Izdavač

Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER)

Za izdavača

Dragiša Mijačić

Autori

Lidija Radulović

Sanja Sovrlić

Godina

2019

Publikacija je urađena u okviru projekta „Nacionalni konvent o Evropskoj uniji 2018/19“

finansiranog od strane Fondacije za otvoreno društvo, Srbija. Mišljenja i stavovi izraženi u

ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i ne odražavaju neophodno zvanične stavove

Fondacije za otvoreno društvo, Srbija, Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji ni Instituta za

teritorijalni ekonomski razvoj.

ENERGETIKA – Od kočnice do rešenja u dijalogu

između Beograda i Prištine

Lidija Radulović, Beogradski fond za političku izuzetnost

Sanja Sovrlić, Crno beli svet

Maj 2019.

ENERGETIKA Sadržaj

SADRŽAJ

UVOD ............................................................................................................................... 1

(NE)POSTOJEĆA ENERGETSKA POLITIKA – IZAZOVI POGLAVLJA 15 U PROCESU PREGOVORA ........ 2

ENERGETSKA ZAJEDNICA I ENERGETSKI (NE)SPORAZUM .................................................... 6

ENERGETIKA I BRISELSKI SPORAZUM................................................................................. 8

GAZIVODE – RESURS VAŽAN I ZA SRBE I ZA ALBANCE ...................................................... 12

Predlozi za upravljanje jezerom Gazivode ............................................................................... 12

STAV EU PO PITANJU ENERGETIKE U OKVIRU POGLAVLJA 35 ........................................... 15

PREPORUKE .................................................................................................................... 16

LISTA SKRAĆENICA

EU – Evropska unija

EZ – Energetska zajednica

EMS – Elektromreža Srbije

ENTSO E – Evropska mreža operatera za prenos električne energije

KOSTT – Sistem, transmisija i tržište električne energije Kosova

KEK – Energetska korporacija Kosova D.D.

KEDS – Služba za distribuciju električne energije na Kosovu D.D.

EPS – Elektroprivreda Srbije

EK – Elektrokosmet (Elektrodistribucija Kosovska Mitrovica)

ES – Elektrosever

ARBK – Kosovska agencija za registraciju biznisa

NIS - Naftna industrija Srbije

ENERGETIKA Uvod

1

UVOD

Energetska politika svake zemlje u prvoj liniji ima uticaj na njenu ekonomiju, tržište,

standard života njenih građana, javno zdravlje i kvalitet životne sredine. S obzirom na

višestruki uticaj na sve izlistane domene života, strateška opredeljenja u ovoj oblasti moraju

biti čvrsta kako bi se osigurao pravac kretanja jednog društva. Posmatrajući ponašanje Srbije

i Kosova u oblasti energetike možemo primetiti izostanak jasne vizije, kao i transparentnosti

delovanja, a sve to usled davanja prvenstva političkim interesima ispred života građana.

Oblast energetike je važna i zbog toga što se unutar iste podudaraju višestruki interesi - ne

samo sa interesima državnog i javnog sektora, već i sa privatnim sektorom, kao i sa

interesima stranih i međunarodnih aktera, što možemo jasno primetiti i na našim prostorima.

Upravljanje energetskim sektorom i danas predstavlja jednu od najznačajnijih oblasti

delovanja institucija EU. Postoje mnogobrojni razlozi zbog kojih se smatra da energetika ima

značajne uticaje na sve druge sektore privrede i društva u Evropi i s obzirom na to je jasno

uređena propisima. Jasni okviri pregovaračkog poglavlja 15, kao i zakonodavni okvir

Energetske zajednice bi trebalo da budu temelj naših energetskih politika.

Oblast energetike je bila važna stavka i u procesima pregovora Beograda i Prištine u Briselu

od 2011. godine na tehničkom, a kasnije, od 2013. godine i na visokom političkm nivou.

Sporazum o energetici koji su pregovarači postigli do danas nije primenjen. Srbija je kao

glavno postignuće pregovora isticala formiranje kompanije “ElektroSever” a koju je

kosovska strana, posle brojnih problema oko registracije, retroaktivno registrovala. To je

nastavilo da bude predmet spora dve strane zbog netransparentnog prihvatanja registracije

koja je ranije više puta odbijana. Delovi sporazuma koji podrazumevaju razgraničenje dva

elektrosistema takođe nisu primenjeni, niti je Kosovo primljeno u Evropsku mrežu operatera

za prenos električne energije. Jezero Gazivode i hidrosistem Ibar-Lepenac, kao važni resursi

za obe strane, nisu bili predmet pregovora. Kao i ostali sporazumi postignuti u Briselu

energetika zalazi u pitanje imovine koje je, takođe, predmet spora dve strane koje se

izjašnjavaju da je imovina u njihovom vlasništvu. Iako se energetika, a posebno resursi na

teritoriji Kosova tretiraju kao važna pitanja za Srbiju, do danas u javnosti nije predstavljen

plan za rešavanje ovih pitanja, niti platforma koja bi bila osnova za pregovore sa Prištinom.

ENERGETIKA Izazovi Poglavlja 15

2

(NE)POSTOJEĆA ENERGETSKA POLITIKA – IZAZOVI POGLAVLJA

15 U PROCESU PREGOVORA

U januaru 2014. godine, na prvoj međuvladinoj konferenciji sa EU u Briselu, proces

pregovora o pristupanju EU je zvanično otvoren. S obzirom na izostanak razvojne

strategije Srbije, za jedini strateški pravac kretanja se može uzeti ovaj proces, a imajući

u vidu ove činjenice, okvire po kojima je postavljeno pregovaračko poglavlje 15

posmatramo i kao cilj energetske politike Srbije1.

Oblasti koje poglavlje 15 obuhvata su: sigurnost snabdevanja energijom, infrastruktura,

unutrašnje energetsko tržište, potrošači, obnovljivi izvori energije, energetska

efikasnost, nuklearna energiju, nuklearna sigurnost kao i zaštita od zračenja. Dok su

ciljevi pregovaračkog poglavlja: Konkurentnost, sigurnost snabdevanja i održivost -

obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja energijom u svim državama članicama,

privlačenje investicija u energetsku infrastrukturu, unapređenje zaštite životne sredine i

stvaranje jedinstvenog regulatornog prostora za trgovinu energentima.

Pregovaračko poglavlje 15 još uvek nije otvoreno i pored toga što su svi prethodni

koraci dovršeni, kao i bilateralni skrining.

Eksplanatorni

skrining:

29-30. april 2014.

Bilateralni skrining: 11-12. jun 2014.

Izveštaj o skriningu: 12. maj 2015. sa procenom da se Srbija ne može smatrati

spremnom za otvaranje poglavlja2

U izveštaju o skriningu je izdvojena neophodnost usklađivanja sa pravnim tekovinama

EU u pogledu minimalnih rezervi nafte i nafnih derivate - potreba da se usvoji plan

razdvajanja u sektoru gasa, što bi osiguralo liberalizaciju tržišta.

Kao neke od najbitnijih tačaka evropske energetske politike jesu one koje su sadržane u

EU 20-20-20 targetima,3 a to su:

- povećanje energetske efikasnosti za 20%,

1 Energy for tomorrow, Friedrich Ebert foundation, Belgrade 2018: http://library.fes.de/pdf-

files/bueros/belgrad/14645.pdf 2 Rezultati skrininga za poglavlje 15: http://www.mei.gov.rs/srl/dokumenta/nacionalna-

dokumenta/skrining/izvestaji-i-rezultati-skrininga/rezultati-skrininga/rezultat-skrininga-za-poglavlje-15/ 3 http://www.recs.org/glossary/european-20-20-20-targets

ENERGETIKA Izazovi Poglavlja 15

3

- povećanje udela obnovljivih izvora energije do najmanje 20% potrošnje, kao i

- redukovati emisije sa efektom staklene baste (GHG) za najmanje 22% ispod nivoa iz

1990 godine.

Tabela 1: Vrste i karakter obaveza u procesu pridruživanja EU u okviru poglavlja 154

Karakter obaveza:

Obaveze koje se

ostvaruju

transpozicijom

pojedinih odredbi u

domaće

zakonodavstvo

Obaveze iz kojih

proističu strukturne

promene u

domaćem

energetskom tržištu

Obaveze koje

zahtevaju ostvarenje

odredjenih merljivh

materijalnih

okolnosti

Vrste obaveza:

Obaveze koje su

utvrdjene Ugovorom

o Energetskoj

Zajednici uz

odogovarajuće

rokove

Transpozicija Trećeg

energetskog paketa

EU u unutrašnje

zakonodavstvo

Promena strukture na

tržištu prirodnog gasa

Formiranje

odgovarajućeg nivoa

obaveznih rezervi

nafte i naftnih

derivata

Obaveze iz procesa

pridruživanja koje

nisu utvrdjene

Ugovorom o

Energetskoj

Zajednici i čije

izvršavanje će se

ustanoviti tokom

pregovora u okviru

Poglavlja 15

Različiti aspekti koji

se tiču nuklearne

energije, nukearne

sigurnosti i zaštite od

radijacije

Usaglašavanje

ugovora i trgovinskih

aranžmana sa trećim

zemljama sa pravnim

tekovinama i

politikom EU

Zbrinjavanje

nekorišćenih

nuklearnih

postrojenja i/ili

nukelarnog otpada

Obaveze povezane sa

ostalim

medjunarodnim

ugovorima

(Energetska povelja,

UNFCCC, Pariski

Sporazum,

Minamata

Konvencija i drugi)

Proces pristupanja

Ugovoru o

Energetskoj Povelji

Šire otvaranje

energetskog tržišta za

privatne investicije

Ograničenje emisije

gasova staklene bašte

Prema godišnjem Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije5 istaknuto je da je

neophodno:

- Potpuno razdvajanje Srbijagasa i razvijanje konkurencije na ovom tržištu;

4 Knjiga preporuka NKEU 2017/2018, Beograd

5 Evropska komisija, Godišnji Izveštaj o napretku Srbije u procesu EU integracija- 2018

ENERGETIKA Izazovi Poglavlja 15

4

- Implementirati mere za reformu povezivanja u energetskom sektoru;

- Ojačati ljudske kapacitete i promovisati ulaganja u energetsku efikasnost i

obnovljive izvore energije;

- Inicirati reforme za prilagođavanje tarifa za električnu energiju tako da

odražavaju stvarne troškove;

Rizici, kako fiskalni, tako i materijalni koji proističu iz stanja u kome je zatečen sektor

energetike zahtevaju detaljnu analizu, koja je teško moguća bez znatnog poboljšanja

transparentnosti i daljeg povećanja samostalnosti i sposobnosti kako Zavoda za

statistiku i javnih preduzeća, tako i profesionalnih organizacija i zainteresovane

javnosti.

Stručna javnost je više puta ukazivala na problem energetskog siromaštva i značajne

ekonomske koristi za društvo u celini, ako se odlučno pristupi smanjenju energetskog

siromaštva povećanjem energetske efkasnosti korišćenja energije.

Od 2006. godine, kao strana potpisnica ugovora sa Energetskom zajednicom,6 Srbija je

preuzela i obaveze koje proističu iz direktiva o EZ. Prema obavezi koja proističe iz

ugovora sa EZ, Srbija je dodatno obavezana da će do 2020. godine ostvariti nivo od

27% zastupljenosti obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji električne energije.

Trenutno stanje je 21,8%.

Kao Srbija, i Kosovo* je strana u Ugovoru o EZ od 2006. godine. Shodno tome, kao

opredeljenje energetske politike Kosova možemo uzeti zakonodavni okvir EZ.

Možemo reći da neki od propisa jesu usvojeni - Srbija jeste usvojila određene strateške

propise iz ovog sektora, kao što su - Stategija razvoja energetike Republike Srbije do

2025. godine sa projekcijama do 2030.godine7, kao i Nacionalni akcioni plan za

obnovljive izvore energije.8

Takođe, i Kosovo je usvojilo Energetsku strategiju 2017-2026, kao i Nacioni akcioni

plan za korišćenje održivih izvora energije 2011-2018.9

6 EZ je međunarodna organizacija osnovana 2005. godine sa ciljem proširenja unutrašnjeg tržišta energije

EU na Jugoistočnu Evropu i crnomorski region. Srbija i Kosovo* su članice EZ od njenog osnivanja, kao

i ugovorne strane u Ugovoru o osnivanju EZ koji je stupio na snagu 1. jula 2006. godine i shodno tome, u

obavezi su da poštuju propise EZ. 7 http://www.pravno-informacionisistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/ostalo/2015/101/1/reg

8 http://www.mre.gov.rs/doc/efikasnost-izvori/NAPOIE%20KONACNO%2028_jun_2013.pdf

9 https://mzhe-ks.net/en/news/the-kosovo-assembly-adopted-the-energy-strategy-2017-

2026#.XOe6Q1IzbZ4

ENERGETIKA Izazovi Poglavlja 15

5

Međutim, put koji nam predstoji u okviru Poglavlja 15 nije ni malo lak i statičan, kako

se na međunarodnom tržištu u ovoj oblasti javljaju novi trendovi koji mogu vršiti

snažan uticaj na dalji process u pridruživanju.10

10

UNFCCC Pariski ugovor iz 2016., Standardi postavljeni izmenama Aneksa Ugovora o kreditiranju

izvoza zemalja OECD kojima se pooštrava kreditiranje opreme za eksploataciju i korišćenje uglja, znatno

odstupanje cena uglja i nafte na svetskom tržištu.

ENERGETIKA Energetska zajednica i energetski (ne)sporazum

6

ENERGETSKA ZAJEDNICA I ENERGETSKI (NE)SPORAZUM

Srbija je siromašna u primarnim energetskim resursima i zavisna je od koridora za naftu

i gas, u prvom redu od Ruske federacije. Najveći deo električne energije dolazi od

domaćih hidro i termoelektrana, dok obnovljivi izvori nisu dovoljno iskorišćeni. Sektor

gasa i nafte je jedan od najbitnijih političkih sektora. Iako je regulisan zakonima

Energetske zajednice, sektor nafte je od 2008.godine, Sporazumom između Srbije i

Rusije, skoro u potpunosti kontrolisan od strane ruske kompanije Gasproma, koja od tog

momenta drži većinsko vlasništvo nad Naftnom industrijom Srbije. Transport,

distribucija i skladištenje gasa od 2005. godine odvojeno je od sektora nafte i dodeljeno

novom javnom preduzeću Srbijagas. Uprkos tome, Srbija nije intenzivno gasifikovana

zemlja i jedini izvor prirodnog gasa dolazi iz Rusije.

Za zavisnost Srbije od Rusije u sektoru gasa može se reći da je više politički nego

ekonomski faktor i ističe se jaka povezanost sa kosovskim pitanjem i interesima Srbije

na međunarodnoj sceni po ovom pitanju.11

Sekretarijat EZ pokrenuo je postupak protiv Srbije zbog nepoštovanja Trećeg

energetskog paketa 3. jula 2018. godine, zbog nepreduzetih mera za razdvajanje u

sektoru gasa. Takođe je zabrinjavajuće da se podaci iz poslednjeg izveštaja EK

poklapaju sa bilateralnim skriningom, što ukazuje ili na nedostatak kapaciteta ili

političke volje. U svom odgovoru Srbija ističe da bi ukidanje sertifikacije Jugorosgasu

dovelo do energetske nesigurnosti. Stoga je odluka Agencije za energetiku bila

produžavanje roka, čime Srbija priznaje kršenje pravila EZ. Nakon sprovedenog

preliminarnog postupka Sekretarijat se obratio Ministarskom savetu, tražeći njihovu

odluku u ovom postupku. 12

Takođe, u pogledu pristupa sistemu još uvek nema konkurencije. Usluge balansiranja

pruža samo EPS.

Ako pogledamo malo unazad, u oktobru 2017. godine, Sekretarijat EZ je takođe

pokrenuo postupak protiv Srbije za slučaj prema članu 92. Ugovora, zahtevajući od

Ministarskog saveta da utvrdi ozbiljno i uporno kršenje svojih obaveza iz Ugovora.

Kršenje se odnosi na propust o tome da se ne koriste prihodi koji su rezultat dodele

kapaciteta interkonekcije na interkonektorima sa Albanijom, Severnom Makedonijom i

11

http://rs.n1info.com/Vesti/a452738/Putin-i-Vucic-Energetika-kljucna-jacaju-se-odbrambene-

mogucnosti-Srbije.html 12

https://www.energy-community.org/legal/cases/2011/case0611RS.html

ENERGETIKA Energetska zajednica i energetski (ne)sporazum

7

Crnom Gorom za jednu ili više svrha. Predlagalo se da Srbija preduzme sve

odgovarajuće mere za otklanjanje kršenja do decembra 2016. godine. 13

Kako Srbija nije preduzela nikakve mere radi otklanjanja kršenja, utvrđeno je ozbiljno i

trajno kršenje u smislu člana 92 (1) Ugovora. Slučaj protiv Srbije je još uvek otvoren.

Sve ovo dovodi do porasta neizvesnosti na energetskom tržištu. To uključuje rizike koji

proizilaze iz spremnosti međunarodnih ustanova i nacionalnih državnih uprava u

regionu da se obaveze ostvare u predviđenim rokovima. Energetska povezanost i

saradnja su u korenima održivog razvoja i napretka, dok energetska sigurnost počiva u

regionalnoj saradnji.

Pored toga, može se očekivati da se pitanja (ne) postupanja po Ugovoru o EZ i uticaj

energetskog sektora na životnu sredinu i zdravlje nađu u fokusu poglavlja koja se bave

ljudskim pravima i vladavinom prava i u tom delu izvrše kritičan uticaj na dalji proces

pridruživanja EU.

13

https://www.energy-community.org/legal/cases/2008/case0308SRS.html

ENERGETIKA Briselski sporazum

8

ENERGETIKA I BRISELSKI SPORAZUM

Briselski sporazum o energetici je jedan od dva sporazuma koji nisu primenjeni u

procesu pregovora Beograda i Prištine, pored onog o Zajednici srpskih opština. Prvi

pregovori dve strane na ovu temu su vođeni od 2011. godine, kada su na čelu tehničkih

pregovaračkih timova bili Borislav Stefanović sa srpske i Edita Tahiri sa kosovske

strane. Prvi Sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine od 19. aprila

2013. godine nije predviđao konkretna rešenja u ovoj oblasti, osim da će pregovori o

energetici i telekomunikacijama biti intenzivirani te da će ih okončati do 15. juna iste

godine. 14

Prvi konkretni dogovori između delegacija Beograda i Prištine o energetici su

postignuti 8. septembra 2013. godine Aranžmanom o energetici. Briselskim

sporazumima o energetici od septembra 2013. godine i potpisivanjem Zaključaka

posrednika EU o sprovođenju Aranžmana o energetici od 25. avgusta 2015, trebalo je

da se uredi oblast distribucije i snabdevanja električnom energijom, posebno na severu

Kosova. Iako su u međuvremenu potpisivani Okvirni sporazum o saradnji između

Operatora prenosnog sistema i tržišta električne energije Kosova (KOSTT) i Elektro

mreže Srbije (EMS), u Beču 12. februara 2014. godine, energetika je ostala predmet

spora između Beograda i Prištine. Jedna od bitnih tačaka ovog sporazuma je

demarkacija električne granice između dva sistema, počev od 1. januara 2015. godine. 15

Formiranje preduzeća EPS Trgovina i Elektrosever, jedno za naplatu a drugo za

distribuciju električne energije na severu Kosova, su za srpsku stranu bili ključni

dogovori u oblasti energetike, što dokazuje i činjenica da je ovaj deo dogovora

predstavljen kao najveća pobeda u procesu pregovora o energetici. Preduzeća je trebalo

da budu osnovana u skladu sa kosovskim zakonodavstvom. Predviđeno je da mogu

pružati usluge distribucije (kao što su izdavanje i naplata računa, održavanje i fizičko

povezivanje novih potrošača) potrošačima u četiri opštine na severu sa većinskim

srpskim stanovništvom, kao i da kupuju i prodaju električnu energiju na otvorenom

tržištu.16

Novo preduzeće bi trebalo da potpiše sporazum sa KOSTT-om kako bi

učestvovalo na otvorenom tržištu električne energije. Tokom ovog procesa bi bila

sprovedena i integracija radnika iz preduzeća JP Elektrokosmet u novo preduzeće za

distribuciju i naplatu električne energije ili bi im bilo ponuđeno da rade u KEDS-u. Sva

ostala pitanja, uključujući i obezbeđivanje pristupa trećoj strani, novo preduzeće bi

trebalo da rešava u dogovoru sa KEDS-om i KOSTT-om. KOSTT bi, prema ovim

dogovorima, trebalo da poveže dalekovod od 110 kV na Valač. Aktuelni operatori u

14

Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa: http://www.kim.gov.rs/p03.php 15

Mrak i tišina nakon Briselskog sporazuma: http://crnobelisvet.com/wp-

content/uploads/2018/02/MRAK-I-TISINA-NAKON-BRISELSKOG-SPORAZUMA.pdf 16

Sorazum u vezi sa energetikom: http://www.kim.gov.rs/p04.php

ENERGETIKA Briselski sporazum

9

trafo stanici u Valaču bi postupali po instrukcijama iz kosovskog dispečerskog centra.17

Oktobra 2015. godine KOSTT je potpisao Connection Agreement sa 29 operatora

ENTSO-e “uz uslov da kompanija ‘ElektroSever’ prethodno dobije licencu za

snabdevanje električnom energijom i da postane operativna”.

Saglasnost za osnivanje “EPS Trgovine” u Severnoj Mitrovici Vlada Srbije je dala 30.

oktobra 2014. godine. Osnovana je i kompanija “Elektrodistribucija Sever” D.O.O.

Zubin Potok 19. novembra 2014. godine kao društvo za energetske usluge. Osnovana je

od strane Skupštine opštine Zubin Potok, što je u skladu sa kosovskim Zakonom o

lokalnoj samoupravi po kome opština može biti vlasnik ili suvlasnik kompanije. Ove

kompanije nisu registrovane na Kosovu u predviđenom roku, niti su dobile licencu za

rad, kao ni privredno društvo “ElektroSever” u Severnoj Mitrovici, za čije je osnivanje

4. septembra 2015. godine Vlada Srbije, takođe, dala saglasnost. 18

Elektroprivreda Srbije je četiri puta predavala dokumentaciju za registraciju kompanija

„EPS Trgovina“ d.o.o. i „ElektroSever“ d.o.o., ali je registracija u Prištini odbijana. U

izveštaju Kancelarije za Kosovo Metohiju se navodi da je razlog odbijanja to što je

traženo da osnivački akti koriste terminologiju koja nije u skladu sa statusno neutralnom

formom dijaloga, dok kosovska strana tvrdi da je korišćen provokativan rečnik poput

“Kosovo i Metohija”. Predstavnici EPS-a su poslednji put podneli 26. aprila 2017.

godine a odgovor kojim je registracija odbijena su od Kosovske agencije za registraciju

biznisa dobili 2. maja iste godine. Mesec dana kasnije srpska strana je uložila žalbu i

tužbu a koja je odbačena novembra 2017-te godine. Priština je novembra 2018. godine

retroaktivno registrovala kompaniju “Elektrosever”. 19

U Kosovskoj agenciji za

registraciju biznisa je 07. novembra 2018. upisano preduzeće pod nazivom “Društva

Elektrosever D.O.O.” kao društvo sa ograničenom odgovornošću čije je sedište u

Severnoj Mitrovici. Srpska strana je zahtevala objašnjenje za ovakvo postupanje,

navodeći da je bez pravnog utemeljenja da se za datum osnivanja kompanije na sajtu

ARBK stavi retroaktivno 26. april 2017. godine, dok je na sertifikatu o registraciji

kompanije kao datum osnivanja naveden 7. novembar 2018. godine. 20

Osnivanje kompanija EPS trgovina i Elektrosever bi trebalo da regulišu i naplatu

električne enegrije na severu Kosova. U opštinama Severna Mitrovica, Zubin Potok i

17

Trafostanica Valač je 2009. isključena iz kosovske elektromreže i povezana sa dalekovodom u Novom

Pazaru 18

Mrak i tišina nakon Briselskog sporazuma: http://crnobelisvet.com/wp-

content/uploads/2018/02/MRAK-I-TISINA-NAKON-BRISELSKOG-SPORAZUMA.pdf 19

Izveštaj o napretku u dijalogu Beograda i Prištine (decembar 2018.):

http://www.kim.gov.rs/doc/pregovaracki-

proces/Sestomesecni%20izvestaj%20o%20dijalogu%20dec%202018.pdf 20

Izveštaj o napretku u dijalogu Beograda i Prištine (decembar 2018.):

http://www.kim.gov.rs/doc/pregovaracki-

proces/Sestomesecni%20izvestaj%20o%20dijalogu%20dec%202018.pdf

ENERGETIKA Briselski sporazum

10

Leposavić se ne vrši naplata ovih usluga a prema ranijim istraživanjima više od

polovine ispitanih građana ima dugovanja za električnu energiju koja su starija od tri

godine.21

Vlada Srbije je donela odluku o formiranju Radne grupe za uspostavljanje

naplate električne energije oktobra 2015. godine. Februara iste godine je preduzeće

Elektrokosmet građanima četiri severne opštine dostavljao račune uz upozorenje o

mogućem isključenju. Radilo se o računima za period 1. decembar 2012 – 31. decembar

2014. godine, sa rokom plaćanja do 4. marta 2015. godine. Međutim, osim pojedinačnih

slučajeva izmirivanja računa za utrošenu električnu energiju potpuna naplata ove usluge

do danas nije uspostavljena na severu Kosova. U ostalim delovima Kosova građani

plaćaju utrošenu električnu energiju na osnovu računa koje izdaje KEDS.

Osim osnivanja i osnovnih načela funkcionisanja preduzeća, sporazum je obuhvatao i

druge stavke regulisanja polja električne energije koje su predstavljene u sedam tačaka

ovog sporazuma. Sporazum o energetici je predviđao regulisanje oblasti energetike,

međusobnih odnosa srpskih i kosovskih distributera, te njihov odnos sa međunarodnim

telima u oblasti energetike. Strane su se obavezale da će ispuniti sve obaveze

predviđene Ugovorom o osnivanju energetske zajednice, kao i da će poštovati evropske

pravne tekovine u oblasti energetike. Sporazumom o energetici je dat rok od 3 meseca

za potpisivanje bilateralnog sporazuma kojim bi bila uspostavljena saradnja između

KOSTT-a i EMS-a, kao i da će kosovski operator biti priznat za teritoriju Kosova u cilju

učestvovanja u svim relevantnim mehanizmima.22

Zbog neosnivanja kompanija za

distribuciju i naplatu elekrične energije za sever Kosova u predviđenom roku

zaustavljena je dalja primena aranžmana u energetici koji podrazumeva i funkcionisanje

KOSTT-a kao zasebne energetske celine. 23

Predviđeno je i da EMS pruži podršku kosovskom operatoru da postane član Evropske

mreže operatora prenosnih sistema električne energije (ENTSO-E). Krajem 2018.

godine zahtev Kosova da postane deo ENTSO-E-a je odbijen a Srbija je ovu odluku

predstavila kao pobedu, ističući da Elektromreže Srbije ostaju glavni snabdevač

električnom energijom na Kosovu. Međutim, ovo u praksi znači da Srbija može biti

kritikovana od strane ENTSO-E-a za probleme u elektromreži na Kosovu a koji mogu

biti propusti prištinske strane, jer Elektroprivreda Srbije od 1999. godine ne upravlja

elektroenergetskim i rudarskim kapacitetima na teritoriji Kosova. 24

Dogovori u oblasti

21

Mrak i tišina nakon Briselskog sporazuma: http://crnobelisvet.com/wp-

content/uploads/2018/02/MRAK-I-TISINA-NAKON-BRISELSKOG-SPORAZUMA.pdf 22

Sporazum u vezi sa energetikom: http://www.kim.gov.rs/p04.php 23

Izveštaj o napretku u dijalogu Beograda i Prištine (decembar 2018.):

http://www.kim.gov.rs/doc/pregovaracki-

proces/Sestomesecni%20izvestaj%20o%20dijalogu%20dec%202018.pdf 24

Šta je Srbija dobila neulaskom Kosova u ENTSO-E: Elektromreže Srbije odgovorne za ono što ne

mogu da kontrolišu: https://insajder.net/sr/sajt/tema/12602/

ENERGETIKA Briselski sporazum

11

energetike bi trebalo da regulišu međusobna potraživanja KOSTT-a i EMS-a. KOSTT

smatra da se ova potraživanja odnose na neplaćen tranzit i prihode od dodele kapaciteta

na interkonekcijskim vodovima i potraživanja EMS-a za sekundarnu regulaciju. EMS

smatra da se ova potraživanja odnose na usluge sekundarne i tercijarne regulacije.25

Strane su se složile da će, ukoliko ne nađu rešenje u okvirima dijaloga, ovo pitanje

izneti pred međunarodnu arbitražu. Jedan od glavnih problema u procesu pregovora,

koji nije zaobišao ni energetiku, jeste pitanje imovine. Svaka strana se izjasnila da

smatra da je imovina na teritoriji Kosova u njenom vlasništvu.

25

Sporazum u vezi sa energetikom: http://www.kim.gov.rs/p04.php

ENERGETIKA Gazivode

12

GAZIVODE – RESURS VAŽAN I ZA SRBE I ZA ALBANCE

Veštačko jezero Gazivode je nastalo pregrađivanjem reke Ibar zemljanom branom u

selu Gazivode u opštini Zubin Potok. Na teritoriji ove opštine se prostire dve trećine

jezera dok je ostali deo na teritoriji opštine Tutin. Brana je građena između 1979. i

1984, radi vodosnabdevanja stanovništva, za potrebe industrije, termoelektrane i

navodnjavanje. Ovo jezero je ujedno i najvažniji deo hidrosistema Ibar-Lepenac.

Njegovu izgradnju je finansirala Svetska banka kreditom od 45 miliona dolara, ali je

ukupna cena poduhvata premašila 240 miliona dolara a dugove za izgradnju je preuzela

Republika Srbija. Jezero se prostire na 11,9 km2 i ima ukupnu zapreminu rezervoara od

380 miliona kubnih metara i svojevremeno je bila najveća zemljana brana u Evropi.26

Za rukovođenje hidrosistemom Ibar-Lepenac postoje dva istoimena preduzeća, jedno u

kosovskom zakonodavstvu i drugo u srpskom. Deo hidrosistema koji se nalazi na

teritoriji opštine Zubin Potok je pod kontrolom srpskog preduzeća. Infrastruktura

hidrosistema Ibar-Lepenac prostire se na 7 kosovskih opština (Zubin Potok, Južna

Mitrovica, Vučitrn, Obilić, Priština, Kosovo Polje i Glogovac) na čijim teritorijama se

navodnjava 1,860 hektara poljoprivrednog zemljišta. Pored toga, voda iz Gazivoda

napaja 15% teritorije Kosova, odnosno 600.000 ljudi pijaćom vodom.27

Osim za piće i

navodnjavanje, voda iz gazivodskog jezera ima značajnu ulogu u rashlađivanju reaktora

termoelektrane u Obiliću koja bi u slučaju nestanka vode prestala sa proizvodnjom

struje. Kosovo računa na vodu iz Gazivoda i za projekat izgradnje termoelektrane

“Novo Kosovo”. Na jezeru Gazivode se nalazi i hidroelektrana koja proizvodi struju za

sever Kosova, što je udeo od 30 do 40 odsto ukupne električne energije koja se utroši u

opštinama Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić.

PREDLOZI ZA UPRAVLJANJE JEZEROM GAZIVODE

Jezero Gazivode kao i hidrosistem Ibar-Lepenac nisu bili predmet pregovora Beograda i

Prištine a o ovom resursu se u srpskoj i kosovskoj javnosti govori na nivou

dnevnopolitičkih izjava. “Ne dam Gazivode” je rečenica srpskog predsednika koja je

izgovorena 2015. godine. Međutim, osim ovakvih izjava Srbija do danas nije iznela plan

za rešavanje ovog pitanja koje je važno i za Srbe i za Albance.

26

Jezero Gazivode – menica za mir: http://www.novimagazin.rs/vesti/jezero-gazivode--menica-za-mir 27

Ko će upravljati jezerom Gazivode, pitanje bez odgovora: http://crnobelisvet.com/ko-ce-upravljati-

jezerom-gazivode-pitanje-bez-odgovora/

ENERGETIKA Gazivode

13

Primena nove paradigm održivog razvoja potopljenih područja u nalaženju konačnog

rešenja za status hidrosistema Ibar-Lepenac

Jedan od predloga za upravljanje jezerom Gazivode je predstavljen u studiji Instituta za

teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).28

U okviru analize je predložena primena nove

paradigme Svetske banke za održivi razvoj područja koja su pogođena izgradnjom

hidrosistema a koja podrazumeva podelu dobiti ostvarene korišćenjem resursa između

različitih nivoa vlasti. U ovom slučaju bi raspodela prihoda od korišćenja hidrosistema

“Ibar-Lepenac” bila, pre svega, između centralnog nivoa vlasti na Kosovu i opština

Zubin Potok, Tutin i Novi Pazar koje su oštećene izgradnjom ovog hidrosistema ali i

drugih opština na Kosovu kroz koje prolazi sistem irigacionih kanala, dok bi deo dobiti

trebalo izdvojiti za budžet Zajednice srpskih opština. Dokumentom se predlaže i da

opštine ostvareni prihod mogu koristiti isključivo za realizaciju razvojnih programa i

projekata koji su u skladu sa Strategijama razvoja tih lokalnih samouprava. Neophodno

je očuvati energetsku stabilnost na severu Kosova, pre svega u opštinama Zubin Potok,

Zvečan i severna Mitrovica, dok bi deo električne energije, prema predlogu InTER-a,

trebalo isporučiti u energetski sistem Kosova.29

Ono što bi moglo biti izazov za

pregovarače u Briselu jeste i predlog o osnivanju Regionalne agencije za održivi razvoj

jezera Gazivode koja bi imala ingerencije na celog njegovoj teritoriji, što iziskuje

iznalaženje pravnog okvira za njeno funkcionisanje na teritoriji Kosova i Srbije. InTER

predlaže da jezero Gazivode treba tretirati kao ekonomski, poljoprivredni i turistički

resurs koji bi omogućio održivi razvoj opština Zubin Potok, Tutin i Novi Pazar.

Konačno rešenje za javno preduzeće “Ibar-Lepenac”, prema InTER-ovoj studiji, treba

tražiti u privatizaciji ili dokapitalizaciji a zbog važnosti resursa, delom treba da ostane

javno preduzeće.

Jezero Gazivode – menica za mir

Drugi predlog je iznet u autorkom tekstu “Jezero Gazivode - menica za mir” koji je

objavljen u Novom magazinu. Autor ukazuje na tri scenarija koja bi Srbija mogla da

realizuje u budućnosti kako bi preuzela kontrolu nad ovim resursom: 1. Prvi scenario

podrazumeva izgradnju mini hidroelektrana u gornjem toku reke Ibar, te moguću

“radikalniju” eksploataciju vodnih resursa što bi moglo smanjiti kapacitet samog jezera;

2. Za snabdevanje vodom Novog Pazara i Raške može se razmotriti zahvatanje vode uz

izgradnju hidroelektrane od Ribarića do Novog Pazara i uz izgradnju rezervoara koji

treba da kontrolišu potrošnju voda pri čemu bi neophodne količine vode mogle da se

koriste iz gornjeg toka Ibra ili samog jezera Gazivode; 3. Prema trećem scenariju autora,

a poput hidroenergetskog postrojenja Bajina Bašta – Perućac, energija proizvedena kod

Ribarića se može iskoristiti na način da se voda iz Ibra ispumpa na Peštersku visoravan

28

Primena nove paradigme održivog razvoja potopljenih područja u nalaženju konačnog rešenja za status

hidrosistema “Ibar-Lepenac”:

http://www.lokalnirazvoj.org/upload/Report/Document/2015_06/Policy_brief_Ibar_Lepenac_SRB.pdf 29

Primena nove paradigme održivog razvoja potopljenih područja u nalaženju konačnog rešenja za status

hidrosistema “Ibar-Lepenac”:

http://www.lokalnirazvoj.org/upload/Report/Document/2015_06/Policy_brief_Ibar_Lepenac_SRB.pdf

ENERGETIKA Gazivode

14

kako bi se ovaj resurs iskoristio za razvoj Raškog okruga.30

Prema sva tri scenarija

izneta u dokumentu, Srbija bi mogla iskoristiti potencijal jezera Gazivode na štetu

Kosova. S toga autor ističe da bi Gazivode trebalo posmatrati kao kamen temeljac

saradnje između Srbije i Kosova. Kao rešenje spora između Beograda i Prištine predlaže

da Vodoprivredna postrojenja i proizvodnja pripadnu Srbiji, dok bi distribucija i naplata

pripali Kosovu.

30

Jezero Gazivode – menica za mir: http://www.novimagazin.rs/vesti/jezero-gazivode--menica-za-mir

ENERGETIKA Stav EU

15

STAV EU PO PITANJU ENERGETIKE U OKVIRU POGLAVLJA 35

Na konferenciji o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, koja je održana u Briselu 30.

novembra 2015. godine, izneta je zajednička pozicija Evropske unije koja se odnosi na

poglavlje 35, odnosno na normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije. 31

Ono što su

očekivanja EU kada je oblast energetike u pitanju jeste nastavak angažovanja Srbije u

normalizaciji odnosa KOSTT-a i EMS-a te podržavanje članstva KOSTT-a u Evropskoj

mreži operatora prenosnog Sistema električne energije. Srbija bi, prema stavu EU,

trebalo da osnuje preduzeće “ElektroSever” u skladu sa kosovskim zakonodavstvom,

što su predviđali i raniji dogovori o energetici. Od Srbije se očekuje da doprinosi

postizanju komercijalnih aranžmana za preduzeće “ElektroSever” sa već postojećim

preduzećem za distribuciju. Na kraju, u oblasti energetike, srpska strana bi u pristupniim

pregovorima sa EU trebalo da reši upravljanje elektranom Gazivode. Kako preduzeće

ElektroSever nije registrovano u ranije predviđenim rokovima a Srbija nije podsticala

članstvo kosovske strane u ENTSO-E, niti je status elektrane Gazivode rešen, ova

očekivanja u predpristupnim pregovorima Srbije i EU još uvek nisu ispunjena.

31

Zajednička pozicija Evropske unije o poglavnlju 35 (ostala pitanja: normalizacija odnosa između Srbije

i Kosova) u okviru pristupnih pregovora Srbije i EU: http://www.kim.gov.rs/doc/pozicija-

eu/Zajednicka%20pozicija%20EU%20PG%2035%20SR%20za%20sajt.pdf

ENERGETIKA Preporuke

16

PREPORUKE

1. Neophodno je pristupiti kontinuiranom i transparentnom informisanju o

međunarodnim obavezama u oblasti energetike, kao i povećati samostalnost i

sposobnost kako Zavoda za statistiku Republike Srbije i javnih preduzeća, tako i

profesionalnih organizacija i zainteresovane javnosti u Srbiji i na Kosovu.

2. Srbija bi trebalo da usvoji plan razdvajanja u sektoru gasa, što bi osiguralo

konkurentnost na tržištu gasa i otklonilo zavisnost od Ruske federacije u ovoj

oblasti.

3. Trebalo bi intenzivnije pristupiti izradi i usvajanju integrisanih planova o

energiji i klimi - Prema preporuci Ministarskog saveta EZ kako Srbija, tako i

Kosovo bi trebalo da intenziviraju rad na izradi planova, kao i da ih usvoje do

2020.godine.

4. Potrebno je razmotriti donošenje nacionalnog programa za smanjenje

energetskog siromaštva koji bi umanjio neravnomernu raspodelu rizika na teret

siromašnih domaćinstava i osetljivih grupa (žene, deca, stari). Nacionalni

program za smanjenje energetskog siromaštva bi mogao biti od velike pomoći;

5. Neophodno je utvrditi odgovornost aktera za neblagovremeno izvršenje

preuzetih obaveza i nepostupanje po odlukama EZ, kao i otkloniti ova kršenja

postupajući po obavezama iz Trećeg energetskog paketa;

6. Nastaviti pregovore o energetici u cilju prevazilaženja trenutnih sporova

Beograda i Prištine u ovoj oblasti;

Kosovo bi trebalo da omogući funkcionisanje kompanije “ElektroSever”

u skladu sa sporazumima koje su dve strane postigle u pregovorima;

Srbija bi trebalo da, u skladu sa ranijim sporazumima, ohrabri članstvo

Kosova u ENTSO-E kako bi Kosovo preuzelo odgovornost za probleme

nastale u elektromreži na Kosovu;

7. Srbija bi trebalo da razmotri postojeće predloge za rešavanje pitanja Gazivode i

hidrosistema Ibar-Lepenac, te da na osnovu postojećih, i uz dodatnu analizu

stanja na terenu, kreira održiv plan za upravljanje jezerom Gazivode koji će

ujedno biti platforma za dalje pregovore o ovom resursu;

8. Regulisati infrastrukturne probleme u elektromreži na severu Kosova (zastarela

brojila zameniti novim, uvesti brojila u domaćinstvima koja ih ne poseduju,

odnosno legalizovati ilegalne priključke);

Otpisati dosadašnja dugovanja za električnu energiju građanima na severu Kosova i

uspostaviti održiv sistem naplate električne energije u četiri opštine na severu Kosova.

ENERGETIKA Preporuke

17