novine i neke druge namirnice. Izuzeća su moguća i za neke vrste usluga. Uvozni propisi i ograničenja Uvoz je regulisan relativno jasnim režimom, koji je zasnovan na harmonizovanoj praksi EU. Pre isporuke robe na tržište Belgije, tj. EU, potrebno je da se pribavi važeća carinska tarifa i propisi vezani za proceduru carinjenja. Po okončanju carinske procedure, tj. kada roba pređe granicu bilo koje od zemalja EU ona može slobodno da se isporučuje u druge zemlje članice EU. Ono što se razlikuje od zemlje do zemlje jesu poreska i druge takse, koje se plaćaju prilikom ulaska na teritoriju određene zemlje. Cena robe se iskazuje u evrima, na paritetu CIF Antverpen (Incoterms 2000). Najčešći metod plaćanja je “cash against documents”. Uslovi uvoza iz Srbije definisani su Izuzetnim trgovinskim merama EU (posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju važiće uslovi koji su njime definisani) i odgovarajućim pravilima o poreklu.

 

 

19

Medicinski i farmaceutski proizvodi podležu striktnoj kontroli. Predmet kontrole su proizvodnja i prerade, kao i uslovi puštanja u promet. Za farmaceutske proizvode potrebni su sertifikati o kvantitativnoj analizi: uvezeni proizvodi moraju da budu analizirani i verifikovani od strane laboratorija koje su akreditovane za ovu vrstu analiza, i to u skladu sa propisima koji se primenjuju za domaću proizvodnju. Oni, takođe, podležu propisima o kontroli pakovanja, identifikacije tj. označavanja proizvoda i njihove reklame.

- za uvezenu robu odgovara osoba belgijske nacionalnosti - uvoz tkanina i odeće koja je tretirana tri-fosfatima je zabranjen - veliki broj proizvoda (roba namenjena potrošnji, nameštaj, električni aparati, igračke i

sl) podležu belgijskim bezbednosnim standardima, kao i tehničkim standardima na nivou EU (ukupno oko 150).

Dokumenta koja prate robu prilikom ulaska na tržište Belgije

Fakture, uverenja o poreklu, teretnice (konosmani), specijalni sertifikati. Za fakture ne postoji propisana forma. Potrebno je da postoje tri kopije. Od podataka treba da sadrže:

- Datum i mesto isporuke - Ime i adresu špeditera - Naziv i adresu isporučioca - Precizan opis robe, njihove marke, količinu, vrstu i sadržaj pakovanja - Bruto i neto težinu u metričkim jedinicama - FOB vrednost, težinu, osiguranje i ostale dažbine

U slučaju da roba odgovara različitim tarifnim brojevima i izvoznoj klasifikaciji, mora biti iskazana vrednost svake od različitih vrsta. Šta Vam obezbeđuje Predstavništavo PKS u Belgiji Većina usluga koje PPKS Brisel pruža članicama PKS, korespondira uslugama koje pružaju sva predstavništvo PKS u inostranstvu, među kojima su:

- Informisanje o tržišnim mogućnostima zemlje u kojoj se PPKS nalazi, njegovim osnovnim karakteristikama i ostalim elementima od značaja za unapređenje plasmana roba i usluga poreklom iz Srbije

- Promocija srpskih firmi i njihovih proizvoda i usluga, kao i investicionih potencijala Srbije, u cilju unapređenja stranih investicija, a posebno jačanja investicionih ulaganja iz Belgije, bilo o kom formatu ulaganja da se radi

- Organizovanje učešća PKS i drugih privrednih komora iz Srbije, preduzeća i drugih organizacija na simpozijumima, seminarima i drugim sličnim manifestacijama na nivou EU ili Belgije

- Uspostavljanje poslovnih kontakata i priprema posete poslovnih ljudi iz Srbije različitim belgijskim i evropskim institucijama i udruženjima

- Priprema boravka privrednih delegacija i pojedinaca i ugovaranje B2B sastanaka, sa belgijskim firmama, zainteresovanim za strateško partnerstvo, nabavku i prodaju robe, poslovnu saradnju i sl.

- Učešće u organizaciji poslovnih saveta i ostvarivanje saradnje sa njima Realizacija navedenih aktivnosti podrazumeva čitav niz konkretnih, pojedinačnih, marketinških usluga, kao što su dostavljanje kontakt podataka za firme koje, po svom profilu, ulaze u krug firmi potencijalnih partnera, zatim, uspostavljanje i održavanje komunikacije sa partnerima na

 

 

20

zahtev firme, oglašavanje ponuda na različitim belgijskim i evropskim poralima i sajtovima, pomoć i podrška kod organizacije nastupa na različitim sajmovima i izložbama, i sl; Pored unapređenja bilateralne saradnje sa Belgijom, značajan deo aktivnosti PPKS Brisel vezan je za saradnju Srbije sa Evropskom unijom, što znači za proces integracije Srbije u EU. U tom kontekstu, lista aktivnosti obuhvata:

- Praćenje i izveštavanje privrede o evropskim politikama i propisima EU u odgovarajućim sektorima privrede;

- Informisanje o mogućnostima učešća srpske privrede i njenih asocijacija u programima i projektima EU;

- Praćenje rada značajnih “think-tank”-ova, kao što su Centar za evropske politike, Evropski institut preduzeća, Centar za proučavanje evropskih politika i sl;

- Saradnja sa Evrokomorama, tj. Udruženjem evropskih komora; - Saradnja sa nacionalnim i evropskim granskim/sektorskim udruženjima, udruženjima

poslodavaca i sl; - Povezivanje i učešće u aktivnostima brojnih evropskih mreža a pre svega onih koje su

uspostavljaju među institucijama i firmama koje se bave pitanjima istraživanja i razvoja, inovacijama i sl, čiji osnovni cilj je olakšavanje postupka nalaženja partnera za učešće u projektima koji se finansiraju sredstvima iz EU fondova.

Navedene aktivnosti realizuju se kroz kontakte sa predstavnicima lokalnih, nacionalnih, regionalnih i evropskih institucija i organizacija, koje imaju svoje sedište u Briselu. PPKS Brisel ima razvijene odnose sa brojnim belgijskim državnim i privrednim institucijama i organizacijama biznisa, počev od trgovinskih komora, regionalnih agencija za promociju belgijske privrede u inostranstvu, sektorskih udruženja, konsultantskim i advokatskim kancelarijama, obrazovnim institucijama, uključujući i akademiju i td. Na zahtev bilo koje firme, PPKS Brisel će omogućiti direktan konakt između nje i odgovarajuće institucije. Pregled najvažnijih belgijskih institucija, sa adresama i brojevima telefona i faksa, može se pronaći na sajtu PPKS Brisel: www.pks.rs/be PPKS Brisel koordinira uključivanje PKS i njenih članica u više projekata, i to u: PARTNERS 2 – nosilac projekta je Evrokomora, a projekat će biti finansiran sredstvima koja su zaostala iz CARDS programa pomoći EU zemljama Zapadnog Balkana. Cilj projekta je da se komore zemalja Zapadnog Balkana osposobe za ulogu jednog od aktera u privlačenju i, posebno, zadržavanju stranih investitora u Srbiji. PLATO Srbija – nosilac projekta je Komora Istočne Flandrije, sa sedištem u Gentu. Pored PKS, očekuje se i učešće još dve regionalne komore (najverovatnije Subotica i Požarevac). Očekuje se da sredstva za ovaj projekat budu odobrena od Vlade Flandrije, iz fonda namenjenog realizaciji Programa unapređenja međunarodne ekonomske saradnje ove belgijske federalne jedinice. Cilj projekta je jačanje konkurentnosti MSP korišćenjem ekspertize koja postoji u velikim kompanijama za pitanja koja imaju ključnu ulogu u jačanju konkurentnosti. Posredno, projekat treba da omogući uključivanje srpskih preduzeća u međunarodnu PLATO mrežu. Transfer EU regulative – slično prethodnom projektu, partner PKS i Komore Beograda i Regionalne komore Niš je Komora Zapadne Flandrije, sa sedištem u Antverpenu. Očekivani izvor sredstava je isti kao i u slučaju PLATO projekta. Cilj projekta je osposobljavanje kadrova u komorskom sistemu Srbije za korišćenje alata koji su razvijeni radi jednostavnijeg pristupa

 

 

21

evropskoj regulativi i pronalaženju specifičnih propisa za pojedine proizvode. I ovaj projekat predviđa rad sa pojedinačnim preduzećima i njihovo uključivanje u mrežu MSP Belgije. SERBOWALL – je projekat koji PKS razvija sa Agencijom za promociju privrede Valonije (AWEX). Radi se o osnivanju zajedničkog izvoznog konzorcijuma Srbije i Valonije. U konzorcijum će biti uključeno po 10 preduzeća sa svake strane, a apliciraće se za sredstva UNIDO-a. Očekivane posledice svetske finansijske krize u Belgiji Prema rečima guvernera centralne banke Belgije, Gi Kvadena, Belgija će se ove godine suočiti sa ozbiljnom recesijom, pošto je većina ekonomskih indikatora, sem inflacije, zabeležila veliki pad u 2008. Očekuje se smanjenje bruto domaćeg proizvoda u 2009. od 1,9 odsto. To nije depresija, ali je ozbiljna recesija. Kvaden je u decembru prošle godine prognozirao da će belgijska privreda u 2009. oslabiti 0,2 odsto. Do drastičnog revidiranja naniže došlo je uglavnom usled sniženja BDP-a od 1,3 odsto u poslednjem kvartalu 2008., što je rezultat globalnog potonuća privrede. Belgija očekuje da njen izvoz ove godine opadne jedan odsto, što može odvratiti investitore od belgijskih kompanija, a moguće je i smanjenje potrošačkih izdataka. U oblasti zapošljavanja, pre svega u industriji, izgledi nisu dobri, prognoze ukazuju da bi ove godine moglo biti izgubljeno oko 57.000 radnih mesta. Belgijski budžetski deficit bi u 2009. mogao porasti na 3,3 odsto BDP, a javni dug zabeležiti rast prvi put za 15 godina. Očekuje se, međutim, da inflacija ove godine opadne na 0,5 odsto, sa 4,5 procenata lane. PKS i „B2fair“ Posle potpisivanja Ugovora o partnerstvu sa konzorcijumom projekta B2fair, tj. Trgovinskom i industrijskom komorom Luksemburga i Evropske mreže preduzeća iz Velike regije Evrope, PPKS Brisel nastavlja svoju saradnju sa ovom institucijom (sada u svojstvu partnera) na pripremama za realizaciju programa B2fair za 2009. Zbog činjenice da je promovisala događaj u Srbiji, da je podstakla zainteresovanost preduzeća za uspostavljanje privrednih kontakata i razmene iskustava sa, pre svega, preduzećima Velike regije Evope, a zatim i ostalim prisutnima, kao i činjenice da je učešćem predstavnika praktično i lično bila zastupljena na forumu, PKS je od Evropske mreže preduzeća i Trgovinske i industrijske komore Luksemburga nagrađena kao uspešan partner, koji je usvojio i koji u svom poslovanju primenjuje tekovine EU i iste prenosi na svoje članice, uprkos činjenici da Srbija jos uvek nije pristupila ovoj integraciji. Iako lista sajamskih priredbi na kojima se planira organizacija B2fair manifestacija nije definitivno utvrđena, budući da pregovori sa nekim sajamskim upravama još uvek traju, gotovo sa sigurnošću se može reći da će program b2fair obuhvatiti sledeće sajamske priredbe: Hanover Messe, R+Т sajam u Štutgartu, Come to Gratz (autodelovi auto-klasteri), Eko Industria u Budimpešti (prečišćavanje voda, korišćenje otpada, upravljanje otpadom, očuvanje prostora), Poleko Poznanj, MSV Brno, Elmia Subcontractor (Švedska), BICT sajam u Liježu i Forum MSP u Luksemburgu. Kombinacija internacionalnog sajma, strukovnog okupljanja i predstavljanja firmi, omogućava “b2fair”-u, da registrovana preduzeća, koja učestvuju kao posetioci ili kao izlagači, sretnu druge učesnike, i da na osnovu “on-line“ kataloga učesnika, izaberu one sa kojima žele da stupe u kontakt. Njima se pruža mogućnost da unapred organizuju termine za razgovor sa učesnicima sajma na osnovu kataloga.

 

 

22

“b2fair” nudi i više od same inicijacije kontakta između firmi i promotera. “b2b” platforma omogućava nacionalnim partnerima i firmama da i pre i posle učešća na sajmu, predstave svoje tehnologije, ponude svoje usluge, da razmene “know-how” ali i da dobiju informaciju o razvojnim programima EU, finansijskoj pomoći, o normativima, CE-oznakama i kontroli kvaliteta. U okviru ovih manifestacija se organizuju i različita savetovanja, ka na primer savetovanje o načinima realizacije posla u evropskom “inostranstvu” i o tenderima u EU. Uspeh “b2fair” International Business Cooperation i “b2fair” - Business to fairs, inicijativa sajma u Hanoveru, u Študgartu AMB, u Herningu danskog HI – Industry, Elmia podizvođači švedskog Jonkopinga, Sajam mašina MSB, Brno Češka, sajam automobila u Gracu i sajam preduzimača u Liježu i Luksemburgu, između 2004. i 2008. je bio uspešan i zapažen o čemu govore i mnogi prikazani podaci. Više od 20 hiljada razgovora i tri hiljade učesnika iz 30 zemalja pokazuju jasno koliko je koncept “b2fair” uspešan. Od kontakata koji se prvi put ostvare, jedna trećina ima uspešan nastavak razgovora. To je organizatore navelo da nastave evropsku inicijativu “b2fair” projekta. Osim toga, planiraju se projekti na sajmovima Jugoistočne Azije i u zemljama Sredozemlja. Učešće na “b2fair”-u već samo po sebi skreće pažnju na vaše preduzeće pošto se vaš profil nalazi na on-line katalogu (na više jezika). Novi partneri, kupci i dobavljači mogu se kontaktirati uz malo vremena i novaca. “b2fair” nudi sastajalište gde će se ostvarivati kontakti i uspešno obavljati razgovori. Na osnovu dugotrajne pripreme i efektivnog planiranja vremena “b2fair” je jedan od najkvalitetnijih sajmova. U toku organizacije “b2fair” sajma, ako je potrebno, učesnici mogu dobiti i prevodioce. Učesnici “b2fair” koji su istovremeno i izlagači, imaju mogućnost da na svom štandu primaju partnere. Osim toga, mogu i sa drugim izlagačima da organizuju dodatne razgovore. Učesnici “b2fair” sajma koji dolaze kao posetioci na sajam, imaju jedinstvenu priliku da na osnovu upisa u katalog, vode razgovore sa drugim posetiocima. Upis u katalog je neograničen. Bogata ponuda usluga pomaže učesnicima u vođenju razgovora. Dalje informacije o “b2fair” projektima, na domaćim i međunarodnim sajmovima i specijalizovanim okupljanjima u zemlji i inostranstvu su uvek dostupna na sajtu http://www.b2fair.com. Pronalaženje odgovarajućeg poslovnog partnera oduzima puno vremena. Na “b2fair” sajmu osim interesantnih utisaka, kući se nose i brojni poslovni kontakti, sa firmama iz razlčitih zemalja Evrope, pa čak i sveta. U vremenu od 20.-24. aprila 2009. u saradnji sa sajmom u Hanoveru i mrežom privrednih komora 40 zemalja, “b2fair” se po peti put održao u Hanoveru. U hali 121, sastali su se izlagači i posetioci koji traže partnere u Evropi i širom sveta, pa se može reći da “b2fair” funkcioniše kao partnerska berza. Zainteresovana preduzeća mogla su pre ili za vreme samog sajma da se registruju, tj. da prikažu svoj on-line profil na adresi www.b2fair.com ili direktno na “b2fair” štandovima u hali 2 i11 na sajmu. Ova berza služi kao platforma za pronalaženje novih partnera u različitim područjima, na primer kupoprodaja, zajednička kupovina, zajednička distribucija, razvoj, produkcija, razmena “know-how”, kao i svaku drugu vrstu saradnje. MSP programi – ugovor o učešću u konzorcijumu Cilj istraživanja u korist MSP u okviru Sedmog okvirnog programa je da se jača njihov kapacitet za inovacije. U projektima finansiranim u okviru ovog programa (dalje u tekstu program MSP) postoje dva osnovna tipa učesnika: učesnici MSP ili udruženja MSP, koja profitiraju od aktivnosti izvođača istraživanja i tehnološkog razvoja (ITR – ovo mogu da budu istraživačke organizacije i industrijske firme, uključujući i istraživače u MSP), koji zajedno izvode projekat u korist učesnika MSP/udruženja MSP. Da bi se osigurala maksimalna dobit za MSP, pravila FP7

 

 

23

obezbeđuju specifičan sistem, koji se odnosi kako na finansiranje, tako i na upravljanje intelektualnom svojinom. Od učesnika se traži da važna pitanja, kao što su upravljanje budžetom projekta i intelektualnom svojinom regulišu ugovorom koji se naziva pogodba. Sedmi okvirni program (FP7) podrazumeva specifične šeme istraživanja za MSP. Glavne karakteristike ugovora kojima se regulšu prava i obaveze članova konzorcijuma za projekte koji se finansiraju u okviru ove šeme, ili programa namenjenog MSP, su da ovi ugovori vode računa tj. obuhvataju njihove specifične karakteristike. Komentari koji slede nisu konačni i učesnici imaju pravo i mogućnost da u ugovor o konzorcijumu uključe dodatne elemente ili da ih izmene, u skladu sa specifičnim potrebama. Sistem koji se primenjuje u programima MSP U aktivnostima MSP između učesnika MSP/udruženja MSP i izvođača ITR postoji odnos kupac-prodavac, koji se zasniva na tome da su ovi prvi dali u zadatak ovim drugima da izvedu istraživanje. Učesnici MSP/udruženja MSP postaju vlasnici rezultata istraživanja do kojih dođu izvođači ITR, koji za svoj rad primaju nadoknadu, na bazi faktura, koje ispostavljaju naručioci (MSP) i uz finansijsku pomoć EU, koju dobijaju na osnovu projekta. Učesnici mogu da odluče da će izvođači ITR biti vlasnici rezultata istraživanja, u celosti ili delimično, u skladu sa čim se smanjuje pripadajuća nadoknada. Kako god da bude odlučeno, učesnici će osigurati da učesnici MSP/udruženja MSP profitiraju od dobijenih rezultata, s obzirom da je to glavni cilj ovog programa. Projektni predlozi za program MSP treba precizno da definišu dogovor postignut i zabeležen u tekstu nagodbe, čime će Komisiji biti omogućeno da oceni planove učesnika, kao i to da li su oni saglasni sa ciljevima progama „Istraživanje u korist MSP“. Osnovni elementi ugovora o konzorcijumu za programe MSP su sledeći: а) Naziv ugovorne strane, uvod U ovom delu učesnici treba da identifikuju strane koje potpisuju ugovor o konzorcijumu (učesnici, a ne EK ili treća strana), a potom i njihovu poziciju u konzorcijumu (MSP, učesnici/MSP udruženja, izvođači istraživanja i tehnološkog razvoja - ITR i/ili korisnici) i specifične programe MSP na koje se odnosi ugovor o konzorcijumu. b) Definicija Učesnici neće menjati definicije navedene u čl. II. 1 Аneksa II u ugovoru o grantu, kao i one iz člana III.1 Aneks III specifičnog za MSP programe. Ipak, oni mogu da daju dodatne definicije. Na primer, učesnici mogu da obrazlože značenje „neophodno“ za prava pristupa, kao i bilo koji drugi termin koji smatraju relevantnim. c) Tehničke mere, odgovornosti i obaveze učesnika Učesnici se obično obavezuju da će odgovorno, da odrade svoj deo projekta, uz maksimalan trud i dobru volju. Pored toga, navode se i neke specifične odgovornosti, kao što je odgovornost da obezbede tačne i pravovremene informacije o svakom dešavanju koje utiče na projekat, da dostave koordinatoru sve neophodne podatke za pripremu izveštaja o projektu EK, da opravdaju njihove troškove shodno pravilima FP7, itd. Pored toga, učesnici se obavezuju da nadoknade štetu nanetu konzorcijumu koja može da nastane kao posledica njihovog nepoštovanja obaveza u projektu, ili prekoračenja limita u odnosu na one limite na koje su se obavezali.

 

 

24

d) Rukovođenje projektom od strane konzorcijuma Ovaj set mera govori o organizaciji unutar konzorcijuma, o upravljačkim procedurama projekta. Unutrašnja organizacija uglavnom zavisi od veličine projekta i može da uključi tela kao što su generalna skupština učesnika (koja je glavno telo za donošenje odluka po svim važnim pitanjima vezanim za realizaciju projekta), izvršni odbor (nadležan za svakodnevno upravljanje aktivnostima projekta) i bilo koje druge odbore koje učesnici smatraju neophodnim. Raspored sastanaka različitih tela konzorcijuma, njihove nadležnosti, procedure glasanja, itd. detaljno su opisane. Važno je znati da se u programima MSP sve odluke konzorcijuma donose glasanjem po principu većine učesnika MSP/udrženja MSP. Ovo treba da se uzme u obzir prilikom utvrđivanja sastava i procedure glasanja različitih tela konzorcijuma. e) Finansijske mere U ovom delu učesnici detaljno dogovaraju kako će se upravljati budžetom konzorcijuma, uključujući i grant EK, kao i sve eventualne priloge samih učesnika. Važno je da se zna da će troškovi biti nadoknađeni izvođačima radova ITR-a od strane učesnika MSP/udruženja MSP i to je činjenica koja mora jasno da se precizira u relevantnim merama (odredbama). f) Upravljanje intelektualnom svojinom Na prvom mestu treba napomenuti da svi dogovori između učesnika MSP/udruženja MSP i izvođača ITR, u smislu vlasništva nad rezultatima istraživanja i u smislu nadoknade izvođačima za njihov rad, moraju da budu uključeni u nagodbu, koja čini deo ugovora o grantu. Zbog toga, sve mere vezane za intelektualnu svojinu u ugovoru o konzorcijumu moraju da budu u skladu sa onim što je dogovoreno i navedeno u nagodbi, bez ikakvih odstupanja. Kod regulisanja odnosa i prava u vezi intelektualne svojine moraju se imati u vidu sledeći osnovni elementi: Svojina i zajednička svojina nad projektnim rezultatima: učesnici MSP/udruženja MSP su, po pravilu, zajednički vlasnici svih rezultata proisteklih iz projekta. U tom smislu, oni moraju da se dogovore o tome kako da podele i kako da upravljaju zajedničkim rezultatima projekta. Ugovor o konzorcijumu može da postavi osnovu takvih budućih dogovora, npr. da li sistem zajedničke svojine koja se podrazumeva i koja je postavljena u ugovoru o grantu može da se primeni ili ne. Ipak, konzorcijum može nagodbom i drugačije da odluči i da dodeli svojinu nad rezultatima, u celini ili delimično, izvođačima ITR. Kako god da je odlučeno, ugovor o konzorcijumu jasno mora da postavi sistem svojine, koji mora da bude u skladu sa postignutim prethodnim dogovorom i da obavezno osigura korist za učesnike MSP /udruženja MSP. U slučaju programa koji se realizuju u korist udruženja MSP, učesnici mogu, takođe, da uzmu u obzir prava koja članovi tih udruženja imaju u odnosu na rezultate projekta, da bi mogli da ih koriste i prenose u skladu sa njihovim interesima; Prava pristuapa za učesnike MSP/udruženja MSP: Ukoliko konzorcijum odluči da će izvođači ITR biti vlasnici rezultata projekta, u celosti ili delimično, ugovor o konzorcijumu će obezbediti neophodan pristup rezultatima da bi učesnici MSP/udruženja MSP mogli da ih koriste i prenose u skladu sa njihovim interesima. Najverovatnije, to pravo pristupa će biti dato besplatno, dok dodatni dogovori mogu da budu postignuti od strane izvođača ITR i učesnika MSP/udruženja MSP, uzimajući uvek u obzir činjenicu da interes ovih drugih bude u potpunosti sačuvan. Učesnici MSP/udruženja MSP će možda morati da imaju prava pristupa intelektualnoj svojini izvođača ITR koji su oni posedovali pre uključenja u projekat da bi mogli da koriste rezultate, tj. intelektualnu svojinu proizašlu iz projekta. Ugovor o konzorcijumu može da postavi ekonomske uslove za takvo pravo pristupa. Ukoliko ih ne postavi, takvo pravo će biti odobreno besplatno. Pravo pristupa za izvođače ITR: Izvođači ITR mogu da žele da zadrže pristup rezultatima projekta koji pripadaju učesnicima MSP/udruženjima MSP da bi ostvarili neka druga istraživanja ili čak iskoristili rezultate (na odgovarajući način, vodeći računa o interesima učesnika

 

 

25

MSP/udruženjima MSP). Takvo pravo pristupa može da bude regulisano u ugovoru o konzorcijumu, uključujući ekonomske uslove. Zaštita rezultata projekta/intelektualne svojine: Učesnici (MSP/udruženja MSP) će imati na umu obavezu zaštite rezultata projekta koji su u njihovoj svojini, bilo da se radi o rezultatima koji mogu da budu upotrebljeni u komercijalne svrhe, bilo u industriji. Ukoliko učesnici MSP/udruženja MSP nisu voljna da zaštite rezultate – mogu da ih prenesu na izvođače ITR ili na bilo koju treću stranu osnovanu u zemlji članici EU ili u zemlji koja je u programu FP7. Čak i tada, učesnici MSP/udruženja MSP zadržavaju sva prava pristupa, neophodna za upotrebu i prenos rezultata u skladu sa njihovim interesima, u meri u kojoj oni to žele. Diseminacija rezultata: Bilo kakav prenos informacija o rezultatima projekta, uključujući i objavljivanje, mora da bude dogovoreno između svih učesnika, uzimajući u obzir njihova legitimna prava, kao i efektivnu zaštitu rezultata. U programima MSP, uvažavanje takvih interesa može često da suprotstavi izvođače ITR (koji su tipično fokusirani na diseminaciju u smislu istraživačkih organizacija) i učesnike MSP/udruženja MSP (koja mogu da budu nezainteresovana za diseminaciju, ali zainteresovana za komercijalnu eksploataciju). U skladu sa ovim, ugovor o konzorcijumu može da ustanovi specijalne mere koje olakšavaju saradnju unutar konzorcijuma, kada je u pitanju diseminacija rezultata i to tako da obezbedi da prava svih učesnika budu zaštićena. Poverljivost: Uzimajući u obzir prethodne komentare, učesnici će obezbediti poverljivost svih informacija vezanih za projekat, naročito zahteva od izvođača ITR i njihovih saradnika, da ih ne objavljuju sve dok učesnici MSP/udruženja MSP ne donesu konačnu odluku u vezi zaštite i upotrebe dobijenih rezultata. g) Stupanje na snagu, trajanje i završetak Učesnici će ustanoviti datum od kada ugovor o konzorcijumu stupa na snagu, kao i njegovo trajanje i razloge za raniji prestanak važenja. U programima namenjenim MSP, ugovor o konzorcijumu mora da bude donet najkasnije dva meseca od započinjanja projekta. Ipak, učesnicima se savetuje da ga zaključe pre početka projekta (važno je da se zapamti da će pravo pristupa intelektualnoj svojini izvođača ITR, koja je stečena pre projekta, biti odobrena besplatno, pod uslovom da pre početka konzorcijuma nije postignut drugačiji dogovor). Trajanje ugovora o konzorcijumu će biti isto kao i tajanje projekta, ali neke obaveze, kao što su poverljivost podataka i obaveza dozvole pristupa informacijama, biće na snazi i posle završetka projekta, a za vreme ustanovljeno u ugovoru o grantu, od strane svih učesnika. h) primena zakona Učesnici će izabrati nacionalni zakon koji će se primenjivati u slučaju njihovog dogovora. Uobičajeno je da učesnici izaberu belgijski ili luksemburški zakon. i) Poravnanje spora Učesnici treba da obezbede mehanizam kompetentnog sudstva za rešavanje eventualnih sporova (arbitar ili medijacija) u vezi ugovora o konzorcijumu. j) Amandmani Uobičajeno je da učesnici obezbede i mehanizam koji im omogućava da izmene ugovor o konzorcijumu. Ovo se, najčešće, rešava zajedničkim dogovorom svih učesnika. Ipak, važno je imati u vidu da nijedna izmena u ugovoru o konzorcijumu ne sme da bude u suprotnosti sa pogodbom/ugovorom o grantu, niti da na bilo koji način ugrozi interese članica MSP/udruženja MSP.

 

 

26

EU i poreski sistem zemalja članica Najbolji prikaz stanja poreskog sistema u EU nalazi se u Saopštenju Komisije EU od 23. maja 2001.g., koje je objavljeno pod nazivom „Poreski sistem EU – prioriteti u narednim godinama“ (COM (2001) 260). U ovom tekstu, Komisija EU posebno naglašava tvrdnju da nema potrebe za sveobuhvatnom harmonizacijom poreskog sistema zemalja članica. Zemlje članice su slobodne da izaberu poreski sistem koji im najviše odgovara pod uslovom da poštuju pravila unutar Zajednice. Osim toga, svaki predlog za delovanje u sektoru poreske politike u okviru Zajednice biće baziran na principima zajedništva i proporcionalasti. Do reagovanja na evropskom nivou bi došlo samo u slučaju kada reagovanje pojedinačnih zemalja članica ne može da dovede do efikasnog rešenja. Mnogi problemi, vezani za poreze, zapravo samo zahtevaju bolju koordinaciju nacionalnih politika. Saopštenje je kao prioritet u oblasti poreske politike označilo potrebu rešavanja problema sa kojim se susreću individualci i firme na jedinstvenom tržištu i potrebu da se fokus stavi na uklanjanje poreskih prepreka svim oblicima prekogranične privredne aktivnosti, dodajući tome i borbu protiv štetne poreske politike i konkurencije. Stavljanje u centar pažnje poreskog obveznika je povezano sa glavnim ciljem EK – da osigura da poreska politika podrži šire ciljeve EU politika, kao što su oni postavljeni u Lisabonu, marta 2000.g.: da EU postane najdinamičnija, najkonkurentnija i na znanju zasnovana privreda u svetu do 2010.g., kao i da se ostvare EU ciljevi u oblasti životne sredine i energije. Povećana koordinacija poreskih politika bi svakako pomogla zemljama članicama da ostvare ove ciljeve. Komisija je predložila razne načine za pokretanje koordinirane akcije u cilju uklanjanja poreskih prepreka i nedostatka u oporezivanju firmi, PDV-u, posrednom porezu i porezu na automobile. Komisija je, takođe, postala aktivnija u preuzimanju zakonskih mera tamo gde se poreski sistem i praksa zemalja članica ne podudaraju sa Sporazumom. Drugo polje delovanja je istraživanje i razvoj, s obzirom na uticaj koji istraživanje i oblast inovacija imaju na rast i zaposlenost. Komisija pokušava da istraži mogućnost efikasnijeg korišćenja različitih poreskih inicijativa u oblasti istraživanja i razvoja. Zemlje članice se međusobno podstiču na bolju koordinciju poreske inicijative u vezi sa specifičnim pitanjima vezanim za istraživanje i razvoj. Komisija smatra da bi očuvanje jedinstva u svim odlukama koje se tiču poreza, otežalo koordinaciju poreskog sistema neophodnog Evropi. Tim povodom dala je predlog za prelazak na glasanje kvalifikovane većine, po određenim poreskim pitanjima. Tamo gde je to moguće, Komisija sve više umesto zakonskih predloga naginje neobavezujućem pristupu, kao što su preporuke, smatrajući to mnogo efikasnijim pristupom. Istražuje se, takođe, i bliža saradnja između članica sa sličnim poreskim sistemom. Komisija redovno objavljuje analize poreskih sistema zemalja članica, da bi informisala i zemlje članice i javnost o novim trendovima u oblasti poreza. Komisija smatra da bi veća transparentnost i razmena informacija pomogla smanjenju rizika finansijske i privredne zloupotrebe. Osim toga, koherentnije EU politike u oblasti finansijskih „offshore“ centara bi trebalo da pomognu sudstvu u borbi za veću transparentnost i bolju razmenu informacija. Uklanjanje poreskih prepreka u oblasti finansijskih usluga je dobilo na važnosti kao deo razvoja i implementacije politika finansijskih usluga EK. Ekspertska grupa, koja se bavi obračunom i poravnanjem u kontekstu fiskalnog usaglašavanja osnovana je i već je održan prvi sastanak u

 

 

27

Briselu, 15. aprila 2005.g. Ova grupa se bavi i savetovanjem u vezi uklanjanja barijera fiskalnim usaglašavanjima. Grupa je 19. aprila 2006.g. objavila studiju, koja je rezultat istraživanja procedura o fiskalnom usaglašavanju u zemljam članicama EU vezanim za obračun i poravnanje u prekograničnim transakcijama hartijama od vrednosti. EU i organska poljoprivreda Povećana svest potrošača o pitanjima zdravstvene ispravnosti hrane i značaj životne sredine, doprineli su značajno rastu organske poljoprivrede u EU tokom poslednjih nekoliko godina. Iako se u 2000. godini u EU koristilo svega 3% od ukupno obradivih površina za organsku poljoprivredu, organska proizvodnja hrane se razvila u jednu od najdinamičnijih poljoprivrednih sektora u EU. Ona je rasla oko 25% godišnje u periodu između 1993. i 1998. g., a procenjuje se da je od 1998. godine ovaj rast iznosio oko 30% godišnje. U nekim zemljana članicama je, čini se, dostigao i maksimalni stepen mogućeg razvoja. Organska poljoprivredna proizvodnja predstavlja deo sistema održivog razvoja proizvodnje na poljoprivrednim imanjima i održivom alternativom tradicionalnijem pristupu poljoprivredi. Od usvajanja evropske Regulative o organskoj poljoprivredi, 1992. godine, desetine hiljada poljoprivrednih imanja je, kao posledica sve većeg rasta svesti potrošača o značaju ispravnosti hrane i rasta potražnje za ovim proizvodima, konvertovano u imanja za organsku poljoprivrednu proizvodnju. Održivi razvoj poljoprivrede i životne sredine su ključni ciljevi današnje Zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP). Ovaj cilj zahteva od poljoprivrednih proizvođača da razmotre efekte koje će njihova aktivnost imati na budućnost poljoprivrede i to kako će sistemi koje oni primenjuju uticati na oblikovanje životne sredine. Kao posledica toga, poljoprivredni proizvođači, potrošači i oni koji definišu politiku su pokazali obnovljeni interes za organsku poljoprivredu. Organski proizvodi poreklom iz Srbije na tržištu EU Srbija se nalazi na listi trećih zemalja iz kojih EU odobrava uvoz organskih proizvoda. To je važan, ali ne i presudan uslov i znači samo to da postoje realni uslovi da učestvujemo u izvozu na zahtevno tržište organskih proizvoda EU. Plasman poljoprivrednih proizvoda poreklom iz Srbije u velikoj meri je usmeren na tržište evropskih zemalja, a tržište organskih proizvoda je jedna od niša koja dobija na značaju. Zbog rastuće svesti potrošača u EU evropsko tržište organskih proizvoda će imati veliku apsorpcionu moć na strani uvoza. Međutim, razvoj organske poljoprivrede zahteva velika ulaganja. Kao prvo, potrebno je jačanje regulative koja treba da osigura kontrolisanu proizvodnju. Potrebno je i strateško postavljanje, tj. dobro osmišljen zajednički nastup na stranom tržištu, pa i tržištu Belgije, kako bi se osigurao siguran plasman ovih proizvoda. Imajući u vidu visoku tražnju za ovim proizvodima, kao i činjenicu da se radi o proizvodima čija cena je znatno veća od konvencionalne, veliki broj zemalja odobrava subvencije za razvoj organske poljoprivrede i konvertovanje klasične poljoprivredne proizvodnje u organsku. Bitno je da se kontinuirano radi na edukaciji poljoprivrednih proizvođača, kako bi se lakše opredelili za prelazak NA OVU VRSTU PROIZVODNJE. Tehnologije proizvodnje su poznate, zakoni su spremni za implementaciju i poslednje, mada ne najmanje važno postoji stalno rastuća tražnja

 

 

28

– kako u zemlji, tako i u Evropi. Drugim rečima – šansa postoji, samo je pitanje naše spremnosti da se, po ugledu na Austriju, opredelimo za ovu proizvodnju, koja zahteva discipline i veliko ulaganje, ali i izuzetno visoke prihode. Pravila o uvozu semena na tržište Belgije Pravila uvoza semena na tržište Belgije jednaka su pravilima koja važe u svim ostalim zemljama članicama EU. Ona su izvedena iz dva ključna propisa usvojena na nivou EU.

1. Odluka Saveta EU od 16. Decembra 2002 (2003/17/EC) o ekvivalenciji inspekcije polja koje se sprovode u trećim zemljama u proizvodnji semenskih biljaka i ekvivalenciji sečena proizvedenog u trećim zemljama

2. Uredba Saveta br. 1947/2005, od 23. novembra 2005 o zajedničkoj organizaciji tržišta semena EU

Pomenuti propisi, definišu uslove koji moraju biti ispunjeni da bi seme poreklom iz trećih zemalja moglo da uđe na tržište EU. Kao prvo, seme mora da bude proizvedeno u zemlji kojoj je priznat ekvivalentan status i mora da bude pregledano od strane zvaničnih ili sertifikovanih inspektora. U oba slučaja mora da bude potvrđeno da seme zadovoljava uslove definisane u odgovarajućoj Uredbi Saveta. Seme mora da bude upakovano na propisani način, s tim što pakovanje mora da nosi OECD-ovu sivu nalepnicu, na kojoj se upisuju svi traženi podaci o proizvodnji, tj. poreklu. Pored toga, isporuku semena mora da prate odgovarajuća dokumenta. To je, pre svega, zvanični sertifikat, na kome su naznačeni sledeći podaci: Referentni broj semena koje je korišćeno za proizvodnju semenskog useva i ime zemlje članice ili treće zemlje kojoj je priznat ekvivalentni status, koja je to zvanično potvrdila; Površina zemljišta koje je kultivisano za proizvodnju semenskih useva; Težina semena; Izjava da su prilikom proizvodnje ispoštovani uslovi definisani Direktivom o semenu. Ono što je za nas bitno je da je Srbiji priznata ekvivalencija za skoro sve vrste semena, izuzev semenskog krompira i semenskog kukuruza. Kako izvoziti voće, povrće i pečurke, zamrznuto i sveže na tržište Belgije Izuzetan kvalitet i kapaciteti za proizvodnju svežeg, zamrznutog i sušenog voća, povrća i pečuraka su razlog što su ovi proizvodi, poreklom iz Srbije, veoma poznati kupcima u Evropi, posebno u Belgiji. To potvrđuje činjenica da su neki od njih, kao npr. MONDI FOOD i DIRAFROST izgradili fabrike u Srbiji za preradu ovih proizvoda ili su putem akvizicije postojećih kapaciteta došli do istih. Dobar deo ove proizvodnje prevazilazi domaće potrebe, pa se preko Belgije, ova roba dalje distribuira na tržište EU, kako za maloprodaju, tako i za dalju preradu. Jedna od aktivnosti koja se, kada je u pitanju ova roba, posebno preporučuje je učešće na sajmovima i specijalizovanim izložbama. Na zahtev izvoznika, PPKS Brisel će dostaviti pregled najvažnijih manifestacija na kojima se okupljaju proizvođači i kupci svežeg prerađenog, zamrznutog ili sušenog voća, povrća i pečuraka. Tržište nameštaja za opremanje domaćinstava u Belgiji Tržište kućnog nameštaja u Belgiji je u 2006. godini dostiglo vrednost od 2,2 milijarde evra, sa prosečnim godišnjim padom prometa od 0,03% počev od 2002. Na godišnjem nivou u Belgiji se proizvede nameštaj u vrednosti od 1,9 milijardi evra (2006.g). Od 2002. godine proizvodnja

 

 

29

prosečno godišnje opada za 0,9%. U 2006.g. Belgija je uvezla nameštaja u vrednosti od 2 milijarde evra. Ovo predstavlja prosečni godišnji rast od 4,6%, počev od 2002.g. Prodaja Ukupna veličina tržišta nameštaja za domaćinstvo u Belgiji 2006.g. je procenjena na 2,221 miliona evra. Ovo predstavlja rast od 1,5% u odnosu na 2005.g, ali je tržište praktično nepromenjeno od 2002.g. Ova stopa rasta je niža od evropskog proseka u istom periodu. Belgija predstavlja deveto po redu tržište u EU, a po veličini je slično tržištima nameštaja Poljske i Austrije. Godišnja potrošnja po glavi stanovnika, koja iznosi 212 evra, znatno je iznad proseka u EU, budući da on iznosi 166 evra. Broj domaćinstava u Belgiji je u 2006. godini iznosio 4,5 miliona, sa 2,3 člana po domaćinstvu, što je ispod proseka EU (2,6). Na bazi istraživanja koje je Federacija stanovanja Italije (FEDRESCA) sprovela 2006.g., u Belgiji je bilo čak 5 miliona prebivališta. Od 2002.-2004.g. broj prebivališta na 100 stanovnika je blago porastao sa 407 nа 409. Od ukupnog broja domaćinstava u privatnom vlasništvu je 68% (iznad evropskog proseka koji iznosi 66%). Ovo je bitno zbog toga što je poznato da vlasnici domaćinstava/kuća kupuju više nameštaja nego oni koji ih iznajmljuju. Tržište kućnog nameštaja u Belgiji je zrelo i visoko konkurentno, sa kupcima koji posebno insistiraju na vrednosti nameštaja i njegovom kvalitetu. Poslednjih godina postојi rastući interes za sve što je vezano za kuću, a posebno je veliki interes za sve što je vezano za baštovanstvo i sisteme kućnih bioskopa. Kupovina nameštaja u Belgiji se vidi kao luksuz a ne kao prioritet, tako da kupovina nameštaja raste u doba prosperiteta. Iako spada u luksuznu robu, tržište nameštaja visokog kvaliteta ostaje vrlo jako. Porast domaćinstava sa jednim članom vodi povećanju prodaje nameštaja na rasprodajama i nameštaja niže rangiranog na skali kvaliteta. Da bi se izašlo u susret ovoj potražnji, po obodima gradova niču skladišta nameštaja, koja nude mogućnost parkiranja i kućnu isporuku. Značajna karakteristika belgijskog tržišta su rasprodaje, koje su regionalne i sezonske. Flandrija, severni deo Belgije, je imućnija i 75% maloprodajne mreže se nalazi tamo. Južna Valonija je više ruralna i prihodi su niži. Skoro četvrtina svih godišnjih rasprodaja odigrava se u mesecu januaru i julu, kada većina prodavaca spušta svoje cene. Prodaja skače i do 50% iznad proseka u ovim mesecima. Nedavni pad prodaje je rezultirao sa više rasprodaja jeftinijih proizvoda, kao što je nameštaj od ratana, nasuprot tradicionalnim sofama i stolovima za ručavanje. Prema Euromonitoru, tržište nameštaja u Belgiji će porasti za oko 1,3% u 2008.g., dok će u 2009. godini ovaj rast iznositi 1,7%. Grupe proizvoda Tapacirani nameštaj je najveća proizvodna grupa u Belgiji, čija vrednost iznosi 666 miliona evra, tj. 30% tržišta. Između 2005. i 2006.g. udeo tapaciranog nameštaja u ukupnoj proizvodnji nameštaja je porastao za 1,5%. Ostali nameštaj predstavlja drugu po veličini grupu proizvoda, čija vrednost iznosi 511 miliona evra i za 2,5 % je manja u odnosu na vrednost koju je imala 2005. godine. Kuhinjski i trpezarijski nameštaj, kao i nameštaj za dnevne sobe je pokazao malo promena. Procene su da vrednost proizvodnje trpezarijskog nameštaja i nameštaja za dnevne sobe iznosi 466, a kuhinjski 355 miliona evra. Ovde treba imati u vidu da je vrednost podataka koji su objavljeni u Eurostatu potcenjena, budući da se u drugim metodama statističkog grupisanja i obrade proizvoda, tapacirani nameštaj svrstava u grupu nameštaja za dnevne sobe.

 

 

30

Poslednjih godina prodaja nameštaja za spavaće sobe beleži rast od 12%, i sa 197 miliona evra je porasla na 222 miliona. Osnovne karakteristike tržišta tekstila Belgije Predstavljanje stanja na tekstilnom tržištu EU i pojedinačnih zemalja članica, pa i Belgije, predstavlja veliki izazova. Tako je tek 2007. godina bila kvalifikovana kao godina u kojoj je, posle pozitivnih rezultata koji su ostvareni u 2006.g., došlo do stabilizacije tržišta tekstila u EU. Pri tom, u toj godini relativne stabilizacije, došlo je do dihotomne evolucije, tj. rezultati u drugoj polovini godine su bili manje pozitivni od rezultata koji su ostvarenu na njenom početku. Tekstilna industrija EU zabeležila je pozitivan trend i u proizvodnji i u prometu, kada je reč o odeći. Trend u oblasti proizvodnje i prometa tkanina bio je stabilan, dok je kod ručno rađenih vlakana došlo do većeg pada proizvodnje i prometa. Potrošnja na nivou EU je i dalje stabilna mada stagnira ili opada na najvećim tržištima preko okeana, dok nova tržišta beleže pozitivne rezultate. Izvoznici tekstilnih proizvoda iz EU su suočeni sa teškim uslovima na svojim lokalnim tržištima da bi mogli da ostvare korist od ovakvog razvoja trendova u svetu. Situacija u prvoj četvrtini 2008.g., u poređenju sa istim periodom prethodne godine, je prilično loša ako se posmatraju nove nabavke. To se posebno odnosi na sektor ručno tkanih vlakana i materijala, dok je pozitivan razvoj u industriji odeće primetan. To važi i za profit koji se odnosi na celu industriju, osim proizvodnje materijama i trikotaže, uprkos žestokoj konkurenciji u cenama.

- Tokom 2007. godine došlo je do novih porasta cena proizvodnje u tekstilnoj industriji, godišnji profit je pozitivan, najviše su profitirale nove članice EU, cene uvoza su pale dosta brzo kada je u pitanju tekstil (-3,4%), dok je odeća stabilna (+0,1%). Kada je reč o uvozu (odeća čini 72% vrednosti), njegov obim je porastao za više od 6%, dok je porast po vrednosti iznosio 4%. Posebno visoke stope rasta uvoza po obimu su stope rasta uvoza iz Kine, Indije i Pakistana. Veoma dobri rezultati su primećeni u Rusiji, Ukrajini, ali i Belorusiji, Kini, Brazilu, Vijetnamu, Srbiji, Albaniji i Kuvajtu. Šampion je, naravno, Kina koja beleži rast od 18% (zapremina) i 14%(vrednost).

Što se tržišta tekstila u Belgiji tiče, njegove osnovne karakteristike su:

- Belgijanci su i dalje najveći potrošači po glavi stanovnika, ali je relativno mala veličina populacije ograničila tržište odeće iskazano u maloprodajnim cenama na 7,2 milijarde evra u 2006.g. što predstavlja 86% ukupne potrošnje odeće.

- Uvoz odeće u Belgiju rastao je po stopi od 17% u periodu između 2004.-2006.g. i u 2006.g. je dostigao vrednost od 5,5 mlijardi evr., od čega je 48% poreklom iz drugih zemalja članica EU, a 48% iz zemalja u razvoju. Posmatrano po zemljama, najveći uvoz u Belgiju je ostvaren iz Kine (20% ukupnog uvoza), Francuske (11%), Holandije (11%) i Nemačke (10%).

- U poređenju sa 2005.g., u 2006. g. je za 10% porastao uvoz iz zemalja u razvoju. Uvoz iz zemalja u razvoju iz Azije rastao je čak po stopi od 36% (od čega je tri četvrtine poreklom iz Kine). Visok porast uvoza je zabeležen je iz Vijetnama, Indije, Bangladeša i Indonezije.

Očekuje se da će belgijsko tržište odevnih predmeta pokazati konstantan rast u periodu između 2006.g. i 2010.g. Ova procena je zasnovana na sledećim činjenicama: rastućem broju žena koje se zapošljavaju izvan svojih kuća i rastu rapoloživi ličnih primanja koja će i dalje rasti. Naravno, konkurencija će u tom periodu nastaviti da raste, što će se odraziti na nužno smanjenje cena odeće. Procene potrošnje muške i ženske odeće govore da će ona i dalje rasti, ali da će ovo povećanje biti veće kada se radi o obimu potrošnje, nego o njenoj vrednosti. U pomenutom periodu (2006.-2010.g.) očekuje se da će potrošnja ženske odeće rasti po stopi od 14%, a

 

 

31

muške po stopi od 16% (mereno obimom). Potrošnja visokokvalitetne odeće za svaki dan će dalje rasti, i to na račun odeće za svečane prilike, dok će rast potrošnje odeće za slobodno vreme i sportske odeće biti stabilan. Veoma značajno je da potencijalni izvoznici na tržište Belgije budu informisani o tome kakve šanse, ali i rizike, ovo tržište nudi. U tom kontekstu treba imati u vidu sledeće:

- jezička barijera među stanovnicima Belgije (holandski/francuski) je istovremeno i kulturološka barijera. Stoga tržište Belgije može da se tretira kao pilot tržište za one kompanije koje žele da prošire svoje poslovanje i izvoz u druge zemlje EU, i to Francusku, Holandiju i Nemačku.

- Budući da privreda Belgije pokazuje napredak posle više godina stagnacije, doći će do otvaranja mogućnosti za izvoznike iz zemalja u razvoju i onih izvan EU.

- Mogućnosti koje se na ovom tržištu otvaraju kao rezultat promene u stilu i načinu življenja polako sagledavaju i domaći proizvođači i strani dobavljači. Potrošači u Belgiji veoma su svesni kvaliteta i prihvataju nove proizvode, ali su veoma izbirljivi.

- Uprkos činjenici da je domaća proizvodnja u padu i da je uglavnom usmerena na izvoz, potrošači u Belgiji su veoma lojalni svojim sopstvenim markama.

- Jedna od mogućnosti svakako može da bude partnerstvo sa uglednim belgijskim proizvođačima, koji traže snabdevače koji mogu da zadovolje standarde kvaliteta po nižim cenama od onih u Belgiji.

- Belgijski kupci nisu uvek lojalni, tj. verni svojim stranim dobavljačima, tako da nije neuobičajeno da strani dobavljač izgubi posao od konkurencije koja dolazi iz iste ili susedne zemlje.

Uvoznici odeće na tržište Belgije su:

- Domaći proizvođači, najčešće kroz proizvodne aktivnosti koje organizuju u trećim zemljama.

- kuće/uvoznici, koji snabdevaju maloprodaju. - Maloprodajne kuće, od kojih su mnoge značajni uvoznici.

U Belgiji postoji 800 aktivnih proizvođača odeće. Pored toga, nekoliko poznatih konfekcijskih kuća širi svoje aktivnosti na više grana, posebno kada se radi o distributerima sportske odeće i džinsa. Lista trgovaca na veliko može se, posle besplatne registracije, naći na sledećoj web adresi: http://www.modenet.be. Treba ići na link ‘groothandel kleding’, na kome se nalazi veliki broj kontakata.Na kraju, osnovne karakteristike kanala prodaje u Belgiji su:

- strane maloprodajne kuće dominiraju tržištem odevnog sektora i njihova uloga u budućnosti će biti sve veća i značajnija;

- značaj prodajnih trgovinskih lanaca će sve više rasti i to na štetu nezavisnih, malih trgovina, dok će u slučaju jeftinije robe uloga diskontnih radnji i hipermarketa postati sve značajnija;

- trgovine na veliko, proizvođači-uvoznici, trgovinski lanci i nespecijalizovani lanci, kao što su hipermarketi i sportski lanci predstavljaju potencijalne trgovinske kanale za izvoznike iz trećih zemalja;

- odluka izvoznika o izboru strategije ulaska na neko tržište zavisi od mnogo internih (sopstvena proizvodnja i organizacione sposobnosti) i spoljnih faktora (izbor direktnog ili indirektnog izvoza, izbor najboljeg među posrednicima).

Sajamske manifestacije u Belgijii www.reunions.be; www.mineco.fgov.be; www.exhibitions.be; www.eventseye.com/fairs/trade-shows-by-location.html

Predstavništvo PKS u Bosni i Hercegovini, Sarajevo

Dr Zoran Bojović, direktor Poslovni centar Aleksandrija Vojvode Radomira Putnika br.8 71123 Istočno Sarajevo Bosna i Hercegovina Tel./faks : + 387 57 317 402 E-mail: sarajevo@pks.rs Web: www.pks.rs/ba Obrazovanje: Diplomirani ekonomista; Magistar međunarodne ekonomije; Doktor nauka - Međunarodna ekonomija - Fakultet političkih nauka Strani jezici: engleski (konverzacijski), nemački (konverzacijski), francuski (konverzacijski) i farsi (konverzacijski)

Radno iskustvo 1990. - 1994. Ambasada SRJ u Iranu / Charge D'affairs of the Embassy of FRY in Teheran Iran 1995. - 1999. Ministarstvo inostranih poslova SRJ, Srbija / Šef informativnog centra MIP-a 2000. - 2001. Ministarstvo inostranih poslova SRJ, Srbija / Šef odseka za Bliski istok i Severnu Afriku 2002. - 2003. Ministarstvo inostranih poslova Srbije i Crne Gore, Bosna i Hercegovina / Trgovinski i ekonomski savetnik u Ambasadi Srbije i Crne Gore u Sarajevu

 

 

32

 

 

33

2003. - 2004. Revicon Group int., Beograd / Specijalni konsultant – izvršni direktor projekta Revicon Group, international Consultants Group 2004. - Predstavništvo PKS u BiH / direktor Predstavništva

Osnovne činjenice o BiH

Bosna i Hercegovina je bila najsiromašnija republika u SFRJ. Poljoprivreda je uglavnom bila u privatnim rukama, ali posedi su bili mali i neprofitabilni, dok se hrana uglavnom uvozila. I danas se vide posledice centralnog planiranja privrede, a glavna nevolja je prevelik broj radnika u industriji. Za vreme socijalizma u BiH je forsirana teška i vojna industrija, pa je republika imala veliki deo jugoslovenskih vojnih postrojenja. Tri godine ratovanja uništile su privredu i infrastrukturu, pa je proizvodnja pala za 80%. Nakon 1995, proizvodnja se malo oporavila 1996 -1998, ali rast se znatno usporio 1999. godine. BDP je i dalje duboko ispod nivoa 1990. godine. Nezaposlenost je 2002. godine iznosila 40%. Teško je tačno oceniti stanje privrede, jer iako oba entita obavljavaju svoje statistike, statistike za celu državu su ograničene. Osim toga, službene statistike se ne bave sivom ekonomijom, koja je vrlo prisutna u celoj zemlji i u svim segmentima društva. Prema procenama iz 2003. godine BDP iznosi otprilike $24.31 milijardi, a raste 3,5% godišnje. BDP po glavi je $6.100. Po sektoru, 13% BDPa otpada na poljoprivredu, 40.9% na industriju, te 46.1% na servisne delatnosti. 40% radnika je nezaposleno. Glavni poljoprivredni proizvodi Bosne i Hercegovine su: žito, kukuruz, razne vrste voća i povrća. Pod oranicama i baštama se u 2005. godini nalazilo 1.028.000 hektara, a od toga je 553.000 hektara bilo zasejano dok su 472.000 hektara bili ugari i neobrađene oranice. Pod žitaricama je bilo 321.000 hektara, 138.000 hektara pod krmnim biljem, 85.000 hektara pod povrćem. Glavne industrijske grane su: proizvodnja čelika, uglja, gvožđa, automobilska industrija, tekstilna industrija, proizvodnja duvana, nameštaja i prerada nafte. Glavni partneri za izvoz su Italija (29%), Hrvatska (18.5%), Nemačka (17.3%), Austrija (9.3%) i Slovenija (6.7%). Glavni partneri za uvoz su Srbija(35.2%), Hrvatska (24.3%), Slovenija (15.5%), Nemačka (13.6%), Italija (12%), Mađarska (7.6%), i Austrija (6.6%). Privredna saradnja Srbije sa BiH Bosna i Hercegovina je jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. U poslednjih nekoliko godina međusobna robna razmena ima trend rasta prosečno godišnje 20- 30%. U 2008. godini Bosna i Hercegovina je bila na prvom mestu u izvozu Srbije, a 9-i partner u ukupnom srpskom uvozu. Ukupna razmena u 2008. godini iznosila je 1.977,13 mil USD i veća je za 26,8% u odnosu na prošlu godinu. Ostvaren je izvoz u iznosu od 1.347,29 mil USD i veći je za 29,2%, dok je uvoz veći za 26,8% i iznosi 629,84 USD, tako da je ostvaren suficit u robnoj razmeni u iznosu od 717,45 mil USD i povećan je za 36,4% u odnosu na isti period prošle godine.

Izvoz u 2008.g. iznosio je je 3.4 miliona evra, dok je uvoz u istom periodu bio 8.3 miliona evra. U prošloj godini, stopa inflacije je iznosila 7,4%, spoljni dug u % BDP iz nosio je 21,3%. Prosečna neto plata u novembru prošle godine bila je 776 KM, broj zaposlenih iznosio je 708.173, dok je stopa nezaposlenosti iznosila 23,40% radno sposobnog stanovništva.

Robna razmena

0200400600800

1000120014001600

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

godina

u m

il.US

D izvozuvozsaldo

Posmatrano po vrsti spoljnotrgovinskog prometa u 2008. godini u izvozu su najzastupljeniji kupoprodajni poslovi sa 96,64%, poslovi nakon oplemenjivanja 0,35%, poslovi oplemenjivanja 1,13%, promet u slobodnim zonama 0,71%. Kada je reč o uvozu kupoprodajni poslovi su najzastupljeniji sa 96,66% i poslovi oplemenjivanja sa 2,34%. Robna razmena na nivou delatnosti u 2008 godini Izvoz Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića 24,0% Proizvodnja osnovnih metala 10,2% Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda 9,7% Poljoprivreda, lov i usluge 6,3% Proizvodnja ostalih mašina i uređaja 6,1% Proizvodnja proizvoda od gume i plastike 5,2% Proizvodnja metalnih proizvoda osim mašina 3,8% Proizvodnja proizvoda od ostalih minerala 3,0% Uvoz

Proizvodnja osnovnih metala 23,4% Proizvodnja koksa i derivata nafte 19,8% Prerada i proizvodi od drveta i plute 13,2% Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića 7,3% Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda 6,31% Proizvodnja celuloze, papira i prerada papira 4,7% Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina 3,9%

 

 

34

 

 

35

Najznačajnije robe u izvozu i uvozu u 2008. godini U srpskom izvozu u BiH za 2008. dominiraju (od ukupnog izvoza) pivo 3,55%; toplovaljani proizvodi do 3mm 2,34% ; lekovi za maloprodaju 1,96% , goveda domaće vrste mase 300kg 1,95, ulja za loženje 1,57%,otpaci ostaci od gvožđa 1,45%;bitumen od nafte 1,38%, pića bezalkoholna 1,30%, žica od rafinisanog bakra 1,24%,brašno od pšenice i pira 1,18%, prekrupa i griz od kukuruza 1,16%, kukuruz žuti 1,16%, proizvodi od gvožđa dobijeni direktnom redukcijom rude 1,09%, aparati za domaćinstvo na čvrsta goriva 1,05%,preparati za ručno pranje rublja i posuđa 0,92%, hartija, karton 0,88% i dr . U srpskom uvozu iz BiH za 2008. najzastupljeniji su: koks 18,08% (od ukupnog uvoza); žica toplo valjana prečnika 14mm 9,74%; šipke toplovaljane sa deformacijama 7,51%; drvo obrađeno debljine 6mm 5,95%; drvo rendisano debljine 6mm 2,93%; ugalj mrki neaglomerisani 2,31%; hartija krep ostalo 1,66%; dinatrijum-darbonat 1,66%; lekovi za maloprodaju 1,38%, električna energija 1,37%, ulja motorna za podmazivanje 1,34%, pogače uljane od soje 1,32% provodnici telekpmunikacioni do 80 vati 1,23%;, ostali šećeri 1,10% i dr. U periodu januar - mart mesec 2009. godine, vrednost domaćeg izvoza u BiH iznosila je 188,4 mln. USD, što je za 33,2% manje nego u istom periodu prošle godine, dok je vrednost uvoza iz BiH iznosila 82,5 mln. USD, što je za 44,4,3% manje nego u istom periodu prošle godine. Najčešće postavljana pitanja Investiciona ulaganja između Srbije i BiH Investiciona ulaganja preduzeća iz Srbije na teritoriji Bosne i Hercegovine u poslednjih deset godina iznose preko preko 768 mil evra i u ukupnim stranim direktnim investicijama u BiH učestvuju sa oko 6%. Veća ulaganja su kupovina Telekoma R. Srpske (646 mil evra), Hemofarm-firma u Banja Luci 17,1 mil evra, RK Beograd- Banja Luka 9,7 mil evra, Galames, Beograd- ODP Bimeks Brčko,Drvoplast-Zmijanje Plast, Banja Luka i dr.Značajnija ulaganja u 2006. godini su: otvaranje Komercijalne banke u Banja Luci, 10 mil evra, Dunav osiguranje Beograd postalo je većinski vlasnik Kosig Dunav osiguranja Banja Luka i Koncern Hemofarm kupio je Čajavec-Sistemi upravljanja, Banja Luka, Swislion Takovo je kupio Industriju alata Trebinje za 1,5 mil KM uz obavezu da će dodatno ukupno investirati još 17,1 mil KM. Jugotrade-Beograd kupio je deo Energoinvest, Rasklopna oprema Istočno Sarajevo za 256 hiljada evra, Vojvođanska banka je uložila u NLB Razvojnu banku Banja Luka 2,6 mil evra. Kompanija Delta Holding je otvorila Tempo Centar i kupila zemljište za izgradnju šoping mola za 60.000 evra u Banja Luci. Delta Maksi je preuzeo banjalučku trgovinu Tropik za 35 mil evra. Prema podacima SIEPA strane direktne investicije iz BiH U Srbiji u 2007. godini su iznosile 43,6 mil USD. U U periodu 2001-2007. godina ukupan priliv investicija u Srbiju iznosio je oko 90 mil. USD(podaci se odnose na bruto direktna ulaganja iz BiH u novcu). Najveći investitor je Integral Inženjering, Banja Luka sa ulaganjem od 8,7 mil. evra za kupovinu Komgrap-Beograd. Privatizacija u BiH

 

 

36

Bosna i Hercegovina je u proteklih 10 godina od privatizacije državnog kapitala prihodovala 1,6 milijardi evra, od čega je 764 miliona evra prihod federacije BiH ( oko 60% državnog kapitala), a 882 miliona evra Republike Srpske( 65% državnog kapitala). Najznačajnije privatizacije su: prodaja udela u mostarskom Hepoku, i fabrici duvana Mostar( FBiH), prodaja Telekom Republike Srpske i Naftne industrije RS. Mogućnosti unapređenja privredne saradnje I pored obostrano iskazanog interesa za uspostavljanje ili obnavljanje poslova dugoročne proizvodne kooperacije sporo se napreduje u tom pravcu, bez obzira na povoljnosti koje obezbeđuje ovaj vid saradnje i zajednički indentifikovane oblasti saradnje. Viši oblici privredne saradnje najbrže se mogu razviti:

• U metaloprerađivačkoj industriji • U idustriji za preradu voća i povrća • U proizvodnji i preradi duvana • Preradi mesa i mleka • U proizvodnji motora, građevinskih mašina, automobila, kamiona i traktora, njihovih

delova i komponenata, opreme za elektroprivredu.

Od značajnih poslova kojim bi se mogla povećati i unaprediti bilateralna privredna saradnja trebalo bi pomenuti:

• Nastavak aktivnosti privredne saradnje između IMR, Beograd i prozvođača rezervnih delova za traktore i poljoprivredne mašine iz R.Srpske i potpisivanje Ugovora o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji

• Nastup klastera Bipom-proizvođači poljoprivredne mehanizacije Srbije na tržišti BiH i zajednička proizvodnja sa partnerima iz BiH

• Aktivnosti na učešću preduzeća iz Srbije na tenderima za snabdevanje rudnika uglja Kreka i Banovići sa ključnim repromaterijalima- proizvodi gumarske i elekto industrije

• Zajedničke aktivnosti na pripremi i realizaciji investicionih poslova sa BiH na izgradnji hidroelekrana u slivu reke Drine

• Unapređenje privredne saradnje preduzeđa koja gravitiraju prema rekama Savi i Drini i obnova i razvoj plovidbe rekom Savom

• Povećanje nabavke kvalitetnijeg uglja za potrebe Srbije • Stimulisati kooperacije proizvođača opreme za gasovodne sisteme i opreme za

potrošače gasa • Nabavka kaustične sode, rude gvožđa iz Republike Srpske i koksa iz MHF za potrebe

Sartida • Isporuke vatrostalnog materijala iz Srbije za potrebe željezara u BiH • Isporuke toplovaljane čelične trake za proizvodnju šavnih cevi u Republici Srpskoj • Mogućnosti koje postoje u preradi nafte i proizvodnji derivata • Proizvodnja i razmena komponenti za motore i motorna vozila, poljoprivredne mašine,

građevinske i rudarske mašine. • Unapređenje poslovne saradnje proizvođača auto komponenti

 

 

37

Elektroprivreda R. Srbije i Elektroprivreda R. Srpske zajedno sa hidroelektranama na Drini potpisale su Protokol o razumevanju vezano za realizaciju zajedničkog projekta izgradnje hidroelektrane Buk Bijela u gornjem doku Drine kapaciteta 150 megavata, odnosno 400 gigavata struje godišnje. Osnivanje firme u BiH za strana lica 1.KORAK Priprema osnivačkog akta (overu/obradu ili samo sastavljanje osnivačkog akta vrše notari) 2. KORAK Uplata osnivačkog uloga 3. KORAK Registracija stranog ulaganja u Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH Dokumentacija koju je potrebno predati u Ministarstvo:

- overen osnivački akt - zahtev za upis stranog ulaganja u Ministarstvo - dokumenti kojima se potvrđuje identitet stranog ulagača:

a) za fizička lica: overena i prevedena kopija pasoša (4 primerka) koja ne sme biti starija od 6 meseci b) za pravna lica: overen i preveden izvod iz sudskog registra iz zemlje porekla kojim se potvrđuje pravni status ili neki drugi odgovarajući dokument, ne stariji od 6 meseci (4 primerka)

- dokument kojim se potvrđuje pravni status ovlašćenog predstavnika - dokaz (kopija) o plaćenoj taksi za registraciju stranog uloga u Ministarstvu.

4. KORAK Registracija u nadležnom sudu (opštinski sud) Dokumentacija:

- zahtev za registraciju - osnivački akt - overena izjava osnivača - dokaz o uplati osnovnog kapitala na privremeni račun u banci - dokaz o uplati sudske takse - rešenje Ministarstva za vanjsku trgovinu i ekonomske odnose BiH o registraciji - stranog ulaganja - potvrda iz poreske uprave o nepostojanju duga (ovo se odnosi na bilo koji moguću - poresku obavezu osnivača) - overen potpis lica ovlašćenog za zastupanje preduzeća u unutrašnjem i vanjskom - prometu - potpis se overava od strane notara - izjava direktora o prihvatanju dužnosti - overena kopija lične karte osnivača firme i direktora koji će predstavljati preduzeće - potvrda o uplati takse za objavljivanje oglasa o osnivanju preduzeća u Službenim

novinama FBiH. 5. KORAK Izrada pečata Dokumentacija:

- zahtev za izradu pečata firme - kopija rešenja o upisu firme u sudski registar

6. KORAK Otvaranje žiro-računa u komercijalnoj banci Dokumentacija:

 

 

38

- rešenje o upisu u sudski registar - identifikacioni broj - potvrdu o matičnom i carinskom broju (samo za spoljnu trgovinu) - identifikacioni dokument (lična karta, pasoš) za osobe koje treba da dobiju punomoć za

žiro račun koji se otvara - overen potpis ovlašćenih osoba za platni promet

7. KORAK Registracija kompanije i osoblja u penziono-invalidskom fondu Dokumentacija:

- rešenje o upisu u sudski registar - potvrda o matičnom/identifikacionom broju - obrazac R-19 (može se dobiti u PIO-u)

Za prijavu zaposlenih prilažu se sledeći dokumenti: - radna knjižica - ugovor o radu za svakog zaposlenika - obrazac R-19

8.KORAK Dobijanje rešenja o ispunjavanju tehničkih uslova za početak obavljanja delatnosti. Mora se izvršiti i registracija u nadležnoj opštini (zavisno od sedišta kompanije). Dokumentacija:

- zahtev (najčešće postoji obrazac) - kopija rešenja o upisu u sudski registar - dokaz da preduzeće raspolaže poslovnim prostorom i opremom (izvod iz gruntovnice,

kupovni ugovor, ugovor o izdavanju i sl.) - dozvola za korišćenje prostora (Izdaje je Kantonalna ili Opštinska uprava, zavisno od

objekta. Ukoliko ova dozvola ne postoji, određuje se rok za njeno dostavljanje) - dokaz o socijalnom osiguranju direktora i prijavi zaposlenih - dokaz o plaćenoj taksi za inspekciju koja vrši proveru poslovnog prostora - dokaz o plaćenoj taksi za administraciju - punomoć za zastupanje u postupku

Vreme potrebno za registraciju kompanije procenjeno je na 30-45 dana. U skladu sa Zakonom o registraciji poslovnih subjekata FBiH (čl. 81) i Zakonom o registraciji poslovnih subjekata RS (član 82), rok za izdavanje rešenja o registraciji poslovnog subjekta od strane registarskog suda je pet dana, ali se zbog tehničkih poteškoća ovaj rok u praksi produžava. Prava i povlastice stranih investitora u BiH

Zakon o politici direktnih stranih ulaganja u BiH (Službeni glasnik BiH, br. 17/98, 13/03) stranim investitorima osigurava nacionalni tretman, tj. strani investitori imaju ista prava i obaveze kao i rezidenti BiH. Država i njeni entiteti ne smeju vršiti diskriminaciju stranih investitora u bilo kom obliku, uključujući ali ne i ograničavajući se na državljanstvo, sedište/boravište stranog investitora, religiju ili državu porekla investicije. Strani ulagači imaju pravo transfera sredstava u inostranstvo, slobodno, u odabranoj valuti od prihoda koji su nastali iz njihovih investicija u BiH. Strani ulagači imaju pravo otvoriti račun u bilo kojoj komercijalnoj banci u domaćoj i slobodno konvertibilnoj valuti na teritoriji BiH. Strani ulagači mogu slobodno zapošljavati strana lica, u skladu sa zakonima o radu u BiH, odnosno uz pribavljanje radne dozvole za stranca. Imovina stranih investitora ne može biti nacionalizovana, eksproprisana ili rekvirirana. Ukoliko se,

 

 

39

međutim, utvrdi postojanje javnog interesa, imovina stranih investitora može biti nacionalizovana ili eksproprisana, a stranim investitorima se garantuje pravo na primerenu nadoknadu. Nadoknada će se smatrati primerenom ako je adekvatna, efektivna i brza. Prava i povlastice koje investitori uživaju na osnovu Zakona ne mogu se ukinuti ili poništiti stupanjem na snagu naknadno donesenih zakona i podzakonskih akata. Ukoliko novi zakoni budu povoljniji, strani investitori imaju pravo da biraju koji će zakon biti merodavan za njihovo ulaganje. U FBiH, ako strana investicija prelazi 20% od vrednosti kompanije, ista kompanija je oslobođena plaćanja poreza na dobit u trajanju od 5 godina, proporcionalno iznosu stranih ulaganja u ukupnom kapitalu kompanije. Strane investicije izuzete su od plaćanja carina i carinskih obaveza (osim putničkih motornih vozila, automata za zabavu i igru na sreću). Strani investitori mogu biti vlasnici nekretnina u BiH. Zakon o politici direktnih stranih ulaganja, kao i entitetski zakoni o stranim ulaganjima, pružaju stranim investitorima ista vlasnička prava kao i državljanima BiH. Strani investitori zabrinuti zbog restrikcija u transferu dobiti, eksproprijacije, ratnih i civilnih nereda i uskraćivanja pravde, mogu se osigurati protiv ovih rizika kod European Union Investment Guarantee Trust Fund za BiH – Multilateralne agencije za davanje garancija za ulaganje (MIGA, deo grupacije Svetske banke). Međunarodno udruženje za razvoj (International Development Association IDAčlan grupe Svetske banke) daje garancije protiv političkog rizika za kratkoročne i srednjoročne privredne transakcije između preduzeća iz BiH i stranih kompanija, snabdevača i banaka. Investitorima prilikom ulaganja u BiH takođe pruža osiguranje za političke rizike i američki Overseas Private Investment Corporation (OPIC). BiH je potpisala ugovore o promociji i zaštiti investicija sa sledećim zemljama: Austrija, Kina, Hrvatska, Češka Republika, Egipat, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Nizozemska, Mađarska, Iran, Italija, Kuvajt, Makedonija, Malezija, Moldavija, Katar, Pakistan, Portugal, Rumunija, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska, Turska, Ukrajina, Velika Britanija, SAD, Srbija, Crna Gora i zemlje OPEC-a. Poreske olakšice Obveznik koji u periodu od pet uzastopnih godina investira u proizvodnju u vrednosti od najmanje 20 miliona KM, na teritoriji Federacije BiH, oslobađa se plaćanja poreza na dobit za period od pet godina počevši od prve godine investiranja u kojoj mora biti investirano najmanje četiri miliona KM. Ako investitor u periodu od pet godina ne dostigne propisani cenzus za investiranje, gubi pravo na porezno oslobađanje, a neplaćeni porez na dobit se utvrđuje prema odredbama Zakona, uvećan za zateznu kamatu koja se plaća na neblagovremeno plaćene javne prihode. Kompanije koje imaju izvoz u iznosu od 30% od totalne proizvodnje za jednu godinu su izuzete od plaćanja poreza na dobit za tu godinu. Ako je obveznik ostvario prihod ili dobit poslovanjem van teritorije Bosne i Hercegovine (direktno ili putem poslovne jedinice) i na njih platio porez na dobit, plaćeni porez u inostranstvu uračunat će mu se u plaćeni porez najviše do iznosa poreza na dobit koji bi za tako ostvareni prihod ili na tako ostvarenu dobit platio u Federaciji. Ubrzana amortizacija utvrđena je Zakonom o porezu na dobit FBiH i provodi se po stopama koje mogu biti do 50% više od propisanih. Pravo na ubrzanu amortizaciju obveznik ima za stalna sredstva koja služe za: 1) sprečavanje zagađivanja vazduha, vode, zemljišta i ublažavanje buke 2) školovanje i obuku kadrova. Ukoliko pravno lice iz Republike Srpske ostvaruje prihod u stranoj državi, a prihod se oporezuje i u Republici Srpskoj i u stranoj državi, onda se porez plaćen stranoj državi, bilo da je neposredno plaćen ili po odbitku koji uplaćuje drugo lice, odbija od poreza na dobit preduzeća u

 

 

40

Republici Srpskoj, ukoliko takvo pravno lice iz Republike Srpske ne izabere da se porez u inostranstvu tretira kao rashod koji se odbija prilikom utvrđivanja poreske osnovice za poresku godinu obračunava na slijedeći način:

- Za mašine i opremu koja se amortizuje, dozvoljava se odbitak za ubrzanu amortizaciju koja se obračunava:

1. prva godina 40% 2. druga godina 30%

Izvoz roba iz Srbije u BiH Porezi u BiH Postoje sledeće kategorije poreza:

- Porez na promet roba i usluga - Porez na dobit - Porez na plate - Porez na imovinu - Porez na dodatnu vrednost

Porez na prihod preduzeća u državi iznosi:

- 30% u Federaciji BiH - 20% u Brčko distriktu BiH - 10% u Republici Srpskoj

Proizvodi koji se mogu uvesti bez poreza su:

- Oprema uvezena na bazi stranih investicija; - Oprema za vojne i policijske snage; - Oprema za projekte obnove i rekonstrukcije BiH; - Industrijska oprema uvezena na bazi transfera poslovanja iz inostranstva u BiH; - Reprodukcioni materijal koji se koristi za proizvodnju izvozne robe.

Specifičnosti poslovanja u BiH:

- Postoji izuzeće od plaćanja poreza za strane investitore ukoliko strani kapital čini minimalno 20% ukupnog kapitala – u tom slučaju porez se umanjuje proporcionalno u delu stranog kapitala za period od najmanje 5 godina.

- Nema zabrana za transfer profita van zemlje kao ni poreza na izvoz. - Na snazi je PDV i iznosi 17%. - Prosečne uvozne carine u državi - prosečna carinska stopa je 6%. - Postoje restrikcije za uvoz određene robe koje mogu biti opasne po ljudsko zdravlje i

okruženje kao npr. polovne gume, vozila starija od 7 odnosno 10 godina. Šta Vam obezbeđuje Predstavništvo PKS u BiH Ako želite da proširite svoje aktivnosti na tržište BiH, Predstavništvo PKS u BiH može za Vas kao partnera da obavlja sledeće poslovne aktivnosti:

1. Pratimo tendere i promotivne aktivnosti na tržištu BiH i o njima Vas redovno kao partnera obaveštavamo;

2. Omogućimo prezentaciju Partnerovih proizvoda putem svojih aktivnosti na prostoru BiH; 3. Organizujemo prezentacije Partnerovih proizvoda i usluga na prostorima BiH;

 

 

41

4. Omogućimo da se poslovni susreti koje partner realizuje u Sarajevu mogu održavati u prostorijama predstavništva u BiH, bez posebne nadoknade;

5. Obavljamo i druge poslove na osnovu iskazanog interesa partnera iz Srbije. Svakoga radnog dana putem e-maila šaljemo Vam dva servisa našeg predstavništva

• Bilten najvažnijih poslovnih informacija • Bilten - dnevni pregled tendera i javnih ponuda u Bosni i Hercegovini.

Direktno Vas informišemo o novim poslovnim inicijativama koje su usmerene ka Vašim poslovnim ciljevimaOrganizacija i savetnički servis za sva Vaša pitanja od interesa za konkretne poslovne probleme. Predstavništvo PKS u BiH ima sledeći sistem marketinških i drugih promotivnih aktivnosti za unapređenje izvoza usluga iz Srbije u BiH:

1. Prati tendere i promotivne aktivnosti na tržištu BiH i o njima redovno obaveštava Partnera, najmanje dva puta mesečno, a po potrebi svakodnevno u slučaju da se aktivnosti u domenu interesa Partnera javljaju na tržištu BiH

2. Omogućava prezentaciju Partnerovih proizvoda putem svojih aktivnosti u BiH 3. Organizuje prezentacije Partnerovih proizvoda/usluga na prostorima BiH 4. Omogućava da se poslovni susreti koje Partner realizuje u Sarajevu mogu održavati u

prostorijama Predstavništva u BiH, jednom mesečno bez posebne nadoknade 5. Obavlja i druge poslove, na osnovu saglasnosti obe ugovorne strane.

Koji su to proizvodi koji se mogu plasirati na ovo tržište Paleta proizvoda koji se iz Srbije mogu plasirati na tržište BiH nije limitirana i nema ograničenja. Naš predlog je da nam pošaljete svoju listu proizvoda sa ex works cenama, a mi ćemo Vam dati ideju kako da ih plasirate i da li ste cenovno konkurentni. Sajamske manifestacije u BiH www.pks.rs/ba ;http://ino.komora.net/bih/Izložbeisajmovi/Kalendarsajmova/tabid/2388/Default.aspx

Predstavništvo PKS u Bugarskoj, Sofija

Ljubiša Mitić, direktor Janko Sakazov br. 19/6 Sofija, Bugarska Tel.: + 3592/ 94 61 014 Faks: + 3592/ 94 34 418 E-mail: sofia@pks.rs Web: www.pks.rs/bg Obrazovanje: Diplomirani ekonomista Strani jezici: francuski (osnovni nivo), engleski (poslovni nivo), bugarski (razume i delimično govori)

 

 

42

 

 

43

Radno iskustvo: 1978. - 1983. "Tigar" Pirot / finansijski direktor 1983. - 1991. "Tigar" Pirot / zamenik predsednika poslovodnog odbora i direktor Ekonomsko-finansijske funkcije 1991. - 2004. Tigar a.d. Pirot / zamenik Generalnog direktora i direktor Ekonomsko - finansijske funkcije 2004. - 2008. Predstavništvo PKS i Tigra Pirot u Bugarskoj / direktor Predstavništva Osnovne činjenice o Bugarskoj Površina: 110.993 km2 Broj stanovnika: 7,5 miliona (83% Bugari,Turci 8,5%,Romi 2,6%) Administrativna podela- 28 regiona, 278 opština Nezavisnost: 3.mart 1878 (od turske imperije)-Nacionalni praznik Glavni grad: Sofija (1,6 mil stanovnika) Razvijene industrije: proizvodnja el.energije i gasa, prehrambena, duvanska, mašinska, metalna, hemijska, industrija koksa Poljoprivredna proizvodnja:povrće i voće, duvan, stoka, žito, ječam, suncokret, šećerna trska BDP-22,8 mlrd USD (2006) GDP po glavi stanovnika: 3 325 USD (2006 ) Stopa inflacije: 6,5% (2006) Stopa nezaposlenosti: 8,9% (3/2007) Devizne rezerve: 9 mlrd USD (2006) Spoljni dug: 19,8 mld evra ili 74,7% od BDP (2006)/ 18,95 mld. USD ili 70,9% od BDP (2/2007) Prosečna plata: 197 evra (3/2007.) Stopa rasta industrijske proizvodnje: 6% (2006) Stopa rasta poljoprivredne proizvodnje: 1,2% (2006) Strane investicije u 2005. : 5,2 mlrd evra - najveći investitor, u periodu januar-septembar 2006., bila je Austrija sa 32.5% od ukupnih stranih direktnih investicija(FDI), a prate je Švajcarska sa 14.2% i Velika Britanija sa 13.5%. Deficit trgovinskog bilansa: 6,8 mlrd USD (2006) Deficit platnog bilansa: 5,1 mlrd USD (2006)- (923 mil evra za 2/2007) Uvoz: 22,5 mlrd USD (2006) Izvoz: 15,6 mlrd USD (2006) Glavni spoljnotrgovinski partneri:EU (52%),Zemlje bivšeg SSSR (16%), CEFTA (6,5%), Balkanske zemlje (3,3%) Glavni partneri u uvozu: Nemačka, Rusija, Italija, Grčka, Turska, Francuska Glavni partneri u izvozu: Italija, Nemačka, Grčka, Turska, Belgija, Francuska Privatizacija: Sprovedena u visokom stepenu, posebno u bankarskom sektoru (oko 85%, u tome ino banke čine 70%). 46% bankarskog kapitala je skoncentrisano u 3 banke (Bulbank, Nacionalna štedionica, Ujedinjena bugarska banka).Turistički sektor je potpuno privatizovan. Sredinom 2003. godine nešto manje od 75% državnih preduzeća je bilo privatizovano.

 

 

44

Privatni sektor beleži najveći rast u trgovini i maloprodaji, građevinarstvu i proizvodnji hrane (meso, mlečni proizvodi i proizvodnja hleba). Članstvo u međunarodnim organizacijama:CEI,EBRD, ECE, FAO, G9, IAEA, IBRD, IFC, ILO, IMF, OSCE, UN, UNCTAD, UNESCO, UNIDO, UNMIK. Nacionalna valuta: 1,95 LEVA (8/2007) =1 (EUR). Privredna saradnja Srbije sa Bugarskom Bugarska je zemlja po veličini veoma slična Srbiji i spada u prvih 10 zemalja po trgovini sa Srbijom. Ako je po razvijenosti i standardu dugo bila iza Srbije, sankcije, ratovi i time usporene promene u tranziciji kod nas, učinile su da nas Bugarska sustigne, a u mnogim oblastima i prestigne. Osnovni makroekonomski podaci za 2007. godinu su sledeći: Srbija Bugarska BDP/mil. USD/. 41.500 39.400 BDP per capita 5.600 5.120 BDP stopa rasta 7,3% 6,2% Rast industr. proizvodnje. 3,7% 7,3% Prosek plata evra 362 230 Inflacija 10,1% 12,5% Nezaposlenost 26,2% 6,9% Devizne rezerve /mil. USD./ 14.200 16.500 Ino dug /mil. USD/ 26.200 37.000 Izvoz /mil. USD/ 8.825 19.600 Uvoz /mil. USD/ 18.350 30.300 Deficit trg. bilansa/mil. USD/ 9,526 10.500 Deficit platnog bilansa/mil. USD/ 7.000 8,500 Dir. ino investicije/mil. USD/. 1.700 8.100 Paritet kup.moći USD/2005.RZS/ 8.600 8.000 Paritet kup.moći USD/2005.KFN/ 3.573 4.313 Privredna saradnja između Srbije i Bugarske odvija se izuzetno dobro i prosečan godišnji rast dostigao je 47,5% u zadnje 4 godine. Trguje se svim robama, što je odlika slobodnih ekonomija. Za 2007. god. obim saradnje dostigao je 784 mil. USD pri čemu je bugarski izvoz u Srbiju veći 2,3 puta od izvoza. Kao razvijene grane u Bugarskoj smatraju se energetika, metalna industrija, tekstilna i obućarska industrija, hemijska i konditorska industrija i informatika. U prvom kvartalu 2008. god. bugarska ekonomika ostvarila je rekordan rast od 7%. To je najviši dostignuti nivo rasta BDP od 1998. godine nadalje. Ostvareni BDP je 13.483,5 miliona leva / 6,91 mld. evra ili 10.324,3 mil. USD. Po glavi stanovnika to je 1.347,9 USD. U strukturi povećano je učešće usluga za 2,5% čime je dostignuto 63,2% od BDP. Učešće industrije je opalo za 2,5% tako da iznosi 32,1%, dok je učešće agrarnog sektora 4,7%. To praktično znači da je novostvorena vrednost porasla kao rezultat sektora usluga za 8,3% i veće industrijske proizvodnje od 7,7%, dok je poljoprivredna proizvodnja opala za 1,6%. Inače, industrijska proizvodnja samo u aprilu porasla je za 8,8%. U tome prerađivačka industrija ima porast od 12,4%, mašine i oprema za domaćinstvo 33,8%, proizvodi od plastičnih masa i kaučuka 30,6% i hrana i napitci 6,9%. Uvoz je porastao za 7,8% dok je rast izvoza 9,2%. Nezaposlenost je pala u

 

 

45

maju mesecu na 6,19% a inflacija od početka godine je 4,7%. Ino investicije za 4 meseca su 1,2 mld. USD. Eksperti priznaju da su iznenađeni tako visokim rastom privrede. Tako Rojters citira poznatog Ekonomistu iz Instituta za tržišnu ekonomiju Dimitra Čobanova koji smatra da je to rezultat velikih ino investicija u prethodnim godinama, a slične komentare daje i Indastri Voč. Svi očekuju da će takva klima, uprkos privrednoj krizi u svetu koja je na pomolu i dalje podsticati investicije u Bugarsku, što će dalje doprinositi stabilnom rastu proizvodnje i usluga. Sobzirom na stopu rasta međusobne trgovine, Bugarska iz dana u dan postaje sve ozbiljniji partner Srbiji i firme međusobno sve više sarađuju na svim poljima. Prosečna stopa rasta srpskog izvoza u Bugarsku u zadnje 3 godine je 53%. Najrazvijenije industrije u Bugarskoj su energerika, industrija tekstila, obuća i odeća, konditorska industrija i hemiijska industrija. Rang lista uvoza iz Bugarske bi izgledala ovako: obojeni metali, nafta i derivati, mineralne rude i otpaci metala, hemijski proizvodi, mašine i transportni uređaji, gvožđe i čelik, proizvodi od nemetalnih minerala, hrana i žive životinje, el. energija, proizvodi od plute i drveta. Dakle, Bugarska može da ponudi skoro sve što vas interesuje i to po veoma konkurentnim cenama Međusobna saradnja Srbije i Bugarske, prema dosadašnjim ocenama najviših državnih rukovodilaca, imala je jako pozitivan razvoj. To se ogleda u međusobnim posetama na najvišem nivou i intenzivnim međusobnim dijalozima na svim nivoima. Međusobna ekonomska saradnja Srbije i Bugarske je posebno značajna za obe zemlje. Bugarska je, za 2007. god., među prvih 10 zemalja po obimu saradnje sa Srbijom i to 8. po uvozu u Srbiju, a 13. po izvozu iz Srbije.Prosečni rast međusobne trgovine u zadnje 4 godine, od 47,5%, dvostruko je veći od prosečnog rasta i u Srbiji i Bugarskoj prema trećim zemljama. To definitivno znači da dolaze do punog izražaja neke prednosti, kao što su blizina, mali troškovi prevoza, bliskost jezika, kao i dobri politički odnosi. Međusobna kulturna saradnja se poboljšava, ali jos uvek nije na visokom nivou, s obzirom na to da smo susedi, da imamo slične običaje i tradiciju. Glavni izvozni proizvodi iz Srbije u Bugarsku su: gvožđe i čelik, miner. rude i otpaci metala, hemijski proizvodi, proiz. nemetalnih minerala, mašine i transportni uređaji, gume, obojeni metali, plastične materije, hartija i karton, hrana i žive životinje, nameštaj i delovi, uljano seme i plodovi. Glavni uvozni proizvodi iz Bugarske u Srbiju su: obojeni metali, nafta i derivati, miner. rude i otpaci metala, hemijski proizvodi, mašine i transportni uređaji, gvožđe i čelik, proiz. od nemetalnih minerala, hrana i žive životinje, el. energija, proizvodi od plute i drveta. Što se tiče ušešća u privatizaciji i investicija u Srbiji, Bugarska, prema broju firmi, zauzima visoko mesto u privatizaciji naših firmi i zvanicno dosadašnja ulaganja prelaze 110 miliona evra. BUGARSKE DIREKTNE INVESTICIJE U SRBIJU PO GODINAMA : GODINA 000 USD/EUR 2002 . 133 USD 2003. 129 USD 2004. 9.910 USD 2005. 7.023 EUR 2006. 62.353 EUR 2007. 29.076 EUR 2008. 377 EUR

 

 

46

Prema saznanima Predstavništva PKS u Sofiji spisak firmi koje su kupljene je sledeći: Kupljena firma Bugarska firma kupac 1. LEMIND FPL LESKOVAC INTERTRUST LLC 2. SRP. FAB. STAKLA PARAĆIN RUBIN PLEVEN 3. TRAJAL KRUŠEVAC BRIKEL GALBOVO 4. LUZNICA HI BABUSNICA MASTER STIL BLGARIA 5. ZCZ KOVACNICA KRAGUJEVAC INTERTRUST LLC 6. AD VULKAN NIS MINNA KOMPANIJA EOOD 7. JUGOKAOLIN SABAC KAOLIN SENOVO 8. JUGOKAOLIN ZAJEČAR KAOLIN SENOVO 9. RUDNIK NEMETALA VALJEVO KAOLIN SENOVO 10. RUDNIK LIGNITA KOVIN KORNIKOM SOFIJA 11. SRBIJANKA VALJEVO MEDIJASVJAT 12. POBEDA KRUŠEVAC MEDIJASVJAT 13. NEVCO Lamkos Steel LLK INTERTRUST LLC 14. GID DIMITROVGRAD ERIDA TREJD 15. NEVENA LESKOVAC BULCVET 16. METALAC IVANJICA BULCVET 17. FOPA Vladicin Han BULCVET/BRIKEL 18. NOVA GUMA RUMA MINNA KOMPANIJA EOOD 19. TOPLANA Kruševac MEDIJASVJAT 20. MIN MODELARA INTERTRUST 21. MIN OBOJENI METALI INTERTRUST 22. MIN LIVMIN INTERTRUST 23. MIN FAM Nis INTERTRUST 24. MIN Inženjering Holding INTERTRUST 25. TITEL Brand Novi Sad MEDIJASVJAT 26. BOŽO TOMIĆ Čačak ČESTIJM 27. BRAĆA IVANČIĆ SOFARMA 28. MONBAT INĐIJA, gradi se MONBAT 29.VILLI GRUP DIMITROVGRAD ILIAN KOSTOV Pored ovoga u Srbiji posluje i preko pedesetak firmi sa bugarskim ili mešovitim kapitalom. S druge strane u Bugarskoj je registrovano 261 firma sa srpskim ili mešovitim kapitalom i 29 predstavništava srpskih firmi. Najveća investicija (od 70 mil. evra) bila je kupovina bugarske firme Pikadily od strane Delta Maksija. Na žalost po obe strane, nema značajnijih poslova u delu viših oblika saradnje. Od ukupnog obima, 3,2% je promet u Slobodnim zonama, na procese oplemenjavanja otpada 1,04%, a najveći deo je kupoprodaja. Srpske robe zadovoljavaju samo 2% bugarskih potreba, a bugarske robe 4% od ukupnih srpskih potreba. Sa povezivanjem firmi i međusobnim investiranjem, ovo može značajnije da se uveća. Prvi korak u implementaciji potpisanog Sporazuma o ekonomskoj saradnji izmedju Srbije i Bugarske predstavlja formiranje Mešovite komisije za ekonomsku saradnju sa ciljem olakšavanja sprovođenja dogovorenih aktivnosti i odredbi Sporazuma u celini. Interes obe zemlje je da se primenom Sporazuma inteziviraju međusobne investicione aktivnosti i poveća obim trgovinske razmene, kao i uravnoteži nivo robne razmene dveju zemalja.

 

 

47

Kao najznačajna, trenutno, ocenjena je saradnja u oblasti energetike (projekti: Južni potok i Niš-Dupnica), u oblasti turizma (oblast Stare planine), kao i završetak dela Koridora 10 prema Bugarskoj granici. PKS ima potpisan ugovor o saradnji sa Bugarskom trgovinsko industrijskom komorom, Sporazum o saradnji između Bugarske komore za elektrotehniku i Udruženja za metalnu i elektroindustriju PKS kao i Privredne komore Burgasa i RPK Niša, potpisan je Protokol o saradnji privrednih komora Srbije i Bugarske. Takođe, zaključen je i Sporazum o osnivanju asocijacije pograničnih regionalnih privrednih komora Evroregiona Niš-Sofija-Skoplje koji su sa srpske strane potpisale Regionalne komore Niš, Zaječar i Leskovac a sa bugarske strane komore Sofija, Pernik, Ćustendil, Vidin, Vraca i Montana. Nakon ulaska Bugarske u EU dogodile su se sledece promene:

• Porast carina za uvoz bugarskih roba u Srbiju • Pad carina za robe iz Srbije koje se uvoze u Bugarsku • Na snazi su novi standardi i ograničenja za izvoz nekih roba u Bugarsku kao što važi I

za ostale zemlje EU • Uvedene su vize za građane Srbije • Došlo je do pada tranzita TIR-eva i građana kao i prihoda od tranzitnih usluga u Srbiji • Pad prihoda Bugarske od turista iz Srbije za oko 70%

Rezultati bilateralne saradnje Srbije i Bugarske u 2008.g. i I kvartalu 2009.g. Podaci o međusobnoj trgovini za 2008. godinu jasno pokazuju da je za nama još jedna uspešna godina. Preciznije, za dvanaest meseci dostignut je obim međusobne trgovine od 995,3 miliona dolara što je povećanje za 27%. To je manji rast nego u proteklih 5 godina u kojima je zabeležen izuzetno visok prosečan rast od 38,2%. Bitno je da su pozitivni trendovi nastavljeni i da naše komšijske i druge prednosti još uvek dolaze do izražaja. To su blizina, mali transportni troškovi, delimična kompatibilnost privreda, bliskost jezika, vera i dr. Bugarska je u 2008. god. i dalje među prvih 10 partnera Srbije, i to 11. po izvozu a 7. po uvozu. Debalans je još uvek veliki na strani Srbije, iznosi 486 miliona dolara i to je osnovni ekonomski problem koji treba da rešavamo u budućnosti. Srećna je okolnost da se neke političke nesuglasice vezane za priznavanje Kosova od strane bugarske Vlade nisu previše negativno odrazile na međusobnu saradnju. Srpski izvoz je 2008. dostigao 254,2 mil. USD sa rastom od 18,0%, što je najslabiji rast u zadnih nekoliko godina, ali je iznad nivoa prosečnog rasta izvoza R. Srbije od 15%. Do oktobra rast izvoza u Bugarsku je bio oko 30%, no tada je došlo do naglog pada srpskog izvoza. Upravo tada otpočela je kriza u svetu sa trgovinom gvožđem, čelikom i drugim metalima a to su glavni izvozni produkti Srbije u Bugarsku. S druge strane, bugarski izvoz dostigao je 741,1 milion i porastao za 30%. Prema bugarskim podacima izvoz u Srbiju bio je 636,4 evra ili cca 895,0 mil. USD. Uz pretpostavku da su podaci istovetni, verujemo da je u pitanju razlika od 153,9 miliona USD koja je izvežena na Kosovo. Istovremeno su uvezli iz Srbije 186,7 miliona evra ili 263 mil. USD, što verovatno znači da je uvoz sa Kosova u Bugarsku bio cca 8,8 mil. USD. Prema njihovim podacima rast i uvoza i izvoza u Srbiju je 7%. Glavni izvozni produkti Bugarske ostali su nafta i naftini derivati, obojeni metali, rude, otpaci metala i hemijski proizvodi. Nažalost, u 2008. god. nisu nastavljene dobre tendencije u

 

 

48

međusobnom investiranju firmi. Istina, proces privatizacije u Srbiji je pri kraju, sve je manji izbor firmi, i u 2008 god. je, prema poslednjim raspoloživim podacima investirano 666 hiljada Evra, za minimalne investicije 101 hiljada evra, a kupljene su dve firme. To je malo u odnosu na ranije godine kada je u Srbiju investirano preko 110 miliona Evra i kupljeno oko 30 firmi. Nažalost, u praksi se dogodilo da mnoga od tih privatizovanih preduzeća u Srbiji ne rade uspešno, u nekima od njih se nedovoljno investira, negde se ne poštuju Kolektivni ugovoru i neuredno isplaćuju plate, u nekima se otpuštaju radnici, ima štrajkova a najavljeno je i raskidanje nekih ugovora. Obrnuto, imamo slučaj sa "Pikadilijem" u Bugarskoj u koga je investirala srpska Delta i koji izuzetno napreduje, prošle godine je uvećao prihode za 25%, i u Plovdivu upravo otvorio još jedan prodajni centar. Privredne komore dve zemlje imaju izuzetno dobru saradnju u ABC/asocijaciji balkanskih komora, u PRO komitetima i Inicijativi za JIE, kao i bilateralnim susretima privrednika. U toku godine izuzetno je bila dobra saradnja na realizaciji pograničnih programa finansiranih od strane EU, gde je najveći broj realizovan preko Regionalnih privrednih komora. Pri pograničnim komorama u obe zemlje 2008. god. formirani su i Centri za poslovnu podršku koji takođe pružaju veliku pomoć firmama u obe zemlje kao što im izuzetnu pomoć i čini novootvoreni sajt na tri jezika pri Predstavništvu Privredne Komore Srbije u Bugarskoj www.pks.rs/bg na kome mogu dobiti sve vrste informacija. U periodu januar - mart mesec 2009. godine, vrednost domaćeg izvoza u Bugarsku iznosila je 34,1 mln. USD, što je za 34,1% manje nego u istom periodu prošle godine, dok je vrednost uvoza iz Bugarske iznosila 66,6 mln. USD, što je za 52,5% manje nego u istom periodu prošle godine. Najčešće postavljana pitanja Osnivanje firme u Bugarskoj za strana lica Za otvaranje predstavništva ili firme u Bugarskoj obratite se Predstavništvu PKS u Bugarskoj. Za razliku od Predstavništva koje relativno jednostavno možete otvoriti i sami, preporučujemo da za otvaranje firme angažujete odgovarajuću Agenciju pri komorama ili neku nezavisnu Agenciju. Izvoz roba iz Srbije u Bugarsku

Glavni izvozni proizvodi iz Srbije u 2007. u Bugarsku su:

Gvožđe i čelik 61,0Miner. rude i otpaci metala 33,4Hemijski proizvodi 22,1Proiz. nemetalnih minerala 20,3Mašine I transp. uređaji 15,4Proizv. od kaučuka (auto gume) 9,6Obojeni metali 9,1Plastične mater. u prim. obl. 7,5Hartija i karton 6,0Hrana i žive životinje 5,8Nameštaj i delovi 2,8Uljano seme i plodovi 1,8Ostalo 21,0Ukupno mil USD 215,8

 

 

49

Srbija sa Bugarskom trguje različitim vrstama roba, i to istovremeno u oba pravca, kao što i priliči slobodnim ekonomijama. Obe privrede su u prestruktuiranju, od kojih je bugarska više odmakla jer je ranije započet proces privatizacije, te se u mnogo čemu dopunjuju. Trenutno, bugarska privreda je nešto konkurentnija i srpski proizvođači mogu plasirati proizvode, ali u početnom periodu, po nižim cenama i uz obavezne i intenzivne marketinške aktivnosti. Carinske obaveze prilikom uvoza robe u Bugarsku Bugarska je od 1.1. 2007.g. članica EU te se primenjuju propisi EU. U prve 3 godine članstva kod svih novopridruženih članica EU postoji mogućnost da se za neke vrste roba primene i neka odstupanja koja omogućavaju lakše prilagođavanje sopstvene privrede. No takvih je u Bugarskoj veoma malo. Sajt bugarske carine na kome se može pregledavati carinska tarifa prilikom uvoza je www.customs.bg Šta Vam obezbeđuje Predstavništvo PKS u Bugarskoj Predstavništvo PKS, članovima PKS koji uredno plaćuju članarinu, vrši razne usluge opšteg tipa, koje su definisane kao besplatne. Najbolji način je obratiti se Predstavništvu mejlom na predstavnistvo.sofija@pks.rs ili faksom na +359 2 943 44 18 sa definisanim zahtevom i veoma brzo ćete dobiti odgovor šta je moguće uraditi a šta ne, kao i sugestiju kako da to uradite. Kada je u pitanju konkretna delatnost dajemo informacije kao što su sajmovi, web sajtovi kataloga firmi ili faks kopija stranice iz štampanih kataloga o firmama koje se bave određenom delatnošću, asocijacijama ili komorama za pojedine delatnosti koje mogu obezbediti konkretnije informacije.

Pronalaženje potencijalnih partnera u Bugarskoj Pronalaženje potencijalnih partnera i kontakt sa njima može se vršiti na više načina. Ukoliko vam neko koga poznajete ne preporuči mogućeg partnera u koga ima poverenje i ukoliko se niste opredelili da vam to radi neka specijalizovana izvozna firma iz Srbije koja već trguje sa Bugarskom, čiji spisak sa kontakt podacima će vam Predstavništvo rado staviti na raspolaganje, najbolje je početi pretragom web sajtova: www.econ.bg, www.need.bg, www.business.bg. Ukoliko su potencijalni partneri proizvodne organizacije počinjete sa pretragom u delu firmi, zatim birate delatnost u okviru kojih postoje uže grupacije i najzad pregledavate firme pojedinačno. Ukoliko se traže trgovinske organizacije /distributeri u Bugarskoj/ počinjete trgovinom u okviru koje takođe postoje uže specijalnosti. Pretragu i nalaženje partnera takođe možete vršiti na sajtovima centara za poslovnu podršku kod RPK Niš, Zaječar i Leskovac www.cb-centres.net. Oglase ili banere možete objaviti na sajtu Predstavništva PKS u Bugarskoj www.pks.rs/bg kao i na sajtovima i u listovima bugarskih komora. Ukoliko vam ne odgovara nijedan od ovih načina može se tražiti da neka od bugarskih komora (uz naknadu), predloži potencijalne partnere, no taj predlog je manjkav zato što vam one predlažu samo firme iz okvira svojih članica te se može desiti da propustite mnogo bolje partnere koji su članice drugih komora. Provera pouzdanosti partnera u Bugarskoj Proveru pouzdanosti neke firme u Bugarskoj možete dobiti uz naknadu od nadležne Komore u Bugarskoj, čiji je ta firma član, ili od profesionalne agencije koja je registrovana za tu vrstu poslova. Napominjemo da takva informacija, bez obzira na to što je plaćena, ne garantuje za eventualne obaveze koje ta firma stvara. To samo po sebi govori o tome da se mora obezbediti maksimalna sigurnost u naplati (avans, garancija banke ili akreditivi). Naime, zbog razbijenog komorskog sistema u Bugarskoj ne postoji institucija Suda časti koja bi pomogla da se eventualno razreše neki problemi među firmama, pa i plaćanja. Zbog toga su stranke uvek

 

 

50

upućene jedino na sudsku zaštitu, koja je s obzirom na veliki stepen korupcije i kriminala nepouzdana i nesigurna, pogotovu ako ugovori o zaključenom poslu nisu pravno dobro sačinjeni. Mere koje preduzima Bugarska za pomoć privredi u prevazilaženju posledica svetske ekonomske krize Posle Mađarske za koju su MMF i Svetska banka izdvojili 20 mld. evra i Ukrajine sa 16,5, na redu su Bugarska, Rumunija i Baltičke zemlje. Uprkos snažnim stopama ekonomskog rasta poslednjih godina Bugarska, Estonija, Letonija i Rumunija su "na ivici" i mogle bi da budu sledeće u redu za pomoć MMF-a, saopštili su analitičari nedavno. "Mislim da je samo pitanje vremena pre nego što MMF bude pozvan tamo", Izjavio je ekonomista Kapital Ekonomiks EMEA Nil Šering. Banke u Bugarskoj su poslednjih nedelja preduzele korake da ograniče pozajmljivanje na osnovu imovine, strahujući od mogućeg pada vrednosti leva. Analitičari smatraju da je trenutni deficit tekućih transakcija opasno visok.Svetska banka vrši pritisak na Bugarsku da pripremi neophodni spasonosni plan i paket mera u slučaju da svetska kriza pogodi i tu zemlju sa privredom u razvoju. Potpredsednik bugarske vlade i Ministar spoljnih poslova Ivailo Kalfin je istakao da će, u slučaju potrebe, Bugarska, radi podrške bankama, iskoristiti fiskalne rezerve i devizne rezerve centralne banke. A analitičari ukazuju da bugarska vlada, koja do sada nije predstavila nikakav spasonosni paket, tvrdi da su njene banke sigurne i da su posledice globalne finansijske krize na tu zemlju samo indirektne. Do sada je objavljena mera da država garantuje za štedne uloge kod banaka do 100 hiljada leva što je 50 hiljada evra. No signali koji stižu iz firmi, posebno iz metalskog sektora, su alarmantni. Tako je direktor Perniške Stomana indastri izjavio da su porudžbine opale i da se može dogoditi da njihova proizvodnja do kraja godine padne na 30%- 50% od normalne. Profesor Dimitar Ivanov sa Šefildske poslovne škole smatra da će kriza biti ozbiljna, da će deo izvoza isčeznuti, veliki broj firmi i domaćinstava otići u stečaj. Kakav je trenutno kreditni rejting Bugarske Agencija Mudis oborila je kreditni rejting Bugarske sa pozitivan na stabilan. To praktično znači da Bugarska u skorije vreme ne može očekivati popravljanje kreditnog rejtinga. Ocenu je verovatno pospešio predlog Vlade da se iz viška u budžetu potroše značajna sredstva. Iz Agencije smatraju da je investicioni rejting siguran, da se mogu izdržati razna iskušenja ali uz smanjenje državnog duga i čuvanje budžetskih rezervi. Predlog Mudisa je da se ograniči potrošnja, smanji javni dug i što pre pređe na evro. Krajem oktobra isto se dogodilo i sa Agencijom Standard&Poor. Oni su snizili kreditni rejting Bugarskoj sa VVV+ i A-2 na VVV i A-3. Razlozi su slični stim što se ovde navodi i činjenica da su dosadašnje investicije uglavnom bile u sektorima koji ne povećavaju proizvodnju za izvoz i popravljaju platni bilans zemlje. Sajamske manifestacije www.bulgarreklama.com; www.fairs.need.bg; www.fair.b

Predstavništvo PKS u Francuskoj, Pariz

Vesna Pakail, direktor Tour de L' Horloge, 4 place Louis Armand 75603 Paris cedex 12, France Tél.: + 33 1 72 76 81 07 Fax: + 33 1 72 76 81 09 E-mail: paris@pks.rs Web: www.pks.rs/fr Obrazovanje: diplomirani turizmolog Ostalo: metodologija i instrumenti u istraživanju tržišta, poreska politika preduzeća, knjigovodstvo i upravljanje u samostalnom preduzetništvu Strani jezici: srpsko-francuski bilingvalna, govori engleski jezik, čita i piše na nemačkom.

Radno iskustvo: 1984. - 1993. Metalchem France (Jugometalova firma u Parizu) / samostalni komercijalni referent 1993. - 1995. Elca France / samostalni stručni saradnik.

 

 

51

 

 

52

1996. - 2004. ACTYF / zastupnički i prevodilački poslovi (osnivač i vlasnik). 2004. - 2006. AFSM Francusko-srpsko Udruženje za razvoj privrednih odnosa / zamenik generalnog direktora 2006. - 2008. FIM -Francuska federacija za metaloprerađivačku industriju / korespodent za Srbiju i Crnu Goru. 2008. - Predstavništvo PKS u Francuskoj / direktor Predstavništva Osnovne činjenice o Francuskoj Francuska je najveća zemlja Zapadne Evrope i njena površina od 550.000 km2 predstavlja 1/5 površine EU. Francuska se graniči sa Španijom na zapadu, sa Belgijom, Luksemburgom, Nemačkom, Švajcarskom i Italijom na istoku, sa Biskajskim zalivom i La Manšom na severu, a sa Sredozemnim morem na jugu. Francuska izlazi na četiri mora: Severno, La Manš, Atlanski okean i Sredozemno more). Pod šumama je 28% teritorije. Istovremeno, na vodenu površinu otpada 0,26%, obradivo zemljište čini 35%, a neobrađivano zemljište 20% teritorije. Skoro dve trećine ukupne površine je ravnica, dok su glavni planinski masivi Alpi (čija je najviša tačka, Mon Blan, ujedno i najviši vrh u Zapadnoj Evropi – 4808 metara), Pirineji, Jura, Ardeni, Središnji Masiv i Vogezi. Glavni grad Francuske je Pariz (koji ima 10,5 mln. stanovnika računajući i predgrađe, dok je broj stanovnika u samom gradu, tj. intra muros, 2,156 mln.). Ostali veći gradovi u Francuskoj su Lion (1,6 mln. stanovnika), Marsej (1,3 mln. stanovnika), Lil (1,1 mln. stanovnika), Tuluz.

Republika Francuska obuhvata matičnu zemlju podeljenu na 22 regiona i 96 departmana, 4 prekomorska departmana (Gvadelup, Martinik, Gvajana i Reinion), 5 prekomorskih zajednica (Francuska Polinezija, Valis i Fitina, Sen Pjer i Miklon i Severne i antarktičke francuske zemlje, i 1 teritorijalnu zajednicu sui generis: Nova Kaledonija. Prema poslednjim raspoloživim podacima, Francuska ima 63,6 mln. stanovnika1. Od tog broja, 77% je urbano stanovništvo. Gustina naseljenosti je 98 stanovnika po km2. Stopa nataliteta iznosi oko 1,9%. Struktura stanovništva:

- Etnička: većinsko stanovništvo Francuzi keltskog i romanskog porekla, sa manjinama nemačkog, slovenskog, severnoafričkog, indokineskog i baskijskog porekla

- Religije: rimokatolici 83-88%, protestanti 2%, jevreji 1%, muslimani 5-10%, neopredeljeni 4%

- Jezik: francuski 100%, uz opadajuću upotrebu regionalnih jezika i dijalekata (provansalski, bretonski, alzaški, korzikanski, katalonski, baskijski, flamanski)

 

1 Poredjenja radi, Evropa ima 733 miliona stanovnika, gustinu naseljenosti od 32 stanovnika/km2 i 72% urbanog stanovništva.

 

 

53

Radna snaga: u Francuskoj ima 27,6 miliona radno sposobnih ljudi (starijih od 15 godina, od toga su 14,6 mln muškarci, a 12,9 mln. žene). Nezaposlenih je 2,4 mln. stanovnika, a stopa nezaposlenosti je, prema poslednjim podacima za 2007. godinu, iznosila 8,8%. Po sektorima privrede, struktura zaposlenih je sledeća poljoprivreda 3,8%, industrija 23%, usluge 73%. Prosečna mesečna zarada u Francuskoj iznosi 1667€, odnosno 64€ po danu, a broj radnih dana u godini iznosi oko 312. Inače, radna nedelja u Francuskoj traje 35 sati, a minimalna dužina godišnjeg odmora je 5 radnih nedelja. Po državnom uređenju, Francuska je republika. Glavne državne institucije su Ustavni savet, Predsednik Republike, Premijer i njegov kabinet, kao i dvodomni Parlament, koji se sastoji iz Senata i Narodne skupštine.

Francuska je jedna od vodećih privreda u svetu (šesta ekonomska sila), zemlja koja uživa značajnu reputaciju u ključnim privrednim sektorima. Prirodna bogatstva ove zemlje čine nalazišta uglja, rude gvožđa, boksit, cink, uranijum, antimon, arsen, potaša, feldšpat, fluoršpar, gips, drvna građa, riba i dr. Prema procenama, u 2007. godini ostvaren je Bruto domaći proizvod (BDP) u iznosu od 2,560 mlrd. USD, odnosno 1,892 mlrd. evra. BDP po stanovniku iznosi 41,534 USD. Realna stopa rasta BDP je 4,7% u 2007. godini u poređenju sa prethodnom. U 2007. godini je zabeležena stopa inflacije od 1,7%. Najveće šanse da uspešno izvozite u Francusku imaćete ukoliko ponudite proizvode od metala (gvožđe, čelik, obojene metale), poljoprivredne odn. prehrambene proizvode, proizvode za kuću (od građevinskih materijala do unutrašnje dekoracije, posuđa itd.) i proizvode tekstilne industrije (od osnovnih materijala do gotove odeće), kao i delove za atomobilsku industriju. Međutim, bez obzira na ogromne potrebe tržišta koje proizilaze iz ujednačenog rasta industrijske proizvodnje (1,7% u 2007.g.) i visoke kupovne moći stanovništva u stalnom porastu (2,6% u 2006., 3,3% u 2007.g), konkurencija na tržištu je veoma jaka te Vaš nastup podrazumeva detaljno upoznavanje sa tržištem i njegovim specifičnostima, ozbiljnu marketinšku pripremu i posedovanje svih sertifikata potrebnih za tržište EU. Francuska je među zemljama EU vodeći poljoprivredni proizvođač i apsorbuje oko 1/3 celokupnog poljoprivrednog zemljišta u okviru EU. Severna Francuska je karakteristična po velikim žitnim farmama. Proizvodnja mleka, svinjskog i živinskog mesa, kao i jabuka je razvijena i skoncentrisana na zapadu zemlje. Proizvodnja junećeg mesa je locirana u centralnoj Francuskoj, dok je proizvodnja voća, povrća i vina razvijena u regionima u centralnoj i južnoj Francuskoj. Francuska je veliki proizvođač značajnog broja poljoprivrednih proizvoda, a u poslednje vreme ekonomska politika akcenat stavlja na razvoj šumarstva i ribolova. Ipak, ne sme se izgubiti iz vida činjenica da je poljoprivredna proizvodnja u Francuskoj značajno subvencionirana (Francuzi su glavni protivnici reduciranja subvencija poljoprivredi u okviru EU). Inače, u svetu Francuska je na šestom mestu najvećih proizvođača poljoprivrednih proizvoda i na drugom mestu najvećih izvoznika ovih proizvoda (odmah iza SAD). Najvažnije destinacije za plasman ovih proizvoda su ostale zemlje članice EU, kao i siromašne afričke zemlje (a naročito bivše kolonije). Najvažniji poljoprivredni proizvodi su

 

 

54

- Žitarice – sa 69 mln. tona, od kojih oko 37 mln. tona prvoklasne pšenice i 16,4 mln. t kukuruza u zrnu, Francuska je po proizvodnji na prvom mestu u EU, a na petom u svetu;

- Vino – sa 52 mln. ha, Francuska je po proizvodnji na drugom mestu u svetu i u EU, iza Italije

- Mleko – sa 24 l, Francuska je na drugom mestu u EU (iza Nemačke), a na petom mestu u svetu

- Šećerna repa – Prvo mesto u EU, a drugo u svetu (proizvodnja od 33,4 mln t) - Uljarice – Prvo mesto u EU (5 mln. t)

Proizvodnja mesa:

- goveđeg: 1,9 mln. t mesa s koskom - svinjskog: 2,4 mln. t mesa s koskom - ovčijeg i kozjeg: 1,4 mln t mesa s koskom - živinskog: 2,2 mln t mesa s koskom

U privrednom razvoju Francuske značajno mesto imaju i šume (sirovina za građevinsku industriju, obnovljivi izvor energije, rekreativni turizam). Francuska je na 3. mestu u EU (posle Švedske i Finske) po veličini površine pod šumama (15 mln. hektara ili 27% ukupne teritorije). Najveći deo čine listopadne šume (2/3), dok je preostala trećina pod četinarima. Prosečno godišnje površina pod šumama se uvećava za 30.000 hektara. Posmatrano od 1945. godine do danas, pošumljena teritorija u Francuskoj je uvećana za 30%. Oko 70% šuma je u privatnom posedu. O državnim šumskim posedima brigu vodi Nacionalna služba za šume.

Najuspešniji sektori francuske industrije su:

- Niskogradnja: u samom vrhu evropskog graditeljstva nalaze se 3 francuske firme: - Vinci, prva svetska grupacija za koncesije, građevinu i usluge, Bouygues i Eiffage. - Prehrambena industrija: glavni sektori su mesna, mlečna i žitna industrija, proizvodnja

slatkiša, alkoholnih i bezalkoholnih pića. Najpoznatije grupacije su: Danone, Eridania Beghin-Say, Nestle France, Pernod-Ricard, Bongrain.

- Hemijska industrija: glavne fabrike u ovoj industriji su Air Liquide, Rhodia i Hutchinson. - Industrija mode i luksuznih proizvoda: u ovu oblast spadaju visoka moda, izrada zlatnog

i drugog nakita, luksuzna kožna galanterija, parfemi, kozmetički proizvodi, kristal, itd. Najpoznatije grupacije iz ovih oblasti su LVMH, Chanel, Baccarat, Hermes, Cartier...

- Farmaceutska industrija: Francuska je četvrti svetski proizvođač i peti izvoznik lekova. Glavne fabrike su Sanofi-Synthelabo, Pierre Fabre, Aventis...

- Automobilska industrija: Francuska je treći izvoznik automobila u svetu. PSA (Peugeot-Citroen) i Renault su dva glavna proizvođača automobila.

- Prerada materijala (čelik, alumunijum, staklo, plastične mase, kaučuk): Od fabrika treba izdvojiti Alcan (aluminijum), Saint Gobain, na prvom mestu po proizvodnji stakla, a na drugom po izvozu. Plastic Omnium i Sommer Allibert su dva francuska lidera za preradu plastičnih masa, a Michelin je na prvom mestu u svetu po proizvodnji pneumatika.

- Telekomunikacije i kompjuterske komunikacione tehnologije: U oblasti telekomunikacija Alcatel je četvrti u svetu po proizvodnji telekomunikacione opreme, u oblasti prenosnih sistema zauzima prvo mesto, a takođe je i svetski lider i u proizvodnji kablovske mreže. Kompanija Thomson Multimedias proizvodi dekodere za digitalnu televiziju.

- Vazduhoplovna i kosmička industrija: glavne fabrike su EADS, Dassault Aviation, Snecma, Ariane...

Francuska industrija i tehnologija su predstavljene i na Internetu i to na adresi: www.industrie.gouv.fr/francetech

 

 

55

Najznačajnije grane sektora usluga su:

- finansije i bankarstvo (najpoznatije francuske banke su BNP Paribas, Credit Agricole, Societe Generale i Credit Lyonnais)

- osiguranje (francuski sektor osiguranja drži čvrsto četvrtu poziciju u svetu sa godišnjim obrtom od oko 210 mrld. evra; tri glavna francuska osiguravajuća društva su Axa, CNP i AGF) i

- turizam (Francuska je najposećenija turistička destinacija u svetu - u 2006. godini Francusku je posetilo 78 miliona turista).

Pravci razvoja privrede Francuska privreda se razvija u pravcu od moderne privrede sa značajnim udelom države i intervencijama u njoj, ka privredi sa dominantnim uticajem tržišta. Tokom poslednjih nekoliko godina Vlada je je izvršila delimičnu ili potpunu privatizaciju mnogih velikih kompanija, banaka i osiguravajućih društava. I pored toga, ona je zadržala kontrolni paket akcija u više vodećih firmi, među kojima su i Air France, France Telecom, Renault, Thales i neke druge. Ona je zadržala dpminaciju i u nekim drugim sektorima nacionalne ekonomije,kao što su energetika, javni saobraćaj i industrija naoružanja. Sektor telekomunikacija se postepeno otvara za konkurenciju. Vlada ostaje verna sistemu kapitalizma, u kojem se vodi računa o održavanju relativne socijalne pravde i jednakosti, putem delovanja pojedinih zakona, mera poreske politike i socijalnih beneficija, koje utiču na smanjivanje dispariteta u dohocima većine građana i na smanjivanje uticaja slobodnog tržišta u pojedinim delatnostima od opšteg društvenog značaja, kao što su sistemi zdravstvenog i penzijskog osiguranja. Devizni, spoljnotrgovinski i carinski režimi Francuska je članica EMU (Evropske monetarne unije), zajedno sa 11 ostalih zemalja-članica EU, tako da Evropska centralna banka interveniše kod fluktuiranja evra kao valute na deviznom tržištu. Registrovane banke ovlašćene su za obavljanje promptnih ili terminskih transakcija na francuskom deviznom tržištu. One takođe mogu slobodno da obavljaju takve transakcije u inostranstvu, sa svojim korespondentnim bankama u drugim zemljama. Nebankarske organizacije mogu da terminski kupuju devize u odnosu na specifične transakcije. Svi rezidenti, uključujući fizička lica, mogu bez ograničenja da prodaju i kupuju devize na terminskom poslovanju. Ministarstvo ekonomije i finansija (MINEFI) je koordinirajuća agencija za sve finansijske poslove sa drugim zemljama. Ono je odgovorno i za sva pitanja vezana za domaće i strane direktne investcije, a ima i određena ovlašćenja u pogledu poslova osiguranja, reosiguranja, anuiteta i sl. Samo obavljanje svih transfera preneto je na ovlašćene banke, brokere i Poštansku upravu. Iznosi preko 7.600 evra moraju se prijaviti na carini, prilikom izlaska ili ulaska u zemlju. Rezidenti i nerezidenti mogu slobodno da drže devizne račune u zemlji ili u inostranstvu. Uvoz je u principu slobodan. Postoji režim dozvola za uvoz nekih proizvoda iz određenih zemalja. Uvoz roba poreklom iz zemalja van EU, koji podleže režimu kvantitativnih ograničeanja, zahteva dobijanje pojedinačne dozvole. Postoji i režim uvoza za proizvode u okviru Zajedničke politike EU (pre svega poljoprivrednih proizvoda), kada ti proizvodi potiču iz

 

 

56

zemalja van EU. Izvoz je u principu slobodan. Postoji režim specijalnih izvoznih dozvola za neke proizvode, čiji je izvoz u principu zabranjen. Stranim direktnim ulaganjima smatraju se ukupna ulaganja stranih firmi u francuske firme, kada njihov udeo iznosi preko jedne trećine ukupnog kapitala. Nema kontrole na ulaganjima u kompanije u kojima strano vlasništvo iznosi preko 50%. Prethodna saglasnost neophodna je za strana direktna ulaganja u sektore koji se odnose na javni red i mir, javno zdravstvo i nacionalnu odbranu. Likvidacioni prihodi od stranih direktnih investicija u Francuskoj mogu se slobodno transferisati u inostranstvo, s tim da se prijave Ministarstvu ekonomije i finansija (MINEFI) u roku od 20 dana po njihovom obavljanju.

Privredna saradnja Srbije sa Francuskom Francuska se može svrstati u red značajnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Među 161 zemljom u koje je Srbija izvezla proizvode u 2008. godini, Francuska je rangirana na 11. mesto. U isto vreme, među 205 zemalja iz kojih je Srbija uvezla proizvode, Francuska je bila na 6. mestu. U tabeli 1 prikazani su rezultati robne razmene Srbije i Francuske tokom poslednjih devet godina. Podaci pokazuju da je vrednost srpskog izvoza u posmatranom periodu u Francusku povećana 8 puta, dok je u istovremeno uvoz veći 6,3 puta. Međutim, kako je te 2001. godine vrednost uvoza iz Francuske bila 2,8 puta veća od vrednosti izvoza Srbije u tu zemlju, ni veće stope rasta izvoza od uvoza u nekim godinama posmatranog perioda nisu poboljšale saldo razmene sa ovom zemljom. Štaviše, Srbija je u razmeni sa Francuskom u protekloj, tj. 2008. godini ostvarila do sada najveću vrednost deficita (tj. 418,6 mln. USD), koji je za 47,4% veći u poređenju sa 2007.godinom. Pokazatelj pokrivenosti uvoza izvozom je u 2008. godini iznosio 45,05% odnosno za 5,15 procentnih poena je manji u odnosu na 2007. godinu. Tabela 1. Robna razmena Srbije i Francuske u 000 USD

Godine Izvoz Prom. u % Uvoz Prom. u % Saldo Pokrivenost u %

2001 42,514 0.9 120,819 53.6 -78,305 35.2 2002 60,279 41.8 166,976 38.2 -106,697 36.1 2003 114,382 89.7 270,384 61.9 -156,002 42.3 2004 156,534 36.8 356,985 32.0 -200,451 43.8 2005 165,907 6.0 289,937 - 18.8 -124,030 57.2 2006 234,262 41.2 397,819 37.2 -163,557 58.9 2007 290,328 23.9 570,301 43.3 -279,973 50.9 2008 343,297 18.2 761,920 33.6 -418,623 45.02 Izvor: Centar za informatiku i elektronsko poslovanje PKS.

 

 

57

Ukupna vrednost izvoza Srbije u Francusku u 2008. godini iznosila je 343,3 mln USD i za 18,2% je veća u poređenju sa 2007. godinom. Znatno više nego što je izvezla u Francusku, Srbija je uvezla iz nje, a uvoz u vrednosti od 761,9 mln. USD u 2008. godini je bio za 33,6% veći u odnosu na 2007. godinu. Najzastupljeniji proizvodi u izvozu na francusko tržište u 2007. godini bili su:

• Gvožđe i čelik, čije je učešće u ukupnom izvozu Srbije u Francusku iznosilo 27,13% • Povrće i voće (uglavnom maline, višnje i trešnje) sa učešćem od 17,56% u izvozu u

Francusku; • Proizvodi od kaučuka, sa učešćem od 15,11%, • Odeća, sa učešćem 7,09% i • Obojeni metali, sa učešćem od 5,73%.

Najveće učešće u uvozu Srbije iz Francuske u 2008. godini imala su: • Drumska vozila (32,73%), odnosno automobili različitih zapremina motora (do

1500cm3, 1000-1500cm3, 1500-2500cm3, itd.), nove, kao i polovne, dizel, benzinske, itd. i na listi najvećih uvoznika iz Francuske, prva tri mesta zauzimaju upravo uvoznici automobila. Pored automobila, uvezli smo i kamione, kao i razna druga putnička vozila.

• Medicinski i farmaceutski proizvodi, sa učešćem od 9,32%), • Industrijske mašine za opštu upotrebu, sa učešćem od 7,03%, • Specijalne mašine za pojedine industrijske grane, sa učešćem od 5,50% • Plastične materije u primarnim oblicima, sa učešćem od 3,55%

Vodećih deset izvoznika učestvuje u ukupnom izvozu Srbije na francusko tržište sa preko 60%. Sa druge strane, prvih deset uvoznika iz Francuske učestvuje u ukupnom uvozu iz ove zemlje sa 28%. Dominantni oblik poslovanja sa Francuskom prilikom izvoza na ovo tržište je Kupoprodaja, s obzirom na to da se oko 69,29% izvoza obavlja na ovaj način. Značajno je i učešće Prometa u slobodnim zonama, koje čini oko 13,31% ukupnog izvoza u Francusku. U uvozu iz Francuske, takođe, dominira Kupoprodaja. Ona je sa učešćem od 91,73% u ukupnom uvozu iz Francuske praktično vodeći oblik poslovanja sa ovom zemljom. U periodu januar - mart mesec 2009. godine, vrednost domaćeg izvoza u Francusku iznosila je 53,8 mln. USD, što je za 38,6% manje nego u istom periodu prošle godine, dok je vrednost uvoza iz Francuske iznosila 123,8 mln. USD, što je za 32,2% manje nego u istom periodu prošle godine. Investicije iz Francuske u Srbiju Francuska je jedan od značajnijih investitora u srpsku privredu. Prema podacima o prilivu neto stranih direktnih investicija u novcu u periodu od 2000. do 2007. godine, Francuska se nalazi na 7. mestu sa neto ulaganjima u novcu u iznosu od 425,3 mln. USD. Pošto ovaj iznos ne sadrži podatak o materijalnim ulaganjima ( u robi i opremi), sledi zaključak da su ulaganja u Francusku znatno veća.

 

 

58

SDI u Srbiju, 2000 - 2007. godina u 000 USD

Rang Zemlja Neto SDI u novcu, u 000 USD Struktura u % 1 Austrija 2,157,972 21.62 Grčka 1,638,981 16.43 Norveška 1,550,565 15.54 Nemačka 1,389,108 13.95 Holandija 553,357 5.56 Slovenija 543,250 5.47 Francuska 425,273 4.38 Ostale zemlje 1,713,783 17.2 Ukupno 9,972,289 100.0

Izvor: Narodna banka Srbije. U prvih pet meseci 2008. godine, strana direktna ulaganja iz Francuske u Srbiju su registrovana u neto iznosu od 68,4 mln. USD. Strana direktna ulaganja Francuske u Srbiju u periodu 2000 - 2008. godine Godine Neto ulaganja u novcu, u 000 USD 2000. 0 2001. 81 2002. 87,489 2003. 7,858 2004. 24,022 2005. 62,347 2006. 159,085 2007 84,391 2008 (I-V) 68,464 Ukupno 493,737

Izvor: Narodna banka Srbije. Napomena. Ove podatke NBS dobija od poslovnih banaka, što znači da su podaci u stranim ulaganjima u novcu dobijenim po zemljama plaćanja, a ne po zemljama ulaganja. Najizraženije prisustv francuskog kapitala je registrovano u sektoru usluga, naročito bankarstvu. Lider među inostranim investitorima u bankarski sektor je Societe Generale, koja je prvu ekspozituru otvorila još davne 1977. godine. Danas ova banka ima 63 ekspoziture, zapošljava oko 850 radnika, a uslužuje više od 250 000 klijenata. Ostale prisutne francuske banke su Credit Agricole i BNP banka. Od ostalih investitora iz Francuske, u Srbiji su prisutni u industrijskom sektoru Lafarge, najveći proizvođač cementa u svetu, koji je privatizovao Beočinsku fabriku cementa. Svetski lider u proizvodnji guma, Michelin, je investirao u kupovinu vodećeg paketa akcija u srpskoj kompaniji Tigar i tako doneo i kapital i znanje u Pirot. Takođe, značajna investicija u industrijski sektor je i otvaranje fabrike parketa Tarkett u Bačkoj Palanci, koja koristi sve prednosti postojanja Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom i proizvodi uglavnom za tržište ove zemlje. Pored Ruske Federacije, Tarkett plasira robu i na tržište Ukrajine i Zapadne Evrope. Kompanija Le Belier, evropski lider u proizvodnji aluminijumskih delova za auto industriju je nedavno investirao 3,1 mln. evra u kupovinu 47,6% Livnice u Kikindi s ciljem organizovanja proizvodnje za izvoz. Još jedan proizvođač auto delova, firma Streit, je realocirala delove svog

 

 

59

proizvodnog procesa u Srbiju, s ciljem da koristi sve prednosti niskih troškova radne snage na rastućem tržištu. Francuske firme su prisutne i u poljoprivrednom sektoru. Većinski udeo u fabrici mleka u Zrenjaninu, Mlekoproduktu, je kupio konglomerat Bongrain. Francuska kompanija Compagnie Internationale de Malteries je kupila sladaru Maltineks iz Bačke Palanke. Među najsvežijim primerima francuskih investicija u Srbiju ističe se otvaranje fabrike za proizvodnju prikolica za prevoz putničkih automobila Lohr u Bačkoj Topoli, čiji je vlasnik istoimena fancuska kompanija, a planirano je da se celokupna godišnja proizvodnja plasira na tržište Rusije. Ovo su samo neki od primera uspešne saradnje francuskih i srpskih privrednika. Mogućnosti su daleko veće, a interesovanje je izraženo na obe strane. Potencijali međusobne saradnje ni izbliza nisu iskorišćeni. Kao šesta ekonomska sila sveta - sa izuzetno jakom međunarodnom reputacijom u ključnim industrijskim granama (automobilska industrija, telekomunikacije i nove tehnologije, aeronautika, hemija, poljoprivreda itd.), Francuska treba da bude shvaćena kao izuzetno značajan partner za Srbiju. Realnost, međutim, pokazuje da francuski privrednici, pre svega mala i srednja preduzeća, nedovoljno poznaju Srbiju i kao geografsku zonu i kao potencijalno tržište. Obaveze uvoznog carinjenja robe, što nije slučaj u robnoj razmeni sa zemljama EU, naša nepripremljenost u uvođenju CE znaka na proizvode saglasno evropskim direktivama i drugi nepovoljni faktori deluju protiv nas, dok su istovremeno povoljnosti saradnje sa srpskim firmama nepoznate francuskim privrednicima . Francuzima do skoro veoma atraktivne centralno evropske zone za kooperaciju (Češka, Poljska, Mađarska) postaju sve skuplje i teško prihvatljive. Francuska sektorska Udruženja i Federacije se stoga sve više okreću Rumuniji, Bugarskoj, pa je potreban čitav niz akcija i animacija kako bi se ojačale prve premise interesovanja i za Srbiju. Najčešće postavljana pitanja Osnivanje firme u Francuskoj za strana lica Postupak osnivanja preduzeća je u Francuskoj sasvim pojednostavljen. Pri svakoj Privrednoj komori postoji Centar za formalnosti preduzeća (CFE) koji pruža konsultativno-stručnu pomoć i kod koje se određeni pravni oblici mogu odmah i registrovati.

Pravni oblici-Privredno društvo registrovano u Srbiji koje želi da postavi sopstvenu strukturu u Francuskoj ima kao izbor tri opcije: da osnuje Predstavništvo, da otvori Podružnicu ili da konstituiše Filijalu.

Predstavništvo (Bureau de liaison) - Za razliku od Podružnice i Filijale, Predstavništvo nije predmet nijedne specifične pravne regulative. Podležući veoma jednostavnim i malobrojnim formalnostima, predstavlja najčešće izabranu strukturu za prvi nastup na stranoj teritoriji bez komercijalne aktivnosti.

Predstavništvo omogućava sledeće aktivnosti: prospekciju tržišta, uspostavljanje kontakata, realizaciju lobiranja, reklamiranja i drugih promotivnih aktivnosti matične kuće. S obzirom da

 

 

60

Predstavništvo nema status pravnog lica, sva ugovorena akta od strane Predstavništva (fakture, ugovori) moraju biti upućeni na potpis matičnoj kući.

Formalnosti za otvaranje Predstavništva: S obzirom da Predstavništvo nema komercijalnu akivnost, ne postoji obaveza prijavljivanja u Registar preduzeća, već samo uredna prijava u Centru za formalnosti preduzeća pri privrednoj komori http://www.cfe.ccip.fr.

Podružnica (Succursale)

Za razliku od predstavništva, podružnica vrši komercijalnu aktivnost te efektivno postoji obaveza registracije u Registar privrednh društava. Kada se radi o prvoj implementaciji u Francuskoj, strano privredno društvo koje želi da komercijalizuje svoje proizvode i usluge najčešće bira ovu pravnu formu s obzirom da je laka za kreiranje i jednostavna za dalje upravljanje. Podružnica nema svojstvo pravnog lica i predstavlja produženu ruku matične kuće u Francuskoj. Ona nema pravnu autonomnost niti svojinu, što znači da zvanični predstavnik sva akta i ugovore zaključuje u ime i za račun matične kuće. Formalnosti za otvaranje Podružnice: Podružnica mora biti upisana u tzv. Registar trgovine i preduzeća u roku od 15 dana od svog kreiranja.

Filijala (Filiale)

Filijala ima status pravnog lica, odn. preduzeća francuskog prava u koje matična kuća unosi minimum 50% kapitala, bez obzira na nacionalnost ostalih partnera osnivača. Cilj je zajedničko ulaganje sredstava i usluga sa namerom vršenja profitabilne delatnosti. Pravna struktura Filijale omogućava proizvodnju, koncepciju i komercijalizaciju proizvoda i usluga u Francuskoj ili u inostranstvu.

Formalnosti za osnivanje filijale: Prvi preduslov za osnivanje je redakcija Statuta, za šta se čvrsto preporučuju usluge specijalizovanih advokata ili revizora. Za indikaciju, cena usluge izrade statuta i registracije društva kreće se od 1.000 do 3.000 evra.

Nakon registracije pri Privrednom sudu, Nacionalni Institut za statistiku i ekonomske studije (INSEE) izdaje identifikacioni broj društva, tzv. SIREN koji otvara mogućnost za zapošljavanje radnika. Istovremeno, Privredni sud izdaje Potvrdu o upisu u Registar trgovine i preduzeća, izvod KBIS, koji otvara mogućnost započinjanja aktivnosti u Francuskoj i inostranstvu. Postoji nekoliko različitih oblika privrednih društava. Najčešće korišćene forme su:

• Anonimno društvo (SA) • Pojednostavljeno anonimno društvo ( SAS) • Društvo sa ograničenom odgovornošću (SARL) • Društvo sa ograničenom odgovornošću sa jednim akcionarem (EURL) • Pojednostavljeno anonimno društvo sa jednim akcionarem (SASU)

Anonimno društvo SA (Société Anonyme) - Broji najmanje 7 akcionara sa odgovornošću proporcionalnom visini osnivačkog uloga. Minimalni osnivački ulog je 37.000 evra. Polovina uloga se oslobađa pri registraciji društva, a ostatak u periodu od 5 godina od osnivanja. Prema posebnim uslovima, SA ima pravo ulaska na berzansko tržište.

Pojednostavljeno anonimno društvo SAS ( Société par Actions Simplifiée)

 

 

61

Ovaj oblik bio je rezervisan za društva koja imaju osnivački kapital od minimum 225.000 evra te se uglavnom odnosio na velika preduzeća. Zakonom o inovacijama i istraživanju iz 1999.g. osnivanje društva SAS postalo je dostupno svim pravnim i fizičkim licima. Tako danas SAS mogu osnovati jedan ili više akcionara, pravna ili fizička lica. Broj akcionara nije ograničen, a minimalni osnivački kapital iznosi 37.000 evra (najmanje polovina mora biti raspoloživa u momentu registracije, ostatak u periodu od 5 godina od osnivanja). Osnovna karakteristika SAS je visoka fleksibilnost u funkcionisanju i mogućnost akcionara da prilagode u Statutu uslove za ulazak ili izlazak iz društva.

Društvo sa ograničenom odgovornošću SARL ( Société A Responsabilité Limitée)

je društvo čija je odgovornost akcionara limitirana prema veličini uloga i povezana sa mandatom rukovodioca. SARL se može konstituisati sa najmanje dva i najviše 100 akcionara. Visinu osnivačkog kapitala određuju sami akcionari, s tim da iznos osnivačkog kapitala mora biti eksplicitno naznačen u Statutu društva. Preko 20% ukupnog broja preduzeća u Francuskoj se odlučuje za ovaj oblik.

Jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću EURL (L’entreprise Unipersonnelle à Responsabilite Limitée) je društvo koje ima samo jednog akcionara, pravno ili fizičko lice (na primer matična kuća, privredno društvo registrovano u Srbiji). Pravno se tretira kao SARL sa jedinstvenim akcionarom. Visinu osnivačkog kapitala određuje sam akcionar, s tim što iznos uloga mora biti eksplicitno naznačen u Statutu. Odgovornost rukovodioca preduzeća (jedinstvenog akcionara) je teoretski limitirana na iznos osnivačkog uloga. Podrazumeva se međutim da se zbog slabe kapitalizacije, podrška banaka obezbeđuje preko procene lične imovine i solventnosti šefa preduzeća.

Pojednostavljeno jednočlano anonimno društvo SASU (Société par Actions Simplifiée Unipersonnelle) predstavlja varijantu društva SAS čiji je osnivač samo jedno pravno ili fizičko lice (srpska kompanija može biti jedinstveni osnivač). Minimalni osnivački ulog je 37.000 evra u momentu registracije. Ukoliko je ulog u novcu, postoji mogućnost oslobađanja polovine ukupnog kapitala u momentu registracije i ostatka u periodu od 5 godina od osnivanja. Prednosti ovog oblika su visok stepen slobode u organizaciji i administraciji privrednog društva, kontrola raspodele unutrašnjih ovlašćenja itd. Za velike srpske kompanije, ovaj oblik društva predstavlja “savršenu” filijalu koja 100% ostaje u vlasništvu matične kuće.

U Francuskoj postoje i drugi, ređe primenjivani oblici privrednih društava, kao što su: - Evropsko društvo SE (La Société Européenne); - Jednostavno komanditno društvo SCS ( Société en Commandite simple); - Akcionarsko komanditno društvo SCA ( La Société en Commandite par Actions); - Društvo pod kolektivnim imenom SNC ( La Société en nom collectif); Faktori koji će uticati na izbor pravne forme i strukture su mnogostruki, te je neophodno konsultovati advokate specijalizovane za poslovno pravo ili knjigovodstvene eksperte u Francuskoj. Pojedini sektori aktivnosti podležu specifičnoj pravnoj regulativi : sektor medicine i paramedicine, sektor finansija, bezbednosti, transport, turizam (turističke agencije) itd. Ukoliko u svojstvu fizičkog lica želite da vršite komercijalnu delatnost na teritoriji Francuke, a pritom ne želite da osnujete privredno društvo, imate limitirana investiciona sredstva i procenili ste da je rizik iz planirane delatnosti nizak, imate mogućnost da se konstituišete kao samostalni preduzetnik, kroz pravni oblik koji se zove: Preduzeće jednog lica (EI – Entreprise individuelle)

 

 

62

54% preduzeća u Francuskoj bira ovaj pravni status. Prednosti su brojne, lagana i brza registracija pri Privrednoj komori grada, nema osnivačkog kapitala, pojednostavljen režim oporezivanja, ali je zato odgovornost preduzeća izjednačena sa ličnom odgovornošću. Kao samostalni preduzetnik neograničeno garantujete sopstvenom imovinom za izmirenje ukupnih dugova preduzeća. Samostalni preduzetnik podleže obavezi plaćanja Poreza na prihod (IR) u kategoriji industrijskih i trgovačkih beneficija (BIC), Poreza na dodatnu vrednost (TVA) i Poreza na profesionalnu aktivnost (Taxe professionnelle). Za sva podrobnija obaveštenja, možete se obratiti Predstavništvu PKS u Francuskoj E-mail : paris@pks.rs i cciserbie@orange.fr Isto tako, možete konsultovati Web sajt Privredne komore Pariza www.inforeg.fr odnosno link sa pravnim informacijama vezanim za osnivanje firme http://www.inforeg.ccip.fr/Creez-votre-entreprise-rubrique-25 Porezi u Francuskoj Poreski sistem obuhvata niz raznovrsnih poreza, a Francuska je poznata kao jedna od zemalja sa relativno najvećim ukupnim poreskim opterećenjima, što za posledicu ima relativno značajan odliv kapitala u zemlje sa povoljnijim poreskim režimom. Osnovni porezi u okviru ovog sistema su sledeći:

1. PDV (Porez na dodatu vrednost): osnovna stopa - 19,6% i reducirana stopa - 5,5% (uglavnom za prehrambene proizvode i neke vrste usluga). U odnosu na druge zemlje-članice EU, Francuska ima umerenu, tj. prosečnu stopu PDV (ostale imaju od 15% na Kipru, do 25% u Danskoj i Švedskoj),

2. Porez na dohodak preduzeća: osnovna stopa je 33,33%. Detalji na sajtu: www.inforeg.ccip.fr Poreska opterećenja privrednog društva osnovanog u Francuskoj Obavljanje delatnosti i ostvarivanje prometa podrazumeva i obavezu vođenja knjigovodstva prema francuskoj regulativi i podnošenje godišnjeg bilansa u Francuskoj. Po osnovu ostvarenih rezultata, preduzeće podleže direktnom i indirektnom oporezivanju:

Direktni porez

Porez na dobit (IS - Impôt sur les sociétés)

Zakonom predviđena stopa oporezivanja na prihod realizovan u toku kalendarske godine iznosi 33,33%. On je sveden na 15% u slučaju da godišnji prihod ne premašuje 38.120 evra i uz ispunjenje dodatnih uslova određene visine prometa (maksimum 7,6 miliona evra) i udela fizičkih lica u osnivačkom kapitalu od minimum 75%.

Paušalni godišnji porez (IFA – imposition forfaitaire annuelle)

Obavezi plaćanja ovog poreza čija je stopa progresivna podležu samo privredna društva koja ostvare godišnji promet veći od 400.000 evra i to počev od četvrte godine svog poslovanja. Od 2009.g. taj iznos od kojeg teče obaveza plaćanja će biti značajno uvećan. Prema planu iznosiće 7,5 miliona evra .

Porez za obavljanje delatnosti (TP - Taxe professionnelle)

 

 

63

Ovaj porez je dvostruko ograničen i iznosi okvirno 1,5 do 3,5% od ostvarenog prihoda. Korisnici ovog poreza su teritorijalne zajednice, pa se i bazna stopa računa u odnosu na geografsku lokaciju preduzeća, odn. na osnovu procene vrednosti najma lokala u kojoj firma posluje.

Porez na ukupni iznos isplaćenih zarada

Ovaj porez se usmerava na obučavanje (0,50% od ukupne platne mase), stalno profesionalno usavršavanje (0,55%) i izgradnju stanova (0,45%), odnosno obezbeđenje povoljinijih kredita zaposlenima za rešavanje stambenih pitanja.

Poreske olakšice

Paralelno fiskalnim opterećenjima, određena privredna društva ostvaruju pravo na oslobođenje od poreskih obaveza ili na izvesne poreske olakšice. Korisnici su pre svega:

- novo kreirana preduzeća;

- mlada inovativna preduzeća;

- brzo rastuća MSP (tzv. gazele);

- preduzeća koja ulažu u istraživanje i razvoj (i do 30% od uloženih sredstava za R&D);

Indirektni porez

Porez na dodatu vrednost (TVA - Taxe sur la valeur ajoutée)

Kao i u Srbiji, radi se o indirektnom porezu na potrošnju, direktno fakturisanom klijentima na osnovu korišćenja dobara i usluga. Osnovna stopa PDV-a u Francuskoj je 19,6 % i odnosi se na najveći broj prodaje proizvoda i pruženih usluga. Snižena stopa iznosi 5,5% i odnosi se na prehrambene proizvode i građevinske radove za renovaciju. Posebna stopa iznosi 2,1% i odnosi se na štampu, izvesne lekove i farmaceutske proizvode.

Šta Vam obezbeđuje Predstavništvo PKS u Francuskoj Predstavništvo PKS u Francuskoj Vam stoji na usluzi za prvi kontakt i permanentnu saradnju u Vašem nastupu na tržište Francuske, kao informativni i savetodavni punkt. Tu pre svega mislimo na sledeće aktivnosti:

• Informisanje o tržišnim mogućnostima - opšte informacije o Francuskoj - statističke informacije o veličini i strukturi tržišta sa tendencijama razvoja - statističke informacije o konkurenciji - carinske propise i uvozne postupke - prodajnu strukturu - informacije o stručnim tematskim sajmovima – sa preporukom

• Pronalaženje partnera - pretraga adresa, mailing i phoning - informacije o firmama i obezbedjenje boniteta ciljanih partnera

• Promocija Vaše firme i posredovanje u uspostavljanju komercijalne saradnje

• Prezentacija Vašeg preduzeća u duhu uobičajene poslovne komunikacije u Francuskoj

 

 

64

- uspostavljanje kontakata - organizacija i održavanje preliminarnih sastanaka kod potencijalnih kupaca - informisanje o Vašim prodajnim uslovima - prikupljanje zahteva za ponudu - dostava uzoraka - korespodencija - lingvistička i logistička podrška

• Stručni prevodi ekonomske, pravne i tehničke dokumentacije - prevod Vaše prezentacije na francuski jezik - prevodi dokumentacije na francuski / srpski jezik

• Marketinške studije - kompletna privredna situacija, razvoj i perspektive - pravni okviri za dato tržište - prodajna struktura - procena izgleda na tržištu

• Učestvovanje na sajmovima - pomoć pri identifikaciji i selekciji sajma, izložbe, seminara

-organizacija učešća na sajmu u svojstvu izlagača ili posetioca sa kompletnom logističkom i lingvističkom podrškom - komercijalna asistencija za vreme i nakon sajma sa novim kontaktima

Predstavništvo istovremeno intenzivno radi na privlačenju francuskih privrednika kroz brojne prezentacije privrednog potencijala, kooperativnih mogućnosti i investicionih povoljnosti ka tržištu Srbije. Kroz organizovanje poseta francuskih privrednih delegacija Srbiji, sa ciljem prospekcije tržišta za komercijalnu saradnju ili investiranje i implementaciju u Srbiji, Vama se ukazuje mogućnost da u zemlji uspostavite nove poslovne kontakte sa francuskim partnerima. Mere koje preduzima Francuska za pomoć privredi u prevazilaženju posledica svetske ekonomske krize Francuska vlada usvojila je početkom decembra 2008. godine akcioni plan za prevazilaženje krize i pokretanje ekonomije. Prioritet je masivna podrška investicijama i proizvodinji. Isto tako, plan sadrži i ciljanu pomoć određenim, posebno ugroženim sektorima koji se odnose na stambeni fond i automobilsku industriju. Akcioni plan predviđa sredstva u visini od 26 milijardi evra, odnosno 1.3% BDP.

Mere za dinamizaciju javnih radova i pomoć privredi. Radi podrške proizvodnji, akcioni plan ima za cilj investicije koje se očekuju od velikih javnih preduzeća i lokalne samouprave. Država će ubrzati početak realizacije velikih javnih radova u infrastrukturi i transportu koji su u najvećem broju već u planu. To se odnosi na održavanje mreže javnih usluga - struja, gas, metro, pošta. Javna preduzeća iz ovih oblasti dobiće 4 miljarde dodatnih sredstava (35% više u odnosu na prethodnu 2008.g.) za ubrzanu realizaciju radova ali i za poboljšanje njihove konkurentnosti na

svetskom tržištu. Predviđena je izgradnja i renovacija penzionerskih domova, bolnica, obdaništa, izgradnja kanala od Sene ka severu Francuske u vrednosti od 100 miliona evra, ubrzana gradnja četiri linije TGV brzog voza itd. Za finansiranje ovog dela (podrška proizvodnji) država će mobilisati 10,5 milijardi dodatnih investicija. Ove investicije bi istovremeno trebalo da podstaknu nove investicije lokalnih uprava kako bi svaki region Francuske izvukao najveću moguću dobit iz akcionog plana. Druga serija mera se odnosi na likvidnost preduzeća.

 

 

65

Krajem 2008.g. MSP preduzeća žalilo se zbog otežanih uslova za dobijanje kredita: troškovi rastu, odnosi s bankama se rapidno pogoršavaju. Vlada želi da omogući preduzećima dalje investicije. Među mnogobrojnim merama, vlada će refundirati pre roka svoje dugove prema preduzećima i to u ukupnoj visini od 11.5 milijardi evra: povraćaj poreza pri istraživanju, povraćaj unapred plaćene akontacije za porez na promet ili po osnovu unapred plaćene akontacije PDV. U cilju borbe protiv nezaposlenosti, preduzeća koja imaju manje od 10 zaposlenih će biti oslobođena doprinosa poslodavca po osnovu obaveznog socijalnog osiguranja za sva nova radna mesta u 2009.g., ukoliko je zarada zaposlenog u visini do 1.6 minimalnog ličnog dohotka.

Stambeni i automobilski sektor imaju pravo, s obzirom na izuzetnu ugroženost, na posebne mere podrške. Što se automobilske industrije tiče, ponovo se vraća mera koja je već bila u primeni devedesetih godina, premija za uništavanje vozila po principu « staro za novo ». Da bi se oslobodili zaliha neprodatih automobila, ta premija koja je do sada iznosila 300 evra za vozilo starije od 15 godina iznosiće 1.000 evra za svako vozilo starije od 10 godina. Akcioni plan predviđa i mere podrške kooperantima u auto industriji uvođenjem posebnog fonda za restrukturaciju automobilskog sektora, a koju će finansirati i proizvođači automobila i vlada u ukupnoj visini od 300 miliona evra. Plan predviđa i poseban dispozitiv za smanjenje kreditne kamate i program podrške razvoju ekološki čistih automobila.

Drugi sektor pod posebnom zaštitom je građevinarstvo. Prodaje novih stanova je i dalje u stalnom padu. Broj novih gradilišta, kao i broj izdatih građevinskih dozvola takođe. U tom kontekstu, visina kredita sa nultom kamatnom stopom je udvostručena pri kupovini stambenog prostora u novogradnji. U sledeće dve godine, država će izgraditi dodatnih 100.000 tzv. socijalnih stanova, odnosno stanova sa umerenom i kotrolisanom visinom zakupa i dodelom u odnosu na porodičnu situaciju i ukupna primanja.

Dok je najveći deo mera u Engleskoj koncentrisan na izlazak iz krize preko potrošnje i pomoću potrošnje, francuski program se u svom dominantnom delu zasniva na investicionim ulaganjima pri čemu su rashodi države za ove investicije uglavnom koncentrisani na 2009.g. Direktne podsticajne mere domaćinstvima u okviru celokupnog paketa mera odnose se na pomenutu premiju za nabavku novog automobila u ukupnoj visini od 220 miliona evra i novu meru da se domaćinstvima sa najskromnijim prihodima isplati premija od 200 evra tokom marta 2009.g., što predstavlja sumu od 760 miliona evra.

Sve ostale mere imaju za cilj pripremu konkurentnosti Francuske za naredni period. Imenovan je i ekspert u rangu ministra čija je funkcija pokretanje ekonomije. Ove mere će u ukupnom iznosu od 26 milijardi evra dostići 1,3% BDP-a. Naravno, ovaj akcioni plan je direktno uticao na povećanje deficita državnog budžeta koji je prevazišao dozvoljeni minus u odnosu na stopu od 3% fiksiranu od strane EU. Najavljeno je da će deficit državnog budžeta prevazići čak 86 milijardi evra, tj. 4,4% BDP-a u 2009.godini, što je u raskoraku sa evropskom politikom i zbog čega Brisel već pokreće proceduru zbog ekcesivnog javnog duga, prema Francuskoj i prema pet drugih zemlja iz EU zone. Ipak, francuski plan se istovremeno smatra koherentnim u odnosu na akcioni plan Evropske komisije koja je u okviru mera za prevazilaženje posledica krize predvidela iznos od 1.5 BDP svake od 27 zemalja članica EU.

Sajamske manifestacije: www.salons-online.com; www.salons-online.com/approche/index.php4?approche=sect

www.ccip.fr/salons-congres;

Predstavništvo PKS u Italiji, Milano

Ratko Ignjatović, direktor Promos Via Camperio 1/II 20124 Milano, Italija Tel.: + 3902/ 85 155 366 Faks: + 3902/ 85 155 394 E-mail: milan@pks.rs Web: www.pks.rs/it Obrazovanje: Diplomirani ekonomista Strani jezici: italijanski (pisani i govorni), nemački (pisani i govorni)

Radno iskustvo: 1966. - 1978. VISKOZA, Loznica / Referent prodaje, šef prodaje, komercijalni direktor, zamenik generalnog direktora kombinata 1978. - 1995. PROGRES, Beograd / direktor Predstavništva Progresa, Berlin, Nemačka; pomoćnik generalnog direktora Progresa; direktor firme Proital, Milano (vlasništvo Progresa)

 

 

66

 

 

67

1995 - 1998 MAGNOHROM, Kraljevo 1998 - 2006 ATLANTIC TECHNOLOGY, Milano / direktor 2007 - Predstavništvo PKS u Italiji / direktor Predstavništva Osnovne činjenice o Italiji 

Republika Italija je država na jugu Evrope ukupne površine od 301,230 km2. Sastoji se od Apeninskog poluostrva i tri velika ostrva na Sredozemnom moru, Sicilije, Sardinije i Elbe. Jedinu kopnenu granicu ima na severu, na Alpima, gde se graniči sa Francuskom, Švajcarskom, Austrijom i Slovenijom. Nezavisne države San Marino i Vatikan nalaze se unutar teritorije Italije. Veoma je poznata po kulinarskim sposobnostima, modi, dizajnu, odeći, arhitekturi, umetnosti, muzici i ostalim znamenitostima koje u velikom broju posećuju turisti. Ekonomija Italije se značajno promenila posle II Svetskog rata. Od ekonomije koja je imala korene u poljoprivredi usmerila je potencija na razvoj industrije I postala peta zemlja po redu po razvijenosti industrije. Italija je član G-8, kao I članica Evropske zajednice za ekonomsku saradnju I razvoj. Italija ima nekoliko prirodnih bogatstava. Sa velikom površinom zemlje koja nije pogodna za poljoprivredu, Italija je veliki uvoznik prehrambenih proizvoda. Ne postoje zalihe gvožđa, uglja ili nafte. Veliki deo sirovina potrebnih za proizvodnju kao većina energenata se uvozi. Snaga italijanske ekonomije se nalazi u malim I srednjim preduzećima I porodičnim imanjima. Glavne grane industrije su metaloprerađivačka, proizvodnja autokomponenti, farmaceutska industrija, proizvodnja električnih aparata, modna industrija.

Osnovni privredni pokazatelji: - Prirodna bogatstva: ugalj, živa, cink, mermer, azbest, fluor, sumpor , prirodni gas, riba - Obradivo zemljište: 27.79% - Struktura industrije: turizam, mašinstvo, gvožđe i čelik, hemijska industrija, prerada

hrane, tekstil, motorna vozila, obuća, keramika - Poljoprivredni proizvodi: voće, povrće, grožđe, krompir, šećer, šećerna trska, soja,

grašak, maline; teletina, mlečni proizvodi; riba - Bruto društveni proizvod:$ 1,8 triliona USD (2007) - Stopa rasta BDP: 1,9 % (2007) - BDP (po glavi stanovnika): kupovna moć - $31,000 (2007)

Prioritetni pravci razvoja su: - Avionski prevoz - dobitna kombinacija za hi-tech kompanije, Italija predstavlja vodeću

zemlju u proizvodnji helihoptera i jedan je od glavnih kontributora za Međunarodnu svemirsku stanicu. Sa svojom klasom svetskih kompanija,

- Sektor autokomponenti - Italija u sektoru autokomponenti nudi prostor za ulaganje uz sve razvijenije domaće tržište koje ima poznatu tradiciju izrade autokomponenti I rafiniranosti u dizajnu, tehnologiji I performansama.

- Sektor mašinske industrije - sektor za savršeni mehanizmom i skladom između kreativnosti i najvišim mogućim tehničkim standardima daju proizvode koji su postali univerzalni simbol " made in Italy".

 

 

68

- Sektor hemijske industrije - Sektor koji predstavlja dinamičnu stranu italijanske industrije, sa preduzećima koje u saradnji sa važnim stranim multikompanijama čine Italiju trećim

- proizvođačem u Evropi a samim tim i neizostavnim sektorom kada su strane investicije u pitanju.

- Sektor hrane i pića - Kombinacija tradicije, najnovijih tehnoloških inovacija i navike u ishrani čine ovaj sektor vrlo privlačnim za strana ulaganja. Jedinstvenost italijanskih prehrambenih proizvoda, univerzalna privlačnost i visoki standardi kvaliteta i bezbednosti ističu bezbroj mogućnosti za razvoj ovog sektora.

- ICT sektor - Italija kao četvrto po veličini tržište Evrope nastavlja da nosi titulu jednog od tržišta koje se najbrže razvija. Zahvaljujući sofisticiranosti korisnika, prvoklasnoj radnoj snazi, podršci Vlade koja se pruža ovom sektoru, Italija predstavlja jednu od atraktivnih lokacija za strana ulaganja kada je ovaj sektor u pitanju.

- Logistika i transport - Italija na spoju interkontinentalnih puteva između Azije, Evrope i Severne Amerike, predstavlja značajnu logističku platformu za međunarodnu trgovinu. Sa rastućim stranim investicijama u ovom sektoru I sve većem razvoju infrastrukturnih veza u regionu Mediterana ovaj sektor nosi veliki potencijal za razvoj u skoroj budućnosti.

- Turizam - jedan od glavnih pokretača italijanske ekonomije sa doprinosom od 68 milijardi evra godišnje je sektor turizma. Italija je četvrta turistička destinacija na svetu po turističkoj posećenosti što čini turizam jednim od sektora sa najvećim potencijalom za razvoj.

Privredna saradnja Srbije sa Italijom

Italija je naš prvorazredni privredni partner, sa kojim nas vezuje komplementarnost privrednih struktura, tradicionalni poslovni odnosi i prirodno-geografska upućenost. Saradnju je u ranijem periodu karakterisala uravnoteženost robne razmene, značajni ugovori iz oblasti zajedničkih ulaganja i proizvodnih kooperacija, kao i zavidan nivo saradnje u oblasti bankarsko - finansijskih, saobraćajnih i turističkih usluga. Tabela: Robna razmena sa Italijom - u milionima dolara -

Godina Izvoz Uvoz Robna razmena

2000. 222,6 389,8 612,4 2001. 311,6 500,4 812,0 2002. 330,3 (2) 652,7 (3) 983,0 2003. 347,7 (2) 727,2 (3) 1.074,9 2004. 447,7 (2) 1.039,3 (3) 1.486,7 2005. 656,5 (2) 908,8 (3) 1.565,3 2006. 926,0 (1) 1099,6 (3) 2.025,6 2007. 1.093,0 (1) 1.777,4 (3) 2.870,4 2008. 1.128,5 (4) 2.704,4 (3) 3,832,9

(*) mesto Italije među spoljnotrgovinskim partnerima Srbije u izvozu i uvozu u periodu 2002 - 2008. godini.

 

 

69

Potrebno je istaći i nekoliko kurioziteta kada je u pitanju robna razmena Srbije i Italije. Italija je u poslednjih 20 godina bila uvek na jednom od prva dva mesta kada je u pitanju plasman srpskih roba. Izvoz na italijansko tržište je dostigao 27,6% ukupnog izvoza Srbije na tržištte EU, odnosno 14,7 % našeg ukupnog izvoza. Po uravnoteženosti robnih tokova Italija je ispred rezultata koje imamo sa drugim EU partnerima i Evropskom Unijom u celini. U poslednje tri godine robna razmena je udvostručena, a za poslednjih pet godina povećana je pet puta.

U strukturi izvoza na italijansko tržište dominiraju doradni poslovi u industriji odeće i obuće, obojeni metali (bakarne cevi i aluminijum u raznim preradama), proizvodi crne metalurgije (hladno valjane trake, proizvodi drvne industrije (rezana građa, elementi i furnir), poljoprivredno - prehrambeni proizvodi (pečurke, šećer, rezanci šećerne repe, voće i povrće sveže i smrznuto), spoljne gume, sirove goveđe kože (vet - blu), polietilen, magnezijum.

U toku 2008. godine najviše smo uvozili: sirovine i repromaterijal za industriju obuće i odeće (doradni poslovi za italijanske partnere), mašine za pakovanje i plastičarsku industriju, nove i polovne putničke automobile i kamione, belu tehniku, nameštaj i delove, bešavne cevi, konditorske proizvode, hartiju i karton, mermer i granit itd. Ako se uporede robne strukture u izvozu i uvozu, može se zaključiti da gro plasmana roba na italijansko tržište čine sirovine i njihove primarne prerade, a sa uvozne strane je značajno učešće proizvoda široke potrošnje (što je i karakteristika naših ukupnih robnih tokova sa svetom). U periodu januar - mart mesec 2009. godine, vrednost domaćeg izvoza u Italiju iznosila je 179,1 mln. USD, što je za 41,4% manje nego u istom periodu prošle godine, dok je vrednost uvoza iz Italije iznosila 320,6 mln. USD, što je za 37,5% manje nego u istom periodu prošle godine. Industrijska saradnja sa Italijom, i pored toga što je po vrednosti međusobnih kontraisporuka daleko ispod realizacije po osnovu robne razmene (sa rekordnim procentom učešća od najviše 14%- 90-tih godina, u ukupnim spoljnotrgovinskim tokovima sa Italijom), predstavljala je sektor saradnje u kome su se realizovali tradicionalno značajni ugovori (automobilska industrija, poljoprivredna mehanizacija, procesna oprema za prehrambenu industriju itd.). Posebno raduje najnovije partnerstvo sa Fiatom u proizvodnji što će biti snažan zamajac i za buduće kooperantske odnose između srpskih i italijanskih firmi u oblasti proizvodnje komponenti. Kod bankarsko - finasijske saradnje veoma je značajno prisustvo četiri italijanske banke na domaćem bankarskom tržištu (Inteza, Unikredito, Findomestil Sao Paolo). Ove banke su „merdžovale“ postojeće domaće banke putem preuzimanja akcija, za razliku od drugih stranih banaka u Srbiji koje su svoje pravo rada stekle kroz kupovinu licenci. U oblasti osiguranja Asikuracioni Đenerali je preuzeo Delta Osiguranje. U dosadašnjem toku privatizacije po novom Zakonu, italijanska firma – Bitumen Adiđe je kupila površinsku eksploataciju kamena (Kijevo - Straževica) a Pijero Zanela Zlatibor Mermer. Firma Franko Kaporale iz Peskare je sa Gemax-om iz Beograda krenula u izgradnju fabrike za proizvodnju obloga za fasade od kamena.

 

 

70

U oblasti građevinskog materijala angažovala se i firma Alkalinea, koja je sa Građevinarom iz Kraljeva podigla pogon za brzomontažne pregradne zidove. Italijani su uložili u proizvodnju šećera (SFIR iz Vićence je postao većinski vlasnik fabrika šećera u Senti i Novoj Crnji), kao i u oblasti farmaceutske industrije – proizvodnja ambalaže za lekove (Zanini - Hemofarm). Hemofarm je takođe sa it. firmom Bertele uložio u fabriku plastike u Vršcu. Italijanski partneri su pokazali velik interes za ulaganja u drvno - prerađivačkom sektoru (otvaranje fabrike nameštaja u Slobodnoj zoni Bačka Palanka od strane firme CaSa Italia). Takođe, u nedavno privatizovanom drvnom kombinatu „Crni Vrh“, od strane italijanskog vlasnika je pokrenuta nova proizvodnja, dok u Leskovcu počinje gradnja fabrike „sendvič - panela“. Poznati italijanski proizvođač pločaste iverice Fantoni iz Udine kupio je krajem 2006.godine Špik Ivanjicu (planirana ulaganja 30 miliona € radi dostizanja proizvodnje od 300,000 m3 pločastih materijala). Proizvodnja obuće je veoma interesantan potencijalni sektor za saradnju, o čemu svedoči uspešna saradnja naših firmi Laki Lajn, Čačak ; Solid, Subotica ; Milateks, Šimanovci i Kulska fabrika obuće Aska sa partnerima iz Italije:(Filante, Lorekanti, Olip, Đan Pietro....). Slične inicijative su i u oblasti tekstilne industrije: Fibest je postao vlasnik firme ATEKS, Beograd, Golden Lejdi je izgradio fabriku ženskih čarapa u Valjevu, a Dale Karbonare je uložio u predionicu štofare u Paraćinu. Diana iz Sremske Mitrovice i Fruška Gora iz Rume godinama uspešno obavljaju doradne poslove za renomirane it. firme: Guči, Prada i Max Mara. Takođe, u sektoru tekstilne industrije italijanska kompanija „Manifatture settentrionali“ izgradiće u Vrbasu pogon za proizvodnju konfekcije visoke mode dok je u Zaječaru počela proizvodnja pidžama i veša za italijansko tržište. Firme Pompea i Fulgar su investirale 25,5 miliona dolara u opštini Zrenjanin (proizvodnja ženskih čarapa i prediva na bazi veštačkih vlakana), a Golden Lady takođe u nov pogon za proizvodnju čarapa u Šapcu. Metaloprerađivački kompleks takođe beleži uspešne primere saradnje: Pometon iz Venecije je formirao zajedničko preduzeće sa Borskom Topionicom za proširenje kapaciteta proizvodnje bakarnog praha. Krušik, Valjevo ima višegodišnju saradnju sa Ćedite u razmeni komponenti za proizvodnju lovačke municije, dok Zastava automobili isporučuje zupčanike po nalogu Usko iz Modene. Milan Blagojević iz Smedereva stalno razvija proizvodnu saradnju u oblasti bele tehnike i malih kućnih aparata sa Candy (Kandi) i Girmi (Đirmi). Perspektivnim se može smatrati i saradnja dva renomirana proizvođača guma Trajal i Marangoni. Komunalne usluge su takođe sektor komperativnih prednosti za italijanske firme, što potvrđuje uspešno povezivanje Fast Parka-a sa Parking Servisom (montažni parkinzi), projekat italijanske vlade za čišćenje životne sredine Pančeva i separacija i baliranje smeća u Novom Sadu od strane Makpresa. Kod industrijskih kooperacija zapaža se njihova uska koncentrisanost na mali broj sektora (saobraćajna sredstva, poljoprivredna mehanizacija, aparati za domaćinstvo) što u pojedinim slučajevima može biti odraz inventivnosti da se postojeća saradnja proširuje i obogaćuje novim sadržajima, ali generalno gledajući, nameće se zaključak da nisu na odgovarajući način praćena savremena tehnološka zbivanja u italijanskoj privredi, jer nema ugovora o kooperacijama sa kontraisporukama proizvoda visokih tehnologija, u kojima Italija zauzima vodeće mesto (elektronika, automatika, robotika). Italijanska vlada je kao podsticaj privatnom sektoru u Srbiji 2005.godine odobrila kreditnu liniju od oko 33,5 miliona € namenjenu malim i srednjim preduzećima, za kupovinu italijanske opreme, pod povoljnim uslovima (6,5 % godišnja kamata, rok otplate do 8 godina, grejs - period do 2 godine), koja se plasirala preko Komercijalne, Inteza i Eksimbanke. Sredstva su

 

 

71

u potpunosti angažovana. Druga kreditna linija u približno istom iznosu je odobrena februara 2008.godine i čeka ratifikaciju, kao i operativnu primenu. Za razliku od prve, pored malih i srednjih preduzeća prioritet će biti na projektima infrastrukture, ekologije i komunalnih usluga.

Normativni okvir saradnje PKS sa institucijama u Italiji (Sporazumi o Saradnji)

Sporazum o saradnji PKS i Societa Trimon Sas Memorandum o saradnji PKS i Komore za trgovinu, industriju, zanatstvo i poljoprivredu

Trsta Protokol o razumevanju PKS i Sekretarijata za proizvodne aktivnosti regija Emilija

Romanja Sporazum o saradnji Trgovinske komore Milana (Promosa) i PKS Sporazum o saradnji potpisan između PKS i Unionkamere - Unije italijanskih komora Sporazum o saradnji potpisaan između Unije komora Veneta i PKS Sporazum o saradnji između PKS i Centra za internacionalizaciju Trgovinskih komora

Pijemonta Sporazum o saradnji PKS i Trgovinske komore Pordenone Sporazum o saradnji PKS sa PK Barija Sporazum o saradnji PKS sa PK VIĆENCA (VIĆENCA KVALITA).

Najčešće postavljana pitanja Osnivanje firme u Italiji za strana lica Prema važećim propisima u Italiji osnivanje preduzeća je vrlo pojednostavljeno. Najčešća forma je društvo sa ograničenom odgovornošću (S.r.l.). Dozvoljeno je osnivanje i samo sa jednim osnivačem mada je najčešći oblik dva ili tri osnivača odnosno akcionara. Minimalni osnivački kapital je 10.400 evra, koji se može uplaćivati u etapama ili jednokratno. Osnivanje se vrši preko notara uz prisustvo akcionara, studija komercijaliste koji će ubuduće voditi knjige firme. Neophodni dokumenti su:

- pasoš ili lična karta za rezidente - status firme - predmet rada firme - naziv i adresa firme

Notar dalje preduzima potrebne radnje oko registracije upisujući firmu u registar, prijavu poreskim organima i sl. Troškovi notara iznose oko 2.500 evra i isplaćuju se iz osnivačkog kapitala. Jednom osnovano preduzeće se regustruje u Regionalnoj privrednoj komori i dužno je da plaća godišnju članarinu. Ona se utvrdjuje u zavisnosti od fakturisanja vrednosti preduzeća i broja radnika. Ne plaćanje članarine se sankcioniše brisanjem iz registra u Komori i o tom preduzeću nisu više dostupni podatci. Kako pronaći partnera u Italiji

Italija i Srbija imaju tradicionalno uspešnu trgovinsku razmenu i što je još važnije dosta uravnoteženu u smislu pokrivenosti srpskog uvoza što ne karakteriše razmenu sa drugim zemljama Evropske Unije. Srpski proizvodi i usluge imaju pozitivnu ocenu od strane italijanskih preduzeća i zbog toga iz godine u godinu se beleži rast izvoza.

 

 

72

1. Pronalaženje partnera Predstavništvu PKS u Milanu javljaju se mnoge kako srpske tako i italijanske firme sa molbom da im se obezbedi adresa za pojedine sektore. Na bazi toga oni uspostavljaju direktne kontakte i do sada predstavništvo nije naplaćivalo te usluge izuzev ukoliko se radi o kontinuiranom pružanju usluga. Predstavništvo je u mogućnosti da članicama PKS obezbedi prikaz aktuelne situacije i cene za pojedine vrste proizvoda, a prema cenovniku PKS. 2. Pronalaženje strateškog partnera Najčešći zahtevi srpskih preduzeća su da im se pomogne oko iznalaženja strateškog partnera. Rešavanje ovog problema Predstavništvo realizuje uz pomoć Regionalnih komora dostavljem adrese preduzeća zainteresovanog da pronadje strateškog partnera. Za sada se to najuspešnije realizuje kod tekstilne i industrije obuće mada se otvaraju mogućnosti i kod metalopreradjivačke industrije. 3. Rad preko zastupnika Prema nasledjenoj praksi Italija radi sa Srbijom najčešće preko zastupnika što nažalost poskupljuje rad našim preduzećima. Da situacija bude još nepovoljnija zastupnici su uglavnom sa teritorije Slovenije i Hrvatske (nasledjeno iz vremena Jugoslavije). Iz tog razloga naš predlog srpskim firmama a narocito manjim koje nisu u mogućnosti to same da obave, da se obrate Predstavništvu PKS i ono će im pružiti maksimalnu pomoć da dodju do direktnog kontakta. 4. Provera boniteta firme Na zahtev srpskih preduzeća Predstavništvo može da obezbedi podatke o italijanskim firmama sa kojima želi stupiti u saradnju. Ovo je naročito važno za preduzeća koja rade poslove u doradi gde se vrlo često javljaju slučajevi da se prekid saradnje završava na štetu srpske firme. Za vrlo kratko vreme možemo dostaviti podatke ko je vlasnik, čime se bavi, koliki je kapital, da li redovno podnosi bilanse, da li je imao protestovnih menica ili čekova i sl. 5. Režimi uvoza, porezi, takse Srbija sa Evropskom unijom ima sporazum o sistemu preferencijala sa kojim se najveći deo našeg izvoza oslobadja plaćanja carine pri uvozu u Italiju. Takodje najveći deo se nalazi na režimu slobodnog uvoza ako se izuzmu kvote. Porez na promet u Italiji je 20%. Kod uvoza se plaća prilikom carinjenja. Firme koje su oslobodjene plaćanja dostavljaju carini izjavu da su oslobodjeni plaćanja poreza. To su najčešće pretežni izvoznici koji na taj način vrše povraćaj plaćenog poreza od države. Inače redovan porez se placa 16. u mesecu za prethodni mesec. Porez na dobit iznosi 27%. Imajući u vidu da je u Srbiji 10% to još više stimuliše italijanske firme da investiraju u Srbiju i otvaraju nova preduzeća. Porez na dobit u Srbiji je (izuzev Crne Gore gde iznosi 9%), najniži u regionu.

Kreditiranje malih i srednjih prduzeća

Italijanska vlada takođe podstiče razvoj i unapređenje razmene Italije sa Srbijom kroz razne pogodnosti koje pruža, kako svojim tako i srpskim preduzećima. U tom smislu je i odobrena nova kreditna linija za razvoj privatnog sektora i finansiranje malih i srednjih preduzeća.

Vlada Republike Italije odobrila je Srbiji kredit u iznosu od € 33.250.000 za razvoj privatnog sektora, odnosno za mala i srednja preduzeća. Kreditiranje MSP vrši se preko KOMERCIJALNE BANKE, BANKA INTESA i UNICREDIT BANK.

 

 

73

Preduzeća koja mogu da podnesu zahtev za kredit:

• MSP – definicija prema standardima EU (manje od 250 zaposlenih, manje od 50.000.000 evra prihoda, ukupna bilansna suma manja od 43.000.000 evra)

• Preduzeća registrovana u Srbiji kao MSP najmanje jednu godinu • Minimum 65% kapitala preduzeća u privatnom vlasništvu • Iskustvo u sektoru za koji se traže sredstva (poželjno 2 godine) • Pozitivan finansijski izveštaj • Perspektivan projekat i biznis plan • Kreditna sposobnost

Kredit se koristi za nabavku:

• Opreme, • Rezervnih delova i njihovo održavanje, • Tehnologije i tehničke pomoći, • Industrijske licence italijanskog porekla

Minimum 70% odobrenih sredstava koristi se za finansiranje opreme i usluga italijanskog porekla.

Maksimum 30% sredstava koristi se za pokrivanje troškova u zemlji i/ili obrtnih sredstava i/ili uvoza robe koja nije italijanskog porekla.

Uslovi kreditiranja prema krajnjem korisniku:

• Minimalan iznos kredita € 50.000 – Maksimalan iznos € 1.000.000. • Rok dospeća do 8 godina • Grace period do 2 godine • Kamatna stopa 4,9% na godišnjem nivou • Otplata kredita – polugodišnja • Obezbeđenje – hipoteka na nekretnine, zaloga.

Sredstva iz ove kreditne linije ne mogu se koristiti za finansiranje:

• Poreza, carina i poreza na dodatnu vrednost koji se plaćaju u zemlji • Trgovine, lizing, osiguravajućih društava i finansijskih institucija • Aktivnosti u oblasti zabave, kocke i nepokretne imovine • Proizvodnje i prerade duvana • Proizvodnje i prerade žestokih pića

Šta Vam obezbeđuje Predstavništvo PKS u Italiji PPKS u Milanu se zalaže da pruži maksimalnu pomoć privrednicima u svim oblastima:

- Prosleđuju su interesi svih firmi / kontakti spske i italijanske privrede - Dostavljanje podataka o italijanskim firmama po zahtevu srpskih firmi - Tehničko-prevodilačke usluge kada se za to ukaže potreba - Pomoć oko obezbedjenja viza kada se sastanci i manifestacije održavaju u organizaciji

PKS Sajamske manifestacije: www.fairguide.com, www.fiereitalia.com , www.agendaonline.it/fiere i www.fiere.traveleuropa.it .

Predstavništvo PKS u Nemačkoj

mr Milanka Vučić, direktor Boersenplatz 4 D-60313 Frankfurt/M, Nemačka Tel.: + 4969/29729313 Faks:+ 4969/29729310 E-mail: frankfurt@pks.rs Web: www.pks.rs/de Obrazovanje: Magistar fizičko-hemijskih nauka / Diplomirani menadžer spoljne trgovine Strani jezici: nemački i engleski – tečno govori i piše, ruski – konverzacijski

Radno iskustvo 1972. - 1978. HIP Petrohemija, Pančevo / inženjer u laboratoriji, specijalista za gasnu hromatografiju 1978. - 1993. Institut za opštu i fizičku hemiju, Beograd / asistent-istraživač; rukovodilac laboratorije za cirkilarni dihroizam; rukovodilac projekta; poslovni direktor Instituta. 1993. - 1997. ARMAZ Handels GmbH, Frankfurt / Main / direktor firme

 

 

74

 

 

75

1997. - 2002. HIP - Trade GmbH, Frankfurt / Main / pomoćnik direktora za izvozne poslove 2002. - Predstavništvo PKS u Nemačkoj / direktor Predstavništva, na kojoj dužnosti se i sada nalazi.

Osnovne činjenice o Nemačkoj Savezna Republika Nemačka je jedna od najvećih industrijskih sila sveta, smeštena u centralnom delu Evrope. Na severu izlazi na Severno i Baltičko more gde se i graniči sa Danskom. Na istoku se graniči sa Poljskom i Češkom Republikom, na jugu sa Austrijom i Švajcarskom, a na zapadu sa Francuskom, Luksemburgom, Belgijom i Holandijom. Površina Nemačke iznosi 357.031 km², a sa preko 82 miliona stanovnika je najveća država-članica Evropske unije. Po broju imigranata Nemačka je treća država na svetu. Predsednik države prof.dr. Horst Keler (od 2004.) Predsednica vlade (Bundestag) gospođa dr. Angela Merkel (od oktobra 2005.) Glavni grad je Berlin, a ostali veći gradovi su: Hamburg, Minhen, Keln, Frankfurt na Majni, Štutgart, Diseldorf, Hanover, Dortmund, Bremen, Esen. Službeni jezik je nemački, poslovni nemački i engleski. Valuta je evro ( € ), 1 evro = 1,95583 DEM. Inflacija je u 2008. iznosila 2,6%, a do toga je prevashodno došlo zbog visokog porasta cena energije u prvoj polovini godine. Bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika u 2008. godini iznosi 30.800 evra. Nemački bruto domaći proizvod je u 2008. godini porastao za 1,3% u odnosu na predhodnu godinu i iznosi 2.489,4 milijarde evra. Glavni razlog ovog uspeha se pripisuje naravno uspehu nemačkih preduzeća u inostranstvu tj. ponovo drastično povećanom izvozu. U Nemačkoj je 2007. godine izvoz ponovo porastao i to za 8,5% i iznosi 969,1 milijardi evra. Time je Nemačka ostala svetski prvak u izvozu, knap ispred Kine i SAD. Uvoz je u 2007. porastao za 5% u odnosu na prošlu godinu i imao vrednost od 770,4 milijardi evra. Time je u 2007. godini Nemačka dostigla suficit od 198,7 milijardi evra. Ovim je porast izvoza još jednom prestigao prosečnu stopu porasta od oko 6%, koja je do 2004. važila za poslednjih deset godina. Nemački izvoz nastavio je u 2008. i dalje da raste i skoro je sigurno da će Nemačka ispred Kine ostati šampion u izvozu. Glavni izvozni proizvodi su: proizvodi mašinske industrije, motorne industrije, automobilske industrije, industrije hemijskih proizvoda, elektronske industrije i inženjerstva, telekomunikacioni sistemi, nove tehnologije i znanja.

 

 

76

Glavni uvozni proizvodi su: sirovine i poluproizvodi iz svih grana industrije, ali i najsavremenije tehnologije i proizvodi. Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Nemačke su zapadne industrijski razvijene zemlje (Francuska, Holandija, SAD, Italija, Velika Britanija, Austrija, Švajcarska) i Kina. Na ove zemlje odlazi oko 77% nemačkog izvoza i 75 % nemačkog uvoza. Srednja i istočna Evropa sve više imaju značaja u spoljnotrgovinskoj razmeni Nemačke. Ukupna robna razmena sa ovim zemljama dostigla je u prvoj polovini 2007. godine vrednost od preko 133,9 milijardi evra (rast od 17,2% u odnosu na prošlu godinu) i rekordan nivo od 15% ukupne spoljnotrgovinske razmene Nemačke sa svetom. (Radi poređenja, spoljnotrgovinska razmena sa Amerikom iznosi 59,3 milijardi evra, a sa Kinom 39,2 milijardi). Nemačka izvozna privreda profitirala je u predhodnih par godina od jakog oporavka svetske privrede. Sa nailaskom svetske finansijske i ekonomske krize Vlada Nemačke u drugoj polovini 2008. godine preduzima mere za smanjenje posledica donošenjem Konjukturnih paketa I i II, kojim se privreda i građani delom rasterećuju poreza i omogućavaju krediti za infrastrukturne i druge projekte od značaja za oporavak privrede. Kao posledica povećanog izmeštanja proizvodnih kapaciteta iz Nemačke u zemlje sa jeftiniom radnom snagom, povećao se i udeo u nemačkom izvozu koji se odnosi na sirovine i polufabrikate za proizvodnju van zemlje. Potražnja iz inostranstva se smanjuje, u zemlji raste nezaposlenost i broj firmi koje su prinuđene da šalju zaposlene na prinudne odmore. Potražnja u zemlji je uzdržana, naročito utiče suzdržanost privatnih domaćinstva zbog nerešene socijalne sigurnosti, straha od mogućeg gubitka radnog mesta i niskog rasta plata u poslednjoj deceniji. U nemačkoj privredi je zaposleno oko 40,3 milona ljudi. Od ukupno angažovane privrede, 36,1% je u rukama privatnog sektora. Oko 42,3% zaposlenih radi direktno ili indirektno za izvoz: drugim rečima jedno od četiri zaposlenja je zavisno od izvoza. Industrija predstavlja glavnu privrednu granu. U 1999. oko 48.900 industrijskih firmi zapošljavalo je 6,4 miliona ljudi. Međutim, značaj industrije se smanjio vidno kao posledica strukturnih promena; njen udeo u ukupnom dohotku u svim ekonomskim sektorima je opao od 51,7 % u 1970. (Zapadna Nemačka) na 28,7 % u 2004. (ujedinjena Nemačka). Posle drugog svetskog rata u Nemačkoj su sve industrijske grane jednako razvijane. Ipak, za Nemačku imaju veliki značaj mašinska, hemijska, industrija automobila koja je i jedna od najznačajnijih (Nemačka je dugi niz godina bila treći po redu svetski proizvođač automobila posle SAD i Japana, ali je u 2006. godini Kina preuzela treće mesto). Firme iz ovih industrija su danas poznate svetske firme sa razgranatom mrežom svojih filijala po celom svetu. Savezna Republika Nemačka nalazi se u središtu Evrope i karika je između zapadnog dela kontinenta i zemalja srednje i istočne Evrope, kao i Skandinavije i južne Evrope. Predeo u kome se nalazi je raznolik i proteže se od Alpa na jugu, preko oblasti srednjih planina i severnonemačke nizije, sve do Severnog i Baltičkog mora. Kroz Nemačku protiču velike reke (Rajna, Dunav, Laba, Majna i Vezer), koje su kanalima povezane i sa susednim zemljama čine evropsku mrežu vodenih puteva. U pokrajnama Šlezvig-Holštajn, Meklenburg-Forpromen i Bavarskoj privredna težišta su na turizmu i poljoprivredi, u delovima Baden - Virtemberga, Rajngau i Frankenu preovlađuje proizvodnja vina, u Baden - Virtembergu su veoma zastupljene proizvodnja mašina i automobilska industrija, u zapadnim pokrajinama smeštena je hemijska i teška industrija, u oblasti Rajne - Majne (okolina Frankfurta

 

 

77

na Majni) smeštene su centrale banaka i uslužnih delatnosti. Nove tehnologije preovlađuju u Bavarskoj i Saksoniji. Glavni sektori u primorskim oblastima su pomorska trgovina i brodogradnja. Savezna Republika Nemačka je federalna država koja počiva na osnovama parlamentarne demokratije. Sastoji se od 16 pokrajina, od čega su tri gradovi-pokrajine (Berlin, Hamburg i Bremen). Temelj demokratskog uređenja je ustav iz 1949. godine. Šef SR Nemačke je savezni predsednik, koga savezna skupština bira na period od pet godina. Od 2004. godine je savezni predsednik prof.dr. Horst Keler. Predstavnički i zakonodavni organ Savezne Republike Nemačke je Bundestag (donji dom). Narod bira parlament svake četiri godine. Gornji dom parlamenta (Bundesrat) je zapravo Veće pokrajina koje se sastoji od predstavnika 16 saveznih pokrajina. Saveznu vladu čine kancelar i savezni ministri. Kancelara bira Bundestag. U septembru 2005. godine je po prvi put na mesto kancelara došla žena, gospođa dr. Angela Merkel. Važnu ulogu u kreiranju politike imaju demokratske stranke. O poštovanju ustava brine Savezni ustavni sud u Karlsrue-u. Nemačka se sastoji od savezne države, pokrajina i opština, koje imaju ustavom dodeljene nadležnosti. Opštine preuzimaju na sebe niz zadataka u oblasti lokalne samouprave. Uticaj na politiku takođe imaju i mnogobrojne komorske organizacije i udruženja. Osnovu nemačke spoljne politike čini njeno trajno prisustvo u krugu liberalnih demokratija, njeno članstvo u Evropskoj uniji i u Severno-atlantskoj alijansi (NATO). Ciljevi njene spoljne politike su političko, ekonomsko i socijalno ujedinjenje Evrope, jačanje međunarodnih organizacija, stabilizacija reformskih procesa u srednjoj i istočnoj Evropi i pružanje pomoći zemljama u razvoju. Nakon nemačkog ujedinjenja broj stanovnika Savezne Republike iznosi 82,1 miliona. Nemačka time predstavlja najmnogoljudniju i najgušće naseljenu (231 stanovnika po km²) zemlju u Evropi. Teritorija Nemačke nije svuda pođednako gusto naseljena, tako da 80% stanovništva živi u nekadašnjoj zapadnoj Nemačkoj, a samo 20% u pokrajinama na istoku zemlje. Broj stanovnika se povećao za 2,5 miliona i zbog velikog broja stranaca (pre svega iz Italije, Turske i bivše Jugoslavije) i prihvatanjem doseljenika nemačkog porekla (iz Rusije, Kazahstana, Poljske, itd.). Savezna Republika Nemačka poseduje odličnu infrastrukturnu mrežu koja važi za najbolju u Evropi, a među prvima je i u svetu. Gusta mreža auto-puteva pokriva čitavu zemlju, a na to se nadovezuju i veoma dobro izgrađeni magistralni putevi. Železnička mreža je tako razgranata da se i do najzabačenijih delova zemlje može stići vozom. „Inter City Express“ (ICE) vozovi povezuju na svakih sat vremena velike gradove Nemačke, a na tržištu se pojavljuje sve više privatnih železničkih preduzeća. Internacionalni aerodromi nalaze se u svim velikim gradovima. Frankfurtski aerodrom važi za glavnu evropsku raskrsnicu u vazdušnom saobraćaju i najveći aerodrom za transport robe, a drugi je po veličini i po broju prevezenih putnika u Evropi. Preko velikih reka: Rajne, Mozela, Dunava, Labe, Odre, Majne, Vezera i dobro izgrađenog sistema kanala, Nemačka mreža plovnih puteva je povezana sa susednim zemljama kao i sa velikim morskim lukama u Hamburgu i Bremerhafenu. Savezna Republika Nemačka je jedna od vodećih privrednih nacija sveta. Nemačka je posle SAD i Japana u 1995. godini bila zemlja sa najvećim privrednim učinkom. U pojedinim oblastima privrede, kao npr. neke grane mašinstva: uljna hidraulika, pneumatika, mašine za obradu i preradu drveta, tekstilne i štamparske mašine, pogon vozila i njihovi delovi, fabrike za

 

 

78

obradu metala i valjaonice, mašine za preradu hrane i pakovanje, Nemačka zauzima vodeću poziciju na međunarodnim tržištima. Geografski položaj Nemačke u centralnom privrednom prostoru Evrope, odlična infrastruktura i blizina zemalja istočne i srednje Evrope, pružaju svim privrednim partnerima dobre šanse na ovom velikom tržištu. Društveni bruto proizvod, kao indikator privrednog razvoja, pokazuje u poslednjih nekoliko godina trend rasta:

2000.: 2.030,00 milijardi evra 2001.: 2.071,20 milijardi evra 2002.: 2.108,20 milijardi evra 2003.: 2.128,20 milijardi evra 2004.: 2.178,20 milijardi evra 2005.: 2.197,80 milijardi evra 2006.: 2.303,00 milijardi evra 2007.: 2.423,00 milijardi evra 2008.: 2.489,40 milijardi evra

Jedan od bitnih faktora ovog privrednog rasta je činjenica da Nemačka nije samo vodeći izvoznik, već je i otvoreno tržište za uvoz. Nemačka privreda pokriva oko 30% poluproizvoda iz inostranstva. Ova međunarodna povezanost nemačke privrede pruža stranim izvoznicima šanse za ulazak na nemačko tržište i tržište unutar EU. Privredna saradnja Srbije sa Nemačkom Nemačka je bila i ostala jedan od vodećih partnera Srbije u svim sektorima privrede. Privredna saradnja se odvijala, ne samo kroz robnu razmenu, već i kroz više oblike saradnje, kao što su zajednička ulaganja, industrijska kooperacija, detašmani, saradnja u oblasti saobraćaja, turizma, bankarsko-finansijka saradnja, prenos nemačke tehnologije, donacije i humanitarna pomoć. Robna razmena se u periodu 1990. - 2007. godine, kretala u obimu od 2.611,66 mil. USD u 1990. godini do 3.107,20 miliona USD u 2007.g. Ovim rezultatom je robna razmena po prvi put presla nivo dostignut u 1990. godini. U 1991. godini razmena sa Nemačkom činila je petinu ukupne naše trgovine sa svetom. Srbija je te godine izvezla u Nemačku robe za 1,2 milijardi USD, a uvezla iz Nemačke robe za 1,3 milijarde USD ostvarivši time prvi put gotovo potpunu pokrivenost uvoza izvozom, uz inace veoma dobru strukturu bilateralne robne razmene. U periodu od 1987. godine do 1991.godine, izvoz iz naše zemlje u SR Nemačku imao je veoma dinamičan trend, sa stopom rasta od 15 do 20% godisnje i od 329,4 mil. dolara u 1987. godini dostigao vrednost 1,1 milijarde dolara u 1991. godini. Rezultatu ovako dinamicne saradnje sa Nemackom doprinela je u mnogome tada postojeca razgranata mreza privrednih predstavnistava srpskih preduzeca u Nemackoj. Kretanje robne razmene može se videti iz sledećeg pregleda:

 

 

79

Robna razmena: Srbija – Nemačka U mil. USD Godina Izvoz Uvoz Ukupno Saldo 2000 175,42 456,22 631,64 -280,802001 230,05 549,95 780,00 -319,902002 241,83 762,12 1003,95 -520,292003 287,96 1.020,65 1.308,61 -732,692004 372,70 1.501,20 1.873,90 -1.128,502005 448,84 1.121,64 1.570,48 -672,80 2006 637,00 1.251,10 1.888,10 - 614,102007 937,50 2.169,70 3.107,20 -1.232,202008 1.142,00 2.704,40 3.846,40 -1.562,40

U 2008. godini Nemačka je bila na trećem mestu prema izvozu proizvoda iz Srbije, dok je prema uvozu bila na 2. mestu. U toku 2008. godine robna razmena Srbije sa Nemačkom ponovo je bila u porastu i okarakterisana je kako porastom našeg izvoza u SR Nemačku (21,8%) tako i povećanim uvozom (23,2%) u odnosu na isti period 2007. godine. U periodu januar - mart mesec 2009. godine, glavni spoljnotrgovinski partner Srbije u izvozu bila je Nemačka, dok je po pitanju uvoza bila na drugom mestu. Vrednost domaćeg izvoza u Nemačku iznosila je 194,2 mln. USD, što je za 28,7% manje nego u istom periodu prošle godine, dok je vrednost uvoza iz Nemačke iznosila 328,3 mln. USD, što je za 34,4% manje nego u istom periodu prošle godine. Koji su to proizvodi koji se mogu plasirati na ovo tržište Nemačka ima najjaču nacionalnu ekonomiju starog kontinenta i sa 82 miliona stanovnika - jedno je od najvećih tržišta u Evropi. Snaga njene privrede je u globalnoj orijentaciji i slobodnoj trgovini sa svetom. Nemačko tržište je otvoreno za sve i stranim partnerima se nude brojne mogućnosti za trgovinu i sve druge oblike privredne saradnje. Trgovina sa svetom i ulaganja širom sveta su osnove daljeg privrednog rasta te zemlje. Polazeći od toga, postoje brojni veoma dobri razlozi za poslovnu angažovanost i intenziviranje prisustva roba i usluga iz Srbije na nemačkom tržištu na kojem ima mesta za sve vrste ponuda. U ovom momentu najveće izglede u izvozu na nemačko tržište imaju proizvodi iz sledećih oblasti: proizvodnja delova za auto-industriju, metalo-prerađivačka industrija, drvna i industrija nameštaja, IT-industrija, ali i uvek traženi poljoprivredni proizvodi odličnog kvaliteta sa kojima Srbija svakako može da konkuriše, kao i proizvodi prehrambene industrije. Najčešće postavljana pitanja Osnivanje firme u Nemačkoj za strana lica U Nemačkoj preduzeće može biti osnovano u svim pravnim formama koje trgovinsko pravo dozvoljava. Pod time se podrazumeva i osnivanje individualnog trgovinskog preduzeća (obaveza za unošenjem u trgovinski registar). Kod društava se mogu razlikovati: društvo kapitala (društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo GmbH, što odgovara nasoj formi d.o.o.) i društvo lica (otvoreno trgovinsko društvo, komaditno društvo i građansko

 

 

80

pravno društvo). Kod otvorenih trgovinskih društava i građanskog pravnog društava jemče svi članovi i to svom svojom imovinom, kao i komplementari kod komaditnog drustva. Članovi jednog d.o.o., AD i KD jemče samo svojim uloženim kapitalom. Najčešća forma u Nemačkoj je d.o.o. (društvo sa ograničenom odgovornošću). Osnivanje jednog d.o.o. može uslediti od strane jednog ili vise privatnih ili pravnih lica. Dozvoljeno je i osnivanje d.o.o. sa samo jednom osobom. Osnivači mogu biti nemačka ili strana pravna ili privatna lica. Osnovni kapital jednog d.o.o. iznosi najmanje 25.000 evra dok je minimalni osnovni ulog jednog od osnivača 100 evra. Najmanje polovina osnovnog kapitala (12.500 evra ukljucujuci i potpuno unošenje osnovnih sredstava) mora biti uplaćena pri prijavljivanju. Preduslov za osnivanje d.o.o. je posedovanje ugovora o osnivanju koji mora biti overen kod notara. D.o.o. je osnovano od momenta unošenja u trgovinski registar. Oznaka (naziv) društva mora da ukazuje na ograničenu odgovornost (o.o.). Najmanje jedan od osnivača mora imati prijavljen boravak u Nemačkoj. Pri osnivanju firme njen osnivač mora da kod notara overi utvrđeni statut i prijavu firme. Tek sa upisivanjem firme u trgovinski registar (oko tri nedelje) je društvo sa ogranicenom odgovornošću osnovano. Troškovi registracije bi mogli da iznose oko 2.000,-- evra. Važno je da se pre svega utvrde tačni ciljevi i mogućnosti firme. Samo osnivanje je relativno jednostavno. Ali njeno vođenje (knjigovodstvo, bilansni porezi itd.) su zahtevni i naravno povezani sa troškovima. Zato firma mora da raspolaže sopstvenim prihodima, da se ne bi morala subvencionisati. Akcionarsko društvo osniva najmanje jedno pravno ili privatno lice. Osnovni kapital iznosi najmanje 50.000 evra. On mora biti rasitnjen na akcije, koje postoje kao akcije nominalnog iznosa i po komadu. Akcije nominalnog iznosa moraju iznositi najmanje jedan evro, dok akcije po komadu učestvuju u osnovnom kapitalu na osnovu njihovog celokupnog broja. Pri prijavljivanju akcionarskog drustva mora biti uplaćena najmanje ¼ nominalne vrednosti izdatih akcija nominalnog iznosa, odnosno ¼ nominalne vrednosti akcija po komadu u gotovini. Osnovna sredstva moraju biti u potpunosti unesena. Za osnivanje akcionarskog društva mora postojati statut overen od strane notara. Oznaka društva mora da sadrži svoju pravnu formu, tj. deo naziva mora da sadrži akcionarsko društvo ili AD. Sa uvođenjem u trgovinski registar, AD se smatra osnovanim. Frankfurtska berza sa svojim simbolima: bik i medved Proces osnivanja akcionarskog društva i društva sa ograničenom odgovornošću može biti skraćen kupovinom postojecih „mantil društava“ (to su preduzeća koja su ranije bila aktivna, a sada njihov prazni omotač „mantil“ može biti iskorišćen za neku novu delatnost ili prodat). Za osnivanje građanskog pravnog društva mora postojati društveni ugovor, koji može biti sklopljen i usmenim putem. Za osnivanje javnih trgovačkih društava (OHG) ili komaditnog društva potrebno je postojanje trajnog trgovinskog preduzeća ili unošenje u trgovački registar. Ograničeno jemstvo komaditora prema trećim licima stupa na snagu tek po unošenju KD u trgovački registar. Osnivanje filijale Za osnivanje filijala stranih firmi u Nemačkoj potrebno je podneti zahtev za registraciju kod nadležnog prvostepenog suda. Filijale stranih firmi poseduju jednaka prava kao i filijale nemačkih firmi.

 

 

81

- Obaveznost registrovanja reguliše nemačko pravo. - Za registrovanje je neophodno imati dokaz o postojanju preduzeća u inostranstvu i

overenu fotokopiju statuta. - Rukovodilac filijale je odgovoran za pridržavanje svih propisa.

Pri overama kao i službenim potvrdama iz inostranstva, potrebno je obratiti paznju da one moraju imati apostille na osnovu Haškog sporazuma, a to znači da moraju posedovati potvrdu zemlje porekla da je overa, odnosno potvrda, izdata po propisima. Ako je potrebno prevoditi dokumenta, trebalo bi to uraditi u Nemačkoj. Otvaranje računa za firmu u Nemačkoj Za otvaranje računa za firmu u Nemačkoj potrebno je nemačkoj banci priložiti sledeća dokumenta:

- od notara overenu kopiju upisa u trgovački registar, - kopiju osnivačkog ugovora ili statuta preduzeća, - jednu potvrđenu punomoć za predstavnika firme, osim ako ova punomoc već nije

unesena u trgovački registar, - od notara overeno punomoćje preduzeća radi otvaranja računa od strane određene

osobe, - preporuku banke ovog preduzeća, - pravno-deviznu dozvolu centralne banke.

Poreske olakšice za otvaranje firme u Nemačkoj U Nemačkoj ne postoje poreske olakšice za osnivanje firme u klasičnom smilu. Otvaranje firme predstavlja strano ulaganje i strani investitori su izjednačeni sa nemačkim. Strana ulaganja podležu Zakonu o zaštiti stranih ulaganja koji su najčešće sa drugim zemljama, između ostalih i sa Republikom Srbijom potpisani na recipročnoj osnovu. Radna i boravišna dozvola za strane državljane Za preuzimanje samostalne delatnosti u Nemačkoj stranom državljaninu je neohodna dozvola za boravak, a za nesamostalnu delatnost i radna dozvola službe za rad. Preduslov za boravišnu dozvolu je ulazak u Nemačku sa odgovarajućom vizom. Ona se dodeljuje na 1 ili 2 godine i može biti produžena. U izuzetnim slučajevima viza se dodeljuje na neograničeni period. Pravo na boravak može biti dodeljeno samo u slučaju da se strani državljanin najmanje pet godina nalazi u Nemačkoj i da se integrisao u privredni i socijalni život. Ova dozvola je vremenski neograničena. Strani državljani iz zemalja Evropske unije su iz razloga slobodnog naseljenja pri obavljanju samostalnih delatnosti, veoma privilegovani. Radna snaga iz zemalja koje su nove članice EU iz istočne i srednje Evrope: Poljska, Česka, Mađarska, Slovačka, Slovenija, Litvanija, Letonija, Estonija, Rumunija i Bugarska moraće još neko vreme da poštuju višegodišnje prelazne rokove. Tek po isteku ovih rokova će i za njih pribavljanje boravišne dozvole i za nesamostalne delatnosti biti još samo čista formalnost.

 

 

82

Izvoz roba iz Srbije u Nemačku Uvoz robe u Nemačku je ekstremno liberalizovan i može se obavljati preko različitih kanala:

- specijalizovana uvozna trgovina, - veletrgovina i trgovina na malo, - direktni uvoznici, - trgovinska udruženja i kooperacije, - tržni centri sa supermarketima i robnim kućama, - posrednici na tržištima (trgovački posrednici, komisionari, trgovinski predstavnici, trgovci

koji obavljaju poslove za sopstveni račun), - trgovački predstavnici izvoznih preduzeća.

Uvoznom trgovinom se smatra situacija u kojoj uvoznik uvozi robu i prodaje je u zemlji preko prodajnih i ekskluzivnih trgovinskih ugovora. Veletrgovina koja snabdeva trgovinu na malo je sveukupno specijalizovana za određene branše, grupe proizvoda ili same proizvode. Mnogi veletrgovci rade u celoj zemlji, dok su ostali samo regionalno zastupljeni. Važnu ulogu u prodaji uvozne robe imaju trgovinska udruženja i koncerni supermarketa. Pored toga se za distribuciju robe u Nemačkoj mogu angažovati posrednici. U ovom slučaju postoje pravne i privredne razlike između trgovačkih posrednika, trgovačkih predstavnika i komisionara.

- Trgovački posrednici posreduju pri sklapanju kupovnih ili prodajnih ugovora o robi, hartijama od vrednosti i ostale uobičajene trgovinske robe između poslovnih partnera.

- Trgovinski predstavnik samostalno se bavi poslovnom delatnošću u ime jednog preduzeća i zadužen je za pregovore, savetovanja i negovanje odnosa sa potrošačima.

- Komisionar kupuje i prodaje robu ili hartije od vrednosti u sopstveno ime ili na račun drugoga.

Uvozne i izvozne liste za robu koja ide iz i u Nemačku određene su spoljnotrgovinskim propisima. Ove liste takođe sadrže i robu koja bez dozvole može da se uveze. Tačno su definisane i robe koje podležu uvoznim količinskim ograničenjima, kao npr. tekstilni i čelični proizvodi. Kroz propise EU su za određenu robu neophodne uvozne licence. Ovo posebno važi za agrarne proizvode i robu koja je nastala iz poljoprivrednih proizvoda. Za svaki uvoz u Nemačku je isporučilac obavezan da zajedno sa računom priloži i potvrdu o poreklu robe. Pri uvozu robe u Nemačku mora se obratiti pažnja i na relevantne zakonske propise, tehničke odredbe i propise o robi. Ugovorni uslovi isporuke u spoljnotrgovinskim ugovorima Za ugovore sa strancima u Nemačkoj važe odredbe Građanskog zakonika (BGB) i trgovačkog zakonika (HGB). Na osnovu međunarodnih odredbi, u ugovorima moraju biti određeni uslovi isporuke – INCOTERMS. Ove klauzule su podeljene u četiri grupe (E, F, C i D) na osnovu preuzimanja transportnih odgovornosti od strane izvoznika ili uvoznika. Uvozna regulativa Zemlje Evropske unije pripadaju jedinstvenoj carinskoj zoni. Za uvoz u Nemačku važe carinski propisi EU. Pri uvozu i izvozu robe moraju se uzeti u obzir sledeće odredbe:

 

 

83

- Spoljnotrgovinsko zakonodavstvo (Außenwirtschaftliche Gesetzgebung – AWG) i njegovi primenljivii propisi (Anwendungsvorschriten – AWV) sa prilozima (spisak uvozne i izvozne robe, spisak zemalja),

- Carinsko zakonodavstvo: carinski kodeks, zakonodavstvo o carinskom postupku i uopštene carinske odredbe,

- Integrisane carinske tarife Evropske unije. Uvoz industrijskih proizvoda u Nemačku je najviše liberalizovan. Međutim, neke oblasti (poljoprivreda, tekstilno tržište EU i tržište čelika u EU) su zaštićene i za njihov uvoz ili izvoz potrebno je imati dozvolu. Za uvoz poljoprivrednih proizvoda u EU neophodno je pored standarda EU podmiriti i specijalne dažbine kako bi se razlika između cena na svetskom tržištu i tržištu EU izjednačila. Za proizvode ove vrste su izvozna ili uvozna odobrenja i licence neophodni. Carinske dažbine - u Nemačkoj kao članici EU važe integrisane carinske tarife Evropske unije (TARIC). One se proračunavaju na osnovu harmonizovanog sistema u kome su određene oznake i kodovi robe u međunarodnoj trgovini. Za robe koje se uvoze iz zemalja koje nisu članice EU, moraju na carinarnicama biti deklarisane sledeće uvozne procedure:

- za slobodni saobraćaj, - za aktivno oplemenjivanje (preradu), - za preradu pod carinskom kontrolom, - za tranzit, - za carinsko skladištenje, - za privremeno korišćenje.

Nakon dostavljanja robe carinskoj službi, roba se mora u roku od 20 dana (45 dana za transport brodom) prijaviti za carinjenje. Pri uvozu u Nemačku potrebno je doznačiti sledeće:

- Uvozni porez na promet: za agrarne proizvode 7%, za industrijske proizvode 19% od carinske vrednosti. Uzorci robe, reklamni materijali i vremenski ograničeno uvezene robe (sajamski eksponati) su toga oslobođeni.

- Porez na potrošnju (akcize) na zemni gas, alkohol i alkoholna pića, duvan, kafu (mlevenu i nemlevenu). Stope za uvezenu robu i domaće proizvode su identične (10-100%). Za poljoprivredne proizvode dodate su posebne carinske stope i obračunavaju se po težini. Za poljoprivredne proizvode mogu biti osim toga obračunate i dodatne uvozne dažbine. Za robe sa dužim periodom prerađivanja, obračunava se mešovita carinska taksa.

Poreska regulativa za strance u Nemačkoj U Nemačkoj postoje porezi na posedovanje i promet. Proces oporezivanja određen je uredbom o dažbinama. Porez o posedovanju odnosi se na prihod, zaradu i imovinu:

- porez na zaradu, - porez na industrijski prihod, - porez na prihod preduzeća, - porez na zemljište, - porez na imovinu.

 

 

84

Po nemačkom poreskom zakonu postoji razlika između neograničenih i ograničenih prirodnih i pravnih lica. Stranac je neograničeno obavezan da plati porez u slučaju da stalno boravi u Nemačkoj ili se njegovo prebivalište ili sedište njegove firme nalazi u Nemačkoj. U slučaju boravka i sedišta firme van Nemačke u periodu dužem od šest meseci (=183 dana u godini), stranac je obavezan da plati samo porez na u Nemačkoj ostvarene prihode i imovinu. Porez na zaradu naplaćuje se samo od fizičkih lica i od vlasnika ličnih preduzeća u slučaju da su neograničeno obavezni. Porez na zaradu je progresivno izgrađen. Prihodi jedne firme predstavljaju se na osnovu bilansa. Stranci dalje moraju da paze da li je i sa kojim sadržajem sklopljen sporazum o dvostrukom oporezivanju između njihove zemlje i Nemačke. Ako ovakvi sporazumi ne postoje, preti opasnost oporezivanja nemačkih prihoda i u zemlji kojoj stranac pripada, čak i ako tamo više nema prijavljen boravak. Porezima na promet pripadaju:

- porez na obrt (bez poreza na uvozni promet) - porez na transakcije nekretninama.

Strana firma sa ogrankom u Nemačkoj je obavezna da za svaku kalendarsku godinu ispostavi objašnjenje o sledećim vrstama poreza:

- porez na prihod preduzeća - porez na obavljanje delatnosti.

Porez na obavljanje delatnosti u Nemačkoj plaća svako industrijsko ili trgovačko preduzeće. On se naplaćuje od strane opština. Porez na promet - Nosilac poreza na promet je u osnovi firma koja obavlja delatnost. Važe dve poreske stope:

- opšta poreska stopa: 19% - snižena poreska stopa: 7%.

Snižena poreska stopa posebno važi u slučaju sopstvene upotrebe ili kod uvoza skoro svih prehrambenih proizvoda, osim za pića i promet u gastronomiji. Oslobođena poreza na promet je između ostalog izvozna roba i dorađena izvozna roba, isporuke u okviru Evropske unije, garancije kredita, iznajmljivanje, zakupljivanje zemljišta, promet u medicinskoj i socijalnoj oblasti. Ostale vrste poreza - Posebna vrsta poreza na zaradu je porez na platu. Ovaj porez se plaća samo na prihode od nesamostalnog rada. Poslodavac zadržava porez na platu i predaje ga finansijskoj službi. Porez na zemljište - Ovaj porez se plaća za posedovanje zemljišta u Nemačkoj uključujući i zgrade na njemu. Visina ovog poreza se određuje na osnovu vrednosti zemljišta. Prilikom sticanja zemljišta potrebno je platiti porez na transakcije nekretninama koji se određuje na osnovu vrednosti kupljene površine.

 

 

85

Ostali izdaci: - komorski doprinosi - Sva preduzeća sa sedištem u Nemačkoj su na osnovu zakona

obavezna da budu članovi neke od stručnih komorskih organizacija i moraju da njoj plaćaju doprinos. Zanatske firme su članice zanatskih komora, slobodna zanimanja imaju sopstvene komorske organizacije (lekarska komora, apotekarska komora, advokatska komora, notarska komora, arhitektonska komora itd.); a sva preduzeća koja nisu ovako specijalizovano opredeljena su članovi neke od industrijsko-trgovinskih komora.

- doprinosi za socijalno osiguranje - Preduzeća moraju da vode računa o tome da njihovi zaposleni budu zakonski socijalno osigurani (osiguranje za slučaj nezgoda, zdravstveno osiguranje, osiguranje za negu, osiguranje za slučaj nezaposlenosti, penziono osiguranje) i da ovi doprinosi delimično budu pokriveni od strane poslodavca, ali samo u vidu odbitaka od bruto plate koji se upućuju odgovarajućim osiguranjima. Zakasnelo uplaćivanje doprinosa za socijalno osiguranje ima po pravilu krivično-pravne posledice.

Šta Vam obezbeđuje Predstavništvo PKS u Nemačkoj Predstavništvo PKS-Frankfurt na Majni ima izuzetan značaj kao istureno odeljenje srpske privrede u Nemačkoj i ono stoji na usluzi srpskim preduzećima i time podstiče nastojanja srpskih firmi da plasiraju svoje robe i usluge na tako značajno tržište kao što je nemačko. Mi upravo zbog toga intenzivno sarađujujemo sa partnerskim organizacijama u Nemačkoj: sa 82 regionalne komore Nemačke (IHK: www.ihk.de) i Udruženjem nemačkih komora (DIHK: www.dihk.de), granskim udruženjima (www.verbaende.de), koji su svi promoteri naših aktivnosti u Nemačkoj, ali i sa nemačkim preduzećima (velikim, malim i srednjim). Naše aktivnosti obuhvataju sledeće oblasti:

- Informativne aktivnosti vezane za pribavljanje i razmenu informacija o tržišnim mogućnostima od značaja za plasman roba i usluga iz Republike Srbije i informacije o privrednim kretanjima u zemlji domaćinu radi realizacije ovih poslova i zadataka - Promotivne aktivnosti vezane za promociju ponude roba i usluga iz Republike Srbije i zemlje kao lokacije za strane (nemačke) investitore, organizaciju i podsticanje propagandne aktivnosti - Organizaciju učešća PKS-a, drugih privrednih komora iz Srbije, preduzeća i drugih organizacija na simpozijumima, seminarima i drugim sličnim manifestacijama u zemlji domaćinu - Uspostavljanje poslovnih kontakata i priprema posete poslovnih ljudi iz Srbije - Priprema boravka privrednih delegacija i pojedinaca i usklađivanje poslovnih sastanaka u zemlji domaćinu - Učestvovanje u organizovanju poslovnih saveta i ostvarivanje saradnje sa njima - Saradnja sa predstavničkom mrežom srpskih preduzeća u zemlji domaćinu, ali i obavljanje drugih poslova po nalogu Komore

Kao konkretne marketinške usluge nudimo usluge koje podležu Cenovniku PKS-a i to:

- Pribavljanje adresa potencijalnih nemačkih partnera iz oblasti koje su vam od interesa

- Uspostavljanje i negovanje kontakta sa nemačkim partnerima - Oglašavanje Vaše ponude u stručnim časopisima za Vaše proizvode - Organizacija prezentacija i sastanaka po Vašoj želji u prostorijama našeg

Predstavništva u Frankfurtu - Podrška kod nastupa na internacionalnim stručnim sajmovima u Nemačkoj

 

 

86

Kao jedan od efikasnih oblika saradnje, predlažemo pristupanje Pool-u srpskih firmi koji je formiran uz naše Predstavništvo. Više informacija o aktivnostima kroz ovakav oblik rada može se naći na (www.wirtschaftskammer-serbien.de/Pool firmi u Nemackoj_januar08.pdf)

- Izrada marketing studije - Angažovanje trgovačkog zastupnika u Nemačkoj specijalizovanog

za prodaju Vašeg proizvoda (Angažovanje trgovačkih zastupnika u Nemačkoj definisano je zakonom i ugovor koji sklapate sa njim podleže nemačkom zakonu). Trgovački zastupnici deluju u okviru Saveznog Udruženja za trgovinsko posredovanje i prodaju Nemačke ( CDH e.V, www.cdh.de)

- Druge aktivnosti prema dogovoru

Ukoliko postoji interes, na Vaš zahtev dostavićemo Vam ugovor prilagođen angažovanju našeg Predstavništva za Vaše proizvode i potrebe. Ovaj oblik podrške srpskim firmama za marketing i nastup na nemačkom tržištu već se uspešno primenjuje, i kao referencu srpske firme učlanjene u ovaj Pool-firmi mogu Vam pružiti više informacija o iskustvu u radu sa PPKS-Frankfut i marketingu proizvoda. Ukoliko želite da za Vas ispitamo i obradimo nemačko tržište i kontaktiramo veliki broj nemačkih firmi potencijalnih partnera, rado ćemo obaviti za Vas ovu uslugu, po ceni koja je definisana Cenovnikom Privredne komore Srbije o naplati usluga. Na Vaš zahtev i u Vaše ime prosledićemo upit na što veći broj nemačkih firmi iz oblasti koja Vas interesuje. Takođe, na Vaš zahtev možemo Vam ponuditi izradu marketing studije koja će Vam prikazati aktuelnu situaciju u datoj privrednoj grani, mogućnost za plasman Vašeg proizvoda, važeće standarde, konkurenciju, cene, adrese nemačkih/evropskih proizvođača date robe i sl. Kako dobiti informacije sa tržišta, da bi naše angažovanje bilo adekvatno i naši resursi bili prezentirani Naš osnovni zadatak je da kao i druga predstavništva PKS u inostranstvu pre svega uspešno promovišemo mogućnosti privredne saradnje sa našom zemljom, predstavimo ponudu roba i usluga iz Srbije i pružamo stručnu pomoć srpskim preduzećima u pronalaženju partnera u Nemačkoj za različite vrste poslovne saradnje: od plasmana srpskih roba i usluga na nemačko tržište, doradnih poslova, do industrijskih kooperacija i zajedničkih ulaganja. Jedna od osnovnih aktivnosti Predstavništva je i dostavljanje informacija sa tržišta prema zahtevu firme. Naša zaintersovana firma nam se može obratiti putem eMail-a ili telefaksa sa zahtevom za informacije o tržištu za dati proizvod. Način dobijanja informacija – praćenje promena i tendencije na međunarodnom tržištu usluga Svim srpskim firmama koje su nam se obratile i sa kojima smo ostvarili poslovni kontakt dostavljamo redovno eMail-om naše mesečne Info-vesti iz privrede Nemačke i značajne informacije iz EU koje izdajemo u elektronskoj formi, kao i kvartalni Informator o aktuelnim događajima i sajmovima u oblasti bilateralne privredne saradnje Srbija-Nemačka. Ova izdanja nalaze se na internet stranici PKS-a na linku: http://ino.komora.net/Tr%C5%BEi%C5%A1ta/CentralnaiZapadnaEvropa/Nema%C4%8Dka/Privrednibilteni/tabid/1943/Default.aspx. U njima takođe redovno donosimo informacije o promenama i tendencijama na međunarodnom tržištu usluga.

 

 

87

Pronalaženje potencijalnih poslovnih partnera u Nemačkoj, povezivanje sa njima i pružanje adekvatne saradnje Mnoge srpske firme imaju vrlo skromna saznanja o tržištu Nemačke, načinu poslovanja ili mogućnostima da pronadju odgovarajućeg partnera. Sa željom da privrednicima pružimo stručan savet i konkretnu podršku da svoj proizvod ponude i plasiraju na nemačkom tržištu, dajemo proceduru i preporučujemo da sami ili u saradnji sa nama nadalje sprovedu: 1. Radi oglašavanja poslovnih želja kod nemačke Savezne agencije za spoljnu trgovinu (Bfai) srpska firma treba da popuni upitnik za pronalaženje partnera, a Predstavništvo PKS u Frankfurtu će proslediti Bfai-u iste radi oglašavanja poslovnih želja (ponuda/tražnja) nemačkih i stranih firmi u privrednim glasilima Nemačke i na internacionalnoj internet - berzi nemačkih Industrijsko - trgovinskih komora: www.e-trade-center.com. Firme imaju mogućnost da i samostalno i besplatno unesu svoju ponudu u sistem na engleskom (ili nemačkom jeziku). Godišnje na ovaj način oko 100.000 ponuda dolazi do nemačkih privrednika. Ukoliko se pojavi zainteresovan partner, za očekivati je da u narednom periodu kontaktira željenu firmu koja bi na ovaj način mogla doci do željenih kontakata. 2. Naše Predstavništvo pruža uslugu pribavljanja adresa nemačkih firmi iz željenih privrednih grana. Na osnovu ovih adresa, srpske firme se mogu direktno obratiti nemačkim firmama sa kojima žele da uspostave poslovni kontakt i saradnju. 3. Ukoliko srpska firma želi da PPKS Frankfurt za nju ispita i obradi nemačko tržište i kontaktira veliki broj nemačkih firmi - potencijalnih partnera, rado ćemo ponuditi ovu uslugu po ceni koja je definisana cenovnikom PKS. Na zahtev firme i u njeno ime prosledićemo upit na što veci broj nemačkih firmi iz trazene oblasti. Takodje, firmama mozemo ponuditi izradu marketing studije koja će im prikazati aktuelnu situaciju u datoj privrednoj grani, mogućnost za plasman svog proizvoda, važeće standarde, konkurenciju, cene, adrese nemačkih/evropskih proizvodjača date robe itd. Na zahtev firme dostavićemo ponudu za ovu vrstu ispitivanja nemačkog tržišta. 4. Angažovanje trgovačkog zastupnika u Nemačkoj specijalizovanog za traženu vrstu proizvoda: angažovanje trgovačkih zastupnika u Nemačkoj definisano je zakonom i ugovor koji se sklapa sa njim podleže nemačkom zakonu. Trgovački zastupnici deluju u okviru Saveznog Udruženja za trgovinsko posredovanje i prodaju Nemačke (CDH e.V, www.cdh.de). Da bi pronašli odgovarajućeg specijalizovanog trgovca (zastupnika) za prodaju date robe, poželjno je dati oglas u stručnom časopisu ovog udruženja H&V Journal (Privredni magazin za trgovačke zastupnike i prodaju) ili putem oglašavanja na interenet stranici www.vertretungsangebote.de. Cena ovih oglasa (primer): - za H&V Journal, veličina oglasa 1/8 strane A4, oko 350 evra - na internet stranici oko 375 evra. 5. Pored navedenih aktivnosti, učešće na stručnim internacionalnim sajmovima u Nemačkoj, posete konferencijama i kontakt - berzama koje se organizuju u saradnji sa nemačkim komorama su takodje veoma preporučljiv put za upoznavanje tržišta i pronalaženje željenog partnera. Svim firmama sa kojima je PPKS Frankfurt ostvarilo kontakt, Predstavništvo ubuduće mail-om dostavlja naše mesečne Info-vesti iz privrede Nemačke i značajne informacije iz EU koje izdajemo u elektronskoj formi, kao i kvartalni Informator o aktuelnim dogadjajima i sajmovima u oblasti bilateralne privredne saradnje Srbija - Nemačka. Provera pouzdanosti partnera u Nemačkoj Pri sklapanju poslova sa partnerima u Nemačkoj preporučljivo je insistirati na maksimalnom obezbedjenju sigurnosti u naplati koja se postiže potpisom ugovora sa definisanim načinom

 

 

88

naplate kao što su avans, garancija ili akreditiv banke. Plasman robe nemačkoj firmi bez obezbedjenih uslova plaćanja predstavlja avanturu u nepoznato i naknadni pokušaji naplate, čak i uz angažovanje advokata i u sudskom procesu se uglavnom završavaju bez rezultata. Ukoliko prihvatite da isporučite robu «na otvoreno», predlažemo da svakako izvršite osiguranje potraživanja od nemačkog kupca po osnovu izvoza roba ili usluga kod neke od osiguravajućih kuća u Srbiji (npr. DUNAV osiguranje i sl.) ili Fondu za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova SMECA (www.smeca.co.yu) ili Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza AOFI (www.aofi.co.yu.) koji osiguravaju isporuku do visine 80% iznosa fakture za isporučenu robu. Visina osiguranja zavisi od vrednosti isporučene robe i drugih uslova koje će te saznati u direktnom razgovoru sa osiguravajućim kućama. Nemačka (i svetska) ekonomija su u povoljnoj fazi razvoja kada se roba i usluge prodaju na odloženo plaćanje, a kao obezbedjenje koristi se polisa osiguranja potraživanja po osnovu izvoza. Svakako je preporučljivo unapred se upoznati sa veličinom i ozbiljnošću partnera, za šta Vam svakako moze koristiti prva (ali i nedovoljna informacija) koju možete dobiti preko nas i od nemačke komore «ogledalo firme». Pribavljanje kreditinih informacija ili bonitet firme koji izdaje neka od ovlašćenih kuća u Nemačkoj (Coface, Buergel i sl.) predstavlja visi stepen pribavljenih informacija o partneru. Cena izdavanja ovih boniteta koji ce Vam dati više informacija o nemačkom partneru i njegovoj platežnoj efikasnosti se kreće od oko 120 – 500 evra. Kako stupiti u kontakt sa odredjenim nemačkim institucijama radi dobijanja informacija ukoliko se samostalno nastupa na tržištu Nemačke Naše Predstavištvo intenzivno saradjuje sa nemačkim partnerskim organizacijama i instuticijama (ministarstva, agencije, društva za podsticaj spoljne trgovine i dr.) i stoji na raspolaganju našim firmama radi uspostavljanja direktnog kontakta sa njima. Naše firme mogu i same za pitanja od interesa da uspostave kontakt sa predstavništvima nemačkih organizacija i institucija koje su prisutne u Srbiji. Ove nemačke organizacije se bave programima podrške ekonomskog razvoja, bilateralne privredne saradnje, razvojnom i humanitarnom pomoći. Pregled ovih programa u periodu 2000.-2008. godina može se videti na linku: www.wirtschaftskammer-serbien.de/programi_podrske.pdf Istraživanje tržišta Na prvi pogled se čini da su globalna povezanost, razvoj saobraćaja i komunikacija otvorile svetsko tržište bez granica. Ali preduzećima koja imaju nameru da posluju sa inostranstvom treba predočiti da je iskorak na strano tržište sve drugo, sem lak korak. Neočekivani problemi očekuju preduzeća, pogotovu mala i srednja za koja izlazak na strano tržište bez solidne pripreme može da predstavlja samo avanturu u nepoznato. Osnovno pravilo je: onaj ko želi uspešno da posluje na stranom tržištu mora dobro da upozna to tržište. U ovo spadaju saznanja o uvoznim, poreskim i pravnim uslovima, kao i o institucijama te zemlje. Pored ovoga neophodno je da se upoznaju vidovi i način komunikacije, kao i način i specifičnosti poslovanja trgovine u datoj zemlji. Bez rada sa ekspertima koji poznaju tržište u ciljnoj zemlji, poslovnu kulturu i privredne prilike, nastup na ino-tržištu bi mogao biti izlet u nepoznato. Pristup ino-tržištu zahteva precizan strateški pristup. U suprotnom, postoji velika opasnost da uspeh uprkos visokim početnim ulaganjima bude daleko ispod očekivanog. Kao prvi korak kod namere da se posluje na ino-tržištu preporučujemo izradu solidne marketing studije za Vaš proizvod na datom ino-tržištu. Servisna ponuda našeg Predstavništva “Izrada merketinške studije” obuhvata sledeće pozicije koje se uskladjuju sa Vašim željama:

 

 

89

Situacija na tržištu za Vaš proizvod

• Aktuelna privredna situacija ciljne zemlje • Regulatorni okviri za dati proizvod kao što su norme, industrijski standardi • uvozne carinske dažbine i porez • Najvažniji uticaji na razvoj tržišta

Tržište za dati proizvod • Domaća i strana konkurencija za Vaš proizvod • Ocena tržišnih izgleda za dati proizvod • Segmenti tržišta i pozicioniranje • Prodajna struktura na ciljnom tržištu

Adrese: • Zvaničnih institucija, udruženja, regulatornih institucija • Konkurenata na tržištu • Potencijalni partner za prodaju

Troškovi izrade ove studije variraju značajno u zavisnosti od vrste i sveobuhvatnosti studije, ali i od uslova u datoj ciljnoj zemlji. Cena je data u Cenovniku usluga predstavništava PKS (http://pks.komora.net/Katalogusluga/CenovnikuslugaPKS/tabid/1008/Default.aspx). Sadržaj studije, rok za izradu i konačna visina troškova dogovara se individualno sa zainteresovanim preduzećem. Informacija o tržištu za proizvod i granu Višegodišnje iskustvo na poslovima bilateralne privredne saradnje i bliskost obema kulturama zaposlenih u Predstavništvu PKS Frankfurt na Majni će Vam pomoći da ostvarite uspešan iskorak na nemačko tržište i uspešno plasirate svoj proizvod, pre svega kod informacije o tržištu za dati proizvod i industrijsku granu. Pored ovoga, zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu na datom tržištu Predstavništvo Vam može biti od velike koristi u pronalaženju poslovnog partnera. Naša snaga je u tome što dobro poznajemo privrednu strukturu Nemačke i raspolažemo brojnim poslovnim kontaktima sa poslovnim ljudima iz pojedinih branši, kao i sa donosiocima poslovnih odluka u nemačkim preduzećima. Naša servisna usluga u delu koji se odnosi na informaciju o tržištu za proizvod i granu obuhvata sledeće usluge: Definisanje ciljne grupe / Analiza tržišta

• Izbor i kontakt sa najmanje 30 odgovarajućih kupaca • Izrada profila firme kupca • Predstavljanje mogućih distribucionih puteva • Informacija o učesnicima na tržištu • Direktni razgovori sa donosiocima odluka u branši na svim nivoima • Distribucije, radi provere mogućnosti plasmana date robe na nemačko tržište • Pregled relevantnih sajmova, stručnih časopisa i udruženja • Obrada/priprema/prevod priloga za poslovne razgovore

Pozicioniranje proizvoda i firme • Predstavljanje proizvoda i preduzeća i njihovih karakteristika • Izrada dopisa/pisma vezano za prodajnu inforamaciju i ponudu

Komunikacija

• Telefonska obrada partnera / donosioca odluke

 

 

90

• Direktni mailing / direktni razgovori sa potencijalnim partnerima • Folow-up telefonom

Priprema poslovnih razgovora i poslovnih pratnja

• Dogovor oko termina sastanka i pripreme sastanka Praćenje naplate ili rešavanje ranijih dugovanja / potraživanja U okviru svojih servisnih usluga, Predstavništvo Privredne komore Srbije u Nemačkoj nudi usluge praćenja i izvršenja naplate i realizacije, kao i rešavanje ranijih dugovanja i potraživanja. Usluga obuhvata: ispitivanje boniteta nemačke firme – dužnika, kontakt sa nadležnom nemačkom Industrijsko-trgovinskom komorom i provera poslovnosti firme, provera firme kod poreskih vlasti u mestu gde je firma locirana, kontakt i prepiska sa nemačkom firmom-dužnikom i insistiranje na poštovanju svih pozitivnih srpskih i ino-propisa, kao i dobrih poslovnih običaja. Korisne internet-adrese u Nemačkoj Savezna vlada: www.bundesregierung.de Savezno ministarstvo spoljnih poslova: www.auswaertiges-amt.de Savezno ministarstvo pravde: www.bmj.bund.de Savezno ministarstvo finansija: www.bundesfinanzministerium.de Savezno ministarstvo privrede i tehnologije: www.bmwi.de Savezno ministarstvo ishrane, poljoprivrede i zaštite potrošača: www.bmelv.de Savezno ministarstvo zdravlja: www.bmgs.bund.de Savezno ministarstvo za rad i socijalna pitanja: www.bmas.bund.de Savezno ministarstvo saobraćaja, građevine i razvoja gradova: www.bmvbs.de Savezno ministarstvo za ekologiju, zaštitu prirode i reaktora: www.bmu.de Savezno ministarstvo za obrazovanje i nauku: www.bmbf.de Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj: www.bmz.de German Trade and Invest GmbH: www.gtai.de Nemačka Savezna industrijsko-trgovinska komora (DIHK): www.dihk.de Nemačko društvo za tehničku saradnju d.o.o.(GTZ): www.gtz.de Odbor za izložbe i sajmove nemačke privrede (AUMA): www.auma.de Savezna carinska služba Nemačke: www.zoll.de Statistička služba Evropske unije: http://epp.eurostat.ec.europa.eu Savezna nemačka statistička služba: www.destatis.de Portal SR Nemačke (Služba Savezne vlade Nemačke za štampu i informisanje izrađuje ovu stranicu) : www.deutschland.de Odbor za saradnju sa istokom: www.ost-ausschuss.de Udruženje za istočnu i srednju Evropu: www.o-m-v.org Agencija za podsticaj investicija u Nemačkoj: www.invest-in-germany.com Međunarodna internet-berza poslovnih oglasa nemačkih Industrijsko-trgovinskih komora: www.e-trade-center.com Internet prezentacija nemačkih industrijsko-trgovinskih komora u inostranstvu: www.ahk.de Internet portal o privrednim informacijama za investitore u Nemačkoj na engleskom (Služba Sajamske manifestacije u Nemačkoj izložbe (www.auma.de) mogu se pronaći termini svih sajmova koji su u ovoj i narednih par godina planirani u Nemačkoj i svetu.

Predstavništvo PKS u Rumuniji, Temišvar

 

 

91

Mirko Atanacković, direktor Stefan Cicio Pop br. 2 1900 Temišvar, Rumunija Tel. Fax:: + 4025 64 99 552 E-mail: timisoara@pks.rsWeb: www.pks.rs/ro Obrazovanje: diplomirani pravnik Strani jezici: francuski i rumunski - govori, engleski - služi se

 

 

92

Radno iskustvo: 1970. - 1975. Republički sekretarijat za informacije Srbije / Odeljenje za međunarodnu saradnju / samostalni stručni saradnik, savetnik i načelnik odeljenja. 1975. - 1978. Vlada Srbije / politički savetnik predsednika Vlade Srbije 1978. - 1982. Skupština Srbije / pomoćnik predsednika Skupštine Srbije. 1982. - 1986. Vlada Srbije / šef kabineta predsednika Vlade Srbije. 1986. - 1988. Ministarstvo za odnose sa inostranstvom Srbije / državni sekretar. 1988. - 1992. Ambasada Jugoslavije u Rumuniji / generalni konzul u Temišvaru. 1992. - 2002. Agencije Beta iz Rumunije / stalni dopisnik. Radio BBC / saradnik Radija BBC na rumunskom Radio Dojče Vele / saradnik Radija Dojče Vele na srpskom jeziku. 2003.- 2005. Unija poslodavaca Jugoslavije / Sektor za međunarodnu saradnju / direktor Sektora za međunarodnu saradnju Agencija za dijasporu / zamenik sekretara Agencije za dijasporu. Ministarstvo za dijasporu Srbije / viši savetnik u Ministarstvu za dijasporu Srbije. 2005.- 2008. Predstavništvo PKS u Rumuniji / direktor Predstavništva Za svoj rad, dobio je brojna priznanja. Proglašen je za prvog počasnog građanina Temišvara i upisan u knjigu heroja rumunske demokratske revoluci Osnovne činjenice o Rumuniji Rumunija se nalazi na jugoistoku Evrope, a graniči se sa Bugarskom, Mađarskom, Moldavijom, Srbijom i Ukrajinom. Prostire se na teritoriji od 238.391 km² i ubraja se u zemlje srednje veličine u Evropi. Glavni grad je Bukurešt a ostali veći gradovi su Constanta, Brašov, Temišvar, Arad, Deva, Sibiu, Craiova. Broj stanovnika je oko 21 milion, pri čemu većinu stanovništva čine građani rumunske nacionalnosti, ali i nacionalne manjine Mađara, Roma, Nemaca, Turaka, Srba. Zvanični jezik je rumunski, a vecina populacije je pravoslavne veroispovesti. Prirodna bogatstva su sledeća: nafta, drvo, prirodni gas, ugalj, gvozdena ruda, so, obradivo zemljište.

 

 

93

Od privrednih delatnosti najzastupljenije su: energetika, crna i obojena metalurgija, metalska i etalo-prerađivacka industrija, mašinogradnja, automobilska industrija, proizvodnja mašina i traktora, rudarstvo, proizvodnja i prerada nafte i gasa, proizvodnja elektricne energije, hemijska i petro-hemijska industrija, laka industrija, elektro i elektronska industrija, poljoprivredno-prehrambena industrija, tekstilna industrija, informacione tehnologije, drvna i drvno-prerađivacka industrija, industrija građevinskog materijala.

Od vremena revolucije protiv režima Nikolaja Causeskua 1989. Rumunija je načinila značajan progres, naročito u oblasti privrednog razvoja. Turisticka infrastruktura radikalno je promenjena. Veliki broj novih hotela,privatnih pansiona i restorana izgrađeno je po celoj zemlji, a posebno u najpoznatijim turističkim destinacijama.

Od 2007. Rumunija je član Evropske unije.

Rumunija je završila ekonomsku 2008. godinu sa uspešnim i pozitivnim rezultatima, visokom stopom privrednog rasta (jednom od najvećih u Evropskoj Uniji), jačanjem svoje spoljno-trgovinske razmene, niskom stopom nezaposlenosti i tolerantnim rastom inflacije. Međutim, pod uticajem svetske ekonomske i finansijske krize, privredna kretanja u poslednjem tromesečju 2008. godine su bila izrazito nepovoljna, zbog čega su i pokazatelji na godišnjem nivou slabiji od očekivanih i prognoziranih.

Dok je u prvom polugodištu prošle godine realizovan rast bruto domaćeg proizvoda od 8,8% u odnosu na isti period 2007. godine (najdinamičniji rast bio je u drugom tromesečju kada je iznosio 9,3%), na kraju godine, registrovan je ukupan godišnji privredni rast od 6,3%. Na ovaj rezultat presudno je uticao pad industrijske proizvodnje, koja je u novembru 2008. bila za 11,5% manja u odnosu na isti mesec 2007. godine.

Rastu BDP, najviše je doprinelo građevinarstvo (11%), usluge (6,7%), industrija (5,2%) i poljoprivreda (3,2%).

U izvozu su dominirali proizvodi prerađivačke industrije (38,1%) a slede proizvodnja mašina i transportne opreme (35,8%), proizvodnja goriva i minerala (9,4%), hemijska industrija (6,1%), sirovine (6,0%) i poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, pića i duvan (4,6%).

Kod uvoza najzastupljenije su bile mašinska industrija i oprema za transport (35,8%), proizvodi prerađivačke industrije (30,9%), proizvodnja goriva i minerala (12,8%), hemijska industrija (10,8%), poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, pića i duvan (6,5%) i sirovine (3,2%).

Spoljnotrgovinski deficit je posebno izražen u robnoj razmeni sa Velikom Britanijom (101,4 milijarde evra), Španijom (78,7 milijardi evra), Francuskom (57,2 milijarde evra), Grčkom (30,5 milijardi evra) i Poljskom (20,1 milijarda evra). Od zemalja Evropske Unije najveći plasman svojih roba na rumunsko tržište ostvarile su Nemačka (158,6 milijardi evra) i Holandija (35,8 milijardi evra).

U periodu januar 2008 – decembar 2008 u poređenju sa istim periodom prethodne godine, zabeležen je rast cena od 6,3%. Najviše su poskupeli prehrambeni proizvodi (6,02%) a slede neprehrambeni proizvodi (5,96%) i usluge (7,51%).

Stopa nezaposlenosti u Rumuniji iznosila je 5,4% u prva tri tromesečja 2008. godine. Prema podacima Zavoda za statistiku, ukupan broj radno sposobnog stanovništva iznosio je

 

 

94

10,178.000 građana. Od toga je zaposlenih bilo 9,627.000 a nezaposlenih 551.000 građana. Indikativno je međutim da je nezaposlenost u velikim industrijskim i ekonomskim centrima (Bukurešt, Temišvar, Brašov, Konstanca i dr.) značajno manja, odnosno kreće se između 1 – 2%, zbog čega je u tim centrima bila izražena nestašica i stalna potražnja radne snage.

Kurs nacionalne valute (novog leja) je do novembra 2008. godine bio stabilan i kretao se u intervalu od 3 – 3,5 leja za 1 evro. Tokom decembra 2008. i januara 2009. godine, lej je oslabio, tako da se za 1 evro dobija 4,2 – 4,5 leja. Dalje kretanje kursa leja zavisiće od uspeha vladinih mera na planu stabilizacije ekonomskih kretanja i daljeg ekonomskog razvoja zemlje.

Prognoze ekonomskog rasta za 2009. godinu značajno su revidirane krajem prošle godine u odnosu na vladina očekivanja do poslednjeg tromesečja 2008. godine. Na izmenu prognoza uticala je međunarodna ekonomska i finansijska kriza, koja je počela da se oseća i u rumunskoj privredi. Zbog toga se više ne predviđa privredni rast od 6,5%, već samo od 2,5%. Kao posledica smanjivanja privrednih aktivnosti i ekonomskog rasta, takođe se očekuje porast nezaposlenosti. Broj lica koja traže posao mogao bi biti uvećan na oko 100.000 građana.

Zbog posledica krize koja se sve više oseća, cela privreda i društvo upućeni su na „stezanje kaiša“, odnosno na opštu šteđu i racionalno korišćenje pre svega budžetskih sredstava. Kod političkih prvaka, ali i kod građana, sve je jača svest i saznanje o potrebi očuvanja dostignutog nivoa razvoja i standarda, a posebno očuvanja postojećih radnih mesta, dok će se o daljoj privrednoj ekspanziji i rastu životnog standarda moći govoriti tek kada dođe do stabilizacije i smirivanja kriznih tokova koji su zahvatili svetsku, evropsku, pa i rumunsku privredu.

Iz istih razloga, a za razlliku od prethodnih godina, u 2009. godini se očekuje skroman rast zarada, posebno u slučaju budžetskih ustanova, gde se najavljuje i mogućnost zamrzavanja plata za prvih 6 meseci ove godine. Izuzetak mogu biti prosveta i zdravstvo, u kojima zaposleni (zbog višegodišnjeg zaostajanja i preuzetih obaveza tokom predizborne kampanje), mogu računati na nešto veći rast zarada nego ostali budžetski korisnici.

Najveći problem rumunske privrede biće ograničavanje daljeg rasta budžetskog deficita. Prema preliminarnim pokazateljima, prošle godine taj deficit dostigao je vrednost od 5,2% BDP što je značajno više u odnosu na prognoziranih 3%. U rumunskoj stručnoj javnosti je došlo do oštrih polemika oko pitanja budžetskog deficita u 2009. i 2010. godini. Naime, Evropska komisija je u svojim prognozama ocenila da će budžetski deficit Rumunije 2009. godine iznositi 7,7% BDP a u 2010. godini 7,9% BDP. Vlada je međutim izašla sa demantijem i tvrdnjom da je procena Evropske komisije zasnovana na pogrešnim podacima i procenama koji potiču od stare vlade, odnosno da taj deficit u 2009. godini (prema konstrukciji državnog budžeta) neće preći 2% BDP.

Uprkos pozitivnim tendencijama većeg rasta izvoza od rasta uvoza, za rumunsku privredu značajan problem biće i spoljnotrgovinski deficit. Taj deficit je produbljen u drugoj polovini prošle godine, zbog čega je Rumunija svrstana među 6 zemalja EU koje beleže najveći spoljnotrgovinski deficit.

U poslednjem tromesečju prošle godine došlo je do stagnacije i opadanja investicija u rumunsku privredu. To se posebno odnosi na inostrane investitore, koji se ustežu od daljih ulaganja u iščekivanju razvoja međunarodne ekonomske i finansijske krize. Rumunija međutim ima na raspolaganju značajna sredstva iz evropskih fondova a koji su namenjeni strukturnom prilagođavanju privrede, a pre svega razvoju i modernizaciji infrastrukture. Za ove namene u periodu od 2007. (kada je Rumunija stupila u punopravno članstvo EU), do 2011. godine, ova zemlja može računati na 33 milijarde evra iz fondova Evropske Unije, od kojih su 22 milijarde

 

 

95

bespovratna sredstva.Zbog smanjene domaće i inostrane tražnje, tokom 2009. godine, teškoće i problemi se posebno predviđaju u automobilskoj industriji, što će se negativno odraziti i na brojne druge oblasti proizvodnje vezane za tu industriju. Teškoće i probleme realno mogu očekivati i drugi proizvođači u oblasti mašinske industrije, kao i obojene i crne metalurgije.

Privredna saradnja Srbije sa Rumunijom Rumunija kao susedna zemlja predstavlja značajnog ekonomskog partnera R. Srbije. U privrednim odnosima dominira robna razmena, dok su ulaganja Rumunije u Srbiju i obrnuto, za sada skromna i nedovoljna. Gledano po obimu razmene R.Srbije sa svetom, Rumunija je prošle godine bila 10. partner Srbije u izvozu (3,6% izvoza) i 11. partner u uvozu (2,7% uvoza). U međusobnim odnosima posebno mesto zauzima bilateralna ekonomska saradnja, pre svega robna razmena. U proteklih petnaest godina robna razmena R. Srbije sa Rumunijom odvijala se putem klasičnih trgovinskih aranžmana, dok je pre toga učešće proizvodnih kooperacija iznosilo oko 30%. Tokom poslednjih nekoliko godina obim robne razmene ima tendenciju rasta, čemu je posebno doprineo Sporazum o slobodnoj trgovini koji je stupio na snagu 01.jula 2004. godine kojim je bila značajno liberalizovana trgovina između dve zemlje. Ovaj sporazum je prestao da važi ulaskom Rumunije u EU 01. januara 2007. godine od kada se očekuju i značajniji efekti trgovine, pre svega u smislu smanjenja trgovinskog deficita na našoj strani (pošto je izvoz srpske robe u EU za najveći broj roba bezcarinski, tj.na snazi je sistem preferencijala koji se primenjuje sa svim ostalim zemljama EU).Ograničavajući faktori koji utiču na još uvek nedovoljan obim robne razmene sa Rumunijom su: platno bilansne teškoće u obe zemlje, odsustvo proizvodnih kooperacija i dugoročnih poslova, nedovoljna finansijska podrška, nedovoljno korišćene mogućnosti koje pruža sektor usluga (turizam, sve vrste saobraćaja). U izvozu Srbije u Rumuniju najzastupljeniji su proizvodi crne i obojene metalurgije, hemiijski proizvodi, građevinski materijal (keramički blokovi, cement, crep), poljoprivredni proizvod (kukuruz), proizvodi gumarske industrije, farmaceutski proizvodi. U uvozu iz Rumunije dominiraju proizvodi naftne industrije (dizel goriva, tečni butan), električna energija, železnički vagoni, hemijski proizvodi (polivinilhlorid, polietarski alkoholi), poljoprovredni proizvodi (pivarski ječam, so), automobili, aluminijumske žice i legure aluminijuma. Kretanje robne razmene Srbija - Rumunija

(U MILIONIMA USD) GODINA IZVOZ UVOZ UKUPNO SALDO 2000. 23,3 143,2 166,5 -119,9 2001. 30,8 167,8 198,6 -137,0 2002. 53,3 135,9 189,2 -82,6 2003. 71,3 134,2 205,5 -62,9 2004. 124,3 210,1 334,4 -85,8 2005. 132,6 268,3 400,9 -135,7 2006. 153,5 430,5 584 -277 2007. 265,7 425,9 691,6 -160,2 2008. 402,2 618,2 1020,4 -216 2009/2 54,6 80,9 135,5 -26,3

U 2006. godini ostvarena je robna razmena u vrednosti od 584 miliona USD, od čega je izvoz bio 153,5, a uvoz 430,5 miliona USD (pokrivenost uvoza izvozom bila je 35,6%). U 2007.godini

 

 

96

ostvarena je razmena u vrednosti od 691,6 miliona USD (izvoz je bio 265,7 a uvoz 425,9 miliona USD (pokrivenost uvoza izvozom je bila 62,3%). Prošle godine ukupna robna razmena je premašila jednu milijardu USD iznoseći milijardu i 2 miliona USD od čega je izvoz bio 402,2 miliona, a uvoz 618,2 miliona USD. Struktura robne razmene u 2008.godini Izvoz: Uvoz: kukuruz dizel goriva preparati za pranje posuđa i odeće     električna energija keramički blokovi butan cevi od rafinisanog bakra automobili pneumatske gume legure aluminijuma toplovaljane table polivinilhlorid propilen rude bakra i koncentrati ugljen dioksid               žica od aluminijuma beli lim               rashladne vitrine i pultovi lekovi alkohol polietarski Vodeći izvoznici u 2008.g. bili su: U.S.Steel-Smederevo, Henkel Merima-Kruševac, HIP Petrohemija - Pačevo, JU Point Beograd, Fabrika bakarnih cevi Majdanpek Beočinska fabrika cementa Lafarž, Tarket Trejd Bačka Palanka, Trajal korporacija Kruševac, Toza Marković-Kikinda, Metanolsko-sirćetni kombinat Kikinda, Meser Tehnogas Beograd. Vodeći uvoznici u 2008.g. bili su: OMV-Beograd, JP Železnice Srbije, Petrobart Beograd, Lukoil Beopetrol Beograd, Nisan Srbija, Nelt Beograd, NIS N.Sad, Atel energija Beograd, Nisal Niš, Eltim Beograd, Tigar Pirot, Tehnomarket Pančevo, RTB Bor, Delta Kladovo, Grand inželjering Bor. Debalans koji postoji u robnoj razmeni zahteva povećanje našeg izvoza u Rumuniju i to pre svega u tradicionalnim oblastima ekonomske saradnje (energetika, metalska industrija, mašinska i hemijska), dok se neiskorišćene šanse za privrednu saradnju nalaze u oblastima građevinarstva, poljoprivrede, prehrambene industrije i turizma.

U periodu januar - mart mesec 2009. godine, vrednost domaćeg izvoza u Rumuniju iznosila je 85,1 mln. USD, što je za 25% više nego u istom periodu prošle godine, dok je vrednost uvoza iz Rumunije iznosila 119,2 mln. USD, što je za 15,4% manje nego u istom periodu prošle godine. Rumunske firme nisu značajnije ulagale u Srbiju, jedino je investiciona grupa ‘’Tender’’ iz Temišvara (koja poseduje 34 kompanije i preduzeća širom sveta) preuzela vlasnička prava nad Fabrikom lekova ''Fam far'' iz Kruševca, a takođe je kupila i kruševački hotel ’’Fam’’. Ova privatna rumunska firma je takođe postala najveći akcionar srpske holding kompanije ’’Pupin Telekom ad’’ koja je sastavljena od pet firmi specijalizovanih za isporuku telefonske opreme i usluga. Konzorcijum rumunskih firmi Remar i Grampet su putem privatizacije postali vlasnici 70% fabrike železničkih vozila ’’Želvoz’’ iz Smedereva (vrednost investicije 8,6 miliona €). U Kikindi je otvorena fabrika čarapa čiji je investitor italijanska firma ’’Timior Collant’’ iz Temišvara (koja je investirala preko 100.000 € u ovu fabriku), a čiji su vlasnici italijanski državljani (fabrika zapošljava oko 100 radnika). Takođe je firma Arabesque (najveći rumunski distributer građevinskog materijala) nedavno otvorila distributivni centar u Beogradu na površini od 100.000 m².

 

 

97

Institut ’’Goša’’ iz S.Palanke i Nacionalini institut za zavarivanje Rumunije (ISIM) iz Temišvara potpisali su sporazum o saradnji u oblasti razvoja novih tehnologija, kojim je predviđena saradnja i u obuci kadrova u oblasti zavarivanja, setifikacije i resetifikacije kadrova u zavarivanju. U oblasti energetike saradnja je najrazvijenija na održavanju hidroenergetskog sistema Đerdap, a obe zemlje su uključene u aktivnosti na realizaciji jednog od najznačajnijih projekata u oblasti energetike – naftovod PEOP (Konstanca-Pančevo-Trst) delujući kroz Međudržavni komitet (Srbija, Rumunija, Hrvatska). Vazdušni saobraćaj između dve zemlje nije uspostavljen, a postoji interes obe strane za otvaranje avio linije Beograd-Bukurešt (još uvek nije rešeno pitanje zaostalih dugova JAT-a prema TAROM-u). Najčešće postavljana pitanja Međudržavni sporazumi koji su na snazi:

• podsticanju i zaštiti ulaganja i o izbegavanju dvostrukog oporezivanja • o saradnji u oblasti turizma • o saradnji u oblasti poljoprivrede • Sporazum o carinskoj saradnji i uzajamnoj administrativnoj pomoći u sprečavanju

carinskih prekršaja • Konvencija o eksploataciji i održavanju HE Đerdap 1 i HE Đerdap 2

Započeti su pregovori za potpisivanje sporazuma u oblasti graničnog železničkog saobraćaja, drumskog saobraćaja i kombinovanog prevoza, kao i sporazuma u oblasti zaštite životne sredine. Očekuje se ratifikacija sporazuma o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji. U interesu razvoja privredne saradnje, pokrenute su inicijativu za otvaranje novih i modernizaciju postojećih graničnih prelaza za robni i putnički saobraćaj i predloženo je zaključivanje sporazuma o prekograničnoj saradnji (malograničnom prometu), kao i sporazuma o zapošljavanju radne snage. Od 01.jula 2004.g. Rumunija je uvela vizni režim za građane Srbije, što svakako predstavlja limitirajući faktor za povećanje robne razmene. Privredna komora Srbije ima izuzetno dobre odnose i svestranu saradnju sa Trgovinskom i industrijskom komorom Rumunije sa kojom je u Bukureštu 2002.g. potpisan Sporazum o saradnji, kao i sa Trgovinskom, industrijskom i poljoprivrednom komorom Temišvara (sa kojom je sporazum potpisan 2005.g.), kada je i otvoreno Predstavništvo PKS u Rumuniji sa sedištem u Temišvaru.

Veoma razvijena saradnja odvija se i između članica komorskog sistema dve zemlje u kojoj, sa srpske strane učestvuju PK Vojvodine, PK Beograda, RPK Kikinda, Zrenjanin, Pančevo, Požarevac, Zaječar i Novi Sad. Sa rumunske strane u saradnju su uključene komore Temišvara, Bukurešta, Rešice i Arada.

 

 

98

Šta srpska privredna društva treba da znaju prilikom planiranja nastupa na rumunskom tržištu Uprkos ekonomskoj i finasijskoj krizi, dinamičan i uspešan razvoj rumunske privrede i društva, otvara prostor i brojne mogućnosti za dalje unapređivanje srpsko-rumunske ekonomske saradnje. Posle stupanja Rumunije u punopravno članstvo EU, srpska privredna društva pokazala su rastući interes za otvaranje preduzeća i saradnju sa Rumunijom. To je i logično, jer imati preduzeće u Rumuniji i poslovati sa partnerima iz te zemlje, u praksi znači biti prisutan na velikom tržištu cele Evropske Unije.

Rumunija je bila i ostala otvorena za naše robe i usluge. Međutim, srpska privredna društva moraju znati da su rumunska privredna struktura i tržište poslednjih godina doživeli ogromnu transformaciju i da je pogrešno prilaziti im sa predrasudama iz ranijih godina. Na rumunskom tržištu koje je u potpunosti otvoreno pre svega za sve zemlje EU ali i za druge zemlje, vlada oštra konkurencija, na kome šansu imaju samo proizvodi dobrog kvaliteta (u skladu sa evropskim normama i standardima) i konkurentnih (niskih) cena.

Uz tradicionalne oblasti ekonomske saradnje (energetika, metalska, mašinska, hemijska industrija i sl.), najveće a neiskorišćene šanse za privrednu saradnju, a posebno za jačanje našeg izvoza, nalaze se u oblastima građevinarstva, poljoprivrede i prehrambene industrije, kao i turizma. Kod nastupa naših građevinskih firmi (koje imaju veliku šansu za dobijanje tendera za izgradnju ili rekonstrukciju puteva i ulica posebno u zapadnoj Rumuniji), treba imati u vidu sada već hronični nedostatak radne snage, što znači da naši građevinari, uz angažovanje opreme i mehanizacije, treba da računaju i na angažovanje radnika iz Srbije.Naši izvoznici, a pre svega proizvođači poljoprivedno-prehrambenih proizvoda, moraju obezbediti sve potrebne sertifikate i dokumentaciju, potrebnu za plasman njihovih proizvoda, koja je u Rumuniji istovetna sa praksom u ostalim zemljama-članicama Evropske Unije.

Predstavništvo i ovoga puta ukazuje da je za dalji uspešan razvoj srpsko-rumunskih ekonomskih odnosa, neophodno dalje angažovanje državnih organa u cilju potpunog ukidanja viznog režima, zaključivanja međudržavnih sporazuma o malograničnom prometu i zapošljavanju radne snage, kao i otvaranja novih i osposobljavanja postojećih graničnih prelaza za slobodan promet roba i građana. Nepostojanje gore navedenih sporazuma i neosposobljenost graničnih prelaza za promet roba, ozbiljan su ograničavajući faktor za dalji razvoj srpsko-rumunske privredne saradnje.

Vize za putovanja privrednika u Rumuniju

Zainteresovani privrednici koji uz pomoć PPKS žele da posete Rumuniju i ostvare kontakte sa poslovnim partnerima, mogu se obratiti ovom Predstavništvu. Uz pismo koje dobiju od Predstavništva, a uz dokaz da su njihova preduzeća članovi PKS koji redovno izmiruju svoje doprinose (članarinu), kao i uz potvrdu da su zaposleni u tom preduzeću, mogu dobiti po pojednostavljenoj proceduri besplatnu, višekratnu i dugoročnu vizu u Ambasadi Rumunije u Beogradu i Generalnom konzulatu u Vršcu.

Osnivanje firme u Rumuniji za strana lica Prema važećim rumunskim propisima ne postoji razlika kod osnivanja i registrovanja predstavništva ili trgovinskog (privrednog) društva sa ograničenom odgovornošću. Smatramo

 

 

99

povoljnijim otvaranje sopstvenog trgovinskog društva. Potrebni dokumenti i sredstva u oba slučaja su: Dokumenti

- pasoš vlasnika-direktora - adresa sedišta firme u Rumuniji (dokaz o vlasništvu ili ugovor o zakupu posl. prostora) - uverenje da vlasnik nije osudjivan - naziv (ime) preduzeća u tri varijante - odluka o osnivanju

Potrebna sredstva (1 EVR - oko 3,60 RON)

- 200 RON (osnivački kapital) - taksa za Registar preduzeća 50 RON - takse i usluge Trgovinske komore ili advokata (po dogovoru) - usluge notara oko 200 RON

Ukupni troškovi iznose izmedju 800 i 1000 evra. Preduzeće se može osnovati posredstvom Trgovinske komore, ili angažovanjem advokata. Izvoz roba iz Srbije u Rumuniju Uz tradicionalne oblasti ekonomske saradnje (energetika, metalska, mašinska, i hemijska industrija), najveće a neiskorišćene šanse za privrednu saradnju, posebno za jačanje našeg izvoza, nalaze se u oblastima građevinarstva, poljoprivrede i prehrambene industrije, kao i turizma.

Najzastupljeniji proizvodi u izvozu u Rumuniju bili su hemijski proizvodi, proizvodi crne i obojene metalurgije, građevinski materijal (keramički blokovi, cement, crep), poljoprivedni proizvodi (šećer, kukuruz), farmaceutski proizvodi, dok su se najviše uvozili proizvodi naftne industrije (dizel goriva, tečni butan), električna energija, hemijski proizvodi, poljoprivredni proizvodi (seme suncokreta, so), automobili i legure aluminijuma. Najveći srpski izvoznici bili su U.S.Steel Smederevo, Henkel Merima, Fabrika bakarnih cevi, Prva Iskra inženjering, HIP Petrohemija, Sunoko N.Sad, Toza Marković, Hemofarm, Tigar, dok su najveći uvoznici bili EPS Beograd, Nelt, OMV, Lukoil Beopetrol, Eltim Beograd, Reno Nisan Srbija, Nisal Niš, Tehnomarket, Azohem Subotica i Univerzal Beograd. Debalans koji postoji u robnoj razmeni zahteva povećanje našeg izvoza u Rumuniju i to pre svega u tradicionalnim oblastima ekonomske saradnje (energetika, metalska industrija, mašinska i hemijska), dok se neiskorišćene šanse za privrednu saradnju nalaze u oblastima građevinarstva, poljoprivrede, prehrambene industrije i turizma.

Kod nastupa naših građevinskih firmi (koje imaju veliku šansu za dobijanje tendera za izgradnju ili rekonstrukciju puteva i ulica posebno u zapadnoj Rumuniji), treba imati u vidu sada već hronični nedostatak radne snage, što znači da naši građevinari, uz angažovanje opreme i mehanizacije, treba da računaju i na angažovanje radnika iz Srbije. Naši izvoznici, a pre svega proizvođači poljoprivedno-prehrambenih proizvoda, moraju obezbediti sve potrebne sertifikate i dokumentaciju, potrebnu za plasman njihovih proizvoda, koja je u Rumuniji istovetna sa praksom u ostalim zemljama-članicama Evropske Unije.

Predstavništvo i ovoga puta ukazuje da je za dalji uspešan razvoj srpsko-rumunskih ekonomskih odnosa, neophodno dalje angažovanje državnih organa u cilju potpunog ukidanja viznog režima, zaključivanja međudržavnih sporazuma o malograničnom prometu i

 

 

100

zapošljavanju radne snage, kao i otvaranja novih i osposobljavanja postojećih graničnih prelaza za slobodan promet roba i građana. Nepostojanje gore navedenih sporazuma i neosposobljenost graničnih prelaza za promet roba, ozbiljan su ograničavajući faktor za dalji razvoj srpsko-rumunske privredne saradnje. Takođe navodimo da zainteresovani privrednici koji žele da posete Rumuniju i ostvare kontakte sa poslovnim partnerima, mogu da se obrate Predstavništvu PKS u ovoj zemlji. Uz pismo koje dobiju od Predstavništva, a uz dokaz da su njihova preduzeća članovi PKS koji redovno izmiruju svoje doprinose (članarinu), kao i uz potvrdu da su zaposleni u tom preduzeću, mogu dobiti po pojednostavljenoj proceduri besplatnu, višekratnu i dugoročnu vizu u Ambasadi Rumunije u Beogradu i Generalnom konzulatu u Vršcu.

Šta Vam obezbeđuje Predstavništvo PKS u Rumuniji -Upoznavanje rumunskih privrednih subjekata sa ekonomskim kretanjima u Srbiji, konkretnim mogućnostima investiranja i drugim oblicima saradnje sa srpskom privredom;

-Informisanje o ekonomskim prilikama u Rumuniji, tržišnim i drugim kretanjima od interesa za srpsku privredu;

-Informisanje značajnijih inostranih investitora u rumunsku privredu a koji imaju interes za širenje svoga poslovanja i investicije na srpsko tržište, o privrednim potencijalima Srbije;

-Organizovanje prezentacija, poslovnih foruma, bilateralnih poseta i susreta srpskih i rumunskih privrednika, posebno organizovanje Dana srpske privrede u Temišvaru i posete delegacije rumunskih privrednika Srbiji;

-Informisanje i sugestije srpskim privrednicima o mogućnostima saradnje, kao i o potencijalima rumunskih partnera. Pomoć i podrška srpskim preduzetnicima koji otvaraju svoja preduzeća u Rumuniji, kao i podrška srpskim firmama u cilju obezbedjivanja optimalnih organizacionih i tehničkih uslova za poslovanje na rumunskom tržištu;

-Informisanje rumunskih i srpskih preduzeća o sajamskim i drugim izložbama u Rumuniji i Srbiji;

-Pomoć kod dobijanja rumunske vize za srpske privrednike. Uz pismo koje dobiju od Predstavništva, a uz dokaz da su njihova preduzeća članovi PKS koji redovno izmiruju svoje doprinose (članarinu), kao i uz potvrdu da su zaposleni u tom preduzeću, mogu po pojednostavljenoj proceduri dobiti besplatnu, višekratnu i dugoročnu vizu u Ambasadi Rumunije u Beogradu i Generalnom konzulatu u Vršcu;

Istraživanje tržišta o mogućnostima plasmana roba i usluga Za potrebe srpskih privrednih društava, Predstavništvo može preporučiti privrednu komoru, agenciju ili instituciju, koje može izvršiti istraživanje tržišta u cilju utvrdjivanja uslova za plasman različitih roba i usluga na rumunskom tržištu.Ovakva istraživanja su predmet neposrednog dogovora naručioca i izvršioca istraživanja a cena pre svega zavisi od zahteva, kompleksnosti i obuhvata planiranog istraživanja. Pronalaženje poslovnih partnera U zavisnosti od specifičnih potreba srpskih preduzeća, Predstavništvo obezbedjuje kontakte sa potencijalnim rumunskim poslovnim partnerima.U odredjenim slučajevima, Predstavništvo može

 

 

101

da preporuči uspostavljanje poslovnih veza, sa rumunskim partnerima koji prema dosadašnjim iskustvima, predstavljaju solidnog partnera i imaju kredibilitet i ugled na domaćem i inostranom tržištu. Predstavništvo takodje može da obezbedi kontakte sa potencijalnim distributerima naših roba, da obezbedi kontakte koji su potrebni kod otvaranja sopstvenog preduzeća, kao i kod pronalaženja poslovnog prostora. Naplata i rešavanje pitanja dugovanja Poslednjih godina, a posebno posle stupanja Rumunije u punopravno članstvo Evropske Unije, značajno je unapredjena finansijska disciplina i unapredjeno delovanje pravosudja, kada su u pitanju naplate potraživanja i dugovanja. Predstavništvo medjutim savetuje da ugovori koje zaključuju privredna društva iz Srbije sa rumunskim partnerima, obavezno sadrže garancije i osiguranje plaćanja i to pre svega putem bankarskih garancija, pošto u Rumuniji deluju brojne ugledne i uspešne banke iz zemlje i inostranstva. Ne treba prihvatati bilo kakve poslovne aranžmane bez ovakvih klauzula, a ukoliko partner na njima insistira, to je dodatni razlog za oprez, jer su ozbiljne firme naviknute na regularno poslovanje uz odgovarajuće garancije.U dosadašnoj praksi, sem retkih izuzetaka, Predstavništvo nije nailazilo na slučajeve prevare i grubog nepoštovanja ugovornih obaveza ni od strane rumunskih ni od strane srpskih privrednih društava. Ipak, upozoravamo na opreznost, koja je generalno potrebna u svim poslovima sa elementom inostranosti. Mere koje preduzima Rumunija za pomoć privredi u prevazilaženju posledica svetske ekonomske krize U suočavanju sa ekomskom krizom, Rumunija će se prema izjavama predsednika zemlje, premijera i ministra privrede i finansija, angažovati u cilju unapređivanja privrednog ambijenta i atraktivnosti investiranja, očuvanja postojećih radnih mesta, kao i jačanja izvoza i smanjivanja uvoza. U slučaju daljeg produbljivanja krize, Rumunija će se (kako je to izjavio predsednik Trajan Basesku), pre svega osloniti na saradnju sa Evropskom Unijom, Evropskom investicionom bankom i Svetskom bankom. Šef rumunske države je takođe rekao da bi „poslednje što bi Rumunija učinila“ bilo njeno obraćanje Međunarodnom monetarnom fondu. U slučaju potrebe spoljnog finansiranja postojećih deficita, Rumunija će se opredeliti za zajam iz evropskih izvora. Prema rečima Baseskua, privreda Rumunije je prevazišla period kada su joj bili potrebni krediti MMF-a i ne želi da se ponovo podvrgava obrascima uspostavljanja makroekonomske stabilnosti po receptima tog Fonda.Ukupno posmatrano, realno je očekivati da će efekti međunarodne ekonomske i finansijske krize značajno uticati na rumunsku privredu, ali da neće dovesti do negativne stope rasta tokom 2009. godine, pošto je Rumunija poslednjih godina beležila rekordni privredni rast među članicama Evropske Unije. Taj rast će svakako biti manji i usporen u odnosu na prethodne godine, a oživljavanje privrednih tokova biće u direktnoj zavisnosti od kretanja u svetskoj i evropskoj privredi.

Sajamske manifestacije u Rumuniji www.romexpo.org

Predstavništvo PKS u Ruskoj Federaciji, Moskva

Janko Djurić, direktor Mosfiljmovskaja, D 42 119281 Moskva 95 Ruska Federacija Tel.:+7499 147 85 05, 147 85 06 Faks:+7499 143 33 03 E-mail:moscow@pks.rs Web:www.pks.rs/ru Obrazovanje: Diplomirani filolog Strani jezici: ruski jezik

Radno iskustvo: 1973.-2004. Gimnazija / Profesor u srednjoj školi i direktor škole. 2004.-2008. Opština Vladimirovci / predsednik 2008.- Predstavništvo PKS u Ruskoj Federaciji / direktor Predstavništva

 

 

102

 

 

103

Osnovne činjenice o Ruskoj Federaciji

Ruska Federacija je savezna država koja se prostire preko ogromnih prostranstava istočne Evrope i severne Azije. Sa površinom od 17.075.200 km², Rusija je najveća država na svetu, pokrivajući skoro dvostruko veću teritoriju od Kanade, Kine, ili Sjedinjenih Američkih Država. Po broju stanovnika je sedma na svetu, posle Kine, Indije, SAD, Indonezije, Brazila i Pakistana. Ruska Federacija ima jedanaest vremenskih zona.

Petnaest godina nakon propasti komunizma ruska ekonomija se približila ekonomijama srednje razvijenih zemalja slobodnog tržišta. Danas ona ima visoku stopu rasta BDP-a (u 2004. 7,1% godišnje) i relativno visoku inflaciju (oko 11,7%). Ipak, i danas su u Rusiji uočljivi ostaci starog, komunističkog sistema.

Na današnju sliku ekonomije je uticala i brza privatizacija nekih unosnijih državnih preduzeća početkom devedesetih. Njih je preuzela nekolicina preduzetnika povezana sa tadašnjom političkom elitom (oligarsi). U poslednje vreme neki su oligarsi bili prisiljeni odreći se kontrole nad svojim fabrikama, a neki su i zatvoreni ili su emigrirali. Veliki koncerni i dalje dominišu ruskim privrednim krajolikom, a država najavljuje mere za podsticanje malog i srednjeg poduzetništva.

Danas se ruska ekonomija uglavnom temelji na dvema stubovima: izvozu energenata (nafte i zemnog plina) i sirovina i rastućoj domaćoj potrošnji. Tradicionalna sovjetska metalurgija i sa njom povezana proizvodnja mašina, automobila i aviona preživljavaju zahvaljujući visokim carinama koje sprečavaju uvoz jeftinijih i kvalitetnijih inostranih proizvoda. Mnoge fabrike preorijentisale su se na saradnju sa zapadnim kompanijama i licenciranu proizvodnju stranih proizvoda (inomarke).

Propast sovjetskog centralnog planiranja dovela je i do prevelike neravnoteže u razvoju pojedinih regija. Najviše stranih investicija i najbrži privredni rast imaju Moskva i Peterburg. Razlike u prosečnom dohotku stanovnika prestonice i provincija su i do deset puta.

Privredna saradnja Srbije sa Ruskom Federacijom Karakteristike privredne saradnje Republike Srbije sa Ruskom Federacijom:

• Međusobna bescarinska trgovina za oko 90% roba iz Carinske nomenklature prema Sporazumu o slobodnoj trgovini SCG i RF iz avgusta 2000. godine

• Na zasedanju Radne grupe za unapređenje trgovinsko-ekonomske saradnje i usavršavanje mehanizama trgovine između RF i RS, održanom u septembru 2008. godine u Moskvi, usaglašen je novi spisak proizvoda koji treba da se nađu na režimu slobodne trgovine, što je i prihvaćeno od strane Mešovitog komiteta RS i RF održanom novembra 2008. godine u Moskvi. Kopredsednici srpske i ruske strane Međuvladinog komiteta potpisali su usaglašene liste aprila 2009. godine, primena se očekuje uskoro.

• Konstantno prisutan deficit na srpskoj strani • Rastući trend izvoza i uvoza zaključno sa 2008. godinom, u prva tri meseca 2009.

godine beleži se značajan pad robne razmene • Na uvoznoj strani godinama dominira učešće energenata u rasponu od 75% do 80%

 

 

104

U 2008. godini ukupna robna razmena Srbije i Rusije dostigla je 4.041,7 miliona USD i beleži porast od oko 31% u odnosu na 2007. godinu. Izvoz iz Srbije beleži porast od oko 22% u odnosu na prošlu godinu i njegova nominalna vrednost iznosi 553,0 miliona USD. Uvoz takođe beleži porast od oko 31% i dostigao je 3.488,7 miliona USD. Negativan saldo u trgovini Srbije sa Rusijom zabeležen je u visini od 2.935,7 miliona USD. Rusija je i dalje prvi partner Srbije kod uvoza sa učešćem od 15,24%, a peti u izvozu sa učešćem od 5,01%. Za prva tri meseca 2009. godine ukupna robna razmena Srbije i Ruske Federacije dostigla je 629,5 miliona USD i beleži smanjenje od oko 42% u odnosu na isti period 2008. godine. Izvoz iz Srbije beleži pad od oko 52% u odnosu na prva tri meseca prošle godine i njegova nominalna vrednost iznosi 69,7 miliona USD. Uvoz takođe beleži smanjenje u iznosu od oko 41% sa nominalnom vrednošću od 559,8 miliona USD. Negativan saldo u trgovini Srbije sa Rusijom zabeležen je u visini od 490,1 miliona USD. Rusija je sedmi partner Srbije kod izvoza sa učešćem od 4,18%, a prvi u uvozu sa učešćem od 15,78%. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 12,4%. Najzastupljeniji proizvodi u našem izvozu u Rusku Federaciju su:

- pokrivači podova i tapete od impregnisane podloge – 13,24% - sastavljene podne ploče, ostale, višeslojne – 11,35 - lekovi gotovi, ostali, za maloprodaju – 8,99% - hartija, karton, premazani, impregnisani ili prekriveni plastičnim masama – 7,09% - gume spoljne pneumatske, nove za putničke automobile – 5,07% - dizalice mostne na fiksnim stubovima – 4,01% - kukuruz dvostruki hibridi i „Top cross“ hibrid – 2,99% - lekovi koji sadrže, kao aktivne materije, sam penicilin ili njegove derivate – 2,64% - lekovi koji sadrže ostale antibiotike, za maloprodaju – 2,53% - kuhinjski predmeti od gvožđa ili čelika, emajlirani – 1,43%

Najzastupljeniji proizvodi na uvoznoj strani su:

- gas prirodni u gasovitom stanju – 55,20% - nafta, sirova, ostalo – 27,13% - urea – 3,31% - aluminijum sirovi nelegirani –1,70% - laka ulja za preradu u specifičnim procesima – 1,60% - porozni amonijum nitrat za eksplozive, ostalo – 1,43% - đubriva koja sadrže n, p i k sa sadržajem azota preko 10% po masi –1,24% - propan, tečni, ostalo – 0,98% - žica od rafinisanog bakra poprečnog preseka preko 6 mm – 0,72% - ugljenik – 0,54%

Najčešće postavljana pitanja Osnivanje predstavništva srpske firme u R. Federaciji Predstavništvo može da se akredituje ili preko Privredne komore Ruske Federacije ili preko Državne registracione komore. Za otvaranje predstavništva obično se angažuju advokatske kancelarije, koje obave proceduru u roku 2-3 nedelje, u zavisnosti od brzine dostavljanja potrebne dokumentacije. Cena registracije predstavništva u proseku iznosi od 450 do 850 dol.USD.

 

 

105

Srpska firma, koja је zainteresovana zа оtvaranje predstavništva u Ruskoj Federaciji, predaje Privrednoj komori Ruske Federacije:

Pismeni zahtev, potpisan оd strane rukovodioca srpske firme, sа navedenim: nazivom firme, datumom registracije u Srbiji, adresom, predmetom poslovanja / delatnost, nazivom organa upravljanja i imenima ovlašćenih lica koja predstavlja firmu po statutu, ciljevima otvaranja predstavništva, informacijama о poslovnim vezama sа ruskim partnerima i perspektivama razvoja saradnje, adresom, brojem telefona i faksa predstavništva u Ruskoj Federaciji (ili preliminarnu adresu i broj telefona/faksa.

Statut ili odredbe о inkorporaciji srpske firme .

Potvrdu о registraciji ili izvod iz Registra Agencije za privredne registre Republike Srbije.

Odluku srpske firme о оtvaranju predstavništva u Ruskoj Federaciji.

Pravilnik о predstavništvu, kojim sе definišu interna pravila, prava i obaveze predstavništva u odnosu prema srpskoj firmi (tekst se prethodno usaglašava u Departmanu zа akreditaciju inostranih firmi PK Rusije).

Pismo preporuke poslovne banke, koje sadrži informaciju о finansijskoj reputaciji srpske firme.

Dva pisma preporuke ruskih poslovnih partnera (jedna od preporuka može da bude od teritorijalne privredne komore).

Punomoćje direktora predstavništva.

Kartica sa podacima о predstavništvu srpskog pravnog lica nа teritoriji Ruske Federacije.

Ako srpska firma već ima akreditovano predstavništvo radi dobijanja dozvole zа otvaranje drugih predstavništava u Ruskoj Federaciji predaju se samo dokumenta, nabrojana pod 1,4,5,7.

Dokumenta, nabrojana pod 2,3,4,6,8, moraju biti overena nа odgovarajući način u Srbiji i moraju da budu legalizovana u skladu sа Haškom konvencijom iz 1961.g. apostilom, ili dа prođu proceduru konzularne legalizacije u konzularnoj ustanovi Ruske Federacije. Dokumenta na srpskom jeziku, moraju dа imaju i prevod nа ruski jezik, overen od strane ovlašćenog sudskog tumača.

Predstavnik srpske firme, koji u ime firme vrši pregovore о otvaranju predstavništva, predaje Privrednoj komori Ruske Federacije overeno punomoćje zа obavljanje poslova u vezi sa otvaranjem predstavništva.

Srpska firma, osim navedenih podataka i dokumenata, na zahtev Privredne komore Ruske federacije predaje i druge informacije, kоје sе tiču njene delatnosti

Obavezno utvrđivanje usklađenosti proizvoda na teritoriji Ruske Federacije Obavezno utvrđivanje usklađenosti proizvoda na teritoriji RF uređeno je Zakonom o tehničkoj regulativi, usvojenom u decembru 2002. godine kao zamena za Zakon o sertifikaciji, Zakon o standardizaciji i izmenama uz Zakon o tehničkoj regulativi, usvojenim 2007. godine. U ovom zakonu su definisani:

- osnovni principi tehničke regulative;

 

 

106

- status u oblasti primene tehničkih programa, GOST-ova i ostale normativno-tehničke dokumentacije.

Utvrđivanje usklađenosti na teritoriji RF može imati obavezan i dobrovoljni karakter. Obavezno utvrđivanje usklađenosti obavlja se u dva oblika:

- usvajanje deklaracije; - dobijanje sertifikata usklađenosti

Vrsta utvrđivanja usklađenosti definiše se «Nomenklaturom proizvoda, koji podležu obaveznoj sertifikaciji» i «Nomenklaturom proizvoda, za koje se primenjuje deklaracija o usklađenosti». Dobrovoljno utvrđivanje usklađenosti obavlja se procedurom dobijanja sertifikata usklađenosti u okviru dobrovoljnog sistema sertifikacije. Obavezno utvrđivanje usklađenosti može se obavljati tek posle sanitarno-tehničke ocene proizvoda. Sanitarno-higijenska ocena proizvoda obavlja se u skladu sa Zakonom «O sanitarno-epidemiološkoj zaštiti stanovništva». Na osnovu ovog zakona izdata je naredba br. 224, u kojoj je utvrđen postupak sprovođenja sanitarno-higijenske ekspertize proizvoda. U skladu sa gore navedenom naredbom izdvojeni su proizvodi, koji podležu državnoj registraciji u Federalnoj službi, radi kontrole u sferi zaštite prava potrošača i dobrobiti čoveka. Dati spisak obuhvata:

- mineralnu i flaširanu pijaću vodu; - proizvode dečje hrane; - proizvode za dijetetsku ishranu; - mesne proizvode, mesne i mesno-biljne konzerve obogaćene belančevinama i ostalim mikroelementima; - mlečne proizvode, obogaćene vitaminima i ostalim mikroelementima; - prehrambene dodatke; - biološki aktivne dodatke hrani; - prehrambene proizvode, dobijene iz genetički modifikovanih izvora; - prehrambene proizvode, dobijene po novim tehnologijama; - materijale i proizvode, koji dolaze u kontakt sa prehrambenim proizvodima; - kozmetičke proizvode; - sredstva i proizvode za higijenu usne duplje; - dezinfekciona, dezinsekciona i deratizaciona sredstva; - proizvode kućne hemije.

Dokumenta koja su neophodna za dobijanje sanitarno-epidemioloških rezultata

- Dokumenta proizvođača (ili njihove kopije) moraju biti overena pečatom proizvođača i potpisom ovlašćene osobe proizvođača na svakom listu ili overena od strane notara;

- Kopije dokumenata, koja izdaju ovlašćeni organi zemlje porekla proizvoda, kojima se potvrđuje njihova bezbednost po zdravlje čoveka, kopije dokumenata na osnovu kojih je dozvoljena proizvodnja ovih proizvoda i slobodna trgovina na teritoriji zemlje proizvođača u drugim zemljama, koje moraju biti overena kod notara;

Prevod celokupne dokumentacije sa stranog jezika mora biti podnet u sledećem obliku:

- prevod, overen kod notara; - prevod, koji je obavljen od strane opunomoćenog lica podnosioca zahteva (na svaki list

potpis), obavlja se dešifrovanje potpisa prevodioca i overava se pečatom podnosioca

 

 

107

zahteva. Uz komplet dokumenta prilaže se kopija diplome, kojom se potvrđuje stručnost prevodioca, a overava se pečatom i potpisom podnosioca zahteva.

Komplet sanitarno-epidemiološkog rezultata treba da sadrži:

- kopiju izdatog sanitarno-epidemiološkog rezultata; - -normativna i (ili) tehnička dokumenta dobijena utvrđenim postupkom, kojim se reguliše

realizacija industrijske proizvodnje ruskih proizvoda ili proizvodnje uvoznih proizvoda; - -zaključak eksperata ili protokoli o ispitivanjima prema rezultatima sprovođenja

ekspertiza; - -dokument proizvođača o tome da on zastupanje svojih interesa u pogledu sprovođenja

sanitarno-epidemiološke ekspertize svojih proizvoda poverava drugom licu, u slučaju, da podnosilac zahteva nije proizvođač datih proizvoda.

Spisak dokumenata koji su neophodni za dobijanje sertifikata usklađenosti prehrambenih proizvoda Za uvozne proizvode:

1. Zahtev za sprovođenje sertifikacije 2. Ugovor, sporazum o isporuci 3. Sertifikati zemlje porekla, (veterinarski, fitosanitarni), proizvođača (analiza, zdravlje i dr.), ISO, HASP i dr. kojima se potvrđuje kvalitet proizvoda na ruskom jeziku 4. Potvrda veterinara (za proizvode životinjskog porekla) 5. Dokument od strane Mos. Karantina (za biljne proizvode), sertifikati o kvalitetu 6. Zapisnici o ispitivanjima iz akreditovanih ILC, IC, IL 7. Uzorci proizvoda, akti o odabiru uzoraka, modeli etiketa 8.Dokumentacija, kojom se regulišu zahtevi u pogledu uslova proizvodnje, tehnička dokumentacija o sastavu i primeni proizvoda. 9. Dokument o registraciji firme 10. Transportna dokumenta, invojs, CMR

Spisak dokumenata neophodnih za dobijanje sertifikata usklađenosti za grupu industrijskih proizvoda

1. Zahtev za sprovođenje sertifikacije 2. Ugovor, sporazum o isporuci 3. Tehnički podaci, tehnološka uputstva, dokument o bezbednosti, sertifiakti ISO, HASP i t.d. 4. Sertifikati o kvalitetu ili zapisnici o ispitivanjima proizvođača 5. Uzorci proizvoda, modeli etiketa 6. Dokumentacija kojom se regulišu zahtevi u pogledu uslova proizvodnje, tehnička dokumentacija o sastavu i primeni proizvoda 7. Dokument o registraciji firme 8. Transportna dokumenta, invojs, CMR 9. Dozvola ГОСКОМПРИРОДЕ (ukoliko je potrebno) 10.Sertifikat o zaštiti od požara (ukoliko je potrebno)

Pri dobijanju dokumenata o potvrđivanju usklađenosti treba imati u vidu, da proizvodi koji se plasiraju na teritoriji RF moraju imati etiketu u skladu sa Zakonom «O zaštiti prava potrošača», čl.9 i čl.10.

 

 

108

Sertifikate usklađenosti u okviru obavezne sertifikacije i deklaracije o usklađenosti neophodno je podneti pri uvozu proizvoda na teritoriju RF, pri njihovom plasiranju na teritoriji RF, a takođe i pri njihovom izvozu sa teritorije Rusije u cilju njihove dalje prodaje u drugoj zemlji Porezi u RF Porezi na lična primanja Porez na lični dohodak u Rusiji iznosi 13% za njene građane odnosno 30% za strance koji nemaju stalni boravak . Stalni boravak se stiče ukoliko u jednoj kalendarskoj godini se provede više od 183 dana u Rusiji. To se odnosi i na dohodak ostvaren u inostranstvu za ruske građane.Poslodavac svakog meseca vrši obračun i plaćanja dok vlasnici samostalnih zanatskih i trgovačkih radnji porez plaćaju paušalno prema datom planu za tekuću godinu s tim što se korekcije vrše tri puta godišnje.Porez na prihod od akcija plaća se po stopi od 9% odnosno 15% ukoliko je obveznik strano lice, porez na kamate i autorske honorare 20%.Profit od prodaje nekretnina i drugih vrednosti koje su bile u vlasništvu tri godine i više ne podleže oporezivanju ukoliko suma ne prelazi 1 milion rubalja za nekretnine odnosno 125.000 rubalja za druge vrednosti. Stopa izdvajanja za socijalno i penziono osiguranje po zaposlenom iznosi 35,6%. Porezi na prihode preduzeća Od 2005. godine stopa poreza na prihode preduzeća iznosi 24% od čega 5% se odnosi na federaciju, 17% na region i 2% na lokalne vlasti.Propisi omogućavaju regionalnim vlastima da smanje stopu poreza koja se na njih odnosi, kao vrsta podsticajne mere, ali najviše za 4% . Mala i srednja preduzeća mogu da primenjuju tzv. pojednostavljeni poreski sistem koji zamenjuje porez na prihod, porez na dodatu vrednost i porez na imovinu i može se platiti po stopi od 6% na profit ili 15% na profit umanjen za odrđene kategorije troškova. Porez na dodatu vrednost Opšta stopa poreza na dodatu vrednost iznosi 18%.Postoji i beneficirana stopa od 10% koja se primenjuje na širok spektar prehrambenih proizvoda, hranu za decu, i neke medicinske proizvode. Porez na dodatu vrednost ne plaća se ukoliko je proizvedena roba namenjena izvozu, ukoliko se uvozi nova tehnološka oprema i ne odnosi se na bankarske transakcije i poslove osiguranja. Takođe i određene aktivnosti stranih lica u Rusiji ne podležu plaćanju poreza na dodatu vrednost počevši od iznajmljivanja prostora do čak nekih komercijalnih aktivnosti. Plaćanje poreza na dodatu vrednost mora se realizovati u roku od 20 dana od nastanka transakcije a u tom roku podnosi se i zahtev za povraćaj sredstava ukoliko za to postoji osnov. Šta Vam obezbeđuje Predstavništvo PKS u RF Posedovanje kvalitetnog proizvoda ili usluge po konkurentnim cenama nije dovoljan uslov da biste uspešno plasirali svoje proizvode i usluge na ruskom tržištu. Za izlazak na rusko tržište

 

 

109

morate da budete spremni da uložite dosta vremena, finansijskih sredstava i pre svega, strpljenja kako bi Vaš proizvod pridobio poverenje i lojalnost kupca. Potrebno je da posedujete osnovna znanja o tržištu na koje se vaši proizvodi mogu plasirati, mogućnostima finansiranja izvoza, transportu, izvoznim procedurama i administraciji, neophodnim marketinškim aktivnostima i dr. Mažda ćete doneti prerani zaključak da je pokretanje izvoza za Vas nesigurno i skupo. To je prva prepreka koju morate savladati pre daljeg čitanja ovod uputstva jer saveti koje nudimo mogu Vam biti od pomoći samo ukoliko verujete da je Vaš proizvod u mogućnosti da nađe svoje mesto na novom, stranom tržištu. U svim pregovorima, prilikom posete naših delegacija ruski partneri su vrlo precizno zahtevali odgovore na sledeća pitanja:

- koliko iznose Vaše cene na paritetu CIP Moskva; - kolike su Vaše proizvodne mogućnosti, tj. kapaciteti; - koliko ste Vaših proizvoda do sada izvezli u RF i kome; - gde se nalazi Vaš magacin u Moskvi ili RF, i za koje vreme oni mogu da dobiju robu ako

je poruče danas; - da li ste sertifikovali svoje proizvode; - da li imate otvoreno predstavništvo u RF sa kojima bi oni mogli da budu na stalnoj vezi,

ili ko od Vas govori ruski; Danas su na ruskom tržištu prisutne firme iz celog sveta. Većina firmi rade kao ruska pravna lica sa domaćim, stranim ili mešovitim kapitalom. Pored toga i sistemi prodaje trpe promene. U uslovima žestoke konkurencije, zbog velikih razdaljina gube se potrošači ako se mora čekati na dopremanje robe. Zbog toga, sopstveni distributivni centri postaju neophodni jer se treba približiti direktnom kupcu i biti tu kada on to poželi. Kada je reč o robi široke potrošnje, najveći napori moraju biti usmereni na ulazak u već postojeće glavne trgovačke mreže. Od ruskih lanaca dominiraju MOJ DOM i KROKUS. Od stranih trgovačkih mreža najvažnije su: METRO, RAMSTOR, MEGA, AŠAN, IKEA, s tim što politiku nabavnih cena diktira praktično METRO. Plaćanje u trgovini sa Rusijom je dosta nepovoljno. Robu praktično treba dovesti do ruskog kupca, a naplata se realizuje u periodu od 15 do 60 dana. Retke su prodaje preko akreditiva, ili cash against documents, putem avansa. Sasvim suprotno od situacije kada se kupuje ruska roba gde se obično daje avans. Sertifikacija u Ruskoj Federaciji se vrši po njihovim standardima i propisima na bazi Zakona o tehničkoj regulativi i sertifikaciji proizvoda. Bez obzira što jedan proizvod već ima oznaku ISO ili CE. on mora biti iznova sertifikovan po ruskim propisima. Kako doći do ruskog tržišta uz što manje uloženih sredstava? Na prvom mestu treba iskoristiti postojeću infra strukturu u samoj RF, a to su na prvom mestu Ambasada Srbije i Predstavništvo PKS u Moskvi. Pored toga, Predstavništvo u Moskvi ima svoje ogranke u još u pet gradova Ruske Federacije. Uz našu pomoć možete dobiti sve odgovore na pitanja i kako ih realizovati u što kraćem vremenskom roku.

 

 

110

Usluge koje može da pruži Predstavništvo PKS su sledeće:

- obezbeđuje partnere - kompetentne i zainteresovane sagovornike (veletrgovina, trgovački lanci, proizvođači ... ).

- uključivanje Ambasade u RF kada se proceni neophodnost njenog učešča u razgovorima,

- prezentaciju i promociju u prostorijama Predstavništva PKS, - bazu podataka PPKS koja je povezana sa Privrednom komorom Rusije, - pomoć pri registraciji i sertifikaciji firmi, roba i usluga za nastup na rusko tržištu, - organizovanje sastanaka sa federalnom, regionalnim i gradskim komorama, - podrška za učešće na tenderima i pri dobijanju poslova, - prezentovanje reklamnog materijala na samom ulazu u Predstavništvo PKS, - pomoć pri kontaktima - dogovoru sa ruskim firmama, - ugovaranje poslovnih kontakata - zakazivanje poseta predstavnika ruskih kompanija, - korišćenje izložbenih vitrina u prostorijama Predstavništva

Ovo je paket usluga koji može da se modifikuje u zavisnosti od Vaših interesa i potreba. Sajamske manifestacije u Ruskoj Federaciji www.expocentr.ru

Predstavništvo PKS u Ukrajini, Kijev

Predrag Minić, direktor V.Vasilkivska 13 5 pov., of.506 01601 Kijev, Ukrajina Tel./Faks + 38044 234 17 20 E-mail: kiev@pks.rs Web: www.pks.rs/ua Obrazovanje: Fakultet Političkih nauka - smer žurnalistika Strani jezici: Ruski, služi se francuskim

Radno iskustvo: 1975. - 1979. Radio Sarajevo / privredni novinar – urednik 1979. - 1983. Preduzeće “DACK I CO “ 1984. - 1988. Informativni centar Mostar / urednik programa - prati privredna kretanja u regionu. 1988. - 1992. Radio - televizija Sarajevo / urednik unutrašnje i privredne redakcije.

 

 

111

 

 

112

1992.- 1994. RTS - Beogradski program / novinar zadužen za praćenje rada Savezne i Republičke vlade. 1994.- 1998. RTS / novinar - urednik koji prati rad Savezne, Republičke Vlade i Premijera, privredu, privatizaciju, bankarski sektor. 1998.-2003. Agencija za poslovne usluge “Transfers M“ / stručni saradnik u oblasti reklame, propagande, konsaltinga, menandžmenta i ispitivanja tržišta. 2003.- 2004. Predstavništvo PKS u Ruskoj Federaciji / savetnik u Predstavništvu. 2004.-2006. Predstavništvo PKS u Ruskoj Federaciji / zamenik direktora Predstavništva. 2006. – Predstavništvo PKS u Ukrajini / direktor Predstavništva

Osnovne činjenice o Ukrajini Ukrajina predstavlja unitarnu, demokratsku, pravnu državu koja se oslanja na principe podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Sastoji se od Autonomne Pokrajine Krim, 24 oblasti i dva grada sa statusom oblasti (Kijev i Sevastopolj), kao i 490 regiona, 446 gradova i 10196 sela.

Glavni grad je Kijev, sa oko 3 miliona stanovnika. Prosečna plata u Kijevu 2257 grn. – 450 USD. Veći gradovi su: Harkov (1,6 mil. stanovnika), Donjeck (1,2 mil. stanovnika), Odesa (1,1 mil. stanovnika) i Lavov (803.000 stanovnika).

Ukrajina je država Istočne Evrope, površine 603,700 km2. Na istoku i severo-istoku graniči se sa Ruskom Federacijom, na severu sa Belorusijom, na zapadu Poljskom, Slovačkom i Mađarskom, na jugo-zapadu Rumunijom i Moldavijom, a na jugu izlazi na Crno i Azovsko more (dužina obale 2 782km). Klima je umereno-kontinentalna. U Ukrajini živi 46,9 miliona stanovnika. Nacionalni sastav stanovništva: Ukrajinci 77,8%, Rusi 17,3%, ostali 4,9%. Verska pripadnost: pravoslavna, katolička, protestantska i jevrejska. Sa više od 600.000 kvadratnih kilometara površine, Ukrajina spada, po prostranstvu, u red najvećih evropskih zemalja. To je tržište od 47,5 miliona stanovnika.

Ukrajina pripada grupi zemalja tzv. nižeg srednjeg dohotka, sa BDP od oko 3.000 USD i perspektivnim privredno-ekonomskim mogućnostima. One su, pre svega, rezultat prirodnih bogastava ( rude uglja, gvožđa, mangana, sumpora, grafita, titanijuma, kaolina, žive, drveta i drvne građe i dr. ). Velike obradive površine i plodna crnica ( najveća žitnica u Evropi – prošle, izuzetno rodne godine sa 26,5 miliona hektara požnjeveno je 49 miliona tona pšenice, 7 miliona tona suncokreta, oko 8 miliona tona kukuruza, 15 miliona tona šećerne repe…

Povoljne industrijske baze i razvijeni kapaciteti u brojnim privrednim granama ( crna metalurgija, hemijska industrija, mašinogradnja, agrarni kompleks, avio i vojna industrija ) te sam položaj ( s

 

 

113

obzirom da Ukrajina povezuje evropsko sa ruskim i centralnoazijskim tržištem ), temelj su visoke stope rasta poslednjih godina od 7 do 7,5 %. Sve ovo je pratio i značajan porast potrošnje, prouzrokovan rastom plata i penzija, koje nisu proizvod povećane produktivnosti ( bez ekonomske opravdanosti ). To je, pored ostalog, sredinom prošle godine uzrokovalo inflaciju od 31,2%. Na kraju godine ona je iznosila 24%. U isto vreme, značajno raste uvoz, te je spoljnotrgovinski deficit više od 13 milijardi USD .

Prosečna prošlogodišnja plata bila je oko 170 evra, u Kijevu oko 300 . Prosečna penzija oko 75 evra.

U prvom kvartalu predhodne godine, Ukrajina beleži rast BDP od 6,5%. Druga polovina donosi potpuni sunovrat gotovo svih najvažnijih makroekonomskih parametara. BDP u periodu januar-novembar pada za 3,6%, inustrijska proizvodnja za 30%. Metalski i hemijski kompleks, rudarstvo, građevinarstvo beleže pad u proseku od 40%, a prvi put nakon dužeg perioda beleži se i pad potrošnje od 2%. Proizvodnja metala čini 40% ukrajinskog izvoza, odnosno 30% BDP, i više od pola miliona radnika zaposleno je u ovoj inustrijskoj grani. Železnica beleži pad u prevozu roba od 40%.

Nacionalna valuta devalvira u odnosu na USD i evro ( do 60% ).

Negativnim privrednim i ekonomskim pokazateljima, krajem godine, doprinosi i rusko-ukrajinska gasna kriza.

Problem ukrajinske privrede i dalje ostaje visok stepen korupcije i poslovanje dela privrede u nelegalnim ekonomskim tokovima, odnosno, sivoj zoni.

U budžetu se računalo i na prihod od privatizacije. Nešto više od 2 milijarde dolara, ( planirane npr. privatizacije Ukrtelekoma i luke Odesa ), od čega nije bilo ništa. Uostalom, i dosadašnja praksa pokazala je da su za aukcione i tenderske prodaje u Ukrajini uglavnom zainteresovane offshore kompanije, iza kojih najčešće stoji domaći i ruski kapital.

Najveći ukrajinski izvoznici su proizvođači crnih metala i hemijskih proizvoda ( METI INVEST, Ferrexpo ). Zemlje EU najveći su uvoznici proizvoda ukrajinske metalne industrije ( ruda gvožđa i čelika). Lider u izvozu alkoholnih pića je Nemiroff, dok su najveći izvoznici konditorskih proizvoda: Roshen, AVK, Svitoč.

Najvažniji spoljnotrgovinski partner Ukrajine je Ruska Federacija ( u 2008 godini ostvareno je 36 milijardi dolara, od čega 4 milijarde deficita ). Najznačajniji EU partneri su Nemačka ( 8 milijardi USD ), Italija, Holandija, Poljska i Rumunija.

U Ukrajini je prisutna većina vodećih multinacionalnih kompanija, poput Coca – Cola-e, Proctor & Gamble-a, Henkel-a, Mittal Kryviy Rih, Nestle-a, Chervolet UkrAvto, Dell-a, Tetra Pak-a, Danone-a, Lukoil-a i dr.

Ukrajini je godišnje potrebno oko 70 milijardi kubnih metara gasa, od čega se oko 75% realizuje uvozom iz RF i Turkmenistana. Najveći deo ove strateški važne sirovine stiže u Ukrajinu preko teritorije RF, što stvara dodatnu ukrajinsku zavisnost od ruskih partnera. Krajem prošle godine izbila je kriza na relaciji Moskva-Kijev, čije posledice je osetila cela Evropa. Krajem janura, uz posredovanje Evrope, gasna kriza je prevaziđena.

Za podršku ekonomske stabilnosti i prevazilaženje finansijske krize Međunarodni monetarni fond ( MMF ) odobrio je Ukrajini 16,4 milijardi USD standby kredita. Cilj - vraćanje poverenja u

 

 

114

finansijski i bankarski sektor, podrška domaćoj valuti, garantovanje servisiranja spoljnog duga koji dostiže 100 milijardi dolara.

Ukrajina je 16. maja 2008.godine, nakon četranaest godina pregovaranja, postala punopravni član Svetske trgovinske organizacije. Privredna saradnja Srbije sa Ukrajinom Srbija i Ukrajina su u 2008. godini zabeležile 867.6 miliona dolara robne razmene. Naš izvoz u Ukrajinu iznosio je 206,6 miliona USD, što je za 52,3% više nego u istom periodu 2007. godine. Uvoz iz Ukrajine iznosio je 661 milion USD, što je za 74,7% više nego u istom periodu 2007. godine. Ukrajina je prošle godine bila 16. partner Srbije u izvozu i 8. partner u uvozu. Najveći izvoznici su Tarkett - Sintelon (48,24 mil. USD), NIS Novi Sad, Tetra Pak, US Steel Serbia, HIP Petrohemija, Hemofarm, Merima Kruševac, Institut Novi Sad i dr. Mnogobrojni su neiskorišćeni potencijali za snažniju saradnju kroz investiranje srpskih preduzeća u Ukrajini, i ukrajinskih u Srbiji. Kapaciteti postoje u agroindustrijskom kompleksu, petrohemiji i hemijskoj industriji, mašinogradnji, farmaciji… Veliki potencijal za srpsku privredu na ukrajinskom tržištu predstavlja i organizacija evropskog fudbalskog šampionata 2012. godine, kojem je Ukrajina, zajedno sa Poljskom, domaćin. Izgradnja i obnova ukupne infrastrukture – putevi, aerodromi, hoteli, stadioni, i dr.), predstavljaju jak povod snažnog i organizovanog nastupa naše privrede. Reč je o investicijama vrednim milijarde dolara. Posebnih političkih i administrativnih prepreka za izvoz naših proizvoda u Ukrajinu nema. Ukrajinsko tržište je otvoreno za sve robe i usluge, ali uz jednu tržišnu utakmicu, ne zaboravljajući sve osobenosti ovoga tržišta. U periodu januar - mart mesec 2009. godine, vrednost domaćeg izvoza u Ukrajinu iznosila je 18,1 mln. USD, što je za 68,7% manje nego u istom periodu prošle godine, dok je vrednost uvoza iz Ukrajine iznosila 84,5 mln. USD, što je za 29,6% manje nego u istom periodu prošle godine. Perspektive bilateralne privredne saradnje Srbije i Ukrajine Agroindustrijski kompleks Ukrajina je agrarna zemlja, koja je u okviru SSSR-a bila najveći proizvođač šećerne trske i suncokretovog semena, industrijskih biljaka (lana), i koja je obezbeđivala 25% proizvodnje mesa, krompira i ostalog povrća, 20% proizvodnje žitarica. Od ukupne teritorije 57% čine obradive površine od čega 24.540 km2 je pod sistemom navodnjavanja. Reforme koje su sprovedene u ovoj grani imaju za cilj razvoj i modernizaciju, kako primarnog tako i prerađivačkog sektora, tako da postoje stalne potrebe za:

- Uvođenjem novih tehnologija gajenja poljoprivrednih kultura i stoke; - Nabavkom semena i kooperacijom u zajedničkoj proizvodnji semena; - Modernizacijom i izgradnjom savremenih skladišta za poljoprivredne proizvode; - Obnavljanje i modernizacija kapaciteta za preradu poljoprivrednih proizvoda; - Osavremenjavanje poljoprivredne mehanizacije i kapaciteta za njihovu proizvodnju;

 

 

115

- Proizvodnjom opreme za uljare, mlekare, pekare, mini i srednje pogone i firme; - Izgradnjom kapaciteta i stvaranjem sirovinske baze za proizvodnju ambalaže i materijala

za pakovanje; Laka industrija Ukrajina je značajan uvoznik robe široke potrošnje – obuće, odeće, trikotaže, predmeta od kože, nameštaja. Laka industrija je 1985. godine imala udeo u industrijskoj proizvodnji od 11,6%, dok je u 2000. godini taj udeo pao na ispod 2%. U proširenju i modernizaciji kapaciteta za proizvodnju prediva, tkanina, konfekcije, obuće i kožnih proizvoda, kao i izvozu gotovih proizvoda, postoje realne mogućnosti za učešće srpske privrede. Drvno-prerađivački kompleks

- Modernizacija proizvodnje nameštaja i papira u Ukrajini; Mašinogradnja

- Proizvodnja mašina i uređaja za domaćinstvo u slobodnim carinskim zonama; - Kooperacija u proizvodnji šinskih putničkih vozila; - Zajednička proizvodnja opreme za stambeno-komunalnu privredu; - Organizovanje proizvodnje medicinske tehnike i dijagnostičke aparature u Ukrajini; - Proizvodnja savremenih alatnih mašina sa numeričkim programskim upravljanjem;

Metalurški kompleks

- Oksigeno-konvertorsko livenje čelika; - Proizvodnja valjanih materijala, posebno sa zaštitnim premazom; - Proizvodnja belog lima, aluminijumskog lima i cevi;

Energetski kompleks

- Izgradnja svih vrsta sigurnosnih postrojenja u atomskim, termo i hidroelektranama; - Modernizacija eksploatacije i prerada uglja u druge hemijske materijala i energente; - Razvoj netradicionalnih vrsta energenata;

Ruda bakra

- Ukrajina ima preko 8 hiljada aktivnih rudnih nalazišta, među kojima nema ni jednog rudnika bakra. Tek 1993. godine na prostoru Istočnih i Zapadnih Karpata (Revenska i Volinska) otkrivena je bakarna žila u dužini preko 50 km. Rezerve budućeg otvorenog kopa procenjene su na 15-20 miliona tona, a čistoća rude – 99%.

- Za početak eksploatacije rude potrebne su investicije u visini od 10-16 miliona USD. Ukrajina godišnje izdvaja za uvoz bakra oko 300 miliona USD dolara.

Hemijska i petrohemijska industrija

- Stvaranje savremenih proizvodnji na bazi najpotpunije i najkompleksnije prerade ugljovodoničnih koksohemijskih sirovina, sumpora, polimernih ruda, kao i postrojanja za sve vidove prerade nafte;

- Proizvodnja polimera; Turizam i usluge

- Korišćenje mreže naših rehabilitaciono-banjskih, turističkih kompleksa i rekreacionih objekata, kao i izgradnja istih u Ukrajini;

 

 

116

- Izgradnja modernih hotelskih kompleksa, naročito u velikim gradovima. Ugalj – crno zlato Ukrajine Osnovne zalihe uglja Ukrajine nalaze se u Donjeckoj i na jugu Luganske oblasti (86%). Ugalj je jedina sirovina Ukrajine koja se proizvodi u količinama koje praktično obezbeđuju potrebe (proizvodnja je 60 mln. tona - potrebe 66 mln. tona). Energetskim programom, Ukrajina planira do 2010. godine da poveća proizvodnju uglja. Tu se pre svega računa na otvaranje 3 nova rudnika kapaciteta 17 mln. tona i rekonstrukciju postojećih rudnika. Na taj način, planira se u potpunosti zadovoljavanje potreba ukrajinske privrede za ugljem (za koksovanje i energetski ugalj). Prema poslednjim podacima u Ukrajini radi 138 rudnika, od kojih su samo petnaestak profitabilni. Zvanično, ostali se smatraju gubitašima (za 2006. ova brojka iznosila je skoro 0,5 mlrd. USD) i rade zahvaljujući državnim dotacijama. Država svake godine dotira granu u iznosima od 0,6 do 0,8 mlrd. USD i obim dotacija raste svake godine. Zajedničko finansiranje u skladu sa programom 2000.-2010. godina „Ukrajinski ugalj“, nadmašiće 9 mlrd. USD. U ovom trenutku ne razmišlja se o smanjenju dotacija, jer u tom slučaju, na tržište će doći ugalj iz Poljske i Kazahstana, koji je jeftiniji. U Ukrajini cena uglja je niža nego cena koštanja njegove proizvodnje (29 USD / tona, a realna cena koštanja je 34 USD / tona). Jedan od glavnih koraka vlade, najverovatnije, biće stvaranje integrisanih struktura – metalurških holdinga, u kojima će proizvodnja uglja biti povezana sa metalurškim kombinatima (koji su rentabilniji na svetskom tržištu), koji će rešavati probleme rudnika. Ako se uspe sa izradom mehanizma za stvaranje veze „rudnik – fabrika za oplemenjivanje – koksohemijska fabrika – metalurška fabrika“, privatizacija takvih rudnika postaće interesantna za metalurge, koji su jedni od najvećih potrošača uglja u zemlji. A to će privući nove investicije u ovu granu. Najčešće postavljana pitanja Osnivanje firme u sa Ukrajini za strana lica Strani državljani mogu da budu osnivači ili suvlasnici preduzeća, a mogu da se ujedine sa već postojećim preduzećem. Strani ulagači najčešće koriste forme preduzetništva:

- zajednička preduzeća - preduzeća - ćerke, vlasnici su ulagači - predstavništva

Akcionarska (deoničarska) društva i društva sa ograničenom odgovornošću su forme zajedničkih preduzeća. Ova dva tipa preduzeća po ukrajinskim deviznim i poreskim zakonima su „rezidenti“. Odgovornost zavisi od razmera investicije.

 

 

117

Za osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću neophodne su dve osobe kao osnivači. Minimalan osnivački kapital je 15.000 dolara SAD, novčanih sredstava ili dobara iskazanih u toj vrednosti. Društva sa ograničenom odgovornošću moraju da imaju rezervni fond 25% od ukupnog iznosa kapitala, 5% čistog dohodka moraju da predaju u fond svake godine, dok ne dostignu navedeni procenat. Minimalan osnivački kapital pri otvaranju akcionarskog (deoničkog) društva je 28.000 USD. Dokumenta neophodne za registraciju preduzeća su:

1. zahtev 2. statut pravnog lica 3. dokument koji potvrđuje plaćanje registracije 4. registraciona kartica 5. dokument koji potvrđuje da jeu pitanju strana investicija 6. dokument koji potvrđuje pravnu adresu preduzeća 7. punomoć za osnivanje pravnog lica u Ukrajini 8. punomoć kojom se dozvoljava zameniku ujedinjenja da se bavi registracijom novog

preduzeća 9. potvrda iz banke ujedinjenja - osnivača kojom se potvrđuje njegovo stabilno finansijsko

stanje. Dokumenti moraju da budu prevedeni, registrovani i njihova autenitičnost se overava u ambasadi Ukrajine, u zemlji osnovne delatnosti ujedinjenja ili akcionara. Pri registraciji je neophodno imati tri kopije svakog dokumenta. Proces registracije obično traje 5 dana, ali postoje i ubrzana procedura registracije preduzeća. Preduzeće mora da bude registrovano u sledećim organizacijama:

- Državnoj poreskoj inspekciji - Državnoj statističkoj upravi - Penzionom fondu - Fondu socijalnog osiguranja.

Potvrda o registraciji daje mogućnost preduzeću da dobije pečat i da otvori račun u banci. Detaljnija informacija je na sajtu http://www.e-tradecenter.biz/ua/infocenter/0033/0131/

Izvoz roba iz Srbije u Ukrajinu Tržište Ukrajine je otvoreno za sve proizvode, i za robu iz Srbije ne postoje ograničenja ili smetnje u plasmanu. Znači, sva roba se može plasirati na ovo ogromno tržište (oko 50 miliona stanovnika), poštujući osnovne principe poslovanja: kontinuitet i kvantitet, cena i kvalitet. Ukoliko se ispune ovi preduslovi, Vaša roba će naći kupca na ovom tržištu. Dodatni stimulans povećanju, kako kvalitativnom, tako i kvantitativnom razvoju privrednih i ekonomskih veza Srbije i Ukrajine, daće Sporazum o slobodnoj trgovini, na čijoj se realizaciji radi već nekoliko godina.

Šta Vam obezbeđuje Predstavništvo PKS u Ukrajini Osnovne delatnosti Predstavništva:

- direktno povezivanje srpskih i ukrajinskih privrednika, s ciljem smanjenja našeg deficita – povećanju izvoza roba i usluga iz Srbije

 

 

118

- identifikacija firmi ili pojedinaca zainteresovanih da rade sa našom privredom po tržišnim principima

- organizacija i provođenje poslovnih susreta - saradnja sa Trgovinsko industrijskom komorom Ukrajine, Kijeva, Krima i regionalnim

trgovinsko industrijskim komorama Ukrajine - praćenje i prikupljanje relevantnih infromacija o tržištu Ukrajine i iniciranje nastupa

srpskih privrednika - saradnja sa svim institucijama, organizacijama i savezima koji mogu doprineti saradnji

privreda - promocija naših roba i usluga - publicitet i kontakti sa javnošću

Predstavništvo Privredne komore je tu da Vam pruži kompletnu logistiku. Kontakti, sugestije, pomoć u realizaciji i pronalaženju partnera, pa do održavanja sastanaka u prostorima Predstavništva, do pružanja usluga prevoda i svega onoga što može doprinetu povećanju robne razmene, a pre svega ublažavanju deficita koji postoji u robnoj razmeni sa Ukrajinom. Predstavništvo PKS Kijev pruža sledeće marketinške usluge:

- pribavljanje infromacija o privrednim kretanjima u zemlji domaćina, promocija ponude privrednih subjekata iz Srbije - uspostavljanju poslovnih kontakata i pripremanju poseta poslovnih ljudi iz Srbije - organizacija učešća na simpozijumima, seminarima i poslovnim forumima u Ukrajini - priprema boravka privrednih delegacija i pojedinaca - vršenje usluga na pojedinačni zahtev privrednika Srbije

Predstavništvo PKS u Ukrajini se pozicioniralo kao ravnopravan partner ukrajinskim privrednicima i njihovim asocijacima. Koristeći stečen ugled i ostvarene pozicije u sistemu trgovinskih komora, asocijacijama i administrativnim strukturama Ukrajine, zainteresovanim kompanijama iz Srbije obezbeđujemo kvalitetne informacije iz pomenutih struktura. Pored toga, izvor informacija su i mnogobrojna javna glasila, stručni časopisi i dr. Kao i na drugim tržištima, i u Ukrajini kvalitetna istraživanja realiziju specijalne agencije, koje svoje usluge naplaćuju. Predstavništvo PKS u Ukrajini iniciraće Vaš nastup, i u saradnji sa Ambasadom Srbije u Ukrajini, učiniće sve kako bi Vam vrata traženih institucija otvorili i kako bi ostvarili kvalitetne kontakte. Predstavništvo PKS u Ukrajini pružiće Vam i odgovarajuću neophodnu stručnu i tehničku pomoć. Sajamske manifestacije www.expoua.com; www.expoukr.com

 

 

119

11000 Beograd, Resavska br. 13-15

Tel.: 011/ 3300 - 900

Fax.: 011/ 3230 - 009

www.pks.rs

Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom

11000 Beograd, Terazije 23

Olivera Kiro, sekretar

Tel.: 011 / 32 48 109

Fax.: 011 / 32 48 060

E-mail: eoi@pks.rs

Vaša pitanja, na raspolaganju su vam i sledeći kontakti

u Privrednoj komori Srbije:

Slavka Kočić, samostalni savetnik u Odboru za EOI

Tel.: 011 / 3300-991

E-mail: slavka.kocic@pks.rs

Zorica Zečević, savetnik u Odboru za EOI

Tel.: 011 / 3300-929

E-mail: zorica.zecevic@pks.rs

Milena Milisavljević, sam. stručni saradnik u Odboru za EOI

Tel.: 011 / 3300-929

E-mail: milena.milisavljevic@pks.rs

Gordana Tiodorović, stručni saradnik u Odboru za EOI

Tel.: 011 / 3300-991

E-mail: gordana.tiodorovic@pks.rs

 

 

120