^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u Savezu p~elarskih

organizacija Srbije ostvaruje sepreko dru{tava p~elara po slobo-dnom izboru. ^lanarina u 2007. godi-ni za ~lanove p~elarskih organi-zacija iz Srbije iznosi 1 100 dinara,iz Republike Srpske 28,8 KM, izFederacije BiH 40,5 KM, izHrvatske 228 kuna, iz Slovenije5 273 tolara, za p~elare iz CrneGore, Makedonije i ostalih inos-tranih zemaqa gde se ~asopis {aqeobi~nom po{tom 32 evra, a gde se{aqe avionom 40 evra. ^lanstvopodrazumeva dobijawe 12 brojeva~asopisa P~elar.

Ra~un SPOS-a:160–17806–08

Saradwa Saradwa sa ~asopisomsa ~asopisom

Rukopisi i fotografije se nevra}aju. Redakcija zadr`ava pravoredigovawa tekstova. Za sadr`ajtekstova odgovaraju autori, a zasadr`aj oglasa ogla{iva~i.Listovi koji preuzimaju radove iz~asopisa P~elar du`ni su da jasnonavedu izvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za

p~elare {tampan je 1883. godine uBeogradu pod imenom „P~ela“.Potom je {tampan „Srpskip~elar“ 1. oktobra 1896. godine uSremskim Karlovcima. Od 1899.godine nastavqa da ga izdaje Srpskap~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“,organ Srpskog p~elarskog dru{tva,izlazi od 1. januara 1898. godine uBeogradu. Januara 1934. godine spo-jili su se „P~elar“ i „Srpskip~elar“ i od tada izlaze podnazivom „P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ„P~elar“ je 1973. godine odlikovanOrdenom zasluga za narod sa srebrn-im zracima za izvanredne zasluge,popularisawe i unapre|ewep~elarstva, a Kulturno-prosvetnazajednica Srbije dodelila mu je 1984.godine Vukovu nagradu za rad urazvoju kulture u Srbiji.

Tira`: 14 500. [tampa: Kolorpres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, kolorpres@ptt.yu

Fotografija na naslovnoj strani: Prvi kongres Balkanskep~elarske federacije u Istanbulu

Foto:

@ivoslav Stojanovi},Pali}

^as^asopis zopis za p~ea p~elalarsrstvtvo o P^ELARP^ELARSavez p~elarskih organizacija SrbijeMolerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Beekeeping Association of Serbia, Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-aDipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali}024/753-771, 063/510-598, zobrad@yunord.net

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoqub @ivadinovi}

Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@nadlanu.com

Izdava~ki savetProf. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik)

Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Zoran Stanimirovi},Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi},

Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije

Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik),

Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac),

Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi}

(Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije

Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar,Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina),

Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan

Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna iHercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i

Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija),Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija),

Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Milorad ^eko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina),

Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija), Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)

2007

APIMONDIA Foundation

APISLAVIA

P^ELAR, jun 2007. 241

Rajko Pejanovi}PISMO P^ELARIMA ZA JUN 247Pro~itajte jedan od najboqihtekstova o prakti~nomp~elarewu u ovoj godini i

krenite na p~eliwak da primenite nau~eno Milan Jovanovi}

HVATAWE MATICARUKOM 253Koliko puta ste hteli dauhvatite maticu rukom, aniste smeli. Nau~itekako da to ubudu}e

~inite bezbedno bez rizika po maticeJovan Kulin~evi}OPTIMIZACIJA DOBIJAWAMATI^NOG MLE^A 258Nau~ite kako je mogu}e dobiti i do 10 kilo-grama mle~a po jednom p~eliwem dru{tvuMilan ]irovi}

PROGNOZIRAWEMEDEWA LIPE 265Lipa je jedna od najne-sigurnijih p~eliwihpa{a. Zato bi bilo odpresudnog zna~aja poz-

navawe na~ina za prognozirawe wenog mede-wa. Prezentujemo vam jedno re{ewe kojemo`ete da isprobate jo{ ove godine, bezulagawa ve}ih sredstava@ivoslav Stojanovi}

IZVE[TAJ SA KONGRESABALKANSKEP^ELARSKE FEDERACIJE 267Nedavno je u Istanbulu

odr`an Prvi kongres Balkanske p~elarskefederacije. Na{a delegacija je posetilaovaj kongres i upoznala se sa dostignu}ima up~elarstvu ovog regiona. Za vas supripremili poseban izve{taj

Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar.Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar.Ko zna, neka u`iva u obnavqawu gradiva. Ko zna, neka u`iva u obnavqawu gradiva.

Ko zna boqe, neka to i napi{e. Ko zna boqe, neka to i napi{e.

Izdvajamo iz sadr`ajaRodoqub @ivadinovi}

NABAVITE LEK

PROTIV VAROE APIGARD

PO POVLA[]ENOJ CENI 244

Rajko Pejanovi}

PISMO P^ELARIMA ZA JUN 247

Milan Jovanovi}

HVATAWE MATICA RUKOM 253

Dejan Krecuq

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA

ZA JUN 255

Ivan Jurkovi~

DA VRCAWE MEDA POSTANE

PRAVO ZADOVOQSTVO 256

Jovan Kulin~evi}

OPTIMIZACIJA DOBIJAWA

MATI^NOG MLE^A 258

Veroqub Umeqi}

ZBRIWAVAWE PRIRODNIH ROJEVA 260

Milan ]irovi}

PROGNOZIRAWE MEDEWA LIPE 265

@ivoslav Stojanovi}

IZVE[TAJ SA KONGRESA

BALKANSKE P^ELARSKE

FEDERACIJE 267

Milan Jovanovi}

^UDESNI MUMIO 270

Petar @. \ergovi}

100 GODINA OD RO\EWA

AKADEMIKA I PROFESORA DOKTORA

SVETISLAVA @IVOJINOVI]A 272

REPORTA@E 273

SKUPOVI 274

242 P^ELAR, jun 2007.

RRee~~ uurreeddnniikkaaZadovoqstvo mi je da vam u ovom broju

prezentujem nekoliko lepih vesti. Na ini-cijativu ~italaca, a uz svesrdnu podr{kuredakcije i urednika ~asopisa P~elar i Iz-vr{nog odbora SPOS-a, priveden je krajukapitalni projekat prebacivawa SVIHbrojeva ~asopisa P~elar iza{lih od 1898.do 2005. godine u digitalni oblik. Tako se~asopis P~elar preselio na svega par DVDdiskova. Za koji dan }e se znati da li }e tobiti 3 ili 4 diska. [ta to zna~i u praksi?Svi koji imaju kompjuter, mo}i }e da u wemuimaju kompletnu bazu svih ikada iza{lih~asopisa i da ih pogledaju ili od{tampajukad god `ele! Pored ~asopisa P~elar, ura-|ena je i digitalizacija i danas izvanred-nih ~asopisa Napredno p~elarstvo i Jugo-slovensko p~elarstvo. Projekat je ko{taoSPOS ne{to vi{e od 3 000 evra, {to je za-ista ni{ta u odnosu na ono {to su p~elaridobili. Uskoro }e biti re{eno i pitawedistribucije, ali je izvesno da }e sadr`ajdiskova biti besplatan, eventualno }e seplatiti samo wihovo narezivawe, o ~emu }e-te biti uskoro obave{teni. A sve to }e mo-}i da se besplatno pogleda i na internetu!Sve u ~ast velikog jubileja: 110 godinaSPOS-a i izla`ewa ~asopisa P~elar!

Putem interneta odmah mo`ete pogleda-ti do sada digitalizovane ~asopise P~elar– trenutno nisu skenirani samo brojevi od1903–1920. godine (www.digital.nbs.bg.ac.yu/novine/pcelar) i sve brojeve legendarnih~asopisa Jugoslovensko i Napredno p~elar-stvo (www.digital.nbs.bg.ac.yu/novine/jugoslo-vensko-napredno-pcelarstvo), a ovim strani-cama mo`e se pristupiti i preko sajtaSPOS-a (www.spos.info). Data je i mogu}-nost izbora menija na srpskom (}irilica ilatinica) i engleskom jeziku.

Po{to 2006. godina nije obuhva}ena di-gitalizacijom, neke od tekstova iz te godi-ne mo`ete pogledati na internet sajtu – no-voj internet prezentaciji ~asopisa P~elar:www.poljoberza.net/pcelar.aspx. Ostale tek-stove iz te i ove godine ~itaoci }e moratida na|u u samom ~asopisu putem pretplate(ili da sa~ekaju novu digitalizaciju kroznekih novih 110 godina – {ala urednika).

Nastup P~elara na inostranom tr`i{tu

Mislim da je ovo i pravi trenutak da vasizvestim o marketin{kom nastupu P~elarana tr`i{tu biv{ih jugoslovenskih repu-blika koji smo zapo~eli pro{le godine. Bi-lans je slede}i. Uporedi}u stawe brojapretplatnika iz vremena kada je Jugoslavi-ja bila na{a zajedni~ka dr`ava i kada jerazmena ~asopisa izme|u republika bila sa-svim normalna pojava, sa stawem od pro{lei ove godine.

Kao {to i sami vidite iz tabele, pokaza-lo se da je moja ideja (iz programa za ure|i-vawe ~asopisa) o marketin{kom nastupu natr`i{ta biv{ih jugoslovenskih republikabila vi{e nego opravdana. ^ak je broj pret-platnika vi{e od tri puta ve}i nego u „naj-sre}nija“ vremena. U narednim godinamamo`emo da o~ekujemo jo{ ve}i broj pret-platnika, jer su ocene P~elara veoma dobre.Stoji primedba o izvesnom ka{wewu ~aso-pisa za Federaciju BiH, Hrvatsku i Slove-niju, ali to je, za sada, te{ko re{ivo. Tru-di}emo se da u predstoje}em letwem perio-du i tu primedbu otklonimo, jer o~ekujem datada ~asopis po~ne da izlazi malo ranije,po{to leti nema informacija koje moramoda ~ekamo do pred samo izla`ewe ~asopisa.Treba napomenuti da je zbog {tampawa P~e-lara i na latinici na{ ~asopis dobio i do-sta novih ~italaca u Srbiji, pre svega u Voj-vodini, a to su uglavnom oni na{i sugra|a-ni koji sa te{ko}om ~itaju }irilicu, i zatodo sada nisu ~itali P~elar. Iako je te{koproceniti koliko ih je, po{to su mnogi sa}irili~nog pre{li na latini~ni P~elar,najskromnije procewujem da ih ima najmawe

GodinaB

osna

iH

erce

govi

na

Hrv

atsk

a

Slo

veni

ja

Ukupno

1989 350 140 18 508

2006 535 11 0 546

2007 1083 285 179 1547

P^ELAR, jun 2007. 243

200 (jer latini~ni P~elar u Srbiji ukupnoprima 677 p~elara).

Va`no je re}i i to da je prihodom od no-vih pretplatnika u potpunosti pokrivenrashod za marketin{ke aktivnosti tokompro{le godine ({tampawe besplatnih pi-lot brojeva, oglasi itd), te da je, prema kwi-govo|i SPOS-a, kona~ni bilans prihoda310 954 dinara samo u prvoj godini nastupa,dok }e naredne godine za isti broj pret-platnika biti zna~ajno ve}i (vi{e od du-plo), po{to ne}e biti ulaznih tro{kovamarketinga. Ovde uop{te nisu ura~unatinovi pretplatnici na latini~no izdaweP~elara u Srbiji, jer je, kako rekoh, te{koproceniti koliko ih ta~no ima.

Mislim da smo napravili dobar posao.^itaoci u biv{im jugoslovenskim republi-kama dobili su ~asopis koji im se o~igled-no dopada i to po veoma niskoj ceni za wiho-ve prilike, a SPOS je dobio dodatni izvorprihoda iz kojih mo`e da finansira pro{i-rewe svojih aktivnosti.

Moram da ka`em da je zbog uvo|ewa me-|unarodne po{tarine za Crnu Goru u po-sledwi ~as (te sledstvene nemogu}nosti da ukratkom periodu na|emo zastupnika), brojpretplatnika u toj dr`avi pao sa 195 na 95,a da se u Makedoniji pove}ao sa 33 na 52.Ina~e, ukupan broj ~italaca P~elara iz Sr-bije u ovoj godini je 11 920, a ukupan brojsvih onih koji su se pretplatili na P~elar(iz bilo koje zemqe sveta) je 13 640. Zato sedanas mo`emo pohvaliti tira`om ~asopisaP~elar od ~ak 14 500 primeraka!

Strategija SPOS-aOvih dana dogodilo se jo{ ne{to veoma

va`no za sve p~elare Srbije. Na prethod-nom sastanku, Izvr{ni odbor me je zadu`iokao Koordinatora SPOS-a za saradwu sadr`avnim organima, da sa~inim programzahteva SPOS-a prema nadle`nim Mini-starstvima sa ponu|enim re{ewima na{ihsvakodnevnih problema. To sam i u~inio, aIzvr{ni odbor ga je usvojio sa mawim izme-nama i dopunama. Sada se kona~no zna {ta jeciq SPOS-a i sa kojom platformom nastu-pa pred nadle`nim institucijama. To je iz-

uzetno va`an napredak od presudnog zna~ajaza budu}nost p~elarstva. Iako je bilo lo-gi~no da je ovaj dokument ve} odavno trebaoda postoji, wega nije bilo do ovog saziva Iz-vr{nog odbora. Nepostojawe takve strate-gije dovelo nas je u vrlo nezavidnu situaci-ju, ali se iskreno nadam da }e se u najskori-joj budu}nosti mnogo toga promeniti na bo-qe.

Dokument defini{e najve}e probleme inudi adekvatna re{ewa za problem falsi-fikovawa meda, svo|ewe zahteva za p~elar-ske prostorije u doma}instvu u realne iprimenqive okvire, subvencija i podsticaj-nih sredstava za p~elarstvo, prskawa poqo-privrednih kultura u cvetu, veterinarskeza{tite p~ela, pa{arine, odgajawa matica,registraciju p~eliwaka, registraciju p~e-larskih vozila, u~e{}e u izradi Zakona osto~arstvu i, {to je verovatno najva`nije,re{avawe tr`i{nog statusa p~elara na po-voqan na~in, jer je danas za legalnu prodajumeda potrebno mnogo vi{e nego u ve}inievropskih zemaqa. Za ovu posledwu ta~kudobio sam i oficijelnu saglasnost MilanaStudena, savetnika za veterinarsko-sani-tarne i higijenske uslove objekata za proiz-vodwu hrane u Ministarstvu poqoprivrede.Preostaje da dobijemo saglasnost Mini-starstva finansija, {to bi zaista dovelop~elare u mnogo povoqniji polo`aj na tr-`i{tu. Ponu|ena re{ewa su lako primen-qiva i nisu preskupa za dr`avu, te o~ekujemwihovo usvajawe u skorijem periodu. Zbogpoliti~ke situacije u zemqi, jo{ uvek nijeodr`an dogovoreni sastanak u Ministar-stvu poqoprivrede, ali ga o~ekujemo u naj-skorije vreme.

Nabavka Apigarda po povla{}enojceni za ~lanove SPOS-a

^etvrta dobra vest ti~e se nabavke en-gleskog leka protiv varoe (Apiguard) po po-vla{}enoj ceni za ~lanove SPOS-a, ~imep~elari mogu da u{tede ~ak 350 000 evra!Detaqe o tome mo`ete pro~itati u poseb-nom tekstu. Srbija se tom akcijom svog na-cionalnog Saveza svrstala u najnaprednijep~elarske zemqe Evrope!

STARE BROJEVE ^ASOPISA POGLEDAJTE NA INTERNETU: P^ELAR: www.digital.nbs.bg.ac.yu/novine/pcelar

JUGOSLOVENSKO I NAPREDNO P^ELARSTVO: www.digital.nbs.bg.ac.yu/novine/jugoslovensko-napredno-pcelarstvo

Neke od tekstova iz 2006. mo`ete pogledati na: www.poljoberza.net/pcelar.aspx.

244 P^ELAR, jun 2007.

NABAVITENABAVITELEK PROTIVLEK PROTIV VAROEVAROEAPIGARDAPIGARDPOPO POVLA[]ENOJPOVLA[]ENOJCENICENI

Dr med. Rodoqub @ivadinovi} Koordinator SPOS-a

U proteklom periodu va{em uredniku~asopisa P~elar javqao se veliki broj ~i-talaca sa jednim pitawem: Kako, gde i po ko-joj ceni se mo`e nabaviti novi lek protivvaroe Apigard (Apiguard) o kojem je P~elardetaqno pisao u aprilu ove godine?

Naravno, ve}ini je bio skup, jer na tr`i-{tu ko{ta uglavnom izme|u 200 i 250 dina-ra po kutiji (pa{teti), a po{to su za jednup~eliwu zajednicu neophodne dve pa{tete,tretman jedne zajednice ko{ta od 400 do 500dinara. Najni`a cena, koja se mo`e na}i usvega par veterinarskih apoteka u Srbiji je180 dinara, {to tretman jedne zajednice svo-di na 360 dinara, ali ovaj lek po tim cenamanije dostupan svima. Zato sam, kao Koordi-nator SPOS-a, oti{ao do firme koja uvoziApigard, i pokrenuo pregovore da pristanuna zajedni~ki projekat sa SPOS-om o orga-nizovanoj nabavci ovog leka, ali da idu saminimalnom zaradom, kako bi lek u~inilidostupnijim p~elarima. Nakon vi{e razgo-

vora i razli~itih mogu}ih re{ewa, sagla-sili smo se da se cena leka spusti sa 180 na140 dinara po pa{teti sa porezom, {totretman jedne ko{nice svodi na svega 280dinara, i dovodi do u{tede od najmawe jed-nog evra po ko{nici! Po{to ~lanoviSPOS-a imaju oko 350 000 ko{nica, tou{teda mo`e biti upravo 350 000 evra. Zap~elare kojima Apigard nije dostupan potoj najni`oj ceni od 180 dinara, u{tede su imnogo ve}e od jednog evra po ko{nici.

Ovom akcijom svog nacionalnog SavezaSrbija se svrstala u najnaprednije p~elar-ske zemqe Evrope!

Projekat SPOS-a

Na posledwem sastanku, Izvr{ni odborSPOS-a je doneo odluku o podr{ci ovojideji i pokretawu projekta na nivou Srbijepod imenom „Po~etak organske proizvodwemeda u Srbiji“. Ovaj projekat predstavqa}e

VELIKAVELIKA AKCIJAAKCIJA SPOS-a!SPOS-a!U[TEDITEU[TEDITE 350350 000 EVRA000 EVRA

Poziv Izvr{nog odbora predsednicimadru{tava i udru`ewa p~elara

Pozivamo sva dru{tva i udru`ewa p~elara u Srbiji da podr`e projekat SPOS-a„Po~etak organske proizvodwe meda u Srbiji“ i da pravovremenim reagovawem nabavesvojim zainteresovanim ~lanovima Apigard po povla{}enoj ceni.

P^ELAR, jun 2007. 245

primarni poku{aj da se p~elarima uka`e napotrebu tretirawa p~eliwih zajednicaprotiv varoe sredstvima koja ne zaga|ujumed i ostale p~eliwe proizvode. To vi{e-godi{we principijelno opredeqeweSPOS-a sada je do{lo u fazu kada se mo`ei masovno primeniti u p~elarskoj praksi,jer su se pojavili dovoqno efikasni lekoviprotiv varoe, a koji zadovoqavaju ovajosnovni kriterijum savremenog p~elarstva.Jedini problem ostaju satne osnove koje usebi verovatno sadr`e izvesne, mo`da i ne-dozvoqene koli~ine sredstava koje smo dosada koristili protiv varoe. Iako organ-ska proizvodwa predstavqa mnogo vi{e odpukog kori{}ewa sredstava koji ne zaga|ujup~eliwe proizvode, SPOS smatra da je ovajprojekat dobar po~etak i da predstavqa pr-vu ozbiqnu smernicu p~elarima za tretira-we svih p~eliwih bolesti takvim prepara-tima i u konvencionalnom p~elarewu, {toje svakako imperativ budu}nosti.

Na svom gostovawu u Srbiji pro{le go-dine, dr Antonio Nanetti, ~lan Evropske rad-ne grupe za integralnu borbu protiv varoekoja trenutno okupqa 38 najve}ih svetskihnau~nika u oblasti p~elarstva, izneo jestav te grupe da je danas p~elarima za borbuprotiv varoe dovoqan neki efikasan prepa-rat na bazi timola tokom leta (u na{imuslovima, to je period jul-avgust) i oksalnakiselina zimi, kada nema legla. U Srbijidanas na bazi timola postoji registrovansamo jedan lek (Apigard) i SPOS se ovimprojektom potrudio da ga u~ini dostupnijimp~elarima.

Postupak nabavke leka

Izvr{ni odbor SPOS-a na{ao je re{e-we za nabavku leka i poziva rukovodstvasvih dru{tava p~elara u Srbiji da podr`epomenuti projekat po uputstvima u ovomtekstu i obezbede svojim ~lanovima Api-gard po povla{}enoj ceni. Dru{tva trebada organizuju prijem donacija od svojih ~la-nova kao podr{ku projektu „Po~etak organ-ske proizvodwe meda u Srbiji“. Svaki zain-teresovani ~lan izvr{io bi uplatu donaci-je na `iro-ra~un svog lokalnog dru{tvap~elara u odgovaraju}em iznosu. Iznos do-nacije dobija se mno`ewem broja potrebnihkutija Apigarda sa 140 dinara. Rok za upla-tu donacije je 30. jun 2007. godine. Ve} 2. ju-la 2007. bi dru{tva p~elara prebacila po-

trebna sredstva uvozniku Apigarda, a on biizme|u 4. i 14. jula (po dogovoru sa svakimdru{tvom) izvr{io besplatnu isporukusvakom op{tinskom mestu u Srbiji, na adre-su lokalnog dru{tva p~elara. Za svakoeventualno opravdano probijawe ovih roko-va, morate se posebno dogovoriti sa uvozni-kom (Firma ZOOLEK, Slobodan Radi~evi}i Petar Vuji}, 011/344-13-47, 011/24-32-448,zoolek@infosky.net).

Potrebni podaci za uplatu

„ZOOLEK“ D.O.O. Beograd ul. Haxi Prodanova 8

@iro-ra~un: 205–3935–20 sa obaveznim pozivom na broj:

610003 – _________ (PIB uplatioca)Napomena: Dva dana nakon uplate pozo-

vite ZOOLEK (011/344-13-47, 011/24-32-448)da se dogovorite oko termina i mesta ispo-ruke leka.

Obaveze dru{tava p~elara

Dru{tvo p~elara }e ODMAH po prijemuleka organizovati besplatnu raspodelup~elarima koji su donirali ovaj projekat,kako se ne bi zakasnilo sa po~etkom tretma-na. Dru{tvo p~elara je du`no da odmah na-kon uplate uvozniku Apigarda javi SPOS-ubroj kupqenih kutija leka (011/2458-640 ilipismeno), {to je jedina wegova obaveza pre-ma SPOS-u po ovom projektu. SPOS se upotpunosti odri~e bilo kakve materijalnekoristi zbog posredovawa i sve tro{kovepo ovom projektu samostalno }e pokriti.

UPUTSTVO ZA KORI[]EWELEKA APIGARD PROTIV VAROE

Apigard je timol u gelu, upakovan u alu-minijumske kutije nalik pa{tetama. Za jed-nu ko{nicu potrebne su dve pa{tete.

Izme|u 15. jula i 1. avgusta ko{nice tre-ba srediti onako kako }e zimovati. Kod DBko{nica mo`e se ostaviti maksimalno je-dan polunastavak. Svi otvori na ko{nicamase potpuno zatvore, kao i sve mre`e i venti-lacije. Ostavqa se samo glavno leto (oko15 cm {irine i do 1 cm visine).

Tretman je najboqe zapo~eti izme|u 15.i 20. jula ako nema intenzivne pa{e. Kutija(pa{teta) Apigarda se stavqa na satono{e

246 P^ELAR, jun 2007.

vr{nog nastavka. Pre stavqawa se skinefolija. Treba obezbediti da iznad pa{tetepostoji najmawe 1 cm slobodnog prostora dap~ele mogu da ulaze u kutiju i raznose lek.Ako tog prostora nema zbog takve konstruk-cije poklopne daske, pa se poklopna daska„lepi“ za pa{tetu, taj problem se mora re-{iti na jedan od mogu}ih na~ina: 1) Akoimate Milerovu hranilicu, okrenite je na-opako i u dobijeni prostor stavite kutijuApigarda; 2) Na vrh ko{nice ispod poklop-ne daske stavite prazan polunastavak i uwemu kutiju Apigarda; 3) Napravite drveniokvir veli~ine nastavka, a visine 2 cm, istavite ga izme|u vr{nog nastavka i po-klopne daske, a u dobijeni prostor stavitekutiju Apigarda; 4) U jedan od centralnihramova u vr{nom nastavku ugradite usku idugu plasti~nu ili limenu posudu ispod sa-tono{e i u wu rasporedite sadr`inu kutijeApigarda (pogodno za A@ ko{nice).

Nakon 2,5 nedeqe idite na p~eliwak ipored stare kutije Apigarda dodajte drugu,novu kutiju. Nakon 3 nedeqe od dodavawadruge kutije tretman se smatra zavr{enim.

Ostale va`ne napomene oko upotrebeleka mo`ete na}i u uputstvu koje dolazi salekom i u P~elaru za april ove godine.

UPOZOREWE: LEK ]E POKAZATIVISOKU EFIKASNOST SAMO AKO

STROGO ISPO[TUJETE OVO UPUTSTVO!!!

Nepo{tovawe bilo koje od preporuka mo`e da umawi efikasnost!

VE] OSTVARENIPROJEKTINABAVKE

APIGARDA Tokom 2006. godine, Apigard je or-

ganizovano nabavilo Dru{tvo p~ela-ra iz Svrqiga, potpuno besplatno zasvoje ~lanove, zahvaquju}i donacijiOp{tine Svrqig.

Tokom 2007. godine Apigard je or-ganizovano nabavilo Dru{tvo p~ela-ra iz Aleksinca za 80% ko{nica svih~lanova Dru{tva, potpuno besplatno,zahvaquju}i donaciji Fonda za razvojpoqoprivrede op{tine Aleksinac.

Tokom 2007. godine Apigard je or-ganizovano nabavila i Republika Cr-na Gora za sve zainteresovane p~ela-re, ~lanove wihovog Saveza, s tim{to p~elari po ko{nici pla}aju u~e-{}e od samo 1,5 evra.

POZIV IZVR[NOG ODBORA SPOS-a P^ELARIMA ZA NABAVKU KWIGA O P^ELIWIM PROIZVODIMA

IO SPOS-a poziva p~elare da nabave vrhunske kwige o apiterapiji iz edicijeprof. dr Milanke Erski Biqi} pod povoqnijim uslovima nego na tr`i{tu. Profesor-ka Erski vam nudi svoje kwige o mati~nom mle~u (protivvrednost 10 evra) i o polenui pergi (protivvrednost 20 evra). Kwige su je-dinstvene u svetu i nude vam najnovija nau~naistra`ivawa o p~eliwim proizvodima.

Profesorka Erski priprema i posledwukwigu iz ove edicije, ovoga puta o medu, koja }eimati 630 strana formata B5. Svaki pojedinacili dru{tvo p~elara koji naru~e po 20 kwiga omle~u ili po 10 o polenu, dobi}e na poklonprimerak kwige o medu, koja }e po izlasku iz{tampe imati cenu od 50 evra.

Kontakt telefoni za naru~ivawe: (011) 3223-248, (063) 244-717

Dugi junski dani, sa najvi{e sati za fo-tosintezu, toplijim vremenom i obiqemvlage u zemqi{tu, pogoduju maksimalnojekspanziji razvoja biqnog sveta. Tada cve-taju va`ne medono{e: bagremac, svilenica(divqi duvan), grahorica, kupina, malina,livade i lipa.

I p~eliwa zajednica po~etkom mesecadosti`e maksimum razvoja i broj~ane snage(prose~no do 45 000 jedinki prema profeso-ru Kulin~evi}u). Postizawe razvojnog mak-simuma ozna~ava kraj tre}eg perioda u godi-{wem ciklusu razvoja, nazvanog periodomstvarawa vi{ka p~ela (tokom maja u na{imuslovima). Taj „vi{ak“ p~ela je neophodanda bi se zajednica razmno`ila ba{ u junu,kada su prirodni uslovi za to najpovoqniji.U procesu rojidbe staro p~eliwe dru{tvose deli i od wega nastaju 3–4 nove mlade za-jednice, a zapo~iwe ~etvrti razvojni peri-od prema Lebedevu (vi{e o periodima raz-voja u P~elaru br. 1/2007).

U junu se na p~eliwaku obavqaju tri ve-like grupe poslova: vrca bagremov med,umno`avaju dru{tva i vr{i priprema za ko-ri{}ewe letwih pa{a.

Bagrem je ove godine po~eo cvetati ra-no, ve} od polovine aprila. U okolini [ap-ca, na obroncima Cera u selu Volujcu, zabe-leo je {esnaestog aprila, a p~ele su ga po~e-le pose}ivati osamnaestog. Niske no}netemperature, ponegde sa slabim jutarwimmrazevima, usporile su cvetawe, pa su prviunosi registrovani tek posledwih danaaprila.

Ocene prinosa su, kao i uvek, razli~ite.Kao i pro{le godine, vi{e su zadovoqnip~elari ~ije su zajednice koristile ranibagrem. Tako je, primera radi, {aba~ki p~e-lar Milojko Mitrovi}, na poznatoj lokaci-

ji Cuqkovi}–Radova{nica, kod jake jedno-mati~ne zajednice na vagi imao ukupan unosod 35 kilograma. Tradicionalno dobri lo-

Fotografije: Petar Pejanovi}

PISMO PISMO P^ELARIMA P^ELARIMA

ZA JUNZA JUNRajko Pejanovi}Ul. Avrama Vinavera br. 12/6 15000 [abac (015) 342-530 (064) 404-7968

P^ELAR, jun 2007. 247

Slika 1

248 P^ELAR, jun 2007.

kaliteti sredweg i poznijeg bagrema (Bu-kor, Krivaja, Kaona, Vla{i}, Qubovija icelo Podriwe) dali su mawe od 30 kilogra-ma nektara.

Na mom baznom p~eliwaku u Jevremovcu,pet kilometara od [apca prema Ceru, gderanog bagrema nema dovoqno pa obi~no pre-seqavam ko{nice, prose~na jednomati~nazajednica je unela 26 kilograma, a dobra dvo-mati~na u Fararovoj ko{nici sa 7 nastava-ka (sl. 1) 71 kilogram nektara. Vrhunac uno-sa bio je 8. maja, kada je vaga registrovalapove}awe te`ine ko{nice za 16,3 kilogra-ma (plus nadokna|en no}ni gubitak te`ine),{to predstavqa najve}i do sada zabele`enrezultat na mom baznom p~eliwaku.

Oduzimawe meda

Sazrevawe meda je bilo usporeno usled~estih ki{a i visoke vla`nosti vazduha uperiodu po prestanku bagremove pa{e. Tomeje doprineo i stalan unos novih koli~inanektara sa bagremca, maline, kupine i osta-log biqa, zbog kojeg su ko{nice ote`ale zanovih 7–8 kilograma, pa }e i ove godine vr-cawe uslediti po~etkom juna.

Med se, po pravilu, vrca tek kad su ramo-vi potpuno zatvoreni. Takav med je zreo iima potpunu gustinu i specifi~nu te`inu,pa sadr`ina staklene tegle od 720 ml te`ita~no 1 kilogram. Med vrcan iz ramova kojinisu potpuno poklopqeni ima ve}i proce-nat vode, pa zato i nedovoqnu gustinu i ma-wu specifi~nu te`inu, a podlo`an je i kva-rewu. Zreo med se pakuje u odgovaraju}u am-bala`u, odnosno posude od stakla, prohro-ma… a za sada i od specijalnih vrsta plasti-ke. Hermeti~ki zatvorene posude sa medomskladi{te se u suvoj prostoriji ~ija tempe-

ratura ne prelazi 15 stepeni. Rok trajawapravilno upakovanog i uskladi{tenog meda,prema pozitivnim propisima, iznosi 2 go-dine.

Oduzimawe meda iz ko{nice predstavqapovoqnu priliku da se iz plodi{ta, uzgred-no i ponovo, po drugi ili tre}i put, odstra-ni zatvoreno leglo iz ramova gra|evwaka itrutovskih zaperaka (sl. 2) i tako smawibroj varoa u zajednici. Stru~waci [vajcar-skog centra za p~elarstvo ustanovili su dazajednice kod kojih je trutovsko leglo re-dovno odstrawivano u avgustu imaju i do 4puta mawe varoe u odnosu na one kod kojihgra|evwak nije kori{}en. Uo~ili su, tako-|e, da uklawawe zatvorenog trutovskog le-gla nema zna~ajnije negativne efekte naprinos meda i razvoj dru{tava (BeogradskiP~elar, br. 12/2006).

Pretapawem trutovskog sa}a dobija sezna~ajna koli~ina prvoklasnog voska, kojinije optere}en reziduama i primesama para-fina. Ali, eksploatacija gra|evwaka timenije iscrpqena. Jer, wihovim presovawem,odmah po va|ewu iz ko{nice, mo`e se izdvo-jiti mle~ kojim p~ele hrane trutovskelarve, kao i deo nektara koji se nalazi okolegla. Od jednog gra|evwaka veli~ine LRrama mo`e se iscediti do pola litra te~no-sti sladuwavog ukusa koja je po boji sli~namleku (procediti je kroz gazu zbog odstra-wewa varoe). Pome{ana sa {e}ernim siru-pom ona predstavqa izvanrednu hranu zap~ele. Poznato je da p~elari Slovenije ovajpostupak primewuju unazad vi{e decenija.

No, ni to nije sve. Naime, dr med. Mili-ca Pejanovi}, koja je na na{oj p~elarskojfarmi zadu`ena za spravqawe preparata izoblasti apiterapije (sl. 3), podse}a p~elareda se u stru~noj literaturi kao i na sajtovi-ma na internetu mogu pro~itati tekstovisvetskih eksperata u kojima se iznose nau~-na saznawa o blagotvornom dejstvu trutov-skog mle~a na qudski organizam. Na~inspravqawa i ~uvawa preparata od meda itrutovskog mle~a je jednostavan i dostupansvakom p~elaru.

Umno`avawe p~eliwih zajednica

Prva polovina juna predstavqa najboqiperiod za umno`avawe dru{tava, jer dani sudugi i topli, p~eliwa zajednica na vrhuncusnage, a ima dovoqno vremena i p~eliwe pa-{e da se novonastale zajednice razviju i

Slika 2

P^ELAR, jun 2007. 249

pripreme za zimovawe. P~elari ~esto pot-cewuju junsku pa{u. A ona je nekada, pre po-jave bagrema, koji je u Evropu donet po~et-kom XVII veka, a na na{e prostore znatnokasnije, bila izuzetno cewena. Stari tek-stovi, koji o woj govore obi~no po~iwu re-~ima: „Po~etkom meseca junija, kad krenepa{a…“.

U rojevom nagonu su, u ovo vreme, zajed-nice koje se razvijaju u prirodi, bez uticaja~oveka, kao i one na p~eliwacima gde nisuprimewene mere za wegovo odlagawe. A ro-jidbeno raspolo`ewe, ne{to sporije, aliipak sigurno, zahvata i ona dru{tva kod ko-jih je demarirawe ili neka druga mera pri-mewena pravovremeno, pred pa{u bagrema.

U pro{losti, kada se p~elarilo vr{ka-rama i trmkama, p~elarstvo se zasnivalo naprirodnom rojewu. U jesen se uni{tavalaprose~no polovina zajednica, kako bi se izwih oduzeo med, a narednog prole}a su seprazne ko{nice ponovo naseqavale prirod-nim rojevima. U savremenom p~elarstvuprirodno rojewe je nepo`eqno i predsta-vqa, sa stanovi{ta p~elara, veliki pro-blem.

Na~ina umno`avawa broja p~eliwih za-jednica ima mnogo. Ve}inu karakteri{e od-uzimawe dela legla i hrane sa pripadaju}imp~elama ili samo dela p~ela (paketni roj) iformirawe novog dru{tva, takozvanog od-vojka u drugoj, praznoj ko{nici, koji se ne-guje do jeseni, kako bi oja~ao i spremnou{ao u zimu. U p~elarskim kwigama se na-gla{ava da je nega rojeva na p~eliwaku to-kom leta stalan posao. U zajednici iz kojese uzima odvojak rojevi nagon se, po pravilu,potiskuje za du`e vreme.

Tokom godina p~elarewa isprobao samgotovo sve poznate na~ine ve{ta~kog roje-wa, da bih se uvek iznova vra}ao jednom kojime fascinirao svojom jednostavno{}u i na-dasve izuzetnom efikasno{}u. On se izvan-redno uklapa u postupak demarirawa i pred-stavqa wegov logi~an nastavak i uvod u (ko-liko je meni poznato) najboqu mogu}u pri-premu p~eliwe zajednice za kori{}ewe let-we pa{e. Zasnovan je na ideji formirawanove zajednice u postoje}em dru{tvu, bezslabqewa wegove snage, pod istim krovom,na kojoj je nastao i poznati Peletov na~inudvostru~avawa broja p~eliwih zajednica.

Na kraju pa{e bagrema, dok med sazreva,budi se rojevi nagon i u demariranoj zajed-nici. Oduzimawe meda je pravi trenutak dase on ponovo potisne. Radi toga, a i da bihistovremeno dobio roj, odnosno novu zajed-nicu, pri vra}awu izvrcanih ramova oduzi-mam iz plodi{ta (koje je na podwa~i u jed-nom LR telu ispod mati~ne re{etke) tri ra-ma najstarijeg legla i jedan sa polenom, bezp~ela, koje sam prethodno odstranio stresa-wem da ne bih tra`io maticu. Pri tom, uz-gred, odse~em zaperak zatvorenog trutov-skog legla na Fararovom ramu (sl. 2) kojiima ulogu gra|evwaka. Na mesto oduzetihramova postavqam prazne, mlade, nezalega-ne, tek izvrcane ramove iz medi{ta, pa takoizvr{im neku vrstu ponovnog demarirawa.Oduzete ramove, sa leglom i polenom, posta-vqam u tre}e telo (gorwi medi{ni nasta-vak) i prikqu~im im jo{ jedan sa medom. Is-pod tog nastavka, odnosno izme|u drugog itre}eg, postavqam drugu mati~nu re{etkukroz koju }e p~ele u}i i pokriti postavqe-no leglo. Ko{nicu zatvaram i prelazim naslede}u. ^itav postupak traje do 5 minutapo zajednici. Posle dan ili dva, odnosno kadstignem, roju dodajem mladu sparenu maticuiz oplodwaka, u kavezu, ~iji su otvori napu-weni {e}ernim testom, koju }e p~ele za 2–3

Slika 3

250 P^ELAR, jun 2007.

dana osloboditi. Pri dodavawu matice za-menim mati~nu re{etku pregradnom daskomkoja ima zamre`en otvor proizvoqne veli-~ine. U nedostatku sparene matice mo`e sepostaviti zreo mati~wak, ali to je mawe po-voqna situacija, koja podse}a na Peletovna~in, od koga se razlikuje zbog postavqawadruge mati~ne re{etke.

Posle 12 dana prvi put pregledam form-irani roj, da proverim jesu li p~ele po~elepoklapati leglo mlade matice. U preko90% slu~ajeva leglo se ve} poklapa, pa jepravi trenutak za zavr{nu operaciju – ume-sto pregradne daske ponovo postavqam ma-ti~nu re{etku (sl. 4). Od tog momenta vi-{ak p~ela iz osnovne zajednice, umesto da seizroji, nalazi sebi posao, prelazi u plodi-{te mlade matice i opslu`uje je. Sada semlada zajednica razvija najbr`im mogu}imtempom, mnogo br`e i od prirodnog roja pr-venca, jer ima svega u izobiqu. Do kraja junaovakav roj mo`e imati i svih 8 ramova le-gla. Stara matica u dowem plodi{tu je, zato vreme, zalegla ona 4 novododata rama, pai ona ima 8 ili 9 ramova pod leglom.

Smatram da je opisani na~in umno`ava-wa zajednica daleko ispred svih ostalih jer:

– obavqa se u najpovoqnijim prirodnimuslovima uz minimum anga`ovawa p~elara;

– brzo udvostru~ava broj zajednica nap~eliwaku;

– nisu potrebni dodatni nastavci ioprema, a roj u tom polo`aju mo`e i zimova-ti;

– nove zajednice nije potrebno nositina drugu lokaciju, negovati, ~uvati od gra-be`i, hraniti i eventualno le~iti (kre~noleglo…);

– roj se formira bez slabqewa osnovnezajednice koja se ne}e rojiti;

– formirawe ovakvog roja pru`a najbo-qe mogu}e uslove za testirawe vrednostimlade matice, pa ako mlada zajednica zao-staje u razvoju, {to se vrlo brzo uo~ava, ja-sno je da uzrok le`i u nedovoqnom kvalite-tu matice koja se u tom slu~aju mewa.

Matice

Prethodni uslov za primenu navedenogna~ina umno`avawa zajednica su mlade spa-rene matice koje p~elar treba da ima dokraja maja. Matice se mogu obezbediti nadva na~ina, kupovinom ili sopstvenim uzgo-jem. Kupovina nije najboqe re{ewe, jer setako uve}avaju tro{kovi p~elarewa, a dobi-ju matice sumwivog ili u najboqem slu~ajuneproverenog kvaliteta.

One ne prolaze fazu testirawa koja vre-menski traje i ko{ta, pa je proizvo|a~i ma-tica za tr`i{te jednostavno preska~u. Zate matice, trgova~ke ili {tancovane, kakoih ve} nazivaju p~elari, proizvo|a~ nije du-`an dati, niti mu neko tra`i bilo kakvu ga-ranciju kvaliteta, a kod nas, za ~udo, nemani organizovanog oblika kontrole wihovogkvaliteta. Zato je sopstveni uzgoj mnogoprihvatqivije re{ewe. I tu postoje dve mo-gu}nosti, kori{}ewe mati~waka iz rojevognagona i onih dobijenih presa|ivawemlarvi.

Li~no dajem prednost prirodnim mati~-wacima iz rojevog nagona i svakako tihe za-mene. Presa|ujem larve samo u nu`di, kadsezona odmakne pa nemam prirodnih mati~-waka, a i tada odgajiva~kom dru{tvu dajemnajvi{e do 10 presa|enih larvi.

Nau~nici p~elarskog instituta Ribnoeu Rusiji utvrdili su da se najve}i procenatmatica vrhunskog kvaliteta dobije iz pri-rodnih mati~waka. A profesor Lebedev je,tim povodom, na predavawima odr`anim uBeogradu, u vi{e navrata izneo: „Maticedobijene presa|ivawem larvi mogu se samo

Slika 4

vi{e ili mawe po kvalitetu pribli`itiprirodnim“.

Rojidbenih mati~waka krajem maja, a na-ro~ito po~etkom juna, na svakom p~eliwakuima u izobiqu, a da p~elara ni{ta ne ko-{taju. Najve}i broj p~elara iz wih dobijamatice. Pri tome nije mali broj onih kojizbog toga imaju izvestan ose}aj krivice jer,kako misle, time doprinose pove}avawubroja slu~ajeva rojewa na svom p~eliwaku.To je naravno zabluda koja je p~elarima na-metnuta i uporno se poku{ava odr`ati. No,na sre}u p~elarstva, najve}i broj p~elarazna da je to, kako u wihovo ime u majskombroju P~elara iznosi dr Slavomir Popo-vi}, ina~e veliki pobornik sopstvenog uz-goja matica, samo „marketin{ka manipula-cija“. Ima i me|u uzgajiva~ima matica zatr`i{te onih koji u javnim nastupima dajudoprinos osloba|awu od ove zablude (tekstkolege Umeqi}a u majskom broju P~elara).

Nova teorija uzroka rojewa, tzv. teorijavi{e faktora, ne svrstava maticu u uzrokerojewa (John Hogg, serija tekstova na osno-vu podataka velike grupe istra`iva~a roje-wa, objavqena u American Bee Journal-u 1997.godine).

Naravno da i kod dobijawa prirodnihmatica treba vr{iti odabir rodona~elni-

ce. Metod kontrolisanog rojewa (odavno po-znat i cewen) koji primewujem na p~eliwa-ku, podrazumeva odabir nekoliko zajednicakoje su dve godine za redom bile najboqe poprinosima, zdravstvenom stawu i ostalimparametrima koji se ina~e tra`e kod po-stupka presa|ivawa larvi. Narednog prole-}a p~elar samo wima dozvoqava da se roje.^ak ih i podsti~e u tome prihranom i ne-pro{irivawem prostora i dodavawem ramo-va zrelog legla iz drugih zajednica ilistresawem mladih p~ela ispred takvih ko-{nica, pa one oko 1. maja izgrade krupne ro-jidbene mati~wake (sl. 5). Za drugi turnus,krajem maja ili po~etkom juna, izbor pri-rodnih mati~waka na svakom p~eliwaku jeveliki (jedini problem kod ovakvog na~inadobijawa visokokvalitetnih matica le`iu tome da su dobijeni mati~waci razli~i-te starosti, koja se okom mo`e samo pri-bli`no utvrditi, te to predstavqa izve-snu te{ko}u prilikom formirawa rojeva, amo`e i delimi~no uticati na slabiji kva-litet dobijenih matica ako se mati~wacioduzmu prerano – napomena urednika).

Mati~waci tihe zamene na p~eliwakunisu retkost. Prema nau~nim istra`ivawi-ma (Farrar, Lebedev…) u oko 5% zajednica nap~eliwaku vr{i se tiha zamena matica. Kadp~elar nai|e na wu, bez obzira koliki brojko{nica ima, treba da je iskoristi. Mojprijateq, {aba~ki p~elar Lazi} Miroslav,koji ima ve}i broj ko{nica, na{ao je u maju2005. godine mati~wake tihe zamene u jednojod najboqih zajednica. Uspeo je, tokom sezo-ne, da iz we oduzme vi{e od 60 zatvorenihmati~waka.

Zreli mati~waci se raspore|uju uoplodwake u kojima se matice izlegu, sparei pronesu. Pre oduzimawa ih treba obele-`iti odgovaraju}om bojom. Dobar oplodwaktreba da ima najmawe tri rama, kako bi p~e-le mogle formirati klube i regulisati mi-kroklimu, uz dovoqno p~ela i prirodnu hra-nu, a po`eqno je da ima i legla (sl. 6). Rad satipom oplodwaka prikazanim na slici opi-san je u P~elaru br. 2/2006. godine.

Priprema za kori{}ewe letwih pa{a

Obe na{e velike pa{e, lipu na Fru{kojgori, a naro~ito suncokret u celoj Vojvodi-ni, koristi veliki broj p~elara. I stacio-narni p~elari ju`no od Save i Dunava ima-ju svoju letwu pa{u: lipu, livade, razno ko-

P^ELAR, jun 2007. 251

Slika 5

252 P^ELAR, jun 2007.

rovsko biqe, ponegde i suncokret, a nijeretka ni medqika.

Za uspe{no kori{}ewe letwih pa{a po-trebno je sa~uvati snagu zajednica, suzbitipojavu rojevog nagona i spre~iti ekspanzijuvaroe. Razvoj varoe se sve do avgusta mo`euspe{no dr`ati pod kontrolom povreme-nim isecawem trutovskog legla. Ako se dru-go ili tre}e isecawe gra|evwaka obavi privrcawu bagrema, po~etkom juna varoe sigur-no nema mnogo. Ostaje da se to ponovi i po-sle vrcawa meda od lipe ili suncokreta.

Problemi u o~uvawu snage zajednice,radnog raspolo`ewa i eliminisawu razvojarojevog nagona najuspe{nije se re{avajuuvo|ewem mlade matice u junu. Ali, kako tolako i uspe{no izvesti? Pogledajmo ponovosliku br. 3 i deo teksta o umno`avawu zajed-nica. Izneo sam na osnovu svog iskustva, alii mnogih drugih, da je formirawe roja uokviru zajednice najboqi na~in umno`ava-wa, izme|u ostalog i zbog toga {to on pred-stavqa i najboqi na~in pripreme dru{tavaza letwe pa{e. Razlozi su slede}i.

U toku juna, sve do selidbe, u ko{nici suaktivne dve matice koje izgrade veoma jakuzajednicu i 15–16 LR ramova kvalitetnog le-gla (sl. 7). Mlada matica je ve} uvedena udru{tvo, a rojevog nagona nema, jer je dru-{tvo sada privremeno dvomati~no.

Preostaje da se izvr{i zamena mestaplodi{tima tako da tre}i nastavak sa mla-dom maticom bude na podwa~i, a prvi sa sta-rom zauzme wegovo mesto iznad druge mati~-ne re{etke. Drugi nastavak ostaje na svommestu. Ako u wemu ima meda treba ga vrcati.Zatim se, od stare matice, sa tri do ~etirirama legla i dva sa polenom i medom form-ira roj.

P~eliwim zajednicama pripremqenimna ovaj na~in (sl. 8) u povoqnim pa{nimuslovima mo`e zatrebati jo{ medi{nih na-stavaka. Nisu retki slu~ajevi da neke odovakvih zajednica na letwim pa{ama sakupevi{e od 100 kg meda.

Slika 6

Slika 7 Slika 8

P^ELAR, jun 2007. 253

Za po~etnike

HVATAWEHVATAWEMATICAMATICA RUKOMRUKOM

Milan Jovanovi}Ul. Radoja Krsti}a br. 37/16, 37240 Trstenik, (063) 8325-970, (037) 713-335www.apiaryum.co.yu, apiaryum@ptt.yu

Da bih se osposobio za ru~no hvatawe matice,{to predstavqa ve{tinu koja umnogome ubrzavarad na p~eliwaku, u po~etku sam morao osmislitipostupak i etape kako bi brzo savladao ovu tehnikukoju mora poznavati svaki komercijalni odgajiva~matica.

Kupio sam prvo specijalni stakleni hvata~ (~e-{ke proizvodwe) i odustao od wega jer se pokazaloda faktor vreme igra veoma veliku ekonomsku ulo-gu.

[to se stresa ti~e, mislim da je kod drugih po-stupaka stres mo`da i ve}i, jer je pritisak uvekdu` celog mati~inog tela ukqu~uju}i i najosetqi-viji – trbu{ni deo. Kod ru~nog hvatawa sve jeusredsre|eno na grudni, veoma tvrdi deo.

Potreban je ose}aj koji se dobija vremenom. Upo~etku sam imao strah da ne povredim maticu, alitaj neprijatni ose}aj treba pobediti i sve }e posta-ti stvar rutine. Potrebno je ve`bati na trutovimai starim maticama.

Deo gde se matica hvata je veoma tvrd (grudnideo ili toraks) i potrebno je uraditi ne{to veomanehumano da bi do{lo do osloba|awa od straha.Jednostavno treba pritisnuti jednu veoma starumaticu na grudnom delu (do smrskavawa) i osetitikolika je sila potrebna da „pukne“ toraks.

Trbu{ni deo se ne sme taknuti, jer je sve meka-no i lako povredqivo, pogotovo {to se tu nalazevitalni organi matice.

Postupak za desnoruke (za levoruke je sve obr-nuto) je slede}i:

Palac i ka`iprst desne ruke se spajaju imiti-raju}i makaze pri vrhu spojenih prstiju. Prsti privrhu prvo stoje ra{ireni. Kada se uo~i matica nasa}u, bez ikakvog straha prste treba pribli`itina oko 0,5–1 cm od grudnog dela, a u pravcu kretawamatice (slika 1). Kada se oseti trenutak smiriva-wa matice, prsti se naglo usmeravaju ka grudnom de-lu matice (slika 2) sve dok vrhovi prstiju blago nedodirnu sa}e. Sada kada je ona blago pritisnuta nasa}u (sa tako ra{irenim prstima), prsti pri vrhuse skupqaju klize}i „na gore“ po bo~nim delovima

Slika 1

Slika 2

Slika 3

Slika 4

254 P^ELAR, jun 2007.

Slika 5

Slika 6

Slika 7

Slika 8

Slika 9

Slika 10

Slika 11

Slika 12

Slika 13

Slika 14

Slika 15

P^ELAR, jun 2007. 255

grudnog dela, sve dok se ne spoje. Kada se pr-sti spoje, matica se sigurno hvata za krila(slika 3), jer su krila ba{ tu, gde je prethod-no izvr{en taj blagi pritisak.

Sada se levom rukom (opet sa ka`ipr-stom i palcem) lagano klizi po palcu i ka-`iprstu desne ruke (slike 4 i 5) na dole, dane bi do{li u situaciju da neka od nogu ma-tice, pri hvatawu ode „na gore“, a tim ~inombi pove}ali verovatno}u povrede po{toona stalno ma{e nogama dok je dr`imo zakrila. Sada je matica u levoj ruci (slika 6).Ose}aj za ovaj pritisak (da vam matica nepobegne) mora se stvoriti. Desnom rukom seuzima obele`iva~ i vr{i se obele`avawe(slika 7).

Kada se pusti obele`iva~, matica seopet desnom rukom hvata za krila. Ona tadamora sve noge hitro pokretati.

Uredba Evropske unije o organskoj pro-izvodwi u p~elarstvu zabrawuje potsecawekrila matici, ali u SAD, na primer, ovajpostupak se po `eqi kupca, ugra|uje u cenumatice i ko{ta 1$ (slika 15).

Na kraju se matica ubacuje u kavez, ali zapo~etnika }e sigurno biti muka ugurati ma-ticu u rupu na kavezu, jer se de{ava da kadaglava pro|e, ona nikako ne}e predwim noga-

ma unutra. Tu se gubi dosta vremena, poseb-no kada je ve}a serija u pitawu i tada se mo-ra upotrebiti sila na zatku matice, {toopet pove}ava verovatno}u povrede.

Ako je u pitawu Bentonov kavez mnogo jelak{e i br`e, a i mawa je verovatno}a odpovreda, ako gorwa mre`ica nije zaheftana.Tada se matica direktno ubacuje sa gorwestrane kaveza (rupa na kavezu mora biti za-tvorena), a onda se mre`ica heftalicompri~vrsti za drvo (slike 8 i 9).

Nakon toga, skida se ~epi} i ubacuju sep~ele (4–6). Levom rukom (palcem) dr`i seotvor zatvoren dok se desnom rukom ne uhva-ti p~ela. Pri ubacivawu p~ela sli~no sepostupa i biraju se p~ele koje uzimaju med u}eliji (slike 10 i 11).

Glava p~ele se gura u rupu na ulazu (sli-ke 12, 13 i 14), gde se pritom pri vrhu {irepalac i ka`iprst. Ona daqe sama ulazi u ka-vez.

Kada se spoje svi ovi „kadrovi“, sve ubr-zo prerasta u „film“, ~ija brzina raste u za-visnosti od broja poku{aja.

Posle nekog vremena nesta}e potreba zaslikom 2 i matica }e se odmah hvatati di-rektno za krila po{to }e „ose}aj“ u~initisvoje.

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA JUN APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA JUN Dejan Krecuq

Posle }udqivog i prevrtqivog vremena u maju, prema predvi|awima meteorologa,jun }e u Srbiji otpo~eti stabilnim i povoqnim vremenskim prilikama za p~ele i p~e-lare. Ve} u prvoj polovini meseca o~ekuje se lepo, ali ne pretoplo vreme, sa tempera-turama u granicama od oko 16 °C u jutarwim satima do oko 25 °C u podne. Ki{a, u tra-jawu od dva do tri dana predvi|a se u sedmi~nim intervalima, kada su mogu}e pojave lo-kalnih grmqavinskih nepogoda. Ovakav razvoj vremena statisti~ki nalikova}e vre-menskim prilikama kakve su bile davne 1958. godine.

Takvo vreme o~ekuje se u prvoj i drugoj dekadi, dok }e se u tre}oj ustaliti znatnovi{e temperature, {to }e se ogledati u lepim, sve`im jutrima, nakon kojih }e se `i-va u termometru pewati i preko 30 °C, pa ovako povoqno vreme treba iskoristiti ka-ko bi se poslovi nakon bagremove pa{e blagovremeno i kvalitetno zavr{ili. Podse-timo da se ko{nice ne smeju opqa~kati, pazato u svakoj mora da ostane dovoqno meda uslu~aju da se prognoze eventualno i ne ostva-re. Vreme kada su zajednice na vrhuncu razvo-ja treba iskoristiti za uzgoj matica i plan-sko umno`avawe dru{tava.

Mada se ne o~ekuju ekstremne vru}ine,treba imati u vidu da su to vrednosti u hla-du, pa se mora obratiti pa`wa na ventilaci-ju, a ni pojilo se ne sme zapostaviti. Pauzu umedobrawu treba iskoristiti za nastavakborbe protiv varoe.

256 P^ELAR, jun 2007.

DA VRCAWE MEDADA VRCAWE MEDAPOSTANE PRAVOPOSTANE PRAVO

ZADOVOQSTVO ZADOVOQSTVO Dipl. ing. Ivan Jurkovi~Ul. Magajnova 26, 1231 Qubqana +386 1 5373-636, +386 31 325-089, ivanjurkovic@yahoo.de

Za p~elara vrcawe meda predstavqa te-`ak i mukotrpan rad, to mi p~elari dobroznamo, naro~ito kada imamo mnogo p~eli-wih dru{tava sa punim medi{tima. Ovaj po-sao mora biti ura|en bez obzira na meteo-rolo{ke uslove, postoje}u pa{u i na{e ras-polo`ewe.

Kod velikih p~eliwaka sa ko{nicamanastavqa~ama masovno se koristi be`alicaza odstrawivawe p~ela iz medi{nih nasta-vaka koja se postavqa dan ranije pred vrca-we meda. To je dobro ako u ko{nicama ima-mo mati~ne re{etke, jer tada u medi{timanema legla. Slaba strana ovog postupka je{to moramo oti}i na p~eliwak dan ranije,dignuti medi{ne nastavke pune meda, posta-viti be`alice, pa tek slede}i dan vrlo br-zo poskidati medi{ne nastavke i odneti ihu objekat za vrcawe. Tada je med u medi{nimnastavcima bez p~ela, ohladi se i vrcawe jeote`ano.

U Americi postoji vi{e na~ina osloba-|awa medi{ta od p~ela. A koliko p~ela

ostane u medi{tima – to ne saop{tavaju. Uupotrebi su razni preparati kojima se nata-pa tkanina i tako natopqena postavqa se nasatono{e. P~ele napuste medi{te i prela-ze u plodi{te. Koliko tog preparata upijemed, posebno je pitawe (pre samo par godinado{lo je do skandala u Gr~koj zbog prisu-stva nedozvoqenih sredstava u medu koja sekoriste za odstrawivawe p~ela iz medi-{ta, o ~emu je P~elar detaqnije pisao av-gusta 2005. na 353. strani – napomena ured-nika).

Danas `elim da vam predstavim moj na-~in odstrawivawa p~ela iz medi{nih na-stavaka, koji sam postupno uvodio. Uslov zato je posedovawe univerzalne vi{enamen-ske visoke podwa~e, koja je opisana u P~ela-ru broj 2/2007, na strani 76.

Tokom daqeg rada bio sam zadovoqan la-kim i brzim odstrawivawem p~ela direkt-no u visoku podwa~u. Posle toga, ramove samedom sla`em u prazne nastavke koji se na-laze na kolicima.

Slika 1. Na UVP odstranimo poklopac sa zadwestrane. Ve{ta~ku pregradu postavimo iznad

gredice, a tepsija mo`e ostati u podwa~i

Slika 2. Metalna plo~a je L profil, koja je pri~vr{}ena na skupqa~ p~ela,

pri~vrsti se za {raf na podwa~i

P^ELAR, jun 2007. 257

U me|uvremenu sam do{ao do saznawa daje ovaj moj metod mogu}e osavremeniti i tomi je uspelo. Zato ga sa rado{}u preporu~u-jem svim p~elarima.

Retko se desi da na ramu ostane neka usa-mqena p~ela. Radi se vrlo brzo, bez naporai nije potreban p~elarski {e{ir i ostalap~elarska oprema.

Ne mogu da shvatim da se ovako korisneinovacije u p~elarstvu te{ko usvajaju. Vr-cawe meda mora da postane pravo zadovoq-stvo.

Cena kompletnog ure|aja je 150 evra.

Slika 3. Odstrawiva~ p~ela sastoji se od ku}i{ta u kome su dva vaqka spiralno

postavqena sa ~etkama od prirodne dlake. Svaki vaqak ima svoj elektromotor koji

pokre}e akumulator od 12 V. Elektromotori su pri~vr{}eni na ku}i{te koje je vezano trakom od gume ili elasti~nom trakom

Slike 4 i 5. Pri odstrawivawu p~ela, dovoqno je da ram spustimo izme|u vaqaka

~ije ~etke obri{u sve p~ele direktno u visoku podwa~u, a ram izvu~emo

i sla`emo u prazan nastavak

258 P^ELAR, jun 2007.

Mati~ni mle~ je jedan od najva`nijihproizvoda kineskih p~elara. Od osamdese-tih godina pro{log veka kontinuirano jevr{ena, godinu za godinom, uspe{na selek-cija visoko produktivnih p~ela na pove}a-no lu~ewe mati~nog mle~a.

U ovom tekstu bi}e dat prikaz napisaobjavqenog u ~asopisu American Bee Journalza mart 2003. godine, koji je potpisaoprof. dr Jianke sa Univerziteta Hangzhou.Po{to se on i li~no bavi prakti~nom pro-izvodwom mati~nog mle~a, uglavnom je daoopis rada na svom p~eliwaku, ali dodaje daje to {iroka praksa prihva}ena od straneve}ine kineskih p~elara. Jer, da nije tako,ne bi se kineska godi{wa proizvodwa mle-~a kretala izme|u 2 500 i 3 000 tona, {to jepolovina srpske proizvodwe, ali ne mle~a,nego meda!

Kineski p~elar koji raspola`e stru~-nom osposobqeno{}u za proizvodwu mati~-nog mle~a, ako prose~no godi{we po p~eli-wem dru{tvu proizvede od 5–7 kg mle~a, tose smatra neophodnim da bi se rad isplatio.Profesor ka`e da je on jo{ 1997. imao 10 kgmati~nog mle~a po p~eliwem dru{tvu i do-daje da `eli da podeli to svoje iskustvo sadrugim p~elarima zainteresovanim za ovuvrstu privre|ivawa.

Da bi se postigli vrlo visoki prinosimati~nog mle~a, moraju se poznavati osnov-ni uslovi proizvodwe. Pod tim se podrazu-mevaju slede}i faktori: jaka p~eliwa dru-{tva, obilna snabdevenost hranom, odgova-raju}i toplotni re`im, optimalna starostlarvi za presa|ivawe, specijalna oprema zapresa|ivawe, specijalna oprema za saku-pqawe mle~a i, ono najva`nije, nau~no za-snovani rad sa p~eliwim dru{tvima. Me|u-tim, najva`niji faktor je matica. Prof. dr Ji-anke tvrdi da je na isti na~in radio sa p~e-lama u ranijim godinama, ali je wegova pro-se~na proizvodwa po p~eliwem dru{tvu uosamdesetim godinama pro{log veka bila

samo 2 kg, u ranim devedesetim 3–4 kg, a5–6 kg u kasnim devedesetim. U 2003. godiniprosek je iznosio 10 kg po ko{nici. Smatrada je za takav napredak najzaslu`niji kvali-tet matice.

Kao prvo, po~elo se sa odabirawem ma-tica iz p~eliwih dru{tava koja su davalavi{e mati~nog mle~a. Tako je ra|eno iz ge-neracije u generaciju uz kori{}ewe izolo-vanih sparivali{ta, ve{ta~kog osemewava-wa matica i molekularne biologije. Ovakostvorene selekcione linije sa visokom pro-izvodwom mati~nog mle~a sada imaju sta-bilnu naslednost ove proizvodne osobine.Ako imate ovako dobre matice, drugi tro-{kovi kao {to je dodatna ishrana, malo ko-{taju u odnosu na dobit od visoke proizvod-we mle~a.

P~eliwaci ~ija je glavna namena visokaproizvodwa mle~a treba da imaju i odr`a-vaju selekcione linije za takvu proizvodwu.Te linije treba da su produktivne, kako pripovoqnim, tako i nepovoqnim pa{nimuslovima. U isto vreme mora se obra}atipa`wa na kvalitet mati~nog mle~a. Po-sledwih godina selekcijom su dobijene li-nije p~ela koje pored visokih prinosa dajumle~ sa visokim sadr`ajem masnih kiselinakoje su nosioci najva`nijih pozitivnih bi-olo{kih karakteristika ovog p~eliwegproizvoda. Koji je najoptimalniji na~in dase do|e do ovakvih linija? Uop{te uzev{i,veoma je te{ko vr{iti selekciju na visokuproizvodwu mati~nog mle~a u kratkom vre-menskom periodu, pogotovu ako se to radi naneizolovanim p~eliwacima. Zbog toga jenajboqe nabavqati takve matice od za tospecijalizovanih odgajiva~a.

U 2001. od svojih p~eliwih dru{tavaprofesor je dobio po p~eliwem dru{tvu za72 sata u proseku 250 g mati~nog mle~a. Sveje ra|eno na isti na~in kao i ranijih godi-na, izuzev matica. Od 30. jula do 17. avgustau 16 proizvodnih ciklusa sakupqen je mle~

OPTIMIZACIJAOPTIMIZACIJADOBIJAWADOBIJAWA

MATI^NOGMATI^NOGMLE^A MLE^A Prof. dr Jovan Kulin~evi}

Apicentar, Beograd

P^ELAR, jun 2007. 259

od 10 p~eliwih dru{tava. U toku jednog me-seca, po p~eliwem dru{tvu dobijena su2,5 kg mle~a, a za pet meseci to iznosi12,5 kg. Zbog toga je prosek od 10 kg proizve-denog mle~a po p~eliwem dru{tvu uobi~a-jen u p~elarskoj praksi Kine. To }e re}i dase od 30 p~eliwih dru{tava mo`e u toku se-zone dobiti 300 kg mati~nog mle~a (nijeprevid u pogledu nula – primedba autorateksta).

Profesor Jianke daqe iznosi kako se do-lazi do ovakvog ciqa. On koristi standard-ne LR ko{nice. Jedina razlika je u tome{to je izbacio iz upotrebe standardne ma-ti~ne re{etke, koje se postavqaju izme|udva duboka nastavka. Da bi ograni~io mati-cu, on koristi izolator od mati~ne re{et-ke sa tri okvira. Matica se stalno nalazi utom izolatoru koji je fiksiran u dowem te-lu ko{nice. Ta tri izgra|ena prazna okvi-ra slu`e za polagawe jaja matice. Matica seizoluje da bi se dobio prostor za okvire sapresa|enim larvama, kako u gorwem, tako iu dowem nastavku. Ako bi se koristilanormalna mati~na re{etka, po~eci mati~-waka od plasti~nog materijala sa presa|e-nim larvama dodavali bi se samo u gorwemnastavku. Po{to su p~ele koje lu~e mle~ravnomerno raspore|ene po celoj ko{nici,one koje su u dowem telu ostale bi neisko-ri{}ene. Drugi nedostatak upotrebe mati~-ne re{etke je {to kroz istu treba da se pro-vla~e p~ele koje se vra}aju sa pa{e. Gubqe-we vremena smawuje prinos mle~a i meda.Eksperimentalni podaci za dugogodi{wiperiod pokazuju da se sa izolatorom pove}a-va proizvodwa mle~a za 20,1%, a meda za25,3%.

Daqe profesor prikazuje kako se taj na-~in izolovawa matice prakti~no koristikod dobijawa mle~a. Ja~ina p~eliwih dru-{tava treba da se odr`ava na najmawe 11okvira dobro posednutih p~elama uz vi{akp~ela na zidovima i okvirima sa hranom, 7 udowem telu, u to ura~unata i tri okvira samaticom u izolatoru i 4 okvira izvan izo-latora i jo{ 4 okvira u gorwem nastavku.Proces proizvodwe pri radu sa 4 okvira ukojima se nalaze letvice sa plasti~nim po-~ecima mati~waka i presa|ene larve (u sva-kom okviru po 125), sastoji se u slede}em.Prvog dana u gorwi nastavak se stave 2okvira sa po 125 presa|enih larvi. Drugogdana u dowi nastavak (plodi{te gde se nala-zi izolator sa maticom) dodaju se jo{ 2okvira sa po 125 presa|enih larvi (to je za

dva dana neverovatnih 500 po~etaka ma-ti~waka sa presa|enim larvama – primedbaautora teksta). Tre}eg dana se ne radi ni-{ta. ^etvrtog dana sakupqa se mle~ iz dvaokvira koja su dodata prvog dana. Ta dvaokvira odmah se ponovo presade i stave u do-we telo na mesto dva okvira dodata drugogdana. Ova dva okvira se premeste u gorwinastavak na mesto dva okvira iz kojih je togdana uzet mle~. Okviri sa presa|enim mate-rijalom treba da imaju izme|u sebe dvaokvira sa leglom. Svakih 6 dana okviri saleglom se preme{taju u delove ko{nice gdese proizvodi mle~, a u izolator dolazeokviri iz kojih se izvelo ili izvodi leglo.Ovaj proces se odvija u regularnim interva-lima u toku cele proizvodne sezone.

Posledwi, ali tako|e vrlo va`an fak-tor, jeste odr`avawe visokih rezervi medai polena u p~eliwim dru{tvima za proiz-vodwu mle~a, kao i stimulativno prihrawi-vawe kad je to potrebno. Prihrawivawe jeosobito va`no pre i posle pa{a, da bi seodr`ala ja~ina dru{tava. Wegovo je pravi-lo da se prihrana mo`e vr{iti uvek kadado|e do smawewa zaliha meda i polena. Sva-kodnevno prihrawivawe treba da se sastojiod me{avine meda i {e}ernog sirupa, {to jemnogo boqe nego sam {e}erni sirup. Kon-centracija hrane, tj. odnos vode i {e}era za-visi od vla`nosti ambijenta. Obi~no je od-nos {e}era i vode 1:1,5. U suvoj klimi kon-centracija {e}era u sirupu mo`e biti ma-wa. U bespa{nom periodu, prihrana se moravr{iti svako ve~e (odnosno no}u) pre nego{to se dodaju okviri sa presa|enim materi-jalom, kao i pre oduzimawa okvira sa mle-~om. Koli~ina dodate hrane zavisi od even-tualnog unosa nektara. Uop{te uzev{i, nasvaki okvir p~ela treba davati po 5–100 ghrane. Polen je veoma va`na hrana za p~ele.Nema polena – nema p~ela, a naravno nemani mati~nog mle~a. Polen je glavni materi-jal neophodan za lu~ewe mle~a. Da bi se ko-li~ina proizvedenog mle~a maksimalno po-ve}ala, dru{tva moraju imati obiqe pole-na. P~eliwe dru{tvo koje proizvede 10 kgmati~nog mle~a u sezoni utro{i}e velikukoli~inu polena. Veoma je te{ko pokrititakvu potrebu samo sa polenom koji p~eleunesu spoqa u ko{nicu. Polen iz hvata~a izdrugih dru{tava mora biti sakupqen i ~u-van pod najpovoqnijim uslovima, da bi bioupotrebqen kad ga nema u poqu, da bi se odr-`ala stabilna proizvodwa mati~nog mle~ai ostvario dobar profit.

260 P^ELAR, jun 2007.

I pored svih radwi koje p~elari predu-zimaju da bi spre~ili pojavu rojevog nagona,mo`e da se desi da neko p~eliwe dru{tvoizmakne kontroli i da se izroji. Pojedinip~elari imali su priliku da se na|u u p~e-liwaku u trenutku rojewa nekog dru{tvaili da na grani, ili nekom drugom mestu, za-teknu roj koji se tu prihvatio. Retko kojip~elar odoli da zate~eni roj ne skine i nesmesti ga u ko{nicu. Neki p~elari smatra-ju da time poma`u p~elama tog roja. Me|u-tim, ovakvo „zbriwavawe“ roja od stranep~elara treba uslovno posmatrati, jer akoga ne bismo dirali, on bi se, posle odre|e-

nog vremena sam zbrinuo, smestiv{i se uodabrano prirodno stani{te, koje je naj~e-{}e u odgovaraju}oj {upqini nekog drveta.

P~elari, `ele}i da olak{aju sebi posaooko „zbriwavawa“ rojeva, i pla{e}i se daih ne izgube, poku{avaju sa vi{e ili maweuspeha da ih „privole“ da ne odlete dalekood p~eliwaka i da se prihvate na `eqenomesto. Ako se na p~eliwaku zateknemo utrenutku izlaska roja iz ko{nice, i to opa-zimo, mo`emo poku{ati da na wega uti~emoda se prihvati gde bismo mi `eleli. U p~e-larskim trgovinama se mogu nabaviti fero-monski mamci za rojeve. Mamac treba, akoo~ekujemo rojewe nekog dru{tva, oka~itina neku ni`u granu obli`weg drveta. Po-stoji mogu}nost, da }e se roj, privu~en mi-risom mamca, oka~iti ba{ na to mesto (sl.1).

Dosta pouzdan, a besplatan „feromonskimamac“ mo`emo i sami napraviti od pozna-

Za po~etnike

ZBRIWAVAWEZBRIWAVAWEPRIRODNIH PRIRODNIH

ROJEVAROJEVAVeroqub Umeqi}Ul. ^ede Dulejanovi}a br. 33 34000 Kragujevac(034) 362-879, (063) 814-80-80vumeljic@ptt.yu, www.umeljic.com

Sl. 1. P~elari mogu uticati na to da se roj uhvati na `eqeno mesto

P^ELAR, jun 2007. 261

te p~elarske biqke mati~wak (Melissa offi-cinalis L.) (sl. 2). Kada stabqiku i listoveove biqke rastrqamo rukama, ona odaje veo-ma prijatan miris koji i p~elama odgovara.Kada tako rastrqanu biqku oka~imo na `e-qeno mesto, velika je verovatno}a da }e seroj, privu~en wenim mirisom tu i prihvati-ti.

Iskusni i spretni p~elari ponekaduspevaju da „odvedu“ roj, koji je tek iza{aoiz ko{nice, do `eqenog mesta. U trenutkuizlaska roja treba ve}u koli~inu tek ubra-ne biqke mati~wak rastrqati rukama i u}iu oblak roja, odnosno ispod wega. Biqkutreba sve vreme trqati uzdignutim rukama.Privu~en mirisom ove biqke, roj okru`ip~elara, koji se zatim polako kre}e premaunapred odabranom drvetu i na odgovaraju}ugranu pri~vrsti mati~wak, pa se brzo sa togmesta udaqi, kako roj ne bi po{ao za wim,po{to mu ruke miri{u na mati~wak. Roj }e,u ve}ini slu~ajeva, po~eti postepeno da seprihvata za granu na kojoj je ostavqena biq-ka mati~wak.

Ako imamo, za hvatawe roja pripremqe-nu praznu vr{karu, mo`emo poku{ati da roj„privolimo“ da direktno iz vazduha u|e uwu. Vr{karu treba sa unutra{we strane do-bro natrqati biqkom mati~wak, a zatim jenamazati medom ili poprskati {e}ernimsirupom. Sa ovako pripremqenom vr{ka-

rom, otvorom okrenutim na gore, treba u}iispod roja. Kada ve}i deo p~ela, a sa wima imatica, u|e unutra, treba je pa`qivo okre-nuti i sa otvorom ka zemqi, spustiti napripremqenu dasku. Ubrzo }e sve p~ele u}iunutra.

Prihvatawe rojeva

De{ava se da se roj, po izlasku iz ko{ni-ce digne ne{to vi{e u vazduh i ve}om brzi-nom po~ne da se udaqava od p~eliwaka. P~e-lar poku{a da ga prati ali na putu mu se is-pre~e razne prepreke, kao {to su ograde,me|e, `ivice, {umarci, pa se roj ubrzo izgu-bi u daqini. To su odbegli rojevi.

U davna vremena, kada se p~elarilo pri-mitivnim ko{nicama sa nepokretnim sa-}em, prirodno rojewe p~ela je bila ~esta ipo`eqna pojava, jer je to bio i jedini na~inumno`avawa p~eliwih dru{tava. Zbog togasu tada propisima bila odre|ena pravila ipostupci pri pra}ewu, prisvajawu i prihva-tawu odbeglih rojeva. Osnovno pravilo jebilo da roj pripada onome ko ga prvi prona-|e. U tom slu~aju, stablo drveta ili drugomesto na kome se roj oka~io, vidqivo je obe-le`avano, naj~e{}e zagrebanim znakom uobliku krsta ili ukr{tenim granama. Timeje ozna~eno da je roj prona|en i da ima vla-snika, jer trebalo je oti}i do p~eliwaka zavr{karu i ostalo {to je potrebno za skida-we i prihvatawe roja. U slu~aju da p~elar,pri pra}ewu roja koji se udaqava od p~eli-waka, mora da ide preko tu|e wive, ili seroj oka~i na drvo koje se nalazi na toj wivi,vlasnik tog imawa nije mogao da zabranip~elaru da se tuda kre}e. Ali je zato p~elarbio du`an da vlasniku imawa nadoknadi{tetu koju je naneo usevima pri pra}ewu iskidawu roja.

Od tada je mnogo vremena prohujalo, alip~ele se i daqe prirodno roje, dodu{e re|e,pa ova pravila treba i sada po{tovati.

Za prihvatawe rojeva koji su se oka~ilina grani drveta ili drugim mestima, p~ela-ri koriste razne naprave, koje nazivaju roj-wa~e. One mogu biti u obliku raznih mawihsanduka, sa pokretnim dnom ili bez wega, za-tim u obliku platnene vre}e i sl. Me|utim,naj~e{}e kori{}ena rojwa~a je stara dobravr{kara. Pre kori{}ewa, vr{karu trebadobro termi~ki dezinfikovati, ili kako top~elari ka`u, treba je „opaliti“. To ~ini-mo tako {to na tlu zalo`imo malu vatru, pa

Sl. 2. Biqku mati~wak (Melissa officinalis L.)treba gajiti u blizini p~eliwaka

262 P^ELAR, jun 2007.

kad se ona dobro razgori poklopimo je vr-{karom i tako je dr`imo neko vreme, vode-}i ra~una da se ne upali. Zatim je skidamosa vatre i kada se ohladi, unutra{wu povr-{inu dobro natrqamo biqkom mati~wak.Po`eqno je da, tako|e unutra{wu stranu,nama`emo sa malo meda ili je poprskamo{e}ernim sirupom.

Pre skidawa roja treba da pripremimo ipodlogu na koju }emo vr{karu sa rojem po-staviti. Za to se obi~no koristi neka daska,ili ravna drvena stolica, ili ako imamo urezervi, podwa~a, poklopna daska ili ravankrov ko{nice. U ovu svrhu mo`e dobro daposlu`i i ravna kamena plo~a. Podlogu po-stavqamo na tle, ispod roja koji visi na gra-ni.

Ako se roj oka~io na nisku, tawu granudrveta, onda vr{karu uzimamo u ruke i saotvorom okrenutim na gore, navla~imo je naroj (sl. 3). Zatim naglim pokretom udaramorubom vr{kare u granu, zbog ~ega }e se rojod we odvojiti i upasti unutra. Odmah tre-ba, pa`qivo i polako, vr{karu okrenutiotvorom ka tlu i spustiti je na pripremqe-nu podlogu. Ubrzo }e i ostale p~ele, koje suse razletele okolo, u}i u vr{karu i sve }ese smiriti.

Ovako zaka~en roj mo`emo da prihvati-mo i u mawu ko{nicu, nukleus, na isti na-~in kao i u vr{karu, s tim {to ga po stresa-wu p~ela odmah poklapamo i spu{tamo is-pod, na tle. Pred ve~e, kada se p~ele smire,nukleus prenosimo u p~eliwak, na stalnomesto, pa`qivo podi`emo poklopnu dasku

na koju su se p~ele oka~ile, u nukleus sta-vqamo nekoliko ramova sa satnim osnovama,na wih stresemo p~ele, pa poklopnu daskuvra}amo na svoje mesto.

U slu~aju da se roj oka~io na neku ni`udebqu granu, koju ne mo`emo da protresemo,treba da se poslu`imo p~elarskom ~etkom ida brzo sa we zbri{emo {to vi{e p~ela upodmetnutu vr{karu. Jer, ako bi na graniostao deo p~ela, a me|u wima i matica, p~e-le iz vr{kare bi iza{le i ponovo se vrati-le na isto mesto.

Ako se roj zaka~io visoko na drvetu, natawoj grani, onda }emo vr{karu staviti unaro~ito pripremqene roguqe (sl. 4), pa rojstresti, na ve} opisani na~in.

Nekada se roj oka~iza nisku tanku granu,blizu p~eliwaka. U tomslu~aju ga mo`emo sme-stiti u ko{nicu, nastalno mesto, bez kori-{}ewa vr{kare. Pret-hodno ko{nicu postavqamo na `eqeno me-

sto u p~eliwaku i u wustavqamo 5–6 ramova sasatnim osnovama. Po-`eqno je staviti i jedanram sa medom. Makazamaza rezawe vo}a ili ma-lom testericom pa`qi-vo otsecamo granu na ko-joj je roj, dobro je pridr-`avaju}i, da ne bi do{lodo naglog potresa kada jeodse~emo. Odse~enu gra-nu sa rojem koji se na woj

Sl. 3. Ako se roj zaka~i na nisku i tanku granudrveta, lako }emo ga prihvatiti u vr{karu

Sl. 4. Prihvatawe roja sa vi{qe grane drveta

Sl. 5. Sme{tawe roja direktno u ko{nicu

P^ELAR, jun 2007. 263

nalazi, polako nosimo do pripremqene ko-{nice i naglim pokretom ruke, p~ele stre-samo u wu (sl. 5).

De{ava se da pri obilasku ko{nica, da-leko odseqenih na pa{u, zateknemo roj kojise zaka~io na tanku granu niskog drveta ilineki `bun, a nemamo ni vr{karu ni praznuko{nicu. U ovom slu~aju, tim rojem mo`emoznatno poja~ati neko dru{tvo, koje se tu na-lazi. Ko{nicu koju `elimo da poja~amootvaramo i iz sredine gorweg medi{ta pri-vremeno uklawamo 5–6 ramova. Granu sa ro-jem otsecamo i prenosimo do ove ko{nice,pa p~ele stresemo u prazan prostor medi-{ta (sl. 6). Zatim uklowene ramove vra}amona svoje mesto i ko{nicu zatvaramo. Narav-no da ovoj ko{nici treba i prostor pro{i-riti.

Postavqa se pitawe {ta }e biti sa ma-ticama – iz roja i postoje}om? Svakako daobe ne}e mo}i da opstanu u ko{nici. Kadado|e do bliskog susreta – boqa }e pobediti.A mo`da }e same p~ele, pre toga, „odlu~i-

ti“ koja }e ostatiu `ivotu.

U P~elaru br.5/2007, str. 205, de-taqno je prikazanna~in skidawa ro-ja koji se uhvatiovisoko, za neku de-belu i nepristu-pa~nu granu, ilivisoko za banderu,ili za dimwak, panema potrebe da

to ponavqamo. Kada se roj uhvati nisko, zastablo drveta ili za neki stub, treba uzeti3–4 plodi{na rama sa izgra|enim sa}em ukojima je po`eqno da ima i malo meda, i ra-move prislawati uz p~ele (sl. 7).

Kada one na wih namile stavqa}emo ih upripremqenu ko{nicu, koju zatim primi~e-mo do ostatka roja. Ako je na ramovima sap~elama u ko{nicu preneta i matica, iostatak p~ela }e brzo u}i unutra. U ko{ni-cu treba postaviti i 2–3 rama sa satnimosnovama.

Nekada se roj oka~i na krajwe nepristu-pa~no mesto, na primer na kraj duge granenekog drveta, veoma visoko od tla. U tomslu~aju ne treba po svaku cenu poku{avatiskidawe roja, niti se pla{iti za wegovusudbinu, ve} mu treba po`eleti sre}u u da-qem `ivotu. Roj }e se sam zbrinuti, slede}iinstinkte koje je priroda duboko urezala ugene p~ela.

Sme{tawe prihva}enih rojeva iz vr{kara u savremene ko{nice

Roj, koji smo sa grane prihvatili u vr-{karu, naravno da u woj mo`e i da ostane, stim {to }emo je uve~e premestiti u p~eli-wak, na stalno mesto. Me|utim, danas malop~elara ima p~ele u vr{karama. Tu i tamose na po kojem p~eliwaku na|e po koja nase-qena vr{kara, ali pre kao zanimqivost ilinostalgi~ni ukras p~eliwaka, nego kaoopredeqewe p~elara za takav na~in p~ela-rewa.

Po pravilu, roj prihva}en u vr{karup~elari preme{taju u savremenu ko{nicu.U p~eliwaku, na `eqenom mestu, treba po-staviti ko{nicu u koju ho}emo da nastani-mo prihva}en roj iz vr{kare. U ko{nicu

Sl. 6. Sme{tawe roja u ko{nicu na terenu

Sl. 7. Prihvatawe roja pomo}u ramova sa izgra|enim sa}em Sl. 8. Sme{tawe roja iz vr{kare u ko{nicu

264 P^ELAR, jun 2007.

stavqamo 5–6 ramova sa satnim osnovama.Po`eqno je da stavimo na krajwa mesta jo{po jedan izgra|eni ram sa medom. Istog da-na, kada je roj prihva}en, pred samo ve~e, ka-da su se p~ele smirile, uzimamo vr{karu sarojem i dr`e}i je vertikalno, sa otvorom nadole, pa`qivo prenosimo do pripremqeneko{nice, sa koje su skinuti krov i poklop-na daska. Naglim trzajem ruke, uz blagi uda-rac u satono{e ramova, p~ele sa maticom izvr{kare stresamo u ko{nicu koju zatim od-mah poklapamo (sl. 8). Vr{karu postavqamoispred ko{nice, oslawaju}i je vrhom o tle,a otvorom na poletaqku, kako bi i preosta-le p~ele lako pre{le u ko{nicu. Na kraju,red je da roj naseqen u novom domu, i ako ni-je gladan, ~astimo hranilicom {e}ernog si-rupa. Ovo dru{tvo odmah izjutra po~iwe pu-nom snagom da op{ti sa okolinom. Bi}emoveoma prijatno iznena|eni kada samo neko-liko dana kasnije vidimo da su, izuzetnomvitalno{}u i snagom p~ela prirodnog roja,svi satovi izgra|eni i da ih matica ve} uve-liko zale`e. Ako ne pre, onda ~im prve ge-neracije mladih p~ela po~nu da se izvode,ovom dru{tvu treba dodati nove ramove sasatnim osnovama.

Za{tita p~eliwih dru{tava u prirodnim stani{tima

P~ele su za{ti}ene zakonom kao drago-

cena `ivotiwska vrsta i zabraweno ih jeuni{tavati. To svakako zna~i da je zabrawe-no uni{tavati p~eliwa gnezda, pa i ona iz-gra|ena u prirodnim stani{tima, u {upqi-nama drve}a.

Kada primete da kroz otvor na nekom dr-vetu izle}u p~ele, pojedini „p~elari“ nemogu da odole da to drvo ne iskasape i uni-{te, i wega i p~eliwe gnezdo, vade}i iz {u-pqine sa}e sa p~elama, leglom i medom (sl.9). Pri tome dosta sa}a i p~ela bude izgwe-~eno, a neretko strada i matica. Ono p~ela{to nateraju da u|u u podmetnutu vr{karu,uz nekoliko komada iskidanih satova sme-{taju u ko{nicu, formiraju}i kakav-takavroj.

Prihvati}e p~ele silom nametnuto sta-ni{te i izgradi}e u wemu sebi i novo gne-zdo. Ali, za{to p~elama oduzimati pravo da`ive u prirodnom stani{tu, kada su ga ve}same odabrale, uredile i u wemu izgradilegnezdo? Pre toga one su nam se „nudile“, doksu kao roj visile na grani, pru`aju}i nampriliku da ih smestimo gde god `elimo.Ako ve} tu mogu}nost nismo iskoristili,ne ometajmo ih ni sada da `ive u stani{ti-ma u kojima su `ivele i opstale milionimagodina.

Za{to ubijati drvo samo zato {to jep~elama pru`ilo uto~i{te?

Za{to uni{tavati i p~ele i drvo, te ve-li~anstvene darove prirode?

Sl. 9. Ovo ne treba raditi!

P^ELAR, jun 2007. 265

PROGNOZIRAWEMEDEWA LIPE

Prof. dr Milan ]irovi}, Kragujevac (034) 318-037, (064) 58-93-504

P~elarima je poznato da neke biqne vr-ste (medono{e), iako cvetaju, ne lu~e nek-tar svake godine. Po tome je naro~ito po-znata lipa, jer kod ove biqke „nerodne“ go-dine su ~e{}e od „rodnih“. Na to uti~u mno-gi faktori: klimatski uslovi (u prethodnoji teku}oj godini), stawe zemqi{ta, vlagaitd. Zbog svega toga, za prognozirawe mede-wa lipe za sada nisu poznate pouzdane meto-de.

Taj problem stvara velike tro{kove na-ro~ito p~elarima koji iz udaqenih podru~-ja preseqavaju svoja p~eliwa dru{tva na li-povu pa{u. Prihod mo`e biti tako mali dane pokriva ni tro{kove prevoza, a kamolida donese dobit. ^ak i oni p~elari kojiimaju stacionarne p~eliwake pokraj lipo-vih {uma, ne ostvaruju o~ekivane prinoseiako su za to dobro pripremili svoja p~eli-wa dru{tva. Za obe grupe p~elara bilo biveoma korisno da znaju na~in prognozirawamedewa lipe i u slu~aju negativne prognoze,da p~ele presele na neku povoqniju lokaci-ju i time smawe tro{kove, a pove}aju priho-de.

Razmi{qaju}i poodavno o tom problemu,analizirao sam faktore koji uti~u na izlu-~ivawe nektara lipe i nekih drugih drvena-stih biqaka. Do{ao sam do saznawa da odlu-

~uju}i uticaj na to imaju hranqive materijekoje se od korena, preko stabla i grana, kre-}u ka cvetovima. U toj te~noj hrani, izme|uostalog, ima mnogo skroba. To je najva`nijamaterija od koje se stvara nektar (rastvor{e}era). Ukoliko je skroba vi{e, utoliko}e lu~ewe nektara u cvetovima biti izda-{nije i lipa }e boqe mediti. Pri smawe-nim koli~inama skroba, {to se ~esto de{a-va, smawuje se i lu~ewe nektara.

Sa tim saznawem, re{ewe problema sesvodi na identifikaciju koli~ine skroba ugranama lipe uo~i cvetawa. Iz hemije je po-znato da skrob pome{an sa jodom daje me{a-vinu plave boje. Nijansa me{avine je utoli-ko tamnija ukoliko je prisustvo skroba ve-}e. Radi sprovo|ewa ovog eksperimental-nog, tj. prognosti~kog opita, nabavi}emoapotekarski jod (gusta te~nost tamno `uteboje) i razbla`iti ga sa malo vode. Zatimtreba odabrati nekoliko stabala lipe i nasvakom od wih prese}i nekoliko spoqa-{wih grana (po kosom ili popre~nom prese-ku). Te preseke treba odmah premazati po-mo}u ~etkice razbla`enim jodom. Razbla-`ivawe joda se vr{i radi lak{eg prodira-wa rastvora u tkivo prese~enog drveta.Usled kontakta jodnog rastvora i rastvore-nog skroba, prese~ena povr{ina (do tada be-

la) po~iwe da poprima plavu boju, a na osno-vu boje zakqu~ujemo o koli~ini skroba. Akoskroba ima sasvim malo, premazana prese~e-na povr{ina ne}e uop{te promeniti bojuili }e neprimetno poplaviti, kao da je bla-go osen~ena. U tom slu~aju medewe }e bitislabo. Pri obilnom prisustvu skroba, pre-sek }e postati tamno plav {to ukazuje na toda }e medewe lipe biti dobro, a shodno tomei prinosi.

Opisani na~in procene intenziteta me-dewa lipe primewivao sam vi{e godina, ~i-ni mi se uspe{no. Kako u blizini mog p~e-

liwaka nema gustih lipovih {uma, to sam„eksperiment“ sprovodio na pojedina~nomdrve}u, nekoliko dana pre cvetawa lipe.Zakqu~io sam slede}e. Ukoliko su jodnimrastvorom premazane prese~ene povr{inegrana lipe bile tamnije, utoliko su, kad li-pa procveta, p~ele u ve}em broju i agresiv-nije „napadale“ ovo drvo. Pri bledo plavojboji preseka, bio je slabiji i „napad“ p~elana procvetalo drvo. A zna se – „napad“ p~e-la na procvetalo medonosno drvo zavisi odizda{nosti lu~ewa nektara.

Sigurno je da se opisana metoda mo`e ve-rodostojnije proveriti u lipovoj {umi (naprimer, na Fru{koj Gori), i to posmatra-wem „napada“ p~ela na procvetalo drve}e,ali i evidentirawem prinosa meda. Du`im„eksperimentisawem“ mogle bi se sastavitii tablice zavisnosti pribli`nog dnevnogunosa nektara od nijanse plave boje standar-dizovanim rastvorom joda premazanih pre-seka.

Autor ne mo`e preporu~iti optimalnovreme vr{ewa „eksperimenta“ pre cvetawalipe. Svi su izgledi da se ogled mo`e izvr-{iti i do deset dana pre cvetawa, a to je do-voqno dug period za dono{ewe kona~ne od-luke – seliti p~ele na lipovu pa{u ili ne.Isto tako, otvoreno je pitawe da li se opi-sani ogled mo`e pouzdano primeniti i koddrugih drvenastih biqaka (na primer keste-na).

266 P^ELAR, jun 2007.

IZVE[TAJIZVE[TAJ SASA SEDNICESEDNICE IOIO SPOS-a SPOS-a

Na sednici IO SPOS-a od 21. aprila 2007. godine donete su slede}e odluke. Formira-na je Komisija (M. Vuki}, D. Beqinac, D. Miri}), koja }e sublimirati i formulisati svepredloge sa Skup{tine, a nakon toga }e tako definisani predlozi biti uvr{}eni u pro-gram rada. Odluka je doneta jednoglasno. Donet je program proslave 110 godina SPOS-a iodluka da se prona|e firma koja }e najpovoqnije uraditi poveqe SPOS-a, jubilarne zna~-ke, plakete, statuete SPOS-a i dokumentarni film o SPOS-u. Doneta je odluka o brojnimprate}im manifestacijama i konkursima povodom jubileja, ali }e wihova konkretizacijauslediti na jednom od narednih sastanaka. Izabrana je nova Komisija za marketing (pred-sednik \oko Ze~evi} i ~lanovi Dejan ]ukalovi} i Slobodan Jankovi}). Rodoqubu @iva-dinovi}u se uve}ava honorar za 12 000 dinara na ime aktivnosti koje sprovodi kao Koordi-nator SPOS-a za saradwu sa dr`avnim organima. U ~asopisu P~elar se dozvoqava obja-vqivawe oglasa za prodaju p~eliwih rojeva i dru{tava, ali ne i neselekcionisanih mati-ca. Po{to je istekao rok predvi|en za prodaju starih ~asopisa (31. mart 2007), stare ~aso-pise rashodovati.

Foto: Milan

Jovanovi}

P^ELAR, jun 2007. 267

Prvi Kongres Balkanske p~elarske fe-deracije u organizaciji Turskog p~elarskogsaveza, odr`an je u drevnom gradu Istanbu-lu u hotelu Radison SAS. Organizacija skupaje bila na veoma zavidnom nivou, sa izuzet-nim gostima iz Evrope i Azije, sa veomauspelim predavawima i izlaga~ima p~eli-wih proizvoda i opreme za p~elarstvo. Bioje prisutan predsednik Apimondije A. S.Jörgensen (Danska), kao i sekretar i pomo}-

nik sekretara Apimondije (Italija). Tako-|e, prisutni su bili svi predstavnici Bal-kanske p~elarske federacije (Bugarska, Ru-munija, Turska, Gr~ka, Srbija i (ne)zvani~-no, Crna Gora. U ime na{eg Saveza bili su@ivoslav Stojanovi} i Jo`ef Agardi.

Turski p~elarski savez je organizacijuskupa poverio profesionalnoj agencijiZED koja je obezbedila prakti~no sve, odregistracije u~esnika, istovetnih {tando-va za sve izlaga~e, do kongresne dvorane saizuzetno uspelom scenografijom, ozvu~e-wem, kabinama za prevo|ewe (turski, engle-ski i ruski jezik) i snimawem ~itavog skupado fizi~kog obezbe|ewa. Izlaga~i su bilidominantno iz Turske (Firma Petek iz Iz-mira sa 3 {tanda), ali i iz Rumunije, Bugar-ske i BiH (samo iz Srbije nijedan u~esnik).Poseban {tand imali su Balkanska p~elar-ska federacija i Savezi p~elara Rumunije iBugarske. Bila je obezbe|ena i posebna sala

za Apimondiju i sala sa ra~unarima uz mo-gu}nost kori{}ewa interneta. Ceremonijasve~anog otvarawa bila je 29. marta.

Predava~i su bili iz Turske, Rumunije,Bugarske, Gr~ke, Austrije, Sirije i Make-donije.

Iako je sve delovalo perfektno, iako sena predavawima imalo zaista {ta ~uti, or-ganizator, Turski p~elarski savez, nije biozadovoqan. Razlog tome je taj {to se nisuuspeli finansijski pokriti, jer su ceneu~e{}a i za wihove prilike bile previsoke(150 evra ulaznica za izlo`bu Apiexpo ipredavawa).

Bugarski p~elari su do{li kolima i jed-nim u celosti popuwenim autobusom, ali jemalo ko od wih u{ao u salu za predavawa, pa~ak ni u prostor izlo`be – sve zbog previ-sokih cena. Izlo`ba je bila dobro pose}e-

IZVE[TAJ SA KONGRESA IZVE[TAJ SA KONGRESA BALKANSKE P^ELARSKEBALKANSKE P^ELARSKE

FEDERACIJEFEDERACIJEISTANBUL 29. ISTANBUL 29. IIIIII – 1. – 1. IVIV 2007.2007.

Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi}, predsednik SPOS-a

Sa predsednikom ApimondijeSa sekretarom Apimondije i delegacijom Rusije

268 P^ELAR, jun 2007.

na, pogotovo u subotu, ali za predavawa seto ne mo`e re}i, jer je sala, sem na dan sve-~anog otvarawa, uglavnom bila poluprazna.Stoga je na sastanku federacije zauzet stavda se po jedan, najve}i skup u svakoj ~laniciFederacije, ubudu}e progla{ava i skupomBalkanske p~elarske federacije, a da naistom pravo u~e{}a imaju i izlaga~i iz ze-maqa ~lanica Federacije. Povezivawe ~la-nica bi bilo jo{ vi{e izra`eno, a tro{ko-vi bi za goste bili kudikamo ni`i. Tako jedoneta i na~elna odluka da i na{a manife-stacija (Ta{majdan ili neka druga) popri-mi takav karakter. Tako|e je dogovoreno dase naredni skup Balkanske p~elarske fede-racije odr`i u Larisi (Gr~ka) koji bi bio ucelosti posve}en Zakonskoj regulativiGr~ke (prenosu tih iskustava svim ~lanica-ma Federacije) i svemu {to se ti~e izvozameda u EU. Ovde je sigurno vredno ista}i daGr~ka ima 22 saradnika koordinatora zap~elarstvo koji naj~e{}e rade u kancelari-jama regionalnih p~elarskih saveza i pru-`aju svu potrebnu pomo} svakom p~elaru,bio on ~lan Gr~kog p~elarskog saveza iline. Pritom nisu na platnom spisku Savezap~elara, ve} ih 50% pla}a dr`ava Gr~ka, a50% EU (eh, gde smo mi u svemu tome, ali isve ostale ~lanice Federacije).

Apiexpo otvorili su predsednik Savezap~elara Turske, Mustafa Sarioglu i predsed-nik Balkanske p~elarske federacije, Kosta

Kostov. Na izlo`bi je bilo svih do sada inama mawe ili vi{e poznatih p~elarskihproizvoda, opreme, alata i p~elarskih pro-izvoda. Ipak, od svega vi|enog, moju pa`wuje najvi{e privukla specijalna re{etka zasakupqawe propolisa za LR ko{nicu. Wenacena na nekoliko {tandova turskih oprema-{a kretala se od 2,0–2,2 evra po komadu. Zave}e koli~ine (preko 20–30) mogla je da sekupi i po ni`oj ceni od 1,50 evra. Kada su upitawu p~elarski proizvodi, posebno sambio impresioniran ~iwenicom kolika je,kakva je i u kakvim formama, proizvodwameda u sa}u kod turskih p~elara. Drugo odu-{evqewe vezano za med u sa}u bilo je kadasam svakog jutra, za vreme doru~ka u hotelu,video na {vedskom stolu i LR ram sa medomu sa}u, od koga svaki gost posebnim no`emmo`e odse}i komad meda u sa}u za doru~ak.Me|u svim {tandovima posebnu pa`wu nesamo nas predstavnika SPOS-a, ve} i osta-lih, pre svega turskih posetilaca, privukaoje i {tand Apimeda iz Sanskog mosta iz

Sa gospo|icom Stelom (Stella Papanastasiou), jednom od 22 saradnika koordinatora

za p~elarstvo u Gr~koj i nau~nim radnicima Turske

Turski med u sa}u

Predsednik Balkanske p~elarske federacijeKosta Kostov u obilasku {tanda firme

Apimed iz Bosne i Hercegovine

P^ELAR, jun 2007. 269

nama susedne dr`ave, Republike Bosne iHercegovine.

Predavawa su odr`ana po slede}im sek-cijama: biologija i patologija p~ela, p~e-larski marketing, apiterapija, tehnikap~elarewa, polinacija i flora, strategijap~elarskih integracija u EU. Predava~i subili iz Turske, Rumunije, Bugarske, Gr~ke,Austrije, Sirije i Makedonije.

Sa svake od navedenih sekcija mogao bise napisati poseban op{iran izve{taj, aliza ovu priliku naveo bih najbitnije in-formacije vezane za p~elarski marketing,jer je to tema koja najvi{e poga|a na{e p~e-lare zbog ote`anog plasmana meda. Od na-{ih p~elara uvek mo`emo ~uti kako nam jemed jeftin, ali nikada ne}emo ~uti kolikesu nam proizvo|a~ke cene meda. Stoga ovdeprenosim tabelarni prikaz proizvo|a~kih

cena meda u svetu prema podacima turskihautora, kao i prikaz najve}ih svetskih pro-izvo|a~a.

Iz navedenih tabela se jasno vidi da sunajni`e proizvo|a~ke cene meda u Kini, ada su najve}e u Iranu, Turskoj i Gr~koj. [tose ti~e ukupne proizvodwe meda, najve}a je uKini, Rusiji, SAD, Argentini i Turskoj.

Kada je u pitawu svetski i posebno kine-ski izvoz meda, podaci su tako|e dati tabe-larno. Dakle, najve}i svetski izvoznici me-da su Kina, Argentina i Meksiko, a kada je upitawu kineski izvoz meda, najvi{e ga izvo-ze u Japan i SAD. Predstavnica gr~kog p~e-larskog saveza, Stella Papanastasiou, iznelaje, za mene iznena|uju}i podatak, da Gr~kaizveze u Kinu i do 1 000 tona godi{we svog,gr~kog meda. To je prvi put da sam ~uo da seKina pojavquje i kao uvoznik meda (vero-

Proizvo|a~ke cene meda $/kgSvetska proizvodwa meda

U hiqadama tona Zemqa 2000 2001 2002 2003 Zemqa 2003 2004 2005Kina 0,73 0,60 0,54 0,52 Kina 295 305 305SAD 1,30 1,55 2,93 3,10 Rusija 126 136 139Argentina 0,86 0,87 1,32 1,88 SAD 82 82 82Turska 4,58 3,66 4,59 5,59 Argentina 75 80 80Indija 2,05 1,81 1,76 1,84 Turska 70 74 74Meksiko 1,79 1,82 1,82 1,96 Ukrajina 54 58 61Rusija 0,59 0,70 0,64 0,74 Meksiko 56 57 57Australija 0,97 0,91 1,08 1,31 Indija 52 52 52Kanada 1,39 1,51 1,79 3,33 Kanada 35 33 33[panija 1,89 1,98 1,94 3,28 Australija 16 16 16Italija 1,62 1,61 1,95 1,98 Brazil 24 25 25Gr~ka 4,42 4,49 5,00 4,36 EU (25) 166 170 174Iran 16,52 13,31 4,93 4,61 Druge zemqe 297 284 283Francuska 2,17 2,20 2,25 2,67 Ukupno: 1348 1372 1381

Svetski izvoz meda Kineski izvoz medaU hiqadama tona U hiqadama tona

Zemqa 2002 2003 2004 Zemqa 1998 1999 2000 2001Kina 77 84 82 Japan 23 32 39 38Argentina 80 70 63 SAD 20 22 24 16Meksiko 34 25 23 Nema~ka 14 8 12 12SAD 4 5 4 Ostale zemqe 22 25 28 25Kanada 23 15 14 Ukupno: 79 87 103 91Ostale zemqe 125 153 192 Izvor: Ministarstvo poqoprivrede SADEU (u tre}e zemqe) 8 7 6

Napomena: Podaci u tabelama preuzeti su sa prezentacija na Prvom kongresu

Balkanske p~elarske federacije

EU (unutar EU) 54 42 59Ukupno: 405 401 443Izvor: FAO+Comext

270 P^ELAR, jun 2007.

vatno u ciqu pospe{ivawa kvaliteta medaza reeksport) i prva pomisao mi je bila –{to bi bilo dobro za p~elarstvo i kod nas iu svetu kada bi Kina postala ve}i potro{a~i uvoznik meda.

Mnoge na{e p~elarske nade vezuju se zaeventualni izvoz meda u EU, stoga evo neko-liko tabelarnih bitnih podataka o stawup~elarstva u Evropskoj uniji. Sem podatakao broju p~elara i broju ko{nica, mo`da jenajinteresantnija ~iwenica da je procenatprofesionalnih p~elara u EU svega oko 3%i da je kod profesionalaca prose~na veli-~ina p~eliwaka svega oko 260 ko{nica. Ka-da je u pitawu proizvodwa meda i uvoz medau EU, situacija je vidqiva u tabeli.

Iz ovih podataka o proizvodwi i uvozumeda u EU mo`emo izvu}i nekoliko veomainteresantnih zakqu~aka:

1) da je u~lawewem novih 10 ~lanica,ukupna proizvodwa meda uve}ana za oko 50%(sa 117 na 163 hiqade tona godi{we proiz-vodwe),

2) da su najve}i proizvo|a~i meda [pa-nija, Nema~ka, Francuska i Ma|arska,

3) da je Ma|arska kao nova ~lanica EUsigurno najve}i proizvo|a~ meda po stanov-niku, oko 2,2 kg,

4) da je Nema~ka najve}i uvoznik, jer ustrukturi ukupnog uvoza meda u EU, skoropolovina ide za Nema~ku.

Kada je re~ o novim ~lanicama u EU, in-teresantni su podaci o wihovoj ukupnoj pro-izvodwi i potro{wi, odnosno o wihovimvi{kovima ili eventualnim mawkovima upotrebi za medom.

Ovi podaci nam govore jo{ jednom da

Ma|arska ima zna~ajne vi{kove meda, odno-sno da je ukupna proizvodwa 5 puta ve}a odpotro{we i da je orijentisana na izvoz svogmeda. Tr`ne vi{kove meda imaju i Slova~-ka i ^e{ka, dok ostale ~lanice (nedostajupodaci za Sloveniju, Kipar i Maltu) imajune{to ve}u potro{wu od proizvodwe medaza oko 20–30%.

P~elarstvo u Turskoj je imalo sna`antrend rasta u drugoj polovini XX veka kao ipo~etkom prvih godina XXI veka. Wihovezvani~ne statisti~ke podatke mo`ete po-gledati u tabeli.

Tokom prethodnih godina na{i p~elarisu imali par p~elarskih ekskurzija do Gr~-ke i do wihovih p~elara i p~elarskih za-druga. Gr~ka je tako|e zna~ajan evropskiproizvo|a~ meda i sigurno jedan od onihproizvo|a~a sa dobrom izvoznom cenom me-da. Wihove zvani~ne statisti~ke podatkesam prikazao u tabeli.

Sa ovog skupa, kao najvrednijim za nassmatram upoznavawe i veoma dobru komuni-kaciju sa ~elnim qudima Apimondije(Jörgensen i Janoni), kao i sa svim ~elnimqudima nacionalnih saveza Federacije, apogotovu s Rumunima, Grcima, Bugarima iTurcima. Kao veoma vrednim, tako|e sma-tram i poznanstvo i komunikaciju sa dr Hic-ham Al Rouz iz Damaska (Sirija) i Aleksan-drom Ponomarevim, korespodentom ruskog~asopisa P~elovodstvo (ovaj ~asopis je ob-javio reporta`u M. ]irovi}a o posledwojTa{majdanskoj izlo`bi sa slikom Kraqicemeda SPOS-a).

Sve~ana ceremonija zatvarawa Kongresaodr`ana je u nedequ 1. IV 2007.

Ako pomenete re~ „p~ela“ ili „p~elar-stvo“, za ve}inu onih koji se ne bave ovimposlom prva asocijacija }e verovatno bitimed.

Dosta je onih koji poznaju i druge p~eli-we proizvode, ali je veoma mali broj onihkoji znaju kako da ih na pravi na~in iskori-ste. Ono {to sam uo~io jeste da ve}ina po-tro{a~a uzima te~ni med direktno, a da ve-oma mali broj ovu „zlatnu te~nost“ rastvarau hladnoj ili toploj vodi.

Ovde bih posebno napomenuo ispitiva-we prof. dr L. B. Lazebnika (CNII, gastro-

enterologija, Moskva) koje je pokazalo daoni koji imaju povi{enu `eluda~nu kiseli-nu mogu smawiti kiselost ako koriste to-pli rastvor meda (100 ml vode zagrejane natemperaturu od 35–40 °C + 50 g meda, 1,5 satiposle doru~ka i ru~ka i jedan sat pre spava-wa) sa uspe{no{}u smawewa kiselosti od76,4%, dok oni koji imaju mawak kiselostitreba da koriste hladni rastvor meda i vode(100 ml vode ohla|ene na temperaturu od13–15 °C + 50 g meda, tri puta dnevno pre je-la) i uspe{no{}u povi{ewa kiselosti od75%.

^UDESNI^UDESNI MUMIOMUMIOMilan Jovanovi}, Trstenik Apiterapija

P^ELAR, jun 2007. 271

Tako|e i vode}i svetski apiterapeutigovore da qudski `eludac direktno uno{e-we meda izuzetno te{ko podnosi, da se isko-ri{}ewe hranqivih materija smawuje i daga je najboqe me{ati sa vodom, biqnim ~a-jem, sokom, jogurtom (Mla-denov, Stangaciu).

Kristalisani med je ve-oma nepovoqan za p~ele(pogotovo zimi), ali, sadruge strane, za qude je veo-ma pogodan pre svega zbogmogu}nosti `vakawa ~imese uz pomo} pquva~nih `le-zdi podsti~e boqa razmenamaterija. Korisno je da semed pre gutawa zadr`i uustima dok se potpuno neotopi, jer se na taj na~inpodsti~e antibakterijskodejstvo i za to je veoma pogodan kristalisa-ni med (Kulin~evi}). Ako je kristalisanimed jo{ uvek u sa}u, time se mo`e pove}atikorisno dejstvo `vakawa.

Me|utim, malo ko je ~uo za „mumio“ ili„planinsku krv“, a zovu ga jo{ i „planinskesuze“. Pre vi{e hiqada godina, one p~elekoje su nalazile stani{te u stenama i pe}i-nama ostavqale su svoja gnezda na mestimakoja `ivotiwama i ~oveku nisu bila na do-hvat ruke.

Vremenom je do{lo do fosilizacije me-da, voska i mle~a i nastao je „mumio“. To jeza sada jedina realna pretpostavka nau~ni-ka, jer mesta na kome se nalazi i sastojci uwemu nedvosmisleno ukazuju na to. Postojerazne vrste mumia, a klasifikacija zavisiod mesta nastanka.

U stara vremena mumio se koristio zale~ewe najrazli~itijih bolesti, a pomiwuga i Aristotel, Avicena, Biruni, Arazi imnogi drugi mislioci i lekari koje istori-ja pamti. Pesnici su ga preporu~ivali u naj-slo`enijoj od svih bolesti – patwi od quba-vi, a bogati putnici, trgovci i haxije nika-da nisu polazili na put bez krupice mumiakoja bi ih {titila od mnogih bolesti.

A onda je nekako pao u zaborav, pa je teksedamdesetih godina pro{log veka po~elada mu se posve}uje izuzetna pa-`wa, jer je otkriveno da mumiosadr`i veoma retke aminokise-line, posebne minerale i masnekiseline, a zovu ga jo{ i tajnimoru`jem protiv bolesti. Po-

stoji mnogo sastojaka u mumiju za koje naukajo{ i ne zna.

Rusija je do pre nekoliko godina zabra-wivala izvoz mumia, jer je tamo tretirankao nacionalno blago. Boja mu je tamna ili

kestewasto mrka, a ukus na-gorak.

Mumio sadr`i mnogo mi-nerala, {est aminokiselina,prirodne steroide, vitamineA, B, C i P (citrine), fos-folipide i polifenol kom-plekse, terpenoide. Tako|esu prisutni i tragovi makro-elemenata (kobalt, nikl, ba-kar, cink, mangan, hrom, gvo-`|e, magnezijum i drugi).

Utvr|eno je da posedujeantikoagulativno (protivzgru{avawa krvi) dejstvo

(dr T. R. Abdurahmanov, 1970), da le~i bole-sti perifernog nervnog sistema, radikuli-te, neuralgije, te{ke slu~ajeve neuralgijenerva trigeminusa kao i oboqewa central-nog nervnog sistema. Kod tromboflebitadubokih vena dowih ekstremiteta koristiose mumio u koli~ini od 0,3 g jednom dnevno utoku 10 dana. Ustanovqeno je da su simptominestajali u potpunosti posle 8–10 dana (B.I. Kozlovskaja, A. M. Mamadalijeva, S. D.Madijarov, 1968).

Tako|e je utvr|eno da mumio stimuli{eregenerativne procese kod infarkta mio-karda, kao i da ubrzava procese obnavqawasvih mi{i}nih, nervnih i ko{tanih tkiva.Utvr|eno je da prelomqene kosti zarastajudva puta br`e ukoliko se koristi mumio (V.N. Ismailova, 1969).

Falsifikatori veoma ve{to falsifi-kuju mumio, a ta pojava je bila prisutna ikod starih naroda. Interesantan na~in zauvr|ivawe kvaliteta mumia, a koji su kori-stili stari narodi, zapisao je jedan istra-`iva~ putopisac koji je putovao sredwomAzijom.

On navodi da su petlu ili koko{ki lo-mili nogu, a zatim uzimali 0,5 g mumia i me-{ali sa uqem crvene ru`e. Da bi dobili ru-`ino uqe, latice ru`a su morali umakati u

vodu i potom sve to zagrevali ipu{tali da vri. Voda je ispara-vala, a uqe koje ostaje se propu-{talo kroz gazu. Smesu mumia iru`inog uqa su delom nakapalipetlu u grlo, a ve}i deo su kori-

272 P^ELAR, jun 2007.

stili za premazivawe mesta preloma pre ne-go {to su stavqali mek povez. Ako su petluprelomqene kosti srasle za 24 ~asa, mumiosu smatrali ~istim i kvalitetnim. De{ava-lo se da kosti srastu i za neverovatnih16–17 sati.

Kada je Mary Jane Fisher iz Va{ingtonadovela sina kod lekara na redovnu kontroluposle preloma noge, lekar se upitao kako jemogu}e da je sve sraslo za tako kratko vre-me, a trebalo je da pro|u jo{ dve nedeqe.Mary je rekla: „Zove se mumio, a preporu~iomi ga je najboqi prijateq“.

Lekovitost mumia se dokazala i kod le-~ewa `eludca, bubrega, tuberkuloze, rana iopekotina, ~ireva, astme, upalnih procesa,trovawa otrovima biqnog porekla, stoma~-nih problema, {e}erne bolesti. Primewujese u ginekologiji, a izuzetan je u postopera-tivnom periodu za ja~awe imuniteta (S. [a-kirov, T. M. [am{ina; S. I. Ger{kalov, L.H. Habibov, A. J. Vojgelmen, A. S. Vi{wev-ski, J. N. Nuralijev). Na Moskovskom medi-cinskom institutu posebno navode kako mu-

mio potpoma`e korekciju imunog statusa~oveka kod skrivenih imunodeficitarnihstawa. Naime, bolesnici od infekcionoalergijske bronhijalne astme kod kojih jeotkriven deficit T limfocita, dobijalisu po 0,15 g mumia dva puta na dan, tokom15–20 dana. Posle zavr{etka le~ewa ustano-vqeno je da su se T limfociti u krvi pri-bli`ili normalnim vrednostima.

Nauka stavqa mumio u biostimulatoreprvog reda, eliksir koji di`e iz mrtvih, apreterano uzimawe mumia (predozirawe)mo`e dovesti do psihi~kog rastrojstva, pase nikako ne savetuje samole~ewe. Ne pre-poru~uje se trudnicama i deci mla|oj od 12godina.

Oko 20 generacija moraju strpqivo i ne-sebi~no ~uvati ovakve ostatke p~eliweggnezda, kako bi neke naredne generacijeimale koristi od ove lekovite materije. Zamnoge je mumio nastao slu~ajno, van dometaqudi i `ivotiwa, dok neki misle da je sa~u-vao poruku: „Ve~no strpqewe, a sutra spa-sewe“.

SE]AWESE]AWE NANA ^LANA^LANA URE\IVA^KOGURE\IVA^KOG ODBORAODBORA ^ASOPISA^ASOPISA P^ELAR P^ELAR

100 GODINA100 GODINA ODOD RO\EWARO\EWA AKADEMIKAAKADEMIKAII PROFESORAPROFESORA DOKTORADOKTORA

SVETISLAVASVETISLAVA @IVOJINOVI]A@IVOJINOVI]APetar @. \ergovi} Ul. Vojvode Tankosi}a br. 7/17, 18000 Ni{ (018) 249-359, (064) 15-23-444

Nesre}nim slu~ajem, 3. decembra 1966.godine izgubio je svoj `ivot akademikdr Svetislav @ivojinovi}, re-dovni profesor [umarskog fa-kulteta u Beogradu i ~lan ure-|iva~kog odbora na{eg ~asopi-sa P~elar.

Pokojni profesor Svetaro|en je 1907. godine. Od ranemladosti po~eo je da se bavip~elarstvom, dobijaju}i prvep~elarske savete od svoje majke.Kao odli~an student, skrenuo jepa`wu svojih profesora, kojiga zadr`avaju na Poqoprivred-no-{umarskom fakultetu zaasistenta na predmetu entomo-logija.

U prvim tekstovima iz p~elarstva naro-~ito su zapa`eni wegovi radovi i studije iz

oblasti neprijateqa p~ela izsveta insekata koji su objavqe-ni na stranicama P~elara.

Posle II svetskog rata, kog jeproveo u zarobqeni{tvu u Ne-ma~koj, profesor Sveta se savanga`uje na obnovi popaqenogPoqoprivredno-{umarskog fa-kulteta u Zemunu, gde je u sarad-wi sa svojim kolegama uspeo davrlo brzo osposobe Katedru zaza{titu biqa, kako za nastavni,tako i za nau~ni i stru~ni rad.Period posle rata obele`ilesu mnogobrojne akcije po{u-mqavawa vi{e hiqada hektara

P^ELAR, jun 2007. 273

goleti listopadnim i naro~ito crnogori~-nim {umama, posebno u pograni~nim pojase-vima Srbije. U prigradskim i gradskim par-kovima, ulicama i mnogim selima, zasa|enesu, pored ostalih, i sofore o kojima je pisaoi Ivan Brndu{i} nedavno u P~elaru(8/2004), najve}om zaslugom akademika Sve-te. Sofora cveta jula i avgusta, vrlo je me-donosna i krasi mnoge parkove {irom Sr-bije, a u Ni{u ^air, park u tvr|avi i okowe i obale Ni{ave.

U toku svog vrlo plodnog nau~nog i peda-go{kog rada objavio je preko 150 nau~nih,stru~nih i popularnih publikacija, obra-|uju}i, pored p~elarstva, vrlo studiozno iproblematiku za{tite biqa i {uma. Naproblemu za{tite {uma u`ivao je velikiugled nau~nog radnika u na{oj zemqi kao i

van wenih granica. Wegovo kapitalno delo„[umarska entomologija“ se koristi uobrazovawu visoko stru~nih kadrova, a ko-riste je i p~elari u upoznavawu najsitnijihdefolijatora biqaka tj. {uma iz familijelisnih i {titastih va{iju, koje izlu~ujute~ne ekskremente bogate {e}erom (medqi-ku) od kojih p~ele proizvode med medqiko-vac.

Srpska akademija nauka i umetnosti, ce-ne}i veliko i zna~ajno nau~no delo profe-sora Svete, izabrala ga je 1963. za svog dopi-snog ~lana. Savezno izvr{no ve}e (tada{waVlada), za nau~ni doprinos i intenzivanrad u privrednom razvoju zemqe odlikovalaga je Ordenom rada.

P~elari Srbije pamte ga u najlep{imuspomenama!

Skriveno bogatstvo ti{ine Na Vrbicu, u selu Sli{anu na padinama

Petrove Gore, ispod Radana, odr`an je 21.Dan p~elara UP Leskovac. Doma}in slavebio je Stanko Novakovi}, marqivi p~elar idobar doma}in, p~elari 30 godina i dobit-nik je diplome Jovana @ivanovi}a. Ispredku}e gra|ene u moravskom stilu, na osun~a-nom proplanku sa kojeg se pru`a pogled na

ostatke vizantijske metropole Cari~inoggrada, okupilo se stotinu p~elara i me{ta-na. Stanko je upoznao goste sa svojim na~i-nom p~elarewa. P~eliwak se nalazi na 550metara nad morem i koristi tri izda{nelivadske pa{e godi{we sa prose~nim pri-nosom od 50 kg godi{we. Vaqa re}i da jeovaj skup p~elara protekao u raspolo`ewublage ti{ine, rada, nadmo}nog mira i mar-qivosti, koji su ponajvi{e svojstveni p~e-lama. Kada je vizantijski car Justinijan naovom mestu po~eo da gradi svoju metropolu,kao najistureniji bedem isto~nog hri{}an-

stva, odu{evqeno je uzviknuo: „Ovo je me-sto na kome Sunce nikada ne zalazi“.

S. Nikoli}

Poseta Bawa LuciObrazovnim planom DP ^a~ak za ovu go-

dinu predvi|ena je poseta i bawalu~kimp~elarima koja je realizovana 20. aprila2007. godine. Tri dana dru`ewa 20 ~a~an-skih p~elara sa kolegama u Bawa Luci osta-}e u trajnom se}awu svih u~esnika. Preko1 000 km puta du` Srbije, Republike Srpskei Federacije iskori{}eno je za u`ivawe uprirodnim lepotama predela kroz koje smoprolazili i podse}awe na doga|aje iz bli`ei daqe pro{losti. Za zanimqiva kazivawadu` puta bili su zadu`eni profesori Mom-~ilo Zarubica i @iko Nenadi}. Baqalu~a-ni su bili divni doma}ini. Zahvaqujemo sepredsedniku dru{tva Veselku Gatari}u,Branislavu Kon~aru, biv{em predsednikuPopr`en Danilu i najstarijem p~elaru Ba-wa Luke Bosan~i} Gojku (ro|en 1913). Na-dam se da ostali ne}e zameriti {to im nepomiwemo imena, malo je prostora u P~ela-

ru za takve qu-dine. I wimahvala i svi sudobrodo{li uuzvratnu pose-tu ^a~ku.

Ranislav Kruni}

REPORTA@EREPORTA@E

274 P^ELAR, jun 2007.

REGIONALNA ASOCIJACIJAP^ELARSKIH ORGANIZACIJA JUGOISTO^NE SRBIJE (RAPOJS) – Ni{ i

BALKANSKA P^ELARSKA FEDERACIJA organizuju

VI ME\UNARODNI STRU^NI SEMINAR O KOMERCIJALNOM ODGAJAWU MATICA

MATICE SERA\AJU PEVAJU]I

Aleksinac, subota, 23. jun 2007, Dom kulture, 9 sati

Saznajte tajne najboqih srpskih i bugarskih stru~waka za odgajawe matica

Poseban gost na seminaru bi}e Gan~o Ganev, predsednik Nacionalnebran{ne organizacije Bugarskog p~elarskog Saveza (p~elari, trgovci,nau~nici).

Ulaz je besplatan za ~lanove Asocijacije uz akreditaciju. Mo`ete seu~laniti preko dru{tava p~elara (100 dinara), ili pla}awem pojedina~ne~lanarine (500 dinara) koju treba uplatiti na `iro-ra~un Asocijacije105–6847–52 (poneti original uplatnice kao dokaz uplate).

09.00–09.10 Ing. Vlastimir Spasi}, predsednik RAPOJS:Pozdravna beseda

09.10–09.20 Kosta Kostov, predsednik Balkanske p~elarske federacije:Uvodno izlagawe

09.20–09.30 Kosta Kostov sve~ano uru~uje sertifikate srpskim lekarima koji su zavr{ili Kurs apiterapije u organizaciji Ministarstva zdravqa Bugarske

09.30–10.40 Prof. dr Jovan Kulin~evi}, Apicentar, Beograd: Selekcija i metode odgajawa matica u Srbiji (Apicentar)

10.40–11.40 Prof. dr Plamen Petrov, Agrarni univerzitet, Plovdiv: Selekcija i metode odgajawa matica u Bugarskoj

11.40–12.00 Pauza 12.00–13.00 Mileta Markovi}, profesionalni odgajiva~ matica i

kooperant Apicentra, Jabu~je: Prakti~na uputstva za uspe{no odgajawe visokokvalitetnih matica

13.00–13.30 Prof. dr Plamen Petrov, Agrarni univerzitet, Plovdiv: Odgajawe i promet matica u Evropskoj Uniji sa specifi~nostima pojedinih zemaqa

13.30–14.00 Diskusija

P^ELAR, jun 2007. 275

Nakon seminara, organizuje se dvodnevni

VI[I ME\UNARODNI KURS ODGAJAWA MATICA

Aleksinac, subota i nedeqa, 23. i 24. jun 2007.

Kurs }e dr`ati kolegijum predava~a sa seminara

Broj polaznika je ograni~en. Prednost imaju p~elari koji su zavr{ili prvi kurso odgajawu matica 26. juna 2005, a ostali p~elari po redosledu prijavqivawa. Kurs}e se odr`ati na uzornom p~eliwaku Sa{e Rako~evi}a u selu Stanci (18 km odAleksinca).

Kotizacija za kurs iznosi 3.700 dinara i, pored poha|awa kursa, obuhvata i: pri-sustvo seminaru bez posebne naknade, ru~ak i ve~eru u subotu, preno}i{te u vi{e-krevetnim sobama (2–6), doru~ak i ru~ak u nedequ, DVD snimak seminara, sertifi-kat „Master odgajawa matica“.

Prevoz organizuju polaznici. No}ewe je u Domu u~enika u Lipovcu, 4 km od p~e-liwaka.

Na~in prijavqivawa polaznika: Pozivate brojeve (063) 860-8510 ili (018) 846-734, sa kojih }e vam se dati odobrewe (sa pozivom na broj) da uplatite 3.700 dinarana ra~un Asocijacije 105–6847–52. U roku od najvi{e dva dana na iste brojeve javi-}ete ta~an datum uplate i dobi}ete potvrdu da ste registrovani.

Molimo vas da se {to pre prijavite, po{to je broj mesta ograni~en.

Tehni~ki organizator, Dr med. Rodoqub @ivadinovi}, Potpredsednik Asocijacije za obrazovawe i marketing

Predsednik Organizacionog odbora, Ing. Vlastimir Spasi},Predsednik Asocijacije

PROGRAM KURSA

Subota, 23. jun 2007. 15.00–15.40 Ru~ak u Lipovcu 16.00–18.00 Prvi deo kursa na p~eliwaku 18.30–19.00 Ve~era u Lipovcu19.15–20.00 Teorijska priprema za aktivnosti u nedequ

(kolegijum predava~a sa seminara) 20.00–20.45 Projekcija filma o odgajawu matica u BiH 20.45–21.30 Projekcija filma o odgajawu matica u Nema~koj

Nedeqa, 24. jun 2007. 07.00–07.30 Doru~ak u Lipovcu08.00–14.00 Drugi deo kursa na p~eliwaku 14.30–15.30 Ru~ak u Lipovcu 15.30–16.00 Poseta velelepnom manastiru Svetog Stefana u Lipovcu

276 P^ELAR, jun 2007.

Aktivnosti u Zaje~aru

Podno Kraqevice, u sali Doma vojskeSrbije 3. marta 2007. odr`ana je redovna go-di{wa skup{tina p~elara Zaje~ara, zajednosa izlo`bom voska i opreme. Usvojeni su iz-ve{taji i plan aktivnosti za 2007, prihva-}en predlog o formirawu Asocijacije p~e-lara isto~ne Srbije (obuhvata 10 udru`ewaZaje~arskog i Borskog okruga uz mogu}nostpristupa i drugih udru`ewa iz ovog delaSrbije) i prihva}eni su principi evrop-skih standarda u p~elarstvu.

Nakon skup{tine,pred jo{ punijom sa-lom, predavawe je odr-`ao profesor Lebedeviz Rusije. Stru~waksvetskog glasa govorioje o savremenom p~ela-rewu nagla{avaju}i da Srbija i Timo~kakrajina imaju sve preduslove za proizvodwukvalitetnih i ekolo{kih p~eliwih proiz-voda. Predavawu su prisustvovali i gostiiz Kwa`evca, Bora, Majdanpeka, Boqevca,Negotina i Kladova, a skup su propratilesve TV ku}e u Zaje~aru i Narodne novineTimok.

Ratomir Simonovi}

Aktivnosti u Erdeviku U Erdeviku je 8. februara 2007. predava-

we odr`ao mr Naum Banxov na temu ekolo-{ko-biolo{kog p~elarewa i proizvodwevisoko produktivnih i higijenskih matica.

Povodom 68 godina od osnivawa prve ijedine p~elarske zadruge u tada{wem [id-skom srezu, UP „Lipa“ iz Erdevika je odr-`alo sve~anu sednicu i dodelilo diplomeaktivnijim i starijim p~elarima HorvatPalku, Segedi Lajo{u i Manojlovi} \uri,a zahvalnice Zec Milutinu iz Mesne upravei Petru Stanivukovi}u iz Lova~kog dru-{tva. Doneta je odluka da se za uskr{we

praznike prikupi pomo} za obolelu decu ubolnici Principovac kod [ida.

Ne}ak Radivoj

Skup{tina u Priboju UP Priboj odr`alo je 4. februara re-

dovnu skup{tinu na kojoj je usvojen izve{tajo radu i plan za narednu godinu. Priznawa

je uru~io predsednik Asocijacije Zlati-borskog i Moravi~kog okruga \oko Ze~e-vi} koji je govorio o radu Asocijacije i re-gistraciji p~eliwaka. Pored predstavnikaokolnih udru`ewa, gost nam je bio i predse-davaju}i Skup{tine SPOS-a Mili} Vuki}.Predavawe je odr`ao Veroqub Umeqi} oodgajawu matica. Svim ~lanovima je pode-qen bilten udru`ewa. Svi su se pohvalnoizrazili o radu Udru`ewa nakon ujediwe-wa.

Savo Mrdak

Uzorkovawe u op{tini [idU saradwi UP [id i republi~kog vete-

rinarskog inspektora, 20. aprila 2007. orga-nizovano je uzorkovawe p~ela i legla na vi-{e p~eliwaka radi kontrole zdravstvenogstawa p~ela. Uzorkovawe je izvr{iladr sci. vet. med. Nada Plav{a uz pomo} sa-radnika Petra Lepkina, Jovane Covanil,

P^ELAR, jun 2007. 277

Zorana Mu~alovi}a, Igora Mravqevi}a iOgwena Deli}a uz prisustvo veterinarskoginspektora @eqka Krnete. To je bila dobraprilika da se lokalni veterinarski tehni-~ari usavr{e u obavqawu ove aktivnostikoja je u interesu i p~elara i potro{a~a.

Nakon radnog dela, odr`ano je prigodnodru`ewe. [idski p~elari su shvatili vred-nost ove zakonske obaveze i krenuli su saispuwavawem svojih obaveza koje se tra`eod strane nadle`nih organa, a sada ostaje dati isti organi urade ne{to na re{avawubrojnih problema p~elara.

Goran Ne{i}

278 P^ELAR, jun 2007.

11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16tel: 026/821-080; 064/864-20-19; 064/864-20-21

E-mail: cmana-promet@ptt.yu

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije

P^ELAR, jun 2007. 279

280 P^ELAR, jun 2007.

P^ELAR, jun 2007. 281

282 P^ELAR, jun 2007.

P^ELAR, jun 2007. 283

284 P^ELAR, jun 2007.

P^ELAR, jun 2007. 285

286 P^ELAR, jun 2007.

P^ELAR, jun 2007. 287

MAMALLI OI OGGLALASSIIProdajem med i polen. Bo`endi} Rajko, [id.

022/710-619

MEPOLIS MED. OTKUPQUJEMP^ELIWE PROIZVODE.

063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116

Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~noili pouze}em. Filipovi} – U`ice.

031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici),063/639-424

Povoqno prodajem rojeve ili dru{tva, med,ko{nice, ramove. 026/221-255, 063/8458-705

Prodajem 100 DB, LR dru{tava pre bagrema,100 rojeva od 1. juna. Pavlovi}.

015/510-241, 063/7561-513

Prodajem u maju rojeve na LR i DB ramovima.Ratko Krneta, Pinosava. 011/3906-968

Ko{nice LR, 40 komada, sa p~elama, rojevi ujunu. Z. Mladenovi}. 011/8232-390, 063/8830-953

Otkupqujemo vosak, cijena ~etiri evra.Medimpex. 99 387 55 771-693, 99 387 65 539-301

Prodajem p~eliwa dru{tva na LR ramovima,rojeve p~ela i med. 015/662-737, 063/7810-131

Povoqno prodajem 4 Fararove ko{nice saramovima. 011/81-82-040, 011/158-313

Otkupqujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) isa}e. Pe|a, Leskovac.

064/613-31-78, 016/281-674

Prodajem Zastavu 435-10, sa 50 A@ ko{nica sap~elama, sve u vrlo dobrom stawu.

021/431-792

Prodajem PVC mati~ne re{etke, hranilice 2,5litra, be`alice, boksese, kaveze, be`alica zaleto. 014/222-700, 064/65-11-500

Prodajem kvalitetna dru{tva i rojeve. BiH065/520-326, 065/482-655,

Srbija 065/2012-903

Prodajem rojeve, dru{tva na DB i LR ramovi-ma, paketne rojeve, selekcionisane matice.Igor. 063/63-00-29

Kwigu APITERAPIJA od Dr Mladenova iMilenka Radosavovi}a, nagra|enu zlatomApimondije, mo`ete naru~iti.

034/316-402, 064/3221-311

Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqkerojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}.

034/340-785, 063/717-9876

Kompletne rojeve i med prodajem neprekidno.Kova~evi}. 063/842-61-87, 064/490-44-95

Povoqno prodajem 28 LR dru{tava u novojprikolici 3 t. 025/744-061, 064/299-80-55

288 P^ELAR, jun 2007.

Prodajem rojeve A@ Grom, LR. RadovanKolunxi}, Padinska Skela. 064/613-98-46

Prodajem polen. Hemela Miroslav, [id.022/711-411, 064/4169-447

Kwigu „Darovi ko{nice – Apiterapijskipristup“ mr @arka Stepanovi}a mo`etenaru~iti na 011/595-004, 064/339-7775. Preko10 kwiga popust 20%.

Prodajem kvalitetne rojeve sa maticama iz2007. Mi}a Trailovi}. 018/242-157

Osam godina poverewa! Najkvalitetniji i naj-jeftiniji eko-dekristalizator meda.

022/553-753, 063/563-189

Prodajem 12 komada A@ ko{nica bez p~ela 10ramova trodelne na prikolici za putni~kovozilo. 026/512-158

Prodajem petoramne LR rojeve. Goran ^akar-di}, Lazarevac. 011/812-04-91, 064/38-32-512

Kamion sa 33 dru{tva, povoqno prodajem.Milutin. 026/732-475, posle 20h

Prodajem dva p~elarska autobusa sa po 67ko{nica, u odli~nom stawu.

063/104-77-88, 021/64-32-096

Prodajem LR ko{nice sa zdravim p~elama,FAP Furgon name{tajac, kante za med.

09936-20-9-766-371, 064/201-64-32

P~eliwaci Ste`ik, u saradwi sa centrom zaselekciju matica Timomed, nude tokom celegodine matice, rojeve, proizvodna dru{tva.Qubi{a, Kragujevac.

034/36-11-22, 063/81-83-623

P~elari zainteresovani za su{ionik polena,pozovite Jev|ovi}a!

034/340-785, 063/717-9876

Prodajem: Centrifugu za 12 LR ramova, pro-hromska; Mlin za {e}er. Rabrenovi} Branko.

063/268-337

Prikolica 40 A@ bez p~ela, produ`ena,krevet, vaga, odli~na. 013/512-445

Prodajem polen. Nikola Vorkapi}, KnezaMilo{a 27A, [id. 022/711-021

Prodajem polen. Goran Jovanovi}, SvetozaraMarkovi}a 31, 22240 [id. 022/710-538

Prodajem aluminijumski lim za pokrivaweko{nica. 034/370-562, 064/176-02-02

Prodajem (LR ko{nice, p~elarsku prikolicu„Dubrava“) sa p~elama. 063/358-431

Na prodaju rojevi na ramovima A@ Grom i medbagremov. Stoji}evi}, Petrovac na Mlavi.

012/332-731, 063/74-75-331

Jeftino prodajem p~eliwak od 30 ko{nica,mo`e i pojedina~no. 022/224-371

Prodajem prikolicu sa p~elama „Dubrava“Sremska Mitrovica original 48 LR ko{nica.

014/61-098, 064/1528-568

Prodajem polen. Stefanovi} Petar, [id.022/710-453, 064/37-18-015

Prodajem hitno – povoqno 40 p~eliwihdru{tava u LR ko{nicama. 023/848-198

Prodajem najsavremenije ko{nice „RodnaVoja“ sa p~elama. Formiram nove p~eliwake.Iwac. 063/511-824

Prodajem TAM 6500 sa 60 A@ ko{nica.019/428-211

Prodajem 50 LR ko{nica, sa 3–3,5 nastavkapunih p~ela i rojeve (3 ili 5 ramova).

022/658-780, 063/513-981

Povoqno prodajem kvalitetan polen. 063/556-131

P~eliwaci Nestor u saradwi sa Timomedomnude tokom cele godine matice i rojeve.Lapovo. 034/853-912, 034/862-163, 064/43-76-46-9, 064/67-26-92-4

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

638.1

P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cmMese~noISSN 0350-431X = P~elarCOBISS.SR-ID 15913218